u nama - Пројекат Растко · zaharije (55) – pisar u srezu, pasja vernost i koko{ija...
TRANSCRIPT
@eqko Huba~
’AJDUCI SU OPETME\U NAMA
202 @eqko Huba~
@EQKO HUBA^, dramski pisac, ro|en 1967. godine u Tuzli.Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je u Leskovcu, studirao u Ni{ui Beogradu, apsolvirao na Prirodno matemati~kom fakultetu,diplomirao na Vi{oj elektrotehni~koj {koli i na Fakultetudramskih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno student magi-starskih studija, odseka teatrologije. Objavio je, kao zasebna iz-dawa, drame Bli`i nebu i Bli`i vatri (nagra|ene na Susretimaprofesionalnih pozori{ta Srbije ,,Joakim Vuji}’’ 1994. i Fe-stivalu malih formi 1995. godine). Drame Bli`i zemqi (NagradaUdru`ewa dramskih pisaca Srbije ,,Branislav Nu{i}’’ za 1996.) iRatko i Julijana (Nagrada ,,Branislav Nu{i}’’ za 1998.) objavioje u ~asopisu ,,Teatron’’.
Dramske tekstove mu, trenutno, izvode pozori{ta u [apcu(’Ajduci su opet me|u nama pod nazivom Klanac), U`icu (Kopqe),Leskovcu (Bli`i nebu i Bli`i vatri) i Kru{evcu (Ratko iJulijana pod nazivom Otmica i vaznesewe Julijane K). Poeziju iteatrolo{ke studije objavquje u raznim doma}im i stranim ~a-sopisima. @ivi i radi u Beogradu, kao kustos, urednik programa iizdawa Muzeja pozori{ne umetnosti u Beogradu. Pozori{ni jekriti~ar dnevnog lista ,,Danas’’.
LICA:
AGAPIJE GAVRILOVI] (45) – otac porodice, od oca Gavrila ’aramba{eVelikog, ho}e da postane na~elnik umesto na~elnika
BERIVOJE (27) – prvi sin Agapijev, ratnik
VANKO (26) – drugi sin Agapijev, pronalaza~
RADULIN (25) – tre}i sin Agapijev, akcionar
BRZOTA (24) – ~etvrti sin Agapijev, izvi|a~
HRAN^E (23) – peti sin Agapijev, porodi~na veza s’ onim svetom
HRISTIVOJE alijas MUZA (22) – {esti sin Agapijev, pesnik
SURDUL ZAVIDOVI] (45) – sreski na~elnik, od oca Zavide ’ajduka koga jeKwaz postavio za na~elnika
AN\ELIJA (21) – k}er Surdulova a quba Muzina
TVRDOJE (45) – narednik `andarmerije u Crnom Mrsi{tu
NEGOVAN (30) – {ef `elezni~ke stanice u Crnom Mrsi{tu
[LEMAN FELER umetni~ki LEONARDO (25) – ekspert
ZAHARIJE (55) – pisar u srezu, pasja vernost i koko{ija mudrost
RASTOJE (60) – ma{inovo|a, hipohondar
SOKOL (40) – `andar
IGWATIJE (40) – `andar i
GAVRIL ’ARAMBA[A VELIKI – lice s’ onoga sveta
Mesto zbivawa: Crno Mrsi{te, isto~na Srbija
Vreme: izme|u dva rata
'Ajduci su opet me|u nama 203
@eqko HUBA^
’AJDUCI SU OPET ME\U NAMA
DEO PRVI
SLIKA PRVA
@elezni~ka stanica u Crnom Mrsi{tu. Negovan, {ef stanice, ogleda seu ogledalu i stavqa kapu. Oko vrata mu {arena, svilena marama.
NEGOVAN: Dragi putnici. Voz iz Male Varo{i za Zaje~ar, savezom za prestoni Beograd, u Crno Mrsi{te sti`e zafrtaq sata, otprilike. Mole se putnici da se uklone sapruge i u redu sa~ekaju voz. Oni koji nisu kupili karte,ili iste nisu prijavili na evidenciju, da do|u odmah iobave sve u kancelariji mla|eg slu`benika prve klaseNegovana, tj. mene. Ukoliko to ne urade mo`e da im sedesi da idu pe{ke. Da se zna!
^uje se buka. Brzota na parnom motociklu, tzv. }umrocikl.
BRZOTA: ^uvaj, ne rade ko~nice!
]umrocikl se zaustavqa na {inama. Brzota pada preko wega.
NEGOVAN: O, sakloni me Bo`e! [ta ti je to, crni Brzota?
BRZOTA: Ne pitaj me...
NEGOVAN: Pa pitam te! Voz }e da nai|e.
BRZOTA: ]umrocikl. Vankovo ~udo na paru.
NEGOVAN: Taj ti je brat antihrist. Samo pla{i qude nekimskalamerijama. Sklawaj to sa {ina!
BRZOTA: ’Ajde, pomozi mi malo.
NEGOVAN: Ne mogu. Ruke sam mazao ma{}u.
BRZOTA: Pomozi, vidi{ kolike su mi bisage.
NEGOVAN: [ta ti je u wima?
BRZOTA: [ta ti treba.
NEGOVAN: [vercuje{, {vercuje{...
BRZOTA: Ne mo`emo svi na dr`avne jasle. ’Ajde!
NEGOVAN: Nesre}o ’ajdu~ka, da guram... Sve }e mi ruke popucati...
204 @eqko Huba~
^uje se kome{awe, vika, demonstracije. Narod uzvikuje parole: “Lo-povi!”, “Pod zemqom kopamo, na zemqi crkavamo!”, “’O}emo plate!”,“Dole Surdul!”... Demonstranti su sve bli`e.
BRZOTA: Negovane, {ta je ovo?
NEGOVAN: Demonstracije! Rudari se bune.
BRZOTA: Na stanici?
NEGOVAN: ^ekaju na~elnika.
BRZOTA: Surdula! Zar }e i on... Mislim, i on putuje?
NEGOVAN: Nisi znao? Ide za Beograd.
BRZOTA: Ne sme da me zatekne ovde. Gde }u robu?
NEGOVAN: Pa, mo`e kod mene u kancelariju, ali...
BRZOTA: Le`arina, a?
NEGOVAN: Ja rizikujem!
BRZOTA: Dobro, de. Uzimaj bisage!
Brzota i Negovan nose bisage u kancelariju. Ulaze demonstranti, ru-dari. Uzvikuju parole. Nose transparente. Me|u wima je jedan malicvikera{ u kratkim pantalonama. Deli letke i uzvikuje parole.
CVIKERA[: Spas sveta le`i u komunizmu! Rudari, proleteri,ujedinite se! Spas sveta le`i u komunizmu!
Tajac. Rudari gledaju u cvikera{a. Zatim naglo krenu na wega i prebijuga, umlate. Onda nastavqaju istom `estinom, kao pre, da demon-striraju. Kroz masu se probija na~elnik Surdul. Za wim idu dva `andara,Sokol i Igwatije, nose jedan veliki drveni sanduk za koga su privezanilisicama. Oni odla`u sanduk i Surdul se pewe na wega te se obra}ademonstrantima.
SURDUL: Rudari, bra}o i sestre!
SOKOL iIGWATIJE:
Ti{ina, bre! Ti{ina!
Demonstranti se umire.
SURDUL: Rudari, bra}o i sestre! Najdra`i moji! Strpite se, jo{malo!
RUDARI: ’O}emo plate! Dva meseca ne primamo plate!
'Ajduci su opet me|u nama 205
SURDUL: Mir! Mir! Ja vas razumem, potpuno ste u pravu! Ali,razumite i vi nas! ’Ajduci haraju prugom. Opqa~kali supet tovara zlata.
RUDARI: Ua... Lopovi... Dok lopovi kradu, `andari biju narod...
SURDUL: Me|utim, ja sam odlu~io da danas li~no krenem na voz i,rizikuju}i svoj `ivot, otpremim zlato i donesem vamplate!
RUDARI: ’O}emo plate, ’o}emo plate!!!
SURDUL: Rudari! Bra}o i sestre! Bi}e para, bi}e plata, ja vamdajem re~ a moja re~ nije bilo ~ija. Surdul sam ja, bre,Surdul!
Duga ti{ina. Tajac. Odjednom:
RUDARI: @iveo na~elnik Surdul! @iveo!!!
SURDUL: @ivi vi meni bili i u miru se razi{li.
Demonstranti se polako razilaze. Sokol i Igwatije ih guraju.
SOKOL iIGWATIJE:
’Ajde, razilazi se, razilazi...
Sokol i Igwatije izguraju demonstrante, nose}i sve vreme sanduk zakoji su privezani lisicama.
SOKOL: Svaka ~ast gos’n na~elni~e. Nama gos’n narednik Tvr-doje vi~e: “’Apsi Sokole, mlati Igwatije!”, mi ’apsi,mlati, a oni jo{ besniji.
IGWATIJE: [to ih vi{e bije{ to vi{e urlaju.
SOKOL: I sad, vi dve re~i a oni mirni.
IGWATIJE: Svaka vam je od zlata. E, da je meni pendrek takav...
SURDUL: Ja znam svoje a vi to va{e. Nego, gde li je Negovan?Negovane, oj Negovane! Gde si, za{to platu prima{?
Ulazi Negovan.
NEGOVAN: Tu sam, tu gos’n na~elni~e. Qubim ruke.
SURDUL: ’Ajde da kuva{ kafu.
NEGOVAN: Odmah.
SURDUL: Stani! Karte si spremio?
206 @eqko Huba~
NEGOVAN: Jesam. Najboqa mesta. Za vas, za sanduk, `andare, zava{u }erku i pisara Zaharija. A gde su Zaharije iAn|elija?
SURDUL: Beru neko cve}e, sa’ }e. Po`uri sa tom kafom!
Negovan izlazi.
SOKOL: Gos’n na~elni~e, ako da nas odve`ete malo?
IGWATIJE: Ruke nam se osu{i{e.
SURDUL: Ne mo`e! Ima da ga dr`ite sve do Beograda. Da se neodvajate od wega!
SOKOL: Ma, samo za minut, da po’apsimo malo...
IGWATIJE: Da nam se na|e za put.
SURDUL: Ne i ta~ka! Kad predamo sanduk u Beogradu, ako gapredamo...
SOKOL: Kako sad “ako ga predamo”? Pa vi rekoste ova tura zastoku...
SURDUL: Ku{! Ka`em, ako ga predamo, onda ’apsite koliko vamvoqa. U Beogradu ionako vazda ima neko za ’ap{ewe.
Ulaze pisar Zaharije i An|elija, debela Surdulova }erka. Zaharije nosiveliki buket poqskog cve}a. An|elija mu pokazuje koje cve}e da bere.
AN\ELIJA: Tu, tu `utu, Zaharije. Ma ne tu... Zaharije, Zaharije...Kako }e{ vernog cveti}a poznat’ me|’ neverama?
ZAHARIJE: Kako?
AN\ELIJA: Po wegovom {e{iri}u i {tapi}u. Evo, to je taj cvet.
ZAHARIJE: Meni svaki isti.
SURDUL: An|elija, dete, mani vi{e cve}e, eno ti puna avlija.
AN\ELIJA: Papo, prole}e je, svuda cve}e za darivawe. Evo ruzmarinza tebe, tebi Sokole miro|ija da laska, Igwatijukandilika a meni qubi~ica verna. Priroda se budi,ra|a se `ivot! Beri, Zaharije, beri!
ZAHARIJE: A {to vi{e, ima za deset sa’rana...
Ulazi Negovan, nosi kafu. An|elija mu daje ru`u.
AN\ELIJA: Negovan~i}u, za tebe ru`a crvena.
Negovan kine, prolije kafu.
'Ajduci su opet me|u nama 207
SURDUL: I, bre, Negovane, ni kafu ne ume{ da donese{.
NEGOVAN: Kijam od polena, alergi~an sam.
SURDUL: Daj ovamo to {to je ostalo. Je l’ slatka?
NEGOVAN: Sredwa.
SURDUL: Znam ja kakva je tvoja sredwa kafa, da pobaci ~ovek odwe. Donesi ti meni {e}er. ^ek, ~ek der, pri|i ovamo.Nagni se.(Hvata Negovana za svilenu maramu koju on nosi pre-vezanu oko vrata)[ta ti je ovo?
NEGOVAN: Niste znali? Jedan mali detaq~i}, (fra.) pikant!
SURDUL: A mogu li ja da te obesim za taj pikant...
NEGOVAN: U, gos’n Surdule, nemojte molim vas.
SURDUL: Skidaj to, nemoj da mi bruka{ varo{. M’r{ po {e}er!
NEGOVAN: Odma’.(Izlazi)
SURDUL: Tebe }u ja da zaposlim da mi ~uva{ }erku no}u.
AN\ELIJA: Ali papo...
SURDUL: [ta papo, od tih tvojih travki i bu}kuri{a svako ve~eti neko zapeva pod prozorom.
AN\ELIJA: Ja im ka`em da idu, teram ih.
SURDUL: Mnogo ti wih tera{. Zna se kako se tera: vrelu vodu naglavu pa onako opareni ima da be`e ko |avo od krsta.
Ulazi Negovan.
NEGOVAN: Evo {e}er.
SURDUL: Sipaj. Jo{ jednu. Prome{aj malo da se istopi.
