Drako M. Bosanac

KOMPANIJSKO PRAVO (Pravo privrednih drutava)

Beograd, 2014. godine

2

S A D R A J

OPTI DEO KOMPANIJSKOG PRAVA

I IZBOR TERMINA................................................................................................12 II POJAM I PREDMET KOMPANIJSKOG PRAVA...........................................12 III METODI KOMPANIJSKOG PRAVA...............................................................14 IV ISTORIJSKI RAZVOJ KOMPANIJSKOG PRAVA........................................15 1. Meunarodna zajednica...............................................................................................15 2. Srbija............................................................................................................................16 V ZNAAJ KOMPANIJSKOG PRAVA.................................................................17 VI ODNOS KOMPANIJSKOG PRAVA SA DRUGIM GRANAMA PRAVA......18 1. Kompanijsko pravo i graansko pravo........................................................................19 2. Kompanijsko pravo i privredno i trgovinsko pravo.....................................................19 3. Kompanijsko pravo i radno pravo................................................................................20 4. Kompanijsko pravo i ostale srodne grane prava..........................................................20 VII IZVORI KOMPANIJSKOG PRAVA..................................................................21 1. Izvori kompanijskog prava koje utvruje drava.........................................................22 1.1. Ustav.....................................................................................................................22 1.2. Zakoni ..................................................................................................................22 1.3. Podzakonski akti...................................................................................................23 1.4. Sudska praksa........................................................................................................23 2. Autonomni izvori kompanijskog prava.......................................................................24 2.1. Obiaji...................................................................................................................24 2.2. Poslovni kodeksi...................................................................................................24 2.3. Autonomni akti.....................................................................................................25 3. Pravna nauka ili doktrina.............................................................................................25 VIII PRINCIPI I NAELA POSLOVANJA U PRIVREDI......................................26 1. Opti principi privrednog poslovanja...........................................................................26 2. Naela privrednog poslovanja......................................................................................27

POSEBNI DEO KOMPANIJSKOG PRAVA SUBJEKTI PRIVREDNOG PRAVA

Glava I - PREDUZETNIK 1. Pojam...........................................................................................................................30 2. Imovina i odgovornost za obaveze..............................................................................30 3. Poslovno ime preduzetnika..........................................................................................31 4. Sedite preduzetnika i izdvojeno mesto obavljanja delatnosti....................................31 5. Delatnost preduzetnika................................................................................................31 6. Poslovoa i ostali zaposleni kod preduzetnika............................................................32 7. Gubitak svojstva preduzetnika i kontinuitet obavljanja delatnosti od strane naslednika...................................................................................................................32 8. Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva.......................................33

Glava II - PRIVREDNO DRUTVO 1. Osnovni pojmovi.......................................................................................................33

3

1.1. Pojam i osnovna svojstva privrednog drutva.....................................................33 1.2. Delatnost privrednog drutva...............................................................................35 1.3. Registracija privrednog drutva...........................................................................35 1.4. Mesna nadlenost suda........................................................................................35 1.5. Pravne forme i lanovi drutva............................................................................35 1.6. Vreme trajanja privrednog drutva......................................................................36 1.7. Vrste privrednih drutava....................................................................................36 2. Osnivaki akt, statut i ugovori u vezi sa drutvom...............................................37 2.1. Osnivaki akt i statut...........................................................................................37 2.1.1. Izmene osnivakog akta i statuta...............................................................38 2.2. Ugovori u vezi sa drutvom.................................................................................38 3. Odgovornost za obaveze drutva.............................................................................39 3.1. Odgovornost lanova i probijanje pravne linosti...............................................39 4. Sedite drutva i prijem pote..................................................................................39 4.1. Sedite..................................................................................................................39 4.2. Dostavljanje i adresa za prijem pote...................................................................39 5. Poslovno ime privrednog drutva............................................................................40 5.1. Poslovno ime........................................................................................................40 5.2. Skraeno poslovno ime........................................................................................40 5.3. Jezik i pismo poslovnog imena............................................................................40 5.4. Upotreba poslovnog imena, peata i drugih podataka u dokumenatima.............41 5.5. Ogranienja prenosa i korienja naziva.............................................................41 5.6. Ogranienja u pogledu poslovnog imena............................................................41 5.7. Zatita naziva drutva..........................................................................................42 5.8. Ogranienja korienja nacionalnih ili slubenih imena i znakova.....................42 5.9. Ogranienja korienja linih imena...................................................................42 6. Zastupanje privrednog drutva i zastupnici..........................................................43 6.1. Zastupnici............................................................................................................43 6.1.1. Zakonski (statutarni) zastupnici.................................................................43 6.1.2. Ostali zastupnici.........................................................................................43 6.1.3. Punomonici po zaposlenju..................................................................... .44 6.2. Prokura................................................................................................................44 6.2.1. Vrste prokure............................................................................................44 6.2.2. Ogranienja prokure.................................................................................45 6.2.3. Opoziv i otkaz prokure.............................................................................45 6.2.4. Prokura preduzetnika...............................................................................45 6.3. Odgovornost i ogranienja za zastupnike, punomonike po zaposlenju i prokuriste...........................................................................................................45 6.3.1. Prekoraenje ovlaenja............................................................................45 6.3.2. Ogranienja zakljuenja ugovora u ime privrednog drutva....................45 6.3.3. Potpisivanje zastupnika............................................................................46 7. Imovina i kapital drutva......................................................................................46 7.1. Imovina, neto imovina i osnovni kapital..........................................................46 7.2. Ulozi u drutvo.................................................................................................46 7.2.1. Vrste uloga..............................................................................................46 7.2.2. Obaveza uplate, odnosno unosa uloga....................................................46

4

7.2.3. Posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno unos uloga.................47 7.2.4. Posledice neuplate odnosno neunoenja uloga...........................................47 7.2.5. Odgovornost u sluaju prenosa udela, odnosno akcija...............................48 7.2.6. Utvrivanje vrednosti nenovanog uloga...................................................48 8. Posebne dunosti prema drutvu.............................................................................49 8.1. Dunost panje.....................................................................................................50 8.2. Dunost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lini interes.................51 8.2.1. Pojam.........................................................................................................51 8.2.2. Odobravanje pravnog posla ili radnje u sluaju postojanja linog interesa.......................................................................................................51 8.3. Dunost izbegavanja sukoba interesa..................................................................52 8.4. Dunost uvanja poslovne tajne..........................................................................52 8.4.1. Pojam poslovne tajne................................................................................52 8.4.2. Izuzeci od dunosti uvanja poslovne tajne..............................................53 8.4.3. Posledice povrede dunosti uvanja poslovne tajne.................................53 8.5. Dunost potovanja zabrane konkurencije........................................................ .54 8.6. Pravila za podnoenje tubi zbog povrede posebnih dunosti...................... .....54 8.6.1. Rok za podnoenje tubi..................................................................... .....54 8.6.2. Vrste tubi.......................................................................................... ......55 9. Pravo na informisanje lanova drutva.................................................................56 9.1. Pravo na informisanje i pristup aktima i dokumentima......................................56 9.2. Korienje akata ili dokumenata drutva............................................................56

Glava III - PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA

1. ORTAKO DRUTVO.........................................................................................57 1.1. Pojam, osnivanje i pravna priroda.....................................................................57 1.1.1. Ugovor o osnivanju.................................................................................58 1.1.2. Ugovor ortaka.........................................................................................58 1.2. Ulozi u drutvo, ortaki udeli i prenos udela.................................................. .58 1.2.1. Ulog i udeo.............................................................................................58 1.2.2. Prenos udela...................................................................................... .... 58 1.3. Poslovoenje................................................................................................... .59 1.4. Prava ortaka......................................................................................................60 1.5. Pravni odnosi drutva i ortaka prema treim licima.........................................61 1.6. Prestanak ortakog drutva...............................................................................61 1.7. Prestanak svojstva ortaka..................................................................................62 1.7.1. Smrt ortaka-nastavljanje drutva s naslednicima....................................62 1.7.2. Iskljuenje ortaka....................................................................................63 1.7.3. Istupanje ortaka.......................................................................................63 2. KOMANDITNO DRUTVO................................................................................64 2.1. Pojam, osnivanje i evidencija podataka............................................................64 2.2. Ulog, udeo, dobit i gubitak...............................................................................65 2.3. Voenje poslova, zastupanje drutva i prava komanditora..............................66 2.4. Odgovornost komanditora................................................................................67 2.5. Prestanak lana komanditnog drutva..............................................................67

