2016d2ouvy59p0dg6k.cloudfront.net/downloads/wwf_prirucnik_final_web.pdf · u zaključku, porast...

Priručnik za uključivanje zainteresovanih strana u uPravljanje zaštićenim Područjem

Participativno upravljanje zaštićenim područjima u karpatskom ekoregionu

2016

Alina Ioniţă, Erika Stanciu

Participativno upravljanje zaštićenim područjima u karpatskom ekoregionu

Priručnik za uključivanje zainteresovanih strana u uPravljanje zaštićenim Područjem

© Svetski fond za prirodu, Dunavsko-karpatski program (WWF-DCP)

Autori: Alina Ioniţă, Erika Stanciu

Prevod: Aleksandra Mladenović, Goran Sekulić

Lektura: Biljana Cukavac

Dizajn: Studio UNIT graphics

Štampa: Pannonia Print

Izrada ovog priručnika omogućena je zahvaljujući finansijskoj podršci fondacije MAVA iz Švajcarske, u okviru programa „Zaštićena područja za život planete“. Sva prava u vezi sa ovim izdanjem zadržava WWF-DCP i zabranjeno je svako potpuno ili delimično reprodukovanje bez pisanog odobrenja ove organizacije.

Prevod i priprema izdanja priručnika na srpski jezik ostvareni su uz finansijsku podršku Švedske medunarodne agencije za razvoj (Sida) u okviru programa „Zaštićena područja za prirodu i ljude“. Sida ne deli nužno stavove izražene u ovom izdanju i za njegov sadržaj su odgovorni isljučivo autori.

Izdavači: Svetska organizacija za prirodu, Beograd WWF Adria, Zagreb WWFInternational,Dunavsko-karpatskiprogram,Beč

Beograd, 2016.

ISBN 978-86-80646-00-8

Priručnik je prvenstveno namenjen stručnjacima koji rade u zaštićenim područjima na lokalnom nivou (npr. upravljači, korisnici), ali isto tako može biti koristan i osobama ili telima koja donose odluke na regionalnom ili nacionalnom nivou, studentima, nastavnicima i drugima koji su zainte-resovani za razvoj procesa uključivanja, ili za istraživanje koncepata, principa i alata koji su u vezi sa participativnim pristupom u upravljanju zaštićenim područjima.

Nekoliko stručnjaka je, svojim komentarima i preporukama, dalo veoma značajan doprinos u pripremi ove publikacije, pre svih to su Kristijan Pap i Hildegard Mejer.

sadržaj

Lista skraćenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Predgovor sprskom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

Zahtevi PoWPA u odnosu na participativno upravljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

O priručniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

odeljak i oPšte PrePoruke za donosice odluka na nivou zaštićenog Područja . . . . . . . . . . . . . . . . 19

odeljak i i vodič za Planiranje uključivanja zainteresovanih strana u uPravljanje zaštićenim Područjima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Sadržaj i kako koristiti vodič . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

FAZA I: Analiza i procena trenutne situacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Korak 1: Preliminarna analiza konteksta. Identifikacija zainteresovanih strana . 30

Korak 2: Analiza i klasifikacija zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Korak 3: Procena trenutnog statusa uključivanja zainteresovanih strana. . . . 42

FAZA II: Planiranje uključivanja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Korak 1: Razvoj plana uključivanja zainteresovanih strana i plana komunikacije 48

odeljak i i i teorijske osnove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Rečnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Životni ciklus zaštićenog područja i uključivanje zainteresovanih strana . . . . . . . 58

Matrica uključivanja u upravljanje zaštićenim područjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Principi i osnov uključivanja zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Dobiti od uključivanja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Prepreke i rizici za uključivanje zainteresovanih strana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Tipovi i oblici uključivanja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

Tipovi upravljanja zaštićenim područjem u vezi sa uključivanjem zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Resursi i preduslovi za uključivanje zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

odeljak iv instrumenti za ParticiPativno uPravljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

A. Alati za preliminarnu analizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

1. Analiza zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

2. Procena postojećeg statusa uključivanja zainteresovanih strana . . . . . . . . 104

B. Alati za planiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Plan za uključivanje zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

Razvoj sopstvene vizije za uključivanje zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . 110

C. Praktične alatke za participatorni proces . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113

Participatorne tehnike/metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

D. Monitoring i evaluacija efikasnosti uključivanja zainteresovanih strana . . . . .117

aneks i metodologija za analizu, Procenu i Planiranje uključivanja zainteresovanih strana . . . . . . . . . 120

aneks i i a) kategorije vrednosti zaštićenog Područja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

b) oPšte karakteristike Pretnji zaštićenom Području* . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .128

c) najveće Pretnje i Pritisci u zaštićenim Područjima nekih karPatskih zemalja . . . . . . .131

reference i bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

6

PARTICIPATIVNO UPRAVLJANJE ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA U KARPATSKOM EKOREGIONUPriručnik za uključivanje zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjem

lista skraćenicaCBD Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (Convention on

Biological Diversity )CER karpatski ekoregion (Carpathian Ecoregion )CCPAMETT alat za praćenje efikasnosti upravljanja zaštićenim

područjima u karpatskim zemljama (The Carpathian Countries Protected Area Management Effectiveness Tracking Tool )

IUCN Međunarodna unija za zaštitu prirode (International Union for Conservation of Nature )

PU plan upravljanja NVO nevladina organizacijaNP nacionalni parkZP zaštićeno područjeUZP upravljači zaštićenog područja – podrazumeva sve oblike

upravljačkih tela, kao što su upravljači, staratelji i ostaliPA-BAT alat za analizu dobiti od zaštićenog područja (Protected

Area Benefit Analysis Tool )PA4LP program „Zaštićeno područje za život planete“ (Protected

Areas for a Living Planet Programme )PoWPA program rada za zaštićena područja (Programme of Work

on Protected Areas )RAPPAM brza procena i određivanje prioriteta za upravljanje

zaštićenim područjem (Rapid Assessment and Prioritization of Protected Area Management)

WWF-DCP Svetski fond za prirodu, Dunavsko-karpatski program (World Wide Fund for Nature-Danube-Carpathian Programme)

7


Predgovor sPrskom izdanjuZaštita biodiverziteta jeste značajna za ljude iz veoma konkretnih ekonomskih i ekoloških razloga. Očuvanje prirodnih resursa je neophodno i zbog etičkih i estetskih vrednosti koje se obično ne prepoznaju na prvi pogled, ali bitno utiču na kvalitet naših života. Rad na zaštiti prirode podrazumeva model 3K – komunikacija, koordinacija i kompromis.

Zaštićena područja predstavljaju osnovni način zaštite staništa i vrsta. U većini slučajeva, zaštita koja se bazira na očuvanju staništa, označava jedini način da se osigura opstanak značajnih i ugroženih vrsta, kao i celokupnog biodiverziteta. Broj zaštićenih područja u svetu je u porastu. Procenjuje se da je danas na planeti oko 209.000 zaštićenih područja koja obuhvataju preko 15 procenata ukupne površine planete 2. Skoro dve trećine tih područja zaštićeno je u proteklih 30 godina, što pokazuje povećanu svest zajednice o potrebi i značaju očuvanja prirode. Zaštićena područja su prvenstveno uspostavljena radi zaštite biodiverziteta, međutim, ta područja, takođe, pružaju brojne dobrobiti ljudima, omogućavajući održivi razvoj lokalnih zajednica. Nažalost, porast broja zaštićenih područja širom planete nije u adekvatnoj meri praćen pravnom, institucionalnom i finansijskom podrškom, što često dovodi do neefikasnog upravljanja zaštićenim područjima i, samim tim, do gubitka biodiverziteta. Koliko je potrebno povećati broj i površinu zaštićenih područja, toliko je važno i unaprediti upravljanje u zaštićenim područjima i zaustaviti neodrživo korišćenje prirodnih resursa. Za efikasnije upravljanje zaštićenim područjima neophodno je uspostaviti redovno praćenje i unapređenje stanja biodiverziteta i dobrobiti koje ekosistemi obezbeđuju ljudskoj zajednici. Za zaštitu biodiverziteta je važno primeniti „ekosistemski pristup“ koji promoviše integralno upravljanje zemljištem, vodom, biljnim i životinjskim vrstama i podstiče zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa.

U okviru programa „Zaštićena područja za prirodu i ljude“ WWF Adria zajedno sa partnerima radi na unapređenju upravljanja zaštićenim područjima na Balkanskom poluostrvu. Očuvanje biodiverziteta mora biti integrisano u društvene i ekonomske aktivnosti na svim nivoima, dok ekonomske vrednosti i dobrobiti biodiverziteta treba adekvatno uzimati u obzir u procesu donošenja odluka. Jedino na taj način moći ćemo da obezbedimo održivu budućnost i za ljude i za prirodu. Odgovornost za zaštitu biodiverziteta jeste zajednička i neophodna je stalna saradnja između civilnog društva, državnih institucija i privatnog sektora. Cilj sa kojim je pokrenut program „Zaštićena područja za prirodu i ljude“ predstavlja unapređenje kvaliteta života ljudi koji žive ili gravitiraju ka zaštićenim područjima, a to se postiže promocijom održivog

2 Izvor: Protected Planet Report 2014. UNEP-WCMC: Cambridge, UK. http://www.unep-wcmc.org

8


korišćenja prirodnih resursa, sprovođenjem zajedničkih inicijativa sa lokalnim stanovništvom i poboljšanjem politika zaštite i očuvanja prirode. Posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju saradnje sa lokalnim stanovništvom i korisnicima resursa, kao i promovisanju primera dobre prakse iz regiona i sveta o načinima na koje lokalno stanovništvo može osetiti društveno-ekonomske dobrobiti od života u zaštićenom području i oko tog područja.

Priručnik Participativno upravljanje zaštićenim područjima u karpatskom ekoregionu prvenstveno je namenjen upravljačima zaštičenih područja, ali i drugim učesnicima u zaštiti prirode. Pripremljen je u formatu koji je pogodan za praktičnu primenu i svakodnevnu upotrebu. Verujemo da se zaštićenim područjima bolje upravlja i da je priroda bolje očuvana ukoliko je lokalna zajednica na pravi način uključena u upravljanje, što je ujedno i jedan od osnovnih ciljeva Svetskog fonda za prirodu. Nadamo se da će ovaj vodič pomoći da se zaštiti biološka raznovrsnost, jer od raznovrsnosti sveta zavisi planeta.

Duška Dimović,direktorka WWF programa u Srbiji

9


Predgovor

zašto se u uPravljanju zaštićenim Područjem fokus stavlja na socijalnu dimenzijuIzraz lokalna zajednica, koji je veoma čest u teoriji i praksi upravljanja zaštićenim područjima, definiše veoma heterogeni skup pojedinaca, neformalnih grupa, institucija, organizacija i sličnih grupacija, uglavnom uzimajući u obzir zajedničko geografsko područje na kome se nalaze i za koje se smatra da jesu lokalni u odnosu na zaštićeno područje. Pojedinačno, svaki od tih pojedinaca, grupa i institucija definisani su posebnim interesima, ulogama, odgovornostima i pravima. Zaštićena područja i susedne teritorije na kojima postoje lokalne zajednice trebalo bi posmatrati kao „zonu kompeticije i saradnje društvenih i političkih aktera koji imaju potrebu za korišćenjem raspoloživih prirodnih resursa” (Cline-Cole, 2001, citirao Sekretarijat CBD-a, 2009, str. 29). Pažljiviji uvid u socijalni i ekonomski kontekst teritorije koja je proglašena za zaštićeno područje omogućava efikasnije upravljanje takvim područjem.

Zaštićena područja su najčešće izdeljena teritorijalno-administrativnim granicama, čime je uslovljena odgovornost različitih donosilaca odluka i te granice odvajaju često suprotstavljene i dijametralno različite interese, ekonomski, socijalno i politički heterogenih i neusklađenih ljudskih zajednica. Uspostavljanjem formalnih granica zaštićenog područja, sa ciljem zaštite vrednosti područja, ne mogu se jednostavno poništiti postojeće ekonomske, istorijske, kulturne i socijalne veze sa lokalnim zajednicama. Upravljač zaštićenog područja mora biti svestan pobrojanih aspekata i mora da uspostavi balans u cilju zaštite. U isto vreme, negativan uticaj koji zaštićeno područje može imati na socio-ekonomski i ekološki sistem lokalne zajednice menjanjem ili poništavanjem tih veza mora se pažljivo razmotriti, ublažiti ili kompenzovati, tako da zaštićena područja ne postanu ograničavajući faktor lokalnom stanovništvu.

Bez obzira na kategoriju zaštićenog područja, značajan deo upravljačkih aktivnosti odnosi se na društveno-ekonomske interakcije u zaštićenom području ili oko njega, sa ciljem da se zaštita biodiverziteta prihvati kao važan stub održivog razvoja. Definisanje i konstantno redefinisanje upravljačkih aktivnosti u zaštićenom području može se

„uključivanje, kao i demokratija, ima različito značenje za različite ljude. mogućnosti za uključivanje Postoje, ali, da bi bile shvaćene, svi koji su

uključeni moraju imati zajedničko razumevanje i zajednički jezik”(Wilcox d., 1994).

10


realizovati jedino uz poznavanje i praćenje prisutne promenljive socio-ekonomske dimenzije. Upravljački organi bi ozbiljno trebalo da razmatraju tu dimenziju, kao i da obavljaju bilo koju drugu aktivnost usmerenu na očuvanje staništa i vrsta (npr. mapiranje staništa, monitoring zaštićenih vrsta, interno zoniranje i koncept zaštićenog područja), i to od početne predupravljačke faze, pre nego što je zaštićeno područje pravno osnovano, kao i tokom čitavog ciklusa upravljanja.

Razvoj interakcija između lokalnih zajednica i zaštićenog područja, kao podrška očuvanju prirode, u znatnoj meri utiče na ponašanje ljudi (npr. usvajanjem zajedničke vizije i ciljeva zaštite, promenom stava u smislu davanja podrške i otvorenosti, zainteresovanošću da budu uključeni, da menjaju svoje akcije). U procesu upravljanja zaštićenim područjem, kako bi se uspešno uskladili interesi, ciljevi i stavovi različitih društvenih grupa, trebalo bi uzeti u obzir sledeće:

� različite potrebe, ciljevi (sa pridruženim interesima), različita shvatanja, gledišta i znanja utiču na aktivnosti koje će ljudi preduzeti u cilju zaštite prirode/životne sredine (npr. tresetište može značiti prirodno istorijsko blago za naučnika, mesto za rekreaciju za turiste, neplodno zemljište za farmere, industrijski izvor za rudare, prepreku za investitore, obrazovni poligon za nastavnike biologije, jednostavni zadatak za šumare, radoznalost za stanovnike);

� socijalne interakcije (među ljudima, grupama) u zajednici ili na široj teritoriji određuju aktivnosti koje utiču na životnu sredinu.

Od samog početka, odnosno od predupravljačke faze planiranja, uočavanje postojećih veza između prirodnih i društvenih sistema može pomoći u identifikovanju glavnih interesa i odgovarajućih zainteresovanih strana. Sagledavanje tih veza trebalo bi da olakša komunikaciju među zainteresovanim stranama i pomogne da se predvide teškoće koje mogu nastati u upravljanju zaštićenim područjem. Otvorena komunikacija na samom početku predstavlja bitan faktor za izgradnju poverenja i dobijanje podrške zainteresovanih strana. Obezbeđivanje kontinuiteta takvog pristupa tokom čitavog ciklusa/procesa upravljanja, dovešće do stvaranja partnera, pristalica i prijatelja koji će podržati uspešno ostvarivanje ciljeva upravljanja zaštićenim područjem.

U zaključku, porast složenosti socio-ekonomskog okruženja, o čemu upravljači zaštićenog područja moraju da vode računa, zahteva interdisciplinarno i multidisciplinarno znanje i primenu različitih i specifičnih mehanizama za upravljanje. Analiza socijalnih i ekonomskih indikatora, kao i teritorijalna analiza, trebalo bi da budu povezane sa sociološkim metodama (npr. analiza zainteresovanih strana, pregledi, intervjui, fokus grupe i slično) u cilju prikupljanja i analize kompleksnih interpretativnih podataka. Potrebno je te analize integrisati u strateško planiranje i procese upravljanja zaštićenim područjima.

11


uvod

zahtevi PoWPa u odnosu na ParticiPativno uPravljanjespecifični zahtevi za uključivanje zainteresovanih strana „Ograničeno učešće javnosti i uključivanje zainteresovanih strana”, „nedostatak horizontalne saradnje među zainteresovanim stranama”, „nedostatak efikasnog partnerstva”, „nedostatak saradnje na nacionalnim i međunarodnim nivoima” predstavljaju samo neke od prepreka u implementaciji Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (the Convention on Biological Diversity – CBD), kako je navedeno u Strateškom planu (2004) Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Program rada za zaštićena područja (PoWPA) nastao je kao podrška uspešnom ostvarivanju ciljeva CBD-a i fokus je isključivo na in situ zaštiti. Godine 2004. pomenuti program je usvojilo 188 članica potpisnica Konvencije.

Sastoji se od četiri glavna elementa i 16 ciljeva2, koji treba da dovedu do unapređenja uspostavljanja, planiranja, upravljanja, procene, monitoringa i participativnog upravljanja zaštićenim područjima, kao i da omogući podjednaku podelu dobiti i troškova.

U programskom elementu 2 – Upravljanje, učešće i podjednaka podela dobiti – pažnja je usmerena na pitanje zajedničkog upravljanja, što uključuje dva cilja od kojih se jedan direktno odnosi na uključivanje zainteresovanih strana:

� Cilj 2.2.: Obezbediti i poboljšati učešće lokalnih zajednica irelevantnihzainteresovanihstrana

Specifičan zadatak u cilju 2.2. jeste: „Do 2008. godine obezbediti potpuno i efikasno učešće stanovništva i lokalnih zajednica, uz potpuno poštovanje njihovih prava i prepoznavanje njihovih potreba, u skladu sa nacionalnim zakonom i primenljivim međunarodnim obavezama, kao i učešće relevantnih zainteresovanih strana u upravljanju postojećih i uspostavljanju i upravljanju novih zaštićenih područja.”

2 Sekretarijat CBD (2004), CBD PoWPA veb-stranica: http://www.cbd.int/protected/pow/learnmore/intro/

12


U tom smislu, članice i izvršni sekretar predložili su sledeće aktivnosti: � razradu „nacionalnih pregleda statusa, potreba i specifičnih mehanizama uključivanja zainteresovanih strana (…) u politiku i upravljanje zaštićenim područjima (…) na nivou nacionalne politike, sistema zaštićenih područja i pojedinačnih područja” (aktivnost 2.2.1);

� implementaciju „specifičnih planova i inicijativa za efikasno uključivanje lokalnih zajednica i zainteresovanih strana na svim nivoima planiranja, uspostavljanja i upravljanja zaštićenim područjima” (aktivnost 2.2.2);

� „identifikovanje i otklanjanje prepreka za obezbeđivanje odgovarajućeg učešća” (aktivnost 2.2.2);

� promovisanje i „ostvarivanje odgovarajućeg okruženja (zakoni, politike, kapaciteti i resursi) za uključivanje (…) lokalnih zajednica i relevantnih zainteresovanih strana u donošenje odluka i razvoj sopstvenih kapaciteta i mogućnosti za uspostavljanje i upravljanje zaštićenim područjem” (aktivnost 2.2.4);

� omogućavanje članicama da pristupe „studijama slučaja, savetima o dobrim praksama i drugim izvorima informacija o učešću zainteresovanih strana u zaštićenim područjima” (aktivnost 2.2.6);

� uključivanje „lokalnih zajednica i relevantnih zainteresovanih strana u zajedničko planiranje i upravljanje” (aktivnost 2.1.5).

veza sa ostalim ciljevima PoWPaU ostalim ciljevima PoWPA fokus jeste drugačiji, međutim, tim ciljevima se takođe promovišu participativni pristupi, u smislu: promocije jednakosti i jednake deobe dobiti u zaštićenim područjima (cilj 2.1), podrške razvoju sistema zaštićenih područja (cilj 1.1), unapređenja planiranja i efikasnosti upravljanja zaštićenim područjima (cilj 1.4) i integrisanja zaštićenih područja u šire predele i druge sektore (cilj 1.3).

Participativni oblici upravljanja, kako je definisano u cilju 2.1, trebalo bi da doprinesu pravičnoj podeli dobiti koju nudi zaštićeno područje, ili koja proizilazi iz upravljanja zaštićenim područjem. Programom rada za zaštićena područja nastoji se omogućiti participativna procena tih dobiti, ali i razvoj mehanizama za upravljanje koji olakšavaju jednaku raspodelu među lokalnim zajednicama, u skladu sa pravima tih zajednica.

U cilju 1.1, potpisnice Konvencije predlažu „utvrđivanje postojećih i potencijalnih oblika zaštite na nacionalnom nivou i njihovu održivost u postizanju ciljeva očuvanja biodiverziteta, uključujući i inovativne tipove upravljanja za zaštićena

13


područja” sa „potpunim i delotvornim učešćem stanovništva i lokalnih zajednica i relevantnih zainteresovanih strana” (aktivnost 1.1.4). Navedeni oblici trebalo bi da budu „prepoznati i promovisani putem pravnih, političkih, finansijskih i institucionalnih mehanizama zajednice” (aktivnost 1.1.4).

U svrhu efikasnog planiranja zasnovanog na terenu, u cilju 1.4 predlaže se: „naučno zasnovan” i „visokoparticipativni proces, koji uključuje (...) lokalne zajednice i relevantne zainteresovane strane (...) u skladu sa ekosistemskim pristupom”, uz integraciju „relevantnih ekoloških i socio-ekonomskih podataka potrebnih za razvoj efikasnog procesa planiranja” (aktivnost 1.4.1).

Istovremeno, Strateški plan Konvencije o biološkom diverzitetu prepoznaje potrebu „uključivanja principa očuvanja i održivog korišćenja bioloških resursa u sve sektore nacionalne ekonomije, društva i političkog okvira” kao „kompleksan izazov u srcu Konvencije”. Jedan od strateških ciljeva jeste stvaranje „boljeg razumevanja značaja biodiverziteta i Konvencije” i „šire angažovanje celog društva u implementaciji”. Glavni ciljevi predloženi u Strateškom planu CBD-a bili bi:

� implementacija strategija komunikacije, obrazovanja i podizanja svesti i promocija učešća javnosti u cilju podrške Konvencije (aktivnost 4.1);

� efikasno uključivanje lokalnih zajednica u implementaciju CBD-a na lokalnim, regionalnim i međunarodnim nivoima (aktivnost 4.3);

� ostvarivanje partnerstva ključnih učesnika i zainteresovanih strana, uzimajući u obzir privatni sektor, kako bi bilo moguće implementirati Konvenciju i integrisati pitanja biodiverziteta u relevantne sektorske i intersektorske planove, programe i politike (aktivnost 4.4).

Konvencija o biološkoj raznovrsnosti ukazuje na aktivno uključivanje zainteresovanih strana, na njihovu horizontalnu saradnju i razvoj partnerstva kao izazov, ali kao i na ključno sredstvo za postizanje efikasne namene, upravljanja i integracije zaštićenih područja u šire okruženje (lokalno, regionalno i nacionalno). Dalje, to znači da zaštićena područja ne mogu dugoročno doprinositi efikasnom očuvanju biodiverziteta bez integracije socijalno-ekonomskih i ekoloških informacija u planove upravljanja, kao i bez uzimanja u obzir potreba lokalnih zajednica i njihovog integrisanja u lokalno planiranje i upravljanje, aktivnim uključivanjem relevantnih zainteresovanih strana.

14


Programom rada za zaštićena područja, kako bi se postiglo i obezbedilo potpuno i efikasno uključivanje lokalnih zajednica i relevantnih zainteresovanih strana u donošenje odluka koje se tiču uspostavljanja, planiranja i upravljanja postojećih i novouspostavljenih zaštićenih područja/sistema zaštićenih područja, predlaže se:

� izrada nacionalnih, regionalnih i lokalnih pregleda i studija slučaja u cilju identifikovanja postojećih ograničenja i prethodnih uslova za uključivanje zainteresovanih strana;

� izrada i implementacija specifičnih planova za uključivanje zainteresovanih strana;

� razvoj odgovarajućeg, povoljnog okruženja za učešće u donošenju odluka; � izradu i usvajanje najboljih praksi i vodiča za uključivanje zainteresovanih strana;

� razvoj kapaciteta zainteresovanih strana, kako bi bili uključeni u upravljanje zaštićenim područjima.

15


o Priručniku

Priručnikzauključivanjezainteresovanihstranauupravljanjezaštićenimpodručjem (u daljem tekstu Priručnik) osmišljen je na osnovu preliminarne procene mogućnosti i trenutnog statusa uključivanja zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjima u karpatskim zemljama.3 Sadržina Priručnika je stoga prilagođena specifičnom kontekstu karpatskog ekoregiona.

svrha Priručnika Priručnik je pre svega dizajniran kao praktičnialat,sa ciljem da prvenstveno pomogne upravljačima zaštićenih područja u karpatskom ekoregionu u razvoju participativnog upravljanja u skladu sa zahtevima PoWPA Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Podjednako koristan, Priručnik može biti i onima koji tek počinju da razvijaju participativno upravljanje u zaštićenim područjima, ali i onima koji žele da unaprede upravljačku praksu uspešnijim i efikasnijim uključivanjem različitih zainteresovanih strana. Metodologija analize i planiranja prikazana u Odeljku II preporučuje se za korišćenje tokom provere prethodne izvodljivosti za uspostavljanje novog zaštićenog područja, za preliminarnu evaluaciju konteksta zaštićenog područja tokom faze planiranja upravljanja, u izradi predloga projekata ili planova upravljanja, u monitoring fazi i u proceni efikasnosti upravljanja. Teoretske informacije koje su prikazane u Priručniku mogu pomoći u praktičnom radu na unapređenju znanja o participativnom upravljanju.

Imajući u vidu značaj razmatranja i integrisanja društveno-ekonomske dimenzije u upravljanje zaštićenim područjima i zahteva datih u PoWPA, navedenih u prethodnim odeljcima, u Priručniku se navode sledeći ciljevi:

� da se razjasni značenje izraza „puno i efektivno učešće”, „visokoparticipativni proces”, „aktivno angažovanje zainteresovanih strana”, koji se koriste u PoWPA, sintezom osnovnih teorija participativnog upravljanja predstavljenih u Odeljku III;

� da se obezbede smernice i preporuke za upravljače i stručnjake, kako bi se „poboljšalo i obezbedilo učešće lokalnih zajednica i relevantnih zainteresovanih strana” u upravljanju zaštićenim područjem (videti Odeljak I i Odeljak II);

3 Participativno upravljanje zaštićenim područjima u karpatskom ekoregionu – Prvi deo: Brza procena i preporuke (Alina Ioniţă, Erika Stanciu, 2012), realizovao WWF-DCP Vienna, u okviru programa „Zaštićena područja za život planete”, koji je finansirala MAVA fondacija.

16


� da se obezbede alati koji će biti korišćeni u proceni statusa, ograničenja i preduslova za efikasno uključivanje zainteresovanih strana na nivou zaštićenog područja/mreže zaštićenih područja (videti Odeljak IV).

sadržina Priručnika

Odeljak I: Opšte preporuke za donosioce odluka na nivou zaštićenogpodručja– preporuke za povećanje učešća zainteresovanih strana u upravljanju zaštićenim područjima, kao što proizilazi iz studije brze procene (WWF, 2012).

Odeljak II: Vodič za planiranje uključivanja zainteresovanih strana uupravljanjezaštićenimpodručjemU ovom odeljku data je, jednostavna i laka za korišćenje, metodologija analize i planiranja uključivanja zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjima, kao i za postojeću implementaciju participativnog upravljanja. Konkretno, poglavlje može pomoći u odabiru/projektovanju adekvatnih sredstava/aktivnosti za bolje i efikasnije uključivanje zainteresovanih strana, prema njihovom značaju u procesu

PRAKTIČNE SMERNICE

� Analiza zainteresovanih strana� Ocena trenutnog stanja� Planiranje za budućnost

PREPORUKE

ALATKE

� Analiza zainteresovanih strana (saveti i detalji)

� Ocena trenutnog stanja� Planiranje za uključivanje

zainteresovanih strana� Metode uključivanja i tehnike

rada sa zainteresovanim stranama

� Monitoring i evaluacija efikasnosti uključivanja zainteresovanih strana

TEORIJSKE OSNOVE

� Životni ciklus zaštićenog područja i učešće zainteresovanih strana

� Zašto je potrebno uključivanje zainteresovanih strana

� Oblici uključivanja� Dobiti i rizici u vezi sa uključivanjem� Resursi i preduslovi za uspešno

uključivanje zainteresovanih strana

odeljak ii

odeljak iv

odeljak i

odeljak iii

17


upravljanja zaštićenim područjem. Metodologija je podeljena u dve faze i četiri koraka: (1) identifikacija zainteresovanih strana; (2) analiza zainteresovanih strana i klasifikacija; (3) procena trenutnog stanja uključenosti zainteresovanih strana; (4) razvoj plana uključivanja zainteresovanih strana. Dodatne informacije o svakom koraku prezentovane su u Odeljku IV.

Odeljak III: Teorijske osnove Odeljak III predstavlja sveobuhvatni pregled teorijskih i konceptualnih osnova koji bi trebalo da doprinesu boljem razumevanju koncepta „participativnog upravljanja”, u vezi sa životnim ciklusom zaštićenog područja i sa planom „upravljanja”. Navedena su značenja nekih osnovnih pojmova, a tekst omogućava bolji uvid i više saznanja o pojedinim vodećim principima, o prednostima i rizicima uključivanja zainteresovanih strana, o formama/nivoima uključivanja, vrstama upravljanja zaštićenim područjem, o učešću u celokupnom ciklusu upravljanja zaštićenim područjem i o resursima koji su potrebni da bi se razvilo participativno upravljanje.

Odeljak IV: Instrumenti za participativno upravljanje Odeljak II donosi smernice o tome kako da se urade analize i naprave planovi koji su jednostavni i laki za korišćenje, a u Odeljku IV ponuđeni su dodatni detalji u vezi sa analizom zainteresovanih strana i, na osnovu toga, moguće je dopuniti istraživanje, kako bi se bolje razumele metode i neki praktični alati. U alatkama je moguće naći obrađena ista pitanja kao i u Odeljku II, ali sa više detalja za svako pojedinačno. Dodatni alati i smernice u ovom odeljku mogu se koristiti za razvijanje plana uključivanja zainteresovanih strana, za sprovođenje plana i procenu efektivnosti ućešća. Odeljak IV može biti od koristi i ako postoji želja da se unapredi sopstveno znanje o metodama koje su ukratko predstavljene u smernicama i drugim alatima, a koje mogu koristiti u svakodnevnim aktivnostima u vezi sa upravljanjem.

18


Trening o vizitorskom menadžmentu – rešavanje problema analizom „stabla” – nacionalni park Vânători Neamţ

© P

roPark

odeljak i oPšte PrePoruke za donosice odluka

na nivou zaštićenog Područja

20


Efikasno angažovanje različitih društvenih subjekata u proces upravljanja prirodnim resursima, kao i u bilo kom drugom javnom sektoru, usko je povezano sa socijalnom i političkom pozadinom društva. Napori da se razvije participativni pristup upravljanja zaštićenim područjima u karpatskim zemalja zbog toga su pod uticajem specifičnih karakteristika društvenog i političkog okruženja, koji uglavnom imaju istorijsku pozadinu. Rezultati brze procene participativnog upravljanja u karpatskom bioregionu (Ioniţă i Stanciu, 2012) pokazali su:

� nedostatak tradicijezauključivanje javnosti i siromašnagrađanskakultura, što se dalje ogleda u niskom nivou svesti civilnog društva i javnosti o značaju aktivnog uključivanja u proces donošenja odluka;

� nedovoljno razvijeno i slabo civilno društvo i nizak nivo odgovornosti (posebno NVO sektora);

� nizak nivo javne svesti o ulozi i značaju zaštićenih područja i nedovoljno izražena politička volja da se podrži efikasno upravljanje takvim područjima;

� jaka orijentacija društva u pravcu neposrednog ekonomskog razvoja ibrzogpoboljšanjaživotnogstandardakaoprioritet, što je ponekad povezano sa neracionalnim korišćenjem prirodnih resursa, čak i kada su ti resursi zaštićeni;

� relativno visok nivo uplitanja i uticaja politike skoro u sve sektore; � fragmentacijazemljištaiznačajnepromeneuvlasništvu u zaštićenim područjima;

� nizaknivouključivanjajavnosti u proces proglašenja područja zaštićenim i planiranja upravljanja tim područjem;

� nedovoljni ljudski i organizacioni kapaciteti u administraciji zaštićenih područja (npr. nedovoljno zaposlenih, nedostatak znanja u komunikaciji i participativnom upravljanju);

� preovladavanje zaštićenih područja kojima upravljaju državniorgani, zajedno sa područjma u kojima su prisutni primarni oblici zajedničkog upravljanja sa organima sastavljenim od više zainteresovanih strana (u Rumuniji, Ukrajini, Slovačkoj, Srbiji, Poljskoj), ali koji, u većini slučajeva, nisu reprezentativni predstavnici relevantnih zainteresovanih strana i imaju uglavnom formalnu ulogu u praksi;

„ u s u š t i n i , P a r t i c i P at i v n o u P r av l j a n j e z a h t e va P a r t i c i P at i v n e k o r e n e , o d n o s n o , n e k e

o b l i k e P a r t i c i P at i v n e d e m o k r at i j e k o j i P o s t o j e u n u ta r r e l e va n t n i h d r u š t v e n i h s u b j e k ata ”

(grazia borrini-feyerabend, 2007, str. 175).

21


� nizak nivo opredeljenosti za postizanje zahteva PoWPA u vezi sauključivanjem zainteresovanih strana i u vezi sa upravljanjemzaštićenimpodručjem.

Pobrojane opšte karakteristike odražavaju nedostatak „ukorenjenosti participativnog pristupa” i opštih uslova za razvoj participativnog upravljanja zaštićenim područjima, naglašavajući potrebu prilagođavanja i razvijanja specifičnog pristupa u cilju poboljšanja postojeće situacije.

U skladu sa opštim i posebnim ciljevima PoWPA, a na osnovu rezultata studije (Ioniţă i Stanciu, 2012) koja je urađena 2010. godine u sedam karpatskih zemalja, pripremljene su određene preporuke na nacionalnom i lokalnom nivou, koje se odnose na stvaranje povoljnog okruženja za participativno upravljanje zaštićenim područjem, na postojeće oblike upravljanja zaštićenim područjem i na stepen uključenosti zainteresovanih strana. Studijom su takođe identifikovani neki problemi i prepreke za angažovanje zainteresovanih strana u upravljanju zaštićenim područjima.

Prema studiji, socijalne strukture, uključujući i specifični zakonodavni i administrativni okvir za upravljanje zaštićenim područjem, ne obezbeđuju odgovarajući okvir i ne podržavaju u potpunosti participativno upravljanje, međutim, upravljači zaštićenih područja mogu da postignu značajan napredak u poboljšanju odnosa sa zainteresovanim stranama i u podsticanju njihovog učešća u upravljanju zaštićenim područjem. Postepeni pristup u razvoju više oblika participativnog upravljanja trebalo bi da se zasniva na kontinuiranom prikupljanju kvalitetnih informacija, razvoju znanja i poverenja ciljanih zainteresovanih strana, izgradnji kapaciteta i saradnji.

Pravilno postavljanje zakonodavnog i administrativno-institucionalnog okruženja jeste veoma važno za efektivno i efikasno angažovanje zainteresovanih strana. I pod pretpostavkom da ostvareni uslovi nisu obezbeđeni u potpunosti i dalje je moguće ostvariti to da zainteresovane strane poboljšaju zaštitu i da aktivno učestvuju u upravljanju takvim područjima.

Sledeće preporuke trebalo bi da omoguće da se podrži razvoj i da seunapredi participativno upravljanje na lokalnom nivou.

! Unaprediteljudskekapacitete.Pažljivoizaberiteosoblje,uveriteseutodaosobljedobrorazumeproblematikuiimaispravanstavzaučešćeudelikatnojmisijiunapređenjasopstvenihsposobnostikomuniciranja.

22


� Trenirajte svoje osoblje u komunikaciji, a najmanje jednog od zaposlenih u vođenju javnih kampanja i odnosima/komunikaciji sa javnošću. U administraciji zaštićenog područja, svi zaposleni bi trebalo da imaju osnovno znanje u vezi sa komunikacijama sa zainteresovanim stranama.

� Ubedite i motivišite ljude sa kojima sarađujete da efikasnokomuniciraju.

Veštine i kvaliteti zaposlenih u zaštićenom području, koji rade sazainteresovanim stranama, trebalo bi, u najmanjem, da budu: pozitivan stav, sposobnost za komunikaciju, pregovaranje, strpljenje, iskrenost, poštovanje i drugi slični kvaliteti.

Više o toj temi: Odeljak III – Resursi i preduslovi za uključivanjezainteresovanihstrana

! Upoznajtezainteresovanestranezakojestenadležni.Uraditeanalizuzainteresovanih strana kada planirate ili kada započinjete noviprojekat i stalno pratite svoje odnose sa njima.

Pažljivo definišite zainteresovane strane i ciljne grupe. Pokušajte da utvrdite koje su relevantne zainteresovane strane za svaki aspekt upravljanja zaštićenim područjem i analizirajte ih uzimajući u obzir sve relevantne kriterijume za utvrđivanje prioriteta budućih akcija i za efikasnu raspodelu sredstava. Strateškim planiranjem za uključivanje zainteresovanih strana trebalo bi, pre svega, obuhvatiti sve one koji imaju ili mogu imati značajan uticaj na vrednosti zaštićenog područja i na upravljanje tim područjem, kao i ljude koji trpe direktan uticaj.

Više o toj temi: Odeljak II, korak 1 i korak 2 i Odeljak IV – Instrumenti za participativno upravljanje – Alati za preliminarnu analizu – Analiza zainteresovanihstrana.

! Inicirajte dijalog u ranom stadijumu upravljanja i razvijajte stalni, otvoreni dijalog sa zainteresovanim stranama.

