Univerzitet u Niu Prirodno-matematiki Fakultet Departman za matematiku

Finansijski instrumenti na deviznom tritu

Master rad

Mentor:Student:Prof. dr Miljana JovanoviDragana Krsti

Ni, Jun 2013.

Sadraj

43Sadraj

Uvod3Devizno trite i devizni kurs51.1Devizno trite51.1.1 Pojam deviznog trita51.1.2 Funkcij e deviznog trita91.1.3 Organizacija deviznog trita101.1.4 Uesnici na deviznom tritu111.1.5 Poslovi na deviznom tritu131.1.6 Vrste deviznih trita151.2Devizni kurs161.2.1 Pojam deviznog kursa161.2.2 Vrste deviznih kurseva171.2.3 Iskazivanje deviznog kursa20Pravila za izraunavanje ukrtenih kurseva25Modeliranje cena finansijskih derivata na deviznom tritu u diskretnom vremenu282.1Valutni forvardi i fjuersi292.1.1 Forvard (fjuers) kursevi30Izraunavanje prodajnog forvard kursa37Izraunavanje kupovnog forvard kursa38Valutni forvardi (fjuersi) sa varijabilnim datumom dospea392.2Valutne opcije402.2.1 Binomni model cena valutnih opcija42Uvodni pojmovi i osobine portfolija hartija od vrednosti 42Binomni model cena valutnih opcija Cox-Ross-Rubinstein-a48Modeliranje cena valutnih opcija u neprekidnom vremenu613.1 Geometrij sko Braunovo kretanje62

3.2Black-Scholes-ov model cena evropskih valutnih opcija653.2.1 Reavanje Black-Scholes-ove jednaine za evropske kupovne valutne opcije663.2.2 Reavanje Black-Scholes-ove jednaine za evropske prodajne valutne opcije713.3Modeliranje cena opcija ija je aktiva valutni fjuers72Zakljuak76Literatura77Biografija79

Uvod

U master radu Finansijski instrumenti na deviznom tritu prouava se modeliranje cena finansijskih derivata u diskretnom i neprekidnom sluaju.U svom poslovanju investitori se suoavaju sa razliitim izazovima, a rizici koji nastaju usled promena kamatnih stopa i promena deviznih kurseva imaju veliki uticaj na svakodnevno poslovanje. U uslovima neprekidnog razvoja deviznog trita, korienje finansijskih derivata predstavlja osnovno sredstvo zatite od rizika koje sve vie koriste banke, kompanije, institucionalni investitori i svetske organizacije. Uspenost poslovanja svakog uesnika deviznog trita direktno zavisi od mogunosti da se na osnovu evolucije deviznog kursa predvidi njegovo kretanje u budunosti. Da bi se odredio devizni kurs u budunosti mora da se poe od svih dostupnih informacija u vezi sa njegovim kretanjem na tritu do tog trenutka.Master rad sadri rezultate koji su izloeni u tri glave:U prvoj glavi su navedeni osnovni pojmovi i karakteristike deviznog trita i deviznog kursa, pre svega, opisan je nain funkcionisanja deviznog trita kao i formiranje deviznog kursa.U drugoj glavi je opisano modeliranje cena najee korienih finansijskih derivata na deviznom tritu u diskretnom vremenu. Imajui u vidu pretpostavku da su kamatne stope konstantne i jednake za sve datume dospea, razmatrano je formiranje forvardnog, odnosno, fjuersnog kursa, pri emu su, u cilju boljeg razumevanja a samim tim i provere modela, korieni vaei spot i forvard kursevi, kao i vaee kamatne stope. Pored toga, za potrebe modeliranja cena evropskih valutnih opcija, uveden je pojam i osnovne karakteristike portfolija hartija od vrednosti koji se sastoji od bezrizine investicije na domaem tritu i bezrizine investicije na inostranom tritu izraene u domaoj valuti, gde je rizini instrument devizni kurs. Kada je re o modeliranju cena evropskih valutnih opcija u diskretnom vremenu, neizbeno je pomenuti binomni model cena ili model cena Cox-Ross-Rubinstein-a, jednom od najosnovnijih teorijskih modela koji je detaljno izloen u ovoj glavi.U treoj glavi se razmatra modeliranje cena finansijskih derivata na deviznom tritu u neprekidnom vremenu. Imajui u vidu da je evolucija deviznog kursa opisana geometrijskim Braunovim kretanjem, primenom formule Itoa za stohastiko diferenciranje, u ovoj glavi se reava Black-Scholes-ova parcijalna diferencijalna jednaina za evropske kupovne opcije ija je aktiva strana valuta. Primenom prodajno-kupovnog pariteta na dobijeni rezultat dobija se reenje Black-Scholes-ove parcijalne diferencijalne jednaine za evropske valutne prodajne opcije. Korienjem dobijenih reenja, koja se nazivaju Black-Scholes-ovim formulama za