5

2.6. Prestanak drutva komanditnog drutva............................................................68 3. DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU......................................68 3.1. Pojam, odgovornost i sloboda ugovaranja................................................ ......68 3.2. Osnivaki akt....................................................................................................69 3.2.1. Sadrina osnivakog akta.......................................................................69 3.2.2. Izmene osnivakog akta.........................................................................70 3.3. Sticanje svojstva drutva i evidencija podataka o lanovima drutva..............70 3.4. Osnovni kapital......................................................................................... ...... 70 3.5. Udeli.................................................................................................................71 3.5.1. Osnovna pravila.....................................................................................71 3.5.2. Sopstveni udeli drutva..........................................................................72 3.5.3. Sloboda prenosa uloga...........................................................................73 3.5.4. Dodatne uplate i zajam drutvu.............................................................75 3.6. Isplate lanovima drutva................................................................................76 3.6.1. Pravo na isplatu dobiti...........................................................................76 3.7. Prestanak svojstva lana..................................................................................76 3.7.1. Istupanje lana drutva..........................................................................76 3.7.2. Iskljuenje lana drutva.......................................................................78 3.8. Upravljanje drutvom......................................................................................79 3.8.1. Skuptina..............................................................................................79 3.8.2. Direktori...............................................................................................81 3.8.3. Nadzorni odbor....................................................................................82 3.9. Unutranji nadzor poslovanja.........................................................................84 3.9.1. Organizovanje unutranjeg nadzora....................................................84 3.9.2. Poslovi unutranjeg nadzora...............................................................84 3.10. Prestanak drutva............................................................................... .........84 3.10.1. Naini prestanka drutva........................................................... ......84 3.10.2. Prestanak drutva na zahtev lana drutva.......................................85 3.11. Akti i dokumenti drutva.............................................................................85 4. AKCIONARSKO DRUTVO...........................................................................86 4.1. Pojam i odgovornost za obaveze...................................................................86 4.2. Opte karakteristike akcionarskog drutva....................................................87 4.3. Osnivanje drutva..........................................................................................88 4.3.1. Osnivaki akt i prvi statut drutva.......................................................88 4.3.2. Ugovori sa akcionarima nakon registracije drutva............................89 4.4. Akcije i druge hartije od vrednosti................................................................89 4.4.1. Vrste i klase akcija..............................................................................90 4.4.2. Podela i spajanje akcija.......................................................................92 4.4.3. Nominalna vrednost akcija.................................................................92 4.4.4. Utvrivanje trine vrednosti akcija...................................................92 4.4.5. Emisiona cena akcija..........................................................................93 4.4.6. Prenos akcija i prava iz akcija............................................................93 4.4.7. Zamenljive obveznice i varanti.........................................................94 4.5. Odnos drutva i akcionara....................................................................... ....94 4.5.1. Raspodela dobiti.................................................................................94 4.6. Sopstvene akcije...........................................................................................97

6

4.7. Kapital................................................................................................................98 4.7.1. Poveanje osnovnog kapitala...................................................................98 4.7.2. Smanjenje osnovnog kapitala....................................................... ...........99 4.8. Upravljanje drutvom............................................................................. .........100 4.8.1. Skuptina..................................................................................... ..........100 4.8.2. Jednodomno upravljanje........................................................................104 4.8.3. Dvodomno upravljanje............................................................... ....... ..107 4.9. Akti i dokumenti drutva.................................................................................112 4.10. Prestanak drutva........................................................................................ ..113

Glava IV- STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI

1. Pojam i osnovne odredbe..........................................................................................114 2. Postupak sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti......................115 3. Posledice odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti...............................115

Glava V- POSEBNA PRAVA NESAGLASNIH AKCIONARA

1. Pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija...........................................................116 2. Postupak ostvarivanja prava na otkup akcija...........................................................116 3. Sudska zatita nesaglasnih akcionara........................................................... ...........116

Glava VI-PROMENE PRAVNE FORME

1. Pojam promene pravne forme drutva......................................................................117 2. Priprema akata i dokumenata u vezi sa promenom pravne forme drutva...............117 3. Sprovoenje postupka promene pravne forme drutva............................................118 4. Registracija promene pravne forme drutva i pravne posledice registracije............118

Glava VII-STATUSNE PROMENE

1. Pojam i vrste statusnih promena drutva.................................................................119 1.1. Pojam statusne promene.......................................................................... .........119 1.2. Vrste statusnih promena.......................................................................... .........119 2. Redovni postupak sprovoenja statusne promene drutva............................ .........120 2.1. Akti i dokumenti u vezi sa statusnom promenom............................................120 2.2. Obavetavanje o sprovoenju statusne promene..............................................121 2.3. Odluka o statusnoj promeni i njeno pravno dejstvo.........................................122 3. Pojednostavljeni postupak statusne promene drutva.............................................123 3.1. Pojednostavljeni postupak u sluaju pripajanja kontrolnom drutvu...............123 4. Promena osnovnog kapitala i nerasporeena imovina i obaveze...........................123 4.1. Poveanje osnovnog kapitala drutva sticaoca................................................123 4.2. Zabrana stvaranja prividnog kapitala...............................................................124 5. Registracija statusne promene i pravne posledice registracije.................................124 6. Zatita prava lanova drutva prenosioca i treih lica..............................................124

7

Glava VIII-PRINUDNI OTKUP AKCIJA I PRAVO NA PRODAJU

1. Prinudni otkup akcija.................................................................................... ..............125 2. Pravo na prodaju akcija............................................................................................... 126

Glava IX -PRESTANAK PRIVREDNOG DRUTVA

1. Likvidacija.............................................................................................................127 1.1. Pojam i pokretanje likvidacije.........................................................................127 1.2. Likvidacioni upravnik......................................................................................127 1.3. Obavetavanje poverilaca i prijavljivanje potraivanja...................................128 1.4. Likvidacioni bilansi i izvetaji........................................................ ...............129 1.5. Obustava likvidacije i pokretanje steaja......................................... .............. 130 1.6. Dokumenti koji se sastavljaju nakon isplate poverilaca.................... .............130 1.7. Okonanje likvidacije i odgovornost za tetu..................................................131 1.8. Prinudna likvidacija.........................................................................................132 1.8.1. Razlozi za pokretanje postupka.............................................................132 1.8.2. Pokretanje postupka prinudne likvidacije..............................................133 1.8.3. Posledice brisanja drutva iz registra u sluaju prinudne likvidacije..............................................................................................133 2. Steaj......................................................................................................................134 2.1. Pojam i osnovi steaja.....................................................................................134 2.2. Steajni razlozi................................................................................................136 2.2.1. Pretpostavka trajnije nesposobnosti plaanja........................................136 2.2.2. Posebni sluajevi u kojima se steajni postupak obustavlja ili zakljuuje bez odlaganja..................................................................136 2.2.3. Sluajevi na koje se ne primenjuje Zakon o steaju.............................137 2.3. Nadlenost i organi steajnog postupka.........................................................137 2.3.1. Nadlenost............................................................................................137 2.3.2. Organi steajnog postupka...................................................................137 2.4. Pravila steajnog postupka.............................................................................143 2.5. Ovlaeni predlagai steajnog postupka.......................................................143 2.6. Pokretanje prethodnog steajnog postupka....................................................144 2.7. Tok steajnog postupka..................................................................................144 2.8. Steajna masa.................................................................................................147 2.9. Utvrivanje potraivanja u steajnom postupku............................................148 2.10 Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika..................................................148 2.11. Unovenje i deoba steajne mase................................................................149 2.12. Zakljuenje steajnog postupka...................................................................150 2.13. Reorganizacija.............................................................................................150 2.14. Meunarodni steaj.....................................................................................151

Glava X-POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA

1. Osnovna pravila.....................................................................................................153 2. Ugovori o kontroli i upravljanju..........................................................................154

8

2.1. Pojam, zakljuenje, izmene i prestanak..........................................................154 2.2. Prava, obaveze i odgovornosti iz ugovora o kontroli i upravljanju................155 2.3. Zatita akcionara i poverilaca kontrolisanog drutva......................................155

Glava XI-OGRANAK PRIVREDNOG DRUTVA I PREDSTAVNITVO STRANOG PRIVREDNOG DRUTVA

1. Ogranak privrednog drutva...........................................................................157 2. Predstavnitvo stranog privrednog drutva...................................................158

Glava XII-POSLOVNA UDRUENJA......... ..............................................159

Glava XIII-SPECIJALIZOVANE ORGANIZACIJE I PRIVREDNA DRUTVA U IREM SMISLU

1. Banke.................................................................................................................159 1.1. Pojam i osnivanje........................................................................................160 1.1.1. Pojam................................................................................................ 160 1.1.2. Osnivanje...........................................................................................160 1.2. Poslovanje banke.........................................................................................163 1.2.1. Poslovi koje banka moe obavljati....................................................163 1.2.2. Kapital banke.................................................................................... 164 1.2.3. Upravljanje rizicima..........................................................................165 1.2.4. Odnos banke s klijentima..................................................................166 1.2.5. Tajnost podataka...............................................................................167 1.2.6. Finansijska evidencija, izvetavanje i objavljivanje podataka i informacija i spoljna revizija............................................................... 168 1.2.7. Udruenje banaka..............................................................................168 1.3. Organizacije banke i nain upravljanja bankom..........................................169 1.3.1. Organi banke......................................................................................169 1.3.2. Filijale i predstavnitva......................................................................171 1.4. Bankarski poslovi.........................................................................................171 1.4.1. Aktivni bankarski poslovi.................................................................. 172 1.4.2. Pasivni bankarski poslovi...................................................................173 1.4.3. Neutralni bankarski poslovi............................................................... 176 1.5. Prestanak rada banke................................................................................... .178 1.6. Kontrolna funkcija Narodne banke Srbije.....................................................178 1.7. Udruenje banaka Srbije................................................................................179 2. Narodna banka Srbije........................................................................................180 2.1. Osnovne odredbe...........................................................................................180 2.2. Organi Narodne banke Srbije........................................................................181 2.2.1. Izvrni odbor............................................................................... ........181 2.2.2. Guverner i viceguverneri.....................................................................182 3. Drutva za osiguranje..........................................................................................183 3.1. Obavljanje i karakteristike poslova osiguranja.............................................. 183 3.2. Akcionarsko drutvo za osiguranje............................................................ 186