NEGOVAN: Me{am, me{am...(Negovan kine u kafu)
SURDUL: I bre, ne pquj mi u kafu, svu je razvodwi. An|o, dete,uzmi mu ovu cve}ku, vidi{ da }e da povrati.
An|elija mu uzme ru`u. Surdul spazi }umrocikl na {inama.
SURDUL: Je li, Negovane, kakva je ono ~uma na sred pruge.
NEGOVAN: Niste znali? To je od Brzote.
208 @eqko Huba~
SURDUL: Kog Brzote?
NEGOVAN: Brzota, unuk pokojnog Gavrila,(Prekrsti se)Bog da mu du{u prosti, Agapijev sin.
SURDUL: Ho}e{ ti da ti je odse~em ta tri prsta. Koji mu je to sinpo redu?
NEGOVAN: ^etvrti.
SURDUL: U, bre, kol’ko ih je nakotio...
NEGOVAN: Ima taj jo{ dvojicu.
SURDUL: [estorica! Ba{ se lopov razmno`io.(Pokazuje na }umrorcikl)I ~emu slu`i to ~udo?
NEGOVAN: Za prevoz. To~ak na paru. Ne{to mu se pokvario pa...
SURDUL: Zaharije, oj Zaharije!
ZAHARIJE: Berem, gos’n na~elni~e.
SURDUL: Ostavi te trave i dolazi ovamo!
NEGOVAN: Sa’}u ja Brzotu da zovnem da ga maknemo...
SURDUL: Neka, neka... Ima ko }e da ga makne.
ZAHARIJE: Gos’ n na~elni~e, ja ostavio cve}e.
SURDUL: Jesi li?! E, sad pi{i.
ZAHARIJE: Da pi{em?
SURDUL: Pi{i: sin Agapija Gavrilovi}a, unuk, hvala Bogupokojnog, Gavrila Gavrilovi}a ’aramba{e Timo~kog,poklawa varo{i...(Negovanu)Kako se ono ~udo zove?
NEGOVAN: On ga je krstio “}umrocikl”.
SURDUL: Eto, pi{i, “}umrocikl” poklawa varo{i na ime za-ka{wewa pla}awa poreza za idu}u godinu. Jesi lizapisao?
ZAHARIJE: Jesam.
SURDUL: Da ~ujem.
ZAHARIJE: (Sri~e)Sin Agapija, pokojni ’aramba{a, varo{ poklawa porezza idu}u godinu.
'Ajduci su opet me|u nama 209
SURDUL: Pokloni}u ja tebi do`ivotnu robiju, budalo maloumna.Negovane, uzmi ti napi{i ovo {to sam rek’o, pa gaprosledi Brzoti. Da bude po propisu. A ovaj to~ak(Pokazuje na }umrocikl)da se tera kod mene u avliju!
Niz prugu ide pe{ke ma{inovo|a Rastoje.
RASTOJE: Joj, Negovane, joj!
NEGOVAN: Ono Rastoje ide pe{ke!
RASTOJE: Joj, al’ me steglo u krstima, ’o}e da pukne.
NEGOVAN: Gde ti je voz, crni Rastoje?
RASTOJE: A noge, noge nisu moje. Ovo mi je od onog nazeba {to ganisam izle~io. Lepo ja ka`em doktorima a oni...
NEGOVAN: Gde je voz, ubio te Bog da te ne ubije!?
RASTOJE: Daj mi, der, kocku {e}era i vodu... U stvari, nemoj{e}er zbog {e}erne bolesti, dobio sam je pre nedequdana...
SURDUL: Govori, sukleto, gde je voz?!
RASTOJE: Gos’n na~elni~e, moram da vas zamolim da mi pomogneteoko bolovawa, ja vi{e ne mogu da teram voz ovakobolestan, plus te traume oko ’ajdu~ije...
SURDUL: Posla}e tebe Tvrdoje u `andarsku bawu. [ta je bilo s’vozom?
RASTOJE: Pritisak. Ne moj pritisak. Dodu{e, i on je ispod svakegranice...
SURDUL: Rastoje!
RASTOJE: Kotao nema pritisak. Neko ga pro{upqio.
NEGOVAN: ’Ajduci.
SURDUL: Ma kakvi ’ajduci... Mislim, ne}e oni prazan voz danapadaju. To se ovo govedo(Pokazuje na Rastoja)napilo pa...
RASTOJE: Ja ne pijem, gos’n Surdule, ve} godinama. Ne smem zbog~ira. Pojede me `garavica...
SURDUL: More, ti si pijan i kad ne pije{. Kompletan idiot. [tada radim ja sad?
210 @eqko Huba~
NEGOVAN: Ima Negovan re{ewe za sve. Da vidimo... Mo`ete daupregnete ~eze pa preko Se~ikesu }uprije do Smrdqivejaruge, tu odma’ levo udarite na Krivu kapiju pa uz Qutukosinu na vr’ Tutine ~uke i odatle se lepo spustitepored Strmek bunara pravo na {iroku prugu, tusa~ekate onaj ubrzani iz Ni{a, sa wim ste, brat bratu,za petnaest sati u Beogradu.
SURDUL: Mog’o bi ja, po tebi, i pe{ke za Beograd.
NEGOVAN: Dok se ne zakrpi kotao nema druge.
SURDUL: E, izem ti dr`avnu `eleznicu kad bez kotlokrpe nemo`e da makne. Odma’ volovi da se upregnu i voz da seodvu~e kod kova~a.
RASTOJE: Ja ne mogu, ja imam ravne tabane, kuk samo {to mi nijeispao...
SURDUL: Dosta! To da se zakrpi i ’o}u do no}as da krenem izMrsi{ta ina~e ima da vas nema!
RASTOJE: Kako }emo po pomr’~ini, ja sam kratkovid.
SURDUL: Rek’o sam {to sam im’o.(@andarima)’Ajde vas dvojica, nosite taj sanduk nazad. Zaharije,uzimaj to~ak i vozi ga u moju avliju!
ZAHARIJE: Ja ne umem da vozim, ja sam pisar.
SURDUL: Ima li ne{to da umete, crkli dabogda! Guraj ako neume{ da vozi{, sna|i se! Da se pre`e, da se gura, da seradi! Rad je stvorio ~oveka. Rad je ~ovekov najboqiprijateq. A {ta je ~ovek bez prijateqa, pitam ja vas,{ta? Ostrvo, takore}i, ada. Za kim zvona zvone, je li, zakim?
SOKOL iIGWATIJE:
’Ajde svi: za kim zvona zvone, za kim... ’ajde...
SVI: Za kim zvona zvone, o Surdule?
SURDUL: Zvona zvone za milione!!!
MRAK
'Ajduci su opet me|u nama 211
SLIKA DRUGA
An|elija u svom vrtu, sedi i plete veliki venac od cve}a. Hristivojepoku{ava da presko~i ogradu koja okru`uje An|elijin vrt. Ograda jevisoka preko dva metra. Na polazi mu za rukom nekoliko puta. Stalno jena granici uspeha, oklizne se i padne. Ali, Hristivoje je uporan.An|elija ga ne vidi i ne ~uje, zaneta pletewem venca. Ona pri~a sama sasobom.
AN\ELIJA: O, Hristivoje, za{to si od Gavrila ba{?Odreci se oca, odreci imenai ja }u ti cvetak darivati moj.A ne}e{ li, zakuni se da me voli{i nisam vi{e od Zavida ja.Jer, {ta je ime? Ovaj stru~ak {to Nevenom zove{ ti?Krsti ga druk{e, miris ostaje.Ne zovite vi{e Hristivoja Hristivojem,vrline mile osta}e mu sve.
Hristivoje najzad uspeva da presko~i ogradu.
HRISTIVOJE: An|elija, zlatni an|ele moj!Evo me, qubqena mojakle~im pred tobom, za qubav te molim!
AN\ELIJA: Hristo, kako do|e? Visoki su vrtu zidovi,pomisli ko si, ne gine ti smrtuhvate li te zlotvori mojiotac mi Surdul, srca kamenogi mu` moj budu}i, tvrdi.
HRISTIVOJE: [ta, mu`! Zar ja ti dragan nisam?
AN\ELIJA: Sudba me kleta Tvrdoju nosi,pos’o je sklopqen a `rtva ja sam.
HRISTIVOJE: Zar qubav oni poslom nazivajuzar ni{ta sveto im nije?Reci da {ala to je,reci da qubav mi ku{a{.
An|elija }uti i jeca.
HRISTIVOJE: Onda u manastir, u manastir po|i!Zar gre{nike zemqi da ra|a{?
AN\ELIJA: Hristivoje, kako }u u manastir, pa mi smo...
212 @eqko Huba~
HRISTIVOJE: Nevinost tvoja u ~istoti je duha,to telo la` je, prolaznost, strast!
AN\ELIJA: Ja u manastir ne idem i ta~ka! Ako nema{ neki boqiplan, onda...Du`nost je moja spram roditeqa mogada slu{am wegovu }ud.Taj mi je usud, da pratim ga moramina~e }e bogovi odapeti streleput cvetnih vrtova mladosti moje!
HRISTIVOJE: Ne, oni to ne bi smeli u~initi,ne bi mogli, ne bi hteli. To je gore,to sramno nasiqe, od svakog ubistvanamerno izvr{enog. Imam plan,veruj mi mila, ~uj mei ni{ta suludo ne ~inive} smerna ~ekaj glasnika mog.
AN\ELIJA: A kad on }e do}’?
HRISTIVOJE: Do}i }e, ~ekaj gaon }e sigurno do}’.I pamti {ifru.
Hristivoje daje An|eliji Papiri} sa {ifrom. Ona pro~ita {ifru.
AN\ELIJA: Muza!? [ifra to je?
HRISTIVOJE: Ne Muza ve}(Izgovori sa francuskim akcentom) Muzé.Prou~i i uni{ti!
An|elija u slast pojede papiri}.
HRISTIVOJE: Adije...
AN\ELIJA: Planove za nas kuj,u wih se uzdam, znaj.Adije Muzé, mon cher, adije...
MRAK
'Ajduci su opet me|u nama 213
SLIKA TRE]A
Soba u ku}i Agapija Gavrilovi}a. ^eonim zidom u dnu sobe dominiraslika pokojnog haramba{e Gavrila. Posred sobe Berivoje, prvi sinAgapijev, kupa Agapija u buretu. Riba ga buzdovanom koji je obmotanstarim krpama.
AGAPIJE: Ne {trovi{ sviwu nego pere{ oca, idiote!
BERIVOJE: Okvasi se qudski, tata, propa{}e nam faktor izne-na|ewa. Nawu{i}e nas. Vidi{ kako sam ja, onomad,iskis’o, do gole ko`e.
AGAPIJE: @ivot je nekome majka, nekom’ ma}eha a meni je, vala,o~uh! Berivoje, lak{e s’tim buzdovanom, razbi}u ti ga oglavu.
BERIVOJE: Kad nisi ’teo da kisne{ sa mnom...
AGAPIJE: Aman, ko`u mi oguli!
BERIVOJE: Mora tako, natalo`ilo se.
AGAPIJE: Jao! E, sad mi je dosta. Dosta!
Agapije izlazi iz bureta.
AGAPIJE: Daj mi to odelo!
BERIVOJE: (Daju}i mu odelo)Tata, ti si nervozan.
AGAPIJE: I ti bi bio da ima{ ovakvu decu.
BERIVOJE: Ako se sekira{ za voz... Ovoliki sam {iqak uz’o i takoga krvni~ki maqem nabio... Napravio sam rupu u kotluk’o da ga je |ule pro{upqilo.
AGAPIJE: Rek’o sam ti rupicu da napravi{ a ne septi~ku jamu.Ako ne stignu do no}as da zakrpe kotao opet }e izjutra,po danu, da putuju a po danu se u ’ajdu~iju ne ide. I gde jetaj Brzota...
Spoqa se ~uje lave` psa.
BERIVOJE: Evo ga, tata.
Na prozoru se pojavi Negovan.
NEGOVAN: To sam ja, Negovan.
214 @eqko Huba~
Berivoje ma{e buzdovanom i re`i.
NEGOVAN: Gos’n Agapije, smirite ovoga.
BERIVOJE: Da ga nabijem na kolac, tata?
NEGOVAN: Recite tome prostaku da ne bude tako napadan.
AGAPIJE: Berivoje, miran!(Negovanu)[ta ’o}e{, govori?
NEGOVAN: Mislio sam da }e vas zanimati to da voz kasni, pa ka`emsebi: “Za{to, Negovane, da se gos’n Agapije, i sitnadeca mu, deran`iraju i dvaput’ idu do stanice kadmo`e{ ti lepo da ode{ i u~ini{ im uslugu.”
AGAPIJE: Kakvu uslugu?
NEGOVAN: Pa, da vam rezervi{em karte. Navalica, znate, `andari,Zaharije, An|elija... Svi bi da putuju. A, bogami, ’o}e igos’n na~elnik.
AGAPIJE: Surdul!? Dobro, i ka’ }e taj voz da krene?
NEGOVAN: Mora do ve~eri. @ure zbog veze za Beograd.
BERIVOJE: Eto vidi{ da }e no}u...
AGAPIJE: Ku{! Navalica, veli{. Pa, dobro, kol’ko ja karata dauzmem, da se ne guram?
NEGOVAN: Jedno, ~etr’es’, zbog konfora. Svaka po banku i jo{ petbanki za prtqag... To mu do|e ~etr’es’ pet banki.
AGAPIJE: Negovane, Negovane...
NEGOVAN: Mo`e i bez baga{a.