odreivanje arbitraniih cena opcija, odreuju se i reenja Black-Scholes-ove parcijalne diferencijalne jednaine za evropske kupovne i prodajne opcije ija je aktiva valutni fjuers.U Zakljuku je dat pregled rada i ukazano na mogua uoptenja dobijenih rezultata.Zahvaljujem mentoru, prof. dr Miljani Jovanovi, na nesebinoj pomoi i podrci pri izradi ovog rada.UvodUvod

45Glava 1

Devizno trite i devizni kurs

U ovoj glavi e biti opisan nain funkcionisanja deviznog trita i formiranja deviznog kursa. U Poglavlju 1.1 razmatran je pojam deviznog trita i njegove funkcije, organizacija deviznog trita, uesnici, vrste deviznog trita i poslovi koji se na njemu obavljaju. U Poglavlju 1.2 naveden je pojam i vrste deviznog kursa kao i naini njegovog iskazivanja.

1.1 Devizno trite

Devizno trite je deo finansijskog trita na kojem se, prema utvrenim uslovima i pravilima, trguje stranim valutama, tj. razmenjuju devize. Devizno trite ima veliki znaaj u finansijskom sistemu jedne zemlje. Ono predstavlja vezu nacionalne privrede sa meunarodnim okruenjem. Osnovna svrha postojanja ovog segmenta finansijskog trita je da omogui nesmetano obavljanje meunarodnog platnog prometa i odranje meunarodne likvidnosti zemlje. Na ovim tritima, preko cene domae valutedeviznog kursa, najbolje je sagledati efikasnost jedne nacionalne ekonomije. U skladu sa tim, u nastavku e biti posmatrani osnovni pojmovi i karakteristike deviznog trita.

1.1.1 Pojam deviznog tritaSvaka zemlja ima svoj nacionalni novac, kao zakonsko sredstvo plaanja, koji predstavlja izraz njenog nacionalnog ekonomsko-finansijskog suvereniteta. Meutim, nacionalne ekonomije nisu zatvoreni sistemi, ve su zemlje upuene na saradnju sa ostalim zemljama zbog razvoja meunarodne podele rada, meunarodne trgovine, liberalizacije kretanja novca i kapitala. S obzirom da ne postoji meunarodno sredstvo plaanja javlja se mogunost postojanja mehanizma zamene valute jednih zemalja u valute drugih zemalja, odnosno