9

3.2.1. Osnivanje, sticanje i gubitak statusa.......................................... ...........186 3.2.2. Organi drutva.......................................................................................188 3.2.3. Firma drutva.........................................................................................189 3.2.4. Opti akti, godinji plan poslovanja i akti poslovne politike.................189 3.2.5. Saglasnost za ulaganje u druga pravna lica...........................................................189 3.3. Drutvo za uzajamno osiguranje.......................................................................190 3.4. Posrednici i zastupnici u osiguranju.................................................................191 3.4.1. Posredovanje u osiguranju......................................................................191 3.4.2. Zastupanje u osiguranju..........................................................................192 3.5. Agencija za pruanje usluga u osiguranjuu......................................................193 3.6. Imovina i poslovanje drutva za osiguranje......................................................194 4. Drutva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi....................................................................................................................195 4.1. Drutva za upravljanje investicionim fondovima................................. ...........195 4.2. Investicioni fondovi..........................................................................................197 4.2.1. Otvoreni investicioni fond.......................................................................198 4.2.2. Zatvoreni investicioni fond......................................................................199 4.2.3. Privatni investicioni fond.........................................................................200 5. Zadruge................................................................................................. ..................200 5.1. Osnovna obeleja...............................................................................................200 5.2. Osnivanje zadruge............................................................................... .............201 5.3. Delatnost, sedite i firma zadruge.....................................................................201 5.4. Vrste zadruga....................................................................................................202 5.5. Sticanje i prestanak statusa zadrugara.................................................. ............203 5.6. Upravljanje zadrugom i organi zadruge............................................................203 5.7. Imovina zadruge................................................................................................204 5.8. Raspodela dobiti................................................................................................205 5.9. Zadruni savezi.................................................................................................205 6. Privredne komore...................................................................................................205 6.1. Sistem privrednih komora..................................................................................206 6.2. lanovi komore..................................................................................................206 6.3. Delatnost komore i finansiranje.........................................................................207 6.4. Odnos komore i drugih organa i organizacija....................................................208 6.5. Organi i organizacije privredne komore........................................................... 208 6.6. Akti komore.......................................................................................................208 6.7. Opta udruenja.................................................................................................209 6.8. Specijalizovani sudovi pri privrednim komorama............................................209 7. Slobodne zone..........................................................................................................210 7.1. Odreivanje podruja.........................................................................................210 7.2. Ureenje i upravljanje zonom............................................................................211 7.3. Poslovanje u zoni...............................................................................................212 7.4. Prestanak rada zone............................................................................................213 7.5. Uprava za slobodne zone...................................................................................214 8. Javna preduzea......................................................................................................214 8.1. Delatnosti od opteg interesa.............................................................................215 8.2. Osnivanje i poslovanje javnog preduzea..........................................................215

10

8.3. Organi javnog preduzea..................................................................................217 8.4. Odnos prema osnivau.....................................................................................220 8.5. Praenje realizacije programa poslovanja i kontrola redovnosti plaanja.............................................................................................................221 8.6. Promena delatnosti, sedita i poslovnog imena...............................................221 8.7. Ovlaenja osnivaa.........................................................................................221 8.8. Obezbeivanje zatite opteg interesa.............................................................222 8.9. Javnost u radu..................................................................................................222 8.10. Ostvarivanje prava na trajk..........................................................................222 9. Berze hartija od vrednosti...................................................................................223 9.1. Hartije od vrednosti.........................................................................................223 9.2. Berze hartija od vrednosti................................................................................225 9.3. Centralni registar hartija od vrednosti.............................................................228

Glava XIV-OSNOVI REAVANJA SPOROVA U PRIVREDI 1. Privredni sud........................................................................................................230 2. Arbitrano reavanje spoirova...........................................................................231

OSNOVI KOMPANIJSKOG PRAVA EVROPSKE UNIJE (EU)

1. IZVORI KOMPANIJSKOG PRAVA EU.........................................................234 1.2. Primarni izvori.................................................................................................234 1.2.1. Ugovori o osnivanju.........................................................................................234 1.2.2. Konvencije izmeu drava lanica............................................................234 1.2.3. Sporazumi Unije sa treim dravama i meunarodnim organizacijama..........................................................................................235 1.3. Sekundarni izvori............................................................................................235 2. DIREKTIVE PRAVA EU...................................................................................236 2.1. Harmonizacija nacionalnih propisa.................................................................236 2.2. Direktive kompanijskog prava EU..................................................................236 2.2.1. Prva direktiva.........................................................................................236 2.2.2. Druga direktiva......................................................................................237 2.2.3. Trea direktiva.......................................................................................239 2.2.4. etvrta direktiva....................................................................................239 2.2.5. esta direktiva.......................................................................................239 2.2.6. Sedma direktiva.....................................................................................240 2.2.7. Osma direktiva.......................................................................................241 2.2.8. Deseta direktiva.....................................................................................241 2.2.9. Jedanaesta direktiva...............................................................................241 2.2.10. Dvanaesta direktiva.............................................................................242 2.2.11. Trinaesta direktiva...............................................................................243 3. PRIVREDNA DRUTVA OSNOVANA OD EU..............................................243 3.1. Evropska kompanija.............................................................................................243 3.2. Evropska ekonomska interesna grupacija (EEIG)...............................................245 3.3. Ostali privredni kolektiviteti EU..........................................................................246 LITERATURA............................................................................................................247

11

OPTI DEO KOMPANIJSKOG PRAVA

12

I IZBOR TERMINA Za izuavanje predmeta Kompanijskog prava (u daljem tekstu: kompanijsko pravo) neophodno je studentima pojasniti osnovne odrednice ove grane prava i njene slinosti i razliitosti sa pravima koja su s njom u odreenoj meuzavisnosti. Doktrinarne rasprave nisu primerene tivu ove namene, ali njihovi krajnji stavovi mogu biti korieni za omeenje ovog prava kod nas. Nesumnjivo, ovo pravo je pravo u nastajanju1 i za nas u ovom udbeniku sa pretenim svojstvom "prava privrednih drutava", u odnosu na vie ili manje sline grane prava (privredno, poslovno, korporacijsko itd.). "U Francuskoj je uobiajen naziv za ovu disciplinu "Pravo drutava" (Droit des socits) ili "Pravo trgovakih/trgovinskih drutava" (Droit des socits commerciales), a u Engleskoj "Kompanijsko pravo" (Company Law) i u pravu SAD "Korporacijsko pravo" (Corporation Law, The Law of Corporations)"2 Autor se opredeljuje, u mnoini terminolokih i pojmovnih dilema, za kompanijsko pravo, iji e predmet interesovanja biti pravo privrednih drutava, u uem i irem smislu, i privrednih subjekata i instituta koji su sa njima u uskoj funkcionalnoj vezi, uvaavajui svrsishodnost teorijske rasprave oko prava srodnih kompanijskom pravu i ovog prava, ali u studijskim oblicima koji zahtevaju zakljuke o pretenosti pojedinih svojstava. U razradi pojedinih elemenata prava privrednih drutava osvnuemo se i na kontekst meudejstva svojstava pojedinih grana prava prisutnih u njihovom poslovanju. II POJAM I PREDMET KOMPANIJSKOG PRAVA Pojam kompanijskog prava mogue je, kao i druge grane prava, definisati na vie naina, ime se bavi pravna doktrina, bez sutinskih razlika u pristupu ovom pitanju. Pojam kompanijskog prava, kao i svake grane prava i svakog instituta, odreuje se, prvenstveno, prema njegovom predmetu, ija osobenost odreuje osobenost samog pojma. Metodoloki, pojam i predmet subjekta izuavanja se posmatraju i odvojeno, no u funkciji naeg predmeta, sagledaemo ih jedinstveno, kao meuzavisnu pojavu. Po jednoj definiciji "predmet Kompanijskog prava (Prava privrednih drutava) je izuavanje pravnih normi koje ureuju drutvene odnose privatnopravnog udruivanja lica pravnim poslom radi ostvarivanja odreenog zajednikog ekonomskog interesa (cilja)"3, dok po drugoj radi se o "skupu pravnih normi kojima se reguliu ekonomski odnosi, odnosno celokupnost ekonomskih transakcija koje privredni subjekti i ostali subjekti ekonomskog procesa obavljaju kako unutar zemlje, tako i izvan njenih granica"4 Iz obe definicije proizilaze odreene zajednike karakteristike predmeta kompanijskog prava i to: 1) ostvarivanje odreenog ekonomskog i pravnog posla i odnosa; 2) posredno proizilazi da se meusobna prava i obaveze uesnika u ovom poslu ureuju na odreeni nain (to ukazuje na ugovor); 3) pretpostavljena statusna ureenost uesnika ovih odnosa je posebna pravna zajednica koja nastaje udruivanjem lica (mada se tu statusno

1 Vasiljevi M., Kompanijsko pravo-Pravo privrednih drutava Srbije i EU, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Slubeni glasnik, Beograd, 2007., str. 22. 2 Isto, str. 23. 3 Isto, str. 25. 4 Kostadinovi S., Kompanijsko pravo, Univerzitet "Braa Kari", Beograd, 2006., str. 40.