AGAPIJE: Nema tebi zime dok ima putnika. Evo ti, na(Daje Negovanu novac)i nemoj da te ~ujem da po varo{i laprda{ kom’ siprod’o... karte!
NEGOVAN: I, gos’n Agapije, pa znate vi mene.
AGAPIJE: Ba{ zato. Ako ti se omakne posla}u ti Berivoja nakafu...
NEGOVAN: Daleko bilo...
AGAPIJE: ’Ajde, put pod noge!
NEGOVAN: Uzdravqe...
'Ajduci su opet me|u nama 215
Negovan odlazi. Za wim Berivoje mlatara buzdovanom i re`i.
AGAPIJE: Smiri se, bre, `ivotiwo!
BERIVOJE: Nabi}u ja wega na kolac, kad tad.
AGAPIJE: I Surdul putuje sa zlatom... Kuva taj ne{to, kuva. More,{ta god kuv’o ja }u da mu zapr`im.
U sobu trkom ulaze Vanko i Hran~e. U rukama im alat za kopawe. Prqavisu od peska i zemqe. Jako su upla{eni.
VANKO: Tata, tata, duh!
AGAPIJE: Kakav duh, {ta bulaznite?
HRAN^E: (Uhvativ{i se za Agapija, drma ga)Beo, pravi(Muca)vvvampir!
AGAPIJE: Gde je vampir!?
HRAN^E: U ’o...
AGAPIJE: Nemoj ti, Vanko }e.
VANKO: U podzemnom gradu, tata. Kopali smo, kao {to si namrek’o, u isto~nom delu. On je izleteo sa Zapada. Beo,ru`an, nosi neku kerami~ku posudu. Stra{an!
AGAPIJE: Vanko... ’Ajde Hran~e, on je blesav, al’ ti si, kanda, neki~ovek od nauke, pronalaza~, a ovamo veruje{ u duhove ivampire.
VANKO: Tata, ovaj je bio pravi.
^uje se bat koraka.
HRAN^E: Evo ga, iiide!
Svi se upla{e. Berivoje se sakrije, sa bra}om, iza Agapija. Re`i. U sobuulazi Radulin. Preko svoje ode}e ima preba~enu staru rimsku togu, belui svu pocepanu. U ruci mu kerami~ka amfora.
RADULIN: Tata, ovaj podzemni grad i nije tako lo{...Ugleda ih kako su se uko~ili od straha.[ta je bilo, i{ijas?
AGAPIJEi VANKO:
Radulin!
HRAN^E: Rrrrrrradulin!
216 @eqko Huba~
RADULIN: Je l’ to neka igra poga|awa?
AGAPIJE: Kakva ti je to haqina?
RADULIN: Na{’o sam je dole.(Pokazuje na amforu)I ovo sam prona{’o.
VANKO: [ta }e{ ti u podzemnom gradu?
RADULIN: Da pregledam {ta ima po hodnicima. Zlato nisam na{’oal’ {to imaju podrum... Bo`ansko vino. Samo, nemajustaklene fla{e nego ove zemqane sa nekim kukama.
VANKO: (Uzme amforu)Crte... Uspravne i ukr{tene.
RADULIN: Dole zlata nema ni za lek. Samo one kqakave gole `ene.Ovo je otkri}e! Staro vino zape~a}eno voskom. Zna{ liti koliko to vredi na berzi?
AGAPIJE: (Uzme amforu i vidi da je poluprazna)Od tebe, ne}e to ni do kakve berze da stigne.
RADULIN: Samo degustiram. Javili su mi da je vrednost akcijavina sko~ila po indeksnoj stopi od...
AGAPIJE: Ostavi me sa tom berzom.
RADULIN: Tata, kol’ko puta treba da ti ponovim da je budu}nostekonomije u berzama. Va`no je ulagati.
AGAPIJE: U {ta!? U rudnik zlata na Severnom polu, u planta`epirin~a u Kineskom moru. Ti si jedini idiot kome suprodali 128% akcija Kipa slobode. [ta sam ja Boguskrivio da mi da ovakvu decu. Sve idiot do idiota.
BERIVOJE: Zar i ja, tata?
AGAPIJE: Ti prvi! Jo{ se u onog Hristivoja kunem...
HRAN^E: Mmmmeni je dddeda za Hhhristivoja kaz’o...
AGAPIJE: Rek’o ti je da mi je wega pravio neki kom{ija. Pri~aosi nam, ako to {to ispu{ta{ mo`e da se zove pri~om. Ai ti tata,(Obra}a se slici Gavrila)od tolike lajave dece na{ao si wemu mutavom da sejavqa{ s’ onoga sveta.
BERIVOJE: Nije lako to kad umre{.
RADULIN: Da popijemo po jednu za pokoj du{e deda Gavrilove.
'Ajduci su opet me|u nama 217
AGAPIJE: Vala, oplakuje{ ga od kad ustane{, ne ispu{ta{ fla{uiz ruke.
RADULIN: [ta da radim kad sam bio mnogo vezan za dedu.(Odsipa malo rakije na pod pa nazdravi slici Gavrila)
^uje se lave` psa, re`awe, zatim dugo cijukawe.
VANKO: E, ovo je Brzota.
BERIVOJE: Opet mi udavi kera.(Ulazi Brzota)Ubico!
BRZOTA: Berivoje, pred ku}u se vezuju doma}e `ivotiwe a nezveri.
AGAPIJE: ’Falim te Bo`e da si se setio da do|e{.
BRZOTA: Ma, vukli smo volovima voz, nego slu{ajte novosti...
AGAPIJE: ^uli smo ih ve}. Bio Negovan, javio i naplatio. Ti simi neki izvi|a~, on je pe{ke stig’o pre tebe.
BRZOTA: I ja sam i{’o pe{ke.
VANKO: Gde ti je }umrocikl?
BRZOTA: Oduzeo mi ga Surdul.
AGAPIJE: Opet si vozio brzo.
BRZOTA: Nisam tata, tebe mi.
AGAPIJE: Ne kuni se u mene, baksuze!
BRZOTA: Oduz’o mi ga zbog poreza za idu}u godinu.
AGAPIJE: Oca li mu zelena{kog. Gde je roba?
BRZOTA: Kod Negovana u kancelariji.
AGAPIJE: Pla}a{ le`arinu!?
BRZOTA: Gde }u onolike bisage da teglim uz brdo.
AGAPIJE: Pla}am Srbu Cveklu preko, Mile Par~e me ~eka nagranici, skeleyija Rajski Aran|el uvek uzme k’o okeanda prevesla a o Sveti @ivcu na }upriji i da ne pri~am.Sad jo{ le`arina kod Negovana, maram~e li mu wegovo.[ta }e meni da ostane!
218 @eqko Huba~
BRZOTA: Pa ti me drugi put {aqi il’ u {verc il’ u izvi|awe. Nemo`e i jedno i drugo. Iznenadio me Surdul, {ta daradim.
Ulazi Leonardo. Svi zapaweno gledaju u wega.
LEONARDO: Gutentag.
AGAPIJE: Koji ti je sad pa ovaj?
BRZOTA: On mi se prika~io dole, ka`e da ga je Radulin pozvao.
RADULIN: O, her Leonardo, gutentag, gutentag...
BERIVOJE: [vapski {pijun, tata!
RADULIN: Nije {pijun, to mi je kolega sa studija u Be~u. Zajednosmo studirali ekonomiju, posle je on upisao onuumetni~ku...
AGAPIJE: Sad je meni jasno {to ti od prve godine nisi mak’o.
RADULIN: Tata, tra`io si nekog’ da ti mala ku}u. Leonardo jeprvi moler u Be~u.
AGAPIJE: Voimje oca...(Krsti se)
LEONARDO: Ich bin [leman Feler, umetni~ki Leonardo, ekspert zapreure|ifati enetrijer, plus istra{ifa~ i humanist.
AGAPIJE: Sve si samo ne ono {to mi treba.
BERIVOJE: Na kolac!
RADULIN: Leonardo misli da na{oj ku}i nije dovoqno samomalawe ve} jedno totalno preure|ivawe.
LEONARDO: Kakfo zastarelo arhitektura, skandalosno, primi-tifno. Enterijer unmiglih ofde, passage moralo biti sapuno sfetlo...
BRZOTA: Meni je ovaj jo{ od varo{i bio sumwiv.
LEONARDO: Ja prvo sru{ila ofaj zid i dislocirala...
VANKO: Ovo je potporni zid, sru{i}e se krov!
BRZOTA: Tata, ili pu{taj Berivoja da ga nata~iwe na kolac ili...
AGAPIJE: ^ekaj da ga ~ujem do kraja, da vidim dokle }e.
LEONARDO: Efo planofi da pogledala.
'Ajduci su opet me|u nama 219
Leonardo odmotava veliku rolnu belog papira na kome je nacrtan planadaptacije.
LEONARDO: Efo, ofo biti superkonforna soba za gospodin Agapijesa jedno feliko stolica za odmor u stil od kraq Luj{esnaest.
BERIVOJE: Da {iqim ja?
HRAN^E: A ovo, ttto je {{{pajz?
LEONARDO: Ne, to tfoja soba sa zvu~no isolacija za samoisolacijagde ti u~iti ne mucati.
HRAN^E: Da ne mmmucam?
LEONARDO: A za gospodin Fanko jedan nau~na laboratorija sa punoelementi za duboka nau~na analisa.
BRZOTA: Tata, daj trgni se, aman.
HRAN^E: [{{{ta, bre, da se tttrza...
VANKO: Berivoje, makni taj kolac da vidim ja to.
LEONARDO: A za fas, Berifoj, soba sa zatfor. Ofde bila jednoreza~ gde fi {iqila onaj stfar za nabijati, ofde zama{ina za rastezati i zatezati ~ofek...
BERIVOJE: Ovaj lu|i od pokojne majke...
RADULIN: Bog da joj du{u prosti.(Prekrsti se i otpije gutqaj)
BERIVOJE: ... {to ga|ala tatu no`em.
BRZOTA: Pa se no` odbio od tebe i slu~ajno wu pogodio.
BERIVOJE: Jedno pet – {est puta.(Usiqen smeh)
AGAPIJE: \ubre jedno bezose}ajno.
RADULIN: A je l’ mo`e nekako da se izdigne temeq, da napravimopodrum na dva sprata, zna{ kako bi mi to zna~ilo.
AGAPIJE: Da ne}e{ mo`da minaret od podruma da pravi{?
LEONARDO: Ja podigla podrum a pod krof naprafila jedno felikimagacin...
BRZOTA: Magacin pod krovom!?
LEONARDO: Ni{ta se ne sekirala, Brzota. Ja od dimwak naprafilalift da fi mogla pewati roba {to {fercofala...
220 @eqko Huba~
BRZOTA: Odkud’ tebi da ja {vercujem?
BERIVOJE: Jesam li vam rek’o da je {pijun!
HRAN^E: Nnnnije {pijun!
BRZOTA: Procenat on ’o}e, ucewuje...
VANKO: Ti misli{ da su svi lopu`e k’o ti!
BRZOTA: Ko je lopu`a? Trgni re~!
VANKO: Ne}u!
BRZOTA: E, sa’ }u i tebe i ovu sukletu da udavim k’o kera {tosam.
BERIVOJE: Daj mi ga na kolac, daj!
RADULIN: Nemoj Berivoje, on je Evropqanin!
BERIVOJE: Makni mi se s’ puta!
RADULIN: [ta }e svet o nama da ka`e?
BERIVOJE: Makni se!
RADULIN: Samo preko mene mrtvog!
BERIVOJE: I to }emo da sredimo.
HRAN^E: Dr`’ se, Radulllline, sssti`e pomo}!
LEONARDO: Ali fi sfi imali sfoja soba, ja humanist...
Op{ta tu~a. Svi vi~u: “Ubi}u te! Zgazi}u te! Crkni!” i sl.
AGAPIJE: Dosta! Dosta!
Tajac.
AGAPIJE: Vi niste deca, vi ste izrodi! Jebale vas sobe, da vasjebale. Ne vaqa vam ku}a, je li, pa bi malo da je ru{ite.Malo vam ovo pa bi jo{! Da ne}e, mo`da, svaki svoj}enef u sobi? Ono {to vi sazidate, to da ru{ite, a ovdeima da slu{ate mene ina~e nogu u dupe! Je l’ jasno?!(Leonardu)A ti, isprdku koko{iwi, mo`e{ da bira{: il’ ovajkolac u dupe il’ ~etku u ruke. Evo ti sto banki i malajda te ja ne omalam!
LEONARDO: Balkanski primitifac jedan.
AGAPIJE: Idi kopaj kre~anu i sklawaj mi se sa o~iju!
Leonardo uzima novac i izlazi.
'Ajduci su opet me|u nama 221
RADULIN: Tata, obruk’o si me k’o nikad!
AGAPIJE: Ti si `ivi dokaz da budale ne moraju da se tra`e, one sesame privla~e. Za moje pare ima da mala kako mu janaredim. I dosta vi{e o tome, imamo pre~a posla.Brzota!
BRZOTA: Evo ga!
AGAPIJE: Idi zovi Hristivoja, ka`i da sam sazv’o ratni savet.
BRZOTA: Razumem!(Izlazi)
VANKO: Tata, a {to ne uzme{ moju ma{inu da ti kre~i?
AGAPIJE: Opet ti...
VANKO: Poboq{ana verzija. Da vidi{.
Vanko odlazi po ma{inu.