� Posebnu pažnju, ukoliko ste već u fazi planiranja upravljanja ili u fazi implementacije upravljanja, moraćete da posvetite otklanjanju posledica nedostatka informisanja javnosti i konsultacija prilikom uspostavljanja zaštićenog područja. Pokušajte, ako je to slučaj u vašem zaštićenom području, da inicirate dijalog i uspostavite komunikaciju što je pre moguće, pokretanjem informativne i edukativne kampanje za lokalne zajednice i ključne

23


interesne grupe, tako što ćete biti otvoreni, transparentni i postavljati ciljeve i uloge na prepoznatljiv i opšte prihvaćen način.

� Pomozite ljudimadarazumejuiprihvatevašumisiju. Zainteresovane strane jesu svesne svojih interesa, ali nisu uvek svesne i uloge i interesa upravljača, odnosno važnosti zaštićenog područja i specifične uloge administracije kao tela za donošenje odluka. Trebalo bi da uče o misiji i aktivnostima koje preduzima upravljač zaštićenog područja i da shvate u kojoj su meri njihovi interesi u skladu sa ciljevima upravljanja zaštićenim područjem. Glavna uloga informacije jeste unapređenje znanja, razumevanje i podizanje nivoa svesti među ključnim zainteresovanim stranama.

� Komunicirajte neprestano izdavanjem periodičnih časopisa, informatora o tome šta radi upravljač zaštićenog područja (ali ne treba iznositi samo stvari koje su povoljne, nego treba govoriti i o problemima, idejama, inicijativama, organizovanim događajima i događajima koji tek predstoje, o proslavama i sličnim manifestacijama). Učinite svoje aktivnosti što je moguće više transparentnim, jer transparentnost čini osnovu za izgradnju poverenja za održivo, dugoročno partnerstvo između vas i zainteresovanih strana.

� Razvijajtekomunikacijuisistematičnouključujtezainteresovanestrane. Uključivanje zainteresovanih strana, kao i bilo koji cilj upravljanja, mora se razvijati na sistematičan način, počevši od identifikacije i prioritizacije zainteresovanih strana u zaštićenom području, od učenja i razumevanja njihovih potreba i interesa, definisanja efikasnih načina za njihovo uključivanje, preko praćenja i evaluacije rezultata, do prilagođavanja upravljačkih mera. S tim u vezi preporučuje se sledeće: ▪ identifikujte i analizirajte zainteresovane strane; ▪ prepoznajte uloge i odgovornosti u procesu upravljanja za svaku zainteresovanu

stranu, na participativni način, pregovaranjem i usaglašavanjem sa njihovim načinima i tipovima uključivanja. Jasno istaknite kada rezultati akcija zavise od proaktivnog stava i uključivanja zainteresovanih strana, kako bi se izbegla nerealna očekivanja ili nerazumevanja;

▪ razvijte jasnu strategiju o vrsti informacija koje je potrebno razmenjivati sa različitim zainteresovanim stranama, o načinima i periodičnosti komuniciranja i zajedno se dogovorite o tome.

Koristite rezultate analize zainteresovanih strana kako biste razvili sopstvenu strategiju za komunikaciju i uključivanje zainteresovanih strana.

� Izaberite najefikasnije načine komunikacije, u skladu sa ciljem, ciljnim grupama, sadržajem (npr. javni sastanci daju mogućnost da dobijete povratnu informaciju, ali su mnogo skuplji i zahtevaju više vremena, a ako nisu dobro organizovani i vođeni, mogu dovesti do sukoba, nerazumevanja, nezainteresovanosti i ravnodušnosti).

24


� Definišitesvojuporukuvrlopažljivo; napravite je tako da bude jasna i smislena (npr. za sastanke, informativni materijal). Poruke i sredstva komuniciranja koje koristite jesu ključne za vašu ubedljivost. Naglasite potrebu za povratnom informacijom i dijalogom.

� Procenite troškove i dobiti od uključivanja zainteresovanih strana i pratite njihov razvoj tokom vremena: ▪ alocirajte finansijske izvore za aktivnosti uključivanja zainteresovanih

strana (npr. za informisanje); ▪ zajedno sa zainteresovanim stranama koristite najbolja dostupna sredstva

za komuniciranje, u situacijama u kojima je neophodno informacije učiniti dostupnim javnosti;

▪ pokušajte da od zainteresovanih strana dobijete povratnu informaciju, dobrim vođenjem, naročito za vreme sastanaka. Napravite dijalog u komunikaciji, kako ne bi bilo samo jednostavnog protoka informacija;

▪ stalno procenjujte efikasnost uključivanja zainteresovanih strana.

! Participativni pristup bi trebalo koristiti za identifikovanjespecifičnihvrednostivašegzaštićenogpodručja,čak i ako postoji lista vrednosti napravljena u procesu uspostavljanja zaštićenog područja.

!Koristite participativni proces za identifikovanje pretnjizaštićenom području i njegovom upravljanju, kao i pretnji koje se odnose na zainteresovane strane. Pokušajte da razumete motivaciju i interese

zainteresovanih strana.

! Unapredite učešće i poboljšajte komunikaciju sa konsultantskim/naučnim/tehničkim odborima/savetima/komisijama i usmerite ihtako da rade u vašu korist.

Koristite ih da od njih dobijete relevantne informacije i znanje ali i tako da oni predstavljaju vaš cilj i misiju opštoj javnosti. Konsultantski odbori ili slični organi, u kojima su zastupljene zainteresovane strane, mogu da se transformišu, na osnovu neformalnih sporazuma, u stalne radne grupe, specijalizovane za različite oblasti upravljanja (npr. upravljanje ekosistemima i prirodnim resursima, turizam, ekološko obrazovanje). Inicijativa za osnivanje takvih grupa ne mora nužno imati zakonsku podlogu; one mogu biti planirane na fleksibilan način, u

naPomena! U Priručniku su iznete detaljnije informacije o tome kako da realizujete svaki od predloženih koraka.

25


skladu sa potrebama i kontekstom svakog zaštićenog područja. Uspostavljanje takvih grupa može zainteresovanim stranama takođe dati osećaj odgovornosti i aktivnog učešća.

Prilikom izbora članova uzmite u obzir princip uključenosti, tako da interesi svih članova budu zadovoljeni.

!Redovno ocenjujte uticaj svog participativnog procesa i mera za povećanje efikasnosti procesa (npr. probajte da sredstvima kao što su

istraživanja proverite efekte svojih akcija: nivo informacija i svesti, trajnost i efikasnost partnerstava koja su uspostavljena). To će pomoći u kreiranju efektnijih i efikasnijih pristupa, u skladu sa specifičnim kontekstom vašeg zaštićenog područja i shodno tome prilagođavanju vaše komunikacijske strategije.

Više o tome: Odeljak II – korak 3 i Odeljak IV – D. Monitoring i evaluacija efikasnosti uključivanja zainteresovanih strana.

! Buditefleksibilniispremnidasvojplanuključivanjazainteresovanihstrana prilagodite tako da bude u skladu sa kontekstom.

26


Trening o sertifikaciji u šumarstvu – rad u grupama

© Ioana B

ejan

odeljak ii vodič za Planiranje uključivanja zainteresovanih

strana u uPravljanje zaštićenim Područjima

28


sadržaj i kako koristiti vodič

Vodič predstavlja metodologiju za planiranje efikasnog uključivanja zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjem, koja se sastoji iz dve faze (analiza i planiranje) i četiri koraka (slika 1).

Slika 1. – Koraci u planiranju uključivanja zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjem

KORACI REZULTATI

FAZA I: ANALIZA I PROCENA TRENUTNE SITUACIJE

1. IDENTIFIKACIJA ZAINTERESOVANIH STRANA

⊲ Identifikovane zainteresovane strane

⊲ Identifikovani interesi zainteresovanih strana

ê

2. ANALIZA I KLASIFIKACIJA ZAINTERESOVANIH STRANA

⊲ Zainteresovane strane su okarakterisane

⊲ Zainteresovane strane su klasifikovane prema značaju

ê

3. PROCENA TRENUTNOG STANJA UKLJUČENOSTI ZAINTERESOVANIH STRANA

⊲ Identifikovani nivoi i načini trenutnog uključivanja

⊲ Ocenjeni rezultati uključenosti

ê

FAZA II: PLANIRANJE UKLJUČIVANJA ZAINTERESOVANIH STRANA

ê

1. PLANIRANJE UKLJUČIVANJA ZAINTERESOVANIH STRANA

⊲ Napravljen plan uključivanja zainteresovanih strana

29


Za svaki korak u vodiču predstavljeni su: � Cilj (Čemu?) � Obrazloženje i korist (Zašto?) � Odgovorne grupe koje će realizovati aktivnosti i zainteresovane strane/eksperti koji će biti uključeni (Ko?)

� Preporučeni trenutak u ciklusu upravljanja kada bi trebalo preduzeti određeni korak (Kada?)

� Metode koje se koriste i akcije koje se primenjuju (Kako?) � Resursi i preduslovi koji su neophodni za postizanje svakog koraka (Šta sa čime?)

beleška! Određeni ključni termini i pojmovi koji se koriste u smernicama predstavljeni su na vrlo jednostavan način, kako bi upravljačima zaštićenog područja omogućili bolje razumevanje i pomogli primenu. Za dodatne informacije postoje detaljne studije i sveobuhvatne publikacije koje pružaju opsežnije informacije o tim konceptima. ! Za svaki korak, dodatne informacije su dostupne u Odeljku IV. U Aneksu I predstavljena je detaljnija metodologija koja uključuje i dodatne korake i kriterijume.

30


faza i: analiza i Procena trenutne situacije

korak 1: Preliminarna analiza konteksta. identifikacija zainteresovanih stranaČemu?Navedeni korak je neophodan kako bi se identifikovali svi relevantni akteri (odnosno pojedinci, grupe pojedinaca, ustanova ili drugih pravnih tela) koji su u interakciji sa zaštićenim područjem i/ili sa upravljačima zaštićenog područja, a koji mogu direktno ili indirektno uticati na upravljanje tim područjem, počevši od samog konteksta zaštićenog područja. Cilj je da se identifikuju ključne zainteresovane strane čije bi učešće trebalo da bude prioritet, imajući u vidu specifičan kontekst datog zaštićenog područja.

Zašto?U odabranom pristupu, kako biste postigli sopstvene ciljeve upravljanja, uz efikasno korišćenje vremena i resursa, potrebno je da se fokusirate na najrelevantnije ciljne grupe. „Postoje mnoge vrste ’javnosti’ ali je važno identifikovati one koje su prisutne u vašoj konkretnoj situaciji” (Thorsell, 1995, citirali Thomas L. i Middleton J., 2003). Od ključnog je značaja da imate ispravnu i sveobuhvatnu identifikaciju javnosti i ciljnih grupa. Uzmete li u obzir specifičan kontekst svog zaštićenog područja, izgubićete iz vida opšti kontekst, ali će vam pomoći da se fokusirate na analizu i da budete precizniji.

Ko? � Zaposleni u zaštićenom području ili upravljači. Preporučuje se da se uključi ceo

tim. � Opciono, ali se preporučuje: angažovanje specijalizovanih konsultanata/stručnjaka,

posebno kada se analize obavljaju prvi put, bez iskustva u korišćenju ove alatke, ili kada je kontekst zaštićenog područja veoma složen.

Kada? � U predupravljačkoj fazi, kada je urađena studija zaštite za uspostavljanje zaštićenogpodručja. Ukoliko zainteresovane strane nisu identifikovane u toj fazi, to bi trebalo da postane prioritet, posebno u fazi planiranja upravljanja, kada je urađen plan upravljanja za zaštićeno područje.

� Tokom čitavog ciklusa upravljanja, kada se priprema projekat ili naredni plan (npr. regionalni razvojni plan, plan komunikacije, strategija razvoja turizma).

beleška! Više informacija o zašto, kada, čemu i kako da koristite analizu zainteresovanih strana dostupno je u Odeljku IV – Instrumenti za preliminarnu analizu.

zaPažanja1. Identifikovanje zainteresovanih strana periodično bi trebalo da bude revidiranoKompletni/sveobuhvatni spisak zainteresovanih strana može biti unapređen vremenom, kada se bolje upoznaju društveni, ekonomski, kulturni i drugi konteksti zaštićenog područja. Ne zaboravite da, čak i kada smatrate da je analiza zainteresovanih strana kompletirana, pojedine interesne grupe mogu da promene svoj status, ili da postanu potpuno nevažne, a da se usled promenjenih administrativnih, ekonomskih, socijalnih i sličnih uslova, uključe druge zainteresovane strane. Odnosi između različitih zainteresovanih strana su takođe podložni promeni. S obzirom na dinamičnu prirodu društvenih pitanja kojima morate da upravljate, potrebno je izvršiti periodični pregled i ažuriranje napravljene analize. 2. Analiza zainteresovanih strana mora da bude usklađena Kada se primenjuje analiza za specifičan projekat ili plan, zainteresovane strane moraju biti identifikovane u odnosu na specifične teme/glavna pitanja tog projekta ili plana, na primer, samo relevantne zainteresovane strane treba uzeti u razmatranje.

31


faza i: analiza i Procena trenutne situacije

korak 1: Preliminarna analiza konteksta. identifikacija zainteresovanih stranaČemu?Navedeni korak je neophodan kako bi se identifikovali svi relevantni akteri (odnosno pojedinci, grupe pojedinaca, ustanova ili drugih pravnih tela) koji su u interakciji sa zaštićenim područjem i/ili sa upravljačima zaštićenog područja, a koji mogu direktno ili indirektno uticati na upravljanje tim područjem, počevši od samog konteksta zaštićenog područja. Cilj je da se identifikuju ključne zainteresovane strane čije bi učešće trebalo da bude prioritet, imajući u vidu specifičan kontekst datog zaštićenog područja.

Zašto?U odabranom pristupu, kako biste postigli sopstvene ciljeve upravljanja, uz efikasno korišćenje vremena i resursa, potrebno je da se fokusirate na najrelevantnije ciljne grupe. „Postoje mnoge vrste ’javnosti’ ali je važno identifikovati one koje su prisutne u vašoj konkretnoj situaciji” (Thorsell, 1995, citirali Thomas L. i Middleton J., 2003). Od ključnog je značaja da imate ispravnu i sveobuhvatnu identifikaciju javnosti i ciljnih grupa. Uzmete li u obzir specifičan kontekst svog zaštićenog područja, izgubićete iz vida opšti kontekst, ali će vam pomoći da se fokusirate na analizu i da budete precizniji.

Ko? � Zaposleni u zaštićenom području ili upravljači. Preporučuje se da se uključi ceo

tim. � Opciono, ali se preporučuje: angažovanje specijalizovanih konsultanata/stručnjaka,

posebno kada se analize obavljaju prvi put, bez iskustva u korišćenju ove alatke, ili kada je kontekst zaštićenog područja veoma složen.

Kada? � U predupravljačkoj fazi, kada je urađena studija zaštite za uspostavljanje zaštićenogpodručja. Ukoliko zainteresovane strane nisu identifikovane u toj fazi, to bi trebalo da postane prioritet, posebno u fazi planiranja upravljanja, kada je urađen plan upravljanja za zaštićeno područje.

� Tokom čitavog ciklusa upravljanja, kada se priprema projekat ili naredni plan (npr. regionalni razvojni plan, plan komunikacije, strategija razvoja turizma).

beleška! Više informacija o zašto, kada, čemu i kako da koristite analizu zainteresovanih strana dostupno je u Odeljku IV – Instrumenti za preliminarnu analizu.

zaPažanja1. Identifikovanje zainteresovanih strana periodično bi trebalo da bude revidiranoKompletni/sveobuhvatni spisak zainteresovanih strana može biti unapređen vremenom, kada se bolje upoznaju društveni, ekonomski, kulturni i drugi konteksti zaštićenog područja. Ne zaboravite da, čak i kada smatrate da je analiza zainteresovanih strana kompletirana, pojedine interesne grupe mogu da promene svoj status, ili da postanu potpuno nevažne, a da se usled promenjenih administrativnih, ekonomskih, socijalnih i sličnih uslova, uključe druge zainteresovane strane. Odnosi između različitih zainteresovanih strana su takođe podložni promeni. S obzirom na dinamičnu prirodu društvenih pitanja kojima morate da upravljate, potrebno je izvršiti periodični pregled i ažuriranje napravljene analize. 2. Analiza zainteresovanih strana mora da bude usklađena Kada se primenjuje analiza za specifičan projekat ili plan, zainteresovane strane moraju biti identifikovane u odnosu na specifične teme/glavna pitanja tog projekta ili plana, na primer, samo relevantne zainteresovane strane treba uzeti u razmatranje.

Kako?Mnoštvo aspekata koji definišu kontekst zaštićenog područja može i trebalo bi da se koristi za sveobuhvatnu identifikaciju zainteresovanih strana i za izradu preciznijih i specifičnijih analiza. Trebalo bi obratiti pažnju barem na neke osnovne aspekte, kao što su vrednosti zaštićenogpodručja, pretnje i specifičnaograničenjaupravljanja4, s obzirom na to da će njihovo razmatranje dovesti do definisanja ključnihzainteresovanihstrana.

Sledeće kategorije aktera, odnosno zainteresovanih strana, smatraju se naročito relevantnim: (1) oni koji imaju odgovornosti (npr. zakonska ovlašćenja), legalna ili običajna prava, lične ili javne interese u vezi sa vrednostima zaštićenog područja; (2) oni koji mogu da imaju pozitivan ili negativan uticaj na te vrednosti ili uticaj koji te vrednosti imaju na upravljanje i (3) oni koji su pogođeni ili trpe uticaj, bilo negativan ili pozitivan, zbog upravljanja.

U Aneksu II pogledajte detaljniji pristup identifikaciji zainteresovanih strana, počevši od konteksta zaštićenog područja.

Koraci koje bi trebalo slediti (tabela se nalazi na kraju odeljka).

4 Prva dva kriterijuma takođe preporučuju autori Hockings et al. (2006), u proceni opšte efikasnosti upravljanja i koji su integrisani u CPAMETT alate. Alatke za praćenje efikasnosti upravljanja u karpatskim zaštićenim područjima (The Carpathian Protected Area Management Effectiveness Tracking Tool – CPAMETT) razvijane su tokom 2012. godine u okviru programa „Zaštićena područja za život planete”, koji je inicirao WWF u cilju promovisanja i podrške implementaciji CBD PoWPA. Procena efektivnosti upravljanja u zaštićenim područjima, korišćenjem CPAMETT-a, bazirana je na metodologiji Svetske komisije za zaštićena područja (WCPA – World Commission on Protected Areas Framework).

32


1. Odreditevrednostiipretnjezazaštićenopodručjeitounesiteutabelu I.1.1.

Osnovno pitanje jeste: Koje su specifične vrednosti i pretnje u vašem zaštićenom području?

Ukoliko nemate jasnu listu vrednosti, identifikujte najspecifičnije vrednosti za zaštićeno područje (npr. prirodne, kulturne, estetske i druge), sa posebnim fokusom na vrednosti na osnovu kojih je područje proglašeno zaštićenim.

! Na sličan način napravite listu pretnjikojeugrožavajuvrednostizaštićenogpodručja5.

2. Identifikujtezainteresovanestranekojesupovezane/imajuinteresza svaku od vrednosti.

Osnovno pitanje jeste: Koje su veze (npr. prava, interesi, odgovornosti) sa specifičnim vrednostima vašeg zaštićenog područja?

Za identifikovanje odnosa/veza između različitih učesnika i vrednosti zaštićenog područja potrebno je uzeti u obzir sledeće kriterijume: (1) vlasništvo nad

5 U CCPAMETT-u predstavljene su glavne pretnje i nivoi pretnji za sva zaštićena područja koja su do sada koristila alatke za procenu efikasnosti upravljanja. Pregled rezultata analize pretnji dat je za nekoliko karpatskih zaštićenih područja na adresi: http://cpamett.natura2000.ro/

naPomene! Veoma je važno definisati specifične vrednosti i pretnje za zaštićeno područje. Morate otpočeti sa listom vrednosti koje čine osnovu zaštite područja i dodati vrednosti koje su identifikovane tokom planiranja upravljanja. Ukoliko još niste identifikovali svoje specifične vrednosti, neophodno je da uradite ovu vežbu pre započinjanja analize interesnih grupa. Prirodne vrednosti je potrebno da definišete što je moguće preciznije, ne koristeći opšte termine kao što su retke vrste, šume, predeli i drugi, nego ih tačno imenovati – subalpske livade, zajednice kleke i alpskog bora. Potrebno je da uzmete u obzir vrednosti koje definišu i individualizuju vaše zaštićeno područje, zbog kojih to područje predstavlja retkost ili je jedinstveno u regionu ili u zemlji. ! Isto obrazloženje trebalo bi koristiti za identifikaciju pretnji koje ugrožavaju zaštićeno područje. Navedite samo faktore ugrožavanja koji su već identifikovani i, kad god je moguće, pomenite nivo njihovog potencijalnog uticaja, kao i mesto na kome se očekuje njihovo pojavljivanje. Ne zaboravite da procenite potencijalne buduće pretnje. Lista mogućih pretnji koje ugrožavaju zaštićeno područje data je u Aneksu II.

33


zemljištem/korišćenje zemljišta ili nasledna prava; (2) nadležnosti u upravljanju i (3) direktni i indirektni interesi (npr. ekonomski, kulturni, rekreativni).

! Koristite tabelu I.1.1. da biste napravili listu.

3. Identifikujtezainteresovanestranekojeugrožavaju/mogudaugrožavajutevrednostiubliskojbudućnosti.

Osnovno pitanje jeste: Koje zainteresovane strane stvaraju, ili mogu stvarati, potencijalne pretnje vrednostima zaštićenog područja, svojim aktivnostima ili interesima?

! Koristite tabelu I.1.1. da napravite listu.

4. Identifikujteučesnikekojisuodgovornizaupravljanjezemljištemiprirodnimresursimauzaštićenompodručju.

Osnovno pitanje jeste: Ko ima zakonsku odgovornost za upravljanje prirodnim resursima i ostalim aktivnostima u zaštićenom području?

Neke od zainteresovanih strana koje su odgovorne za upravljanje određenim vrednostima u zaštićenom području već su u tački 2 identifikovane. Fokusiramo li se samo na one koji upravljaju osnovnim vrednostima zaštićenog područja, ključni akteri će biti identifikovani, ali druge primarne zainteresovane strane mogu biti izostavljene. Neophodno je stoga da popunite listu svih koji jesu odgovorni za upravljanje zemljištem/prirodnim resursima u vašem zaštićenom području, sa svim aktivnostima koje unapređuju upravljanje.

! Koristite tabelu I.1.2. za ovaj korak.

5. NapraviteutabeliI.1.3.finalnulistuzainteresovanihstranakompiliranjemrezultataizprethodnihkoraka.

6. Identifikujteonekojisupogođeniograničenjimaupravljanjazaštićenimpodručjem.

naPomene ! Definicija pretnji može se pronaći u Rečniku.!Klasifikacija pretnji za vrednosti zaštićenog područja dostupna je u Aneksu II.

34


Osnovno pitanje jeste: Koje su identifikovane zainteresovane strane pogođene ograničenjima/režimom u zaštićenom području?

Na listi učesnika koja je proizišla iz prethodnih koraka (tabela I.1.3), identifikujte oneučesnike koji će biti pogođeni ograničenjima koja proizilaze iz statusa zaštićenog područja i/ili mera upravljanja. Možete početi sa onima čija se interesna područja nalaze u centralnim zonama i u drugim zonama sa ograničenjima u korišćenju zemljišta.

Režim zaštićenog područja (uključujući i specifična ograničenja propisana nacionalnim zakonodavstvom, planom upravljanja, ili drugim propisima za profitne i neprofitne aktivnosti) može da utiče na one čiji se interes poklapa sa vrednostima zaštićenog područja, stoga je neophodno da se razjasni i proceni njegov uticaj.

7. Kvantifikujte/proceniteuticajograničenjazaštićenogpodručjanaintereseonihkojisutimograničenjimapogođeni.

Osnovno pitanje jeste: Koliko je ozbiljan uticaj režima zaštićenog područja, ili ograničenja, na svaki pojedinačni interes zainteresovane strane?

Pokušajte da za svaku zainteresovanu stranu, identifikovanu u tački 6, procenite uticaj datih ograničenja na njihov interes. Kvantifikovanje mera u vašoj analizi može biti veoma korisno pri klasifikaciji zainteresovanih strana u odnosu na stepen koji upravljanje zaštićenim područjem na njih utiče. Možete to da uradite dodeljivanjem brojne vrednosti, kao što je predloženo u poslednjoj koloni tabele I.1.3: (1) = nizak uticaj; (2) = srednji uticaj; (3) = visok uticaj.

Za tačke 1, 2 i 3 koristite sledeću tabelu:

Tabela I.1.1. – Identifikovanje zainteresovanih strana na osnovu vrednosti i pretnji

Zainteresovane strane povezane sa/ zainteresovane za vrednosti zaštićenog područja

Specifične vrednosti zaštićenog područja(prirodne, kulturne, rekreacija)

Pretnje vrednostima zaštićenog područja

Zainteresovane strane čije aktivnosti i interesi ugrožavaju/imaju potencijal da ugroze vrednosti zaštićenog područja

zaPažanje! Preduzimanje koraka 6 i 7 jeste teže ili ponekad nemoguće ukoliko interno zoniranje, ili režim upravljanja nisu jasno definisani.

35


Za tačku 4 koristite sledeću tabelu:

Tabela I.1.2. – Identifikacija zainteresovanih strana prema odgovornostima za upravljanje resursima u zaštićenom području

Polja/sektori aktivnosti Učesnici odgovorni za upravljanje

Upravljanje šumama/šumarstvo

Šumski plodovi (ukoliko se razlikuju od šumarstva)

Poljoprivreda

Livade i pašnjaci, visokoplaninske livade

Upravljanje vodnim resursima

Mineralni resursi

Ribolov i vodene kulture

Lov

Kulturni i arheološki prostori

Putevi i infrastruktura

Turizam

Ostala polja


Tabela I.1.3. – Identifikacija zainteresovanih strana – Finalna lista zainteresovanih strana

Zainteresovane strane (prethodno identifikovane)

Odnos prema vrednostima zaštićenog područja (označite ako je od značaja)

Odnos prema pretnjama zaštićenom području (označite ako je od značaja)

Uticaj ograničenja zaštićenog područja na interese zainteresovanih strana1 = nizak uticaj2 = umereni uticaj3 = veliki uticaj

36


Štasačime?

� Lista vrednosti i pretnji za zaštićeno područje biće polazna tačka u identifikovanju vaših zainteresovanih strana. Ukoliko takva lista još ne postoji, najpre je potrebno da je napravite. Aneks II vas može voditi u identifikovanju vrednosti i pretnji specifičnih za vaše zaštićenopodručje.

� Ako odlučite da identifikujete zainteresovane strane na participativni način, ili uz pomoć eksperta, morate uzeti u obzir vreme i resurse (npr. ljudske, materijalne) koji su vam potrebni.

Analiza zainteresovanih strana bi trebalo da bude u korelaciji sa procenom pretnji, a planovi/strategije za prevazilaženje tih pretnji u korelaciji sa planom uključivanja zainteresovanih strana. Cilj je da se smanje konflikti i pritisci.

korak 2: analiza i klasifikacija zainteresovanih strana Čemu?Navedeni korak jeste neophodan da bi se:

� uradila evaluacija odnosa zainteresovanih strana sa zaštićenim područjem i njegovim upravljačkim telom;

� klasifikovale zainteresovane strane prema svom značaju za upravljanje zaštićenim područjem i da bi se identifikovale najvažnije zainteresovane strane.

Zašto?Potrebno je da poznajete svoju „javnost” i interese svojih zainteresovanih strana, kako biste bili efikasni u usklađivanju interesa različitih eksternih zainteresovanih strana i u usklađivanju sopstvenih ciljeva upravljanja. Zainteresovane strane su nezavisne i često kompleksne institucije, organizacije, lica i drugi subjekti, čiji interesi i motivacija mogu direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno da utiču na upravljanje zaštićenim područjem. Njihov stav i ponašanje se ne mogu lako kontrolisati, usmeravati ili voditi u željenom pravcu, bez obzira na to koliko cilj može da izgleda opravdan. Za efikasno očuvanje tih vrednosti za koje je područje proglašeno zaštićenim, određeni stavovi i akcije zainteresovanih strana mogu predstavljati podršku, dok drugi stavovi i akcije mogu da budu smetnja ili čak pretnja.

beleška! U prvoj kolini navedite sve zainteresovane strane koje su identifikovane u koracima 2, 3 i 4.

37


Svrha analize zainteresovanih strana jeste ta da se zainteresovane strane shvate u smislu procene njihovog mogućeg uticaja na zaštićeno područje i upravljanje njime, kako bi se izbegli, ublažili ili rešili konflikti, identifikovali mogući partneri i kako bi se strateški planiralo njihovo uključivanje.

Kada? � U predupravljačkoj fazi, kada je urađena prethodna studija zaštite za uspostavljanje

zaštićenog područja. Ukoliko zainteresovane strane nisu identifikovane u ovoj fazi, to može postati glavni prioritet, posebno u fazi kada se radi plan upravljanja za zaštićeno područje.

� Tokom čitavog ciklusa upravljanja, kada se priprema projekat ili neki od drugih planova (npr. regionalni plan razvoja, plan komunikacije, strategija razvoja turizma).

Ko? � Zaposleni/upravljači zaštićenog područja. Preporuka je da se uključi čitav tim. � Nije obavezno, ali se preporučuje.

▪ Angažovanje specijalizovanih konsultanata/eksperata se preporučuje i može biti korisno, posebno ako se analiza radi prvi put, bez iskustva u korišćenju ove alatke, ili u slučaju ako je koncepcija zaštićenog područja suviše kompleksna.

▪ U zavisnosti od faze životnog ciklusa zaštićenog područja (npr. planiranje upravljanja, implementacija) i svrhe vaše analize, različite zainteresovane strane mogu biti uključene u proces. Tokom upravljanja možete imati interakcije sa ograničenim brojem/opsegom zainteresovanih strana, odnosno često su ograničene vaše mogućnosti da znate njihove motivacije, stavove, interesovanja i slično, i da ih ocenjujete u odnosu na ciljeve upravljanja zaštićenim područjem i da planirate intervencije. Obično se preporučuje da se ova analiza uradi na participativan način, uključujući najrelevantnije zainteresovane strane i najuticajnije osobe. U slučaju da je teško uključiti zainteresovane strane u ovoj fazi, nakon preduzimanja okvirne analize zainteresovanih strana koja je zasnovana isključivo na saznanjima/mišljenjima vašeg tima, potrebno je da organizujete intervjue ili debate, odnosno fokus grupe, kako biste se uverili u to da je gledište koje imate u vezi sa zainteresovanim stranama tačno i potpuno. Pomenuti aspekt jeste veoma važan, s obzirom na to da ćete svoje buduće akcije planirati na osnovu rezultata ove analize.

naPomenaParticipativno upravljanje ne može biti efikasno planirano korišćenjem zastarelih informacija. Analiza zainteresovanih strana može biti moćan alat za efikasno upravljanje zaštićenim područjima jedino ako ona reflektuje trenutno, stvarno stanje. Potrebno je raditi periodične revizije i prilagođavanja specifičnim ciljevima (npr. projekat, plan upravljanja ili neki drugi plan za zaštićeno područje) zbog kojih je urađena analiza.

38


Kako?Zainteresovane strane imaju mnoštvo atributa/karakteristika, a svaki od njih ima određenu važnost u odnosu na ciljeve upravljanja zaštićenim područjem.

Za potrebe ove analize, sledeći aspekti se smatraju naročito bitnim: � odnos prema zaštićenom području, administraciji i upravljačkom kadru; � snaga/kapacitetda se utiče na upravljanje zaštićenim područjem, bilo pozitivno

ili negativno; � zvanična uloga/nadležnost u odnosu na vrednosti sa kojima su povezane; � površina koja je obuhvaćena interesom ili mandatom svakezainteresovane strane (oblast njihovog mogućeg uticaja), izražena kao procenat ukupne površine koju pokriva zaštićeno područje, procenat centralne zone/područja sa najvažnijim vrednostima, daje prostornu dimenziju interesima i ulogama zainteresovanih strana.

Razmatrajući navedene aspekte, može se oceniti relativni značaj svake zainteresovane strane za postizanje različitih ciljeva upravljanja i kasnije to može koristiti prilikom odlučivanja koje su zainteresovane strane prioriteti.

Koraci u radu

1. Proceniteodnoszainteresovanihstranapremazaštićenompodručju,režimuupravljanjaiupravizaštićenogpodručja(koristite tabelu I.2.1). Može biti lakše ako se dodeli vrednost, ili ako se koriste kvalifikativni opisi različitih stavova, sa simbolima, na primer (+) pozitivan i (–) nedovoljan/negativan, (0) neutralan, (?) nepoznat.

Osnovno pitanje jeste: Kakav stav ima svaka zainteresovana strana prema upravljanju zaštićenim područjem?

naPomene! Alati za preliminarnu analizu pružaju dodatne kriterijume koje treba razmotriti prilikom rada na sveobuhvatnoj analizi zainteresovanih strana. Atributi zainteresovanih strana koji su važni za vas, međutim, do određenog stepena, zavise od vaših specifičnih ciljeva (npr. njihovi kapaciteti i resursi mogu biti relevantni, ako je potrebno da se razvija partnerstvo za sprovođenje određene aktivnosti upravljanja, ali isti resursi i kapaciteti će biti manje relevantni, ako se planiraju kampanje za podizanje svesti javnosti).

naPomena ! Koristite listu zainteresovanih strana identifikovanih u prethodnom koraku.

39


2. Ocenite/procenitesadašnjeilibudućekapacitetezainteresovanihstranadautičunaupravljanjezaštićenimpodručjeminaodlukeupravljača(koristite tabelu I.2.1).

Osnovna pitanja jesu: � Na koji način (pozitivan ili negativan) zainteresovane strane mogu uticati na najvažnije odluke u upravljanju i na sveukupno upravljanje?

� Koliko jak može biti njihov uticaj?

Prilikom opisivanja kapaciteta/snage zainteresovanih strana da utiču na upravljanje mogu se dodeliti sledeće vrednosti:

� (+++) za jaku (moguću) podršku, (++) za umerenu (moguću) podršku, (+) za slabu (moguću) podršku;

� (– – –) za jako (moguće) protivljenje, (– –) za umereno (moguće) protivljenje, (–) za slabo (moguće) protivljenje;

� (0) ako ne postoji podrška niti protivljenje; � (?) ako uticaj na upravljanje zaštićenim područjem nije poznat.

3. Opišitezvaničnuulogu/zakonskunadležnostzainteresovanihstranauodnosupremavrednostimazaštićenogpodručjainaupravljanjezemljištem/resursimauzaštićenompodručjuipokušajtedaprocenenjihovurelativnu oblast nadležnosti i/ili aktivnosti/uticaja.

Osnovna pitanja jesu: � Koja je uloga/mandat/zakonska nadležnost zainteresovanih strana prema raznovrsnim poslovima u zaštićenom području (npr. upravljanje prirodnim resursima, zemljištem, kontrola, prostorni razvoj, upravljanje infrastrukturom)?

naPomena! Kapacitet/snaga uticaja zainteresovanih strana koja se može definisati proističe ne samo od njihovog mandata ili prava, nego i od političke/javne podrške koju zainteresovane strane uživaju u svojoj sredini i šire.

40


� Koliko je velika teritorija na kojoj zainteresovane strane razvijaju svoje aktivnosti i imaju određeni uticaj (prostor nadležnosti/interesa predstavljen u procentima u odnosu na ukupnu površinu zaštićenog područja)?

� Da li nadležnost zainteresovanih strana obuhvata i zone najstrože zaštite? Koliki procenat centralne zone zaštite jeste u njihovoj nadležnosti?

! Informacije uključite u tabelu I.2.1.

4. Oceniteznačajsvakezainteresovanestranezauspehupravljanjazaštićenimpodručjem/ostvarivanjeciljaupravljanja(koristite Tabelu I.2.2).

Osnovno pitanje jeste: Koliko je važna data zainteresovana strana za postizanje uspešnog ostvarivanja cilja upravljanja, kao i za uspeh opšteg upravljanja zaštićenim područjem?

5. Klasifikujte/grupišitezainteresovanestraneponjihovojvažnosti(visoka, srednja ili niska). Možete to da uradite pravljenjem posebne liste, tako što ćete ih urediti u tabeli I.2.2, ili primenom jednostavnih filtera, ako radite u programu Microsoft Excel.

naPomena! Značaj zainteresovanih strana će se u ovom slučaju ocenjivati na osnovu njihove direktne ili indirektne uloge u upravljanju zaštićenim područjem i na osnovu ukupne površine na kojoj imaju aktivnosti/uticaj. Poseban značaj biće dat onima koji imaju nadležnost u zoni najviše zaštite (ili njenog ekvivalenta), gde postoji najviši stepen ograničenja i najveće vrednosti. Na osnovu ovog obrazloženja, značaj zainteresovanih strana će biti veći ako su te strane odgovorne za upravljanje većim područjem i/ili ako se to područje nalazi u centralnim zonama zaštite. Velika važnost će takođe biti data onim zainteresovanim stranama koje mogu imati jak uticaj (bilo pozitivan ili negativan) na upravljačke odluke ili na opšte upravljanje. Možete dodati i druga razmatranja ili odrediti prioritete za svoje zainteresovane strane.

naPomena ! Više informacija o značaju zainteresovanih strana dostupno je u Odeljku IV. ! Dijagram „duga” može biti od koristi prilikom klasifikacije zainteresovanih strana prema njihovom uticaju i stepenu u kojem na njih utiče postojanje zaštićenog područja. Više detalja o tim alatima dostupno je u Odeljku IV.

naPomena! U cilju razvoja efikasnog participativnog upravljanja preporučuje se periodična revizija datih koraka.

naPomena! U prvom koraku zainteresovane strane su identifikovane u odnosu na upravljanje prirodnim resursima/zemljištem u zaštićenom području. U ovoj tački opisaćete njihov mandat/ulogu u odnosu na ciljeve zaštite.

41


� Koliko je velika teritorija na kojoj zainteresovane strane razvijaju svoje aktivnosti i imaju određeni uticaj (prostor nadležnosti/interesa predstavljen u procentima u odnosu na ukupnu površinu zaštićenog područja)?

� Da li nadležnost zainteresovanih strana obuhvata i zone najstrože zaštite? Koliki procenat centralne zone zaštite jeste u njihovoj nadležnosti?

! Informacije uključite u tabelu I.2.1.