65postojanja deviznog trita kao institucionalne osnove. Istorijski gledano, najpre su se formirala realna trita (trita robe, usluga, trite rada), a zatim finansijska trita (trita kapitala, trita novca, devizno trite). Razvoj meunarodne robne razmene, finansija i platnog prometa kao odraz kretanja novca i kapitala, roba i usluga preko nacionalnih granica, predstavljaju ujedno i uzrok i posledicu uvoenja deviznog trita kao mehanizma koji obezbeuje nesmetano odvijanje procesa kupovine i prodaje stranih sredstava plaanja. Devizno triste je trite na kojem se trguje devizama, a pod devizama se, osim efektivnog stranog novca, podrazumevaju i potraivanja u stranoj valuti kao to su depoziti, menice, ekovi i sl. Potraivanja u stranim valutama su proizvod ekonomskih i finansijskih odnosa subjekata jedne zemlje sa subjektima drugih zemalja, i kao takva predstavljaju osnovni predmet kupoprodaje na deviznom tritu.Devizno trite predstavlja specijalizovani deo finansijskog trita na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaanja, usklauju ponuda i tranja, utvruje devizni kurs i upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Cilj ovog trita je odravanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom.Devizno trite je vanberzansko, Over The Counter (OTC) ili meubankarsko trite. Devizno trite ne postoji kao organizovano centralno mesto trgovanja, ve ga ini svetska mrea uesnika meusobno povezanih savremenim komunikacijskim sredstvima: telefon, telefaks, internet, satelitske veze. Devizno trite bilo koje valute, na primer dolara, nalazi se na svim lokacijama, kao to su London, Pariz, Cirih, Frankfurt, Singapur, Hong Kong, Tokio i Njujork, gde se dolari kupuju i prodaju u zamenu za druge valute. Ovi centri povezani su elektronskim putem i u stalnom su meusobnom kontaktu formirajui na taj nain meunarodno devizno trite.Funkcionisanje deviznog trita doprinosi, u institucionalnom smislu, meusobnoj povezanosti nacionalnih finansijskih trita. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova: meunarodne trgovine, meunarodnih usluga i kretanja stanovnitva koji dovode do ekonomske aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnosti izraene u novcu razliitom od domaeg, kao i kretanja kapitala izmeu razliitih zemalja. Na deviznom tritu se susreu ponuda i tranja za inostranim novanim jedinicama, neophodnim za obavljanje poslovanja ekonomskih subjekata sa inostranstvom i obezbeuje se pretvaranje nacionalne valute u valutu stranih zemalja. Ova funkcija deviznog trita proistie iz samog principa funkcionisanja svetskog novca u uslovima postojanja razliitih nacionalnih valuta. Devizno trite, pored povezivanja nacionalnih finansijskih trita, izraava i njihovu meusobnu uslovljenost. Tendencija globalizacije finansijskih trita daje funkcionisanju deviznog trita novu fundamentalnu ulogu, kroz koju se uzajamno prepliu nacionalni i globalni faktori ekonomskog razvoja. U vezi sa tim procesom, savremeno devizno trite konstituie posebne i nove struktuirane oblike. Pored toga, vri se integracija deviznog i drugih segmenata finansijskih trita, pod uticajem primene novih tehnologija i komunikacija.Globalno devizno trite, kao skup nacionalnih trita, po obimu transakcija predstavlja najrazvijeniji segment finansijskog trita. Prosean dnevni promet na globalnom deviznom tritu neprekidno raste. Banka za meunarodno poravnanje iz Bazela u vajcarskoj (The Bankfor Internacional Settlements ili BIS) procenila je da je u aprilu 2010. godine prosean dnevni promet na globalnom deviznom tritu $4,0 biliona, to predstavlja rast od oko 20% u odnosu na $3,3 biliona dnevnog obima u aprilu 2007 (videti [11]).Zemlje koje danas ine svetsko devizno trite imaju liberalne devizne sisteme ikonvertibilne nacionale valute[footnoteRef:2], od kojih dominiraju sledee: [2: Liberalan devizni sistem je skup naela i zakonskih propisa, mera i instrumenata kojima se reguliu novani tokovi jedne zemlje sa inostranstvom a koje karakterie sloboda u poslovanju i raspolaganju devizama od strane privrednih subjekata.Konvertibilne valute predstavljaju valute koje se mogu zameniti za bilo koju drugu valutu.]

SAD dolar (USD) Evropska unija (EUR) Japanski jen (JPY) Britanska funta (GBP) Australijski dolar (AUD) vajcarski franak (CHF) Kanadski dolar (CAD)Na osnovu podataka koje je objavila Banka za meunarodna poravnanja, u periodu od aprila 2007. godine do aprila 2010. godine, udeo deviznih transakcija koje ukljuuju ameriki dolar je opao za 0,7%, dok je euro ostvario porast u deviznim transakcijama od 2%. Japanski jen je takoe poveao svoj trini udeo u deviznim transakcijama od 1,8% i u aprilu 2010. godine je inio 19% deviznih transakcija, to je prikazano na Slici 1 [ 1 1 ] .

