UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

Predmet: Toksikologija

SEMINARSKI RAD

Tema: Trovanje u domaćinstvu

 

Mentor: Studenti:Danilo Popović Marković Dušan 11149 Stajković Marko 11151

U Nišu, 2015

Sadržaj:

1. Uvod ...................................................................................................................................32. Vrste trovanja u domaćinstvu..............................................................................................4

2.1. Trovanje hranom............................................................................................................4

2.2. Trovanje lekovima.........................................................................................................6

2.3. Trovanje kućnom hemijom............................................................................................8

2.4. Trovanje alkoholom.......................................................................................................9

2.5. Trovanje ugljenmonoksidom.......................................................................................11

3. Zaključak ..........................................................................................................................144. Literatura ..........................................................................................................................15

2

1. UVOD

Trovanje je patološki proces u organizmu nastao pod uticajem hemijskih materija koje narušavaju normalne biološke procese, što remeti normalne fiziološke funkcije i izaziva morfološke promene.

Do trovanja najčešće dolazi zbog nepravilnog korišćenja, skladištenja, pri manipulaticiji sa otrovnim supstancama, odlaganju i td.

Tok trovanja:- akutan - trovanja sa kratkotrajnim kliničkim tokom od nekoliko dana;- hroničan - dugotrajno tj. ponavljano unošenje otrova, uglavnom u manjim količinama, što se može dešavati na radnom mestu (profesionalna trovanja), a ranije su bila poznata hronična ubilačka trovanja ponavljanim ubacivanjem malih količina otrova u hranu ili piće.

Ishod trovanja može biti:- smrtan;- nesmrtan - može biti bez posledica ili sa posledicama u vidu trajnih telesnih oštećenja, odnosno oštećenja zdravlja.

3

2. Vrste trovanja u domaćinstvu

-Trovanje hranom;-Trovanje lekovima;-Trovanje kućnom hemijom;-Trovanje alkoholom;-Trovanje ugljenmonoksidom.

2.1. Trovanje hranom

U širem smislu pod pojmom „trovanje hranom“ misli se na sve bolesti koje nastaju usled uzimanja nezdrave, pokvarene ili otrovane hrane poput npr.otrovnih gljiva. No u svakodnevnom životu najčešća su trovanja hranom koja nastaju usled zagađenja hrane bakterijama i njihovim toksinima.

Najčešći uzročnici bolesti trovanja hranom su salmonele, nešto ređe stafilokoki koji luče enterotoksin, kampilobakterije, spore Clostridium botulinuma, ređe šigele i neke patogene bakterije iz roda Escherichia colli. Premda su prisutne tokom cele godine vrhunac je salmoneloza u letnom razdoblju čemu pridonose visoke temperature vazduha koje pogoduju razmnožavanju bakterija.

Do biološkog zagađenja hrane dolazi kada bakterije iz spoljašnje sredine dospeju u hranu i tako ugroze zdravlje čoveka. Najčešće je zagađena hrana životinjskog porekla, no salmonele su primarno infekcije životinja tzv. zoonoze. Glavni rezervoar salmonela su domaće životinje i njihovi prehrambeni proizvodi - meso, jaja, mleko i njihove prerađevine. Do zaraze dolazi usled dodira sa životinjama i njihovim izlučevinama ili konzumiranjem hrane. Sve je češća pojava salmoneloza naročito kod dece koja su u dodiru s kućnim ljubimcima, poput mini kornjača, iguana i riba u akvarijumu. Hrana životinjskog porekla može biti primarno zagađena (6-10% mesa svežih pilića primarno je zagađeno salmonelama) ili se može sekundarno zagaditi tokom procesa prerade, pakovanja ili pripreme hrane. Izvor zaraze mogu biti i obolele osobe u akutnoj fazi bolesti ili u periodu oporavka, obolele osobe s blagom ili neprepoznatom kliničkom slikom bolesti, te zdrave kliconoše. Salmoneloze su bolesti suvremenog doba s velikom učestalošću u visoko razvijenim zemljama sveta. Razlog tome je masovna industrijska proizvodnja i prerada hrane životinjskog porekla, upotreba kontaminiranog mesno-koštanog brašna za hranjenje životinja,velika rasprostranjenost salmonela u životinjskom svetu i hrani koja se konzumira, razmena trgovinskih dobara između zemalja na velikim udaljenostima, te sve češće uzimanje obroka izvan doma.