13

ne uklapa preduzetnik kao fiziko lice, ali i on je institucionalizovani privredni subjekt, iako ne privredno drutvo-prim. autora). Moemo rei, da se kompanijsko pravo bavi, prvenstveno, privrednim drutvima i delom ostalih privrednih subjekata i odnosima u koje oni stupaju u obavljanju privredne delatnosti u cilju sticanja dobiti i ostvarivanja makisimalnog profita. Pojmovni i znaenjski okvir kompanijskog prava, kako smo istakli, obitava u postojanju razliitosti terminskih pristupa strune javnosti koja odnose u privreivanju kvalifikuje kao "privredno pravo", "poslovno pravo" ili "trgovinsko pravo", sa argumentima za koje tvrdi da su preovlaujui. Smatramo da je termin "poslovno pravo" iri od pojma "privredno pravo", jer se odreeni vidovi poslovanja odvijaju i pored privrednih odnosa, sa manjim ili veim uticajem na ove odnose, i opredeljujemo se za koncept da institute i odnose privrednog prava treba prouavati kroz dve novodefinisane grane uih prava u odnosu na privredno pravo: kompanijsko pravo (pravo privrednih drutava), kojim se mi bavimo u ovom udbeniku i trgovako ili trgovinsko pravo. Ovakvo opredeljenje, u irem znaenju, kompanijsko pravo smatra delom privrednog prava, sasvim opravdano, ali to ne ograniava njegovo svojstvo posebne grane prava, sa prisutnim privrednopravnim institutima i odnosima. U naem ubeniku bie prisutna koegzistencija ovih grana prava u odnosu opteg i posebnog. Na osnovu ovakvog konceptualnog opredeljenja prava koje ureuje odnose u privredi moe se rei da u odnosu na pojam privrednog prava i kompanijsko pravo ima trostruko znaenje, odnosno da ga je mogue pojmovno razliito posmatrati i to: 1) kao granu pozitivnog prava; 2) kao naunu disciplinu i kao 3) pedagoku disciplinu. 1) Kao grana pozitivnog prava, kompanijsko pravo predstavlja skup pravnih normi ili pravnih pravila koji ureuju poloaj privrednih subjekata (preduzetnici, privredna drutva u uem i irem smislu, specijalizovane organizacije i ostali subjekti u privredi) u poslovanju, odnose u koje oni stupaju u poslovanju, meusobno i sa ostalim subjektima (prvenstveno dravnim organima), i ostala pitanja vana za obavljanje privredne delatnosti. 2) U znaenju naune discipline kompanijsko pravo, kroz doktrinarne stavove i miljenja, izuava i objanjava pravne norme kojima, kao grana pozitivnog prava, ureuje privredne i ekonomske odnose u drutvu i poloaj privrednih subjekata, posebno privrednih drutava. Stavovi i miljenja nauke o pojedinim institutima, odnosima, teorijskim konceptima i ostalim pitanjima privreivanja i privrede uopte, esto predstavljaju predlog i inicijativu zakonodavcu i nadlenim organima za formulisanje pravnih normi odgovarajuih potrebama privrednih subjekata i uvaavanju objektivnih trinih uslova privreivanja u odreenim ekonomskim stanjima drutva, naroito koristei, koliko je mogue, meunarodna i uporedna reenja. Rezultati teorijske i doktrinarne rasprave mnogih aktuelnih pitanja, nesporni i praktino primenjivi, trebaju uticati na poboljanje pretpostavki obavljanja privredne delatnosti. Dinamini trini odnosi zahtevaju stalno meudejstvo privredne teorije i prakse i njihovih pojavnih oblika. 3) Kompanijsko pravo predstavlja i pedagoku disciplinu, u kojoj se sistemski i kontinuirano izlau instituti kompanijskog prava u funkciji nastave na visokokolskim i drugim ustanovama obrazovanja. Udbenik se predmetom kompanijskog prava bavi u tri osnovne celine. Opti deo se bavi osnovnim pitanjima i institutima kompanijskog prava koji odreuju i karakteriu njegovo pravno bie, prvenstveno: pojam, predmet, metode, istorijski razvoj, znaaj, odnos sa drugim granama prava, izvori, principi i naela poslovanja u privredi.

14

Posebni deo, vri operacionalizaciju vaeih normi i pitanja kompanijskog prava kao prava privrednih drutava, kroz privredne subjekte, posebno privredna drutva, njihove pravne norme, statusne promene, njihov prestanak, a zatim razmatranjem privrednih drutava u irem smislu (banke, drutva za osiguranje, investicioni fondovi, zadruge, privredne komore, slobodne zone, javna preduzea, berze hartija od vrednosti ). Osnovi kompanijskog prava Evropske unije, imaju za cilj upoznavanje ovog oblika kompanijskog prava i osnovnog meoodnosa sa nacionalnim kompanijskim pravom. Govorei o predmetu kompanijskog prava treba napomenuti da ni ovo pravno-teorijsko pitanje, kao i mnoga druga iz raznih oblasti prava, nije zaokrueno i da se vode rasprave oko sadrine predmeta tog prava, ime se on iri ili suava u svom pojmovnom odreenju. Tranzicioni problemi prisutni su i ovoj oblasti prava, u sukobu ranijih, tradicionalnih reenja, i potreba trine privrede, pronalaenju prihvatljivih formi i modela privreivanja i istovremenog pribliavanja, naroito, kompanijskom pravu Evropske unije. Ovde treba istai da je kompanijsko pravo pod velikim uticajem javnog prava (upravnog, finansijskog prava), jer su interesi drave u njemu vrlo izraeni. "Nasuprot tome, uticaj javog prava na dinamiki deo privrednog prava (trgovinsko pravo-primedba autora) je manji, to znai da je primena naela autonomije volje privrednih subjekata u njemu mnogo ira."5 III METODI KOMPANIJSKOG PRAVA Svaka nauna disciplina, pa time i pravna, koristi naine postupanja u prouavanju elemenata svog predmeta koji se nazivaju metodi prouavanja ili istraivanja. Re metod potie od grke rei mthodos (istraivanje, ispitivanje, put i nain istraivanja; lat.methodus) i ona predstavlja "misaoni ili praktini postupak koji omoguava da se doe do znanja o predmetu istraivanja".6 U kontekstu naeg predmeta radi se o prouavanju i istraivanju ureivanja pravnog poloaja privrednih subjekata i odnosa u koje oni stupaju u svom poslovanju i delovanju. Ovo prouavanje i istraivanje se vri odgovarajuim metodima drutvenih nauka, mada i tu postoje razliita shvatanja to ini naine, postupke i tehniku izuavanja pojedinih instituta i fenomena. injenica da je kompanijsko pravo pozitivnopravna disciplina uslovljava vanost korienja metoda ureenja i obrade privrednopravnih propisa, ali kao nauna disciplina ovo pravo svoje institute treba posmatrati i u kontekstu drutveno-ekonomskih i politikih odnosa, kako bi se time potvrivala njihova praktina primenjivost i adekvatnost privrednim potrebama drutva. U ovim funkcijama primenjuju se odreeni metodi opteg karaktera i metodi posebnog karaktera, kao: analitiki, deduktivni, induktivni, ciljni, normativni, uporedni ili komparativni, opisni ili deskriptivni, istorijsko-razvojni, socioloki i dr. Primena navedenih metoda omoguuje, relativnu, usklaenost privrednopravnih reenja sa drutveno-ekonomskim i drugim bitnim stanjima u drutvu, jer se ona koriste i treba da deluju u konkretnom drutvenom i dravnom

5 Slavko Cari, Miroslav Vitez i Janko P.Veselinovi, Privredno pravo, Privredna akademija-Novi Sad, Novi Sad, 2006., str.18. 6 Milan Vujakljija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1996/97, str. 541.

15

okruenju i time se samopotvruju ili u sluaju neefikasnosti zahtevaju izmene, korienjem drugih metoda i metodolokih postupanja. Primena veeg broja metoda u istraivanju i prouavanju privrednih odnosa doprinosi stvaranju odgovarajue privrednopravne regulative koja privrednim subjektima osigurava pretpostavke eljenog privrednog delovanja, a dravi mogunosti za ubrzani i stabilniji razvoj pojedinih privrednih oblasti. IV ISTORIJSKI RAZVOJ KOMPANIJSKOG PRAVA 1. Meunarodna zajednica Norme privrednog (trgovinskog) prava razvijale su se paralelno sa razvojem drutveno-ekonomskih odnosa odreenih tehnolokim razvojem i sveoptim napretkom drutava. Praoblike trgovinskog prava sadre asirsko, feniansko i vavilonsko pravo, a Hamurabijev zakonik (iz 18. veka p.n.e) sadri pravila o kupoprodaji, zajmu, kreditu, posrednitvu i dr. Pravila trgovinskog i pomorskog prava imala je Stara Grka, od kojih su neke preuzeli Stari Rimljani, mada su pravila graanskog prava zadovoljavala tadanju potrebu za ureenjem trgovakih odnosa rimskih trgovaca. U periodu kada su nosioci privrednih aktivnosti bili pojedinci, kao fizika lica, ovi odnosi su bili ureivani normama graanskog prava. No, razvojem kapitala i njegovom koncentracijom, promenom oblika privreivanja, intenziviranjem privrednih odnosa, glavni privredni subjekti postaju odreeni privredni kolektiviteti, paoblici privrednih drutava (to je i zaetak elemenata kompanijskog prava), potiskujui primat fizikih lica kao nosioca privrednih aktivnosti. Kratkom hronologijom propratiemo taj proces pojmovnog zaokruenja i afirmacije privrednih drutava kao kolektiviteta u privrednom poslovanju. Rimsko pravo poznavalo je universitas, societas i collegiu, kao oblike udruivanja radi obavljanja odreenih delatnosti, preteno privrednih.7 Universitas je bilo pravno lice sa vlastitom imovinom odvojenom od imovine lanova, koji nisu odgovarali za obaveze pravnog lica. Societas je bio ortakluk nastao na ugovornoj osnovi samostalnih lica, nije imao pravni subjektivitet (kao pravna lica), kao ni imovinu odvojenu od imovine lanova. Imovina namenjena zajednikim ciljevima pripadala je lanovima u idealnim delovima. Udruenja u koja se udruivalo radi zadovoljenja profesionalnih potreba (trgovci, zanatlije) zvala su se collegia. Za njihovo osnivanje bila su potrebna najmanje tri lana, ali ostanak u drutvu sam jednog lana nije znaio, automatski, i prestanak udruenja. Srednjovekovno pravo je razvijalo privredna drutva u skladu sa prirodom poslovanja i potreba koje je nametnuo razvoj trgovakih odnosa, a na temeljima ugovornih kategorija rimskog prava, i zahvaljujui delovanju tadanjih belenika (notara) i statutima gradova. Razvila su se tzv. drutva lica: commenda i compagnia. Commenda, kao drutvo, nastalo je na osnovu ugovora kojim se imalac kapitala (commendator) udruivao sa preduzetnikom koji je bio pomorski prevoznik ili trgovac (tractator) i koristei taj kapital obavljao trgovinu u cilju sticanja dobiti i zakljuivao pravne poslove sa treim licima kojima je commendator ostao nepoznat, jer nije bio ugovorna strana.