4. Oceniteznačajsvakezainteresovanestranezauspehupravljanjazaštićenimpodručjem/ostvarivanjeciljaupravljanja(koristite Tabelu I.2.2).

Osnovno pitanje jeste: Koliko je važna data zainteresovana strana za postizanje uspešnog ostvarivanja cilja upravljanja, kao i za uspeh opšteg upravljanja zaštićenim područjem?

5. Klasifikujte/grupišitezainteresovanestraneponjihovojvažnosti(visoka, srednja ili niska). Možete to da uradite pravljenjem posebne liste, tako što ćete ih urediti u tabeli I.2.2, ili primenom jednostavnih filtera, ako radite u programu Microsoft Excel.

naPomena! Značaj zainteresovanih strana će se u ovom slučaju ocenjivati na osnovu njihove direktne ili indirektne uloge u upravljanju zaštićenim područjem i na osnovu ukupne površine na kojoj imaju aktivnosti/uticaj. Poseban značaj biće dat onima koji imaju nadležnost u zoni najviše zaštite (ili njenog ekvivalenta), gde postoji najviši stepen ograničenja i najveće vrednosti. Na osnovu ovog obrazloženja, značaj zainteresovanih strana će biti veći ako su te strane odgovorne za upravljanje većim područjem i/ili ako se to područje nalazi u centralnim zonama zaštite. Velika važnost će takođe biti data onim zainteresovanim stranama koje mogu imati jak uticaj (bilo pozitivan ili negativan) na upravljačke odluke ili na opšte upravljanje. Možete dodati i druga razmatranja ili odrediti prioritete za svoje zainteresovane strane.

naPomena ! Više informacija o značaju zainteresovanih strana dostupno je u Odeljku IV. ! Dijagram „duga” može biti od koristi prilikom klasifikacije zainteresovanih strana prema njihovom uticaju i stepenu u kojem na njih utiče postojanje zaštićenog područja. Više detalja o tim alatima dostupno je u Odeljku IV.

naPomena! U cilju razvoja efikasnog participativnog upravljanja preporučuje se periodična revizija datih koraka.

Za tačke 1 i 2 koristite sledeću tabelu:

Tabela I.2.1. – Analiza zainteresovanih strana – Uticaj i moć zainteresovanih strana

Zainteresovane strane(popunite listu identifikovanih u koraku 1)

Uticaj u odnosu na zaštićeno područje(+) prihvatanje /(-) odbijanje/(0) neutralno/(?) nepoznato

Sposobnost da utiču na upravljačke odluke od važnosti za zaštićeno područje:(+++) visoko podržava/(++)srednje podržava /(+) slabo podržava(---)visoko odbijanje/(--) srednje odbijanje /(-) slabo odbijanje/(0) neutralno, (?) nepoznato


Tabela I.2.2. – Analiza zainteresovanih strana – Uloga zainteresovanih strana i značaj u/za upravljanje zaštićenim područjem

Zainteresovane strane (popunite listu identifikovanih u koraku 1)

Zvanična uloga

Odgovornost/oblast interesa

Značaj za upravljanje zaštićenim područjem(visok/srednji/nizak)

Objašnjenja(npr. zašto su neke zainteresovane strane klasifikovane kao više značajne nego neke druge)

% zone najviše zaštite

% ukupne teritorije

42


Štasačime?Podaci i informacije koje treba razmotriti i uključiti.

� Kvalitativne informacije o snazi i kapacitetu uticaja za svaku nadležnost i prava zainteresovanih strana. Regulative koje se odnose na uloge i odgovornosti zainteresovanih strana moraju se detaljno analizirati.

� Kvalitativne informacije o njihovom odnosu prema zaštićenom području (npr. pregledi, intervjui, izveštaji sa sastanaka), ako su dostupni.

� Kvantitativne informacije o oblasti aktivnosti i nadležnosti svake zainteresovane strane, kao i o ukupnoj površini zone najviše zaštite (ili ekvivalenta zoni najviše zaštite).

� Preporučuje se da se uradi pregled o proceni odnosa zainteresovanih strana prema zaštićenom području. Iako je to prilično skupo, bolje je uraditi navedena istraživanja koristeći nezavisne evaluatore. Upravljači mogu pogrešno interpretirati kapacitet zainteresovanih strana da utiču na zaštićeno područje ili na određena pitanja od značaja za zaštićeno područje. Korisno je zbog toga zatražiti mišljenje i drugih zainteresovanih strana, na primer, u radu fokus grupa, u anketama i slično.

� Odlučite li da identifikujete zainteresovane strane na participativni način, ili uz pomoć eksperta, ili ako planirate da organizujete istraživanje, neophodno je uzeti u obzir/planirati vreme i resurse koji će vam biti potrebni (npr. ljudske resurse, finansijske, logistiku).

korak 3: Procena trenutnog statusa uključivanja zainteresovanih strana

Čemu? Da bi bilo moguće oceniti trenutni status uključivanja zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjem, identifikacijom uključenih zainteresovanih strana i oblika njihovog uključivanja.

naPomena! Ocenjivanjem uticaja i značaja zainteresovanih strana brojnim vrednostima (npr. 0, 1, 2, 3) možete napraviti matricu koja pomaže u klasifikovanju zainteresovanih strana u odnosu na te dve varijable. Više informacija o tome kako koristiti ponuđene alatke dostupno je u Odeljku IV.

naPomena! Sledite ovaj korak samo ako ste u fazi naprednog upravljanja (npr. planiranje, implementacija i slično). Preskočite ovaj korak ako ste u predupravljačkoj fazi, ili u početnom stadijumu, gde još nije bilo uključivanja zainteresovanih strana.

43


Zašto? Bilo da ste u fazi planiranja upravljanja, ili u fazi sprovođenja, u većini slučajeva već imate pojedine oblike uključivanja (npr. informisanje, konsultacije), angažmane nekih od zainteresovanih strana, bez obzira na to što nemate sistematski pristup. Potrebno je, međutim, kad počnete da razvijate participativno upravljanje, prateći prethodne akcije i dostignuća/prepreke, da steknete uvid u to gde se nalazite.

Kada? � Kad god je potrebno u fazi upravljanja i implementacije. � Kada se plan/strategija uključivanja i komunikacije razvijaju ili se radi njihova revizija.

Ko? � Zaposleni/upravljači zaštićenog područja. Preporučuje se uključivanje celog tima.

� Uključivanje specijalizovanih konsultanata/individualnih eksperata jeste opciono, ali preporučljivo i može biti korisno, posebno kada se analiza vrši prvi put bez prethodnog iskustva u korišćenju alatke, ili ako je situacija u zaštićenom području kompleksna.

Kako? 1. Pripremnafaza:Analizirajteglavnedogađajeuistoriji

zaštićenogpodručja(ciklusupravljanjazaštićenimpodručjem)i glavne aktere koji su uključeni, informativne kampanje/akcije, konsultacije, partnerstva upravljača zaštićenog područja koja se odnose na različite zainteresovane strane.

Potrebno je da, ukoliko ste već u fazi sprovođenja upravljanja, napravite pregled svog upravljanja u proteklom periodu i analizirate glavne događaje (npr. velike promene, probleme, diskusije, zakonodavne ili administrativne promene), identifikujući one događaje u kojima su učestvovale različite zainteresovane strane. Za svaki od događaja trebalo bi da identifikujete zainteresovane strane ili grupe koje su bile uključene i oblike njihovog uključivanja/uloge koje su imali.

44


2. Proceniteoblikeuključivanjazasvakuzainteresovanustranu/grupu (koristite tabelu I.3.1). Preduzimanjem ovog koraka znaćete koliko je svaka kategorija zainteresovanih strana bila uključena do tog momenta i prepoznaćete one koji su dobili više pažnje kao i koje zainteresovane strane ste zapostavili. Možete, takođe, na osnovu krajnjeg rezultata i koristi od angažovanja zainteresovanih strana videti koja je od vaših metoda bila efikasnija. U sledećem koraku razvoja plana uključivanja zainteresovanih strana to će vam pomoći da odaberete načine za njihovo buduće angažovanje.

Osnovna pitanja jesu: � Na koji način su zainteresovane strane bile uključene do sada? � Koliko je korisno i efikasno bilo njihovo uključivanje u upravljanje zaštićenim područjem?

3. Utvrdite koliko je vaše upravljanje participativno – opcioni korak. Procenite koliko je do sada napredovalo vaše upravljanje u smislu uključivanja zainteresovanih strana. Koristeći rezultate drugog koraka možete napraviti popis oblika učešća interesnih grupa u celom ciklusu upravljanja zaštićenim područjem i proveriti koji su oblici najčešće korišćeni, a koji nedostaju (koristite tabelu I.3.2). Vršeći tu analizu možete bolje razumeti koliko ste daleko od participativnog oblika upravljanja i koliko je aktivna uloga zainteresovanih strana u upravljanju zaštićenim područjem.

naPomenaNeophodno je, da bi procena bila jasna i upotrebljiva, usaglasiti oblike uključivanja zainteresovanih strana koji će biti korišćeni. Postoji više tipologija uključivanja zainteresovanih strana. U ovom vodiču predstavljene su neke od najčešće korišćenih tipologija (Odeljak III). Preporučuje se da upotrebom postojećih preporuka i smernica, kao i ličnih iskustava, postignete dogovor na osnovu odgovarajućih nivoa analize.

45


Tabe

la I.

3.1.

– S

tepe

n uk

ljuči

vanj

a za

inte

reso

vani

h st

rana

u u

prav

ljanj

e za

štić

enim

pod

ručj

em

Zain

tere

sova

ne

stra

ne p

rem

a zn

ačaj

u

NIV

O U

KLJ

UČ

IVA

NJA

(ozn

ačite

kva

drat

ispo

d gd

e je

pot

rebn

o)

Info

rmis

ane

Pruž

ene

info

rmac

ije /

anga

žova

ni

resu

rsi

Kon

sulto

vani

Ukl

juče

ni

u an

aliz

u pr

oble

ma

Part

ner

Del

egira

ni

auto

ritet

i/

Odg

ovor

nost

i

Čla

n st

alno

g

Stal

noPe

riodi

čno

Kon

sulta

tivno

g te

la

Tela

ko

je

dono

si

odlu

ke*

Zain

tere

sova

ne s

tran

e vi

soko

zna

čajn

e (k

ljučn

e za

inte

reso

vane

str

ane)

Zain

tere

sova

ne s

tran

e sr

ednj

e zn

ačaj

ne (p

rimar

ne z

aint

eres

ovan

e st

rane

)

Zain

tere

sova

ne s

tran

e m

alo

znač

ajne

(sek

unda

rne

zain

tere

sova

ne s

tran

e)

* odn

osi s

e na

aut

orite

te k

oji s

u uk

ljuče

ni u

don

ošen

je o

dluk

a za

upr

avlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

46


Za ta

čku

broj

3 k

oris

tite

tabe

lu k

oja

sled

i.

Tabe

la I.

3.2.

– U

kupn

i niv

o uk

ljuči

vanj

a za

inte

reso

vani

h st

rana

u u

prav

ljanj

e za

štić

enim

pod

ručj

em

Niv

o uk

ljuči

vanj

a za

inte

reso

vani

h st

rana

(k

ao š

to je

iden

tifiko

vano

u

pret

hodn

om k

orak

u)

Čes

t/Vrlo

čes

tR

edak

Ods

utan

Zapa

žanj

a/ko

men

tari

Stal

ne in

form

acije

(od

upra

vlja

ča)

Perio

dičn

e in

form

acije

(od

upra

vlja

ča)

Pruž

ene

info

rmac

ije o

d zn

ačaj

a za

up

ravl

janj

e/ko

rišće

nje

sops

tven

ih

resu

rsa

(od

zain

tere

sova

ne s

tran

e)

Kon

sulta

cija

Ukl

juče

ni u

ana

lizu

prob

lem

a

Part

ners

tvo/

sara

dnja

Čla

nstv

o u

telim

a/ra

dnim

gru

pam

a

47


Štasačime?Da bi se uradila ova analiza, potrebno je imati:

� informacije i podatke o prethodnim/trenutnim projektima i učesnicima koji su bili uključeni u različite aktivnosti (učesnici, njihove uloge i aktivnosti);

� informacije o javnoj svesti/informacijama/edukativnim kampanjama, ciljnim grupama i uključenim zainteresovanim stranama;

� izveštaje sa sastanaka (liste učesnika, zapisnici); � ako odlučite da razmatrate i efikasnost učešća biće vam potrebne i informacije o promenama odnosa zainteresovanih strana prema zaštićenom području, kao i o promenama njihovog ponašanja i percepcije.

naPomena! Da bi se planiralo efikasno uključivanje zainteresovanih strana potrebno je znati i koliko je efikasno bilo uključivanje svake zainteresovane strane, kako bi se stekao uvid u to da li su se vaši napori isplatili. Ako nije uspostavljen sistem monitoringa i evaluacije efikasnosti učešća, to se može uraditi korišćenjem kriterijuma koji su predstavljeni u Odeljku IV – D. Monitoring i evaluacija efikasnosti uključivanja zainteresovanih strana.

48


faza ii: Planiranje uključivanja zainteresovanih strana

korak 1: razvoj plana uključivanja zainteresovanih strana i plana komunikacije Čemu?Da bi se uspostavio pristup, preduzele aktivnosti i odabrala sredstva za uključivanje zainteresovanih strana i da bi se identifikovali resursi potrebni za uključivanje zainteresovanih strana u proces upravljanja.

Zašto? Odnos koji imate sa zainteresovanim stranama vama može da izgleda sasvim jasno, međutim, strateško i sistematsko planiranje jeste od suštinskog značaja za efikasnost učešća zainteresovanih strana u čitavom ciklusu upravljanja zaštićenim područjem, s obzirom na složenost i dinamiku društvenog konteksta. Najbolje bi bilo da plan komunikacije i plan angažovanja zainteresovanih strana budu uključeni u plan upravljanja, da budu stalno praćeni i periodično revidirani.

Kada?U predupravljačkoj fazi informacije o zainteresovanim stranama nisu dovoljne za sistematsko planiranje, ali jesu dovoljne za neke aktivnosti, kao što su kreiranje učešća u vezi sa kontekstom zaštićenog područja, i za identifikaciju ključnih zainteresovanih strana, što je dovoljno za preliminarno planiranje. Detaljno planiranje jeste veoma važno u fazi planiranja upravljanja i u toj fazi je potrebno da svi akteri već budu identifikovani. Veoma je važno, ukoliko nije razvijen prethodno, da se takav plan razvije što je pre moguće tokom faze implementacije upravljanja.

Ko? � Zaposleni u zaštićenom području/upravljači. Preporučuje se uključivanje celog tima.

� Angažovanje specijalizovanih konsultanata i/ili pojedinačnih ključnih stručnjaka jeste opciono, ali se preporučuje u ovoj fazi, pogotovo kada se takav plan razvija prvi put, ili kada je situacija u zaštićenom području veoma složena.

� U cilju razvoja realnog plana i osiguranja održivosti i izvodljivosti, preporučljivo je da se u ovom koraku uključe zainteresovane strane (posebno one koje su navedene kao najvažnije). Imajući u vidu činjenicu da sprovođenje takvog plana ne može biti uspešno bez njihove saglasnosti, angažovanje

49


zainteresovanih strana je veoma važno u ovoj fazi. Zainteresovane strane mogu biti uključene ili u formulisanje ciljeva, mera i akcija, ili, nakon što je plan izrađen, u konsultacije i pregovore.

Kako?Preduzimanjem koraka opisanih u fazi I saznaćete ko su zainteresovane strane, njihove veze sa vrednostima zaštićenog područja, pretnje i ograničenja, njihove uloge i snagu da utiču na upravljanje, kao i koji su akteri najvažniji za efikasno upravljanje zaštićenim područjem. Analiziranje interakcija koje su se odvijale sa zainteresovanim stranama koristiće u identifikovanju uspešnih vrsta angažovanja, kako bi bili izabrani najefikasniji načini za njihovo buduće uključivanje. Rizike, potencijalne konflikte, napetosti i mogućnosti lako je identifikovati ukoliko dobro poznajete/razumete stavove zainteresovanih strana.

Pre nego što počnete sa planiranjem, trebalo bi da odlučite: � Kada – U kojim fazama i poljima delovanja su komunikacija i uključivanje zainteresovanih strana neophodni (npr. za identifikovanje i procenu vrednosti i pretnji, za formulisanje akcija upravljanja, za validaciju, odobrenje ili realizaciju aktivnosti, odnosno mera koje ste već planirali).

� Štasačime – Polje delovanja i pitanja u kojima je potrebno učešće različitih zainteresovanih strana, uzimajući u obzir zakonske potrebe i zahteve (npr. Arhuska konvencija, postupak strateške procene uticaja).

naPomena! Pre nego što počnete sa planiranjem, potrebno je napraviti pregled principa, dobiti i rizika uključivanja zainteresovanih strana, koji su dostupni u Odeljku III. ! Više informacija o kreiranju komunikacije i učešća u skladu sa ciklusom upravljanja u zaštićenom području dostupno je u Odeljku III – Životni ciklus zaštićenog područja i uključivanje zainteresovanih strana i u Odeljku IV – B. Alati za planiranje.

naPomena! Za neke preporuke u vezi sa navedenim pitanjima pogledajte Odeljak III – Životni ciklus zaštićenog područja i uključivanje zainteresovanih strana.

50


Koraci

1. Poređajtezainteresovanestranepremavažnosti(kaoštojenavedeno ranije, u fazi I, korak 2).

2. Opišitenjihovtrenutnistatus(uloga/mandatitrenutninivouključenosti),štopredstavljarezultatvašeprethodneanalize(faza I, korak 2 – tabela I.2.2. i korak 3 – tabela I.3.1).

Osnovna pitanja jesu: � Zašto su zainteresovane strane važne za upravljanje zaštićenim područjem? � Zašto moraju biti uključene? � Koju ulogu mogu imati u upravljanju zaštićenim područjem?

3. Postaviteobim,ciljeveiplaniraneishodezasvakuzainteresovanustranuuodnosunanjihovurelevantnostzaciljeveupravljanja,auskladusaulogomiznačajemkojeimaju.

Osnovna pitanja jesu: � Koja je svrha uključivanja zainteresovanih strana? � Šta će se postići njihovim uključivanjem?

4. Definišitepokazateljezaodređivanjeuspeha.

Osnovna pitanja jesu: Kada ćemo znati da smo postigli uspeh? Kako ćemo kvantifikovati uspeh?

5. Uspostaviteoptimalneoblike/nivoeuključivanja.

Osnovno pitanje jeste: Koji je to odgovarajući (najefikasniji) oblik uključivanja zainteresovanih strana?

naPomena! Za ovaj korak možete koristiti tabelu I.4.1. Ponuđena struktura predstavlja samo predlog. Dodatne kolone mogu uključivati beleške, komentare ili druge relevantne informacije.

naPomena! Vodite računa o tome da vaši ciljevi budu SMART (Specific, Measurable, Attainable, Relevant, Time-bound) – specifični, merljivi, dostižni, relevantni i vremenski određeni.

51


6. Definišitenačineuključivanjazainteresovanihstranaiakcijekojemoratepreduzetikakobistepostigliželjenistatus.

Osnovno pitanje jeste: Kojim se akcijama i načinima može postići željeni status/dobiti zadovoljavajući ishodi?

7. Procenitepotrebneresursezaplaniraneaktivnosti(npr.budžet,radnike/eksperte/volontere,vreme).Možete,takođe,dodativremensku dimenziju i plan za monitoring i evaluaciju.

Osnovna pitanja jesu: � Koji resursi i koliko vremena je potrebno za primenu predloženih aktivnosti? � Ko, kako i kad je pratio aktivnosti i njihovu efikasnost?

8. Procenite rizike za primenu svog plana.

Osnovno pitanje jeste: Koje su prepreke i rizici za primenu plana?

U slučajevima kada su rizici identifikovani, preporučljivo je da imaterezervniplankakobisteterizikeprevazišliiliublažili.

Tabela I.4.1. – Plan za uključivanje zainteresovanih strana

Zainteresovane strane prema značaju

Trenutna uloga, značaj i nivo uključivanja

Ciljevi Očekivani rezultati

Prepreke za uspešno ostvarivanje

Odgovarajući nivo uključenosti

Akcije koje treba preduzeti

Period

Potrebna sredstva(uključujući ljudske resurse)

Prepreke i rizici

Zainteresovane strane visoko značajne (ključne zainteresovane strane)

Zainteresovane strane srednje značajne (primarne zainteresovane strane)

Zainteresovane strane malo značajne (sekundarne zainteresovane strane)

naPomena! Da biste uspešno primenili plan neophodno je da:

• procenite sopstvene organizacione kapacitete, uključujući znanje, budžet, radnike, logistiku, tehničku opremu i slično;

• uspostavite jasna interna pravila koja se odnose na komunikaciju sa zainteresovanim stranama i definišete odgovornosti/zaduženja zaposlenih.

52


Trening o upravljanju zaštićenim područjem, Brașov

© P

ro Park

Trening o upravljanju zaštićenim područjem, Vânători Neamț

© P

ro Park

Štasačime?Plan će biti baziran na rezultatima prethodne analize zainteresovanih strana i na proceni uključivanja zainteresovanih strana (koraci 1, 2 i 3 faze I).

odeljak iii teorijske osnove

54


rečnik

Ocena = merenje ili procena nekog

aspekta upravljanja (Hockings M.,

Stolton S., Dudley N., 2000, p. xiii)

Zajedničkoupravljanje„odnosi

se na partnerstvo u kome se različite

zainteresovane strane međusobno

dogovaraju o podeli upravljačkih

funkcija, prava i odgovornosti

u vezi sa teritorijom ili skupom

resursa koji su pod statusom zaštite.

Zainteresovane strane su, pre

svega, nadležne agencije, različite

organizacije i lokalni korisnici resursa,

ali takođe mogu da budu i nevladine

organizacije, lokalna uprava,

istraživačke institucije, preduzeća i

ostali” (G. Borrini-Feyerabend, 1996).

Prema PA-BAT-u (alat za procenu

dobiti od zaštićenog područja)

(N. Dudley, Sue Stolton, 2008),

zajedničkoupravljanje zaštićenim

područjem znači „razmenu ovlašćenja

i odgovornosti u zaštićenom području,

između (formalno ili neformalno)

ovlašćenih vladinih i nevladinih

učesnika. U slabo izraženim oblicima

zajedničkog upravljanja, donošenje

odluka i nadležnost ograničeni su

na jednu agenciju, koja je dužna –

prema zakonu ili politici delovanja

– da informiše i konsultuje druge

zainteresovane strane. U izraženim

oblicima zajedničkog upravljanja,

tela više zainteresovanih strana

zadužena su za razvoj tehničkih

predloga za propise i upravljanje u

zaštićenom području, koja se podnose

donosiocima odluka na odobrenje.

U zajedničkom upravljanju,

predstavnici raznih zainteresovanih

strana uključeni su u upravljačko

telo i odgovorni su za donošenje

odluka. Veličina i značaj zajedničkog

upravljanja često zavise od toga da

li je za donošenje odluka potreban

konsenzus ili nije”.

Komunikacija = odnosi se na

razmenu informacija. Bazira se

na uspostavljanju dijaloga između

55


sektora i zainteresovanih strana,

kako bi se poboljšalo razumevanje

i podstakli zajedničko planiranje i

aktivnosti (CEPA, 2007).

Procena = sud o statusu/uslovima ili

obavljanju nekog aspekta upravljanja,

u odnosu na unapred utvrđene

kriterijume (obično skup standarda

i ciljeva) (Hockings M., Stolton S.,

Dudley N., 2000). Sa jedne strane,

to se odnosi na ciljeve u vezi sa

uključivanjem zainteresovanih strana, u

skladu sa nacionalnim zakonodavstvom

(npr. SEA, Arhuska konvencija), a sa

druge strane, na PoWPA, NBSAPs i na

planove upravljanja, komunikacije i

uključivanja zainteresovanih strana.

Zajedničkoupravljanje = u

kontekstu zaštićenih područja, definiše

se kao: „interakcije između struktura,

procesa i tradicija koji određuju kako

se vrši vlast, kako se donose odluke

o pitanjima od javnog interesa i kako

građani ili druge zainteresovane strane

izražavaju svoj glas”. Organizovanje

upravljanja izražava se pravnim

okvirima i politikom, strategijom i

planovima upravljanja, što obuhvata

organizacione elemente za praćenje

politika i planova i praćenje

uspešnosti. Upravljanje se odnosi

i na pravila za donošenje odluka,

uključujući i to ko dobija pristup

informacijama i ko učestvuje u

procesu donošenja odluka, kao i same

odluke (IUCN priručnik – G. Borrini-

Feyerabend, A. Kothari i G. Oviedo,

2004).

Prema PA-BAT-u (N. Dudley,

Sue Stolton, 2008), zajedničko

upravljanje jeste „oblik upravljanja

koji se primenjuje u zaštićenom

području”.

Kvalitet upravljanja = koliko

se dobro upravljalo zaštićenim

područjem – stepen u kojoj meri

su principi i kriterijumi „dobrog

upravljanja” identifikovani i odabrani

od relevantnih ljudi, zajednica i vlasti

(deo njihovog osećaja moralnosti,

kulturnog identiteta i ponosa)

i na koji način su povezani sa

opštim principima koje podržavaju

međunarodne organizacije i

konvencije (IUCN priručnik – G.,

Borrini-Feyerabend, 2004).

56


Tipovi zajedničkog upravljanja

= tipovi upravljanja se definišu na

osnovu toga „ko ima nadležnost i ko

se smatra odgovornim za upravljanje”

u određenom zaštićenom području

(IUCN priručnik – G., Borrini-

Feyerabend, 2004).

Učestvovanje= omogućava

razmenu znanja u procesu

učenja, čime se jačaju i osnažuju

sposobnosti ljudi u cilju preuzimanja

odgovornosti i pokretanja akcija

koje će dovesti do promena u

životnoj sredini. (...) Proces jačanja

kapaciteta raste i napreduje

informisanjem zainteresovanih

strana, konsultacijama, izgradnjom

kapaciteta za odlučivanje,

preuzimanjem rizika i partnerstvom

(CEPA, 2007.)

Partnerstvo = predstavljaju

kooperativni odnosi u radu

organizacija, kojima jedni drugima

daju dodatni doprinos u realizaciji

zajedničkih projekata i zadataka.

Partneri jedni drugima mogu da

doprinesu različitim veštinama,

idejama, finansijskom i tehničkom

podrškom (CEPA, 2007).

Zainteresovane strane =

„različite institucije, društvene grupe

i pojedinci koji imaju direktno,

značajno i specifično učešće u

zaštićenom području. (...) Učešće

se može odnositi na institucionalni

mandat, geografsku blizinu,

istorijsko udruživanje, zavisnost

od resursa neophodnih za život,

ekonomski interes i razne druge

kapacitete i interese” (G. Borrini-

Feyerabend, 1996).

Različite klasifikacije zainteresovanih

strana prikazane su u Odeljku IV.

Pretnja = pretnje su potencijalni

procesi, aktivnosti ili događaji usled

kojih će se u budućnosti verovatno

desiti štetan uticaj, ili će nastaviti

da se dešava (prema RAPPAM

metodologiji, WWF, 2003).

Vrednosti(zaštićenogpodručja)= odnose se na resurse zaštićenog

područja koji mogu obezbediti

dobit. Vrednosti su u tom smislu

potencijalne dobiti. (Alatke za

procenu dobiti zaštićenog područja,

N. Dudley, 2008).

57


Kategorijeekonomskihvrednostizaštićenogpodručja

(prema IUCN-u, 2004. i Ceroni M.,

2007)

VREDNOSTI KOJE SE KORISTE � direktnokorišćenevrednosti: mogu biti potrošačke (npr.

vrednosti koje se direktno koriste

ili obrađuju, kao što su drvo, seno,

lekovito bilje i šumski plodovi) i

nepotrošačke (npr. rekreativne,

kulturne vrednosti); � indirektnokorišćenevrednosti: date na osnovu uloge

i funkcije koje imaju ekosistemi,

kao što je regulisanje vodenog

toka, zaštita zemljišta, vezivanje

ugljenika i drugo od čega ljudi

mogu imati koristi;

� opcione vrednosti: odnose se

na mogućnost budućeg korišćenja

usluga i resursa ekosistema koje

su sada pod zaštitom.

VREDNOSTI KOJE SE NE KORISTE

� Egzistencijalne vrednosti: odnose se na osećaj sreće i

blagostanja kod ljudi zbog

postojanja vrednosti, resursa i

prirodnih dobara, iako ne očekuju

da će ih direktno koristiti.

58


životni ciklus zaštićenog Područja i uključivanje zainteresovanih strana

Upravljanje zaštićenim područjem predstavlja dinamičan, složen i dugotrajan proces, koji se, po analogiji sa procesom upravljanja projektom, pretežno naziva ciklus: to uključuje logičan sled međusobno uslovljenih koraka/faza koje je često potrebno ponavljati i prilagođavati. Bez obzira na to što se takve faze uglavnom preklapaju i međusobno uslovljavaju jedna drugu, pokazalo se da je ciklus upravljanja vrlo koristan kao okvir za planiranje upravljanja, planiranje/kreiranje komunikacije, procenu efikasnosti i slično (Hockings et al., 2000, Ervin J, 2003, Hesselink et al., 2007).

Od prve ideje i inicijative do proglašenja, uspostavljanja i implementacije upravljanja postoje pripremne faze, koje su, zajedno sa fazom upravljanja, opisane u konceptu životnog ciklusa zaštićenog područja (Getzner et al., 2010). Prema mišljenju navedenih autora, zaštićeno područje, tokom svog životnog ciklusa, prolazi kroz četiri glavne sukcesivne faze razvoja (slika III.2):

� pripremna faza (predfaza) – kada je preduzeta inicijativa i raspravljana ideja o uspostavljanju novog zaštićenog područja, razvijena vizija za njegovo uspostavljanje i upravljanje i urađena procena izvodljivosti;

� faza planiranja, uključujući fazu osnovnog planiranja – kada je urađeno osnovno istraživanje i planiranje za proglašenje zaštićenog područja i kada je područje legalno nominovano i faza detaljnog planiranja, kada je razvijen poseban plan upravljanja;

� faza implementacije i upravljanja – koja počinje sa legalnim uspostavljanjem zaštićenog područja i uključuje čitav opseg upravljačkih aktivnosti.

Komunikacija i uključivanje zainteresovanih strana jesu važni tokom čitavog životnog ciklusa zaštićenog područja, ali imaju poseban značaj u nekim specifičnim fazama. Komunikacija i uključivanje zainteresovanih strana istovremeno predstavljaju dve svrhe: cilj upravljanja, sam po sebi, odnosno različite oblike komunikacije (tj. konsultacije, informacije) koji se preporučuju ili su neophodni u nekim specifičnim momentima (npr. proglašenje zaštićenog područja, odobravanje plana upravljanja), i pristup određenim oblastima aktivnosti čime se postižu drugi ciljevi upravljanja. Svaka faza kroz koju zaštićeno područje prolazi u okviru životnog ciklusa ima svoje specifične ciljeve u pogledu komunikacije i učešća, koji se ostvaruju u različitim uslovima (slika III.2), zbog čega su potrebne specifične aktivnosti. U životnom ciklusu (Getzner et al., 2010) opisuje se 25 polja aktivnosti (slika III.2), za koje se preporučuju različiti oblici učešća za različite zainteresovane strane (slika III.3).

Planiranjeuključivanjazainteresovanihstrana,dabibiloefikasno,trebalobidaseuskladisaživotnimciklusomzaštićenogpodručja.Zaupravljačezaštićenogpodručja jestogavažnodaznajuukojojsefaziživotnogciklusanalazeuodređenomtrenutku,kojaćebitiuloga i svrha komunikacije i angažovanja zainteresovanih stranazasvaku fazu,kao ikoji suodgovarajućikoraci iakcijepotrebni/preporučujuse.

59


životni ciklus zaštićenog Područja i uključivanje zainteresovanih strana

Upravljanje zaštićenim područjem predstavlja dinamičan, složen i dugotrajan proces, koji se, po analogiji sa procesom upravljanja projektom, pretežno naziva ciklus: to uključuje logičan sled međusobno uslovljenih koraka/faza koje je često potrebno ponavljati i prilagođavati. Bez obzira na to što se takve faze uglavnom preklapaju i međusobno uslovljavaju jedna drugu, pokazalo se da je ciklus upravljanja vrlo koristan kao okvir za planiranje upravljanja, planiranje/kreiranje komunikacije, procenu efikasnosti i slično (Hockings et al., 2000, Ervin J, 2003, Hesselink et al., 2007).

Od prve ideje i inicijative do proglašenja, uspostavljanja i implementacije upravljanja postoje pripremne faze, koje su, zajedno sa fazom upravljanja, opisane u konceptu životnog ciklusa zaštićenog područja (Getzner et al., 2010). Prema mišljenju navedenih autora, zaštićeno područje, tokom svog životnog ciklusa, prolazi kroz četiri glavne sukcesivne faze razvoja (slika III.2):

� pripremna faza (predfaza) – kada je preduzeta inicijativa i raspravljana ideja o uspostavljanju novog zaštićenog područja, razvijena vizija za njegovo uspostavljanje i upravljanje i urađena procena izvodljivosti;

� faza planiranja, uključujući fazu osnovnog planiranja – kada je urađeno osnovno istraživanje i planiranje za proglašenje zaštićenog područja i kada je područje legalno nominovano i faza detaljnog planiranja, kada je razvijen poseban plan upravljanja;

� faza implementacije i upravljanja – koja počinje sa legalnim uspostavljanjem zaštićenog područja i uključuje čitav opseg upravljačkih aktivnosti.

Komunikacija i uključivanje zainteresovanih strana jesu važni tokom čitavog životnog ciklusa zaštićenog područja, ali imaju poseban značaj u nekim specifičnim fazama. Komunikacija i uključivanje zainteresovanih strana istovremeno predstavljaju dve svrhe: cilj upravljanja, sam po sebi, odnosno različite oblike komunikacije (tj. konsultacije, informacije) koji se preporučuju ili su neophodni u nekim specifičnim momentima (npr. proglašenje zaštićenog područja, odobravanje plana upravljanja), i pristup određenim oblastima aktivnosti čime se postižu drugi ciljevi upravljanja. Svaka faza kroz koju zaštićeno područje prolazi u okviru životnog ciklusa ima svoje specifične ciljeve u pogledu komunikacije i učešća, koji se ostvaruju u različitim uslovima (slika III.2), zbog čega su potrebne specifične aktivnosti. U životnom ciklusu (Getzner et al., 2010) opisuje se 25 polja aktivnosti (slika III.2), za koje se preporučuju različiti oblici učešća za različite zainteresovane strane (slika III.3).

Planiranjeuključivanjazainteresovanihstrana,dabibiloefikasno,trebalobidaseuskladisaživotnimciklusomzaštićenogpodručja.Zaupravljačezaštićenogpodručja jestogavažnodaznajuukojojsefaziživotnogciklusanalazeuodređenomtrenutku,kojaćebitiuloga i svrha komunikacije i angažovanja zainteresovanih stranazasvaku fazu,kao ikoji suodgovarajućikoraci iakcijepotrebni/preporučujuse.

Na slici III.2. prikazan je pregled faza životnog ciklusa zaštićenog područja, oblasti delatnosti koje u potpunosti odgovaraju svakoj fazi, neki primeri najčešćih uslova neophodnih za uspostavljanje komunikacije i uključivanje zainteresovanih strana, a koji su specifični za date društvene uslove i odnos sa zainteresovanim stranama, kao i pojedini primeri intervencija, odnosno koraka u radu koji se preporučuju u svakom kontekstu.

Imajte na umu da polja aktivnosti ne mogu uvek biti organizovana u skladu sa ovim modelom i da karakteristike socijalnog okruženja mogu znatno varirati od zemlje do zemlje, a u zavisnosti od operativnog konteksta svakog zaštićenog područja.

Da biste razvili sveobuhvatni participativni pristup u upravljanju potrebno je da znate kako da uključite svaku grupu zainteresovanih strana u svaku od faza i oblasti aktivnosti.

naPomena ! Možete koristiti date primere u fazama analize i planiranja, kao osnovu za: identifikovanje faze zaštićenog područja u okviru životnog ciklusa, istraživanje karakteristika uslova i orijentisanje na odgovarajuće akcije.

60


Slika III.2. – Komunikacija i participiranje u okviru životnog ciklusa zaštićenog područja

A. POLJA UPRAVLJAČKE AKTIVNOSTI

Ideja i vizijaProvera izvodljivostiKomunikacija/Participiranje I

Priručnik za planiranjeKomunikacija/Participiranje IIOsnovna istraživanjaPrimena planiranjaProglašenje i uspostavljanje ZP

Izjava o misiji i osnovni koncepti Planovi upravljanja ekosistemski baziraniDizajn (regionalnih) ekonomskih programa Specifično planiranje (pomoćni planovi)

Upravljanje ljudima i organizacijomOcena efikasnosti upravljanjaFinansiranje (biznis plan)Procena uticajaUpravljanje podacima/informacijamaIstraživanje i monitoringKomunikacija i participiranje IIIRazvoj regiona zaštićenog područjaDizajn saradnjePredstavljanje/ObrazovanjeUpravljanje posetiocimaMarketing/Odnosi sa javnošćuKomunikacija/Participiranje I: iniciranje i dizajn procesa

Komunikacija/Participiranje II: zajedničko planiranje i razvijanje partnerstvaKomunikacija/Participiranje III: komunikacija, umrežavanje i „zajednički rad”

B. POSEBNI USLOVI KOJI OPISUJU SOCIJALNI KONTEKST I ODNOSE SA/IZMEĐU ZAINTERESOVANIH STRANA

Visok stepen neizvesnostiNedostatak informacijaNedostatak poverenja

Visok stepen neizvesnostiPoboljšanje informisanostiJoš uvek nedovoljno izgrađeno poverenje

Jasni uslovi i pravilaDobra osnova informisanostiUspostavljena mreža, ojačani odnos poverenja

C. PREPORUČENE AKTIVNOSTI

Identifikujte ciljne grupe i lidere u mišljenjima i razvijajte mrežePružajte kvalitetne informacije (o razlozima, mogućnostima i potrebama)Pridobijte njihovo interesovanje za ideje i izmamite njihovu podrškuDajte im šansu da budu uključeni u razvoj vizije i proveru izvodljivostiPridobijte njihovo učešće i pripremite ih da budu uključeni u planiranje

Napravite da ljudi budu svesni procesa, obezbedite transparentnost i pružite im relevantne informacijeOsvojite i napravite pregled svih interesnih grupa koje bi trebalo uključiti u proces planiranjaIdentifikujte odgovarajući nivo participiranja (npr. informacije, konsultacije i sl.) zajedno sa zainteresovanim stranamaRazvijajte aktivnosti participiranja kako biste sakupili ideje, saznanja i planoveIstražite mogućnosti upravljanja zajedno sa zainteresovanim stranamaRazvijajte klimu poverenjaRazvijajte različite strategije uključivanja i komunikacije za donosioce odluka i tela koja imaju kontrolu

Informišite javnost Razvijajte partnerstvo, međusektorski dijalog i mreže zainteresovanih stranaPodižite svest i radite na obrazovanjuVodite kampanjeJačajte kapaciteteRadite regularna istraživanja o mišljenju i stavu zainteresovanih strana Ocenjujte promene i dostignućaUsaglasite ciljeve

Izvor: Alina Ioniţă, 2011, adaptirano i prilagođeno prema Wagner et. al. (2005), Getzner et. al. (2010) i Hesselink et. al. (2007)

61


Slika III.3. predstavlja neke od koraka koji se preporučuju za razvoj participativnog pristupa u svakom polju aktivnosti u okviru životnog ciklusa zaštićenog područja i donosi savete o preporučenom nivou učešća za glavne kategorije zainteresovanih strana. Imajte na umu da ćete morati da prilagodite navedene preporuke i uskladite ih sa specifičnim kontekstom.

naPomena ! Možete koristiti šemu kao referentan obrazac u fazama analize i planiranja.