Salmonele su vrlo otporne na spoljašnje uslove, te dugo mogu preživeti van organizma domaćina, u vodi i na tlu, te nekoliko sati na raznim predmetima. Otporne su na sušenje i zamrzavanje, a u hrani se brzo razmnožavaju pri čemu ne menjaju organoleptička svojstva

4

hrane. Povoljan medijum za razmnožavanje salmonela su različiti slatkiši, posebno kremasti kolači i kolači od sirovih jaja.

U organizmu čoveka uglavnom se zadržavaju u probavnom traktu uzrokujući gastroenteritis, vrlo retko prodiru u krv uzrokujući salmonela vrućicu ili tifusni sindrom, te sepsu s lokalizovanim promenama u tkivima. Simptomi trovanja počinju naglo 12 do 72 sata nakon uzimanja zagađene hrane sa groznicom, povišenom temperaturom, glavoboljom,mučninom, povraćanjem, bolovima u trbuhu i prolivom. Većina bolesnika se nakon 3-5 dana oporavi, retki su oni koji razviju teški klinički oblik salmoneloze. Najveća opasnost je od dehidratacije (gubitka tečnosti) naročito kod male dece i starijih bolesnika. Da bi se dokazalo trovanje hranom salmonelama potrebno je istu salmonelu dokazati u hrani, povraćenom sadržaju, stolici ili krvi.Salmoneloza praćena simptomima gastroenteritisa leči se simptomatski, nadoknadom izgubljene tečnosti i elektrolita na usta uz odgovarajuću dijetnu prehranu. Uz čaj ili slane supe daje se rastopljena oralna rehidratacijska so, a samo u težim slučajevima mora se gubitak tečnosti nadoknaditi infuzijom. Antibiotici se ne preporučuju u lečenju nekomplikovanih slučajeva, osim kod male dece, starijih osoba i obolelih s oslabljenim imunološkim sistemom. Primena antibiotika ne skraćuje trajanje bolesti, a produžava kliconoštvo.

U sprečavanju trovanja hranom salmonelama najvažnije je sprečiti zagađenje hrane od zaraženih životinja ili ljudi u čemu ključnu ulogu ima čovek. Glavne preventivne mere u sprečavanju salmoneloza su redovne veterinarske kontrole žive stoke i mesa, sanitarno higijenske kontrole nad proizvodnjom, preradom i pripremom hrane, kontrole osoblja koje je direktno u kontaktu s namirnicama radi otkrivanja kliconoša, čuvanje namirnica na niskim temperaturama, te uništavanje glodara i insekata.

Osoba koja priprema hranu u javnim objektima i u domaćinstvu mora se pridržavati sledećih sanitarno- higijenskih mjera:

-redovno prati ruke pre pripreme jela i nakon nužde,-dobro termički obraditi hranu naročito jaja i meso od peradi (najsigurnija su tvrdo kuvana i

tvrdo pečena jaja). Čak i kad je piletina primarno zagađena dobrom termičkom obradom uništavaju se salmonele (temperatura u jelu mora biti 80ºC).

-pravilno odložiti termički već obrađenu hranu. Pripremljeno jelo ne sme stajati na sobnoj temperaturi duže od 2-3 sata. Izbegavajte podgrejavanje ostataka hrane ili konzumiranje sledećeg dana. Ostatke hrane najbolje je baciti, ukoliko se već pripremljeno jelo ne namerava pojesti istog dana tada je najbolje kuvano jelo naglo ohladiti, staviti u hladnjak i onda konzumirati. Salmonele se ne razmnožavaju u hladnjaku, zato hladnjak leti treba uključiti na niži nivo hlađenja.

-izbegavati mešanje zagađenje termički već obrađene hrane. To drugim rečima znači da se gotova termički obrađena hrana ne sme mešati sa sirovom, da se ne koristi isti kuhinjski pribor za sirovu i termički već obrađenu namirnicu.

-kod kupovine namirnica proveravati rokove trajanja i njihova senzorska svojstva,-sirove namirnice (meso, jaja) držite na donjoj polici hladnjaka zapakovane i ne dozvoliti da

dođe u kontakt s već pripremljenom hranom kako ih ne bi zagadili,

5

-redovito održavati čistim radni prostor u kuhinji i hladnjaku, kao i sve posuđe i kuhinjski pribor,

-redovito dobro prati voće, povrće i salatu.Trovanje vodom – namerno (prisilno) uzimanje preterano velikih količina vode, uglavnom kod

psihijatrijskih bolesnika (psihogena polidipsija) može uzrokovati teško oštećenje zdravlja zbog poremećaja koncentracija elektrolita u organizmu (elektrolitni dizbalans - hiponatremija). Smrtni ishod je redak, ali moguć.