7 O tome detaljno: Vasiljevi M., nav. delo, str. 37.

16

Compagnia je nastala u severnotalijanskim gradovima u XIII veku kao societas fratrum (drutvo brae), a nakon smrti trgovca ija se imovina, po tadanjim obiajima, nije mogla deliti, nego su njome morala zajedniki upravljati braa. Znaajno je da se u statutima italijanskih gradova za nastanak ovog drutva traio upis u javni registar koji je dostupan svakome (mercanzia), to je i pretea konstitutivnosti upisa u registar za sticanje svojstva pravnog lica. Krajem XV veka u Italiji nastaju prva drutva familije, u kojima bi glava porodice, koja je dominirala u drutvu-majci, postajala svojim ulogom u kapitalu glavni lan (senior socius) u drugim drutvima, a u nekim drutvima tu ulogu su preputali drugom lanu (junior socius), ali su bili podreeni glavnom lanu ime se obezbeivala veza izmeu svih drutava. U srednjem veku drutva su bila ureena obiajima i fragmentirano statutima gradova. Prvi pisani akt koji je uredio drutva datira iz 1673., a donet je u Francuskoj-Ordonnance sur le commerce. Period nakon srednjeg veka (novi vek) bio je karakteristian po velikim kolonijalnim osvajanjima i intenzivnom razvoju trgovine, jaa sloj trgovaca, iji je ekonomski uticaj sve izraeniji i koji osnivaju interesna udruenja i vode organizovanu cehovsku borbu. Poslovno iskustvo i obiaji, koje su trgovci stvorili u prometu roba, kao i njihova ekonomska snaga uticali su na stvaranje trgovakog prava. Masovnim meunarodnim prometom roba nastao je prvi oblik meunarodnog, nadnacionalnog, prava, tzv. lex mercatoria. "Ova faza u razvoju trgovakog prava naziva se faza integracije trgovakog prava"8 Kasnije razdoblje lex mercatoria gubi znaaj, jaaju nacionalna prava kroz kodifikacije trgovakih prava drava, deava se "dezintegracija trgovakog prava." Prve kodifikacije trgovakog prava izvrene su u Francuskoj u XVIII veku, a zatim i u drugim zemljama (Nemaka, vajcarska, Italija itd.). Srednjovekovna drutva zatvorenog tipa nisu odgovarala, ve nastaju praoblici akcionarskoh drutava gde se kapital udruuje na novim osnovama. Za takva drutva koja se osnivaju u XVII veku bila je potrebna kraljevska koncesija (charter), to znau da su bila pod dravnim nadzorom. Razvojem akcionarstva pojavile su se i zloupotrebe prava akcionara. Uvoenje liberalizma u ekonomiju (XIX vek) akcionarska drutva doivljavaju svoj trini procvat, ali naputa se sistem koncesija za osnivanje, a ona postaju drutva privatnog prava. Period kodifikacija poinje donoenjem prve kodifikacije trgovinskog prava- Code de commerce (1807) godine u Francuskoj, koji je, izmeu ostalog, bio i kodifikacija privrednih drutava, a samim tim i akcionarskog drutva. Ovakvu kodifikaciju Nemaka nije izvrila do danas, ve je pitanje trgovakih drutava uredila sa vie posebnih zakona. 2. Srbija Istorijski razvoj privrednog (kompanijskog) prava u Srbiji mogue je posmatrati kroz nekoliko karakteristinih perioda i u kontekstu razvoja privrednog prava uopte. Razvoj ovog prava odvijao se u okolnostima razliitih statusa srpske drava, kako u fazama njene samostalnosti tako i u situacijama kada je ona bila deo irih dravnih zajednica. 8 Cari S., Vitez M. i Veselinovi P., nav.delo., str. 22. 6 Isto (na istom mestu, ibidem), str. 23.

17

Ozbiljniji razvoj privrednog prava u Srbiji zapoinje kodifikacijom trgovakog prava 1847. godine donoenjem "Esnafske uredbe", a zatim i donoenjem Trgovakog zakonika 1860. godine, po ugledu na francuski trgovaki zakonik (radi se o skraenom prevodu Code de commerce iz 1807. godine). Naredne godine po kodifikaciji trgovakog prava doneti su Zakon o steajnom postupku i Zakon o posrednicima. Zakon o osiguravajuim drutvima je donet 1892. godine, a Zakon o akcionarskim drutvima 1896. godine.9 U Kraljevini Jugoslaviji (SHS) kodifikacija trgovinskog prava se sporo odvijala donoenjem pojedinih zakona kao to su: Zakon o osnivanju akcionarskih drutava iz 1922. godine, Zakon o eku, Zakon o menici i Zakon o steaju iz 1929. godine, Zakon o suzbijanju nelojalne utakmice i Zakon o javnim skladitima iz 1930. godine. Trgovaki zakon koji je donet 1937.godine, koji je trebao biti ozbiljan korak ka ubrzanju kodifikacije trgovinskog prava, nikada nije stupio na snagu, jer nije donet posebni zakon o njegovom stupanju na snagu.10 Posle Drugog svetskog rata razvoj trgovinskog prava se odvija u okolnostima dravnog upravljanja privredom, koje je, sve jaim uticajem trinog naina privreivanja, prolazilo kroz razliite faze obeleene pojedinim sistemskim zakonima. Faza izraenog dravnog upravljanja privredom zapoela je Zakonom o preduzeima 1946. godine, da bi Zakon o upravljanju privrednim preduzeima i viim privrednim udruenjima iz 1950. godine postavio temelje samoupravljanju. Osnovni zakon o preduzeima je donet 1965. godine u cilju traenja efikasnijih formi privrednog organizovanja i delovanja, a Zakon o udruenom radu 1976. godine kao pokuaj uvrenja samoupravljanja u udruenom radu, to nije imalo sistemski uspeh. Zakon o preduzeima iz 1988. godine je nastojanje da se uini novi korak ka stvaranju pravnog okvira za trini nain poslovanja. Zakon o privrednim drutvima iz 2004. godine11 imao je naglaenu tendenciju usvajanja meunarodnih i uporednih privrednih reenja u cilju usklaivanju domae privredne regulative sa tim reenjima. Mnogi od instituta su nekritiki preuzeti i u praksi nisu mogli biti ostvareni na nain koji bi potvrdio njihovu svrsishodnost u domaim privrednim odnosima uslovljenim tranzicionim slabostima i promenama. Zbog uoenih slabosti ovog zakona donet je 2011. godine novi Zakon o privrednim drutvima12 (u daljem tekstu: i Zakon), sa naglaenom eljom zakonodavca da stvori bolje i jasnije uslove za poslovanje domaih i stranih privrednih subjekata.Ovaj udbenik bavie se vanim pozitivnopravnim reenjima iz ovog zakona. V ZNAAJ KOMPANIJSKOG PRAVA Upoznavanje sa pojmom i predmetom kompanijskog prava ukazalo je na njegov znaaj u ureenju osnovnih privrednih i poslovnih odnosa u drutvu. Okolnosti ubrzanog privrednog razvoja, nepredvidivost trinih promena i potreba za novim oblicima

9 D. Kostadinovi, Privredno pravo, Ni, 2011., str. 96. 10 Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav.delo., str. 24. 11 "Slubeni glasnik RS", br. 125/04. 12 "Slubeni glasnik RS", br. 36/11 i 99/11.