RADULIN: Sa’ }e neka karakonyula.
AGAPIJE: Bo`e, dokle vi{e...
Vanko gura ma{inu na to~ki}ima. Li~i na sve samo ne na neki svrsi-shodni oblik.
RADULIN: [ta sam vam rek’o.(Prekrsti se i otpije gutqaj)
VANKO: Prva sverade}a ma{ina na paru.
AGAPIJE: Vanko...
VANKO: Tata, ovo je mnogo ekonomi~nije od Leonarda. Treba musamo tri metra drva za potpalu, dva za zagrevawe i ondatro{i samo kubik }umura na sat.
AGAPIJE: A mogu li ti tvoji idiotluci malo na rakiju da rade?
RADULIN: [to na rakiju, Vanko nemoj da ga slu{a{.
AGAPIJE: Em }e ovaj tvoj brqivi brat mawe da lo~e, em }emo onomalo {ume, {to nam je ostalo, da sa~uvamo. Tri hektarasi ogolio, ’o}e brdo na glavu da nam se sru~i.
VANKO: Do}i }e mladi, po{umi}e. Tata, ti mene uop{te nepodr`ava{ u mom nau~nom radu.
222 @eqko Huba~
AGAPIJE: Ja te ne podr`avam!? Ja!!! Pa dobro, ko je prvi jahao onajtvoj }umrocikl?
HRAN^E: Ti, tata.
AGAPIJE: A ko je rizikov’o u ~varak da se pretvori sa onomlete}om {klopocijom?
HRAN^E: Ti, tata.
BERIVOJE: Kako si goreo...
VANKO: Eksplodirala je zato {to si nosio dinamit.
AGAPIJE: Dinamit sam poneo jer si rek’o da s’tom ticom mogu daodem do Surdulove ku}e, a ono o’p pa u ro|eni ambar.
Ulazi Brzota.
BRZOTA: Tata, ne mogu da prona|em...
AGAPIJE: Ostav. Kad smo u ratu da mi raportira{ vojni~ki!
BRZOTA: Razumem!(Salutira)Ratni savet ’aramba{ke ~ete Agapije Gavrilovi}asazvan. Na savetu prisutni: Vanko, Radulin, Berivoje iHran~e. Raportira, tako|e prisutni, Brzota!
AGAPIJE: A gde ti je Hristivoje?
BRZOTA: Ka`e da ne mo`e da do|e jer ga uhvatilo ono kad mu do|eda pi{e.
AGAPIJE: Raduline, barabo jedna.
RADULIN: [to sam sad ja opet kriv?
AGAPIJE: Ti si ga nau~io pismena, niko drugi! Bre, najmla|i je,gleda u vas, stariju bra}u, k’o u Boga. Jednu pametnustvar da ste ga nau~ili. Jednu! Posle, kad guta vatru, vise pravite ludi! Ko vas napravi takve...
HRAN^E: Ti, tata!
AGAPIJE: Umukni vi{e! Berivoje, idi zovi ga ti.
BERIVOJE: (Radosno razroga~iv{i o~i)Ja?! Razumem!
AGAPIJE: Nemoj da preteruje{.
Berivoje izlazi.
'Ajduci su opet me|u nama 223
AGAPIJE: S’kim ja idem u ’ajdu~iju. Brzota, koliki je taj sanduk{to ga nose `andari?
BRZOTA: Ima ga, cirka, pedeset kila.
AGAPIJE: Pedeset kila zlata! Lopu`a. Wemu dr`ava da da rudnikna upravu. Dok je Gavril to vodio znao se red. Uzme{tek toliko za tro{ak, deset kila, petnaes’ u vr’ glave. ASurdul, pet puta je taj, dosad’, vezivao one nesre}nikeSokola i Igwatija za sanduk, pusti Tvrdoja sa wima navoz, pa ga, lepo, do~eka kod Gavrilovog klanca i... Zlatokod wega u podrum, narod gladuje a ’ajduci krivi! Lopovje, bre, to!
HRAN^E: Pa, i mi smo.
AGAPIJE: Sad ne muca{ a kad treba dedinu poruku da ti is~upamoiz usta, me~ku rodimo.
VANKO: Tata, a zar ti nije sumwivo to {to, ovaj put, i Surdulide sa zlatom?
RADULIN: Mo`da }e Tvrdoje da ga ~eka u klancu. Ako nai|emo nawega i `andare, obrali smo bostan.
AGAPIJE: Te pare {to sam za tvoju {kolu dao, u bunar sam bacio.Ba{ }e Surdul pijanog Tvrdoja da {aqe u klanac. Drugoje to. Rudari su wega pritegli, tra`e pare il’ wegovuglavu. A i ovi iz Beograda, sumwaju, eno su mu vojskuposlali, kasarnu napravili tik uz varo{. Zato je,baraba, re{io da se pritaji a opet kajmak da skine.Odnese zlato, podeli plate, narod stoka kad nema ni{tai malo mu dosta, eto ti ga Surdul heroj. Sad ako muotmemo zlato ima}emo celu varo{!
VANKO: Kako celu varo{?
AGAPIJE: Lepo. Ne preda li tovar ovaj put, obesi}e ga za jaja i ovigore i ovi dole. A onda, seti}e se, ko treba da se seti,koja je glava u Crnom Mrsi{tu najvi|enija, ko je sin’aramba{e Gavrila. Eto mene za na~elnika.
RADULIN: Tata, ti si genije! ^im postane{ na~elnik Berivoja zanarednika ’mesto Tvrdoja, Vanka u po{tu, Brzotu naskelu, Hristivoje mo`e da bude pisar...
224 @eqko Huba~
HRAN^E: A ja?
RADULIN: Tebe }emo da metnemo da s’ Negovanom telali{ voznired. A mene }e{, tata, da postavi{ za upravnika vinskogpodruma.
AGAPIJE: Zave`i Raduline taj pijani jezik da ti ga ja ne za-vezujem.
Ulazi Berivoje i vu~e po podu Hristivoja koji je sav okovan. Usta su muzavezana, malo je ugruvan. Mumla i koprca se.
AGAPIJE: Berivoje, `ivotiwo jedna, {ta si mu to uradio?
BERIVOJE: Pru`ao je otpor.
AGAPIJE: Odma’ da si ga odvez’o.
Berivoje odvezuje Hristivoja.
HRISTIVOJE: Tata, koliko puta treba da ti ka`em da mi ne {aqe{Berivoja kad mi do|e inspiracija.
AGAPIJE: Hristivoje, crn dan mi je svanuo kad si prvo pismenonau~io.
HRISTIVOJE: Ja sam pisac, zadahnut Muzama.
AGAPIJE: Ti si najvrelija krv Gavrilovi}a, ’ajduk! Upamti to!
HRISTIVOJE: Ali, tata...
AGAPIJE: Ku{! Ju~e se ispilio pa ve} – ja jednu a on tri. Pi{e lipo tim tvojim kwigama za neki red u ku}i, ko je otac ako sin?
HRISTIVOJE: Pi{e, sve pi{e.
AGAPIJE: ^isto sumwam. More, sve }u ja to da popalim.
HRISTIVOJE: Izvini, tata.
AGAPIJE: Sedi tu i slu{aj. Dakle, po{to smo se najzad skupili, dapo~nemo. Tema dana{weg ratnog saveta je: Napad na vozi otimawe zlata od Surdula.
HRISTIVOJE: To je pqa~ka!
AGAPIJE: Opet ti.
BRZOTA: Nije to pqa~ka.
RADULIN: To je oduzimawe vi{ka vrednosti od bogatih i davawesiroma{nima.
'Ajduci su opet me|u nama 225
VANKO: Deda Gavril je pri~ao Hran~etu kako }e to jednog’ danada bude mnogo va`na stvar i ima da se zove... Kako onobe{e, Hran~e?
HRAN^E: `aboravio sam. Neka ttte{ka re~.
AGAPIJE: Drugi put da je zapamti{.
RADULIN: Imam plan! Da otkupimo 51% akcija dr`avne `elez-nice pa da u upravnom odboru donesemo odluku da sepruga napravi do na{eg imawa i tu ih lepo sa~ekamo...
AGAPIJE: Slu{am te pa ne mogu da se na~udim da si mi sin.
RADULIN: A da podmitimo na{e qude u skup{tini da lobiraju zaizmenu zakona o vlasni{tvu?
AGAPIJE: Raduline, stavi tu fla{u u usta i oplakuj nekoga da teja ne oplakujem.
BERIVOJE: Tata, nemoj da si malodu{an.
AGAPIJE: Umuknite svi i slu{ajte me! Voz sa~ekujemo na ulazu uGavrilov klanac. Hristivoje i Hran~e su zadu`eni zabalvan, da ga postave na prugu. Vanko i Berivoje idu domlina, u skloni{te. Done}ete pu{ke, municiju i dvefla{e one zapaqive me{anije. Brzota izvi|a nasoko}alo a Radulin pravi ~arape za na glavu. Raduline,po dve rupe za o~i.
RADULIN: Mo`e jedna rupa za usta?
AGAPIJE: Da lo~e{, a?
RADULIN: Ti onda ga|aj pokretqive mete. Sam napad izvodimo naslede}i na~in: Vanko avijacija baca zapaqivu me{aniju,voz staje pred balvane. Prvo udarno levo krilo Brzotaprilazi s’le|a, drugo razbija~ko desno krilo Hran~eide u bok, Berivoje vodi centar, ja sam kowica. Radulinje kujina, komora, prva pomo} i rezerva.
RADULIN: Sve to?! Tata, ja nisam Bizmark.
AGAPIJE: Artiqerijsku podr{ku daje Hristivoje.
HRISTIVOJE: To su masovna civilna razarawa. [ta ako i Surdulova}erka An|elija bude u vozu. Nije ’ajdu~ki `ensko daubijemo.
226 @eqko Huba~
AGAPIJE: Ti kad bi se pola zasekirao za mene kao {to se sekira{za to Surdulovo kopile, gde bi mi bio kraj. “Ciq nebira sredstvo!”, {to re~e deda Gavril. Plan ste ~uli,zadu`ewa znate, na izvr{ewe zadatka! Nemamo jo{mnogo vremena. Klanac no}as mora pasti!!!
MRAK
SLIKA ^ETVRTA
Pod prozorom An|elijine sobe stoji Tvrdoje. U ruci mu gitara. Peva.
TVRDOJE: Gori lampa, gori gas,do|i draga ti kod nas,da ne gori i kod vasi kod nas!
An|elija otvori prozor i polije Tvrdoja vrelom vodom.
TVRDOJE: Jao, {to vrelom vodom, `ivog me o{uri.
^uje se Negovan, {apu}e. Tvrdoje se sakrije.
NEGOVAN: An|elija! An|ice, to sam ja, Negovan~i}. Otvori pro-zor~i}, imam jedno pisamce za tebe.
Tvrdoje iza|e iz zaklona i uhvati Negovana za vrat.
TVRDOJE: A kakvo je to pisamce?
NEGOVAN: Niste znali?
TVRDOJE: Vidi{, nisam.
NEGOVAN: Ma to je jedan obi~an prenos poruke na daqinu, bez`ice...
TVRDOJE: Pa su tebe rastegli ’mesto `ice?
NEGOVAN: Tako nekako. Jao, gos’n Tvrdoje, gde ste iza{li okupanina ovaj vetar. Nazep{}ete.
TVRDOJE: Daj pismo!
NEGOVAN: (Ne}ka se)Uf... Pa, izvolite.(Daje mu pismo)
'Ajduci su opet me|u nama 227
I da znate, ja to samo prenosim, ja ne znam sadr`inu, toje moj pos’o...
Tvrdoje pro~ita pismo. Zapawen je.
TVRDOJE: Ko ti je ovo dao?
NEGOVAN: Ne znam! Ne znam ko mi je dao!
TVRDOJE: Govori!!!
Tvrdoje hvata Negovana za revere i podi`e ga sa zemqe. Urla. U toAn|elija otvori prozor i prospe jo{ jedan lavor vru}e vode na Tvrdoja,{to Negovan iskoristi i pobegne.
TVRDOJE: Stani! Stani!!!(Puca za wim)Igwatije! Sokole!
IGWATIJEi SOKOL:
Izvol’te, gos’n naredni~e!
TVRDOJE: Brzo za Negovanom! Ho}u ga `ivog.
SOKOL: A {to `ivog?
IGWATIJE: [ta }e nam `ivi qudi, samo yaba punimo apsane.
SOKOL: Da ga ubijemo malo?
IGWATIJE: Za pelcer.
TVRDOJE: Rek’o sam `ivog. Za wim, mar{!
Sokol i Igwatije pojure za Negovanom.
TVRDOJE: U Ni{ku tvr|avu u okove ga dajte, zube da mu povade, uOsmanov podrum na makare u{i da mu istesteri{u, uBerber kulu o~i da mu izvade, u Petrovaradin nosinu damu is~upaju, na Bawicu u samicu, u Mitrovicu podsikiricu, u Po`arevac na `ivoderac! More, u Bastiqu}u ja wega!
Tvrdoje se ukipi u pozi “ala Napoleon”.
MRAK
228 @eqko Huba~
SLIKA PETA
Soba u ku}i na~elnika Crnog Mrsi{ta, Surdula Zavidovi}a, sinahajduka a zatim na~elnika, pokojnog Zavide. Pisar Zaharije nosi ugru-vanog Surdula na le|ima.