2.2. Trovanje lekovima

Lekovi su dostupni velikom broju ljudi, pa su česte zloupotrebe, što neminovno uzrokuje mnoga trovanja, najčešće samoubilačka, zatim zadesna, a moguća su i ubilačka.

-Neuroleptici (metoten, triksifen, largaktil, nozinan)

Uneti u organizam u većim količinama od maksimalno dozvoljenih izazivaju kliničku sliku trovanja: hipotonija, tahikardija (ubrzan rad srca), gađenje, poremećaj vida, kardiovaskularni kolaps, depresija.

Prva pomoć i lečenje - ispiranje želuca, aktivni ugalj, infuzije tečnosti radi korekcije hipotenzije, fenitoin kod ventrikularnih aritmija.

-Benzodiazepini (diazepam, xanax, demetrin, bromazepam, flormidal)

Predstavljaju veliku grupu lekova. Osim anksiolitičkog delovanja imaju i antikonvultivno, miorelaksantno i hipnotičko delovanje, u zavisnosti od doze. Pri upotrebi benzodiazepina razvija se tolerancija na lek, što povlači za sobom povećanje doze. Duža upotreba ove grupe preparata izaziva zavisnost. Smatra se da ne dovode do trovanja sa smrtnim ishodom kod zdravih osoba, jer veća količina deluje emetično (izaziva povraćanje), pa se te prekomerne količine izbace povraćanjem. Njihova toksičnost jako se povećava ako se istovremeno primenjuje sa lekovima koji deluju depresivno na centralni nervni sistem (CNS) - alkohol, barbiturati, fenotiazini. Simptomi i znaci trovanja: poremećaj svesti od somnolencije do kome, laka do srednje teška hipotenzija (snižen krvni pritisak), bradikardija (usporen rad srca), retko depresija disanja.

Prva pomoć i lečenje - ispiranje želuca, infuzije tečnosti (forsiranje alkalne diureze). Specifičan antidot je flumazenil.

-Antidepresivi (sinekvan, maprotilin, miansan)

Iz ove grupe najznačajniji su triciklični antidepresivi. Simptomi i znaci trovanja: poremećaj svesti do nivoa kome, tonično klonični grčevi, midrijaza (proširene zenice), hipotenzija, poremećaji srčanog ritma (tahikardija, ekstrasistolija, poremećaji sprovođenja), hipotermija.

6

Prva pomoć i lečenje - intubacija i veštačka ventilacija po potrebi, infuzije bikarbonata, diazepam kod konvulzija, fenitoin kod poremećaja ritma. Ispiranje želuca i aktivni ugalj što pre.

-Analgetici

Najveći broj lekova protiv bolova se nalazi u slobodnoj prodaji I dostupan je velikom broju ljudi. Ovu grupu preparata čine lekovi različitog hemijskog sastava. Najčešće je to acetilsalicilna kiselina (aspirin, acetisal, anbol, midol), metamizol (analgin, novalgetol), paracetamol (paracet, febricet) i dr. Simptomi i znaci trovanja: povraćanje, letargija, zujanje u ušima, hiperpnea, delirijum, koma, konvulzije, respiratorna insuficijencija (u krvi ekstremna acidoza), hipertermija.

Prva pomoć i lečenje - ispiranje želuca i aktivni ugalj, infuzije bikarbonata, kiseonik, diazepam za suzbijanje konvulzija, hladne kupke kod hipertermije, po potrebi veštačka ventilacija i hemodijaliza ili hemoperfuzija.

-Barbiturati

Fenobarbiton se koristi kao hipnotik, antiepileptik, i kao sedativ. Kod akutnog trovanja simptomi se javljaju brže ili sporije, u zavisnosti od vrste barbiturata. Trovani počinje da se kreće nesigurno, govori nepovezano, zatim e javlja muka, povraćanje, glavobolje I nastupa dubok san. Može nastupiti smrt usled prestanka disanja.

