1. ULOGA POLJOPRIVREDE U RURALNOM RAZVOJU (EU, BiH I RS)

Као полазишта у изради програма руралног развоја одабраних Општина корисштена је важећа политика руралног развоја на нивоу Европске уније, као и политике и стратегије пољопривредног и просторног развоја на нивоу Босне и Херцеговине и Републике Срспке.

Будућност пољопривреде је уско повезана са балансираним развојем руралног подручја, које чини око 80% укупне површине Европе. Заједно са мјерама подршке тржишту, Европска политика руралног развоја игра главну улогу у економској, социјалној и територијалној кохезији. Та политика је заснована на следећим принципима: препознавање мултифункционалности пољопривреде, унапређење конкурентности, узимање у обзир мјера заштите животне средине, конзервација руралног наслеђа и др.

Кроз политику руралног развоја пољопривреда се смјешта у шири контекст укупног руралног подручја, а њена улога се шири на очување сеоског простора у еколошком смислу и повећање његове економске вриједности, како би постао привлачан садашњим и новим становницима.

Посљедњих година се Заједничка аграрна политика (ЗАП) ЕУ окренула са подршке производњи према подршци дохотку произвођача, као и према остварењу циља одрживе пољопривреде. Врло важан дио нове ЗАП је подршка пољопривреди путем мјера руралног развојa. Те су мјере намијењене прилагођавању производње, управљању земљиштем, усвајању нових технологија, итд. Све више се ове мјере усмјеравају и према другим појединцима а не само пољопривредницима, а који су активни учесници у развоју руралних подручја.

У оквиру ових средстава финансира се и програм ЛЕАДЕР+, који је у почетку био намијењен пројектима за боље кориштење природне и културне баштине краја, побољшање квалитета живота у руралном подручју, подршка производњи додане вриједности на мањим производним јединицама за локално тржиште на бази партнерства и употребе савремених технологија. Посебан нагласак у оквиру ЛЕАДЕР програма даје се значају локалних заједница у изради и имплементацији програма руралног развоја, дефинисаног појмом Локалних акционих група, као и начајем партнерства између владиног, невладиног и приватног сектора у развоју руралног подручја. Анализе су показале да кроз ЛЕАДЕР пројеката створено 150.000 нових радних мјеста, те је с обзиром на такав ефекат овог приступа, ЛЕАДЕР пројекат проглашен четвртим ступцем политике руралног развоја Европске Уније.

1.1. Odredjivanje ruralnog područja

Сеоски или рурални простор ЕУ чини збир површина свих регија, углавном другог или трећег нивоа према НУТС (Nomenclature des Unites Territoriales Statistiques) номенклатури, које су сврстане у руралне регије према одговарајућим критеријима. Досад једина званично призната, ОЕЦД методологија дефинисања руралних подручја је заснована на густини популације, према којој се локалне јединице (нпр.општине) означавају као руралне уколико је густина насељености испод 150 становника по квадратном километру. За регионалну примјену ове дефиниције мора бити позната подјела територија државе на мање јединице у више нивоа. Затим, потребно је располагати с подацима о густоћи насељености за два територијална нивоа. Нижи ниво, или просторно мање јединице, називамо локалним територијалним јединицама, а виши ниво регионалним јединицама. Локална територијална јединица или локална заједница обично је НУТС 5 подручје, и за њу се израчунава густоћа насељености. Уколико је густоћа насељености испод 150 становника по км2, таква се заједница сматра сеоском или руралном. Више таквих локалних јединица чине регионалну јединицу као територијалну цјелину, и то је обично НУТС 3 или НУТС 2 подручје. За регију се израчунава удио становника у руралним локалним заједницама у односу на укупан број становника. Регије се разликују по степену руралности у зависности о томе колики удио становништва живи у руралним локалним заједницама, па се према томе сврставају у слиједеће категорије:

претежно руралне регије: с више од 50% становништва у руралнимлокалним заједницама.

значајно руралне регије: с 15 до 50% становништва у руралнимзаједницама и

претежно урбане регије: мање од 15% становништва у руралнимзаједницама.

Уколико бисмо за простор Републике Српске примијенили модификовани критериј ОЕЦД за оцјену руралности, густину насељености од 100 становника по квадратном километру, добили бисмо податак да је 98% територије у РС рурално или 97,83% популације.