SURDUL: Polako Zaharije, nisam dulek. Jao! Spusti me na kanabe!
ZAHARIJE: Kaz’o sam ja, gos’n na~elni~e, da ne sedate na tu |avoquspravu.
SURDUL: Odra}u ono Agapijevo pa{~e {to mi ne re~e da ne radeko~nice. Idi Zaharije u kujinu i donesi mi crnog lukaza obloge.
ZAHARIJE: Da odem u kujinu pa da uzmem luk, pa da ga donesem...
SURDUL: Tr~i da te(Pokazuje na pi{toq)ovim ne poteram!
ZAHARIJE: Idem ja...(Lagano izlazi ponavqaju}i zadu`ewa)
SURDUL: Kako }u ovakav da putujem? Jao Agapije, Agapije...
TVRDOJE: (^uje se kako vi~e)Gos’n na~elni~e!
SURDUL: E, samo mi je jo{ Tvrdoje falio.
TVRDOJE: (Ulazi)Gos’n na~elni~e, stra{no.
SURDUL: [ta je to toliko stra{no kad si iz kade iza{’o da bi misaop{tio?
TVRDOJE: Ne pitajte.
SURDUL: Idiote, kako da saznam ako te ne pitam!
TVRDOJE: Stra{no!
SURDUL: Govori, Tvrdoje, da te ne robijam.
TVRDOJE: Probudim se ja jutros, umijem, obrijem, za~e{qam,metnem uniformu na sebe, zategnem... a ono, boli meglava.
'Ajduci su opet me|u nama 229
SURDUL: Ako si do{ao da mi balavi{ o tvom jutarwem ma-murluku...
TVRDOJE: Nije mamurluk. Kad mene izjutra boli glava to zna~i dase sprema neka pqa~ka.
SURDUL: Pqa~ka!?
TVRDOJE: Pqa~ka. Popijem ja kafu, pra{ak, ne vredi.
SURDUL: I?
TVRDOJE: Iza|em u varo{, “Dobro jutro gos’n naredni~e.” ovaj,“Dobro jutro gos’n naredni~e” onaj...
SURDUL: Skrati, aman!
TVRDOJE: Svi mi sumwivi!
SURDUL: Pa, jesi li prona{ao ne{to?
TVRDOJE: (Vadi pismo koje je uzeo od Negovana)Pisamce!
SURDUL: Kakvo pisamce?
TVRDOJE: [valersko i lopovsko. [valersko je zato {to ga pi{e{valer a lopovsko zato {to je {valer lopov.
SURDUL: ^ekaj, ko je {valer?
TVRDOJE: Lopov.
SURDUL: A ko je lopov?
TVRDOJE: Pa, {valer.
SURDUL: Ti k’o da si buwike jeo od jutros. Ko su ti qudi?
TVRDOJE: Dok ne uhvatimo Negovana, ne znam.
SURDUL: Kakve sad Negovan ima veze sa wima?
TVRDOJE: On je nosio pisamce.
SURDUL: Moj Negovan!?
TVRDOJE: On.
SURDUL: Daj to ovamo.
Tvrdoje daje Surdulu pismo. Surdul ga okre}e naopako.
TVRDOJE: Ne tako, naopako.
SURDUL: Znam ja, ti }e{ da me u~i{. U, {to je ne~itko. Na, ~itajti.
230 @eqko Huba~
TVRDOJE: (^ita)“An|elija, zlatni an|elu moj! Ne reko’ li vam ja da jestra{no?
SURDUL: ^itaj!
TVRDOJE: Dakle...An|elija zlatni an|elu moj!Evo ga glasnik hitri i mili{to vesti tebi donosi ove.Moj otac, k’o tvoj je sada,sprema se voz da presretne onaj{to gradu hita, nose}’ te sobom svu.Al’ ne zbog tebe ve} obi~nog zlata zarad,on sprema zamku u Gavrila klancu tom.Ne idi ve} ~ekaj nove glasnike moje,na{ ~as se bli`i, bli`i se on.
SURDUL: Bo`e, {to me osudi `enskim porodom? Maj~ina je tokrv, izdajni~ka. S’ lopovima {uruje, narodno zlatootima...
TVRDOJE: Narodno!? To je na{e zlato...
SURDUL: Ova tura je narodna! Ima li neki potpis na toj ’artiji?
TVRDOJE: Pi{e samo: “Voli te tvoj Muza.”.
SURDUL: Imamo li mi kakvog’ Muzu u gradu?
TVRDOJE: Nema varo{ke porodice koju ja nemam ubele`enu, pluspo tri kolena unazad, al’ za tog Muzu ne znam.
SURDUL: An|elija zna. Zaharije!
Ulazi Zaharije, nosi ~iniju crnog luka.
ZAHARIJE: Evo crni luk.
SURDUL: Kakav crni luk, crno mi je pred o~ima.
ZAHARIJE: Pa, rekli ste...
SURDUL: Nosi to nazad u kujinu i zovi mi brzo An|eliju ovamo!
ZAHARIJE: Da nosim nazad i da zovem An|eliju. Sve sam razumeo..
TVRDOJE: ^ekaj, Zaharije, ostavi, der, taj luk da zamezim uzrakijicu.
'Ajduci su opet me|u nama 231
ZAHARIJE: Da ostavim luk i zovem An|eliju.(Daje luk Tvrdoju) Izvol’te luk. Sad mi je ostalo samoda brzo zovnem An|eliju...(Izlazi lagano)
TVRDOJE: Dobar luk, rodila pijaca... Ama, ne rekoste li vi daAn|eliju ~uvate za mene?
SURDUL: Zar ti sumwa{ u re~ Zavidovi}a?
TVRDOJE: Ne, ne sumwam, nego ovaj Muza...
SURDUL: More, muzli ga vampiri dabogda. ^im ovo sredimo,zakazujem svadbu pa je vodi i kroti kako zna{ i ume{. E,moj Tvrdoje, `ensko dete bez majke ti je vodeni~nikamen.
TVRDOJE: A miraz?
SURDUL: [ta, bre, miraz, malo ti je interes od zlata...
TVRDOJE: Ja to zbog reda. Ne vaqa se...
SURDUL: Vaqa se, vaqa! ]uti, evo je ide.
Ulazi An|elija. Plete venac od cve}a.
AN\ELIJA: Zvao si me, papo?
SURDUL: Zvao, zvao! Baci te miro|ije i qubi ruku gos’n Tvrdoju.
AN\ELIJA: Qubim ruke, gos’n naredni~e.
SURDUL: S’kim se ti to, nesre}na }erko, dopisuje{ iza mojihle|a?
AN\ELIJA: Ja? Nis’kim...
SURDUL: A Muza?
AN\ELIJA: Kakav Muza?
SURDUL: (Pokazuje joj pismo)Ovakav Muza! [ta je ovo?
An|elija uzme pismo i pro~ita ga. O~arana, prigrli pismo i stopi ga sasvojim ogromnim telom.
SURDUL: “Bli`i se ~as... pa da pokrade nas. Govori!
AN\ELIJA: Ali papo...
SURDUL: Govori, kad ti otac nare|uje!
AN\ELIJA: On me voli.
232 @eqko Huba~
SURDUL: To da se ubri{e{. Ja sam tebe obe}’o Tvrdoju. Dao samre~.
AN\ELIJA: Mo`e otac da mi bude!
SURDUL: Treba da je stariji, da ti smiri tu vetropirastu pamet.
AN\ELIJA: Ti bi mene, zbog jedne re~i, dao ovoj matoroj, pijanojrugobi. (Prete}i.) Muzu ne}u da ti odam, taman me ubio!
Surdul i Tvrdoje ustuknu upla{eni reakcijom An|elijine mase od 100kilograma.
SURDUL: An|elija...
AN\ELIJA: Ti za moju sre}u uop{te ne mari{, papo!!!
An|elija istr~i sva uplakana. Surdul je u {oku. Tek po{to se uverio daje An|elija oti{la, vra}a se u zapovedni~ki stav.
SURDUL: Mar{ u sobu!
TVRDOJE: Ala ste je sa~uvali... Se}am se ja kad je moj otac gu{iobunu ’aramba{e Gavrila, pa }e wemu Kwaz: “Onaj Zavi-da, {to je najpre ’ajdukov’o s’ Gavrilom pa nam sadGavrilovu glavu na tacni donosi, kakav je on?” A moj }eotac wemu: “Lojalan je Zavida, Kwa`e, lojalan...”
SURDUL: “...Ja garantujem za wega!” Znam tu pri~u napamet, nemora{ stalno da me podse}a{. Re~ je re~, bi}e{ mi zeti svr{ena stvar. A ona, mlado, ludo, kako se zaqubilotako odqubilo. Umem ja to. Eno, i moja Kostreva, pokojjoj du{i(Prekrsti se),zaqubi se pa je ja, o~as, odqubih.
Tvrdoje se raspla~e.
SURDUL: Eno ga... [to pla~e{ sad?
TVRDOJE: Rekla mi je da sam }elav. Nisam }elav, evo, vazdanma`em glavu lojem da mi kosa oja~a. Pogledajte...
SURDUL: Neka, verujem ti. ’Ajde, smiri se, smiri...
Tvrdoje stavqa glavu u krilo Surdulu. Obojica su skrhani.
SURDUL: U{troji}e me oni u Beogradu po kratkom postupku, mojTvrdoje. Najcrwe {to sam sawao evo mi ga pred vratima.
'Ajduci su opet me|u nama 233
TVRDOJE: (Pla~no)Ni{ta se vi ne boj’te. Ja sam {kolovan `andar, ospo-sobqen za najte`e zadatke: bliska borba, borba nadistancu, opkoqavawe, pre`ivqavawe, hladno i vatrenooru`je. Kad ja postavim zasedu tom Muzi...
SURDUL: Svaku no}, kako zatvorim o~i, jedno te isto: ja na nekojpoqani, sam sa svojim sanducima...
TVRDOJE: Na{im sanducima.
SURDUL: Ne prekidaj me. Sam ja, a oko mene, budibog s nama...rudari, ’ajduci, ~inovnici, svi iskola~ili o~i, urlaju:“Daj zlato, daj zlato!” Sekirama razvaquju katance,grabe, grabe... I sve tako neke pesme govore.
TVRDOJE: Prave pesme?
SURDUL: Prave. Jeza da te uhvati.
TVRDOJE: Gos’n na~elni~e, to je ve} ozbiqno.
Uz fijuk vetra u off-u, ~uje se hor jednoli~nih glasova kako izgovarapesmu.
GLASOVI: ^uj kako opasnost fiju~epoqima otaybine na{e.
SURDUL: ^uje{? Evo ih!
GLASOVI: Pobuna to je, hajdu~ka krv!Najezdu varvara, krvi `ednih, satire,okeane u pesak pretvarazemqu u ogaw, ogaw u ma~!
SURDUL: Oh, dukati moji, jadna moja siro~adibez oca bi da vas ostave...Al’, nek’ upamte svi {to su se drz’li,to blago nije sva~ije.Zlato je ovo, zlato za odva`ne!
MRAK
KRAJ PRVOG DELA
234 @eqko Huba~
DEO DRUGI
SLIKA [ESTA
Ulaz u Gavrilov klanac. No}. Agapije dr`i u jednoj ruci depe{u a u drugojpu{ku i juri Radulina.
AGAPIJE: Ubi}u te, barabo jedna! Koliko sam ti puta kazao da sene igra{ mojim parama!
RADULIN: Tata, to je sigurna investicija!
AGAPIJE: Sigurna investicija!? U ovoj depe{i pi{e da sam kupiodeonice korporacije za destilaciju krompira D.D.“Lewin”! Stoko pijana!
RADULIN: Pa Rusi piju samo votku.
AGAPIJE: U Rusiji je revolucija!
RADULIN: Tad se najvi{e pije. Pazi s’ tom pu{kom, tata, ubi}e{sina svog, krv svoju!
AGAPIJE: Krv si ti meni popio!
Agapije ni{ani u Radulina i puca. Radulin be`i. Ulaze Berivoje i Vanko.
BERIVOJE: Tata, sad si na{ao da puca{. ^uje se do Mrsi{ta.
AGAPIJE: Tek }u da pucam. Ide li taj balvan?
VANKO: Evo ga, ide.
Ulaze Hran~e i Hristivoje. Nose balvan.
HRISTIVOJE: Niste mogli da oborite neko lak{e drvo.
HRAN^E: Ooookilavismo ssse.
AGAPIJE: A {ta ste vi mislili, da je ’ajdu~ija laka? Nema lebabez motike.
Ulazi Brzota.
BRZOTA: Tata, voz polazi! Vidi se dim sa stanice.
AGAPIJE: Brzo dajte balvan na prugu.
Berivoje, Hristivoje i Hran~e odnose balvan. Ulazi Radulin.
RADULIN: Tata...
'Ajduci su opet me|u nama 235
AGAPIJE: Be`i mi sa o~iju.
RADULIN: Radi}u, vrati}u...
AGAPIJE: U, {to bazdi{. Opet si provalio u podrum?
RADULIN: Ma gde sam smeo kad je Berivoje bio de`uran.
Ulaze Hran~e i Berivoje.
HRAN^E: Ttttata, mmmi sssmo...
AGAPIJE: Ti dok mi ga saop{ti{, ode voz.
BERIVOJE: Postavili smo balvan.
AGAPIJE: Hristivoje?
BERIVOJE: Izvi|a s’ Brzotom.
AGAPIJE: Dobro. Vanko, gde je zapaqiva me{anija?