Prva pomoć i lečenje - veštačka ventilacija po potrebi, forsiranje alkalne diureze, hemodijaliza, još bolje hemoperfuzija sa aktivnim ugljem. Ispiranje želuca i davanje aktivnog uglja kod neresorbovanog leka (svesni pacijenti).

-Diuretici (spronolakton, lasiks i dr)

Simptomi i znaci trovanja: povećana diureza, letargija, ortostatska hipotenzija, cirkulatorni kolaps, elektrolitski disbalans (hipokalemija, hipomagnezijemija, hiperkalcemija), depresija CNS (respiratorni centar), koma.

Prva pomoć i lečenje - ispiranje želuca, aktivni ugalj, veštačka ventilacija po potrebi, infuzije tečnosti a po potrebi i dopamin za korekciju tenzije, korekcija elektrolitskog disbalansa.

-Oralni hipoglikemici

Svi preparati ove grupe per-oralno uzeti u većim količinama mogu dovesti do hipoglikemije, hipoglikemijske kome i smrti. Simptomi su tipični za stanje hipoglikemije, glavobolja, osećaj gladi, konfuznost, neurološki poremećaji do pojava konvulzivnih kriza sa klasičnim epi napadom, dispnea i apnea, hipotenzija i tahikardija.

Prva pomoć i lečenje - ispiranje želuca i davanje laksativa radi eliminacije još ne resorbovanog leka, infuzije hipertone (10%) glukoze uz kontrolu glikemije. Dati glukagon.

7

-Antihistaminici (klometol, flonidan, presing i dr)

Kod akutnog trovanja nastaju pospanost, crvenilo lica, midrijaza, tahikardija, ataksija, dezorijentacija, halucinacije, tonično-klonični grčevi, respiratorni i cirkulatorni kolaps.

Prva pomoć i lečenje – ispiranje želuca uz davanje aktivnog uglja, mere kardiocirkulatorne reanimacije (veštačka ventilacija po potrebi). Antidot je fizostigmin i treba ga davati vrlo oprezno, kod vitalno ugroženih bolesnika.

2.3. Trovanje kućnom hemijom

Trovanja kućnom hemijom visoko se kotiraju na lestvici najčešćih trovanja. Procenat smrtnosti je visok, i dostiže i deset odsto. Ovakva trovanja mogu dovesti i do teške invalidnosti. Često ljudi koji su se otrovali moraju da se podvrgnu operaciji - odstranjuje im se deo želuca, radi plastika jednjaka.

Do trovanja dolazi kada se otrovi udahnu, progutaju ili u organizam unesu preko kože, sluzokože i rana. Poremećaj svesti, grčevi, nepravilnosti u radu organa su neki od znakova trovanja.

Kod trovanja kućnom hemijom uzrok je najčešće nemar prilikom odlaganja tih proizvoda. Vrlo često se ova sredstva drže na dohvat ruke radoznaloj deci u blizini starih, senilnih ljudi. Takođe je česta pojava da se otrovne materije kada se delom potroše, iz originalne ambalaže presipaju u flašice od soka ili piva, pa dolazi do zamene i popije se kiselina, baza.

Danas u svakom domaćinstvu ima po nekoliko litara različitih hemikalija kao što su: deterdženti za pranje veša i posuđa, sredstva za čišćenje sanitarija (hlorovodonična kiselina), otpušavanje odvoda (natrijum hidroksid), organski rastvarači, sredstva za odmašćivanje rerni, sredstva za čišćenje nameštaja, podova, izbeljivači, osveživačei vazduha. Dok se radi sa njima neophodno je obezbediti dobru ventilaciju prostorije, ne uzimati hranu i piće, koristiti rukavice, a posle završetka rada skinuti rukavice i ruke oprati vodom i sapunom.

Isticanje upozoravajućih slika (piktograma) sada je obavezno za sve proizvode, u skladu sa opasnošću i svojstvima koje te hemikalije poseduju. Piktogrami su napravljeni na takav način da svako ko ih pogleda, čak i da ne čita kakvo značenje imaju, može da prepozna da li je ta hemikalija zapaljiva, da li ima eksplozivna svojstva ili je toksična i opasna po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Propisan je izgled etikete koja mora imati vidljivo upozorenje: oznaku opasnosti, način upotrebe, kako postupiti ukoliko dođe u dodir sa očima ili sluzokožom i slično.