Slika III-3 – Učešće zainteresovanih strana u različitim poljima upravljačkih aktivnostiPolje aktivnosti Preporučene aktivnosti UTZP DO/ST PKZS SZS JM P

PREDUPRAVLJAČKA FAZA

Razvoj ideje i vizije zaštićenog područja

…Razvijte početnu ideju (zajedno sa glavnim zainteresovanim stranama uključenim do tog trenutka) u viziju koja se radi zajedno sa svim zainteresovanim stranama.! Identifikujte ključne zainteresovane strane, ciljne grupe i lidere. Uključite ih u proces identifikovanja ostalih zainteresovanih strana i definisanja mehanizama koji će pomoći u uključivanju zainteresovanih strana u sledeće faze.

Provera izvodljivosti

…Uporedite svoje unutrašnje (ekspertsko) viđenje sa viđenjima drugih zainteresovanih strana.! Identifikacija ključnih zainteresovanih strana, ciljnih grupa i lidera.

Komunikacija i participiranje I

… Sa ključnim ciljnim grupama i zainteresovanim stranama detaljno razmotrite rezultate procene izvodljivosti, viziju za zaštićeno područje, kao i argumente za i protiv.

Integrisanje u sistem zaštićenog područja

…Prodiskutujte i dogovorite se sa ključnim donosiocima odluka iz različitih sektora, o integraciji novog zaštićenog područja u nacionalni, regionalni i lokalni sistem zaštićenih područja.

OSNOVNO PLANIRANJE

Priručnik za planiranje

…Interno se dogovorite o načinu na koji ćete planirati čitav proces (kako će biti organizovan; ko će biti uključen; koje grupe/zainteresovane strane će dati informacije i podatke; ko će biti uključen u analizu problema, u formulisanje ciljeva upravljanja; ko će biti konsultovan i slično.! Analiza zainteresovanih strana.

Komunikacija i participiranje II

…Informišite najvažnije ciljne grupe o procesu planiranja i o mogućnosti uključivanja.

62


Polje aktivnosti Preporučene aktivnosti UTZP DO/ST PKZS SZS JM P

Osnovno istraživanje

…Sakupite podatke koji su vam potrebni za plan upravljanja.! Preporučuje se uključivanje zainteresovanih strana koje poseduju relevantne informacije/podatke u vezi sa različitim sferama aktivnosti (npr. socijalne, ekonomske). U radnim grupama možete analizirati i diskutovati o socijalnim i ekonomskim posledicama upravljanja zaštićenim područjem, kao i o potrebama lokalnih zajednica i različitih zainteresovanih strana. Osnovno je da se ti aspekti integrišu u plan upravljanja.

Planiranje primene

…Pregovarajte sa ključnim grupama zainteresovanih strana o načiu na koji će režim zaštićenog područja biti primenjen (npr. kompenzatorne mere za vlasnike zemljišta).

Proglašenje i uspostavljanje

… Proslavite! Ako već postoji opšti konsenzus u vezi sa zaštićenim područjem, njegovo proglašenje će biti važan događaj, posebno za lokalne zajednice.

DETALJNO PLANIRANJE

Izjava o misiji

…Definišite obim delovanja i misiju zaštićenog područja i dogovorite se interno (npr. sa zaposlenima u zaštićenom području) o tome šta bi trebalo postići; koliko i na koji način će doprineti lokalnom/regionalnom razvoju; ko će biti glavni partneri i slično.

Razrada plana upravljanja na bazi ekosistemskog pristupa

…Dogovorite se interno i sa spoljnjim saradnicima i zainteresovanim stranama o ciljevima upravljanja i aktivnostima, kao i o ulogama učesnika.! Preporučuje se (a negde je i obavezno po zakonu) da se u ovoj fazi direktno uključe zainteresovane strane (u konsultacije, radne grupe, pregovore, diskusije). Na taj način, kad se jednom uspostavi saglasnost svih zainteresovanih strana, ili ako kontekst postane jasan svima koji učestvuju u procesu i koji su zavisni od njega, budući konflikti i tenzije mogu biti izbegnuti.

Dizajn regionalnih programa razvoja

…Istražite/analizirajte mogućnost integracije zaštićenog područja u regionalne strategije i aktivnosti i razvijajte specifične programe, koji se fokusiraju na socio-ekonomske probleme.

Razvoj drugih pratećih planova

…Uzmite u obzir druge oblasti koje zahtevaju detaljno planiranje (turizam, komunikacija, korišćenje resursa i slično).

FAZA IMPLEMENTACIJE I UPRAVLJANJAOrganizacioni i personalni razvoj

…Napravite sposoban i visokomotivisan upravljački tim i jaku organizaciju.

Ocena upravljačke efikasnosti

…Interno evaluirajte efikasnost upravljačkog procesa u zaštićenom području i podelite rezultate (uključujući i nedostatke) sa zainteresovanim stranama i sa javnošću.

63


Polje aktivnosti Preporučene aktivnosti UTZP DO/ST PKZS SZS JM P

Finansijska i ekonomska održivost (poslovni plan)

…Obezbedite finansijsku održivost u upravljanju zaštićenim područjem i tragajte za novim sredstvima, kako biste dopunili resurse dobijene od centralnih institucija (npr. partnerstvima, donacijama, udruživanjem u saveze i slično).

Procena uticaja

…Procenite uticaj planiranih projekata; neka rezultati budu transparentni, i omogućite javnosti i zainteresovanim stranama da vam daju povratne informacije (npr. koristeći internet).

Upravljanje podacima i informacijama

…Upravljajte podacima i protokom informacija koje su vam potrebne, redovno i efikasno ih osvežavajte; delite određene podatke sa javnošću (npr. koristeći internet).

Istraživanje i monitoring

…Razvijajte projekte za istraživanje i monitoring u skladu sa svojim prioritetima i lokalnim kontekstom; omogućite zainteresovanim stranama da budu uključene i pronađite najpogodnije načine da sa njima podelite dobijene rezultate.

Komunikacija i participiranje III

…Obezbedite transparentnost u upravljanju stalnom komunikacijom sa ključnim zainteresovanim stranama i javnošću. Jačajte partnerstva i mreže (potencijalnih) partnera. Pokušajte da proširite grupu koja vas podržava i da poboljšate odnos sa savetodavnim telima, kao što su savetodavni odbori ili saveti (tamo gde takva struktura postoji).! Nastavite da uključujete zainteresovane strane u konsultacije i druge odgovarajuće načine participiranja i donošenja odluka.

Razvoj regije zaštićenog područja

…Tragajte za mogućnostima saradnje sa različitim (biznis) partnerima u svom regionu (npr. lokalni brendovi).

Model saradnje

…Razvijajte strateška partnerstva na nacionalnom i međunarodnom nivou (npr. sa drugim zaštićenim područjima, različitim organizacijama aktivnim na tom polju i slično).

Informacije, interpretacije i edukacija

…Razvijajte programe informisanja i interpretacije za različite ciljne grupe; definišite adekvatne i efikasne načine komuniciranja za svaku pojedinačno.

Upravljanje posetiocima

…Razvijajte infrastrukturu i usluge neophodne za postizanje ciljeva koji se odnose na turizam.

Marketing i odnosi sa javnošću

…Efikasno održavajte odnose sa javnošću i razvijajte strategije marketinga.! Zaštićena područja mogu da se posmatraju kao pružaoci ekosistemskih usluga sa ekonomskim pristupom.

Izvor: Alina Ioniţă, 2011, prema Getzner et al., 2010UTZP – upravljački tim zaštićenog područja; DO/ST – donosioci odluka/savetodavna tela; PKZS – primarne, ključne zainteresovane; strane; SZS – sekundarne zainteresovane strane; JM – javni mediji; P – posetioci; Nivo uključivanja – intenzivan; srednji; slab.

64


matrica uključivanja u uPravljanje zaštićenim Područjem

Neophodno je, dok planirate uključivanje zainteresovanih strana ili analizirate svoj trenutni status, da znate kako da uključite svaku grupu zainteresovanih strana, ili kakav pristup da primenite u odnosu prema njima, u različitim fazama upravljanja.

Matrica participacije (slika III.4), predstavlja odnos između upravljača zaštićenog područja i drugih zainteresovanih strana u svakoj od najvažnijih faza upravljanja/projektnog ciklusa, u odnosu na glavne oblike uključivanja zainteresovanih strana.

Slika III.4. – Matrica participiranja

FAZE UPRAVLJANJA ZAŠTIĆENIM PODRUČJEM/PROJEKTNI STUPNJEVI*

Veće učešće

Nivo učešća zainteresovane strane/zajednice

Identifikacija i inicijacija (npr. predfaza uspostavljanja zaštićenog područja, ili inicijacije projekta)

Planiranje (npr. priprema

plana upravljanja, specijalnih planova

ili projekata)

Implementacija Održavanje, monitoring i evaluacija

(Faza implementacije i upravljanja)

Kontrola zajednice/zainteresovane strane

Zainteresovane strane same iniciraju aktivnosti

Zainteresovane strane same planiraju

Zainteresovane strane same implementiraju

Zainteresovane strane same održavaju

Partnerstvo

Upravljač i zainteresovane strane zajedno iniciraju aktivnosti

Upravljač i zainteresovane strane zajedno planiraju i modeliraju

Upravljač i zainteresovane strane zajedno implementiraju

Upravljač i zainteresovane strane zajedno održavaju i evaluiraju

Konsultacija

Upravljač inicira akcije nakon konsultacija sa zainteresovanim stranama

Upravljač planira nakon konsultacija sa zainteresovanim stranama

Upravljač implementira nakon konsultacija sa zainteresovanim stranama

Upravljač radi monitoring i evaluaciju nakon konsultacija sa zainteresovanim stranama

Vladin organ kontrole

Vlasti same iniciraju akcije

Vlasti planiraju i modeliraju same

Upravljač implementira sam

Upravljač održava, vrši monitoring i evaluira sam

Manje učešće

Izvor: Alina Ioniţă, 2010 Adaptirano prema izvoru sa internet strane Planiranje zajednice (autorsko pravo Nick Wates/Nick Wates Associates) http://www.communityplanning.net/principles.php#aceptdifferentagendas* Pogledajte životni ciklus zaštićenog područja

65


Matrica prikazuje korelaciju različitih nivoa uključivanja sa fazama projekta ili ciklusa upravljanja zaštićenim područjem.

Konsultacije i partnerstvo, kao što je naznačeno u matrici, pospešuju razvoj zajedničke vizije i formulisanje zajedničkih ciljeva upravljanja i delovanja, razvoj dijaloga, partnerstva, zajedništva i integracije znanja i veština zainteresovanih strana u ranoj fazi (posebno od nivoa identifikacije i analize problema).

Matrica se može koristiti za: � bolje razumevanje različitih nivoa participiranja, u odnosu na faze upravljanja i izbor odgovarajućeg nivoa uključivanja zainteresovanih strana u različitim fazama razvoja projekta ili ciklusa upravljanja zaštićenim područjem (planiranje za participatorno upravljanje) i

� ocenu stepena uključenosti zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjem, u projekat, ili u određenu fazu upravljanja i identifikaciju tipa upravljanja zaštićenim područjem.

Predviđeno je po modelu životnog ciklusa i matrice da postoji više mogućih pristupa za uključivanje zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjem:

� konsultacije pre izrade plana, pokretanje ili sprovođenje akcije/ aktivnosti; � zajednički rad na izradi plana upravljanja/sektorskog plana (npr. analiza situacije i evaluacija), za sprovođenje neke aktivnosti ili iniciranje zajedničke akcije;

� konsultacije u različitim fazama procesa planiranja ili realizacije aktivnosti; � konsultacije i pregovori o konačnoj verziji plana upravljanja/sektorskog plana ili o aktivnosti upravljanja;

� ili kombinacija ovih oblika.

PrinciPi i osnov uključivanja zainteresovanih strana u uPravljanje zaštićenim Područjem

Brojne isticane prednosti uključivanja zainteresovanih strana izazvale su izraženu integraciju takvog pristupa u nacionalne i međunarodne politike (Reed, M. S., 2008), što je istovremeno dovelo i do realnijeg sagledavanja tog koncepta u praksi. Učešće javnosti kao pristup upravljanju, široko promovisan na svetskom samitu u Rio de Žaneiru 1992. godine i na IV kongresu svetskih parkova u Karakasu, pristup koji je usvojen i CBD-om, predstavlja jedan od osnovnih principa demokratije. Podrazumeva se pod tim transparentnost, omogućavanje pristupa relevantnim informacijama, dijalog, partnerstvo i, generalno, jednakost i pravedna podela dobiti.

66


Autori (Thomas i Middleton, 2003) istakli su da je uključivanje ljudi sa interesom ili „udelom”, u proces planiranja upravljanja zaštićenim područjem sada postala uobičajena dobra praksa.

Osnovni ciljeviuključivanjazainteresovanihstrana u upravljanje zaštićenim područjima trebalo bi da budu:

1. Korektno informisanje javnosti i dostupnost znanja;2. Vođenje transparentnog i demokratskog procesa donošenja odluka uzimajući u

obzir ljudska prava (npr. vlasnička prava);3. Integrisanje, gde je to relevantno, znanja i resursa koje poseduju zainteresovane

strane (npr. institucionalni i neinstitucionalni učesnici) u određenim poljima aktivnosti u procesu uspostavljanja i upravljanja (planiranje i implementacija), u cilju postizanja što veće efikasnosti;

4. Razvoj i podrška socijanom okruženju zaštićenog područja, kroz ravnotežu konfliktnih interesa i izbegavanje ili smanjenje konflikata.

Dizajn participativnog upravljanja zaštićenim područjem bi trebalo da uzme u obzir sledeće:

� Prava onih na koje proglašenje zaštićenog područja ima direktanuticaj „Učešće u donošenju odluka koje su u vezi sa životnom sredinom sve više se posmatra kao demokratsko pravo” (Reed, 2008). U opštem smislu, neke odluke koje donosi država mogu direktno da utiču na okruženje u kome ljudi žive, pristup resursima i načinu života. Činjenica da uspostavljanje zaštićenih prirodnih područja od vladinih organa na nacionalnom nivou ima negativne efekte na živote lokalnog stanovništva i njihov pristup prirodnim resursima predstavlja opšti izvor sukoba. U slučajevima kada ljudi poseduju zemlju u zoni sprovođenja nekog vida ograničenja, oni to ponekad smatraju kršenjem svojih vlasničkih prava. Često to rezultira negativnim stavovima ljudi i sukobima sa upravljačima zaštićenog područja. U takvim slučajevima, čak i ako se ciljevi očuvanja smatraju državnim prioritetom, pravo je ljudi da znaju (da budu informisani, da imaju pristup važnim informacijama), da izraze svoje mišljenje, potrebe, brige i slično, što sve treba uzeti u obzir prilikom odlučivanja. Vlasnici zemljišta i svi oni koji su pogođeni, ili će to biti u procesu upravljanja zaštićenim područjem, jesu ključni akteri i njihove informacije/konsultacije trebalo bi da predstavljaju prioritet.

Većina upravljača zaštićenih područja, što je slučaj i u karpatskom ekoregionu, potiče iz javnih ili drugih državnih organa te se pravo ljudi da imaju pristup

67


informacijama od javnog značaja mora razmatrati i u odnosu na normativne odredbe Arhuske konvencije, zajedno sa odredbama nacionalnih zakona u vezi sa režimom zaštićenog područja i nekim drugim direktivama Evropske unije (npr. SEA).

� Veliki broj različitih učesnika koji dele odgovornost za zemljištei/ili upravljanje prirodnim resursima u zaštićenim područjima iokolnim teritorijamaRaznolikost tradicionalnih vrednosti, korišćenja zemljišta, vlasništva nad zemljom i ponekad međusektorskih ciljeva zaštićenog područja (npr. rezervati biosfere) povezana je sa različitošću institucija i uprava, koje katkad pripadaju raznim ministarstvima, ili nacionalnim vlastima (npr. šumska uprava, uprava za vode, organi lokalne samouprave, uprave zaštićenih područja i slično). Zaštićena područja i prostor oko njih, na kome žive lokalne zajednice, treba posmatrati kao „zone kompeticije i saradnje društvenih i političkih aktera u odnosu na raspoložive prirodne resurse” (Cline-Cole, 2001, str. 29, citirao Sekretarijat CBD-a, 2009). U cilju postizanja efikasnog upravljanja, neophodno je da se usklade i izbalansiraju suprotstavljeni interesi i sukobljavanje; zbog toga su saradnja i koordinacija aktivnosti zainteresovanih strana i upravljača zaštićenim područjem veoma potrebni. Relevantni institucionalni subjekti se zato moraju identifikovati i uključiti u proces u skladu sa svojim mogućnostima i obavezama. Uzimajući u obzir kompleksnost datih ciljeva upravljanja i potrebu za njihovom integracijom, u širem teritorijalnom kontekstu, organima upravljanja zaštićenog područja se često dodeljuje uloga „inicijatora i koordinatora nastojanja da se planiranje učini što organizovanijim i participativnijim” (Stoll-Kleemann S , Welp, M., 2008), što povećava kompleksnost njihove misije i njihove odgovornosti. U tom kontekstu, postojanje međuinstitucionalne saradnje jeste apsolutno neophodno.

� Raznovrsnost znanja i vrednosti koje su potrebne i koje se primenjuju uupravljanjuzaštićenimpodručjem„Ekološki problemi obično jesu složeni, neizvesni, imaju više nivoa i utiču na više učesnika i organizacija. Zahteva to transparentnost u odlučivanju, kako bi se obezbedila fleksibilnost u promenljivim okolnostima i obuhvatila sva različita znanja i vrednosti. Da bi se to postiglo, učešće zainteresovanih strana se sve više traži u procesima donošenja odluka u vezi sa zaštitom životne sredine, od lokalnih do međunarodnih nivoa” (Stringer i sar., 2007). Složenost problema današnjice „zahteva znanje iz različitih oblasti” (Stoll-Kleemann, S., Velp, M., 2008), čime se poboljšava kvalitet odluka. Upravljanje zaštićenim područjem predstavlja kompleksan zadatak, ne samo zbog složenosti karakteristika upravljanja na bilo kojoj teritoriji, nego i zbog složenosti ciljeva zaštićenog

68


područja u modernom pristupu. Neophodno je pre svega znati, da bi se uspešno ostvarili ti ciljevi, specifični kontekst zaštićenog područja i u skladu sa tim dizajnirati mere upravljanja. Može se to postići jedino integracijom relevantnih i kompletnih informacija (npr. ekoloških, bioloških, socijalnih, ekonomskih), koje poseduju, ili njima upravljaju, različiti akteri.

Istovremeno, zainteresovane strane mogu da pruže dragocen doprinos idejama, gledištima, vizijama kojima je moguće podržati integraciju različitih aspekata u veoma kompleksnoj realnosti u kojoj se nalaze zaštićena područja. Podrška je posebno potrebna na početku novog procesa (npr. planiranje upravljanja, preliminarne procene, projektovanje i planiranje). Neki od lokalnih aktera obično raspolažu „tradicionalnim znanjem”, koje je manje ili više povezano sa lokalnim kulturnim vrednostima i upravljanjem zemljištem, te je njihov doprinos veoma značajan, naročito u slučajevima kada na zaštićenom području postoji težnja da se očuvaju tradicionalni predeli, ili kada opstanak neke vrste zavisi od tradicionalnog načina korišćenja te vrste.

Sveobuhvatnost informacija povezana je sa značajem, brojem i raznovrsnošću uključenih zainteresovanih strana.

� Nedovoljna finansijska sredstva koja se izdvajaju za upravljanje zaštićenimpodručjemipotrebazapartnerstvomAnaliza koja je urađena u okviru programa Mehanizam zelenog razvoja62 pokazuje da jedan od razloga zašto zaštićeno područje nije efikasno leži u nedostatku finansijskih sredstava. Zaštita biodiverziteta je skoro uvek pretežno finansirana iz zvaničnih razvojnih sredstava (država/vladina sredstva), donacija (npr. Globalni fond za životnu sredinu), ili u slučaju EU, iz strukturnih fondova, koji nisu u mogućnosti da pokriju sve potrebe za finansiranjem tog sektora. U isto vreme, broj zaposlenih koji rade u zaštićenom području često nije dovoljan da bi se odgovorilo svim administrativnim i birokratskim zahtevima, a takođe nisu dovoljna ni tehnička sredstva potrebna za upravljanje zaštićenim područjem.

Zainteresovane strane jesu društveni akteri koji bi trebalo da, po svojim kapacitetima u ljudstvu (znanje, sposobnosti, iskustvo, stručnost), kao i finansijskim i/ili tehničkim kapacitetima, predstavljaju poseban resurs za efikasno upravljanje zaštićenim područjem; njihovo angažovanje može da predstavlja vredan doprinos procesu upravljanja. Njihovo uključivanje, kao

6 http://gdi.earthmind.net/

69


formalnih ili neformalnih partnera, ili podela odgovornosti upravljanja, vrlo često su potrebni, kako bi se dopunili i povećali kapaciteti neophodni za upravljanje zaštićenim područjem.

Principiuključivanjazainteresovanihstrana

Ključni principi koje morate uzeti u obzir kada razvijate participativno upravljanje jesu:

� uključenostitransparentnost– učešće mora biti transparentno i njime se mora omogućiti uključivanje različitih kategorija zainteresovanih strana;

� produktivnost – participativno upravljanje mora biti bazirano na jasnom planu i procedurama, ciljevi moraju biti dobro definisani, a uspešnost njihovog dostizanja redovno praćena;

� uspešnost – uključivanje zainteresovanih strana mora da doprinese postizanju ciljeva upravljanja zaštićenim područjem i da jača društvene veze u lokalnim zajednicama. Uključivanje zainteresovanih strana trebalo bi da donese promene i da ima pozitivan uticaj.

dobiti od uključivanja zainteresovanih strana

Pretpostavlja se da, kada se uspešno dizajnira, participativno upravljanje može da donese uzajamne koristi za sve koji su uključeni u proces. Iako je glavni cilj uključivanja zainteresovanih strana u upravljanju zaštićenim područjem korist koju zaštićeno područje može da ima, poželjno je da se obezbedi pozitivan uticaj na učesnike procesa, kao što je podsticanje učenja ili socijalna povezanost.

Osnovni pozitivni aspekti uključivanja zainteresovanih strana jesu sledeći. � Informisanje i konsultacije mogu da doprinesu znanjem (tematske, sektorske informacije), idejama, vizijama tokom procesa uključivanja zainteresovanih strana, čime se obezbeđuje upravljanje zasnovano na najboljim i najrelevantnijim raspoloživim informacijama, baziranim na („tradicionalnom”) znanju i praksi i čija je efikasnost već proverena tokom vremena.

usPešan Proces uključivanja zainteresovanih strana trebalo bi da bude: • efikasan za postizanje utvrđenog

cilja • transparentan • interaktivan (omogućava socijalnu

povezanost)

• edukativan/obogaćujući (olakšava učenje)

• reprezentativan (sve relevantne zainteresovane strane pozvane su da učestvuju)

70


� Otvoreni dijalog sa zainteresovanim stranama obezbeđuje bolje razumevanje društvenog i ekonomskog uticaja zaštićenog područja, omogućava integraciju potreba zainteresovanih strana i razmatra njihove probleme i unapređuje osnove za donošenje odluka. Veruje se, takođe, da aktivno angažovanje zainteresovanih strana u donošenju odluka doprinosi jačanju legitimiteta administracije zaštićenog područja, povećava održivost njihovih upravljačkih odluka i akcija i dovodi do „sprečavanja problema i sporova i izbegavanja nepotrebnog trošenja resursa” (Borrini-Feyeranbend, 1996).

� Konsultacije, saradnja i slični oblici zajedničkog učešća predstavljaju mehanizam za komuniciranje (Thomas i Middleton, 2003, str. 55), olakšavajući dijalog i razmenu stavova, mišljenja, nedoumica između upravljača zaštićenog područja, sa jedne strane, i različitih zainteresovanih strana, sa druge.

� Ukoliko se potpune i relevantne informacije razmenjuju na odgovarajući način, ako je komunikacija namenjena i prilagođena specifičnim ciljnim grupama, a saradnja transparentna i otvorena, učešće može podići nivo informisanosti i svesti uključenih zainteresovanih strana (Borrini-Feyeranbend, 1996).

� Angažovanje zainteresovanih strana, ukoliko je zasnovano na poverenju i otvorenosti, može da pomogne upravljaču zaštićenog područja da postane svestan njihovih interesa i da mu omogući rano prepoznavanje sukoba, suprotnih stavova i pretnji. Sukobi se mogu ublažiti ili rešiti dijalogom, ako nisu zanemareni ili površno razmatrani.

� Različiti interesi i mišljenja se u diskusijama mogu uravnotežiti tako da se postigne konsenzus. „Uključivanje različitih interesa jeste od suštinskog značaja, ako postoji konsenzus o ciljevima upravljanja zaštićenim područjem” (Thomas i Middlton, 2003, str. 55). Postoji veća verovatnoća da uspešno budu realizovane odluke koje su bazirane na sporazumu svih zainteresovanih strana.

� Omogućavanje zainteresovanim stranama da dobiju pravo glasa u donošenju odluka, njihovi zajednički ili pojedinačni interesi biće bolje zastupljeni i imaće bolju poziciju u pregovorima.

� Stalna pomoć lokalnoj zajednici/zainteresovanim stranama i mobilisanje lokalne podrške, ublažiće negativan uticaj političkih faktora (politička nestabilnost, politički interesi) i lošu ekonomsku situaciju, što doprinosi „smanjenju troškova za realizaciju” (Borrini-Feyerabend, 1996).

� Povećava učešće javnosti u donošenju odluka i razvija osećaj vlasništva nad procesom i rezultatima (Reeds, 2008, str. 2420; Thomas i Middleton, 2003, str. 55). Time što ljudi postaju svesni činjenice da mogu uticati na odluke koje ih se direktno tiču i dobijanjem mogućnosti da imaju svoj glas u oblikovanju i donošenju odluka, razvija se veća posvećenost ciljevima upravljanja zaštićenim područjem i osećaj građanske odgovornosti. „Jedino se uključivanjem

71


zainteresovanih strana može ostvariti vlasništvo; jedino se preko vlasništva može postići razumevanje i podrška” (Thomas i Middleton, 2003, str. 56).

� Uključivanje zainteresovanih strana može da „pojača poverenje javnosti u donošenje odluka” (Reed, 2008), ako je zasnovano na otvorenosti i transparentnosti i može da obezbedi podršku civilnog društva za javne politike.

� Učešće zainteresovanih strana unapređuje „demokratsko društvo, građanstvo i jednakost” i „smanjuje verovatnoću da su marginalizovani oni koji se nalaze na periferiji donošenja društvenih odluka” (Reed, 2008).

� Povećava mogućnost usvajanja i širenja inovacija (Reed, M. S., 2008) jačanjem socijalne kohezije i promocije socijalnog učenja (Blackstock i sar., 2007; Naveli Reed, 2008).

Potencijalne dobiti ne mogu biti ostvarene nakon jedne ili nekoliko izolovanih akcija uključivanja zainteresovanih strana, niti nakon jednostavnog okupljanja grupe ili pojedinaca na sastanku, već samo ukoliko postoji stalan dijalog sa relevantnim zainteresovanim stranama, uz kontinuirano dokazivanje transparentnosti, otvorenosti i brige, čak i ako konkretni rezultati nisu odmah vidljivi. Neophodno je da oni koji iniciraju uključivanje zainteresovanih strana u proces upravljanja budu svesni da je razvoj participativnog upravljanja „dug proces“, koji zahteva konstantno ulaganje.

Važno je, takođe, znati da za postizanje dobiti od uključivanja zainteresovanih strana mora postojati motivacija, ciljana komunikacija koja je zasnovana na uzajamnom poverenju i poštovanju, otvorenost, pozitivan stav, kao i alternativni, odnosno dodatni instrumenti za saradnju. „Za postizanje promene kod ljudi koji su vam potrebni, da biste dostigli ciljeve očuvanja biodiverziteta, u većini slučajeva ćete morati da koristite komunikaciju u kombinaciji sa drugim instrumentima” (Hesselink et al., 2007 – CEPA).

PrePreke i rizici za uključivanje zainteresovanih stranaS obzirom na složenost i dinamiku društvenih sistema, gotovo je nemoguće garantovati uspešnost i efikasnost procesa uključivanja zainteresovanih strana. Brojni su primeri iz različitih oblasti delovanja o tome da je participativno upravljanje doprinelo postizanju ciljeva zbog kojih je inicirano, međutim, i dalje postoje kritike, nedoumice i negativni stavovi prema takvom upravljanju. Analizirajući niz projekata u lokalnim zajednicama, koje je finansirala Svetska banka, Mansuri i Rao (2004) zaključili su da „naivna primena kompleksnih kontekstualnih koncepata, kao što su učešće zainteresovanih

72


strana, društveni kapital i osnaživanje (...), doprinose lošem dizajnu i implementaciji”. Isti autori zaključuju da „iako postoji pretpostavka da u participativnom pristupu potencijalne koristi prevazilaze troškove, ni to nije uvek izvesno”.

Glavne kritike koje se odnose na uključivanje zainteresovanih strana, prema literaturi, jesu:

� Rad (planiranje/procene/primene, i drugo) na uključivanju zainteresovanih strana može biti dugotrajan (Thomas i Middleton, 2003; str. 55, Hesselink et al., 2007) i skup. Uprkos tim nedostacima, postizanje konsenzusa sa zainteresovanim stranama, čime se povećava prihvatanje odluka koje se odnose na cilj/aktivnost upravljanja, može imati pozitivne efekte na duži rok, izgradnjom okruženja koje podržava takve aktivnosti.

� Konsultativni proces, kada se ne vodi dobro, može dovesti do nezadovoljstva među uključenim zainteresovanim stranama, „jer smatraju da im sopstveno učešće donosi malu nagradu”. Isto tako, „participativni procesi mogu postati ’pričaonice’ koje stvaraju nedoumice i odlažu akcije koje se odnose na odlučivanje” (Reed, 2008).

� Postavlja se pitanje kredibiliteta participativnih procesa i njihove efikasnosti jer „mnogi učesnici možda neće imati dovoljno znanja da bi se svrsishodno angažovali u često visokotehničke debate” (Fischer and Young, 2007, citirano prema: Reed, 2008).

� Učešće pojedinih marginalnih društvenih grupa može dovesti do sukoba i može se dati prednost grupama koje već jesu moćne, čime se produbljuje jaz između njih i favorizuje se nejednaka podela dobiti. To dovodi do još većeg psihičkog i fizičkog pritiska na socijalno i ekonomski najugroženije grupe ljudi (Mansuri i Rao, 2004), u njihovim pregovorima ili borbi protiv interesa moćnih.

� Osnaživanje drugih socijalnih aktera „može imati neočekivane i potencijalno negativne interakcije sa postojećim strukturama moći” (Kothari, 2001, citirano prema: Reed, 2008).

� Deljenje ili prenošenje odgovornosti i nadležnosti u upravljanju drugim zainteresovanim stranama može biti korisno, ali i rizično, ako ne postoje jasni zajednički pravci i ciljevi. Delegiranje ovlašćenja i uticaja na odlučivanje onim zainteresovanim stranama kojima zaštita prirode nije prioritet, bez dodeljivanja jasne odgovornosti i razvijanja mehanizama kontrole, može imati štetne posledice koje dovode do pojačavanja pritiska na zaštićena područja i težeg postizanja ciljeva očuvanja tog područija.

Postoje načini da se spreče takvi negativni efekti i veoma je važno da se predloženi modeli prilagode kontekstu, da imaju ciljan i realan plan za trajno praćenje rezultata, kako bi se prilagodili neočekivanim i neželjenim promenama koje bi mogle nastati.

73


Transparentnost, podela vlasti i moći sa zainteresovanim stranama mogu biti izazov i rizik, međutim, rizici su znatno veći ako se to ne primenjuje.

� Ukoliko se ne identifikuju sve relevantne informacije i znanje koje imaju zainteresovane strane i ne uzmu se u obzir potrebe zainteresovanih strana i lokalnih zajednica, niti se integrišu još prilikom procene izvodljivosti, a pogotovo u fazi planiranja, kasnije u samom procesu upravljanja neće biti moguće sprečiti i ublažiti pretnje, uravnotežiti razvoj i potrebe očuvanja prirode i obezbediti održivo i efikasno upravljanje. „Plan upravljanja neće biti od koristi za postizanje ciljeva upravljanja ukoliko se ne uzimaju u obzir potrebe ljudi u pogledu ekonomskog i društvenog razvoja” (Thomas i Middleton, 2003, str. 55).

� Zainteresovane strane će se osećati isključeno te će zaštićeno područje, upravljačko telo i samo upravljanje doživljavati kao neprijateljske, neželjene ili nerelevantne.

� Uloga, značaj i ciljevi upravljanja mogu biti pogrešni, što dovodi ili do akcija koje imaju neželjene efekte, ili do nedostatka podrške za postizanje navedenih ciljeva.

Opšti uslovi u karpatskim zemljama, u kojima pretežno vlada upravlja zaštićenim područjem, jesu nedostatak državne pomoći za participativno odlučivanje, nedovoljno znanje, razumevanje i podrška javnosti za upravljanje prirodom u zaštićenim područjima, nizak kapacitet i nedostatak tehničke ekspertize o tome da se zainteresovane strane efikasno uključe u upravljanje, skepticizam, nepoverenje između zainteresovanih strana, nedostatak jasnih ciljeva, slaba socijalna kohezija i drugo. Uzimajući u obzir te opšte uslove, deljenje vlasti može da bude rizično, a efikasno postizanje ciljeva očuvanja zaštićenog područja izazov.

Angažovanje zainteresovanih strana mora da se odvija korak po korak, počev od transparentnosti, komunikacije, konsultacija i uspostavljanja partnerstva, do razvoja udruženog upravljanja i viših participativnih oblika upravljanja.

„Zbog izuzetne složenosti konteksta, početne postavke zasnovane na primerima najbolje prakse osuđene su na to da imaju manjkavosti. Ukoliko se taj proces brzo razvija, posebno u zemljama sa malo iskustva, projekti zasnovani na zajednicama verovatno će propasti” (Mansuri i Rao, 2004).

74


tiPovi i oblici uključivanja zainteresovanih strana

Zajedničko upravljanje podrazumeva uključivanje zainteresovanih strana i to uključivanje može biti:

� izolovani proces, koji je razvijen na zajedničkom javnom sastanku, sa posebnim ciljem (npr. usklađivanje SPU procedura sa zakonom);

� sistemski pristup u sveukupnom upravljanju zaštićenim područjem, razvijen i unapređivan tokom čitavog životnog ciklusa zaštićenog područja ili

� može biti trajan, generalno prihvaćen oblik zajedničkog upravljanja, sa formalnim mehanizmima i specifičnom administrativnom strukturom uključivanja zainteresovanih strana (npr. konsultativni savet).

Učešće javnosti/zainteresovanih strana već je postao raširen koncept, ali se značenje razlikuje: za neke, učešće počinje sa zvaničnim predstavljanjem („manipulativno učešće”, prema Hesselink et al., 2007) ili pružanjem informacija („pasivno učešće”), dok za druge, učešće predstavlja uključivanje u donošenje odluka (tj. konsultacije). Različiti oblici uključivanja zainteresovanih strana mogu se prikazati kao „lestvica učešća/participacije”. Nivoi na toj lestvici su proporcionalni stepenu uključivanja koji se „dozvoljava” zainteresovanim stranama, odnosno stepenu uticaja koji zainteresovane strane mogu da imaju u procesu (npr. pružanje informacija, aktivno učešće u definisanju cilja upravljanja, pravo glasa u donošenju odluka). Napredovanje ka višem stepenu uključivanja podrazumeva da smo već prošli kroz prethodne korake (npr. konsultacije već uključuju informacije; saradnja uključuje informacije i konsultacije i tako dalje).

Različitim pristupima učešću zainteresovanih strana ima se za cilj ili postizanje višeg stepena na toj lestvici, razvojem „viših” nivoa učešća, ili odvijanje procesa tako da se željeni rezultati postižu nezavisno od oblika učešća. Oblici/stepeni uključivanja takođe su povezani sa specifičnim vrstama upravljanja zaštićenim područjem i stalno se razvijaju u pravcu spuštanja nivoa odgovornosti sa nivoa države i vladine kontrole, ka donošenju odluka koje su potpuno pod kontrolom lokalnih zajednica (slika III.3). U svim oblicima upravljanja razvijeni su jedan ili više oblika učešća zainteresovanih strana, ili u izolovanim slučajevima, ili kao stalni pristup celokupnog sistema upravljanja.