VANKO: Kod Radulina.
AGAPIJE: (Radulinu)Daj fla{e i be`i u pozadinu.
RADULIN: Jedna mi ispala dok si me jurio, al’ ova druga je tu.
Radulin daje Agapiju praznu fla{u.
AGAPIJE: Raduline, ova fla{a je prazna. Vanko?
VANKO: Bila je puna, tata.
RADULIN: Meni Berivoje nije dao celo popodne da pri|em dopodruma. Re`ao je i pretio mi buzdovanom.
AGAPIJE: Nisi vaqda popio me{aniju?
RADULIN: Samo tu jednu, sa’ }u da prona|em drugu fla{u, ta jepuna.
VANKO: Raduline, ti si sad `iva bomba!
AGAPIJE: (Ni{ani u Radulina)Gre{kom `iva!
VANKO: Nemoj tata, eksplodira}e.
BERIVOJE: U zaklon!
VANKO: Raduline, ne ska~i!
HRAN^E: Nnne {{{tucaj!
BERIVOJE: Odma’ duvan da si ostavio!
236 @eqko Huba~
RADULIN: [ta vam je, nije mi ni{ta.
AGAPIJE: Ne mrdaj da te ne izbu{im k’o sir! Vanko, {ta daradimo sad?
VANKO: Da ga isperemo vodom.
RADULIN: Nemojte vodu, tako vam Boga...
AGAPIJE: ]ut!
RADULIN: Tata, voda nije zdrava za mene, ~ir mogu da navatam.
HRAN^E: (Nosi testiju vode)Eeeevo vode.
RADULIN: Zar i ti, brate Hran~e?
AGAPIJE: Otvaraj mu usta!
BERIVOJE: Sipaj!
RADULIN: Gde }e vam du{a? Ne daj me, deda!
Radulinu sipaju u usta vodu. Ispiraju ga. Odjednom, grmqavina.
AGAPIJE: [ta je ovo?
VANKO: Grmi iz vedra neba.
Hran~e po~iwe da se gr~i, uvija i koluta o~ima. Negde visoko iznad wihjavqa se duh Gavrilov. Pru`a ruku prema Hran~etu.
HRAN^E: Ooooo...
BERIVOJE: Deda se javqa Hran~etu.
AGAPIJE: [ta li mu pri~a?
RADULIN: Quti se {to mu dirate najdra`eg unuka.(Prekrsti se)Hvala ti, deda.
HRAN^E: Ooooo...
AGAPIJE: Lani ga, aman!
HRAN^E: Ooooopasnost!
Nestaje Gavrilov duh. Hran~e se vra}a u “normalu”.
AGAPIJE: Samo to?
HRAN^E: Tttako sam ~~~uo.
RADULIN: Mo`da je i deda promucao gore.
'Ajduci su opet me|u nama 237
VANKO: R|av znak...
BERIVOJE: Da ostavimo mi ovo za drugi put.
AGAPIJE: Nema {ta da se ostavqa. Mora da je opasno, svaka’ajdu~ija sa ovakvom decom sama po sebi je opasna.
Ulaze Brzota i Hristivoje.
BRZOTA iHRISTIVOJE:
Ide!
AGAPIJE: I {ta da bacim pred voz kad je idiot popio bombu?
VANKO: Da napunimo me{inu barutom, odozgo fitiq...
AGAPIJE: Ne obja{wavaj nego pravi. Svi na svoja mesta! Berivoje,beri vojsku!
BERIVOJE: Razumem, tata!
AGAPIJE: Stavqajte ~arape na glavu. Ho}e li ta bomba?
VANKO: Bi}e, bi}e...
BERIVOJE: Zapni pu{ke! Ni{ani pravo u srce i ne {tedi mu-niciju. Satiri!!!
RADULIN: Idem ja u pozadinu.
BRZOTA: Voz se zaustavqa ispred balvana!
VANKO: Tata, daj vatre. Gotova bomba.
AGAPIJE: Kre{i!
Vanko baca bombu. Zaglu{uju}a eksplozija.
BERIVOJE: Pali!
AGAPIJE: Predajte se, ovo je pqa~ka!
BERIVOJE: Oru`ana!
Op{ta pucwava, ~uje se zvi`duk voza.
VANKO: Tata, zvi`di!
AGAPIJE: Pozivaju poja~awe.
BERIVOJE: E, ne}e ga majci.
Berivoje ispali seriju metaka. Zvi`duk se raspline.
BERIVOJE: Pogodio sam ga, tata!
238 @eqko Huba~
AGAPIJE: Obustavi vatru! Brzota, predaju li se? Vidi{ li beluzastavu?
BRZOTA: Ne vidim ni{ta od dima.
RASTOJE: (^uje se kako zapoma`e)Jao, moje srce...(Ka{qe)Plu}a mi se raspadaju.
BRZOTA: Iz voza izlazi samo ma{inovo|a Rastoje.
AGAPIJE: Kriju se. Izlazite sa podignutim rukama! Opkoqeniste!
BERIVOJE: Zapni pu{ke!
RASTOJE: Ne pucajte, voz je prazan!
AGAPIJE: Kako prazan?
BERIVOJE: Nema pre`ivelih?
AGAPIJE: Brzota, si|i dole i izvidi situaciju.
BRZOTA: Razumem!(Odlazi)
AGAPIJE: Ovde ne{to smrdi...
HRAN^E: ^~~~arape.(Pokazuje na ~arape koje su stavili na glavu kao masku)
AGAPIJE: Umukni.
^uju se Brzota i Rastoje.
BRZOTA: ’Ajde, brzo, brzo!
RASTOJE: Polako dete, ja sam bolestan ~ovek.
Ulaze Brzota i Rastoje.
BRZOTA: Tata, voz je prazan. Na{’o sam samo ovoga.
AGAPIJE: Rastoje, {ta ti radi{ ovde?
RASTOJE: Pa, vozim voz.
BERIVOJE: Ti to nas zajebava{? Daj da ga ubijem.
RASTOJE: Na mene ne morate da tro{ite metak, ja sam napolamrtav.
AGAPIJE: Gde su Surdul i `andari?
'Ajduci su opet me|u nama 239
RASTOJE: Ostali su na stanici. Neko im je dojavio za zasedu.
HRAN^E: Iiiizdaja!
AGAPIJE: Negovan.
BERIVOJE: A lepo sam te molio da ga nabijem na kolac.
AGAPIJE: Negovane, Negovane, sam si sebi presudio.
HRISTIVOJE: Nije Negovan.
AGAPIJE: Otkud ti zna{?
HRISTIVOJE: Ku}i }emo o tome. Sad treba {to pre da odemo odavde.Mo`da su nam napravili zasedu.
BERIVOJE: Zasedu!
^uje se repetirawe pu{aka. Pucaw.
TVRDOJE: Stoj! Ne mrdaj!
BRZOTA: Tvrdoje!
TVRDOJE: Bacite oru`ije ako vam je `ivot mio!
AGAPIJE: Baci}u ja tebi `ivu sodu u o~i. Berivoje, pregrupi-savawe. Brzota, izve{taj.
Krenu u zaklon. Pucaju na wih.
BRZOTA: Mnogo ih je. Imaju nas na ni{anu.
AGAPIJE: Uze}emo Rastoja za taoca.
RASTOJE: Gde mene... Meni je Tvrdoje du`an pedeset banki jo{ odonomad. Ubi}e me, barabar sa vama, taman da prebije dug.
Jedan metak okrzne Agapija i wemu ispadne pu{ka. @andari se pojavehajducima iza le|a.
BRZOTA: Tata, pri{li su nam iza le|a!
@andari i Tvrdoje savladavaju otpor Agapija i wegovih sinova.
TVRDOJE: Gore ruke, lopu`e ’ajdu~ke!(@andarima)Skidaj te ~arape sa glave da im vidim beowa~e.
@andari im skidaju ~arape sa glave.
TVRDOJE: Agapije! Znao sam. Ovako je i moj otac Gavrila u torsater’o.
240 @eqko Huba~
AGAPIJE: Ne bi Gavrilu niko do{’o glave da ga Zavida nije izd’o.Da mi je znati ko je mene?
TVRDOJE: Muza, Agapije, Muza...
AGAPIJE: Hristivoje, sine!
HRISTIVOJE: Tata, samo sam dojavio An|eliji da se skloni.
AGAPIJE: Ti! Ti oca da izda{! Za srce si me ujeo. Iskqu~ujem teiz testamenta!
TVRDOJE: Ne}e{ ni imati {ta da mu ostavi{.
Ulazi Radulin. U ruci mu fla{a zapaqive me{anije kojoj gori fitiq.
RADULIN: Tata, na{’o sam fla{u.
VANKO: Raduline, bacaj to! Eksplodira}e!
IGWATIJE: Bomba!
SOKOL: Be`’mo!
TVRDOJE: Dr`’te ih da ne pobegnu!
Radulin baci fla{u. Eksplozija.
MRAK
SLIKA SEDMA
Soba u ku}i na~elnika Crnog Mrsi{ta, Surdula. Na dve stolice sede,vezanih ruku iza le|a, Agapije i Berivoj. Ulazi Surdul.
SURDUL: Lij’o, lij’o pa dolij’o. Agapije, Agapije...
AGAPIJE: Uz’o bi tebi Agapije meru da ono tvoje pa{~e nijezamutilo pamet onoj mojoj pismenoj budali.
SURDUL: Lep ti je plan bio. ]erku da mi zama|ija{ pa eto tebe ufoteqi na~elnika.
AGAPIJE: Pre bi se orodio s’ crnim |avolom! Ja kurve u ku}u nedovodim.
SURDUL: Ko je kurva!?(Udari Berivoja)
'Ajduci su opet me|u nama 241
AGAPIJE: Ku~ka je k’o i wena majka {to mi vazdan noge podjorganom grejala.
SURDUL: Barabo lajava...(Udara Berivoja)
AGAPIJE: I baba joj je ista kad je rodila Zavidovi}ko pseto!
BERIVOJE: Tata, {to si zapeo po `enskoj liniji. Ubi me!
AGAPIJE: Ceo svet zna kakvo vam je pleme psoglavo. Otac ti je’aramba{u izd’o, narod orobio a tebe, lopova, ostaviodu{u da mu uzme{!
SURDUL: Ja lopov! Mene lopovom zove{ dok ovako malo po srezu’ajdukuje{...
AGAPIJE: I ~e{}e bi’ al’ ne mogu od tebe na red da do|em.
SURDUL: Ne}u ja tobom ruke da prqam. Ima ko }e. Samo }u jezikda ti is~upam i posred varo{i u mengele da te metim.Nek’ vidi narod ko mu grabi i otima ono {to u znojunami~e! Zbog koga gladuje!
AGAPIJE: More, da znaju istinu, o prvu banderu bi te za noge, k’okrmca, obesili.
SURDUL: Agapije, u kog’ je batina u tog’ i istina.
Ulazi Tvrdoje.
TVRDOJE: Nema ih nigde, gos’n na~elni~e! K’o u zemqu da supropali.
SURDUL: I zemqu }e{ da prekopa{ da ih na|e{! Stoka ’ajdu~ka...
AGAPIJE: Moja deca jesu izrodi, al’ nisu maloumna pa da pustepijanog Tvrdoja da ih po’vata.
TVRDOJE: (Agapiju)Slu{aj barabo, kad na|em tu tvoju kopilad, ima seme dati se zatre.
SURDUL: Gde si postavio `andare?
TVRDOJE: Du` Timoka i u wihovoj ku}i.
AGAPIJE: Nemoj neki od tih bizgova ku}u da mi uneredi, samo {tosam dao da se omala.
TVRDOJE: Ne boj se, ne}e oni, ja }u da ti je zapalim.
AGAPIJE: O, jebem li ti onu...
242 @eqko Huba~
BERIVOJE: Nemoj tata! Tvrdoje ima ~et’ri tetke i tri ujne, ako tuzare|a{ po `enskoj liniji gotov sam!
Ulazi Zaharije.
ZAHARIJE: Gos’n na~elni~e, dva `andara tra`e vas i narednika.
SURDUL: Pusti ih nek’ u|u.
ZAHARIJE: Da ih pustim, dobro...
SURDUL: Zaharije, ka`i onima u kujini da skuvaju dve kafe, padonesi.
ZAHARIJE: (Pokazuje na Agapija i Berivoja)Kakvu kafu gosti piju?
SURDUL: Kakvi gosti, mozgu koko{iwi, kafa je za mene i Tvr-doja.
ZAHARIJE: Zna~i sla|a, dobro...
Zaharije izlazi. Ulaze `andari, Sokol i Igwatije.
SOKOL: Gos’n na~elni~e, gos’n naredni~e, mi iz Agapijeve ku}e.Tamo nema nikoga.
SURDUL: A Leonardo?
IGWATIJE: E jes’, jedino on. Ru{i ne{to, kopa, pregra|uje.
AGAPIJE: [ta, bre, kopa? [ta pregra|uje?! Surdule, otkud zna{Leonarda?
SURDUL: Znam jer sam ti ga ja poslao.
AGAPIJE: Ti!?
SURDUL: Kopa{ pod ku}om. kopa{ a ne pla}a{ porez.
BERIVOJE: Tata, podzemni grad!
AGAPIJE: Majku vam va{u. To je moja ku}a, moja zemqa!
TVRDOJE: Tvoje }e biti ono {to ti pop ome|i, ako bude ’teo da tipeva i kadi na sa’rani.