Reported foreign exchange market turnover by currency[footnoteRef:3] [3: Liberalan devizni sistem je skup naela i zakonskih propisa, mera i instrumenata kojima se reguliu novani tokovi jedne zemlje sa inostranstvom a koje karakterie sloboda u poslovanju i raspolaganju devizama od strane privrednih subjekata.Konvertibilne valute predstavljaju valute koje se mogu zameniti za bilo koju drugu valutu.]

Daily averages in April1995-2010[footnoteRef:4]20072010 [4: SWIFT je skraenica naziva: Society for Worldwide Interbank Finansial Telecomunication, to u prevodu znai: Drutvo za meunarodne meubankarske finansijske telekomunikacije. SWIFT je 1973. godine osnovalo 239 banaka iz 15 zemalja (Austrija, Belgija, Francuska, Italija, Kanada, Luxemburg, Holandija, Norveka, SR Nemaka, vedska, vajcarska, SAD i Velika Britanija) kao kooperativno drutvo, odnosno neprofitnu organizaciju, sa seditem u Briselu. Jugoslavija je 5. juna 1989. godine postala punopravni aktivni lan SWIFT-a, kada se u ovu telekomunikaciju ukljuuju skoro sve nae banke. Za detalje videti]

1 Adjusted for local and cross-border hter-deatar aouble-counting. e ~net-nef oasis. Excludes estimated gaps in reporting. Because twocurrencies are involved in each transaction, the sum of transactions in individuat currencies comes to Nvice Ihe total reported turnover. [footnoteRef:5] Inbillions of US dollarsGraph 3.4 [5: SWIFT je skraenica naziva: Society for Worldwide Interbank Finansial Telecomunication, to u prevodu znai: Drutvo za meunarodne meubankarske finansijske telekomunikacije. SWIFT je 1973. godine osnovalo 239 banaka iz 15 zemalja (Austrija, Belgija, Francuska, Italija, Kanada, Luxemburg, Holandija, Norveka, SR Nemaka, vedska, vajcarska, SAD i Velika Britanija) kao kooperativno drutvo, odnosno neprofitnu organizaciju, sa seditem u Briselu. Jugoslavija je 5. juna 1989. godine postala punopravni aktivni lan SWIFT-a, kada se u ovu telekomunikaciju ukljuuju skoro sve nae banke. Za detalje videti]