Najčešći oblici uključivanja (prema: Arnstein, 1969; Pimbert i Pretty, 1995; Borrini-Feyerabend, 2007; Lawrence, 2008) jesu:

� Informacija: ponekad se smatra „pasivnim učešćem” ili „ne učešćem”, zato što ciljne zainteresovane strane imaju pasivnu ulogu „prijemnika”. Informacije se mogu razmenjivati na dva načina: ▪ od upravljača zaštićenog područja ka zainteresovanim stranama, kao sredstvo za

obezbeđivanje transparentnosti, podizanja svesti i nivoa informisanosti ili znanja;

75


▪ od zainteresovanih strana ka upravljaču zaštićenog područja, kada su zainteresovane strane zamoljene da pruže informacije od interesa za zaštićeno područje (npr. popunjavanjem upitnika, u fokus grupama). Ponekad se to smatra kao poseban nivo na lestvici učešća zainteresovanih strana (poznat kao „pružanje informacija”), pošto, u ovom slučaju, zainteresovane strane aktivno doprinose procesu upravljanja.

� Konsultacija: kada su zainteresovane strane uključene u proces davanjem svog mišljenja o specifičnim pitanjima koja se odnose na zaštićeno područje i kada se povratna informacija koju one daju smatra relevantnom. Iako je cilj konsultacija postizanje konsenzusa, nije uvek obavezno da se mišljenje koje daju zainteresovane strane u potpunosti uzme u obzir.

� Funkcionalno učešće (zajednički rad): predstavljeno formalnim ili neformalnim, stalnim ili privremenim partnerstvom, uključujući učešće u planiranju i donošenju odluka, bilo u specifičnim aktivnostima tokom životnog ciklusa, ili tokom čitavog procesa upravljanja.

Upravljači planiraju čitav proces upravljanja i uključuju zainteresovane strane u implementaciju aktivnosti koje su potrebne da bi se postigli ciljevi upravljanja.

naPomena Proces upravljanja, posebno protok informacija, kontrolišu upravljači zaštićenog područja, koji informišu zainteresovane strane i javnost o pitanjima od značaja za zaštićeno područje, o aktivnostima u upravljanju, odlukama i sličnim aktivnostima. Komunikacija je jednosmerna, od upravljača ka zainteresovanim stranama, koje pasivno primaju informacije bez mogućnosti povratnog reagovanja.

naPomena Inicijativa i kontrola procesa jeste pod uticajem upravljača zaštićenog područja. Komunikacija je dvosmerna – zainteresovane strane imaju mogućnost da pruže povratnu informaciju/mišljenje, ali nije obaveza upravljača da to mišljenje uključi u konačnu odluku.

naPomena Navedeni oblik učešća se ne odnosi na donošenje odluka. Zainteresovane strane imaju funkcionalnu ulogu u realizaciji aktivnosti. Mogu biti uključene kroz partnerstvo, vremenski definisane ugovore, ili druge formalne načine i mogu imati materijalni podsticaj kao motivaciju. Dobit upravljanju zaštićenim područjem donose takvi oblici učešća, u slučaju kad su nedovoljni ljudski i finansijski resursi, te druge zainteresovane strane daju u tom smislu svoj doprinos.

76


� Saradnja(zajedničkoupravljanje): kada se upravljanje i odgovornost za donošenje odluka podjednako dele, na bazi formalnih dogovora (npr. ugovori, zakonski akti), sa jednom ili više zainteresovanih strana. Kada se upravlja u partnerstvu, sve uključene zainteresovane strane dele odgovornosti i sva polja aktivnosti. Upravljača zaštićenog područja predstavljaju dva različita tela koja su odgovorna za donošenje odluka (npr. državna uprava i NVO, regionalno vladino telo i udruženje vlasnika zemljišta) i koja imaju ili jednaka prava i odgovornosti u donošenju odluka (zajedničko upravljanje), ili jedno telo ima samo konsultantsku, savetodavnu, koordinatorsku ili nadzornu ulogu u odnosu na drugo telo (npr. naučni/tehnički/istraživački/savetodavni/konsultantski savet ili odbor). Informacije i konsultacije se stalno razmenjuju među učesnicima u procesu, ali nije obavezno da su i druge zainteresovane strane podjednako uključene, što zavisi od upravljačkog pristupa.

� Delegiranje: kada se deo nadležnosti za upravljanje i odgovornosti za neku aktivnost ili donošenje odluka formalno prenesu na druge zainteresovane strane.

� Transformativnoučešće: zainteresovane strane (ili generalno, ljudi iz lokala, direktno ili preko legitimnih predstavnika, pojedinaca ili struktura) jesu ovlašćene jer imaju zvaničan mehanizam upravljanja i odgovornost da donesu i primene odluke, uz pomoć stručnjaka, ukoliko je to potrebno.

naPomenaPreporuka je da se zajedničko upravljanje razvija tako da bude:• kombinacija pobrojanih formi, prilagođenih kontekstu; • prilagođeno karakteristikama svake grupe zainteresovanih strana (identifikovane

analizom zainteresovanih strana);• prilagođeno za svaki cilj upravljanja i • stalno modifikovano, prilagođavano i razvijano.

naPomena! Proces uključuje „interaktivno učešće” i „sopstveno pokretanje” (Pimbert i Pretty, 1995).

naPomenaUpravljač zaštićenog područja postaje pimarna zainteresovana strana, koja ima ulogu asistenta, dok inicijativa i donošenje odluka pripadaju drugim zainteresovanim stranama.

naPomena! uključuje „učešće sa materijalnim podsticajem” (Pimbert i Pretty, 1995)

77


tiPovi uPravljanja zaštićenim Područjem u vezi sa uključivanjem zainteresovanih stranaRazličiti tipovi upravljanja zaštićenim područjem pokazuju različit stepen kontrole i uticaja koje zainteresovane strane imaju u procesu upravljanja (slika III.3). Prema političko-administrativnom i lokalnom kontekstu, svaki tip zaštićenog područja može zahtevati različit nivo uključivanja zainteresovanih strana. Poznavajući postojeće mogućnosti, upravljači u zaštićenom području moraju da odluče koji je to optimalni nivo uključivanja zainteresovanih strana koji je potreban u svakom posebnom slučaju. S obzirom na to da stepen uključenosti zainteresovanih strana može varirati za svaki proces, fazu upravljanja, ili aktivnost, svaki oblik upravljanja zaštićenim područjem ima specifičan opšti nivo kontrole zainteresovanih strana i uticaja koji karakteriše celokupno upravljanje.

Uopšteno govoreći, Programom rada za zaštićena područja Konvencije o biološkoj raznovrsnosti preporučuje se primena onih oblika kojima je zainteresovanim stranama data veća moć u procesu upravljanja, ali je potrebno takve oblike prilagoditi kontekstu.

Osnovni oblici upravljanja zaštićenim područjem koje propisuju CBD PoWPA (2008) jesu sledeći.

A. Zaštićenapodručjakojimaupravljavlada(državnoupravljanje)

Vladina tela (ministarstvo, nacionalna agencija, na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou), koja imaju obavezu da izveštavaju direktno vladu, upravljaju zaštićenim područjem (ili sistemom zaštićenih područja). Imaju odgovornost upravljačkog tela, određuju ciljeve zaštite, razvijaju i sprovode plan upravljanja i ponekad su vlasnici zemljišta i resursa. Upravljački zadaci mogu biti delegirani sa tih vladinih tela na: NVO, privatne vlasnike ili lokalne zajednice. Pomenuti tip upravljanja može, ali ne mora, da uključi zakonsku obavezu informisanja ili konsultovanja zainteresovanih strana o upravljačkim odlukama.

B. Zajedničkoupravljanjezaštićenimpodručjima(podeljenoupravljanje)

Mnogi akteri, koji su formalno ili neformalno ovlašćeni, dele odgovornost upravljanja zaštićenim područjem. U tom obliku upravljanja postoje kompleksni institucionalni mehanizmi i procesi. Postoje brojne forme:

78


� slabe forme: upravljanje i odgovornost za donošenje odluka jeste na jednoj agenciji, koja ima obavezu (prema nacionalnom zakonodavstvu i politikama) da informiše ili konsultuje druge zainteresovane strane;

� druge forme: tela sastavljena od više zainteresovanih strana imaju odgovornost da razvijaju predloge za regulisanje i upravljanje zaštićenim područjem i podnose ih na odobrenje donosiocima odluka;

� potpuno „zajedničko” upravljanje: različiti akteri su uključeni u upravljačko telo i imaju odgovornost za upravljanje zaštićenim područjem.

C. Privatnazaštićenapodručja(privatnoupravljanje)

Privatno upravljanje predstavlja tip upravljanja koji je pretežno određen specifičnim režimom vlasništva. Zemljište i resursi zaštićenog područja jesu u vlasništvu pojedinaca, udruženih organizacija i struktura, NVO-a, korporacija, bilo profitnih ili neprofitnih. Vlasnici zemljišta imaju odgovornost u upravljanju zaštićenim područjem: određuju ciljeve upravljanja, razvijaju i primenjuju planove upravljanja, donose odluke i kontrolisani su odgovarajućim zakonima. Odgovornost koju imaju prema društvu često jeste ograničena.

D. Područjaočijojzaštitiodlučujelokalnazajednica

Odgovornost i nadležnost za upravljanje zaštićenim područjem imaju zajednice i kroz različite forme lokalnog upravljanja. Vlasništvo nad zemljištem i resursima može biti kolektivno i vlada ga obično ne priznaje ili ne sankcioniše, iako zajednice mogu biti zvanično prepoznate kao legitimne lokalne vlasti.

Postoji povećano interesovanje za istraživanje i razvoj inovativnih formi upravljanja zaštićenim područjem, koje više uključuju lokalni kontekst (Naughton-Treves L. et al., 2005).

Tipovi upravljanja zaštićenim područjem koji se sprovode u određenoj zemlji obično su regulisani zakonom. Potrebno je obezbediti više formalnih rešenja i dogovora, kako bi se razvio određeni tip upravljanja i uskladile forme jedna sa drugom. Za svaki oblik upravljanja postoje odgovarajuće opcije kako se uprava zaštićenog područja odnosi prema zainteresovanim stranama (slika III.3).

naPomenaJačina zajedničkog upravljanja zavisi od toga da li donošenje odluka zahteva konsenzus ili ne (PA-BAT, 2008).

79


Dobro upravljanje zaštićenim područjem, trebalo bi da se bazira na sledećim principima (Abrams et al., 2003; Dudley, 2008):

1. legitimitet i pravo glasa (svi muškarci i žene trebalo bi da imaju pravo glasa u donošenju odluka; ne bi trebalo da postoji diskriminacija);

2. supsidijarnost (upravljačku vlast i odgovornost trebalo bi dodeliti institucijama koje su najbliže konkretnim resursima);

3. odgovornost (donosioci odluka su odgovorni prema javnosti);4. transparentnost (obezbeđivanje dostupnosti svih relevantnih informacija

zainteresovanim stranama);5. neškodljivost (obezbeđivanje uslova da uspostavljanje zaštićenih područja

ne dovodi do povećanja siromaštva i ranjivosti ljudi);6. efikasnost(uključujući prihvaćenost, efektivnost i efikasnost);7. pravičnost(uključujući jednakost i vladavinu prava);8. usmerenost (upravljanje bi trebalo da bude zasnovano na strateškoj viziji).

APS

OLU

TNA

KO

NTR

OLA

UPR

AVLJ

AN

JA K

OJU

IM

A VL

AD

A

Tip A

UPRAVLJANJE DRŽAVE

upravljanje i odgovornost

pripadaju vladi i vrše se preko federalnih,

nacionalnih i regionalnih agencija

Tip B

ZAJEDNIČKO UPRAVLJANJE

upravljanje i odgovornost se

dele između vladinih agencija i drugih ovlašćenih aktera

Tip C&D

PRIVATNO I UPRAVLJANJE

ZAJEDNICA

upravljanje i odgovornost su na

vlasnicima zemljišta ili lokalnim zajednicama,

koji imaju legalna prava korišćenja

APSO

LUTN

A KO

NTR

OLA U

PRAVLJA

NJA K

OJU

IM

AJU

ZAJED

NIC

E/ZAIN

TERESO

VAN

E STRA

NE

Sprovođenje pravila i

suzbijanje njihovog kršenja

Informisanje i konsultovanje o upravljačkim

odlukama

Traženje konsenzusa i podela dobiti

Pregovaranje (uključivanje u donošenje

odluka) i postizanje specifičnih dogovora

Formalna podela vlasti i odgovornosti

(preko npr. konsultantskog

saveta)

Prepoznavanje apsolutnih ili

običajnih prava korisnika i

asistiranje u upravljanju

Slika III.3. – Oblici upravljanja zaštićenim područjem i opcije uključivanja zainteresovanih strana

Izvor: Alina Ioniţă, 2010, prema Borrini-Feyerabend G., 1996t

80


resursi i Preduslovi za uključivanje zainteresovanih strana

Potrebno je, kako bi uključivanje zainteresovanih strana bilo što efikasnije, da postoje neki preduslovi, poput: političke volje, dogovora o važnim principima i pravilima, izbalansiranog prisustva zainteresovanih strana, vremena, ljudskih i materijalnih resursa (Marega, Uratarič, 2011).

ljudski resursi — znanje i sposobnosti zaposlenih u administraciji zaštićenog područjaJedan od najvažnijih faktora u iniciranju produktivnog dijaloga, pregovaranju, u rešavanju konflikata i izgradnji partnerstva jeste ljudski faktor. Učešće se uglavnom svodi na povezivanje ljudi, na dijalogu i prvenstveno zavisi od ljudi. Pozicija koja se odnosi na rad sa zajednicama, na komunikaciju i odnose sa javnošću mora se stoga posmatrati kao ključna pozicija u upravljačkom telu zaštićenog područja, ili u nekoj drugoj višoj instituciji. Zaposleni mora imati vrlo jasno postavljena zaduženja i odgovornosti i trebalo bi da ima podršku od ostalih članova organizacionog tima (logistika, usavršavanje, budžet i moralna podrška).

Ranije je već naglašeno da je znanje (uključujući koncepte, metode, alatke za razvoj uključivanja i slično) veoma važno, ali takav tip znanja neće biti dovoljan za pravi uspeh, ako ostale sposobnosti i veštine komuniciranja nisu integrisane. Postoji vrlo

Trening, nacionalni park Retezat

© P

ro Park

81


mnogo primera ljudi koji su uspešno odgovorili izazovima, kao što je rešavanje konflikata ili komunikacija sa zainteresovanim stranama, čak i ako nisu bili za to trenirani. U tom smislu, ključni kvaliteti bi bili:

� pozitivan i otvoren stav; � dobra volja; � posvećenost i odanost poslu; � iskrenost i poštovanje drugih zainteresovanih strana i njihovih legitimnih prava; � sposobnost slušanja i ubeđivanja ljudi da se uključe; � strpljenje.

U mnogim slučajevima, bez obzira na sposobnosti za komuniciranje, vrlo važna prednost leži u tome da se bude predstavnik lokalne zajednice koji dobro razume lokalne odnose i ljudske potrebe i probleme.

Upravljači zaštićenog područja, u brojnim situacijama, ne uključuju dovoljno zaposlenih u proces upravljanja. Posebno se to odnosi na velika zaštićena područja, gde jedna osoba, odgovorna za stalno vođenje dijaloga između velikog broja zajednica i zainteresovanih strana, nije dovoljna, naročito ako izostaju finansijski i tehnički resursi ili ti resursi nisu dovoljni.

Upravljači zaštićenih područja moraju da razumeju značaj pažljivog odabira, jačanja kapaciteta i osnaživanja svojih zaposlenih, u smislu saradnje sa zajednicom, ali i da prihvate činjenicu da to predstavlja stalnu aktivnost u procesu upravljanja, koja će dati najbolje rezultate ako se timski sprovodi.

Zanimljiva su opažanja ljudi koji imaju iskustvo u radu na zaštićenim područjima. U tim opažanjima uočljiva je važna uloga zainteresovanih strana u upravljanju zaštićenim područjem, ali su primetne i neke od osnovnih veština koje bi upravljači trebalo da poseduju. Odgovori studenata master programa pod nazivom „Upravljanje zaštićenim područjima”, sa Univerziteta u Klagenfurtu u Austriji, sakupljeni nakon terenskog obilaska nekoliko zaštićenih područja baziraju se upravo na tim opažanjima. Na pitanja o najvažnijim veštinama ili znanju koje upravljači zaštićenog područja treba da poseduju, neki stručnjaci za zaštićena područja iz Evrope odgovorili su: „kontakt sa ljudima i finansije”, „odnos sa ljudima na odgovoran način”, „osoba koja ima opšte obrazovanje i dobre odnose sa ljudima”, „da izvršavaju zadatke”, „da imaju široko znanje, ne samo u ekologiji, nego i osnove iz ekonomije i javnih odnosa, ali da imaju i takav odnos prema ljudima koji stvara utisak o upravljaču kao lideru parka”, „veštine kao što su snalaženje u nevolji, uspešno rešavanje problema, na primer, sa vlasnicima zemljišta ili sa ’vlasnicima’ druge vrste (vlada i političari)”, „da poseduje

82


strpljenje, moć, kao i sposobnost da upravlja ljudima. Definitivno su socijalne veštine najvažnije.” „Ličnost.” „Najvažnija veština jeste upravljanje konfliktom”, „jaka lična veza sa područjem je od suštinskog značaja”, „diplomatsko ponašanje”, „efikasnost u ocenjivanju, uključivanje u proces, posebno lokalnog stanovništva, podizanje svesti javnosti”, „motivacija zaposlenih i pravljenje jakog tima”, „zdrav razum, iskustvo. Sposobnost da razumeju zainteresovane strane” (prema Bernd Pfleger, 2005)7.3

vreme: suštinsko pitanjeUčešće generalno označava suočavanje i sprovođenje društvenih procesa i promena, koji su uglavnom veoma dinamični i teško predvidivi. Izgradnja poverenja i unapređenje/razvoj društvenih odnosa zahteva vreme i može predstavljati rizičan cilj, bez garancija za uspeh, što ne bi trebalo da bude obeshrabrujuće, ali bi, u praktičnom radu, trebalo voditi računa o tome.

Uspostavljanje odnosa zasnovanog na poverenju i reciprocitetu sa zainteresovanim stranama, balansirajući u isto vreme ciljeve očuvanja i razvoja, može se smatrati kao stalni zadatak upravljanja. Mogu proći godine dok se ne osete prednosti i poboljšanja, posebno ako proces nije pokrenut na samom početku.

materijalni resursi i finansijske potrebe za uključivanje zainteresovanih strana„Jedan od najčešćih argumenata protiv uključivanja zainteresovanih strana jeste taj da je proces skup i da je potrebno uložiti vreme. Međutim, do sada još niko nije pokušao da izračuna troškove u smislu utroška uloženog vremena i gubitka dobre volje zbog pogrešnog pristupa” (D. Wilcox, 1994).

7 Za kompletne odgovore i imena sagovornika pogledajte Bernd Pfleger: What is the Most Important Skill or Knowledge for a Protectedd Area Manager? in Improving Protected Areas, Getzner M. and Jungmeier M. (eds.), Hezn Verlag. Klagenfurt, pp. 69–72.

83


Akt

ivno

stO

pis

Ulo

ga

Istr

aživ

anje

i pr

elim

inar

ne p

roce

ne

Terit

orija

lna

anal

iza

soci

jaln

ih i

ekon

omsk

ih u

slov

a u

loka

lnim

za

jedn

icam

a.

Nau

čne

stud

ije i

map

e za

jedn

ica

koje

se

nal

aze

u ob

last

i od

inte

resa

za

upra

vlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

: lo

kaln

i res

ursi

, dem

ogra

fska

situ

acija

, lo

kaln

e pr

ivre

dne

aktiv

nost

i i n

jihov

a ev

oluc

ija (a

ktiv

nost

i u v

ezi s

a re

surs

ima

koji

su ta

kođe

zas

tupl

jeni

u p

arku

: is

paša

, drv

na in

dust

rija,

turiz

am, i

td.).

Na

ovaj

nač

in d

obić

ete

solid

nu o

snov

u i d

rago

cen

preg

led

zain

tere

sova

nih

stra

na i

pom

oći ć

e va

m to

u:

inte

gris

anju

loka

lnog

razv

oja

u sp

ecifi

čne

cilje

ve

zašt

ite, d

efini

sanj

u po

treba

loka

lnih

zaj

edni

ca i

zain

tere

sova

nih

stra

na i

pred

viđa

nju

prom

ena

u ne

kim

inte

resi

ma

toko

m v

rem

ena.

Nav

eden

e in

form

acije

tako

đe m

ogu

biti

koris

ne u

map

iranj

u ra

spol

oživ

ih lj

udsk

ih re

surs

a po

trebn

ih z

a us

post

avlja

nje

partn

erst

va.

Inte

gris

anje

soc

ijaln

ih a

naliz

a

Map

iranj

e in

tere

sa u

zaš

tićen

om

podr

učju

.

Stu

dije

koj

e se

odn

ose

na

inte

rakc

ije (n

a ek

onom

skom

, so

cija

lnom

, kul

turn

om n

ivou

) izm

eđu

zain

tere

sova

nih

stra

na i

zašt

ićen

og

podr

učja

i ut

icaj

koj

i usp

osta

vlja

nje

zašt

ićen

og p

odru

čja

ima

na ra

zlič

ite

zain

tere

sova

ne s

trane

u s

mis

lu n

ovog

re

žim

a ko

rišće

nja

zem

ljišt

a.

Map

iranj

e vl

asni

štva

nad

zem

ljišt

em, d

ostu

pnos

t, ko

rišće

nje

zem

ljišt

a i v

lasn

ištv

o na

d ze

mlji

štem

, tu

ristič

ka p

odru

čja,

kva

ntifi

kova

nje

ekon

omsk

og i

druš

tven

og u

ticaj

a ko

ji re

žim

zaš

tićen

og p

odru

čja

ima

na ra

zlič

ite k

ateg

orije

zai

nter

esov

anih

stra

na

pom

oći ć

e va

m d

a ra

zum

ete

kako

sve

to u

tiče

na

razl

ičite

zai

nter

esov

ane

stra

ne i

pom

oći ć

e va

m d

a id

entifi

kuje

te o

blas

ti u

kojim

a su

ti u

ticaj

i i in

tere

si

jači

. U ta

kvim

obl

astim

a će

naj

vero

vatn

ije m

orat

i da

se

inte

nziv

ira d

ijalo

g, u

cilj

u us

post

avlja

nja

ravn

otež

e ra

zvoj

nih

inte

resa

. Obl

asti

inte

reso

vanj

a tre

balo

bi d

a bu

du u

kor

elac

iji s

a un

utra

šnjim

zo

nira

njem

. Bić

e to

kor

isna

vež

ba z

a kr

eira

nje

pris

tupa

uče

šća

u sk

ladu

sa

potre

bam

a ra

zlič

itih

zain

tere

sova

nih

stra

na, š

to p

reds

tavl

ja v

ažan

kor

ak

u id

entifi

kova

nju

poru

ka k

oje

su n

ajpo

godn

ije z

a sv

aku

kate

gorij

u za

inte

reso

vani

h st

rana

, kad

a se

ob

aveš

tava

ju o

zaš

tićen

om p

odru

čju

i cilj

evim

a up

ravl

janj

a tim

pod

ručj

em.

Tabe

la II

I.2. –

Akt

ivno

sti k

oje

se o

dnos

e na

ukl

juči

vanj

e za

inte

reso

vani

h st

rana

, koj

e za

htev

aju

finan

sira

nje

84


Akt

ivno

stO

pis

Ulo

ga

Inte

gris

anje

soc

ijaln

e an

aliz

e

Ana

liza

zain

tere

sova

nih

stra

na.

Logi

stič

ki tr

oško

vi il

i tro

škov

i an

gažo

vanj

a ko

nsul

tana

ta.

Pre

duzi

man

je s

veob

uhva

tne

anal

ize

zain

tere

sova

nih

stra

na, u

zim

ajuć

i u o

bzir

inte

rese

, ul

oge,

moć

i, je

ste

od s

uštin

ske

važn

osti

u pl

anira

nju,

odl

učiv

anju

o d

izaj

nu p

artic

ipat

ivno

g pr

oces

a, k

oji b

i tre

balo

da

odgo

vara

ju v

ašem

sp

ecifi

čnom

kon

teks

tu. R

eč je

o v

eom

a va

žnom

ko

raku

ne

sam

o u

poče

tnom

pla

nira

nju

ili fa

zi

pret

plan

iranj

a (p

re u

spos

tavl

janj

a za

štić

enog

po

druč

ja),

nego

i u

prip

rem

i pro

jekt

a. P

omen

uta

anal

iza

treba

lo b

i da

obuh

vati

tako

đe i

anal

izu

pred

nost

i i o

gran

ičen

ja k

oje

nast

aju

usle

d us

post

avlja

nja

zašt

ićen

og p

odru

čja,

za

svak

u ka

tego

riju

zain

tere

sova

ne s

trane

.

Dod

atne

pro

cene

Pro

cena

niv

oa in

form

isan

osti

zain

tere

sova

nih

stra

na, s

tepe

n sv

esti,

pot

rebe

i oč

ekiv

anja

u

odno

su n

a za

štić

eno

podr

učje

.

Pok

rivan

je tr

oško

va s

tudi

je (a

ko je

radi

o ko

nsul

tant

ili i

stra

živa

čko

telo

/istra

živa

č,

grup

e vo

lont

era)

, ili

pokr

ivan

je tr

oško

va

za p

revo

z, š

tam

panj

e m

ater

ijala

(u

pitn

ici,

eval

uaci

oni f

orm

ular

i).

Veom

a je

važ

no i

stal

no s

e na

glaš

ava

da je

po

trebn

o m

eriti

svo

je re

zulta

te, š

to b

i tre

balo

da

bud

e pr

ateć

i deo

nap

retk

a, u

z uč

ešće

za

inte

reso

vani

h st

rana

. Pre

dsta

vlja

to, č

ak i

ako

je re

č sa

mo

o su

bjek

tivno

j pro

ceni

, dob

ar n

ačin

da

se

vidi

koj

e su

akt

ivno

sti b

ile u

speš

ne i

gde

još

uvek

pos

toji

pros

tor z

a po

boljš

anje

(nap

ravi

te

jasn

ije p

oruk

e, p

ruži

te d

odat

ne in

form

acije

, pr

omen

ite s

reds

tva

za k

omun

ikac

iju, i

td.).

85


Akt

ivno

stO

pis

Ulo

ga

Kom

unik

acija

i po

diza

nje

sves

ti

Izgr

adnj

a i o

drža

vanj

e in

frast

rukt

ure

i obj

ekat

a za

in

form

isan

je i

kom

unik

aciju

.

Ukl

juči

vanj

e in

form

acio

nih

cent

ara

za p

oset

ioce

i in

form

ativ

nih

tača

ka

(sa

svim

ukl

juče

nim

troš

kovi

ma

za fu

nkci

onis

anje

, am

ortiz

aciju

, sa

troš

kovi

ma

za iz

radu

stu

dija

iz

vodl

jivos

ti), i

nter

net s

trani

ca (d

izaj

n,

host

ing,

troš

kovi

odr

žava

nja)

, tem

atsk

ih

staz

a.

Nav

eden

a in

frast

rukt

ura

je n

eoph

odna

ne

sam

o da

bi p

onud

ila o

pšte

ili s

peci

jaliz

ovan

e in

form

acije

za

širu

javn

ost i

li ci

ljne

grup

e, n

ego

i da

bi s

e na

prav

io p

rost

or u

kom

e ne

ke o

d za

inte

reso

vani

h st

rana

mog

u im

ati s

voje

šta

ndov

e i p

rom

ovis

ati

svoj

e ak

tivno

sti i

li lo

kaln

e pr

oizv

ode.

Prip

rem

a m

ater

ijala

za

kom

unic

iranj

e.

Prip

rem

a in

fora

mtiv

nog

mat

erija

la

(prir

učni

ci, p

oste

ri, li

fleti,

bilt

eni,

map

e,

vodi

či):

trošk

ovi š

tam

pe, p

otro

šni

mat

erija

l. M

ater

ijali

sa z

aklju

čcim

a sa

ko

nsul

tativ

nih

sast

anak

a ta

kođe

mog

u bi

ti uk

ljuče

ni.

Njih

ova

ulog

a bi

treb

alo

da b

ude

ne s

amo

da

zain

tere

sova

ne s

trane

saz

naju

o z

aštić

enom

po

druč

ju, u

lozi

koj

u to

pod

ručj

e im

a i c

iljev

ima,

o

uloz

i adm

inis

traci

je i

njen

im d

elat

nost

ima,

ne

go i

da im

aju

stal

an k

onta

kt s

a do

stig

nući

ma,

pr

oble

mim

a i i

nici

jativ

ama

za iz

grad

nju

partn

erst

ava,

sa

zako

noda

vnim

i ad

min

istra

tivni

m

prom

enam

a, s

a m

oguć

nost

ima

za d

obija

nje

finan

sijs

ke p

odrš

ke z

a lo

kaln

i raz

voj.

Org

aniz

ovan

je ja

vnih

kon

sulta

cija

.

Org

aniz

ovan

je s

asta

naka

sa

zain

tere

sova

nim

stra

nam

a: u

klju

čuju

ći

prip

rem

u in

form

ativ

nog

mat

erija

la,

trošk

ove

prev

oza

(ako

pos

toje

), iz

najm

ljiva

nje

sale

za

sast

anke

, več

era,

lo

gist

ička

pod

rška

, pot

rošn

i mat

erija

l, tro

škov

i kom

unik

acija

(npr

. tel

efon

, po

šta,

faks

i sl

.), š

tam

panj

e iz

vešt

aja

sa

kons

ulta

cija

.

Oku

plja

nje

(odr

eđen

ih) z

aint

eres

ovan

ih s

trana

u

zaje

dnič

ki ra

d, k

ako

bi s

e po

stig

li sp

ecifi

čni c

iljev

i: in

form

isan

je, k

onsu

ltaci

je s

a za

inte

reso

vani

m

stra

nam

a, n

jihov

o uk

ljuči

vanj

e u

prel

imin

arne

pr

ocen

e i s

lično

.

86


Akt

ivno

stO

pis

Ulo

ga

Kom

unik

acija

i po

diza

nje

sves

ti

Usp

osta

vlja

nje

lično

g ko

ntak

ta

sa (o

dređ

enim

) zai

nter

esov

anim

st

rana

ma.

Troš

kovi

put

ovan

ja, k

omun

ikac

ije

(tele

fons

ki ra

čun)

.

Dire

ktno

zbl

ižav

anje

(odr

eđen

ih) z

aint

eres

ovan

ih

stra

na je

pon

ekad

pot

rebn

o u

cilju

reša

vanj

a od

ređe

nih

pita

nja

u ve

zi s

a sp

ecifi

čnim

cilj

evim

a up

ravl

janj

a, ra

di in

form

isan

ja, o

dnos

no tr

ažen

ja

info

rmac

ija, i

li ra

di u

spos

tavl

janj

a pa

rtner

stva

.

Jača

nje

kapa

cite

ta i

obuk

a

Obu

ka z

apos

leni

h u

kom

unic

iranj

u i

pris

tupu

zaj

edni

cam

a.

Uče

šće

zapo

slen

ih i

onih

koj

i su

odg

ovor

ni z

a ko

mun

ikac

iju

sa z

ajed

nica

ma

u za

štić

enom

po

druč

ju n

a tre

ninz

ima,

sem

inar

ima,

ra

dion

icam

a; a

ngaž

ovan

je

kons

ulta

nta.

Vrlo

je v

ažno

imat

i obu

čene

zap

osle

ne, p

oseb

no

sa iz

raže

nim

veš

tinam

a u

kom

unic

iranj

u i

odno

sim

a sa

javn

ošću

. Neo

phod

no je

, tak

ođe,

im

ati b

ar o

snov

no z

nanj

e o

učeš

ću z

aint

eres

ovan

ih

stra

na u

upr

avlja

nju

zašt

ićen

im p

odru

čjem

.

Prip

rem

a sp

ecifi

čnih

pla

nova

i st

rate

gija

Izra

da p

lana

/stra

tegi

je k

omun

ikac

ije

za z

aštić

eno

podr

učje

.Lo

gist

ički

troš

kovi

ili t

rošk

ovi

anga

žova

nja

kons

ulta

nta.

Nab

roja

ne s

trate

gije

bi t

reba

lo d

a se

zas

niva

ju n

a an

aliz

i zai

nter

esov

anih

stra

na i

bolje

je d

a se

ne

pred

uzim

aju

u pr

ipre

mno

j faz

i, ne

go p

osle

te fa

ze,

kada

se

dobi

je d

ovol

jno

info

rmac

ija o

razl

ičiti

m

kate

gorij

ama

zain

tere

sova

nih

stra

na i

kada

već

do

đe d

o ne

ke in

tera

kcije

sa

njim

a. T

o bi

pom

oglo

u

bolje

m o

rgan

izov

anju

cilj

nih

grup

a i s

reds

tava

za

kom

unik

aciju

, per

iodi

čnom

org

aniz

ovan

ju

info

rmac

ioni

h/ko

nsul

tativ

nih

kam

panj

a i d

rugo

g.

Važn

o je

, tak

ođe,

da

se u

tvrd

i naj

bolje

sre

dstv

o za

kom

unik

aciju

ali

i nač

in n

a ko

ji se

mož

e m

eriti

na

pred

ak u

ang

ažov

anju

zai

nter

esov

anih

stra

na.

Treb

alo

bi to

da

bude

pov

ezan

o sa

per

iodi

čnim

pr

ocen

ama

nivo

a in

form

isan

osti

i sve

sti,

njih

ovim

st

avov

ima,

itd.

87


odeljak ivinstrumenti za ParticiPativno uPravljanje

88


a. alati za Preliminarnu analizu

U Priručniku (Odeljak II) predstavljen je jednostavan model analize zainteresovanih strana. Postoje brojni alati koji se mogu koristiti za detaljnu analizu različitih atributa zainteresovanih strana. U ovom odeljku će biti prezentovan nešto složeniji model analize zainteresovanih strana. Strukturirani sled koraka dat je u Aneksu I.

1. analiza zainteresovanih strana A. O analizi

Zaštojepotrebnaanalizazainteresovanihstrana?U cilju jačanja i obezbeđivanja učešća zainteresovanih strana u upravljanju zaštićenim područjima, potrebno je uraditi analizu trenutne situacije, koja će služiti za efikasno i realno planiranje komunikacije, partnerstva i drugih oblika aktivnog učešća zainteresovanih strana.

Proces identifikovanja zainteresovanih strana jeste veoma važan deo uspešnog participativnog procesa. Neophodno je ustanoviti, da bi se postiglo sveobuhvatno učešće, da li su sve zainteresovane strane identifikovane.

Participativno upravljanje se u velikoj meri odnosi na upravljanje međuljudskim (i međuinstitucionalnim) odnosima i može se porediti sa međuljudskom komunikacijom na višem nivou. Analiza zainteresovanih strana predstavlja alat koji može pomoći upravljačima zaštićenog područja da identifikuju svoje (moguće) partnere u dijalogu i da definišu njihovu strukturalnu ulogu, interese, moć i stav zainteresovanih strana u odnosu na procese/aktivnosti za koje su nadležni, „i da pronađu načine za iskorišćavanje podrške onih koji ih podržavaju, što će im pomoći pri upravljanju rizicima poteklim od zainteresovanih strana koje jesu protiv njih” (Wilcox, D., 1994). Analiza zainteresovanih strana može biti korisna u radu sa složenim i dinamičnim procesima i u uspešnom upravljanju ljudskim resursima u zaštićenom području, tako što će biti obezbeđena „osnova za razumnije delovanje” (Wilcox, D., 1994).

Analiza zainteresovanih strana pomaže u pronalaženju odgovora na pitanje: Koje bi zainteresovane strane trebalo uključiti?

89


Čemukoristianalizazainteresovanihstrana?Analiza zainteresovanih strana može pomoći u razumevanju:

� ko su ljudi koji će imati korist od procesa/projekta/akcije i slično; � na koga će uticati (pozitivno ili negativno); � ko može uticati pozitivno ili negativno na proizvode i rezultate vašeg projekta/akcije (ko vam može pružiti podršku ili vas ometati);

� ko bi trebalo nešto da kaže i da se njegova opcija uzme u obzir u vašoj akciji/projektu (stepen značaja ljudi u specifičnoj akciji/projektu/procesu).

Kadajepotrebnouraditianalizuzainteresovanihstrana?Ponuđena alatka se može koristiti u svim fazama životnog ciklusa zaštićenog područja (slika III.2), od faze identifikacije projektne ideje, preko faza analize situacije i problema, planiranja i dizajna projekta/upravljanja zaštićenim područjem, do faza implementacije, monitoringa i konačne ili periodične revizije u svim oblastima delovanja.

Analiza zainteresovanih strana predstavlja veoma važan korak, čije ostvarenje može znatno da doprinese ne samo poboljšanju opšte efikasnosti i efektivnosti upravljanja/projekta, nego i razvoju participativnog upravljanja. Potrebno je stoga da analiza zainteresovanih strana bude posebno promovisana kao najbolja praksa u upravljanju zaštićenim područjem i da, kao sastavni deo rešenja za program upravljanja, bude uključena u tehničke smernice koje će biti ozvaničene i u nacionalnim zakonskim dokumentima, relevantnim za upravljanje zaštićenim područjima i upravljanje projektima.

B. Kakouraditianalizuzainteresovanihstrana

Uobičajeno je da se analiza zainteresovanih strana sastoji iz dve glavne faze, koje su manje-više organizovane kao koraci uspeha, u odnosu na cilj, na nivo analize i atribute zainteresovanih strana koje su izrazile želju da uđu u razmatranje. Predstavljene su glavne tačke koje je potrebno analizirati, ali su takođe pomenute i ostale, koje bi mogle da uđu u razmatranje.

FazaI:IdentifikacijazainteresovanihstranaFazaII:Analizazainteresovanihstrana(karakterizacija)

Najvažniji koraci u ovoj fazi jesu:• identifikacijainteresazainteresovanihstrana• procena(mogućeg)uticaja(matricaznačaja/uticaja)

zainteresovanihstrana

90


faza i: identifikacija zainteresovanih stranaPripremnikorak:Razmatranjekontekstazaštićenogpodručja

Komunikacija i uključivanje zainteresovanih strana trebalo bi da se usklade sa kontekstom. Grupe zainteresovanih strana i njihove karakteristike stoje u korelaciji sa specifičnim kontekstom svakog zaštićenog područja. Pre početka rada na analizi zainteresovanih strana stoga jeste neophodno:

� znati koji se aspekti u vezi sa kontekstom odnose/mogu se odnositi na uključivanje zainteresovanih strana;

� biti svestan njihove relevantnosti i značaja; � revidirati i uzeti u razmatranje te aspekte.