Kiseline su korozivni otrovi koji ekstrahuju vodu iz tkiva, koagulišu proteine i formiraju kisele albuminate, a hemoglobin pretvaraju u kiseli hematin. Jake kiseline spadaju u kaustična sredstva. Nalaze se u sredstvima za čišćenje kupatila, u akumulatorima, kod tehnoloških procesa u industriji i sl. Mnoga sredstva koja se koriste u domaćinstvu sadrže razblažene kiseline.

Sumporna kiselina je tečnost bez boje i mirisa i ima jako kaustično delovanje. Ima jak afinitet prema vodi, a mešanjem koncentrovane sumporne kiseline sa vodom oslobađa se toplota i do 1000°C. Takva toplota može da dovede do teških pa i smrtonosnih opekotina na koži. Trovanja sumpornom kiselinom u domaćinstvu su jedno među najčešćim trovanjima. Smrtna

8

doza je oko 6-8 g i smrt nastupa obično posle 18-24 sata od unošenja u organizam. Azotna kiselina je bistra, bezbojna tečnost, koja ako se izloži svetlu i kiseoniku dobija žućkasto-braon boju.

Letalna doza za koncentrovanu azotnu kiselinu je 6-8g. Toksično je i udisanje azotnih oksida. Hlorovodonična kiselina (sona kiselina) je bezbojna, zadimljena tečnost, zaguščljivog mirisa, koja se koristi u industriji, hemiji, a i u domaćinstvu za beljenje, zbog čega predstavlja potencijalnu opasnost za zadesna i samoubilačka trovanja. Letalna doza koncentrovane kiseline je oko 15g. Sirćetna kiselina je bezbojna tečnost, jakog kiselog ukusa i mirisa. U prodaji se nalazi u više koncentracija i to: glacijalna, ledena kiselina sadrži 98-100% sirćetne kiseline, esencija 50-80% i sirće oko 8%, a razređena u domaćinstvu za pripremu jela je u koncentraciji 2-5g. Letalna doza koncentrovane sirćetne kiseline je 20g. Kiselinama, naročito sirćetnom, često se truju mala deca, koja, ne znajući šta je, popiju kiselinu zaboravljenu ili ostavljenu na mestu sa koga je ona mogu da dohvate. Ali nisu sasvim retki ni pokušaji samoubistva nekom od kiselina. Ima i slučajeva zlonamernih opekotina po licu azotnom ili hlorovodoničnom kiselinom. Jake kiseline su takve da je teško popiti više od jednog, retko dva gutljaja, ali i to je dosta da se stvori brzo ozbiljno, oštećenje dodirnutih tkiva u ustima i jednjaku, pa i kože na licu.

Kiseline izazivaju koagulacionu nekrozu na mestima kontakta sa tkivom i to izraženiju što je kiselina koncentrovanija. Ova trovanja lako se poznaju po mirisu koji se jako oseća na povređenoj osobi. Izazivaju jak bol na mestu dodira sa tkivom, kašalj, promuklost, nemogućnost gutanja, slabljenje pulsa, prestanak lučenja mokraće, a smrt može nastupiti posle 1-2 sata zbog edema glotisa ili šoka. Ostavljaju brazdaste razedne tragove na koži oko usta i na bradi. Kod protrahiranog toka javlja se povraćanje krvavih masa, proliv i mrka stolica, moguća provala zida želuca sa smrtnim ishodom i posle 2-4 dana. Ova trovanja ostavljaju vrlo često teške posledice u vidu suženja jednjaka.

Ako povređeni može da guta, treba mu odmah dati da pije vodu ili mleko, ali u samo prvih nekoliko minuta. Greška je davanje povređenom bilo šta da pije ako je prošlo više od nekoliko minuta od trovanja. Ne treba primenjivati neutrališuća sredstva (baze). Ne pokušavati sa povraćanjem, jer kaustik pri prolazu kroz oštećeni jednjak izaziva još dublja oštećenja (perforacija) i oštećenja početnih delova disajnih puteva. Povređenog odmah transportovati u bolnicu.

2.4. Trovanje alkoholom

Problem alkohola i alkoholizma je toliko poznat koliko i ljudsko društvo, pa se može reći da je taj problem nastao sa nastankom ljudske zajednice. Danas je alkoholna intoksikacija po rasprostranjenosti i značaju na jednom od prvih mesta među trovanjima.