Slika 1: Izvetaj o prometu valuta na deviznom trituGlavni svetski centri u kojima se obavlja najvei deo trgovanja devizama su: Njujork, London, Frankfurt, Cirih i Tokijo. Trgovina devizama se obavlja tokom celog bankarskog radnog dana, koji je po konvenciji povezan sa radnim vremenom njujorkih banaka. Glavna telekomunikaciona mrea deviznog trita je SWIFT . Ovaj telekomunikacioni sistem irom je otvorio vrata elektronskom bankarstvu i postao snaan faktor globalizacije deviznog trita.Specifinosti deviznog trita su: finansijski instrumenti kojima se trguje na ovom tritu (devize) sami su po sebi specifini. Radi se o novcu koji predstavlja sredstvo plaanja u nekoj drugoj zemlji; na delatnost ovog trita vri uticaj znatan broj makroekonomskih faktora, kao to su: mere ekonomske politike (posebno monetarno-kreditne politike), devizna politika, spoljnotrgovinska politika, nivo privredne aktivnosti, stanje platnog bilansa i drugo; devizno trite je osetljivo na politike uticaje i poremeaje; na ovom tritu vladaju stroga pravila poslovanja; ovo trite predstavlj a vezu izmeu finansij skih trita razliitih zemalja.Na deviznom tritu se obavljaju sledei poslovi: kupovina i prodaja deviza u cilju obavljanja meunarodnih plaanja, odravanja likvidnosti, ostvarivanja zarada i sl. Ovi poslovi mogu biti promptni (poslovi koji se zakljuuju sa ciljem realizacije u roku od 2 dana od zakljuenja) i terminski (poslovi koji se ne izvravaju odmah ve u nekom unapred ugovorenom roku); davanje i uzimanje meubankarskih deviznih depozita. Re je o poslovima polaganja deviznih depozita kod drugih banaka, sa razliitim rokom i razliitom kamatom; poslovi smanjenja deviznog rizika. Re je o finansijskim inovacijama na svetskim finansijskim tritima koja ukljuuju finansijske derivate kao to su svop aranmani, devizne opcije, forvard i fjuers ugovori.Prednosti deviznog trita u poreenju sa drugim tritima ulaganja su: mogue je obavljati velike transakcije sa malim ulogom. Moe se investirati na nekoliko trita u isto vreme; moe se ograniiti gubitak i profit postavljanjem Stop Loss i Limit Profit funkcije na nalozima; ostala trita su ograniena radnim vremenom, dok devizno trite nije. Moe se trgovati 24 sata, 5 dana nedeljno; tritima sa malim brojem uesnika i malim obimom trgovanja se lako manipulie. Na deviznom tritu nije mogua manipulacija zbog velikog broja investitora irom sveta, neogranienog geografskog prostora od Japana i Azije preko Evrope do Amerike, i velikog obima trgovanja; devizno trite je najlikvidnije trite na svetu.3 Stop Loss Order je instrukcija dileru da kupi ili proda stranu valutu kada se njome trguje van odreenih granica. Kupovni nalog je po ceni koja je vea od trenutne trine cene, prodajni nalog je po ceni koja je manja od trine cene. Kada je cena iz stop naloga postignuta, onda on postaje trini i izvrava se odmah. Ovi nalozi slue da zatite trgovca ili ogranie gubitke.Limit Profit Order je nalog za kupovinu (prodaju) devize ispod (iznad) sadanje trine cene. Ovaj tip naloga se aktivira u trenutku kada trina cena dodirne ili pree navedene cene trgovca. Na primer, ako je limit profit nalog povezan sa kupovinom, to bi znailo da su poslednje 3 trine kupovne cene vee ili jednake od cene naloga, a ukoliko je limit profit nalog povezan sa prodajom, to bi znailo da su poslednje 3 trine prodajne cene manje ili jednake od cene naloga.Trgovanje na deviznom tritu poinje u nedelju jedan sat pre ponoi, po lokalnom vremenu, kada se otvara trite na Novom Zelandu, pa zatim u Australiji, Tokiju, Hong Kongu, Singapuru i Dubaiju. Pre zatvaranja tih trita otvaraju se evropska trita, a pre zatvaranja evropskog trita kree ameriko trite od 14:30 do 22:00. Onda se opet otvaratrite na Novom Zelandu, i tako u krug. Veina podataka iz SAD ima uticaja na ostala trita, a tada i ima najvie uesnika na tritu. Iz tog razloga, otvaranjem amerikog trita u 14:30, belei se najvea aktivnost u toku dana. Ovo je velika prednost deviznog u odnosu na ostala trita jer daje mogunost trgovanja bilo kada, a uz pomo interneta i iz bilo kog dela sveta.

CENTAR FOREX TRGOVANJADRAVAVREME OTVARANjAVREME ZATVARANjA

SIDNEJAUSTRALIJA23:0007:00

TOKIJOJAPAN01:0009:00

FRANKFURTNEMAKA08:0016:00

LONDONVELIKA BRITANIJA09:0017:00

NjUJORKSJEDINJENE DRAVE14:3022:30

Slika 2: Radno vreme najveih centara deviznog (FOREX) trita.Od deviznog trita treba razlikovati meunarodno trite deviza, jer se ova dva trita esto poistoveuju. Devizno trite obuhvata samo one transakcije kojima se ostvaruje kupoprodaja valuta i deviza, utvruje kurscena kotanja nacionalne valute i obavlja primarna i sekundarna trgovina sa deviznim hartijama od vrednosti. Meunarodno trite deviza obuhvata trgovinu izmeu dva ili vie nacionalnih deviznih trita pa, prema tome, ima ire znaenje od pojma deviznog trita.