Kontekst se odnosi na mnoštvo aspekata: � aspekti koji se odnose direktno na zaštićeno područje (npr. IUCN kategorija, vrednosti od interesa za zaštitu i vrednosti koje se koriste, pretnje, struktura vlasništva zemljišta, dobit, odnosi sa lokalnim zajednicama, sistem upravljanja, organizacioni kapaciteti i slično);

� indirektni aspekti proističu iz: ▪ teritorijalnog konteksta koji nastaje od pozicije (u regionu/zemlji) i socio-

ekonomskih karakteristika susednih teritorija (npr. stepen urbanizacije, ekonomija, nivo socio-ekonomskog razvoja i uloge na nacionalnom/regionalnom nivou i slično);

▪ administrativnog konteksta (npr. broj administrativnih jedinica koje dele dato područje i sistem upravljanja);

▪ političkog konteksta (npr. politička podrška zaštiti prirode, nivo političkog uticaja).

Karakteristike su povezane sa datim interesima koje imaju različite grupe zainteresovanih strana, kao što su nivo interesa ili zavisnost od prirodnih resursa u zaštićenom području, stav i ponašanje prema zaštićenom prostoru. Upravljač zaštićenog područja mora da upravlja tim interesima, kako bi dostigao ciljeve upravljanja.

U proceni efikasnosti upravljanja (Hockings, M. et al., 2006), autori smatraju da je kontekst zaštićenog područja relevantan element u ciklusu upravljanja koji mora biti razmatran. U tom smislu, kontekst je definisan i procenjuje se na osnovu sledećih kriterijuma: značaj područja (u smislu uloge u zaštiti), vrednosti, pretnje i slabosti, mogućnosti, kao i društveno-ekonomski i politički faktori u nacionalnom kontekstu.

91


U Odeljku II predstavljeno je korišćenje kriterijuma vrednosti i pretnji, kao najrelevantnijih u identifikovanju ključnih zainteresovanih strana u zaštićenom području.

Identifikacija može započeti odgovaranjem na pitanja: � Koja je oblast interesa važna za upravljanje zaštićenim područjem? � Koje lokalne zajednice treba uključiti i gde zainteresovane strane žive? � Koje naselje i ljudska zajednica jesu relevantne za to da bi se uzele u razmatranje u analizi zainteresovanih strana?

Prvikorak:Kosuzainteresovanestrane?

Prva faza je posebno značajna jer će se, na primer, shodno različitim ulogama, značaju, interesima i ponašanju, za svaku homogenu grupu razviti posebna strategija ili plan uključivanja. Izostavljanje neke zainteresovane strane iz procesa, ili umanjivanje njene uloge, može znatno uticati na proizvode koji se dobijaju realizacijom projekta, programa, aktivnosti ili procesa; što je analiza zainteresovanih strana uopštenija to je manje upotrebljiva.

Autori (Thomas L. i Middleton J., 2003) predlažu sledeća pitanja za identifikovanje zainteresovanih strana:

� Kako se ljudi odnose prema području – kako ga koriste i vrednuju? � Koje su njihove uloge i nadležnosti? � Na koji način na njih utiču inicijative upravljanja? � Koji je trenutni uticaj njihovih aktivnosti na vrednosti zaštićenog područja?

Postoji mnoštvo definicija zainteresovanih strana koje su dali istraživači ili praktičari i postoje mnogi preporučeni načini da se razvije sveobuhvatna lista relevantnih zainteresovanih strana.

Kosuzainteresovanestrane?

„Zainteresovane strane jesu bilo koji pojedinac, zajednica, grupa ili organizacija koji imaju neki interes u rezultatima koji nastaju primenom programa, a ti rezultati mogu uticati pozitivno ili negativno na zainteresovane strane, ili pak same zainteresovane strane utiču na aktivnost pozitivno ili negativno” (DFID, 2002).

92


Najčešće, zainteresovane strane ispunjavaju jedan ili više sledećih kriterijuma: � imaju legitimna prava („vlasnici prava“), kao što su vlasništvo nad zemljištem ili prava upravljanja zemljištem/resursima, imaju javno pravo na određenu dobit od postojanja zaštićenog područja (npr. direktna dobit, rekreacija);

� imaju zvanične nadležnosti/mandate koji se odnose na zemljište ili neke druge karakteristike u zaštićenom području;

� imaju druge direktne ili indirektne interese u korišćenju; � mogu uticati pozitivno ili negativno na aktivnost/proces upravljanja, na delove u zaštićenom području i slično;

� na zainteresovane strane može pozitivno ili negativno uticati postojanje zaštićenog područja, zemljište ili režim upravljanja resursima, ili neke aktivnosti/neki procesi upravljanja (dobiti ili nedostaci).

Ponekad se preporučuje podela zainteresovanih strana na grupe prema tome da li pripadaju privatnim, javnim ili neprofitnim sektorima (Sekretarijat CBD-a, 2009).

SAVETI ZA SVEOBUHVATNU IDENTIFIKACIJU ZAINTERESOVANIH STRANA

� Dodajte svojoj analizi teritorijalnu dimenziju. Važno je da razumete kako se interesi zainteresovanih strana razlikuju unutar teritorije zaštićenog područja i susednih oblasti. Mapiranje zainteresovanih strana i njihovih interesa u vezi sa internim zoniranjem i najznačajnijim vrednostima zaštićenog područja jeste ključno u razvoju efikasnih mera za upravljanje i komunikaciju. Da biste to uradili, možete početi sa (re)definisanjem prostora od interesa za upravljanje, tako da su

Sledeći kriterijumi se mogu koristiti kako bi sedobiočitavopsegrelevantnihzainteresovanihstrana(G. Borrini-Feyerabend, 1996):

� važeća prava na zemljište i prirodne resurse; � nivo ekonomske i socijalne zavisnosti od tih resursa; � istorijski i kulturni odnosi prema resursima; � nivo delovanja i interesa u upravljanju; � trenutni ili potencijalni uticaj aktivnosti zainteresovanih strana na resurse; � jedinstveno znanje i veštine za upravljanje resursima; � gubici i štete prouzrokovane procesom upravljanja; � jednakost u pristupu resursima i podeli dobiti od korišćenja resursa; � usklađenost interesa i aktivnosti zainteresovanih strana sa nacionalnim, razvojnim i politikama zaštite;

� kontinuitet odnosa (npr. stanovnici nasuprot turistima).

93


uključene sve važne teritorije i lokalne zajednice van zaštićenog područja. Možete to da uradite služeći se mapom svog zaštićenog područja, listom naseljenih mesta u okolini i listom vlasnika zemljišta.

Prilikom odabira interesnih zajednica, možete ih grupisati kao: ▪ susedi (zajednice u susedstvu zaštićenog područja); ▪ vlasnici zemljišta (zajednice koje su vlasnici zemljišta u zaštićenom području,

bez obzira na lokaciju); ▪ susedi i vlasnici zemljišta (susedne zajednice koje poseduju zemljište u

zaštićenom području).

� Ne zaboravite vremensku dimenziju. Kada se radi analiza zainteresovanih strana, važno je fokusirati se ne samo na trenutnu situaciju, nego i na prošlost, ali i predvideti značaj koji neke zainteresovane strane mogu imati u budućnosti. Nove zainteresovane strane mogu se pojaviti tokom vremena i takođe je važno razmotriti i te nove zainteresovane strane. Potrebno je osvrnuti se i na istorijski razvoj zaštićenog područja, sledeći njegov životni ciklus, i u njemu identifikovati zainteresovane strane koje su imale važnu ulogu i koje bi takođe mogle imati aktivnu ulogu u budućnosti.

� Vi, kao upravljačko telo zaštićenog područja, predstavljate ključnuzainteresovanu stranu i prema tome morate biti uključeni u analizu.

U Aneksu 1 – A. pronaći ćete detaljni sled koraka i pitanja koji će vas voditi kroz ovu fazu analize.

naPomena! Prema nabrojanim kriterijumima mogu se odrediti kategorije zainteresovanih strana, grupe i podgrupe (npr. vlasnici zemljišta, upravljači prirodnim resursima, lokalne vlasti, finansijeri, preduzetnici u turizmu, kreatori politike i slično). ! Iako je lakše i preporučljivo da se započne identifikovanjem većih grupa zainteresovanih strana, u cilju dobijanja što korisnije analize za specifične namene vrlo je važno izvršiti diferenciranje u manje, homogene grupe, prema njihovoj opštoj ulozi, nameri ili interesu (npr. šumski okruzi, vlasnici privatnih šuma, udruženja farmera, domaćini, vodiči aktivni u zaštićenom području, većinski vlasnici dobara u zaštićenom području, ministarstvo, program EU i drugo). Verovatno će biti potrebno razlikovati pojedine zainteresovane strane (npr. neko ministarstvo je više važno za vaše aktivnosti, neki šumarski okrug će odbiti dijalog, načelnik koji vam daje jaču podršku, ugostitelji iz određenog dela zaštićenog područja, lokalne vođe). Svrha ove faze jeste identifikovanje zainteresovanih strana koje su relevantne i koje će biti analizirane i uključene u planiranje.

94


faza ii: analiza zainteresovanih strana/karakterizacija Svrha analize zainteresovanih strana jeste u tome da bolje upoznate zainteresovane strane, kako biste mogli da koncentrišete svoje napore i resurse na rad sa onima koji imajunajvećiuticaj i kojitrpenajvećeuticaje. Navedena dva kriterijuma čine osnovne kriterijume, ali ima mnogo više atributa koji mogu biti bitni i koje bi trebalo uzeti u razmatranje. U nastavku će biti predstavljeni kao dodatni kriterijumi.

Prvikorak:KojisuinteresizainteresovanihstranaizvaničnaulogaRazumevanje složenosti konteksta u kojem su vlasti u zaštićenom području spremne da ostvare svoje specifične ciljeve upravljanja, poznavanje interesa, potreba i ciljeva (mogućih) partnera, jeste veoma važno za postizanje željenih rezultata.

Analiza interesa zainteresovanih strana (koja se može uraditi uz njihovo učešće u otvorenom dijalogu), predstavlja korisnu vežbu i prvi korak u identifikovanju:

� rizika za projekat, specifičnih ciljeva upravljanja ili opštih aktivnosti upravljanja; � uticaja koji projekat ili aktivnost upravljanja imaju na svaku zainteresovanu stranu, sagledavanjem konkretnih interesa zainteresovanih strana.

Analizu bi trebalo uraditi uzimajući u obzir sledeće. � Opšte interese identifikovanih zainteresovanih strana i/ili zvaničnu misiju i ulogu u zajednici u kojoj su aktivne, ili generalno u društvu. Zvaničnauloga,nadležnosti i misija zainteresovanih strana u vezi su sa prenetim nadležnostima i odgovornostima, kapacitetima i resursima, ciljevima i interesima koji moraju biti prepoznati i pažljivo razmatrani, jer, da bi ciljevi bili uspešno ostvareni, nužno je balansirati situacije koje ponekad mogu biti konfliktne.

� Specifične interese u zaštićenom području koji nastaju kao posledica interakcija u tom zaštićenom području, a ponekad su određeni legalnim ili običajnimpravima,ciljevima korišćenja koji mogu biti fokusirani na prirodne resurse unutar zaštićenog područja, ili na druge vrednosti koje se koriste ili ne koriste, ili na usluge koje zaštićeno područje može da ponudi (tabela IV.1). U cilju budućeg oblikovanja dobre strategije za saradnju, partnerstvo i generalno uključivanje zainteresovanih strana, podjednako je važno znati da li su specifični interesi ujedno podržani i nekim legitimnim pravom (npr. prava vlasništva ili prava na korišćenje zemljišta).

Identifikujte veze zainteresovanih strana sa zaštićenim područjem(vrednosti, dobiti, uticaji), njihove intereseuzaštićenompodručju,potrebeiprioritete.

SAVET: Procenjujte i diskutujte o potencijalnim dobitima u vezi sa zaštićenimpodručjemna otvoren, participativan način. Ko ostvaruje dobit? Da li su te koristi ostvarene i vrednovane? Šta bi u tom smislu trebalo uraditi? Šta može da uradi upravljač zaštićenog područja? Ko može da promeni situaciju?

95


DODATNI KRITERIJUMI KOJE JE POTREBNO UZETI U OBZIR � Područjeinteresailinadležnostizainteresovanihstrana (kada su jasno definisani) jeste takođe relevantan aspekt koji se mora uzeti u obzir kao kriterijum za evaluaciju njihovog uticaja i značaja za upravljanje. Kriterijum će biti korišćen u sledećem koraku.

� Očekivanja zainteresovanih strana (ako postoje82) prema

zaštićenom području i upravljaču – šta svaka od zainteresovanih strana očekuje od zaštićenog područja/upravljača zaštićenog područja da donese/ponudi njima ili lokalnoj zajednici (tabela IV.1). Pokušajte da spoznate da li su očekivanja zainteresovanih strana realna, da li su te strane dobro informisane o ulozi, aktivnostima i problemima upravljača zaštićenog područja. Potrudite se, ako su ta očekivanja nerealna, da aktivnosti učinite što transparentnijim i informišite zainteresovane strane o tome.

Periodični pregledi ili otvorene debate sa zainteresovanim stranama mogu veoma koristiti pri spoznaji očekivanja i pri razumevanju jesu li ta očekivanja realna ili nisu. Poznavanje i praćenje tih aspekata može pomoći u formulisanju, preformulisanju i predstavljanju poruke o misiji, ulozi i aktivnostima koje imate, tako da očekivanja zainteresovanih strana postanu realnija, a vaša uloga predstavnika vlasti i učesnika u lokalnoj zajednici bude značajnija. U zemljama i područjima gde je sistem zaštićenih područja skoro uspostavljen, ili je upravljanje skoro preoblikovano prema modernim principima i složenim, integrisanim pristupima to je još važnije.

� Ne zaboravite, takođe, da razmotrite i procenite: ▪ uticaj sopstvenih odluka/akcija na interese zainteresovanih

strana, na primer, promocija projektnih aktivnosti koja može doneti korist (poput turizma), što može povećati interesovanje zainteresovanih strana i imati uticaja na intenziviranje međusobnog dijaloga;

8 Gradske i opštinske vlasti, na primer, mogu očekivati da će uprava zaštićenog područja davati doslednu podršku za razvoj turizma, kao što je zahtev za finansiranje i organizovanje razvoja (eko)turizma; škole mogu da očekuju od uprave zaštićenog područja da organizuju obrazovne aktivnosti za njih, i slično.

faza ii: analiza zainteresovanih strana/karakterizacija Svrha analize zainteresovanih strana jeste u tome da bolje upoznate zainteresovane strane, kako biste mogli da koncentrišete svoje napore i resurse na rad sa onima koji imajunajvećiuticaj i kojitrpenajvećeuticaje. Navedena dva kriterijuma čine osnovne kriterijume, ali ima mnogo više atributa koji mogu biti bitni i koje bi trebalo uzeti u razmatranje. U nastavku će biti predstavljeni kao dodatni kriterijumi.

Prvikorak:KojisuinteresizainteresovanihstranaizvaničnaulogaRazumevanje složenosti konteksta u kojem su vlasti u zaštićenom području spremne da ostvare svoje specifične ciljeve upravljanja, poznavanje interesa, potreba i ciljeva (mogućih) partnera, jeste veoma važno za postizanje željenih rezultata.

Analiza interesa zainteresovanih strana (koja se može uraditi uz njihovo učešće u otvorenom dijalogu), predstavlja korisnu vežbu i prvi korak u identifikovanju:

� rizika za projekat, specifičnih ciljeva upravljanja ili opštih aktivnosti upravljanja; � uticaja koji projekat ili aktivnost upravljanja imaju na svaku zainteresovanu stranu, sagledavanjem konkretnih interesa zainteresovanih strana.

Analizu bi trebalo uraditi uzimajući u obzir sledeće. � Opšte interese identifikovanih zainteresovanih strana i/ili zvaničnu misiju i ulogu u zajednici u kojoj su aktivne, ili generalno u društvu. Zvaničnauloga,nadležnosti i misija zainteresovanih strana u vezi su sa prenetim nadležnostima i odgovornostima, kapacitetima i resursima, ciljevima i interesima koji moraju biti prepoznati i pažljivo razmatrani, jer, da bi ciljevi bili uspešno ostvareni, nužno je balansirati situacije koje ponekad mogu biti konfliktne.

� Specifične interese u zaštićenom području koji nastaju kao posledica interakcija u tom zaštićenom području, a ponekad su određeni legalnim ili običajnimpravima,ciljevima korišćenja koji mogu biti fokusirani na prirodne resurse unutar zaštićenog područja, ili na druge vrednosti koje se koriste ili ne koriste, ili na usluge koje zaštićeno područje može da ponudi (tabela IV.1). U cilju budućeg oblikovanja dobre strategije za saradnju, partnerstvo i generalno uključivanje zainteresovanih strana, podjednako je važno znati da li su specifični interesi ujedno podržani i nekim legitimnim pravom (npr. prava vlasništva ili prava na korišćenje zemljišta).

Identifikujte veze zainteresovanih strana sa zaštićenim područjem(vrednosti, dobiti, uticaji), njihove intereseuzaštićenompodručju,potrebeiprioritete.

SAVET: Procenjujte i diskutujte o potencijalnim dobitima u vezi sa zaštićenimpodručjemna otvoren, participativan način. Ko ostvaruje dobit? Da li su te koristi ostvarene i vrednovane? Šta bi u tom smislu trebalo uraditi? Šta može da uradi upravljač zaštićenog područja? Ko može da promeni situaciju?

96


▪ sopstvene kapacitete da upravljate interesima zainteresovanih strana, da kontrolišete i koordinirate njihove akcije, da odgovorite na njihova očekivanja ili potrebe;

▪ svoju sposobnost da odgovorite na uticaj zainteresovanih strana na upravljanje zaštićenim područjem.

Zainteresovane strane mogu imati višestruke i složene interese, međutim, tokom ove analize, koja je deskriptivna i kvalitativna, jeste mnogo efikasnije da se identifikuju glavni, relevantni interes(i) i da se na koncizan način unesu u tabelu zainteresovanih strana. Posebno je to važno u slučajevima u kojima su identifikovani mnogi učesnici i, kako bi se bolje pratila sveukupna situacija, interesi učesnika se mogu analizirati u odnosu na ciljeve u vezi sa zaštićenim područjem sa kojima su u interakciji. Odnosno, mogu se posmatarti kao pozitivni (ako su orijentisani u kompatibilnom pravcu ili njihova misija može da bude komplementarna sa organima zaštićenog područja) ili negativni (ako su u suprotnosti, sukobljeni, divergentni). Navedene situacije se mogu opisati korišćenjem odgovarajućih znaka na tabeli zainteresovanih strana (npr. tabela IV.1).

Tabela zainteresovanih strana može da uključi sve relevantne atribute/karakteristike zainteresovanih strana, koji mogu biti organizovani i analizirani u formi koja omogućuje logičko i sistematično povezivanje. Time se omogućava razvoj adekvatne strategije uključivanja za svaku kategoriju zainteresovanih strana. U nastavku tabele dati su primeri kako razdvojiti različite kategorije zainteresovanih strana i analizirati interese i očekivanja.

Trening o vizitorskom menadžmentu – turističko zoniranje u zaštićenim područjima – nacionalni park – Vanatori Neamt

© P

ro Park

97


Zain

tere

sova

na

stra

naKa

tego

rija*

% p

odru

čja

od in

tere

sa za

za

inte

reso

vane

st

rane

9

Inte

res

u za

štić

enom

po

druč

ju+

ili -*

*

Oče

kiva

nja

u od

nosu

na

zašt

ićen

o po

druč

je (Z

P) il

i up

ravl

jača

zaš

tićen

og p

odru

čja

(UZP

)

Turis

tički

sm

ešta

jni

kapa

cite

ti un

utar

za

štić

enog

po

druč

ja

(npr

. priv

atni

pa

nsio

ni, l

ežaj

i u

zašt

ićen

om

podr

učju

, or

gani

zova

nje

aktiv

nost

i za

turis

te).

D30

% –

jedn

o m

alo

odm

aral

ište

u Z

P

Inte

res:

fina

nsijs

ka

dobi

t, od

ržav

anje

pril

iva

turis

ta k

oji n

e pr

edst

avlja

pr

itisa

k.

-

Oče

kiva

nja:

da

upra

vnik

ZP

prom

oviš

e za

štić

eno

podr

učje

, da

odr

žava

u fu

nkci

onal

no

dobr

om s

tanj

u po

stoj

eću

turis

tičku

in

frast

rukt

uru

u ZP

(npr

. put

evi

i tem

atsk

e st

aze)

, da

razv

ija

atra

ktiv

niju

infra

stru

ktur

u za

po

setio

ce (n

pr. v

izito

rske

cen

tre,

info

rmat

ivne

tačk

e), d

a po

nudi

sp

ecija

lizov

ane

info

rmat

ivne

m

ater

ijale

(npr

. tem

atsk

e pr

iručn

ike,

m

ape,

aud

io-v

odič

e) it

d.

Oče

kuje

se,

tako

đe, d

a U

ZP

podr

ži ra

zvoj

pos

lova

nja

tako

što

će

doz

volit

i ula

z au

tom

u Z

P i/i

li po

nudi

ti su

bven

cije

za

razv

oj z

elen

e ek

onom

ije.

Smeš

tajn

i ka

paci

teti

van

ZP (n

pr. p

rivat

ni

pans

ioni

, lež

ajev

i u

bliz

ini Z

P).

D20

%

Inte

res:

fina

nsijs

ka d

obit

za p

roši

renj

e po

slov

a (d

obit

od p

osto

janj

a ZP

i bo

gatij

a tu

ristič

ka

ponu

da).

+

Oče

kiva

nja:

sam

o ne

ke o

d za

inte

reso

vani

h st

rana

imaj

u oč

ekiv

anja

– d

a bu

du p

rom

ovis

ane,

da

imaj

u do

bru

infra

stru

ktur

u i

dost

upne

info

rmac

ije z

a tu

riste

(tu

ristič

ka p

onud

a po

draz

umev

a tu

ristič

ke a

ktiv

nost

i dos

tupn

e u

pros

toru

ZP

).

Tabe

la IV

.1. –

Tab

ela

zain

tere

sova

nih

stra

na (p

rimer

za

popu

njav

anje

)

98


Zain

tere

sova

na

stra

naKa

tego

rija*

% p

odru

čja

od in

tere

sa za

za

inte

reso

vane

st

rane

9

Inte

res

u za

štić

enom

po

druč

ju+

ili -*

*O

čeki

vanj

a u

odno

su n

a za

štić

eno

podr

učje

(ZP)

ili u

prav

ljača

za

štić

enog

pod

ručj

a (U

ZP)

Turis

tičke

us

luge

–

priv

atne

ko

mpa

nije

or

gani

zuju

re

krea

ciju

u Z

P (n

pr. j

ahan

je,

vožn

ja b

icik

la,

ture

sa

vodi

čim

a i s

l.).

D10

0%

Inte

res:

fina

nsijs

ka

dobi

t pru

žanj

em

kval

itetn

og p

rirod

nog

doži

vlja

ja, p

održ

avaj

ući

zašt

itu a

trakt

ivni

h pe

jzaž

a i p

rirod

e (v

elik

a ve

ćina

).

+

Oče

kiva

nja:

da

budu

pro

mov

isan

i, da

bud

u uk

ljuče

ni u

pro

jekt

e, d

a do

biju

pod

ršku

od

UZP

(odr

žava

nje

turis

tičke

infra

stru

ktur

e, ra

zrad

a tu

ristič

kih

tura

, slo

boda

n pr

istu

p ne

kim

pod

ručj

ima

spec

ijaln

e za

štite

/sl

obod

an p

ristu

p tu

ristim

a u

neke

pe

ćine

), da

bud

u ko

nsul

tova

ni

i ukl

juče

ni u

razr

adu

plan

a up

ravl

janj

a u

turiz

mu.

Org

ani u

prav

e (n

pr. o

pštin

ska

upra

va).

F40

%In

tere

s: in

frast

rukt

ura

za ra

zvoj

turiz

ma.

-

Oče

kiva

nja:

kor

išće

nje

infra

stru

ktur

e za

pris

tup

i ra

zvoj

(npr

. put

evi,

ener

gets

ka

infra

stru

ktur

a, s

ki s

taze

, ski

lifto

vi,

žiča

re i

sl.).

9 Po

kuša

jte d

a pr

ocen

ite k

olik

i pro

cena

t ter

itorij

e ZP

-a je

ste

pod

dire

ktni

m in

tere

som

zai

nter

esov

anih

stra

na. N

a pr

imer

, gru

pni v

odič

i mog

u bi

ti 10

0%

zain

tere

sova

ni (a

ko o

rgan

izuj

u tu

re u

čita

vom

ZP)

ili m

anje

, ako

je s

amo

deo

podr

učja

ZP

u nj

ihov

im p

rogr

amim

a.

* Ovd

e m

ožet

e do

dati

kate

gorij

u za

inte

reso

vani

h st

rana

koj

ima

prip

ada

(npr

. u o

vom

slu

čaju

D =

turis

tički

pos

lovi

ili p

rogr

amer

i, F

= lo

kaln

e vl

asti)

.

** In

tere

s m

ože

biti

proc

enje

n re

lativ

no u

odn

osu

na c

iljeve

zaš

tićen

og p

odru

čja;

mog

u se

uze

ti ka

o po

zitiv

ni (

+) a

ko s

u or

ijent

isan

i u k

ompa

tibiln

om s

mer

u, il

i su

kom

plem

enta

rni c

iljevi

ma

PA, i

li ka

o ne

gativ

ni (-

) ako

su

konfl

iktn

i, su

prot

ni il

i raz

ličiti

.

99


Drugikorak:Kojisumogućiuticajiiznačajzainteresovanihstrana?

U odnosu na kontekst zaštićenog područja i ciljeve upravljanja/projekta, uvek se izdvajaju neke grupe ili osobe koje su važnije, koje se definišu kao ciljne grupe ili korisnici, koje rukovodstvo planira da informiše, konsultuje, da uzme kao partnere ili kao podršku iz različitih razloga (npr. promena ponašanja usled povećanja svesti, dobijanje finansijske/tehničke podrške, davanje podrške ili naknade zbog oštećenja ili gubitaka zbog režima zaštite). Neki od njihovih interesa ili potreba jesu važniji, ako se posmatraju u odnosu na ciljeve upravljanja zaštićenim područjem, ili na trenutne potrebe, od nekih drugih interesa. Grupe se mogu razlikovati, od lokalnih farmera i turističkih agencija do opšte javnosti ili ministarstava i vladinih agencija, i svaka grupa ima svoje specifične interese, nivoe znanja, sposobnosti i druge karakteristike čime značajno može da utiče (pozitivno ili negativno) na ostvarenje vaših ciljeva.

Analiza celokupne složenosti pitanja upravljanja može rezultirati veoma širokim i složenim spektrom zainteresovanih strana. Ista osoba ili grupa može imati različit značaj u različitim situacijama, ili može imati dvostruku ulogu sa različitom važnošću (npr. gradska uprava može da bude u isto vreme vlasnik zemljišta i odgovorna za razvojne programe, ali njen uticaj u razvoju upravljanja zaštićenim područjem ne mora biti bitan zbog velike udaljenosti između razvojnih oblasti grada i zaštićenog područja, ili zbog prirodnih barijera). Značaj zainteresovanih strana može biti rangiran prema ulozi i mogućem uticaju.

Ciljevi ovog koraka ogledaju se u: � ocenimoći zainteresovanih strana da utiču na budući smer upravljanja zaštićenim područjem;

� ocenikapacitetazainteresovanihstrana (sposobnosti, resursi) koji mogu pomoći u postizanju vaših ciljeva.

Ponuđeni korak analize bi trebalo da vam pomogne da odredite koju ulogu svaka zainteresovanastranamožeimatiu procesu za koji ste vi odgovorni i zašto jepotrebnodasvakastranabudeuključena.Sledeći ovaj korak moći ćete da identifikujete:

� prioritetne grupe zainteresovanih strana ili pojedinaca kojima treba da se obratite i način kako da to uradite;

„Uticaj označava moć kojom zainteresovane strane preduzimanjem nekih aktivnosti mogu da olakšaju ili otežaju ostvarivanje ciljeva. Značaj jeste prioritet koji se odnosi na zadovoljavanje potreba i interesa svake zainteresovane strane” (DFID, 2002).

100


� marginalne grupe (one koje su važne, npr. trpe uticaj, ali nisu moćne i nemaju kapacitet i resurse da zadovolje svoje potrebe i predstave svoje interese), koje moraju biti angažovane i podržane u cilju postizanja jednakosti i poštene podele dobiti;

� moćne grupe koje mogu podjednako da budu i partneri i konkurencija.

Drugi važan kriterijum, relevantan za identifikovanje uticaja i značaja zainteresovanih strana jeste:

� oblast aktivnosti/nadležnosti zainteresovanih strana u zaštićenompodručju(interes može biti lokalni, ili može pokriti čitavo zaštićeno područje), što je moguće izraziti procentima, definisanjem dela ukupnog zaštićenog područja (tabela IV.1.), neke unutrašnje zone ili u odnosu na neku kategoriju korišćenja zemljišta (zavisno od situacije i cilja analize).

Klasifikovanje zainteresovanih strana prema kapacitetu uticaja na vas, kao i prema vašem kapacitetu da utičete na njih, koji je određen zaštićenim područjem, može se koristiti dijagram „duga”. Pomenuti alat jednostavan je za predstavljanje i može biti koristan za prioritizaciju vaših zainteresovanih strana u odnosu na pomenute dve karakteristike (slika IV.2).

Slika IV.2. – Dijagram „duga”

Izvor: prema Reed et al., 2009

101


Analiza se može predstaviti i kvantitativno, dodeljivanjem odgovarajuće brojne vrednosti (npr. od jedan za manje važne/manje moćne, do pet za vrlo važne/uticajne), prema važnosti i uticaju zainteresovanih strana i njihovom rangiranju. Brojne vrednosti se mogu dodeliti nakon vrlo pažljive analize i nakon uvida u važnost zainteresovanih strana u ukupnom upravljanju, ili u određenom projekatu, kao i njihove moći da utiču na očekivane rezultate. Vrednosti se mogu upisivati u postojeću tabelu zainteresovanih strana, dodavanjem dve nove kolone, ili se mogu beležiti u odvojenu tabelu (tabela IV.2).

Tabela IV.2. – Jednostavna tabela zainteresovanih strana – Značaj i uticaj(Primer za slučaj da je cilj projekta smanjenje protoka turista na tematskim stazama, blizu sela unutar ZP)

Zainteresovane strane Kategorije* Interes u ZP + ili - Značaj** Uticaj**

1. Smeštajni kapaciteti za turiste u ZP (u selu)

D

Interes: finansijska dobit, održavanje priliva turista na nivou da ne predstavlja pritisak na ZP.

- 5 4

2. Smeštajni kapaciteti van ZP (ili u specifičnom delu ZP)

D

Interes: finansijska dobit, proširenje posla (dobit od prisustva ZP i posedovanje raznovrsne turističke ponude).

+ 4 3

3. Usluge rekreacije D

Interes: finansijska dobit od ponude kvalitetnog iskustva u prirodi i podržavanja zaštite atraktivnih predela i prirode (velika većina).

+ 4 5

4. Javna uprava F Interes: infrastruktura za razvoj turizma – 1 1

* Ovde možete dodati kategoriju zainteresovanih strana kojoj pripadaju (npr. u ovom slučaju D = poslovi turizma ili razvoja, F = lokalne vlasti).** Dodela brojne vrednosti od 1 = vrlo mali značaj/uticaj do 5 = vrlo veliki značaj/uticaj.

Brojne vrednosti iz tabele mogu da se koriste za popunjavanje matrice uticaja/značaja kojom se kombinuju navedene dve varijable.

Kao rezultat dobijaju se: ključne zainteresovane strane (značajne i moćne – kvadrat D), primarne zainteresovane strane (koje su značajne za projekat/aktivnost i slično ali nemaju dovoljnu moć da utiču – kvadrat B) i ostale kategorije (slika IV.3).

102


Kategorizacija različitih zainteresovanih strana prema njihovom značaju i uticaju (što se odnosi takođe na njihove kapacitete) predstavlja jedan od najvažnijih preliminarnih koraka u postavljanju prioriteta intervencija i planiranju uključivanja.

Prema svom značaju u celokupnom procesu upravljanja ili u specifičnom projektu ili aktivnosti, zainteresovane strane se mogu klasifikovati u tri osnovne kategorije.

Primarne zainteresovane strane jesu one koje su potrebne za dozvolu, odobrenje i finansijsku podršku i one koje su pod direktnim uticajem aktivnosti organizacije ili projektne aktivnosti. Sekundarne zainteresovane strane jesu one koje su pod indirektnim uticajem. Tercijarne zainteresovane strane predstavljaju one strane koje nisu pod uticajem ili nisu uključene, ali koje mogu da daju svoje mišljenje za ili protiv (CBD, 2003).

� Ključnezainteresovanestranejesustrane koje mogu značajno da utiču na proces, ili koje su važne za njegov uspeh (npr. upravljač zaštićenog područja, upravljači zemljišta i prirodnih resursa u zaštićenom području, ministarstvo odgovorno za zaštitu prirode, NVO, i druge).

Slika IV.3. – Matrica značaja/uticaja zainteresovanih strana

103


� Primarne zainteresovane strane čine one strane na koje proces utiče pozitivno (kao korisnici), ili negativno, strane koje nisu u povoljnom položaju (npr. ljudi koji žive u lokalnim zajednicama, lokalne vlasti, vlasnici zemljišta, škole), ali nemaju veliku moć uticaja.

� Sekundarne zainteresovane strane predstavljaju sve ostale strane koje imaju interes, ili sekundarnu ulogu u procesu/aktivnosti (npr. regionalne razvojne agencije, ministarstvo za životnu sredinu, ministarstvo za turizam, ključni pojedinci).

Prema ulozi i značaju u specifičnim aktivnostima ili projektu, iste grupe ili osobe u različitim slučajevima mogu biti primarne, sekundarne ili ključne zainteresovane strane.

DODATNI KRITERIJUMI ZA ANALIZU ZAINTERESOVANIH STRANA

Određeni dodatni kriterijumi mogu da se koriste u analizi zainteresovanih strana, kada se razmatra odgovarajući nivo njihovog uključivanja, a u vezi su sa:

� stavom koji imaju u odnosu na postojanje zaštićenog područja i režima, ulogom i aktivnostima upravljača zaštićenog područja (sadašnji ili bivši konflikti i nesporazumi, koji su njihovi uzroci, kako nastaju). Tražite odgovore na sledeća pitanja: Da li upravljač zaštićenog područja radi dobro da bi objasnio suštinu ograničenja (uloga zaštićenog područja, razlozi za zaštitu područja)? Da li su data ograničenja prihvatljiva? Da li ta ograničenja mogu da se kompenzuju (finansijska kompenzacija, dodatne koristi)?

� nivoom informisanosti i svesti u odnosu na zaštićeno područje (da li različite zainteresovane strane znaju o postojanju zaštićenog područja, ograničenjima, ulozi, ciljevima, postojanju uprave zaštićenog područja, aktivnostima);

� efektivnošćuuključivanja zainteresovanih stranau proces upravljanja (u planiranju upravljanja, aktivnostima upravljanja i u donošenju odluka) – sa mogućnostima zainteresovanih strana, željama, sposobnostima da predstavljaju sopstvene interese i sa efikasnošćuuprocesuupravljanja.

U cilju da se što bolje razume kako zainteresovane strane mogu da ostvare uticaj u procesu upravljanja zaštićenim područjem, može se koristiti dodatni kriterijum (i takođe dodati u tabelu).

� Prisustvozainteresovanihstranauadministrativnimstrukturama(akotojesteslučaj),kao što su: konsultantski/nadzorni odbori, saveti i drugi nadležni organi koji, na primer, utiču direktnim glasanjem na finalne odluke i akcije.

104


Dodatni korak: Analiziranje odnosa između zainteresovanih strana(mrežnaanaliza)

Poznavanje veza među zainteresovanim stranama može imati stratešku ulogu tako što će vam pomoći da pristupite jednoj zainteresovanoj strani uz pomoć druge i da koristite postojeće kanale komunikacije za prenos poruka. U drugom slučaju možete planirati partnerstvo sa nekim zainteresovanim stranama koje su u konfliktu.

Korak se preduzima u cijlu: � identifikacije odnosa između svake zainteresovane strane i vas (kao uprave zaštićenog područja), da biste videli sa kojim zainteresovanim stranama najčešće komunicirate i sarađujete;

� identifikacije odnosa između svake vaše zainteresovane strane i drugih zainteresovanih strana, kako bi se ustanovilo da li mogu da komuniciraju i rade zajedno.

2. Procena postojećeg statusa uključivanja zainteresovanih stranaKoraci predstavljeni na slici IV.3. preporučuju se onima koji žele da preduzmu sveobuhvatne analize o trenutnom stanju uključivanja zainteresovanih strana. Sagledavanjem prethodnih inicijativa i događaja, predloženi koraci će vam pružiti relevantne informacije potrebne za razvoj plana uključivanja zainteresovanih strana. Ponuđenom metodologijom takođe se integrišu pitanja efektivnosti koja će detaljnije biti predstavljena u Odeljku IV – D.

Više informacija o tome šta je potrebno da bi se uradila analiza dostupno je u Aneksu I.

Kriterijumizaprocenustatusauključenostizainteresovanihstrana

Indikatori koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom procene postojećeg statusauključenostizainteresovanihstranau upravljanje zaštićenim područjem jesu:

� postojanje mehanizama za dijalog i rešavanje konflikta; � transparentnost, postojanje sredstava za stalno informisanje; � mogućnost da zainteresovane strane daju povratnu informaciju upravljačima zaštićenog područja;

� postojanje funkcionalnog plana komunikacije i uključivanja zainteresovanih strana;

105


� postojanje jasnih indikatora za praćenje razvoja/efektivnosti uključivanja zainteresovanih strana;

� periodična revizija plana za uključivanje zainteresovanih strana; � jasan, kvantifikovan doprinos zainteresovanih strana u procesu upravljanja; � postojanje funkcionalnog partnerstva sa zainteresovanim stranama (npr. za aktivnosti upravljanja);

� informisanje i konsultacije sa zainteresovanim stranama kada se donose važne odluke;

� aktivno uključivanje zainteresovanih strana u pripremu odluka koje se tiču upravljanja.