Alkohol se lako meša sa vodom u svim razmerama, a kako su membrane ćelija ljudskog tkiva lako propustljive za alkohol, resorpcija po principu difuzije se brzo odigrava u digestivnom traktu. Resorpcija u malim količinama počinje u sluzokoži usta, a dominantno se obavlja u tankom crevu i nešto manje u želucu. Tako alkohol iz digestivnog trakta prodire prvo u vensku, pa arterijsku krv, a zatim u sva tkiva organizma. Koncentracija alkohola u samim tkivima nije

9

jednaka, već je veća tamo gde je vaskularizacija veća i gde je prisustvo tečnosti obimnije (testisi, bubrezi, mišići, slezina, srce, mozak, jetra), za razliku od kostiju, masnog i vezivnog tkiva, gde je koncentracija mnogo manja.

Resorpcija (prodiranje alkohola u krv) zavisi od više uslova: zdravstvenog stanja, prisustva ili odsustva hrane u želucu i crevima, vremena i načina konzumiranja alkohola, jačine i količine konzumiranog alkoholnog pića, brzine konzumiranja pića, temperature upotrebljenog alkoholnog pića, priviknutosti ili nepriviknutosti na alkoholno piće i dr.Pri konzumiranju alkoholnog pića na prazan želudac resorpcija se odigrava brzo i može biti završena za 30-60 minuta. Zbog veoma brzog dospevanja konzumiranog žestokog pića uzetog na prazan želudac u krv, pa u moždano tkivo, može doći do iznenadnog jakog nadražaja na moždane ćelije i različitog reagovanja alkoholisanih osoba. Taj prvi nadražaj moždanih ćelija sa sledstvenim intenzivnim reagovanjima se smanjuje sa daljim prodorom alkohola u krv i moždano tkivo sa daljim nastavkom resorpcije zbog "privikavanja" moždanih ćelija na alkohol, pa samim tim i do smirivanja i umerenijeg reagovanja organizma. Konzumiranjem alkohola sa hranom ili neposredno posle njenog unošenja resorpcija se usporava i produžava i duže od dva sata pa je time i nadražaj na moždane ćelije u početnoj fazi resorpcije postepen. Obilna količina kalorične hrane, naročito sireva, rovitih jaja, sardina u ulju i dr. predstavlja neku vrstu prepreke resorpciji alkohola iz digestivnog trakta. Topla pića se brže resorbuju od hladnih. Eliminacija alkohola nastupa odmah nakon maksimalne resorpcije i podrazumeva njegovu oksidaciju, većim delom u jetri (85-90%) pomoću alkohol dehidrogenaze, a manjim delom u drugim tkivima pomoću katalaze. Oko 10-15% nepromenjenog alkohola eliminiše se izdahnutim vazduhom, urinom i znojenjem. Koncentracija alkohola u krvi se smanjuje prosečno 0.15 promila za jedan sat. Klinički simptomi u pojedenim fazama alkoholisanosti - Početna pripitost do 0.5 promila u krvi -postoji mišljenje da pri ovoj koncentraciji nema kliničkih znakova, ali ipak u manjem broju slučajeva specijalnim psihomotornim testovima može se primetiti diskretna narušenost koordinacije finih pokreta, početak promena strukture ličnosti i opadanje pažnje, određeni poremećaj vida i sluha. Pripitost 0.5-1.5 promila - javlja se emocionalna labilnost, promena govora, precenjivanje vlastite sposobnosti pamćenja i zapažanja, poremećaj hoda, narušena koordinacija pokreta, mogućnost pogrešnih procena i reagovanja povećava se za oko 13 puta, moć adaptacije na tamu i svetlost smanjena je za oko 30%, reakcija čula vida slabija za oko 30%, a sluha za oko 40%. Pijanstvo1.5-2.5% - intelektualne funkcije su znatno narušene, nestaje samokritičnost i kontrola, česta je vrtoglavica i povraćanje, postoje znaci vremenske i prostorne dezorjentacije, pri hodu se javljaju nestabilnost i teturanje, zamagljenost vida, a moguć je i gubitak svesti. Teško pijanstvo 2.5-3.5 promila - potpuno odsustvo objektivne procene situacije, češći je gubitak svesti, zapažanja su jako površna i često se potpuno gube, skoro se redovno vide duple slike predmeta, postoji pospanost, sasvim nestabilan hod, muka i povraćanje.