1.1.2 Funkcije deviznog tritaDevizno trite predstavlja mehanizam preko koga se uspostavljaju relativne vrednosti izmeu razliitih nacionalnih novanih jedinica-valuta. Potreba uspostavljanja relativnih vrednosti nacionalnih valuta proistie iz mehanizma plaanja, uspostavljenog ekonomskim transakcijama koji subjekti jedne zemlje obavljaju sa subjektima drugih zemalja.Svojim delovanjem devizno trite ostvaruje sledee osnovne zadatke i funkcije: omoguava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajua sredstva za plaanje u inostranstvu; uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevom za njihovu kupovinu; usklauje ponudu i tranju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom; omoguava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom; formiranje deviznog kursa, odnosno utvrivanje odnosa vrednosti jedne nacionalne valute prema valutama drugih zemalja. Drugim reima, devizni kurs predstavlja cenu novane jedinice zemlje izraene u novanoj jedinici druge zemlje. On se formira meuodnosom ponude i tranje za devizama. Kroz devizni kurs cene se efektivno prevode u strane, i obrnuto. Promene u deviznom kursu imaju znaajne posledice za privredu. Kada se on menja, i cene se moraju promeniti; transfer novanih fondova i kupovne moi jedne zemlje i jedne valute u drugu, koji se obavlja elektronski, a sve ese internetom, tako to domaa banka dajeodgovarajuoj banci u inostranstvu nalog da isplati odreeni iznos lokalne valute nekoj osobi, firmi, ili novac uplati na neki raun.Tranja za stranom valutom nastaje, na primer, kada turisti odlaze u inostranstvo i menjaju domau valutu za valutu zemlje koju poseuju, ili kada neka domaa firma eli da investira u inostranstvu, itd. S druge strane, ponuda strane valute potie od turista koji poseuju neku zemlju, od izvoznih zarada, od priliva stranih investicija... Na primer, neka je amerika firma koja izvozi u Veliku Britaniju plaena u funtama (u britanskoj valuti). Ameriki izvoznik e u nekoj komercijalnoj banci konvertovati funte u dolare. Onda e ta banka prodati funte nekom amerikom rezidentu[footnoteRef:6] koji putuje za Veliku Britaniju, ili nekoj amerikoj firmi koja eli da uveze robu iz Velike Britanije i svoj uvoz plati u funtama, ili nekom amerikom investitoru koji ima nameru da investira u Velikoj Britaniji, a svoju investiciju da plati u dolarima. Na taj nain, poslovne banke funkcioniu kao mesto plaanja gde rezidenti trae ili nude inostranu valutu tokom obavljanja transakcija sa inostranstvom. U odsustvu ovakve jedne funkcije, ameriki uvoznik kome su potrebne funte, na primer, morao bi da nae nekog amerikog izvoznika koji bi hteo da konvertuje svoje zaraene funte u dolare. To bi oduzimalo mnogo vremena, bilo bi neefikasno i praktino bi znailo povratak na trampu. Ovako e amerike poslovne banke prodati viak britanskih funti (koristei usluge posrednika, brokera na deviznom tritu) onim poslovnim bankama kojima funte budu potrebne da bi zadovoljile tranju svojih klijenata. Dakle, zemlja svoje rashode na turistike usluge, svoje investicije u inostranstvu, itd. plati svojim deviznim prihodima ostvarenim prodajom turistikih usluga, izvozom ili prihodima od priliva stranih investicija. [6: Rezident je fiziko ili pravno lice sa stalnim boravkom u odreenoj zemlji, bez obzira na dravljanstvo.]