AGAPIJE: O, jebem li ti, sve da ti jebem...
BERIVOJE: Nemoj, tata!
SURDUL: Tvrdoje, vezuj mu usta da ne pogani vi{e.
BERIVOJE: Vezuj!
Tvrdoje vezuje usta Agapiju koji se koprca i mumla psovke.
'Ajduci su opet me|u nama 243
SURDUL: (@andarima)I ka`ete, u ku}i nema nikog’?
IGWATIJE: Sem Leonarda.
SURDUL: Pa normalno, niko nije lud kad be`i u ku}u da svra}a.Oni su sad ve} u tre}em srezu a vi ~uvate Leonarda. Svipreko Timoka pa u poteru! Je l’ jasno?!
IGWATIJEi SOKOL:
Jasno!
Sokol i Igwatije izlaze.
TVRDOJE: A ko }e da nas brani ako svi odu preko Timoka?
SURDUL: Od koga da nas brani?
TVRDOJE: Od naroda.
Ulazi An|elija, nosi kafu.
SURDUL: (An|eliji)[ta }e{ ti ovde?
AN\ELIJA: Donela sam kafu.
SURDUL: [to ti, rek’o sam Zahariju.
AN\ELIJA: Htela sam svojeru~no da uslu`im. Evo i rahatluk.
TVRDOJE: Vredna vam }erka, nema {ta.
SURDUL: I treba da se razvredni. Sto kafa da je donela nijedovoqno za ono {to mi je s’tim Muzom priredila. Zna{li ti, Tvrdoje, da nisi na{’o pisamce, ne bi ta namani{ta rekla i sad bi bili kra}i za glavu i sanduk zlata.(An|eliji)Ostavqaj tu kafu i pravac kujina.
An|elija ostavqa kafu i izlazi.
SURDUL: (Nudi Tvrdoja kafom)Uzmi.
TVRDOJE: Ja bi i rakijicu.
SURDUL: Eno ti pa sipaj. Tek }e ona da igra po mojoj muzici. Je l’tako zete?
TVRDOJE: Razmi{qao sam da za svadbu {ijem odelo od prugastog{tofa, da me izdu`i.
244 @eqko Huba~
SURDUL: Boqe uzmi ne{to kockasto, da ne {tr~i{ pored weonakve.(Srkne kafu)
TVRDOJE: Dobro, vi se, bar, u modu razumete.
SURDUL: Uhvati mi onu Agapijevu pa{~ad, lako }emo za odelo.
TVRDOJE: Ma, bi}e to do jutra u apsani, ni{ta ne brinite.(Srkne kafu)Nego, ~udna ova kafa, retka.
SURDUL: A {ta bi ti, ka~amak?
TVRDOJE: Sva je nekako bqutava.
SURDUL: Rakija je tebi pojela usta pa ti sad sve bqutavo. Kafak’o kafa.(Popije jo{ jedan gutqaj)[to mi se odjednom prispava.
TVRDOJE: I meni se ne{to mr~i.
SURDUL: O~i mi se sklapaju. Tvrdoje, ovo nisu ~ista posla.
TVRDOJE: Ka`em ja, kafa nije u redu.(Odjednom se uko~i i padne u nesvest)
SURDUL: Tvrdoje! Majku joj wenu, stavila je miro|ije u kafu.Zaharije...(Uko~i se i padne u nesvest)
BERIVOJE: Tata, {ta bi ovo?
Agapije mumla.
BERIVOJE: Ne razumem te, tata.
Ulazi An|elija.
AN\ELIJA: Jesu li zaspali?
BERIVOJE: Jesu. [ta im bi?
AN\ELIJA: Stavila sam trave za spavawe u kafu.(Odvezuje Berivoja)Jake su al’ kratko traju.
BERIVOJE: Tata, ova stvarno na{a.
Agapije mumla.
BERIVOJE: Evo, sa’ }emo i tebe da odve`emo.
'Ajduci su opet me|u nama 245
An|elija i Berivoje odvezuju Agapija.
AGAPIJE: (Kre}e prema Surdulu i Tvrdoju)Zgazi}u ih!
BERIVOJE: Neka, ja }u.
AGAPIJE: Ti si se pokaz’o.
Odjednom ~uju se pucwi, vika.
BERIVOJE: @andari! Znao sam, to nam je ona(Pokazuje na An|eliju)napravila zamku.
AGAPIJE: Kakvi `andari. @andari su ve} preveslali Timok.
BERIVOJE: Pa ko je onda?
^uje se Zaharije kako vi~e iz dvori{ta.
ZAHARIJE: Gos’n na~elni~e, uzbuna, uzbuna! ’Ajduci napadaju.
BERIVOJE: Konkurencija!
Ulazi Zaharije, sav zadihan.
ZAHARIJE: Gos’n na~elni~e...(Ugleda Surdula i Tvrdoja kako spavaju na podu aAgapija i Berivoja slobodne pored An|elije. Ni{ta munije jasno. Smireno.)Jao... Idem ja...
Berivoje uzme stolicu i udari Zaharija. Zaharije padne. U sobu ule}ukur{umi. Svi legnu na pod.
BERIVOJE: Ovi kako pucaju mogu i kolege da pobiju.
Iz dvori{ta se ~uje Hristivoje.
HRISTIVOJE: Tata, Berivoje, gde ste?!
BERIVOJE: To su na{i! Hristivoje, ovde smo, u gostiwskoj sobi. Nepucajte!
Ulaze Hristivoje, Radulin i Hran~e.
HRISTIVOJE,RADULINi HRAN^E:
Tata!
AGAPIJE: Dobro ste se setili da do|ete.
246 @eqko Huba~
RADULIN: Dok smo zameli tragove.
AN\ELIJA: Hristivoje!
HRISTIVOJE: Be`i od mene!
AN\ELIJA: Nisam ja.
Ulazi Brzota, vodi Negovana.
BRZOTA: Vidite kog’ sam na{’o!
NEGOVAN: Gos’n Agapije, ba{ mi je drago {to vas vidim. Ovaj finimomak(Pokazuje na Brzotu)je bio tako dobar da me oslobodi...
AGAPIJE: Ja }u da te oslobodim, al’ od `ivota.
Berivoje re`i na Negovana. Ulazi Vanko.
VANKO: Prona{’o sam }umrocikl! Imamo prevoz!
AGAPIJE: Odli~no. Sanduk tra`ite!
VANKO: Po`urite, `andari su sigurno ~uli pucwavu.
RADULIN: Odoh ja da vidim da nije sanduk slu~ajno u podrumu.
Radulin ode u podrum. Ostali tra`e sanduk.
AN\ELIJA: Hristivoje, povedi i mene.
AGAPIJE: Pove{}e te, }uti tu.
HRISTIVOJE: Tata...
AGAPIJE: Tra`i sanduk, lako }emo sa `enama.
NEGOVAN: Mene ne morate da vodite, ja mogu i sam.
AGAPIJE: Ti }e{ sa nama, da opet ne{to ne zabrqa{.
HRAN^E: Eeeevo ga sssanduk!
AGAPIJE: Srce moje mutavo. Otvaraj!
Otvore sanduk. Zasija zlato.
BERIVOJE: Ala sija...
BRZOTA: Tata, mi smo bogati.
AGAPIJE: Bogati, nego {ta.
VANKO: Po`urite, aman!
'Ajduci su opet me|u nama 247
AGAPIJE: Pali to~ak, gotovi smo. Berivoje, zatvaraj sanduk inosi!
BERIVOJE: Tata, je l’ idemo na skelu?
AGAPIJE: Prvo }emo do ku}e.
BERIVOJE: To je rizi~no!
AGAPIJE: E, jebo }ar vajdu ako ku}evno zlato drugima ostavimo.Idemo!
Svi izlaze iz sobe. ^uje se }umrocikl iz dvori{ta. Kroz sobu protr~iRadulin, u ruci mu je burence rakije.
RADULIN: ’Ej, ~ekajte mene!
Radulin ode. ^uje se }umrocikl kako odlazi. Ustaje Zaharije.
ZAHARIJE: Gos’n na~elni~e, probudite se.
SURDUL: [ta... [ta je bilo?
ZAHARIJE: Pobegli su!
SURDUL: Ko?
ZAHARIJE: Agapije i wegovi. Pobegli su onim ~udom na }umur iodneli zlato.
SURDUL: Zlato! Kako, bre?!
ZAHARIJE: Dok ste vi spavali Agapijeva deca su napala ku}u. IAn|eliju su odveli.
SURDUL: Kuku meni... Tvrdoje, budi se, ubio te Bog dabogda!
TVRDOJE: To je bila rakija...
SURDUL: Dok ti spava{ mene pqa~kaju! Zaharije, jesi li ~uo gdesu pobegli?
ZAHARIJE: Ku}i, po svoje zlato.
SURDUL: Di`i se Tvrdoje i skupqaj `andare pa pravac Agapijevaku}a! Ti Zaharije, tr~i u kasarinu i zovi vojsku. Nek’izvezu topove na brdo!
ZAHARIJE: Da zovem vojsku, da topove...
SURDUL: Mar{!
Zaharije izlazi.
248 @eqko Huba~
SURDUL: Barabe Gavrilove, zlato mi pokupiste, ku}u rasku}iste.Zovite vojsku, `andare, dobrovoqce, pla}enike,legionare! Sve ih zovite! Nek’ zemqu ratnici prekriju,nek’ mile, nek’ se mno`e moji verni oslonci! Sve }u davas po’vatam, po’apsim, proteram! Oko za oko, krv zakrv! Ovo je rat do istrebqewa! Od danas nema vi{erawenih i zarobqenih. Samo mrtav ’ajduk je dobar’ajduk!!!
MRAK
SLIKA OSMA
Soba u Agapijevoj ku}i, ruinirana, delimi~no ispresecana nekimzidovima, minijaturnim sobama, lavirintima. Puno ru{evina, u ugluprska voda, krov proki{wava... Jednom re~ju: kataklizma! Leonardo je namerdevinama ispod ostatka potpornog zida. Na zid postavqa slikustatue bogiwe Atene. Peva Bahov koral: “Ich bin’s, ich sollte bücsen”, sta-kato, vojni~ki, baritonsku deonicu. Na podu, naslowena na zid, slikaGavrila. Ulaze Agapije, Radulin, Hran~e, Berivoj i Vanko. Gledaju ikrste se.
AGAPIJE: (Uzima sliku Gavrila sa poda. Bri{e je od pra{ine)Gospode Bo`e...
LEONARDO: Gos’n Agapije, fi se fratila!
BERIVOJE: (Ugledav{i sliku bogiwe Atene)Tata, vidi `enska ’mesto deda Gavrila!
LEONARDO: Bogiwa Minerfa!
BERIVOJE: Pqunuta Perina Jelica, ona isto ovako kqakava.
LEONARDO: To istakla efropski duh na fa{a nofa ku}a.
VANKO: [ta je ovo?
LEONARDO: Fa{a soba.
VANKO: Ovaj prdavac!
HRAN^E: (Ulazi u orman)Ooovo...
'Ajduci su opet me|u nama 249
LEONARDO: To biti lift. Ofo fa{a soba.(Pokazuje na jedan veliki kov~eg)
RADULIN: A kakav je podrum?
LEONARDO: Na dfa nifoa, sfaki po metar fisina.
RADULIN: Metar!? Kako da pijem u metar visine?
LEONARDO: Kroz ofa rupa za crefo.
BERIVOJE: [ta }e moji buzdovani kod Vanka u sobi?
LEONARDO: Tu se zatekla, fi se razmenila...
VANKO: Ja ti buzdovane ne vra}am dok mi ne da{ moj krevet.
BERIVOJE: To nam je bio zajedni~ki krevet. Na ~emu }u ja daspavam?
VANKO: Na buzdovanima!
RADULIN: Ko mi je popeo buri}e na tavan?
LEONARDO: To samo prifremeno.
RADULIN: [ta privremeno, ako iskisnu ubi}u te! Daj, brzo, lift.
HRAN^E: Llllift je u mojoj sobi. Plati.
AGAPIJE: Dosta!
LEONARDO: Za fas, gos’n Agapije, ja u dfori{te iskopala temeq zajedno felelepno dforac i...
AGAPIJE: Isko’po si ti ono {to si tra`io. Berivoje, {iqikolac!
BERIVOJE: (Uz izraz nenadanog zadovoqstva)Tata!
AGAPIJE: Mene si na{’o da preure|uje{ i prekopava{! Menisakatu karakonyulu ’mesto oca ’aramba{e na zid dame}e{, jebem li ti seme {pijunsko, da ti jebem! Be-rivoje, dr`’ ga!
Leonardo be`i, Berivoje uzme buzdovan i, re`e}i, tr~i za Leonardom.
250 @eqko Huba~
AGAPIJE: Udavi ga, natakni ga na kolac, nek’ pla{i ale pobrdima.(Nari~e nad slikom Gavrilovom)Kuku, Gavrile, {ta si do`iveo, da ti {vapske krvopijeku}u ru{e.
LEONARDO: (^uje se kako zapoma`e iz dvori{ta)Ja se `alila u moj ambasada!
Ulaze Hristivoje i Brzota. Nose sanduk. Za wima ide An|elija.
HRISTIVOJE: Tata. {ta nam je ovo s’ ku}om?
AGAPIJE: To pitaj onog’ {to ga Berivoje sprema za ra`aw. Jesteli pokupili zlato?