18

privreivanja i poslovanja zahtevaju odgovarajue privredno zakonodavstvo i ostalu regulativu u ovoj oblasti. Kompanijsko pravo, kao skup normi i pravnih pravila koji ureuje poloaj privrednih subjekata i odnose u koje oni stupaju u svom obavljanju delatnosti, predstavlja taj regulacioni mehanizam kojim se institucionalizuju pojedini instituti i odnosi i daje im se pravni legitimitet, pravni osnov i okvir postojanja i delovanja. Kao deo pravnog sistema drutva kompanijsko pravo se naslanja na mnoge grane tog sistema, bez obzira da li je iz njih izvedeno (graansko pravo) ili je u odnosu optije grane prava ili naune discipline u odnosu na posebnu (kompanijsko i trgovinsko pravo, ali i bankarsko pravo, berzansko pravo, pravo osiguranja, saobraajno pravo itd.) i ini pravni sistem koji je pretpostavka funkcionisanja drave. Odnosi koje, izmeu ostalih grana prava, ureuje kompanijsko pravo bitni su za funkcionisanje svakog drutva, jer ekonomija je odrednica naina ivota drutvene zajednice i njenog stanovnitva i zbog toga, osim prirodnih i opteljudskih resursa koji odreuju stepen njene razvijenosti, vano je pravno ureivanje tih potencijala, jer faktiko odranje odnosa u bilo kojoj drutvenoj oblasti nije mogue, naroito ne dugorono. Ureenje delovanja privrednih subjekata, od uslova njihovog osnivanja, pravnog subjektiviteta, obavljanja delatnosti, korienja pravnih instrumenata zakljuivanja poslova i ostvarenja svrhe postojanja-sticanje dobiti, do prestanka privrednih subjekata, zahteva znaajnu pravnu regulativu, koju ini veliki broj pravnih izvora, kojima emo se baviti u daljem tekstu udbenika. Zakoni predstavljaju osnovne izvore kompanijskog prava i nosioci su sistemskih reenja, koja se dalje konkretizuju aktima nie pravne snage, kako bi bili primenjivani na konkretne odnose i situacije. Norme kompanijskog prava u uslovima, navedenog ubrzanog privrednog razvoja i "nestabilnog privrednog zakonodavstva"13 moraju ureivati realne privredne odnose, formulisane na nain da se izbegne njihovo preiroko tumaenje, ali da poseduju pretpostavke potrebne fleksibilnosti, kako bi mogle biti primenjene na masovne privredne odnose, koji se esto razlikuju u svojim ekonomskim i pravnim prirodama. Pri tome, u dinamici odnosa i normi koje ih ureuju, treba voditi rauna o okolnosti da norme ne budu ograniavajui faktor privrednog razvoja, ali i da se osigura potreban nivo pravne sigurnosti privrednog delovanja. Ovaj cilj svrsishodnog normiranja privrednih odnosa u svakom trenutku funkcionisanja trita nije lako ostvariti. Znaaj kompanijskog prava sagledaemo i u kontekstu odnosa sa drugim i srodnim granama prava, to e potvrditi bitnost ove grane prava u pravnom sistemu zemlje, kroz meuzavisnost njegovih konstitutivnih elemenata-pojmovnu, funkcionalnu i normativno ureenu. VI ODNOS KOMPANIJSKOG PRAVA SA DRUGIM GRANAMA PRAVA Iz kratkog prikaza znaaja kompanijskog prava vidljivo je da bilo koju granu pravu ne moemo u bilo kom strunom ili naunom postupanju posmatrati izdvojeno od drugih grana prava i pravnog sistema u celini, "jer kako su drutveni odnosi koji su regulisani odgovarajuim pravnim normama isprepleteni, tako su i grane prava koje

13 Ines Besarovi, Poslovno pravo (Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje), Beograd, 2010., str. 44.

19

izuavaju te norme isprepletene, a njihovo dvojenje prvenstveno je u funkciji nastavno-naunih potreba."14 Utvrdili smo da je kompanijsko pravo grana pozitivnog prava i kao takvo deo pravnog sistema zemlje, koji mora biti usklaen i harmonian skup svojih konstitutivnih delova kako bi bila ostvarena zakonitost i pravna sigurnost, kao temelj funkcionisanja drutva kao skupa javnog i privatnih interesa svojih subjekata. Iako je kompanijsko pravo mogue sagledati u odnosu na vei broj grana prava, to ima opti znaaj, jer su veze specifine i odreuju mnoge pravne situacije, ograniiemo se na odnos sa granama prava koji je neposredno u funkciji naeg izuavanja. Pri tome, treba istai da pojedini autori15 u pojedinjavanju odnosa grana prava razmatraju i odnos uih i irih grana prava (npr. kompanijskog i trgovinskog, kompanijskog i privrednog). Polazno stanovite iznoenja odnosa kompanijskog prava sa drugim granama prava, kao osnova prepoznatljivosti njihovih pravnih priroda, je da ovo pravo pripada oblasti privatnog i imovinskog prava. 1. Kompanijsko pravo i graansko pravo Autori iz oblasti kompanijskog prava jedinstveni su u stavu da je ovo pravo najtenje povezano sa graanskim pravom, jer se razvilo iz privrednog ili trgovinskog prava, koje je nastalo iz graanskog prava, prilagoavajui njegove institute potrebama novonastalih uslova privreivanja i razvoju robne proizvodnje i trita. Obe ove grane prava su, po svojoj prirodi, imovinska prava, to njihov odnos ini specifinim mnogim zajednikim svojstvima. Principi i instituti graanskog prava su u toj meri univerzalni i stub su mnogih grana prava tako da njegov uticaj i prisustvo u tim granama prava predstavljaju stalnu i podrazumevajuu pojavu. Odnos kompanijskog i graanskog prava odnos je opteg i posebnog prava, odnosno optih i posebnih pravila, to se u praksi ispoljava i na nain da se u ureenju odreenog privrednog odnosa, u nedostatku pravila kompanijskog prava, primenjuju pravila graanskog prava kao opteg prava, kao pomona ili supsidijarna (lat. subsidiarius). Obrnuti postupak nije doputen16, odnosno pravilima kompanijskog ili privrednog prava ne mogu se popunjavati pravne praznine u materiji graanskog prava, ve se moraju primeniti drugi izvori prava. Optost graanskog prava odnosi se, naroito na opta pravila ugovornog prava: pravni subjektivitet, graanski ortakluk, ugovor o osnivanju drutva, slobodu ugovaranja, zastupanje i punomoje, odgovornost za obaveze, opta pravila hartija od vrednosti, opta pravila naslednog prava i sl. 2. Kompanijsko pravo i privredno i trgovinsko pravo U kontekstu terminolokih i bitnijih razlika definisanja ovih grana prava osvrnuemo se na njihov odnos u odreenim nespornim karakteristikama. Privredno pravo se bavi, prvenstveno, privrednim subjektima i odnosima u koje oni stupaju u 14 Vasiljevi M., nav.delo, str. 27. 15 Isto. 16 Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav. delo, str. 19. 9 Isto, videti opirnije.

20

obavljanju privredne delatnosti i njihovim odnosom sa dravom. Kako ovo pravo sadri, uglavnom, imperativne propise, a kompanijsko pravo dispozitivne, pa povezanost tih prava "postoji posebno na planu ureivanja slobode privreivanja i preduzetnitva kao domena kompanijskog prava i ogranienja te slobode kao domena privrednog prava, kao i na planu slobodne konkurencije i njenih ogranienja (nelojalna utakmica, monopolistiki sporazumi, ogranienje slobode grupisanja privrednih drutava i slobode statusnih promena, preuzimanje otvorenih akcionarskih drutava i slino)".17 Iako je kompanijsko pravo, na odreeni nain, nastalo u okviru trgovinskog prava ova dva prava nisu u klasinom odnosu opteg i posebnog prava. Istakli smo da se kompanijsko pravo bavi statikim aspektom privrednih drutava (osnivanje, statusne promene, upravljanje, odluivanje, ureivanje kapitala, prestanak itd.) trgovinsko pravo se bavi pravnim poslovima u koje stupaju privredni subjekti u obavljanju svoje delatnosti i pravnim instrumentima (npr.ugovori) kojima se ti odnosi zasnivaju 3. Kompanijsko pravo i radno pravo Kompanijsko i radno pravo su dve posebne grane prava koje imaju niz dodirnih taaka i meuzavisnost u odreenim odnosima i institutima kada se dopunjuju u osiguranju pretpostavki za funkcionisanje njihovih pojedinih segmenata delovanja. Ovde se, prvenstveno, radi o statusnim oblicima u kojima deluju privredni subjekti, odnosima statusnih elemenata (bilo stalnih bilo promenjivih, kao npr. pravne posledice steaja) prema oblicima angaovanja rada, pitanje participacije zaposlenih u upravljanju privrednim subjektima, posebno privrednim drutvima, pitanje fleksibilnih oblika zapoljavanja u praenju potreba za konkretnim radom privrednih subjekata odreenih uslovima trinog poslovanja i dr. Delovanje privrednih subjekata zavisi od konkretnog angaovanja rada koji je ureen normama radnog prava, ali i ostvarivanje tih normi mogue je samo u funkcioniuoj privredi koju ureuje, u najveem delu, privredno pravo. Ovaj odnos povezanosti kompanijskog i radnog prava u pojedinim situacijama je znaajno izraen i potvruje potrebu da se radno pravo kao predmet izuava na svim fakultetima na kojima se pretenost naunih disciplina odnosi na organizaciju ekonomskih aktivnosti i privreivanja (ekonomija, menadment). Uspeno upravljanje privrednim subjektima i ljudskim resursima nije mogue bez poznavanja osnovnih normi radnog prava koje ureuje oblike angaovanja rada, prava i obaveze zaposlenih i uticaja rada na poloaj privrednih subjekata na tritu. 4. Kompanijsko pravo i ostale srodne grane prava Govorei o odnosu kompanijskog prava i drugih grana prava mogue je ovo pravo staviti, sa razlogom, u odnos sa mnogim granama prava, ali detaljniji osvrt na te odnose prevazilazi potrebe ovog udbenika. Odnos sa ustavnim pravom, upravnim pravom, pravom industrijske svojine i nekim procesnim pravima bitno odreuje pojedine institute i odnose kompanijskog prava.