10

Teško trovanje 3.5-4.0 promila - nastaje opšta slika trovanja, teška psihomotorna oduzetost, češći je gubitak svesti, a nekada dolazi i do kome. Koncentracija preko 4% alkohola u krvi se smatra smrtnim trovanjem, zbog paralize disajnog i kardiovaskularnog centra u mozgu.Treba ikloniti sva alkoholna pića oko otrovane osobe ili ukloniti osobu iz okoline u kojoj ima alkohola. Osobu dovesti na sigurno mesto, odnosno mesto gde nema opasnosti od padova i povreda. Ukoliko je osoba upravljala vozilom, sprečiti je da nastavi vožnju. Otkriti je li konzumiran samo etanol i je li osoba možda došla u kontakt s nekim drugim alkoholima. Takođe ispitati je li osoba uzela bilo kakve lekove ili droge. Uveriti se da stanje u kome se osoba nalazi nije rezultat neke druge bolesti. Ispitati pati li osoba od nekog drugog stanja ili bolesti. Konstantno budite uz otrovanu osobu i kontrolišite stanje. Nikakvi lekovi ne mogu ubrzati proces trežnjenja. Kofein ili hladni tuševi mogu imati samo kratkotrajan i minimalan učinak. U slučaju da ne možete sami osigurati pomoć otrovanoj osobi ili u slučaju da smatrate kako je stanje otrovane osobe ozbiljno, potražite pomoć, bilo pozivom ili odvoženjem otrovane osobe u bolnicu. Treba istaknuti kako je povraćanje česta pojava kod trovanja alkoholom, ali ukoliko otrovana osoba povrati više od jednog puta, to može biti znak povrede glave ili neke druge ozbiljne bolesti i potrebno je takvu osobu odvesti u bolnicu na posmatranje. Ne postoji način lečenja koji će poništiti učinak trovanja alkoholom. Osobe otrovane alkoholom najčešće će dobiti infuziju za sprečavanje dehidratacije i vitamine B kompleksa zbog nedostatka vitamina. Alkohol je diuretik i podstiče povećano izlučivanje urina. Ukoliko ne postoje nikakve druge komplikacije, osoba će verovatno biti puštena kući. Ukoliko je došlo do teškog trovanja alkoholom, kada se osoba nalazi u stanju stupora (poremećaj svesti) ili kome, potrebna je intubacija kako bi se olakšalo disanje i zaštitila pluća od aspiracije povraćanog sadržaja. Do tada najvažnije je videti diše li bolesnik spontano, osloboditi usnu šupljinu i disajne puteve ukoliko nisu prohodni, proveriti prisutnost otkucaja srca pipanjem pulsa najbolje na krvnim sudovima vrata i u slučaju povraćanja postaviti ga u bočni položaj kako ne bi došlo do aspiracije povraćenog sadržaja. Ukoliko ne postoji spontano disanje i rad srca, pristupa se veštačkom disanju I spoljašnjoj masaži srca.

2.5. Trovanje ugljenmonoksidom

Ugljenmonoksid je gas bez boje, ukusa i mirisa, tako da se njegova prisutnost u prostoriji ne može registrovati. Osim navedenih karakteristika, odlikuje se jakom prodornošću pa su stoga trovanja ugljenmonoksidom moguća i u prostorijama koje su udaljene od izvora gasa.

Ugljenmonoksid stvara se sagorevanjem supstanci koje sadrže ugljenik, a bez dovoljnog pristupa kiseonika, odnosno vazduha. U prirodi se retko nalazi u čistom stanju, obično ga nalazimo u smesi raznih gasova, kao npr. u rasvetnom plinu koji sadrži 6 do 10% ugljenmonoksida te u dimu koji sadrži 0,1 do 3% ugljenmonoksida.

Kod sagorevanja celuloze stvaraju se velike količine ugljenmonoksida - 46%, a u eksplozivnim gasovima od 3 do 10%, pa čak i do 60%. U izduvnim gasovima motora nalazi se 7% ugljenmonoksida.