BRZOTA: Taman smo sanduk dopunili do vrha.
VANKO: Tata, da lo`im ja }umrocikl pa da be`imo.
AGAPIJE: ’Ajde.
Vanko Izlazi. Na ulazu se mimoi|e sa Negovanom koji ulazi le|imaokrenut sobi jer gleda prizor iz dvori{ta. Spoqa zapoma`e Leonardo.
NEGOVAN: Gos’n Agapije, za{to Berivoje nata~iwe Leonarda na...(Okrene se i vidi sobu)Povla~im pitawe.
Ulazi Berivoje. Ruke mu krvave do lakata.
BERIVOJE: Natak’o sam ga, tata, po propisu. Viri mu {iqak izlevog oka.
AGAPIJE: Neka si, sine, ruke ti se pozlatile.
Ulazi Vanko, sav je zadihan, upla{en.
VANKO: Vojska!
AGAPIJE: Kakva vojska?
VANKO: Iz kasarine. Izvezli su topove na brdo!
RADULIN: Topove!
VANKO: Na~isto su nas opkolili.
Kroz ru{evine se probijaju Surdul, Tvrdoje, Zaharije, Sokol i Igwatije.Postave se u zaklon.
TVRDOJE: Predajte se, opkoqeni ste!
'Ajduci su opet me|u nama 251
SURDUL: Agapije, vadi wu{ku iz te rupe ina~e }u topovima da tepoteram!
BRZOTA: Surdul i Tvrdoje!
HRAN^E: Ggggotovi sssmo.
RADULIN: Pobi}e nas k’o pili}e.
AGAPIJE: E, ne}e bogami. Vanko, jesi zalo`io }umrocikl?
VANKO: Jesam.
AGAPIJE: Gde ti je ona konzerva za wega?
VANKO: Oklop? U {tali, tata.
AGAPIJE: Tr~i, mi }emo da te pokrivamo. Oklopi }umrocikl idovezi ga pod prozor. Idemo u proboj!
VANKO: Razumem!
AGAPIJE: Ti Brzota, pro|i kroz podrum i podzemni grad pa pri|iSurdulu i Tvrdoju s’le|a. Hran~e nek’ po|e s’tobom.
BRZOTA: Idemo, Hran~e.
Brzota i Hran~e izlaze.
AGAPIJE: Ostali, zapnite pu{ke!
SURDUL: Agapije, posledwi put ti ka`em, izlazi! Gotov si!
TVRDOJE: Iza|i da te ubijem, usolim pa svako jutro na par~i}ekerovima za doru~ak da te slu`im. Kafileriju }u, bre,da otvorim!
AGAPIJE: Tvrdoje, be`i sa Sunca, u`egnu ti kosa!
TVRDOJE: Pravi}e{ ti dru{tvo Gavrilu...
AGAPIJE: Surdule, poqubi zeta u pihtije!
RADULIN: Al’ mu prvo o’ladi glavu, da se stegnu.
TVRDOJE: Sa’}u creva da vam prevrnem!
Tvrdoje puca i pogodi jedan od Berivojevih buzdovana sa zida.
BERIVOJE: Ubi mi buzdovan...
AGAPIJE: [ta je bilo, Tvrdoje, upale ti {i{ke u o~i?
252 @eqko Huba~
SURDUL: Agapije, mnogo si lepo ku}u uredio. A ona `enska gore,(Atena, p.a.)to mora da ti je ta nerotkiwa {to ti tu kopiladpobacila!
AGAPIJE: Znam ja ko je meni decu pravio al’ ti za tvoje tek trebada sazna{!
SURDUL: Pucaj, Tvrdoje, o`e`i!
AGAPIJE: Do|ite da vam barutom srce {amponiram!
Op{ta pucwava. Krici zadovoqstva, urlawe.
TVRDOJE: Prikovali su nas uz zaklon.
SURDUL: Zaharije, tr~i gore na brdo i javi kapetanu da o{ineplotun po ku}i. Nek’ ne {tedi municiju, kamen nakamenu da ne ostane!
ZAHARIJE: Idem, idem...
Zaharije odlazi. Iz zaklona istr~i An|elija.
AN\ELIJA: Tata, nemoj! Sve }e{ ih pobiti!
Tvrdoje puca nasumice i ubija An|eliju.
SURDUL: Tvrdoje stani! An|elija, An|elija!!!(Pridigne se)
AGAPIJE: Do|i mi na ni{an, barabo Zavidovi}ka.(Puca i poga|a Surdula)Pravo u belo meso!
BERIVOJE: Bravo, tata.
Hristvoje istr~i iz zaklona i pri|e An|eliji.
HRISTIVOJE: An|elija, An|o! Tvrdoje, ubi}u te k’o psa!
Hristivoje kre}e ka Tvrdoju. Puca metak za metkom. Tvrdoje uzvra}a.Obojica padnu mrtvi. @andarima s’le|a pri|u Brzota i Hran~e i ubijaju`andare.
BRZOTA: Tata, sredili smo ih!
AGAPIJE: Bravo! [ta je sa Hristivojem?
HRAN^E: Mmmmrtav je.
AGAPIJE: Olo{ `andarski, ubi{e mi dete.
Agapije prilazi Hristivoju. Vanko dovozi oklopqeni }umrocikl.
'Ajduci su opet me|u nama 253
VANKO: ’Ajde, pewite se!
AGAPIJE: Hristivoje, sine!
^uju se plotuni.
BERIVOJE: Tata, topovi!
AGAPIJE: (Dr`e}i Hristivoja u naru~ju)Sa’rani}e tebe otac k’o {to prili~i ’ajduku. Ne}e mom’sinu `andarski du{mani kosti da razvla~e!
BERIVOJE: Ali nama }e, ako ne po`uri{!
BRZOTA: Idemo. Ne zaboravite zlato i dedinu sliku!
RADULIN: Ima li mesta za burence?
AGAPIJE: Rek’o sam samo zlato!
RADULIN: Nije zlato sve {to sija, tata.
Plotuni sve ja~i. Svi su se popeli na oklopqeni }umrocikl.
BERIVOJE: Vanko, ’o}e li ta tvoja konzerva da idr`i?
VANKO: Vide}emo.
AGAPIJE: U junaka je meso tvr|e od kur{uma! Napred u proboj!Napred u slavu!!!
Plotuni. Eksplozija na sve strane. U off-u grmqavina, zaglu{uju}a.
MRAK
SLIKA DEVETA
Polumrak, puno dima. U dnu deda Gavril, duge, sede brade i duge, sede kose.Nosi belu lanenu haqinu. Bos je. Ulaze Agapije i deca. Nose sanduk sazlatom i Gavrilovu sliku.
RADULIN: Vozi{ k’o blesav. Iscuri mi pola bureta.
AGAPIJE: To je bio proboj. Epski!
BRZOTA: [to je magla ovde...
Grmqavina. Svi legnu dole.
VANKO: Grmi k’o u sred oblaka.
254 @eqko Huba~
RADULIN: Tata, mene je strah. Daj mi ruku.
AGAPIJE: Vidi{ li ne{to?
BRZOTA: Ni{ta od ove magle... ^ekaj, vidim! Vidim neko `enskou beloj ’aqini.
HRISTIVOJE: An|elija, to je An|elija!
BRZOTA: Ima bradu.
HRISTIVOJE: Bradu?!
RADULIN: To je akrep! Daj mi ruku, molim te.
AGAPIJE: Evo ti, na, crko dabogda.
RADULIN: [to su ti ’ladne ruke.
HRAN^E: Tttata se ve} ooo’ladio.
Utr~i Negovan. Mokar je i vi~e.
NEGOVAN: Gos’n Agapije, Gos’n Agapije!
BERIVOJE: Evo ga ovaj {to voli da pliva.
AGAPIJE: Rek’o sam ti skeleyiju u reku da baci{ a ne Negovana.
BERIVOJE: I wega sam.
NEGOVAN: Gos’n Agapije, svuda sam se raspitivao. Niko ne}e daka`e kojim putem daqe.
AGAPIJE: Ne}e, a? Ne znaju, prave se blesavi, ’o}e zlato. Evo imga na! More, sve }e to Berivoje u reku da pobaca...
BRZOTA: Tata, daj dedinu sliku.
AGAPIJE: [ta }e ti?
BRZOTA: Da uporedim.(Upore|uje sliku i ono {to vidi u daqini)Bogami, to je.
AGAPIJE: [ta je “to”?
BRZOTA: Ona `enska isti na{ deda Gavril.
AGAPIJE: Ne lupaj gluposti. Gavril u ’aqinama `enskiwa.
BRZOTA: Eno ti, upri o~i. On je i niko drugi.
RADULIN: Da nije lo`a~.
HRAN^E: U, bre. {{{to si bbbaksuz.
'Ajduci su opet me|u nama 255
AGAPIJE: Kuku meni, stvarno Gavril. Tata, {ta to uradi od sebe,crni ti?
VANKO: Ovo na{ deda?!
AGAPIJE: Joj, kako se nagrdio od tuge za nama...
NEGOVAN: [to, ba{ mu lepo stoji...
AGAPIJE: Mar{! Berivoje, deder tebi je na rukama jo{ tazedu{manska krv. Zagrli dedu da omiri{e, to }e ga najpreiz `alosto povratiti. Tata, reci ne{to...
GAVRIL: Ne dodiruj me tim prqavim rukama.
BERIVOJE: [ta mu je?
AGAPIJE: Mo`da ’o}e doma}u. Brzota, daj ti.
BRZOTA: @andarska, deda.
GAVRIL: Ne pomiwite mi krv vi{e. Gadi mi se!
AGAPIJE: Otkad’ si ti to gadqiv na krv?
GAVRIL: Oduvek.
VANKO: Ovo ne biva da je deda Gavril. Ti si nam, tata, pri~’o daje taj voleo tu|u krv vi{e no leba da jede.
AGAPIJE: Po licu i glasu bi se zakleo da je on. Dajte taj sandukpred wega. Otvaraj!
Donose sanduk i stavqaju ga ispred Gavrila. Otvaraju sanduk. Gavriluzasijaju o~i.
AGAPIJE: Zlato, tata. Pravo, `uto... To sam ja, tvoj sin, ovo su tiunuci.
GAVRIL: Ti{e, mo`e neko da te ~uje.
Grmqavina. Gavril se prene, po~iwe da vi~e.
GAVRIL: Nemam ja s’vama ni{ta. Ja vas ne poznajem! Ubice,varvari!!!
AGAPIJE: Gavrile, nemoj vi{e da me bruka{ pred decom!
NEGOVAN: (Gavrilu)Ba{ lepo {to sam nai{’o na istomi{qenika, ovakomrtav. Znate, ja sam se malo izgubio pa bih vas zamolioda mi preporu~ite voz za Rajsku ba{tu, po mogu}stvu bezpresedawa kod gos’n Aran|ela.
GAVRIL: Za vas, gre{nici, nema mesta u raju.
256 @eqko Huba~
DECA: [ta?!
AGAPIJE: Ne igraj se s’tim, molim te.
RADULIN: Deda, ja idem dole svojevoqno samo ako mi sredi{ da sekuvam u rakijskom kazanu.
AGAPIJE: (Radulinu)Umukni!(Gavrilu)Gde }e ti du{a, tata. Najro|enije u pakao {aqe{, k’o dati je loza pse}a, Zavidovi}ka!
GAVRIL: Nemoj prijateqa da mi vre|a{.
DECA: Prijateqa?!
Grmqavina.
GAVRIL: Bog je veliki, od{krinu}e vam vrata. Budite mudri, nedajte da vas zavedu iskrena ose}awa.
Odjednom mrak. Prestane grmqavina. Svetlost. Gavrila nema. Umestowega tu su Surdul, Tvrdoje, Sokol, Igwatije, Zaharije, Rastoje i An-|elija.
RASTOJE: A niko mi nije verov’o da sam bolestan...
HRISTIVOJE: An|elija!
AN\ELIJA: Hristivoje!
An|elija i Hristivoje zagrqeni izme|u Agapijevih i Surdulovih.
AGAPIJE: Surdulovi! Izgleda da im nije bilo dovoqno!
TVRDOJE: Evo ih!
AGAPIJE: Deco, na gotovs, krvi da im se napijemo!
SURDUL: Tvrdoje, puni pu{ke!
Po|u jedni na druge.
AN\ELIJA: Nemoj, tata!
AGAPIJE: Surdule, jajaro, ne poturaj mi `ensko pred ni{an!
SURDUL: Ja je poturam! Petorici vam slu`i k’o zaklon, sisepodsukwarske. O~i }u, bre, na bodqikavu `icu da vamnani`em!
TVRDOJE: Prese{}e vam dan kada ste pomrli!
AGAPIJE: Za mnom! Ne sme kamen na kamenu da ostane!
'Ajduci su opet me|u nama 257
HRISTIVOJE: Tata, stani! Seti se {ta je deda rek’o!
AGAPIJE: Makni se, bre, da se pobijemo ko qudi!
SURDUL: Tvrdoje, komanduj napad!
HRISTIVOJEi AN\ELIJA:
Ne!!!
Grmqavina. Za trenutak pauza. Zatim i jedni i drugi potegnupi{toqe.
AGAPIJEVIi SURDULOVI:
Crkni!!!
Pucwi i mrak. Snop svetlosti po sredini scene. Slika Gavrila poredprevrnutog sanduka. Iz sanduka se prosula zemqa.
MRAK
KRAJ
258 @eqko Huba~