Procenapodržavajućihuslovazauključivanjezainteresovanihstrana

Razvoj participativnog upravljanja zavisi ne samo od vaših inicijativa, nego i od takozvanih podržavajućih uslova, a ti uslovi su u vezi sa:

� kapacitetima upravljača zaštićenog područja (znanje, novac, specijalizovanost, zaposleni koji su dostupni, odgovarajući načini komunikacije sa zainteresovanim stranama);

� postojećom strategijom uključivanja zainteresovanih strana, baziranom na analizi zainteresovanih strana;

� postojanjem stalnog tela zainteresovanih strana (npr. uspostavljenog zvaničnim merama, kao što su zakonodavne odredbe, ili su to neformalne radne grupe), postojanjem nadležnosti i formalnih obaveza da to telo bude uključeno (npr. u konsultacije), strukturom i načinom izbora članova (npr. reprezentativnost zainteresovanih strana) i njegovom fukcionalnošću;

� postojanjem stalnog programa komunikacije sa zainteresovanim stranama i programa za razvoj njihove svesti;

� komunikacijom sa zainteresovanim stranama: kada je komunikacija inicirana, koje su ciljne grupe, koji se načini komuniciranja koriste i koji su problemi u komunikaciji.

Problemi u komunikaciji sa zainteresovanim stranama moraju biti identifikovani, na primer, u slučajevima kada nema dovoljno oblika komunikacije, ne postoji otvorenost u odnosu sa zainteresovanim stranama, upravljač zaštićenog područja nema dovoljno resursa ili argumenata da inicira komunikaciju i slični problemi. Trebalo bi proveriti da li postoji povremena, periodična ili stalna komunikacija (pružanje informacija, konsultacije – npr. bilteni) sa zainteresovanim stranama, kao i da li je upravljanje transparentno (zainteresovane strane su informisane, ili imaju pristup informacijama koje se odnose na aktivnosti upravljača zaštićenog područja, probleme i javne sastanke).

106


KORACI

1. ANALIZIRAJTE PRETHODNE DOGAĐAJE

U ISTORIJI ZAŠTIĆENOG PODRUČJA I

UKLJUČIVANJA ZAINTERESOVANIH STRANA

2. ANALIZIRAJTE INICIJATIVE UPRAVLJAČA

ZP KOJE SE ODNOSE NA UKLJUČIVANJE

ZAINTERESOVANIH STRANA (npr. informisanje i

kampanje podizanja svesti, konsultacije i dr.)

3. IDENTIFIKUJTE STEPEN UKLJUČENOSTI

ZAINTERESOVANIH STRANA

4. IDENTIFIKUJTE I PROCENITE

KORISTI I TROŠKOVE UKLJUČIVANJA

ZAINTERESOVANIH STRANA

5. IDENTIFIKUJTE RIZIKE U VEZI SA

UKLJUČIVANJEM ZAINTERESOVANIH STRANA

↓↓

↓↓

↓↓

CILJEVI

Glavniakterisuuključeniinjihoveulogesuidentifikovane

Glavne ciljne grupe sagledane Identifikovanezainteresovanestrane koje su trajno uključene

Identifikovanjeoblikuključivanjazainteresovanihstrana Identifikovanjestepenuključenostiključnihzainteresovanihstrana

Rešeni su problemi i identifikovanesupromenenastaleuključivanjemzainteresovanihstranaProcenjeni su troškovi uključivanjazainteresovanihstrana Dobit i podela troškova su proračunati

Rizici nastali usled inicijativazauključivanjezainteresovanihstranasuidentifikovaniiprocenjeniZainteresovane strane povezane sa takvim rizicima su identifikovane

↓↓

↓↓

Slika IV.3. – Koraci u planiranju uključivanja zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjem

107


U cilju razvoja efikasnog upravljanja zaštićenim područjem potrebno je da zainteresovane strane budumotivisanezaaktivnosti,daihprihvatajuidavam daju podršku. Komunikacija se mora razviti kao instrument za postizanje navedenih ciljeva. Neophodno je stoga da odgovarajući načini komunikacije budu dostupni.

Nivoi uključenosti zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenimpodručjima

Bez obzira na status tela nosioca vlasti i nadležnosti za upravljanje zaštićenim područjem (npr. vladine agencije, privatna firma, NVO, lokalna zajednica, kombinacija različitih aktera), postoje različiti nivoi mogućeg učešća svih zainteresovanih strana u procesu upravljanja, sa jedne strane, i različitih mehanizama koji se mogu koristiti kako bi se postigao jedan od tih specifičnih nivoa, sa druge strane. U cilju podrške uključivanju zainteresovanih strana neophodno je da na lestvici participativnog upravljanja odredite položaj zaštićenog područja kojim upravljate.

Na osnovu formi učešća i upravljanja zaštićenim područjem koje su opisane u postojećoj literaturi dati su nivoi uključivanja zainteresovanih strana u opštem procesu upravljanja zaštićenim područjem, sa tačke gledišta upravljača (bilo ko da jeste upravljač).

� Nula: Upravljač zaštićenog područja sprovodi pravila navedena zakonom i samo osoblje donosi odluke o planiranju, praksi i politici upravljanja. Obično ne postoje mehanizmi za dijalog, ili rešavanje sporova; sva pitanja se rešavaju isključivo zakonskom procedurom. Institucionalne zainteresovane strane mogu biti uključene u skladu sa zakonskim zahtevima.

� Vrlo nizak: Upravljač obaveštava javnost o odlukama koje su već preduzete i daje im nekoliko mogućnosti da se uključe u oblikovanje tih odluka. Institucionalne zainteresovane strane uključene su u skladu sa pravnim zahtevima, ali ne postoji jasna diferencijacija (identifikacija) drugih zainteresovanih strana. Postoji nekoliko javnih skupova, ali većina skupova ima samo informativnu ulogu.

� Nizak: Upravljač se konsultuje sa zainteresovanim stranama samo o bitnim pitanjima, fokusirajući se na pitanja koja su u skladu sa zakonom, kao što je plan upravljanja, bez jasnog identifikovanja svih relevantnih zainteresovanih strana, sa ograničenim mogućnostima za povratne informacije i bez praćenja rezultata.

� Umeren: Upravljač ima jasne mehanizme za uključivanje zainteresovanih strana u neke oblasti upravljanja, aktivno ih konsultuje i nudi im mogućnosti za povratne informacije, ali ne postoje sveobuhvatna strategija ili načini da se proceni njihovo učešće.

108


� Visok: Upravljač ima sveobuhvatne, jasne i efikasne mehanizme za učešće zainteresovanih strana tokom čitavog procesa upravljanja i rešavanja konflikata. Širokom spektru zainteresovanih strana nudi se više mogućnosti da se aktivno uključe tako što daju odgovarajuće doprinose u planiranju i samom upravljanju; postoje mogućnosti za davanje povratne informacije i njihov doprinos se ocenjuje. Grupe zainteresovanih strana mogu se kombinovati u obliku radnih grupa za pojedine oblasti upravljanja.

� Vrlo visok: Zajednice i zainteresovane strane sarađuju sa zaposlenima u upravi zaštićenog područja u donošenju važnih odluka u vezi sa planiranjem i takođe su uključeni u realizaciju kao partneri. Postoji visok stepen transparentnosti, stalni dijalog između uključenih zainteresovanih strana i postoji više načina za aktivno učešće raznih zainteresovanih strana. Često se ovaj nivo navodi kao zajedničko upravljanje.

� Potpuni: Zajednice su vlasnici i/ili upravljači zaštićenog područja. Uloga agencije zaštićenog područja može biti marginalizovana ili potpuno nebitna. Nivo je poznat i kao upravljanje zajednice.

Sopstveno upravljanje, sa stanovišta stepena uključenosti zainteresovanih strana, možete započeti prolaskom kroz prikazane nivoe i tako steći uvid u to gde postaviti zaštićeno područje za koje ste odgovorni. Da biste olakšali procenu, neophodno je da postoje neki jasni kriterijumi. S obzirom na to da kriterijumi nisu jasno definisani postoji nekoliko pokazatelja koji će vam pomoći da se što preciznije pozicionirate na lestvici participativnog upravljanja.

naPomena ! Više o nivoima uključenosti i tipovima participativnog upravljanja na koje se možete pozvati u svojoj proceni, možete pronaći u Odeljku III – Tipovi i oblici uključivanja zainteresovanih strana.

109


b. alati za Planiranje

Ukoliko ste u fazi planiranja uključivanja zainteresovanih strana, trebalo bi da ste već uradili analizu zainteresovanih strana i revidirali nivo i efikasnost prethodnih inicijativa za uključivanje. Sledeći korak biće izrada plana ili strategije angažovanja zainteresovanih strana. Preporučuje se, pre nego što počnete sa planiranjem, da preispitate moguće nivoe i sredstva za uključivanje, tako da možete izabrati najprikladnije načine za uključivanje najvažnijih zainteresovanih strana.

Tabela IV.3. predstavlja najvažnije nivoe uključivanja (u prvom redu) koje možete izabrati. Za svaki nivo predstavljene su najčešće korišćene metode, stav ili pristup koji bi vi kao upravljač trebalo da imate, zatim su predstavljene dobiti, izazovi i najvažniji preduslovi (u kolonama, ispod svakog nivoa).

Tabela se može koristiti za izbor pogodne metode, u odnosu na nivo uključenosti koji želite da postignete.

Tabela IV.3. – Oblici i karakteristike uključivanja zainteresovanih strana

Nivo/stav Informacija Konsultacija Zajedničko odlučivanje Zajednički rad Podržavanje

Tipični procesi

Prezentacija i promocija

Komunikacija i povratna informacija

Izgrađivanje konsenzusa

Stvaranje partnerstva Razvoj zajednice

Tipične metode

Lifleti, mediji, video

Istraživanja, sastanci

Planiranje seminara za stvarni strateški izbor

Partnerska tela Savet, podrška, finansiranje

Stav inicijatora

„Evo šta ćemo da uradimo”

„Ovo je naša opcija – šta mislite?”

„Želimo da razvijemo opcije i odlučimo o zajedničkim aktivnostima”

„Želimo da donesemo zajedničke odluke”

„Pomoći ćemo vam u onome što želite da postignete ovim smernicama”

Dobit inicijatora

Očigledno najmanji napor

Povećana šansa za ispravno delovanje

Nove ideje i poverenje prema ostalima

Obezbeđivanje dodatnih resursa

Razvijanje kapaciteta zajednice i smanjenje potreba za dodatnim uslugama

Pitanja za inicijatora

Da li će ljudi prihvatiti da nema konsultacija?

Da li su opcije realne? Ima li drugih?

Da li imamo slične načine odlučivanja? Da li se znamo i verujemo li jedni drugima?

Gde se nalazi ravnoteža u kontroli? Možemo li da radimo jedni sa drugima?

Da li ćemo postići ciljeve i druge interese?

Neophodno za početak

Jasna vizija, identifikovanje publike (ciljnih grupa), razumljiv jezik

Realne opcije, sposobnost da se razmatraju povratne informacije

Spremnost da se prihvate i slede nove ideje

Želja da se uči o novim načinima rada

Opredeljenost za nastavak podrške

Izvor: D. Wilcox, 1994, str. 16 – Sumirani stavovi

110


Plan za uključivanje zainteresovanih strana a. Pripremna faza

Razrada plana uključivanja zainteresovanih strana podrazumeva dodeljivanje uloge i odgovornosti ostalim akterima i određivanje načina i sredstava za njihovo uključivanje u celokupan ciklus upravljanja. Postoji nekoliko stvari koje bi trebalo znati pre izrade plana uključivanja zainteresovanih strana, primenjujući i neke alatke koje pomažu da se plan organizuje lakše i efikasnije.

Pre svega, dizajn i razvoj komunikacije se mora uskladiti sa životnimciklusomzaštićenogpodručja.

Ne postoji univerzalni recept za najbolji i najefikasniji nivo učešća zainteresovanih strana. Kada planirate participativno upravljanje, važno je uzeti u obzir nekoliko aspekata:

� zvanično proglašenje zaštićenog područja (IUCN kategorija), status i ciljevi upravljanja;

� vrednosti i potencijalne koristi koje zaštićeno područje može ponuditi lokalnim zajednicama i različitim zainteresovanim stranama;

� veze između zaštićenog područja i različitih zainteresovanih strana (npr. vlasništvo nad zemljištem, ekonomska zavisnost), uloga teritorije zaštićenog područja u teritorijalnom razvoju regiona;

� uticaj zainteresovanih strana na zaštićeno područje; � uticaj koji zaštićeno područje i režim upravljanja imaju na zainteresovane strane; � interesi zainteresovanih strana u zaštićenom području i njihove karakteristike (analiza zainteresovanih strana);

� rezultati prethodnih interakcija/saradnje sa zainteresovanim stranama; � uloge koje zainteresovane strane mogu imati u procesu upravljanja; � sredstva koja su vam dostupna i uslovi koji pospešuju uključivanje zainteresovanih strana.

razvoj sopstvene vizije za uključivanje zainteresovanih stranaPoznavanje teorijskih osnova participativnog upravljanja (npr. uloga, osnovni princip, načini razvoja), konteksta i ciljeva zaštićenog područja, trebalo bi da vam pomognu da razvijete sopstvenu viziju za uključivanje zainteresovanih strana.

111


Pitanja na koja bi trebalo da odgovorite jesu. � Zašto nam je potrebno uključivanje zainteresovanih strana? � Kako uključivanje zainteresovanih strana može da podrži upravljanje? � Kako se može ubrzati proces? � Koliko bi zainteresovanih strana trebalo uključiti?

Potrebno je da budete realni, da razmotrite pitanje da li je učešće (partnerstvo sa zainteresovanim stranama, njihove informacije i konsultacije) zaista potrebno. Moguće su situacije u kojima će upravljači zaštićenog područja radije raditi na postizanju svojih ciljeva bez mnogo uključivanja zainteresovanih strana. U smislu vremena i resursa, bio bi to dugotrajan i neefikasan pristup. Trebalo bi, takođe, dobro razmotriti mogućnosti i ograničenja za angažovanje zainteresovanih strana, na primer, odgovarajući na pitanja: da li će upravljač zaštićenog područja imati dovoljno sopstvenih resursa (dovoljno stručnjaka, rendžera, novca i stručnosti) za postizanje ciljeva upravljanja; da li postoji strogo zaštićeno područje gde nije neophodno da se razmatraju potrebe lokalnog stanovništva; da li postoje (mogući) partneri (npr. NVO) od poverenja i dovoljno moćni; da li druge zainteresovane strane imaju dovoljno znanja da učestvuju u donošenju odluka. Bez obzira na sve, trebalo bi da budu obavezni obezbeđivanje transparentnosti, preciznih informacija, podizanje svesti i konsultacije sa ljudima o pitanjima koja ih se tiču.

Postizanje određenog nivoa participativnog upravljanja ili povećanje efikasnosti učešćem zainteresovanih strana trebalo bi da bude vaš strateški cilj. Veoma je važno da dođe do internog dogovora i da se zajednička vizija napravi uz učešće svih zaposlenih u zaštićenom području.

analiza zadataka — Planiranje uključivanja zainteresovanih strana u aktivnosti upravljanja Alatka za analizu zadataka može imati ulogu i u planiranju i u analizi. Ukoliko nemate plan upravljanja za svoje zaštićeno područje i ako ste u fazi planiranja upravljanja, alatka za analizu zadataka vam može pomoći u identifikovanju uloge koju svaka zainteresovana strana može imati u svakoj od aktivnosti upravljanja. Za tu svrhu možete koristiti jednostavnu matricu ili tabelu u kojoj ćete u kolonama navesti aktivnosti upravljanja, a u redovima navesti zainteresovane strane koje mogu da budu uključene u svaku aktivnost.

112


Tabela IV.4. – Jednostavna matrica analize zadataka

Zainteresovane strane

Cilj/aktivnost/zadatak upravljanja

O/A1 O/A2 O/A3 O/A4 O/A5 O/A6

S1 X X

S2 X

S…. X X X

Imate li već identifikovane zainteresovane strane i razrađen plan upravljanja za zaštićeno područje, možete samo izvući i preurediti rezultate u tabeli IV.4, sa fokusom na odnos svake zainteresovane strane prema ciljevima, aktivnostima ili zadacima upravljanja.

Tabela IV.5. – Analiza zadataka/matrica planiranja – primer

Zainteresovane strane

Cilj (O)/aktivnost (A)

Identifikovanje pretnji zaštićenim staništima

Inventar ključnih vrsta

Razvoj brendova lokalnih proizvoda

Razrada turističke ponude

Promocija vrednosti zaštićenog područja

Promocija turističkih atrakcija u zaštićenom području

Većine X X X X

Grupni vodiči X X X X

NVO X X X

Određivanjeodgovarajućegnivoauključivanjazainteresovanihstrana

Neće sve ključne i primarne zainteresovane strane imati istu ulogu i neće biti uključene na isti način, ili istim sredstvima. Podrška nekih zainteresovanih strana biće potrebna tokom čitavog ciklusa upravljanja, dok će učešće nekih zainteresovanih strana ili partnerstvo biti potrebni samo za pojedine oblasti upravljanja, u skladu sa njihovom ekspertizom. U isto vreme, zainteresovane strane čija bi podrška bila vrlo važna, možda ne znaju ciljeve upravljanja i ulogu koju mogu imati, ili ne moraju biti zainteresovane da se uključe u upravljanje.

Neophodno je da sve pažljivo isplanirate da biste imali dosledan pristup uključivanja zainteresovanih strana i da biste razvili participativno upravljanje.

113


razvijanje plana uključivanja zainteresovanih strana Koristite klasifikaciju zainteresovanih strana (zainteresovane strane prema značaju) koju ste napravili u analizi zainteresovanih strana da biste razvili plan uključivanja zainteresovanih strana. Ključne i primarne zainteresovane strane jesu najvažnije; njihovo uključivanje je uglavnom najpotrebnije, ali može obuhvatiti i druge zainteresovane strane, ako imate obezbeđene resurse.

Za vreme planiranja, važno je za svaku zainteresovanu stranu odrediti ili razjasniti: � ulogu koju može imati u povećanju efikasnosti upravljanja (možete koristiti alatke za analizu zadataka);

� ciljeve njihovog uključivanja; � poruku koju želite preneti; � nivo njihove uključenosti; � načine za uključivanje i akcije potrebne za postizanje željenog statusa; � potrebne resurse i, eventualno, vremenski okvir.

U Odeljku II – korak 4 dostupan je primer tabele za razradu plana. Možete dodati nove redove kako biste uključili posmatranja, komentare ili neke druge relevantne informacije. Dodatne informacije takođe možete pronaći u Aneksu I.

c. Praktične alatke za ParticiPatorni ProcesCilj uključivanja zainteresovanih strana bi trebalo da bude ne samo davanje mogućnosti ljudima da se čuje njihova reč u donošenju krajnjih odluka i razvijanje demokratskog pristupa, nego i da se poveća efikasnost upravljanja. Jedan od načina da to uradite jeste efektivno angažovanje/integrisanje ljudskih resursa i kapaciteta koje poseduje svaka zainteresovana strana (npr. znanje, veštine, sposobnosti), u proces upravljanja pomoću participativnih tehnika.

Participativni procesi, da bi u potpunosti bili efikasni, ne bi trebalo samo da podrže angažovanje relevantnih veština, znanja i sposobnosti svih učesnika, nego i da jačaju lične odnose i povećaju koheziju u zajednici ili grupi, da osnaže ljude, daju im osećaj pripadnosti i vlasništva i da im olakšaju učenje.

Participativni procesi mogu obuhvatiti mnoge oblike: na primer, sastanci konsultativnog veća, debate ili konsultacije, grupne diskusije, radionice, ekskurzije, razmena iskustava, partnerstvo, i mogu se organizovati za različite svrhe.

114


Efikasnost participativnog procesa, čak i kada oblik upravljanja ili postojanje posebnih participativnih struktura omogućavaju uključivanje zainteresovanih strana, znatno zavisi od načina na koji je proces organizovan. Uprkos tome što su fizički prisutni na sastanku, ljudi mogu imati lične razloge zašto ne izražavaju mišljenje ili stavove (npr. strah od kritike, osećaj da će ih zajednica ili grupa marginalizovati, stidljivost, nesposobnost da se bore protiv učesnika koji nameću svoje mišljenje, nedostatak znanja). Pomenuta ponašanja mogu znatno da umanje uticaj njihovog učešća i transformišu ga u formalan čin, odnosno u oblik pasivnog učešća. Istovremeno, na takvim sastancima može nedostajati fokus, posebno ako nisu dobro koordinirani ili vođeni, ili su isključujući u smislu uzimanja u obzir jedino mišljenja moćnih aktera, a ne dozvoljavajući svim učesnicima da izraze sopstvene ideje i gledišta. U proces je, da bi se izbegle takve prepreke, ako je moguće, potrebno uvesti neku osobu sa strane, koja će voditi i koordinisati proces.

Pomenute tehnike zasnivaju se na principima otvorenosti, uključenosti ineformalne komunikacije i omogućavaju obuhvatanje velikih i raznovrsnih grupa učesnika. Tehnike se uspešno koriste širom sveta, primenjuju ih zajednice, institucije, organizacije i kompanije iz veoma različitih oblasti koje se bave podsticanjem zajedničkog dijaloga u cilju pristupa, razmene i angažovanja kolektivnog znanja i u cilju pronalaženja novih mogućnosti za delovanje. Ljudi dele ideje, znanja i brige, misle, rade zajedno i odlučuju o zajedničkim problemima i budućim akcijama. Izbor odgovarajuće tehnike zavisi od konteksta i željenih ishoda.

Participatorne tehnike/metodePostoje brojne razvijene tehnike za efikasan rad sa grupama. Dizajnirane su tako da omogućuju efektivno i efikasno uključivanje svih učesnika, stimulišu njihov doprinos, a interakcije i razmene ideja između grupa su dozvoljene. Svaka od tih tehnika ima određene prednosti i može se koristiti u zavisnosti od broja ljudi sa kojima se radi i ciljeva sastanaka koji se organizuju. U nastavku su navedene tehnike koje se najčešće koriste, a njihova upotreba se preporučuje tokom participativnih sastanaka (npr. sastanci radnih grupa, konsultativnih saveta).

Otvorene prostorne radionice sastoje se od diskusija o temama koje jesu unapred definisane, međutim, agenda nije definisana unapred. Ljudi se okupljaju i svaka osoba predlaže o čemu će se diskutovati, prema zadatoj temi, a u skladu sa ličnim interesima i prioritetima. Svaka osoba napiše pitanje za debatu na parčetu papira i ti papiri se postave na zid. Potom se formiraju grupe učesnika („radionice”)

115


u skladu sa zajedničkim interesima i prioritetima. Grupe formiraju moderator ili sami učesnici, tako da se svako uključi u jednu od postavljenih tema. Učesnici rade u grupama i raspravljaju o temama za koje su se odlučili, definišu ciljeve, potrebne akcije, termine i odgovorne osobe za preduzimanje ciljeva i akcija.

Karakteristike � Ljudi slobodno biraju pitanja o kojima će razgovarati i imaju mogućnost da diskusiju počnu iznoseći probleme koji izazivaju konflikte ili tenzije.

� Radionice takvog tipa mogu da pomognu u organizovanju participativnog planiranja i prikupljanja znanja od svih zainteresovanih strana u kratkom vremenskom intervalu i na fleksibilan način. Pomenuta vrsta radionice jeste naročito efikasna kada postoji više različitih pitanja koja treba rešiti (npr. razvoj turizma, upravljanje šumama, obrazovanje, kao što je slučaj sa planovima upravljanja ili regionalnim razvojnim planovima). Ljudi formiraju radne grupe u skladu sa svojim interesima i znanjima i svako može i ima pravo da iznese sopstveno mišljenje.

� Neophodno je vođenje i koordinacija (facilitacija), kako bi se ljudi okupili i počeli sa diskusijom, kako bi se zadržao fokus i kako bi se stiglo do planiranog kraja.

� Zaposleni u zaštićenom području mogu biti i koordinatori/facilitatori i učesnici.

� Potrebni resursi: potrošni materijal (papir A4, markeri, samolepljivi papiri, papiri za flipčart i samolepljive trake), sala za sastanke (ako je neophodno), osveženje i vreme (četiri-pet sati ili dan).

World Café – predstavlja jednostavnu i fleksibilnu tehniku, zasnovanu na procesu usmerenog razgovora. Učesnici su u malim grupama (od četiri ili pet osoba) smešteni za stolovima, ili se okupljaju da bi razgovarali u grupama, o temama definisanim unapred. Pitanja za debatu su predložena ranije, vode se beleške, a ljudi se slobodno kreću od jednog stola do drugog, dok facilitatori prenose najvažnije stavke iz prethodnih razgovora i započinju nove. Posle nekoliko rundi razgovora, izdvajaju se najvažnije teme iz svih grupa, a učesnici iznose svoja viđenja i o tome diskutuju.

Karakteristike � Pogodno za manje grupe. � Diskusija je fokusirana na ranije definisane teme. � Interakcije među učesnicima, razmena ideja i gledišta jesu facilitirani, podržavajući proces učenja, razmene i deljenja.

� Facilitacija je neophodna kako bi se ljudi držali zajedno i dogovorili o temi, kako

116


bi se grupe držale organizovano, učesnici podržavali da izražavaju mišljenje i kako bi se prikupila gledišta dobijena radom u kafeu.

� Potrebni resursi: potrošni materijal (papir A4, markeri, samolepljivi papirići, flipčart papiri i samolepljive trake), sala za sastanke (ako je neophodno), dnevnica za facilitatora (ako je neophodno), osveženje i vreme (jedan dan bi trebalo da je dovoljan).

Definisanjezajedničkevizije – predstavlja visokostrukturisane događaje kojima se pospešuje razvoj vizije i ciljeva, a odnose se na opšta ili šira pitanja (npr. regionalni ili lokalni razvoj).

Karakteristike � Pogodne su za razmatranje širih pitanja i trebalo bi da budu deo obuhvatnijeg i dužeg procesa, pri čemu je neophodno obezbediti dalji rad i saradnju sa učesnicima.

� Podstiču proaktivne stavove i stimulišu uključivanje svih zainteresovanih strana. � Potrebni resursi: potrošni materijal (papir A4, markeri, samolepljivi papirići, flipčart papiri i samolepljive trake), sala za sastanke (ako je neophodno), dnevnica za facilitatora, osveženje, obroci i vreme (dva-tri dana ili više).

Mnoge od navedenih tehnika baziraju se na jednostavnom dijalogu, i premda je dokazano da su uspešne u mnogim kontekstima, ne postoji jedinstveni recept. Modeli se mogu razviti u skladu sa pojedinačnim kontekstom i mogu se kombinovati na različite načine, kako bi se obezbedila efikasnost.

Dostupne su mnogobrojne alatke (tehnike, instrumenti, sredstva) za: (1) informisanje; (2) konsultacije; (3) uključivanje zainteresovanih strana u proces donošenja odluka i (4) zajedničko delovanje. Postoji brojna literatura u kojoj su ti načini prezentovani i objašnjeni jednostavno, a neke od publikacija navedene su u bibliografiji.

World Café – 7 principa1. Postavite kontekst2. Kreirajte prijatan prostor3. Istražite pitanja o kojima ćete diskutovati4. Podstaknite doprinos svakog pojedinca5. Ukrstite i povežite različite perspektive6. Zajedno saslušajte i tražite obrasce, detaljnija sagledavanja i pitanja7. Sakupite i podelite zajednička otkrića

117


d. monitoring i evaluacija efikasnosti uključivanja zainteresovanih stranaProcenjivanjedobitiiefikasnostiuključivanjazainteresovanihstrana

Uprkos svojim prednostima i demokratskim razlozima, participativno upravljanje može biti veoma dugotrajan i skup proces. Imajte u vidu da rezultati neće doći odmah, ali vremenom ćete moći da vidite promene. Možda ćete morati da isprobate i različite kombinacije metoda za uključivanje zainteresovanih strana. Pokušaji moraju biti u isto vreme efikasni, stoga jeste važno da pratite inicijative, da procenite njihovu efikasnost i da prilagodite svoj pristup i akcije. Sagledavanjem promena moći ćete pažljivo da pratite razvoj, da vidite kako se stav zainteresovanih strana menja vremenom, kakav uticaj vaši postupci imaju na zainteresovane strane, a možda možete pokušati i da predvidite kako će se interesi i stavovi tih strana menjati tokom vremena.

Ne postoje jasni indikatori za merenje efikasnosti uključivanja zainteresovanih strana; to najviše zavisi od konteksta i željenih proizvoda. Osnovno jeste to da sami postavite jasne indikatore (putokaze), kako biste merili sopstveni uspeh kada planirate uključivanje zainteresovanih strana. Efikasnost vaših napora prvo će se meriti u odnosu na ciljeve koje ste postavili i resurse koje ste angažovali u procesu.

Kvalitet participativnog procesa povezan je istovremeno i sa učesnicima (njihovom reprezentativnošću) i sa samim procesom (kako se stvari dešavaju).

Neki od mogućih indikatora navedeni su u nastavku i baziraju se na osnovnim razlozima uključivanja zainteresovanih strana, kako bi vas vodili dok razvijate sopstvene kriterijume za procenu efikasnosti participiranja.

Listazaevaluacijuefikasnostiuključivanjazainteresovanihstrana � zainteresovane strane su bile uključene u ranim stadijumima, kada su različite opcije još bile otvorene i mogle su da doprinesu rezultatima;

� zainteresovane strane su imale pristup svim relevantnim informacijama, bilo je dovoljno vremena da se pripreme za sastanke (npr. da pročitaju dokumenta o kojima je raspravljano), tako da su mogle znati o čemu se razgovara i koja je njihova uloga;

� svim zainteresovanim stranama koje su pozvane na sastanak data je mogućnost da izraze mišljenje i doprinesu ulaznim podacima;

� uključivanje doprinosi postizanju ciljeva upravljanja (svrha zbog koje je nastala inicijativa);

118


� uključivanje deluje na sukobe ili tenzije/pritiske i na kraju doprinosi njihovom ublažavanju ili smanjivanju na konstruktivan način;

� uspostavljena su jasna pravila zajedničkog rada, sa kojima su upoznati i slede ih svi uključeni akteri;

� ulazni podaci (npr. ideje, posmatranja, zahtevi, kritike, preporuke, informacije) zabeleženi su i uzeti u obzir i, tamo gde je bilo potrebno, izvršene su promene u upravljačkoj praksi ili politici upravljanja;

� povratna informacija od zainteresovanih strana je zatražena nakon njihovog uključivanja u aktivnost i postoje mehanizmi koji podržavaju njihovo stalno i aktivno učešće;

� zainteresovane strane imaju pristup rezultatima/zaključcima debata u koje su bile uključene (npr. u slučaju konsultacija, debata);

� omogućeno je zainteresovanim stranama da unaprede nivo znanja/svesti (pružajući im sve relevantne informacije) i da interaguju sa ostalim akterima;

� cena njihovog uključivanja za upravljače i zainteresovane strane ne premašuje dobit;

� rezultati i proizvodi participativnog procesa (npr. informativni i konsultativni sastanci, partnerstvo) stalno su praćeni i ocenjivani, a zaključci su korišćeni u budućim inicijativama;

� ostvaruje se doprinos sveukupnom cilju razvoja uzajamnog poverenja i razumevanja.

U isto vreme, bilo bi dobro izbegavati sledeće situacije, koje dovode do manje efikasnog učešća zainteresovanih strana:

� učešće zainteresovanih strana (npr. konsultacije, partnerstvo) ne ispunjava svoju svrhu (npr. učešće u upravljačkim aktivnostima kao što je predviđeno planom upravljanja, podizanje svesti i prihvatanje, itd.) i/ili ne doprinosi postizanju ciljeva upravljanja;

� zainteresovane strane su samo formalno uključene, nemaju nikakav efektivan doprinos ili dobit, sastanci su samo „prodavnice razgovora”, bez sadržaja, jasne svrhe, poruke i cilja;

� komunikacija je jednosmerna – od upravljača prema zainteresovanim stranama, bez povratne informacije, bez mogućnosti da zainteresovane strane izraze svoje mišljenje, odnosno samo neke od njih (obično uvek iste) imaju monopol u diskusiji;

� konflikti i tenzije su izbegnuti ili stimulisani, uzroci nisu identifikovani i na njih nije obraćena pažnja;

� i dalje postoji visok stepen neizvesnosti među zainteresovanim stranama o ulozi i odgovornosti, o ciljevima zaštićenog područja i nedostatak poverenja u zaposlene u administraciji zaštićenog područja;

119


� cena uključivanja zainteresovanih strana prevazilazi dobiti (novac i vreme koji su potrošeni za učešče u konsultacijama, debatama, različitim sastancima nisu, na primer, kompenzovani mogućnostima da se nešto novo nauči, da se njihove brige, gledišta i potrebe uzmu u obzir, da se razjasne pitanja);

� rezultati i proizvodi nisu mereni i praćeni, kako bi se unapredila efikasnost; � nije zahtevana povratna informacija od zainteresovanih strana posle njihovog uključivanja, niti su ohrabrivane;

� ne postoji doprinos poboljšanju inicijalne situacije.

naPomena ! Indikatori koji su prethodno predstavljeni mogu se koristiti u procesima monitoringa, evaluacije i unapređenja inicijativa za uključivanje.

120


anek

s i - m

etod

olog

ija za

anal

izu, P

rocen

u i Pl

anira

nje u

ključ

ivanj

a zain

tere

sova

nih st

rana

A. P

REL

IMIN

AR

NA

AN

ALI

ZA –

PR

EGLE

D K

ON

TEK

STA

ZAŠT

IĆEN

OG

PO

DR

UČ

JA

Cilj

evi:

Ana

liza

spec

ifičn

og k

onte

ksta

zaš

tićen

og p

odru

čja

kako

bi s

e id

entifi

kova

li kl

jučn

i fak

tori.

Id

entifi

kaci

ja i

kvan

tifika

cija

njih

ovih

inte

resa

i od

nosi

izm

eđu

njih

i za

štić

enog

pod

ručj

a.

Kor

aci

Pita

nja

Potr

ebni

pod

aci i

info

rmac

ije

1. (R

e)de

finis

anje

pro

stor

a od

inte

resa

za

akt

ivno

sti u

prav

ljanj

a i s

agle

dava

nje

loka

lnih

zaj

edni

ca o

d in

tere

sa z

a up

ravl

janj

e za

štić

enim

pod

ručj

em

• Ko

ji bi

ref

eren

tni

pros

tor

bilo

pot

rebn

o uz

eti

u ob

zir

prilik

om

anal

ize

zain

tere

sova

nih

stra

na?

•

Koja

bi

rele

vant

na n

asel

ja i

zaj

edni

ce

treba

lo u

zeti

u ob

zir?

• Li

sta

zaje

dnic

a u

suse

dstv

u i

vlas

nika

ze

mljiš

ta u

zaš

tićen

om p

odru

čju

2. D

efini

sanj

e vr

edno

sti z

aštić

enog

pod

ručj

a i c

iljeva

upr

avlja

nja,

inte

rnog

zon

iranj

a i

vlas

ništ

va n

ad z

emljiš

tem

• Ko

je

su

to

spec

ifičn

e vr

edno

sti

zašt

ićen

og

podr

učja

zb

og

kojih

je

pr

ogla

šeno

zaš

tićen

im?

• Ko

ji su

tipo

vi i

nivo

i ogr

anič

enja

? •

Ko je

naj

više

pog

ođen

ogr

anič

enjim

a?

• Ko

je i

nstit

ucije

/org

aniz

acije

/oso

be j

esu

pove

zane

sa

vred

nost

ima

zašt

ićen

og

podr

učja

(o

dgov

orni

, ru

kovo

dioc

i, vl

asti)

?

• M

apa

unut

rašn

jeg

zoni

ranj

a•

Map

a vl

asni

štva

nad

zem

ljište

m•

List

a vl

asni

ka i z

emljiš

ta k

oje

je u

vla

sniš

tvu

• Li

sta

vlas

nika

koj

i im

aju

vlas

ništ

vo n

ad

zem

ljom

u d

elu

sa s

trogo

m z

aštit

om (

sa

najv

ećim

og

rani

čenj

ima

u ko

rišće

nju

zem

ljišta

) •

Info

rmac

ije

o st

epen

u ek

onom

ske

zavi

snos

ti vl

asni

ka o

d pr

irodn

ih re

surs

a u

za

štić

enom

pod

ručj

u

• M

apa

koriš

ćenj

a ze

mljiš

ta (

u za

štić

enom

po

druč

ju i

razl

ičiti

m z

onam

a za

štite

) •

Prim

arna

eva

luac

ija/in

vent

ar e

kono

msk

e im

ovin

e i

vred

nost

i u

zašt

ićen

om

podr

učju

+njih

ova

map

a (k

oriš

ćenj

e ze

mljiš

ta,

pros

tor

za r

ekre

aciju

, pr

osto

r ko

rišće

nja

priro

dnih

resu

rsa)

121


A. P

REL

IMIN

AR

NA

AN

ALI

ZA –

PR

EGLE

D K

ON

TEK

STA

ZAŠT

IĆEN

OG

PO

DR

UČ

JA

Cilj

evi:

- Rev

izija

spe

cifič

nog

kont

ekst

a za

štić

enog

pod

ručj

a ka

ko b

i se

iden

tifiko

vali

klju

čni f

akto

ri u

vezi

sa

kont

ekst

om.

- Id

entifi

kaci

ja i

kvan

tifika

cija

njih

ovih

inte

resa

i od

nosi

izm

eđu

njih

i za

štić

enog

pod

ručj

a.

Kor

aci

Pita

nja

Potr

ebni

pod

aci i

info

rmac

ije

3. D

efini

sanj

e vr

edno

sti

zašt

ićen

og p

odru

čja

i ci

ljeva

up

ravl

janj

a,

inte

rnog

zo

nira

nja

i vl

asni

štva

nad

zem

ljište

m

NA

POM

ENA

: usp

osta

vlja

nje/

razj

ašnj

avan

je

krite

rijum

a ko

rišće

nih

u de

finis

anju

pre

tnji

i ko

nflik

ata

potre

bno

je u

radi

ti un

apre

d.

• Ko

je s

u pr

etnj

e u

zašt

ićen

om p

odru

čju

i up

ravl

janj

u tim

pod

ručj

em?