11

Opasnosti od trovanja ugljenmonoksidom postoje manje - više svugde: u plinarama, talionicama, visokim pećima, ciglanama, livaonicama metala, u građevinarstvu, kada se za sušenje prostorija koriste otvorene metalne kotlare u kojima sagoreva ugljenik. Treba napomenuti da se ugljenmonoksid stvara i kod eksplozija u rudnicima, a često predstavlja i uzrok smrti kod unesrećenih rudara. Opasnosti vrebaju i u domaćinstvu: kod peglanja peglom na ugljenik, kod upotrebe loših peći centralnog i sobnog grejanja i u kupaonicama, kod upotrebe rasvetnog plina, kao i plina iz butan-boca. U domaćinstvu, trovanja ugljenmonoksidom mogu nastati i kod neispravnih dimnjaka, a u zimskim mesecima i upotrebom kamina i peći. česta su takva trovanja prilikom kuvanja, kada npr. plin dugo gori u maloj prostoriji, tako da se potroši kiseonik i zbog toga nastaje nepotpuno sagorevanje, odnosno umesto CO2 - ugljendioksida, nastaje CO - ugljenmonoksid. Takva trovanja nastaju i kada plinski plamen bude pokriven velikim loncem (postoji nerazmer između plamenika i dna lonca). Zbog tog nerazmera vazduh ne može dospeti ispod dna lonca do plamenika i tako nastaje nepotpuno sagorevanje plina, sa stvaranjem većih količina ugljenmonoksida. Opasnost od trovanja ugljenmonoksidom nastaje i kada se male prostorije greju propan-plinom te zbog potrošnje kiseonika u maloj prostoriji dolazi takođe do nepotpunog sagorevanja propana, sa stvaranjem velikih količina ugljenmonoksida. Potrebno je, stoga, takve prostorije vrlo često provetriti otvaranjem prozora. Navedeno je već da je ugljenmonoksid podmukao plin jer je bezbojan i bez mirisa, tako da se njegova prisutnost može registrovati jedino u sastavu drugih plinova koji imaju miris, a koji sadrže i ugljenmonoksid. Nažalost unesrećenici registruju prisutnost ugljenmonoksida tek kada se jave prvi simptomi trovanja, a to je jaka glavobolja, slepilo, opšta slabost, a kasnije i nesvestica. Ugljenmonoksid veže se za hemoglobin, a prema njemu ima 150 do 300 puta veći afinitet nego kiseonik. Stoga, ako u prostoriji postoji kiseonik i ugljenmonoksid, za hemoglobin se 150 do 300 puta brže veže ugljenmonoksid i u krvi nastaje novi spoj koji se zove karboksihemoglobin. Novonastali spoj izričito je crvene boje. Treba, međutim, napomenuti da se ugljenmonoksid veže i za mioglobin koji predstavlja rezervoar kiseonika mišićnih stanica i ima sličnu hemijsku strukturu kao hemoglobin. To je važna činjenica jer kod otrovanih ugljenmonoksidom iz tih razloga nastaje i mišićna slabost, tako da unesrećenici nemaju snage hodati do izlaznih vrata prostorija, niti otvoriti prozor kada postanu svesni da se s njima nešto događa. Trovanje ugljenmonoksidom zavisi od nekoliko faktora:-od koncentracije ugljenmonoksida u vazduhu: koncentracija od 0,02 do 0,05% toksična je granična doza; koncentracija od 0,1% CO u vazduhu uzrokuje smrt nakon višesatnog disanja;

12

koncentracija od 0,2% u vazduhu izaziva smrt nakon disanja od oko sat vremena; koncentracija od 0,6% u vazduhu izaziva smrt nakon disanja od oko 15 minuta;-od trajanja izloženosti tela u zagađenoj atmosferi;-od frekvencije, odnosno ritma disanja;-od individualnih osobina organizma, kao što su opšte zdravstveno stanje, životno doba, pol i anemija. Prva pomoć sastoji se u udaljavanju unesrećenih iz zagađene prostorije i u davanju veštačkog disanja i masaže srca. Kod težih trovanja u obzir dolazi i transplantacija krvi.

13

3. Zaključak

U pojedinim populacijama trovanja predstavljaju veoma značajnu društvenu pojavu, prvenstveno zbog velike učestalosti i sledstvenih socijalnih gubitaka koje uzrokuju. ne postoje apsolutno otrovne supstance, odnosno supstance koje u svim uslovima uzrokuju trovanje. Pod određenim uslovima kao otrovi mogu delovati praktično sve hemijske supstance (uključujući i vodu i kuhinjsku so) ukoliko u organizam budu unete u dovoljnoj količini.

14

4. Literatura

[1] Popović D. (2008). Toksikologija. Ниш: Факултет заштите на раду у Нишу.

[2] www.wikipedia.com

[3] http://www.stetoskop.info

[4] http://www.mtstcil.org

15