Ako ukupna tranja za stranom valutom prevazie ukupan priliv deviza koji jedna zemlja ostvari, onda e kurs po kome se jedna valuta zamenjuje za drugu morati da se promeni (o emu e biti rei u narednom odeljku) kako bi se ponuda i tranja ponovo izjednaile. Ako devizni kurs ne bude mogao da se menja, poslovne banke e morati da pozajme dodatna sredstva od centralne banke. Onda bi centralna banka morala da deluje kao ,,krajnji poverilac" i da smanji svoje devizne rezerve. S druge strane, ako zemlja bude imala viak ponude strane valute (i ako devizni kurs ne moe da se menja), ovaj viak ponude bi se mogao prodati centralnoj banci u zamenu za domau valutu, formirajui tako dodatne devizne rezerve.

1.1.3 Organizacija deviznog tritaDevizna trita se mogu organizovati na razliite naine. Ona su najee u sastavu trita novca, kada se govori o tzv. meubankarskom deviznom tritu. Ako se devizno trite formira kao samostalna institucija naziva se devizna berza. U ovim sluajevima re je o institucionalizovanim deviznim tritima jer su definisana pravila poslovanja, uesnici, vreme, nain plaanja i druga vana pitanja. Pored ovih institucionalizovanih oblika, mogu postojati i neinstitucionalizovana devizna trita, takozvana ,,crna trita" ili ,,crne berze deviza", na kojima se neposredno obavljaju poslovi kupovine i prodaje deviza izmeu uesnika privrednog i drutvenog ivota. Takvi poslovi obavljaju se na trgovinama, ulicama, prodavnicama i sl.Postoje dva modela organizovanja deviznog trita: decentralizovan model i centralizovan model.Decentralizovano devizno trite obuhvata:1)neposrednu trgovinu preko banaka, kao osnovnih uesnika;Kod neposredne trgovine preko banaka, banka na poetku dnevne trgovine utvruje kurseve valuta kojima trguje i to kao kupovni kurs, po kojem je spremna da kupi odreenu valutu, dok je prodajni kurs, kurs po kojem je spremna da proda odreenu valutu. Raspon izmeu kupovnog i prodajnog kursa zove se spred i predstavlja naknadu za izrenje devizne transakcije.2)trgovinu preko brokerskog trita.Trgovina preko brokerskog trita podrazumeva ukljuivanje u trgovinu deviznih brokera, iji je zadatak da se kod banaka informiu o kupovnim i prodajnim kursevima i da ih prenose drugim zainteresovanim bankama, da araniraju transakcije i pripremaju odgovarajuu dokumentaciju za izvrenje transakcije. Brokeri posluju kao posrednici.Centralizovano devizno trite je posebna posrednika finansijska organizacija specijalizovana za obavljanje poslova na deviznom trzitu. Na njemu se susreu predstavnici ovlaenih banaka, centralne banke i ovlaeni brokeri koji trguju devizama i zvanino odreuju kurseve glavnih svetskih valuta u odnosu na domau valutu. Po pravilu na ovim skupovima uestvuje i predstavnik centralne banke koji kontrolie i po potrebi intervenie kupovinom i prodajom deviza iz deviznih rezervi, ime utie na nivo ponude i tranje u cilju odravanja odreenog nivoa deviznog kursa ili spreavnja njegovih znaajnih promena.