• Ko

su

akte

ri po

veza

ni s

a id

entifi

kova

nim

pr

etnj

ama

(upr

avlja

či/o

rgan

izac

ija/

osob

e)?

• Ko

su

oni

koji

pred

stav

ljaju

pot

ecija

lni

izvo

r kon

flikt

a?

• Li

sta

pret

nji u

zaš

tićen

om p

odru

čju

NA

POM

ENA

: mog

u se

kor

istit

i rez

ulta

ti R

AP

PAM

pr

ocen

a

A.

AN

ALI

ZA Z

AIN

TER

ESO

VAN

IH S

TRA

NA

Cilj

: Odr

eđiv

anje

i kl

asifi

kaci

ja z

aint

eres

ovan

ih s

trana

iden

tifiko

vani

h u

pret

hodn

im k

orac

ima

prem

a zn

ačaj

u za

upr

avlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

. N

APO

MEN

A: P

rove

rite

defin

icije

dat

e za

zai

nter

esov

ane

stra

ne. R

evid

irajte

list

u ak

tera

iden

tifiko

vani

h u

pret

hodn

om k

orak

u i

prov

erite

da

li su

svi

oni

ukl

juče

ni.

Kor

aci

Pita

nja

Potr

ebni

pod

aci i

info

rmac

ije

I. K

AR

AK

TER

IZA

CIJ

A ZA

INTE

RES

OVA

NIH

STR

AN

A

1. P

roce

na u

ticaj

a re

žim

a za

štić

enog

pod

ručj

a i c

iljeva

na

inte

rese

zai

nter

esov

anih

stra

na

• U

kom

sm

islu

(+/

-/0)

i na

koji

nači

n su

in

tere

si

zain

tere

sova

nih

stra

na

pod

utic

ajem

re

žim

a i

cilje

va

zašt

ićen

og

podr

učja

?

• Kv

alita

tivne

i

kvan

titat

ivne

in

form

acije

o

inte

resi

ma

svak

e za

inte

reso

vane

st

rane

(k

oris

no

je

za

dobi

janj

e št

o ta

čnijih

re

zulta

ta)

• Pr

elim

inar

na p

roce

na u

ticaj

a ko

ji za

štić

eno

podr

učje

im

a na

sv

aku

zain

tere

sova

nu

stra

nu

NA

POM

ENA

: Kv

alita

tivne

inf

orm

acije

se

mog

u sa

kupi

ti po

moć

u in

terv

jua,

up

itnik

a,

foku

s gr

upa

122


A.

AN

ALI

ZA Z

AIN

TER

ESO

VAN

IH S

TRA

NA

Cilj

: Odr

eđiv

anje

i kl

asifi

kaci

ja z

aint

eres

ovan

ih s

trana

iden

tifiko

vani

h u

pret

hodn

im k

orac

ima

prem

a zn

ačaj

u za

upr

avlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

. N

APO

MEN

A: P

rove

rite

defin

icije

dat

e za

zai

nter

esov

ane

stra

ne. R

evid

irajte

list

u ak

tera

iden

tifiko

vani

h u

pret

hodn

om k

orak

u i

prov

erite

da

li su

svi

oni

ukl

juče

ni.

Kor

aci

Pita

nja

Potr

ebni

pod

aci i

info

rmac

ije

I. K

AR

AK

TER

IZA

CIJ

A ZA

INTE

RES

OVA

NIH

STR

AN

A

2. P

roce

na k

apac

iteta

zai

nter

esov

anih

stra

na

i moć

njih

ovog

inte

rven

isan

ja u

upr

avlja

nju

zašt

ićen

im p

odru

čjem

• Ko

ji su

kap

acite

ti i m

oć s

vake

za

inte

reso

vane

stra

ne d

a ut

iču

na

upra

vlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

?•

U k

om p

ravc

u m

ogu

utic

ati (

+/-/0

)?

• In

form

acije

o re

surs

ima

i pot

reba

ma

zain

tere

sova

nih

stra

na•

Info

rmac

ije o

njih

ovoj

moć

i i k

apac

itetu

da

utič

u na

vaš

e ak

tivno

sti i

cilje

ve

3. P

roce

na z

nača

ja k

oji s

vaka

zai

nter

esov

ana

stra

na im

a na

usp

eh u

upr

avlja

nju

zašt

ićen

im

podr

učje

m /

neki

od

cilje

va u

prav

ljanj

a

• Ko

liko

je v

ažno

ukl

juči

vanj

e/pa

rtner

stvo

/po

dršk

a sv

ake

zain

tere

sova

ne s

trane

za

usp

ešno

pos

tizan

je p

ojed

inih

cilje

va

upra

vlja

nja/

opšt

i usp

eh?

• In

form

acije

o u

lozi

koj

u sv

aka

zain

tere

sova

na s

trana

mož

e im

ati u

up

ravl

janj

u za

štić

enim

pod

ručj

em

123


A.

AN

ALI

ZA Z

AIN

TER

ESO

VAN

IH S

TRA

NA

Cilj

: Odr

eđiv

anje

i kl

asifi

kaci

ja z

aint

eres

ovan

ih s

trana

iden

tifiko

vani

h u

pret

hodn

im k

orac

ima

prem

a zn

ačaj

u za

upr

avlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

. N

APO

MEN

A: P

rove

rite

defin

icije

dat

e za

zai

nter

esov

ane

stra

ne. R

evid

irajte

list

u ak

tera

iden

tifiko

vani

h u

pret

hodn

om k

orak

u i

prov

erite

da

li su

svi

oni

ukl

juče

ni.

Kor

aci

Pita

nja

Potr

ebni

pod

aci i

info

rmac

ije

II.

KLA

SIFI

KO

VAN

JE Z

AIN

TER

ESO

VAN

IH S

TRA

NA

NA

POM

ENA

1: N

eoph

odno

je u

napr

ed u

spos

tavi

ti/ra

zjas

niti

krite

rijum

e za

kla

sifik

aciju

.

N

APO

MEN

A 2:

Mož

ete

koris

titi m

atric

u zn

ačaj

a/ut

icaj

a.

1. Id

entifi

kova

nje

klju

čnih

zai

nter

esov

anih

st

rana

• Ko

je s

u na

jvaž

nije

zai

nter

esov

ane

stra

ne?

NA

POM

ENA

: Naj

češć

e ov

oj k

ateg

oriji

pr

ipad

aju

one

zain

tere

sova

ne s

trane

ko

je tr

pe d

irekt

an u

ticaj

(kor

isni

ci il

i po

tenc

ijaln

i kor

isni

ci, o

šteć

eni i

li on

i čija

je

pod

rška

od

vita

lnog

zna

čaja

)

Info

rmac

ije k

oje

su n

asta

le k

ao re

zulta

t pr

etho

dnog

del

a an

aliz

e za

inte

reso

vani

h st

rana

bić

e ko

rišće

ne i

prer

ađen

e na

os

novu

usp

osta

vlje

nih

krite

rijum

a za

ra

zlič

ite k

ateg

orije

zai

nter

esov

anih

stra

na.

2. Id

entifi

kova

nje

prim

arni

h za

inte

reso

vani

h st

rana

• Ko

su

oni k

oji s

u in

dire

ktno

pog

ođen

i (n

pr. g

rađa

ni) ?

3. Id

entifi

kova

nje

seku

ndar

nih

zain

tere

sova

nih

stra

na

• Ko

su

oni k

oji s

u in

dire

ktno

za

inte

reso

vani

/nis

u za

inte

reso

vani

, a

koji

imaj

u ja

k ut

icaj

i po

litič

ku m

oć (n

pr.

polit

ičar

i, lid

eri,

loka

lne

i reg

iona

lne

NVO

i s

l.)?

4. Id

entifi

kova

nje

osta

lih z

aint

eres

ovan

ih

stra

na

• Ko

su

oni k

oji i

maj

u po

seba

n in

tere

s u

upra

vlja

nju

zašt

ićen

im p

odru

čjem

, ali

nem

aju

dire

ktnu

vez

u sa

zaš

tićen

im

podr

učje

m (n

pr. j

avno

st, t

uris

ti, n

aučn

ici,

drug

a za

štić

ena

podr

učja

itd.

)?

124


A.

AN

ALI

ZA Z

AIN

TER

ESO

VAN

IH S

TRA

NA

Cilj

: Odr

eđiv

anje

i kl

asifi

kaci

ja z

aint

eres

ovan

ih s

trana

iden

tifiko

vani

h u

pret

hodn

im k

orac

ima

prem

a zn

ačaj

u za

upr

avlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

. N

APO

MEN

A: P

rove

rite

defin

icije

dat

e za

zai

nter

esov

ane

stra

ne. R

evid

irajte

list

u ak

tera

iden

tifiko

vani

h u

pret

hodn

om k

orak

u i

prov

erite

da

li su

svi

oni

ukl

juče

ni.

Kor

aci

Pita

nja

Potr

ebni

pod

aci i

info

rmac

ije

III. A

NA

LIZI

RA

NJE

OD

NO

SA IZ

MEĐ

U Z

AIN

TER

ESO

VAN

IH S

TRA

NA

/MR

EŽA

ZAIN

TER

ESO

VAN

IH S

TRA

NA

(opc

iono

)

1. Id

entifi

kova

nje

odno

sa iz

međ

u sv

ake

zain

tere

sova

ne s

trane

i up

ravl

jača

zaš

tićen

og

podr

učja

• Sa

koj

im z

aint

eres

ovan

im s

trana

ma

zašt

ićen

o po

druč

je n

ajče

šće

inte

ragu

je?

• In

form

acije

o o

dnos

ima

izm

eđu

adm

inis

traci

je/z

aštić

enog

pod

ručj

a i

zain

tere

sova

nih

stra

na

2. Id

entifi

kova

nje

odno

sa iz

međ

u kl

jučn

ih i

drug

ih z

aint

eres

ovan

ih s

trana

• Sa

koj

im z

aint

eres

ovan

im s

trana

ma

klju

čne

zain

tere

sova

ne s

trane

in

tera

guju

?

• In

form

acije

o o

dnos

ima

izm

eđu

zain

tere

sova

nih

stra

na

B.

PRO

CEN

A TR

ENU

TNO

G N

IVO

A U

KLJ

UČ

IVA

NJA

ZA

INTE

RES

OVA

NIH

STR

AN

A U

UPR

AVLJ

AN

JE Z

AŠT

IĆEN

IM

PO

DR

UČ

JEM

Cilj

evi:-

Eva

luira

ti tre

nutn

u si

tuac

iju u

odn

osu

na u

klju

čiva

nje

zain

tere

sova

nih

stra

na u

upr

avlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

. - I

dent

ifiko

vati

zain

tere

sova

ne s

trane

koj

e im

aju

odre

đeni

niv

o i n

ačin

e uk

ljuči

vanj

a.

- Ide

ntifi

kova

ti i p

roce

niti

rezu

ltate

ukl

juči

vanj

a i e

fekt

ivno

st p

artic

ipat

ivno

g up

ravl

janj

a.

Kor

aci

Pita

nja

Potr

ebni

pod

aci i

info

rmac

ije

1. P

regl

ed g

lavn

ih d

ogađ

aja

u is

torij

i za

štić

enog

pod

ručj

a (c

iklu

su u

prav

ljanj

a za

štić

enim

pod

ručj

em) i

gla

vnih

za

inte

reso

vani

h st

rana

koj

e su

ukl

juče

ne

• Ko

ja s

u bi

la g

lavn

a pi

tanj

a u

isto

riji

zašt

ićen

og p

odru

čja?

• Ko

ji su

bili

glav

ni a

kter

i i k

oje

su b

ile

njih

ove

ulog

e?

• In

form

acije

o is

torij

i zaš

tićen

og p

odru

čja,

gl

avni

dog

ađaj

i/pita

nja

i ukl

juče

ni a

kter

i: in

icija

tive

za n

jego

vo u

spos

tavl

janj

e,

za u

spos

tavl

janj

e ad

min

istra

cije

i or

gani

zaci

je, p

lani

ranj

e up

ravl

janj

a,

finan

sije

, pra

vna

i dr.

pita

nja

125


B.

PRO

CEN

A TR

ENU

TNO

G N

IVO

A U

KLJ

UČ

IVA

NJA

ZA

INTE

RES

OVA

NIH

STR

AN

A U

UPR

AVLJ

AN

JE Z

AŠT

IĆEN

IM

PO

DR

UČ

JEM

Cilj

evi:-

Eva

luira

ti tre

nutn

u si

tuac

iju u

odn

osu

na u

klju

čiva

nje

zain

tere

sova

nih

stra

na u

upr

avlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

. - I

dent

ifiko

vati

zain

tere

sova

ne s

trane

koj

e im

aju

odre

đeni

niv

o i n

ačin

e uk

ljuči

vanj

a.

- Ide

ntifi

kova

ti i p

roce

niti

rezu

ltate

ukl

juči

vanj

a i e

fekt

ivno

st p

artic

ipat

ivno

g up

ravl

janj

a.

Kor

aci

Pita

nja

Potr

ebni

pod

aci i

info

rmac

ije

2. P

regl

ed in

form

ativ

nih

kam

panj

a/ak

cija

, ko

nsul

taci

ja, p

artn

erst

va k

oji s

e od

nose

na

adm

inis

traci

ju/u

klju

čiva

nje

razl

ičiti

h za

inte

reso

vani

h st

rana

• Ko

je s

u bi

le g

lavn

e in

form

ativ

ne

kam

panj

e/ak

tivno

sti,

kons

ulta

tivni

sa

stan

ci, p

artn

erst

va k

oja

su n

asta

la?

• Ko

je s

u bi

le c

iljne

grup

e /

zain

tere

sova

ne s

trane

ukl

juče

ne u

sv

aku

aktiv

nost

i ko

jim s

reds

tvim

a?•

Koje

zai

nter

esov

ane

stra

ne s

u st

alno

uk

ljuče

ne (i

nfor

mis

ane,

kon

sulto

vane

i s

l.)?

• In

form

acije

o in

form

ativ

nim

i ka

mpa

njam

a po

diza

nja

sves

ti ko

je s

u pr

eduz

ete

i o

ciljn

im g

rupa

ma

• Č

lano

vi k

onsu

ltant

skih

(ili

slič

nih)

tela

uk

ljuče

nih

u up

ravl

janj

e za

štić

enim

po

druč

jem

(npr

. kon

sulta

ntsk

a ili

nauč

na

veća

) •

List

a uč

esni

ka i

izve

štaj

i kon

sulta

tivni

h sa

stan

aka.

Info

rmac

ije o

gla

sanj

u čl

anov

a i i

nter

venc

ijam

a •

List

a pr

ojek

ata

pred

uzet

ih o

d st

rane

up

ravl

jača

i uk

ljuče

nih

partn

era

3. A

naliz

a ni

voa

uklju

čeno

sti o

nih

zain

tere

sova

nih

stra

na k

oje

već

jesu

uk

ljuče

ne.

NA

POM

ENA

: Neo

phod

no je

una

pred

ra

zjas

niti/

uspo

stav

iti ra

zlič

ite n

ivoe

uk

ljuči

vanj

a (v

idet

i: le

stvi

ca p

artic

ipira

nja)

• Ko

ji je

niv

o/st

epen

ukl

juče

nost

i za

inte

reso

vani

h st

rana

u d

onoš

enju

od

luka

ili t

renu

tnim

akt

ivno

stim

a up

ravl

janj

a?

• Ko

su

oni k

oji s

u in

form

isan

i, ko

nsul

tova

ni i

partn

eri u

prav

ljača

za

štić

enog

pod

ručj

a?

• Iz

vešt

aji,

liste

sas

tana

ka z

aint

eres

ovan

ih

stra

na i

info

rmat

ivne

kam

panj

e•

Partn

ersk

i ugo

vori

126


B.

PRO

CEN

A TR

ENU

TNO

G N

IVO

A U

KLJ

UČ

IVA

NJA

ZA

INTE

RES

OVA

NIH

STR

AN

A U

UPR

AVLJ

AN

JE Z

AŠT

IĆEN

IM

PO

DR

UČ

JEM

Cilj

evi:-

Eva

luira

ti tre

nutn

u si

tuac

iju u

odn

osu

na u

klju

čiva

nje

zain

tere

sova

nih

stra

na u

upr

avlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

. - I

dent

ifiko

vati

zain

tere

sova

ne s

trane

koj

e im

aju

odre

đeni

niv

o i n

ačin

e uk

ljuči

vanj

a.

- Ide

ntifi

kova

ti i p

roce

niti

rezu

ltate

ukl

juči

vanj

a i e

fekt

ivno

st p

artic

ipat

ivno

g up

ravl

janj

a.

Kor

aci

Pita

nja

Potr

ebni

pod

aci i

info

rmac

ije

4. Id

entifi

kova

nje

i pro

cena

dob

iti u

klju

čiva

nja

zain

tere

sova

nih

stra

na u

upr

avlja

nje

zašt

ićen

im p

odru

čjem

• Ko

je s

u ko

risti

razl

ičiti

h ni

voa

uklju

čeno

sti?

Da

li su

vid

ljive/

jasn

e?

• Ko

ji pr

oble

mi s

u bi

li re

šava

ni

uklju

čiva

njem

zai

nter

esov

anih

stra

na?

• Ko

ja je

cen

a nj

ihov

og u

klju

čiva

nja

koju

pla

ća a

dmin

istra

cija

zaš

tićen

og

podr

učja

?

• Ko

ji su

bili

proi

zvod

i? (K

ako

je n

jihov

o uk

ljuči

vanj

e do

prin

elo

celo

kupn

oj

efika

snos

ti up

ravl

janj

a?)

• In

form

acije

o c

enam

a in

form

ativ

nih

kam

panj

a, k

onsu

ltativ

nih

sast

anak

a i s

l.•

Info

rmac

ije o

pro

men

ama

stav

a/po

naša

nja

zain

tere

sova

nih

stra

na

5. Id

entifi

kova

nje

i pro

cena

rizi

ka u

vez

i sa

uklju

čiva

njem

zai

nter

esov

anih

stra

na

• Ko

ji su

bili

nega

tivni

efe

kti u

klju

čiva

nja

zain

tere

sova

nih

stra

na?

• Ko

ji su

rizi

ci p

ovez

ani s

a uk

ljuči

vanj

em

razl

ičiti

h za

inte

reso

vani

h st

rana

?

C.

PLA

NIR

AN

JE B

UD

UĆ

IH A

KC

IJA

– PL

AN

KO

MU

NIK

AC

IJE

I UK

LJU

ČIV

AN

JA Z

AIN

TER

ESO

VAN

IH S

TRA

NA

Cilj

: Usp

osta

vlja

nje

poru

ke, n

ačin

a pr

istu

pa i

sred

stav

a za

ukl

juči

vanj

e za

inte

reso

vani

h st

rana

; ide

ntifi

kaci

ja p

otre

bnih

. res

ursa

.

Kor

aci

Pita

nja

1.

Usp

osta

vlja

nje

jasn

ih

inte

rnih

pr

avila

o

ekst

erni

m

info

rmac

ijam

a i

kom

unik

aciji

i de

finis

anje

od

govo

rnos

ti i z

aduž

enja

u

timu

upra

vlja

ča z

aštić

enog

pod

ručj

a

• U

koj

im s

ituac

ijam

a i

ko j

e ko

mun

icira

o sa

zai

nter

esov

anim

stra

nam

a o

razl

ičiti

m

pita

njim

a?•

Ko je

oso

ba z

aduž

ena

za k

omun

ikac

iju i

info

rmac

ije i

koje

su

njen

e od

govo

rnos

ti?

127


C.

PLA

NIR

AN

JE B

UD

UĆ

IH A

KC

IJA

– PL

AN

KO

MU

NIK

AC

IJE

I UK

LJU

ČIV

AN

JA Z

AIN

TER

ESO

VAN

IH S

TRA

NA

Cilj

: Usp

osta

vlja

nje

poru

ke, n

ačin

a pr

istu

pa i

sred

stav

a za

ukl

juči

vanj

e za

inte

reso

vani

h st

rana

; ide

ntifi

kaci

ja p

otre

bnih

resu

rsa.

Kor

aci

Pita

nja

2. O

dređ

ivan

je v

rem

ena

uklju

čiva

nja

(faza

up

ravl

janj

a) z

a sv

aku

od z

aint

eres

ovan

ih

stra

na

• Ko

je s

u za

inte

reso

vane

stra

ne n

eoph

odne

/važ

ne z

a uk

ljuči

vanj

e u

upra

vlja

nje?

•

U k

ojim

faza

ma

upra

vlja

nja

je p

otre

bno

njih

ovo

uklju

čiva

nje

(npr

. pla

nira

nje

upra

vlja

nja,

im

plem

enta

cija

, mon

itorin

g)?

• Ko

ji su

cilje

vi u

prav

ljanj

a/ak

tivno

sti z

a ko

je je

neo

phod

no n

jihov

o uk

ljuči

vanj

e?

3. O

dređ

ivan

je c

iljeva

za

uklju

čiva

nje

zain

tere

sova

nih

stra

na i

poru

ka k

oje

želim

o da

pre

nese

mo

• Št

a že

limo

da p

ostig

nem

o?

• G

de ž

elim

o da

stig

nem

o?

• Ko

je s

u to

pro

men

e ko

je m

oram

o da

ura

dim

o da

bis

mo

stig

li gd

e že

limo?

4. U

spos

tavl

janj

e op

timal

nog

nivo

a uk

ljuči

vanj

a gl

avni

h za

inte

reso

vani

h st

rana

. R

azvo

j par

tner

stva

• Ko

ji je

opt

imal

ni n

ivo

uklju

čiva

nja

svak

e za

inte

reso

vane

stra

ne/g

rupe

zai

nter

esov

anih

st

rana

? •

Ko s

u m

oguć

i par

tner

i upr

avlja

čim

a za

štić

enog

pod

ručj

a? K

ako

da o

blik

ujem

o pa

rtner

stvo

?

5. D

efini

sanj

e ob

lika

uklju

čiva

nja

• N

a ko

ji na

čin

želim

o da

ukl

juči

mo

sva

ku o

d za

inte

reso

vani

h st

rana

?

6. I

dent

ifika

cija

i p

roce

na p

otre

bnih

res

ursa

(n

pr. v

rem

e, n

ovac

, lju

dstv

o, lo

gist

ika)

•

Koji

su r

esur

si p

otre

bni z

a uk

ljuči

vanj

e za

inte

reso

vani

h st

rana

pre

ma

uspo

stav

ljeno

m

plan

u i k

ako

se o

ni m

ogu

optim

alno

rasp

odel

iti?

128


aneks ii - a) kategorije vrednosti zaštićenog Područja

EKOLOŠKE SOCIO-EKONOMSKE I KULTURNE

Usluge ekosistema/funkcije • Upravljanje vodozahvatima i snabdevanje

vodom• Zaštita zemljišta • Čist vazduh/smanjenje zagađenja• Ublažavanje klimatskih promena i prirodnih

nepogoda Prirodne vrednosti i biodiverzitet • Ekosistemi i staništa• Vrste (npr. retke i ugrožene vrste,

indikatorske vrste, popularne vrste, ekonomski i socijalno važne vrste)

• Lokalne populacije (ključnih vrsta) • Genetički resursi Geološke/geomorfološke i predeone vrednosti• Prirodni elementi/karakteristike – evidencija

o oblicima i postojećim geološkim/geomorfološkim procesima

• Fosili • Specijalni geološki oblici i karakteristike

predela • Vodena tela i vlažna područja

Kulturne vrednosti • Duhovno i tradicionalno nasleđe • Istorijske • Estetske/umetničke • Tradicionalno kultivisani predeli • Tradicija i tradicionalni oblici socijalne

organizacije Socijalne vrednosti • Rekreacija• Lepota predelaEkonomske vrednosti• Elementi/područja sa turističkim vrednostima • Vrednosti korišćenja prostora • Oblici održivog korišćenja resursa (npr.

tradicionalne prakse koje su u direktnoj vezi sa zaštitom biodiverziteta/predela)

Obrazovne i naučne vrednosti • Elementi/karakteristike od interesa za

istraživanje • Elementi/karakteristike od interesa za

obrazovanje • Elementi/karakteristike za tumačenje i

prezentaciju prirode Izvor: prema Hocking, 2007 i Stolton, ed., 2009

aneks ii - b) oPšte karakteristike Pretnji zaštićenom Području*

KATEGORIJA POTKATEGORIJA

1. Izgradnja i komercijalni razvoj

Kuće i naselja

Komercijalna i industrijska područja

Turizam i rekreaciona infrastruktura

129



2. Poljoprivreda i ribarstvo

Višegodišnje i jednogodišnje nešumske kulture

Plantaže drveća i voćnjaci

Stočne farme i stočarstvo

Morske i slatkovodne akvakulture (ribnjaci)

3. Energija i rudarstvo

Bušotine nafte i gasa

Rudarstvo i eksploatacija sirovina

Proizvodnja energije

4. Transport i uslužni koridori

Putevi i pruge

Privredna i servisna infrastruktura (npr. elektro-kablovi, cevi)

Brodske linije i kanali

Vazdušni putevi

5. Koristi i štete na biološkim resursima

Lov, ubijanje i sakupljanje kopnenih životinja (legalno i nelegalno)

Sakupljanje kopnenih biljaka i biljna proizvodnja (nešumska)

Seča drveća

Ribolov, ubijanje i sakupljanje resursa iz vode

6. Ljudsko ometanje i uznemiravanje

Rekreacija i turizam

Rat, civilni sukobi i vojne vežbe

Istraživanje, edukacija i ostale radne aktivnosti

Aktivnosti upravljanja zaštićenim područjem (npr. izgradnja, korišćenje vozila)

Ostale forme uznemiravanja (npr. ilegalni upadi, pristupi, vandalizam)

130



7. Promene prirodnih sistema

Požar i sprečavanje požara

Brane, upravljanje hidrološkim objektima i upravljanje vodama i njihovo korišćenje

Povećanje fragmentisanosti prirodnih staništa

Izolovanost od drugih prirodnih staništa

Drugi ekološki efekti

Gubitak ključnih vrsta (npr. predatori, plen, polinatori)

8. Invazivne i druge problematične vrste i geni

Invazivne i alohtone vrste biljaka

Invazivne i alohtone vrste životinja

Patogeni

Unesen genetički materijal

Problematične prirodne vrste

Hibridizacija

9. Uvođenje ili nastajanje zagađivanja u zaštićenom području

Kanalizacija i komunalne otpadne vode

Kanalizacija i otpadne vode od objekata u zaštićenom području (npr. turistički objekti, toaleti)

Zagađenja i otpad iz industrijskih postrojenja, vojnih objekata, rudnika

Zagađenje voda od poljoprivrednih i šumarskih aktivnosti (npr. od upotrebe đubriva i pesticida)

Otpad i čvrsti otpad

Zagađivači vazduha

Višak energije (npr. grejanje, svetlo, buka)

131



10. Geološki događaji

Vulkani

Zemljotresi i cunamiji

Klizišta i lavine

Erozija i/ili taloženje

11. Klimatske promene i loše vremenske prilike

Izmeštanje staništa i njegove promene – glavne promene u sastavu i rasporedu staništa

Suše

Temperaturni ekstremi

Oluje i poplave

12. Specifične socijalne i kulturne pretnje

Gubitak kulturnih veza, tradicionalnog znanja i/ili praksi upravljanja

Narušavanje ili uništavanje važnih prirodnih lokaliteta od kulturne vrednosti

Narušavanje i uništavanje važnih kulturnih objekata

Izvor: www.conservationmeasures.org* Lista je razvijena od strane IUCN i Partnerstva za mere zaštite.

aneks ii - c) najveće Pretnje i Pritisci u zaštićenim Područjima nekih karPatskih zemaljaRezultati dobijeni od RAPPAM-a u Rumuniji1 (2006), Slovačkoj2 (2004) i Češkoj Republici3 (2004) pokazuju da:

• krivolov, promene u nameni zemljišta, upravljanje otpadom, nelegalna gradnja, turizam i (nelegalni) infrastrukturni razvoj, ispaša (u Rumuniji);

• upravljanje šumama, turizam, razvoj gradnje i infrastrukture, poljoprivreda, lov i krivolov (u Slovačkoj) i

• upravljanje šumama, izgradnja i zloupotreba zemljišta, turizam, upravljanje otpadom, poljoprivreda, uključujući intenziviranje i gubitak zemljišta (u Češkoj Republici) između ostalog predstavljaju najvažnije pritiske i pretnje registrovane u zaštićenom područjima.

1: Erika Stanciu, Steindlegger G. (2006)/2: WWF (2004)/3: Jamison Ervin (2004)

132


reference i bibliografija

Abrams, P., Borrini-Feyerabend, Grazia, Gardner, Julia, Heylings, Pippa (2003), Evaluating Governance. A handbook to accompany a participatory process for a protected area, draft for field testing, Parks Canada and TILCEPA; Dostupno na web-stranici: http://www.iucn.org/about/union/commissions/ceesp/topics/governance/shared.cfm

Arnstein, Sherry (1969), A ladder of citizenship participation, Journal of the American Institute of Planners, 35, pp. 216–224.

Borrini-Feyerabend, Grazia, Pimbert Michel, et al. (2007), Sharing power. A global guide to collaborative management of natural resources, Earhtscan, London, UK.

Borrini-Feyerabend, Grazia, A. Kothari and G. Oviedo (2004), Indigenous and Local Communities and Protected Areas: Towards Equity and Enhanced Conservation. Best Practice Protected Area Guidelines Series No. 11. Gland and Cambridge: IUCN.

Borrini-Feyerabend Grazia (2004), „Governance of protected areas, participation and equity”, pp. 100–105 in Secretariat of the Convention on Biological Diversity, Biodiversity Issues for Consideration in the Planning, Establishment and Management of Protected Areas and Networks. Technical Series No. 15. Montreal: SCBD.

Borrini-Feyerabend, Grazia (1996), Collaborative Management of Protected Areas: Tailoring the Approach to the Context, IUCN, Gland, Switzerland.

Ceroni, Marta (2007), „Ecosystem services and the local economy in Maramures Mountains Natural Park, Romania”, finalni izveštaj.

Cline-Cole R. (2001), Knowledge claims, landscape, and the fuelwood-nexus in dryland Nigeria. In: Broch-Due V. and Schroeder R. A. (eds.), Producing Nature and Poverty in Africa, Nordiska Afrikainstitutet, Stockholm, pp. 109–147.

Dudley, N. (editor) (2008), Guidelines for Applying Protected Area Management Categories. Gland. Switzerland: IUCN. X + 86 pp.

Dudley, N., Stolton, Sue (2008), „The Protected Area Benefit Assessment Tool. A methodology” (PA-BAT), WWF.

http://www.iucn.org/about/union/commissions/ceesp/topics/governance/shared.cfm

http://www.iucn.org/about/union/commissions/ceesp/topics/governance/shared.cfm

133


Ervin, Jamison (2004), Preliminary results of RAPPAM implementation in The Czech Republic.

Ervin Jamison, (2003), WWF: Rapid Assessment and Prioritization of Protected Area Management (RAPPAM) Methodology, Gland, Switzerland.

Getzner M., Jungmeier M., Lange S. (2010), People, parks and money – Stakeholder involvement and regional development: a manual for protected areas, Klagenfurt.

Getzner M., Jungmeier M. Eds. (2005), Integrative Management of Protected Areas – A New Scientific Discipline, in Improving Protected Areas, Heyn Verlag, Klagenfurt, pp. 69–72.

Graham J., Amos B., Plumptre T. (2003), Governance principles for protected areas in the 21st century, Ottawa, on Institute on Governance.

Hesselink, F., Goldstein, W., van Kempen P. P., Garnet T., Dela J. (2007), Communication, Education and Public Awareness (CEPA). A toolkit for National Focal Points and NBSAP Coordinators (Secretariat of the Convention on Biological Diversity and IUCN: Montreal, Canada).

Dostupno na: http://www.cbd.int/cepa/toolkit/2008/cepa/index.htm

Hockings M., Stolton S. and Dudley N. (2000), Evaluating effectiveness: A Framework for Assessing Management of Protected Areas. IUCN Cardiff University Best Practice Series, IUCN Cambridge UK and Gland, Switzerland.

Kothari, U. (2001), Power, Knowledge and Social Control in Participatory Development. In: Cooke, B, Kothari U. (Eds.), Participation: the New Tyrany?, Zed Books, London, pp. 139–152.

Ioniţã Alina, Stanciu Erika (2012), Participatory Management of Protected Areas in the Carpathian Ecoregion – Part I: Rapid Assessment and Recommendations, WWF-DCP, Vienna.

Lockwood, Michael (2009), Good governance for terrestrial protected areas: A framework, principles and performance outcomes, Journal of Environmental Management 91 (2010), pp. 745–766.

Mansuri Ghazala, Vijayendra Rao (2004), Community-Based and –Driven

http://www.cbd.int/cepa/toolkit/2008/cepa/index.htm

134


Development: A Critical Review, The World Bank Research Observer, vol. 19, No 1, The International Bank for Reconstruction and Development.

Marega, Milena, Uratarič Nina (2011), Guidelines on Stakeholder Engagement in Preparation of Integrated Management Plans for Protected Areas, Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe, Country Office Ljubljana. Ljubljana.

Naughton-Treves Lisa, Buck Holland Margaret, Brandon Katrina (2005), The Role of Protected Areas in Conserving the Biodiversity and Sustaining Local Livelihoods, Annu. Rev. Environmental Resources.

Parr, John W. K. (2008), Exploratory co-management interventions in Kuiburi National Park, Central Thailand, including human-elephant conflict mitigation, International Journal of Environment and Sustainable Development, vol. 7, No. 3.

Pimbert M. P., Pretty J. N. (1995) Parks, People and Professionals: Putting ’Participation’ into Protected Area Management, Discussion paper No. 57, UNRISD, Geneva.

Reed, M. S., Graves, A., Dnady, N., Posthumus, H., Hubacek, K., Morris, J., Prell, C., Quinn, C. H., Stringer, L. C. (2009), Who’s in and why? A typology of stakeholder analysis methods for natural resource management, Journal of Environment Management, 90, pp. 1933–1949.

Reed, Mark S. (2008), Stakeholder participation for environmental management: A literature review, Biological conservation, 141, pp. 2417–2431.

Secretariat of the Convention on Biological Diversity (2004), Programme of Work on Protected Areas (CBD Programmes of Work), Montreal, Secretariat of the Convention on Biological Diversity, 31 p.

Sinha, P. C. (1998), Protected Area Networks, Anmol Publications LTD, New Delhi.

Stanciu, Erika and Steindlegger, Gerald (2006), Implementarea metodologiei RAPPAM în România. Principalele concluzii și rezultate.

Stoll-Kleemann, Susanne, Welp, Martin (2008), Participatory and integrated management of biosphere reserves. Lessons form case studies and a global survey, GAIA 17/S1 (2008), pp. 161–168.

135


Stolton Sue, editor (2009), „Communicating values and benefits of protected areas in Europe”, Results of a seminar organized by BfN and EUROPARC Federation at the International Academy for Nature Conservation on the Island of Vilm, Germany.

Suske, W., Groenestege, T. V., Zechmann, I. (2007), Ghid de Prim Ajutor pentru Participarea Publică.

Thomas, Lee and Middleton, Julie (2003), Guidelines for Management Planning of Protected Areas. IUCN Gland, Switzerland and Cambridge, UK. ix +79 pp.

Wagner, J., Jungmeier, M., Kirchmeier, H., Kuehmaier, M., Velik, I. and Zollner, D. (2005), IPAM Toolbox – Integrative Protected Area Management. An Expert System for the Integrative Planning and Management of Protected Areas. Office of the Carinthian Government, Klagenfurt, Austria, 33 p.

Wates, Nick (2000), The Community Planning Handbook. How people can shape their cities, towns and villages in any part of the world, Earthscan Publications Ltd., UK.

Wilcox, David (1994), The Guide to Effective Participation, Delta Press, Brighton, UK.

WWF (2007), Tracking National Progress in Implementation of the Convention on Biological Diversity’s Programme of Work on Protected Areas.

WWF (2004): Slovak Case Study. Management Effectiveness Assessment of National Parks using WWF’s RAPPAM Methodology.

***IUCN (2004), How much is an ecosystem worth? Assessing the economic value of conservation.

***Secretariat of the Convention of Biological Diversity (2009), Making Protected Areas Relevant: A guide for integrating protected areas within wider landscapes, seascapes and sectoral plans and strategies, Montreal, Technical Series, No. 44.

***CBD PoW (2008), Governance as key for effective and equitable protected area system, briefing note No. 8.

136


internet adrese

Planiranje u zajednici http://www.communityplanning.net/

Konvencija o biološkoj raznovrsnosti http://www.cbd.int/protected/pow/learnmore/intro/

Alatke za praćenje učinka upravljanja zaštićenim područjima ukarpatskom regionu http://cpamett.natura2000.ro/

Zelene razvojne inicijative http://gdi.earthmind.net/

Integrativnoupravljanjezaštićenimpodručjemhttp://www.ipam.info/

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

502/504(4-12)351.853352:502.14342.726:502.14

ЈОНИЦА, АлинаPriručnik za uključivanje zainteresovanih strana u upravljanje zaštićenim područjem : participativno upravljanje zaštićenim područjima u karpatskom ekoregionu / Alina Ioniţǎ, Erika Stanciu ; [prevod Aleksandra Mladenović, Goran Sekulić]. - Beograd : Svetska organizacija za prirodu ; Zagreb : WWF Adria ; Beč : WWF International, Dunavsko-karpatski program, 2016 (Budimpešta : Pannonia print). - 136 str. : ilustr. ; 30 cm

Tiraž 500. - Str. 7-8: Predgovor srpskom izdanju / Duška Dimović. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 132-136.

ISBN 978-86-80646-00-81. Станцију, Ерика [аутор]a) Природна добра - Управљање - Карпатски регион b) Локална самоуправа - Партиципација c) Цивилно друштво - ПартиципацијаCOBISS.SR-ID 226010892

+6000WWF ima preko 6000 zaposlenih širom sveta

1961 WWF je osnovan 1961. godine +5 m

WWF ima preko pet miliona pristalica u svetu.

+100 WWF je prisutan u preko 100 zemalja na pet kontinenata

Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.

www.facebook.com/WWFSerbiawwf.rs

Zašto smo ovde?

100%reciklirano

WWF Program u SrbijiĐure Jakšića 4a/8Tel: +381 11 30 33 753E-mail: [email protected]

2016d2ouvy59p0dg6k.cloudfront.net/downloads/wwf_prirucnik_final_web.pdf · u zaključku, porast...

Documents