17 Vasiljevi M., nav.delo, str. 28.

21

Treba spomenuti odnos privrednog prava sa "srodnim" granama prava, koje srodnost crpe iz injenice da su se izdvojila iz ovog prava i s njim se nalaze u jaoj ili slabijoj vezi, kao to su: poresko pravo, berzansko pravo, pa i steajno pravo koje se, postepeno, pretvara u posebnu granu prava. Berzansko pravo se "bavi tzv.dinamikom privrednog ivota (trgovina serijskim hartijama od vrednosti koje emituju privredna drutva i drugi privredni subjekti u zakonom definisanom postupku)"18, ime se bavi, u irem obimu, trgovinsko pravo, kao deo privrednog prava, dok se, kompanijsko pravo bavi statikom privrednog ivota. Berzansko trite kod nas nije dovoljno razvijeno, kao ni propisi koji ga ureuju to je mogui izvor pravne nesigurnosti. Poresko pravo, iako javno pravo, ima dodirnih taaka sa kompanijskim pravom, kao kombinacijom privatnog i javnog prava, sa pretenou ovog prvog. Bitna veza ovih grana prava ogleda se u injenici da je "izbor pravnih formi organizovanja privrednih subjekata (od; ad; doo ili ad-primedba autora) u dobroj je meri uslovljen poreskim propisima za razliite vrste tih subjekata, s jedne strane, a s druge strane, poresko pravo i polazi od klasifikacije privrednih subjekata koju ini kompanijsko pravo (kao deo privredenog prava-primedba autora), za odreivanje razliitih vrsta poreza za te subjekte."19 Steajno pravo kod nas jo nije posebna grana prava, ali je izuzetno vano, jer se bavi pravnim aspektom insolventnosti privrednog subjekta, to e u naem drutvu jo dugo biti ekonomsko-pravna pojava, i mi ga u okviru kompanijskog prava izuavamo kroz institut zakljuenje steaja drutva, kao oblika i razloga prestanka privrednih drutava. VII IZVORI KOMPANIJSKOG PRAVA Kao i kod drugih grana prava najoptija podela izvora kompanijskog prava je podela na materijalne i formalne izvore. Materijalne izvore predstavljaju drutveno-ekonomski i politiki odnosi u jednom drutvu, odnosno sveukupno stanje u jednom drutvu odreeno delovanjem snaga na vlasti, stvarno ili faktiko stanje, dok formalni izvori predstavljaju oblike i forme kroz koje se materijalni izvori institucionalizuju, pravno oblikuju i konstituiu. Ti formalni izvori u privrednom pravu su opti pravni akti, akti koji na opti nain ureuju prava, obaveze i odgovornosti, koji se odnose na neodreen broj sluajeva i lica. Na osnovu ovih optih pravnih akata nastaju pojedinani pravni akti koji sadre pojedinanu pravnu normu i kojima se ureuju konkretni odnosi pojedinih uesnika odnosa u privredi. Poznavanje pravnih izvora, bilo koje grane prava, ima veliki teorijski i praktini znaaj i pretpostavka je razumevanja, odgovarajueg tumaenja i primene njenih pravnih normi. Dalja podela izvora kompanijskog prava je mogua po raznim kriterijumima. Prema poreklu izvori se dele na domae (unutranji ili nacionalne) i meunarodne izvore (predstavljaju, uglavnom zakljueni sporazumi ili konvencije izmeu dve ili vie drava kojima se ureuju njihovi privredni odnosi). Domai izvori kompanijskog prava dele se, zavisno od toga ko ih donosi, na izvore koje utvruje drava-dravni izvori i na

18 Vasiljevi M., nav.delo, str. 28. 19 Isto, str. 30.

22

izvore koje utvruju nedravni, preteno, privredni subjekti-autonomni izvori privrednog prava. 1. Izvori kompanijskog prava koje utvruje drava Izvori prava koje utvruje drava (heteronomni ili kogentni izvori) su opte pravne norme kojima drava ureuje odnose u privredi, a koje uesnici u ovim odnosima-privredni subjekti moraju primenjivati kako su formulisane, bez mogunosti da budu drugaije ureene od nedravnih subjekata. Ove izvore predstavljaju: ustav, zakoni i podzakonski akti. 1.1. Ustav Ustav, kao najvii pravni akt jedne zemlje ili akt najvee pravne snage, predstavlja osnovni izvor kompanijskog prava, kao i svih drugih grana prava. Njime se utvruju naela i principi po kojima funkcionie konkretno drutvo-drava, naroito ekonomsko i politiko ureenje zemlje. Ustav Republike Srbije20 u treem delu utvruje ekonomsko ureenje (osnovna naela, sloboda preduzetnitva, poloaj na tritu, ravnopravnost svih oblika svojine, dravna imovina, zemljite, uvanje naslea i zatita potroaa) i javne finansije (porezi i drugi prihodi, budet, javni dug, ujednaavanje razvoja, Narodna banka Srbije i dravna revizorska institucija). U lanu 82. Ustav utvruje da "ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi, otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Republika Srbija je jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tritem roba, rada, kapitala i usluga". Na ovim principima treba da se zasnivaju instituti i odnosi kompanijskog prava koje izuavamo u ovom udbeniku. Ovde treba istai da svi pravni akti dravnih i nedravnih subjekata moraju biti u saglasnosti sa ustavom, kao i svi potvreni (ratifikovani) meunarodni ugovori, konvencije i drugi akti meunarodnog karaktera. O saglasnosti ovih akata sa Ustavom odluuje Ustavni sud Srbije. 1.2. Zakoni Zakoni, iako nisu najvii pravni akti u hijerarhiji pravnih akata, predstavljaju najvanije izvore svih grana prava, pa i kompanijskog prava, u zemljama koje pripadaju sistemu kontinentalnog prava (civil law) kome pripada i naa zemlja. U zemljama anglo-amerikog prava (common law), gde je pravni sistem zasnovan na precedentnom i obiajnom pravu, najvaniji izvor kompanijskog prava je sudska praksa (tzv. sluajevi-cases). Zakoni uopte, a to treba istai i za zakone u oblasti kompanijskog prava, sadre imperativne (obavezujue ili kogentne) norme, ija je primena obavezna i koje se ne mogu menjati voljom subjekata na koje se odnose i dispozitivne (potporne) norme, koje se uvek primenjuju ako ih subjekti odnosa koje ureuju ne iskljue. U tumaenju i primeni prava bitno je imati u vidu ovu razliitost u obaveznosti pravnih normi.

20 "Slubeni glasnik RS", br. 83/06

23

Zakoni su najvaniji izvori kompanijskog, i drugih grana, prava, zbog toga to se njima ureuju pojedine pravne oblasti u sutinskim odreenjima njihovih instituta i pojmova, a konkretizuju se niim pravnim aktima. Na podruju kompanijskog prava osnovni izvor prava je Zakon o privrednim drutvima i zakoni vezani za institute iz ovog zakona kao to je Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre21 i ostali zakoni. Vezano za delatnost i ostalih privrednih subjekata znaajni su: Zakon o javnim preduzeima; Zakon o zadrugama; Zakon o steaju; Zakon o deviznom poslovanju; Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju; Zakon o slobodnim zonama; Zakon o trgovini; Zakon o bankama; Zakon o osiguranju; Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata itd. Osim navedenih zakona koji se neposredno primenjuju na privredno poslovanje postoje i zakoni koji se posredno primenjuju u ovoj oblasti, kao to su zakoni koji ureuju sudske postupke i ostali zakoni procesnog karaktera. 1.3. Podzakonski akti Privredni odnosi se, u odreenoj meri, ureuju osim zakonom i podzakonskim aktima, koje donose izvrni i upravni dravni organi na osnovu ovlaenja sadranih u zakonu. Podzakonski akti su: uredbe, naredbe, pravilnici, upustva, odluke i dr. Podzakonskim aktima konkretizuju se pojedina zakonska reenja privrednih odnosa kako bi se lake primenjivala u praksi, jer odredbe zakona esto ne mogu biti dovoljno detaljnje da je njihovim tumaenjem mogua odgovarajua primena na neke faktike situacije i stanja. Vlada Republike Srbije donosi, uglavnom, uredbe o pojedinim pitanjima razliitih pravnih oblasti pa tako i privrednopravne, dok ostale podzakonske akte donose ministarstva, inspektorati, zavodi i dr. Podzakonski akti su potrebni i korisni, no preterano donoenje ovih akata stvara pravnu nesigurnost, jer su promene este i privredni subjekti ne mogu svoje poslovanje zasnovati na sigurnijim kriterijumima, uslovima i pravnim osnovima. Osim mogue "prenormiranosti" podzakonskim aktima prisutna je i opasnija pojava, u mnogim pravnim oblastima, da dravni organi, izvan zakonskih ovlaenja, donose odreene akte i time neovlaeno stvaraju pravo, esto voeni uskim stranakim i linim interesima. 1.4. Sudska praksa Preovlaujue je miljenje u naoj privrednopravnoj teoriji da sudska praksa nije formalnopravni izvor kompanijskog prava, kao ni u drugim zemljama kontinentalnog prava, ali stanovita sudova o pojedinim privrednopravnim pitanjima i odnosima imaju znaaj za tumaenje i primenu zakona i formiranje jedinstvene sudske prakse."Stanovita sudske prakse, iako neobavezna za privredne subjekte, u postupanju sudova imaju obavezujui karakter.Tako postaju neformalni, ali faktiki i dopunski, pomoni izvor prava, ukljuujui i privrednog prava."22

21 "Slubeni glasnik RS", br. 99/2011 22 Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav. delo, str. 26.

24

2. Autonomni izvori kompanijskog prava U uvodnom izlaganju o izvorima kompanijskog prava istakli smo da autonomne izvore utvruju nedravni subjekti, uglavnom privredni, slobodnom voljom koja je ograniena samo obavezujuim dravnim normama. Relativno slobodna volja strana uesnica privrednog odnosa odreuje pravnu prirodu tog odnosa. Autonomni izvori kompanijskog prava su: obiaji; poslovni kodeksi i autonomni akti.23 2.1. Obiaji Obiaji su pravila koje stvaraju privredni subjekti dugotrajnim ponavljanjem istog ili slinog ponaanja u istim ili slinim poslovnim situacijama i njima se ureuju odnosi uesnika prometa roba i usluga. Radi se o poslovnoj praksi koja je opteprihvaena i koriena od strane privrednih subjekata prilikom zakljuenja poslova u delatnostima koje obavljaju. Poslovni obiaji ne smeju biti u suprotnosti sa javnim poretkom drave i moralom drutva, na to sud, u primeni ovih obiaja, pazi po slubenoj dunosti (ex officio). Iako se radi o teorijskom pitanju, obiaje treba razlikovati od obiajnog prava, jer je u njihovoj primeni vana okolnost da je ona korisna za ugovorne strane, dok je kod obiajnog prava prisutna obaveznost primene njegovih normi. Obaveznost je svojstvo pravnih normi koje obiaje, vremenom, pretvaraju u obiajno pravo. Dispozitivnost obiaja omoguuje ugovornim stranama da njihovu primenu mogu iskljuiti izriito ili preutno. U oblasti kompanijskog prava poslovni obiaji nemaju ulogu koju imaju u trgovinskom pravu, jer se razvijaju tek odskora, u poslednju deceniju, a i zato to ova nepisana pravila ponaanja, po svojoj prirodi, ne daju potrebnu pravnu sigurnost uesnicima na tritu kapitala. 2.2. Poslovni kodeksi Poslovni kodeksi predstavljaju zbornike pravila ponaanja u odreenim statusnim oblicima i odnosima privrednih subjekata i oni sve vie dobijaju na znaaju kao izvori kompanijskog prava. Poslovni kodeksi predstavljaju nain ustanovljenja pravila ponaanja privrednih subjekata u poslovanju sa treim licima i stvaranju "unutranjeg reda", u smislu organizacije rada i obavljanja delatnosti, pa, tako, imamo kodekse upravljanja kompanijama, kodekse berzi, kodekse poslovnog ponaanja i slino. Poslovne kodekse, kao izvore autonomnog prava, donose "udruenja privrednih subjekata (privredne komore, udruenja berzanskih posrednika, udruenja poslodavaca i sl.), kao i same grupacije privrednih subjekata (holdinzi, koncerni, grupe drutava)".24 Ni relativnost sankcija, koje prate neponaanje privrednih subjekata po prihvaenim kodeksima, ne umanjuje praktini znaaj ovog izvora kompanijskog prava, jer mnoga pitanja privrednog poslovanja mogue je reavati u okviru autonomnog prava, a uvek

23 Vasiljevi M., nav.delo, str. 35. 24 Isto.

25

ostaje i mogunost reavanja spornih pitanja pravnim sredstvima pred nadlenim dravnim organima. 2.3. Autonomni akti Zakoni, a u naem sluaju Zakon o privrednim drutvima, ostavljaju u okviru svoje regulative relativnu autonomnost subjektima da urede meusobne odnose. Osnivaki akti privrednih drutava (ugovor i odluka) ureuju osnovna pitanja organizacije drutva, odnose drutva prema lanovima, meusobne odnose lanova i druga pitanja unutranje organizacije i poslovanja. Osim osnivakog akta, kao osnovnog opteg akta drutva, zakon ostavlja mogunost da lanovi drutva donesu i druge akte kojima e detaljno urediti pojedina pitanja i odnose u drutvu. Ti akti su u formi posebnog ugovora koje zakonodavac definie kao "ugovore u vezi sa drutvom" koje lan drutva moe zakljuiti sa jednim ili vie lanova istog drutva, kojim se ureuju njihovi meusobni odnosi u vezi sa drutvom, ako zakonom nije drugaije odreeno. Ovaj ugovor proizvodi dejstvo iskljuivo izmeu lanova drutva koji su ga zakljuili. U ortakom drutvu ugovor se naziva ugovor ortaka, u komanditnom drutvu i drutvu s ogranienom odgovornou ugovor lanova, a u akcionarskom drutvu ugovor akcionara. Akcionarsko drutvo pored osnivakog akta i ugovora akcionara ima i statut kojim se ureuje upravljanje drutvom i druga pitanja u skladu sa zakonom, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano. Autonomni akti su prilika da se zakon optimalno primeni u odreenom privrednom subjektu i da reenja autonomnog karaktera budu u skladu sa slovom i duhom zakona, to je pretpostavka zakonitog poslovanja i stvaranja dela uslova za uspeno poslovanje u konkretnom trinom okruenju. Ovo naroito i iz razloga to autonomni akti pravno obavezuju uesnike u njihovom donoenju i esto su u njima sadrane pravne osnove za delovanje dravnih organa u odnosu na ponaanje u poslovanju privrednih subjekata. Jasno formulisane odredbe autonomnih akata pretpostavka su eljenog funkcionisanja privrednog subjekta, poverenja potencijalnih poslovnih partnera i lanova. 3. Pravna nauka ili doktrina Pravna nauka nigde, osim u vajcarskoj, nije formalni izvor prava, pa ni kompanijskog, jer ne stvara pravo i njena pravna shvatanja ne obavezuju sudove. Meutim, uticaj pravne nauke je prisutan u svim pravnim sistemima, jer njena pravna shvatanja i tumaenja pojedinih instituta, odnosa i pravnih stanja, svojim strunim autoritetom, utiu na reenja zakonodavca, praksu sudova i ponaanje subjekata pojedinih grana prava, ovde kompanijskog prava. Zbog tog uticaja pravna nauka predstavlja pomoni, interpretativni, posredni izvor kompanijskog prava, mada ona nije kod nas dovoljno razvijena iz razloga sporog formiranja pravne tradicije.

26

VIII PRINCIPI I NAELA POSLOVANJA U PRIVREDI Primena osnovnih instituta kompanijskog prava, s kojima e se u praksi susretati studenti koji se bave ovim predmetom, bie odgovarajua samo ukoliko se poznaju osnovna pravila privrednog poslovanja, sadrana u optim principima i naelima ovog poslovanja, koje emo upoznati u njihovim osnovnim karakteristikama.25 1. Opti principi privrednog poslovanja Opte principe privrednog poslovanja mogue je razliito definisati, no u uslovima razvijenog tehnolokog razvoja i intenzivnih trinih odnosa radi se o: trinoj privredi; slobodi privreivanja; slobodi kretanja i regulatornoj ulozi drave. Trina privreda je u svetu due vreme preovlaujui oblik poslovanja, a u naoj zemlji, iako sa osetnim zakanjenjem, razvijaju se njeni pojavni oblici sve intenzivije, jer je to i uslov ukljuivanja u meunarodne privredne tokove. Trina konkurencija, kao vana karakteristika trine privrede, jedan je od faktora ostvarenja dobiti kao osnovnog motiva poslovanja. Tenja je da se na tritu potuju osnovne pretpostavke njegovog funkcionisanja, no prisutan je i itav niz nepravilnosti, kako na mikro tako i na makro nivou poslovanja. Tako, esto se javlja nelojalna konkurencija u bespotednoj borbi za primat na odreenom tritu, monopolsko ponaanje zloupotrebom poloaja odreenog privrednog subjekta u drutvu, razliite vrste pekulativnih radnji i sl. Naa privreda, tranzicionog karaktera, puna je nepravilnosti koje je potrebno prevazilaziti razvojem afirmisanih privrednih principa, zakonskim privatizacijama i javnim nabavkama, razvojem trita kapitala, radne snage, strunosti i znanja i ostalim aktivnostima koje podravaju i prate primenu novih tehnologija u svim oblastima delovanja. Sloboda privreivanja je temelj trine privrede i predstavlja irok pojam autonomnog nastupa na tritu, izborom oblika u kojem e se delovati, svojinskog odnosa, vrste delatnosti. Svi privredni subjekti moraju imati iste uslove poslovanja u istim okolnostima delovanja, koje mora garantovati dravna regulativa i ostala pravna pravila. Sloboda privreivanja uz prava podrazumeva i obaveze privrednih subjekata da uvaavaju prava ostalih, ime se stvaraju zdravi trini odnosi u kojima do izraaja dolaze sposobnosti i kvalitet privrednih subjekata. Sloboda privreivanja nije neograniena, jer drava intervenie u privredi, ureujui privredni sistem, razvojnu i socijalnu politiku drutva, ona je "korektor trinog ponaanja privrednih subjekata"26 Tu se ispoljava i regulatorna uloga drava, koja mora biti takva da u ureenju odreenih ekonomskih odnosa podrava objektivno date zakonitosti trinog poslovanja. Sloboda kretanja odnosi se na kapital, robe, usluge i rad na tritu i bitan je preduslov funkcionisanja trine privrede.

25 Opirnije videti kod Besarovi I., nav.delo, str. 47-52. 26 Besarovi I., nav.delo, str. 48.

27

2. Naela privrednog poslovanja Da bi se ostvarili principi privrednog poslovanja u obliku trine privrede privredni subjekti moraju se pridravati osnovnih naela privrednog poslovanja i to: naela potenja i savesnosti, naela samostalnosti privrednih subjekata, naela ravnopravnosti privrednih subjekata, naela teretnosti, naela neformalnosti, naela zabrane konkurencije i naela zabrane uspostavljanja monopolistik