1.1.4 Uesnici na deviznom trituUesnici na deviznom tritu su vlasnici valuta, deviznih sredstava i deviznih hartija od vrednosti u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Uesnicima na ovom tritu smatraju se samo oni privredni subjekti koji devizna potraivanja, kao svoju imovinu, dre u skladu sa propisima na svojim raunima koje imaju van granica nacionalne ekonomije. Uesnici na ovom tritu su i banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno ovlastila. Ove institucije treba da budu ovlaene od centralne banke, ne samo da uestvuju u trgovini na deviznom tritu, nego i da poseduju sopstveni raun u inostranstvu, kao i da se bave deviznim transakcijama jednim delom nacionalne imovine locirane van granica nacionalne ekonomije.Uesnici na deviznom tritu mogu se podeliti na neposredne i posredne uesnike.Neposredne uesnike na deviznom tritu ine poslovne banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je za to posebno ovlastila centralna banka. U ovu kategoriju uesnika spada i sama centralna banka u ulozi interventa i kontrolora. Uesnici na ovom tritu mogu biti samo one poslovne banke i druge berzansko-finansijske institucije koje svoja devizna sredstva, kao svoju imovinu dre na raunima u inostranstvu, to znai da ta sredstva ne smeju biti pod nekom blokadom, ve slobodna.Banke organizuju promet deviza i usklauju njihovu ponudu i tranju u zemlji, obezbeuju na svojim raunima kod inostranih banaka valutu kojom se moe plaati po instrukcijama korisnika. Specifina uloga na deviznom tritu pripada centralnoj banci kao monetarnoj vlasti u zemlji.Centralna banka ima obavezu da: obezbedi optimalnu likvidnost nacionalne ekonomije u meunarodnim plaanjima; odrava stabilan i optimalan kurs nacionalne valute; formira i odrava devizne rezerve u optimalnoj strukturi i obimu; regulie i kontrolie rad na deviznom tritu i u poslovanju sa inostranstvom. Da bi centralna banka izvrila ove svoje obaveze, slui se instrumentima kojima utvruje pravila ponaanja uesnika na deviznom tritu i nain funkcionisanja devizne berze.Centralna banka se na deviznom tritu pojavljuje kao direktan regulator i kontrolor, na kome svojim autoritetom i deviznim rezervama, stranom efektivom i deviznim hartijama od vrednosti u potpunosti ostvaruje deviznu aktivnost i stabilan kurs nacionalne valute. Osim toga, kao intervent na deviznom tritu centralna banka je i neposredan uesnik u kupoprodaji efektive, deviznih hartija od vrednosti i deviznih sredstava za nacionalnu ili stranu valutu. Ove intervencije mogu biti efikasne na kratak rok, ukoliko centralna banka tei da suzbije fluktuacije kursa izazvane pekulativnim kretanjem kapitala. Svrha ove investicije je stimulisanje priliva investicionog kapitala, stabilizacija izvoznih prihoda, uravnoteenje finansijskog trita i sl. Centralna banka moe intervenisati direktnom kupovinom, odnosno prodajom deviza ili indirektnim uticajem na ponudu i tranju deviza preko trita novca.Kljuna uloga na deviznom tritu pripada poslovnim bankama. Preko poslovnih banaka se vri razmena nacionalnih valuta na meubankarskom tritu, a one se na deviznom tritu pojavljuju kao uesnici za svoje potrebe i za potrebe svojih komitenata.Posredni uesnici na deviznom tritu su svi ostali vlasnici strane efektive, deviznih hartija od vrednosti i deviznih sredstava (privredna drutva, stanovnitvo i dr.), koji za svoje potrebe deviznih transakcija na deviznom tritu koriste neposredne uesnike.Grupisanje uesnika na deviznom tritu mogue je izvriti i sa stanovita motiva i interesa uea na deviznom tritu. Ovo grupisanje omoguava da se vidi ko su uesnici iji je primarni interes da se zatite od rizika koji nastaje usled promene deviznog kursa, kao i instrumenti, tehnike, metodi i transakcije kojima se slue dati uesnici na deviznom tritu prilikom minimiziranja uticaja, izbegavanja i eliminisanja rizika koji nastaje usled promene deviznog kursa.Prema ovom kriterijumu razlikujemo etiri glavna uesnika na deviznom tritu:1. Spekulantikoji pekuliu sa promenom spot kursa valute ili valuta;2. Poslovne banke koje ne samo da stvaraju trite i da imaju devizne pozicije na ovom tritu, ve zauzimaju razliite pozicije u finansijskim derivatima i tom prilikom se tite od kursnog rizika uz odreeni neznatan troak, odnosno zaradu.Druga dva uesnika sa nefinansijskim preduzetnikim pristupom deviznom tritu su:1. Poizvoa i (ili) trgovac koji ele da zatite svoj budui gotovinski priliv (odliv) u stranoj valuti od promena deviznih kurseva na deviznom tritu;2. Korporacije sa imovinom, potraivanjima, kapitalom i obavezama u stranim zemljama, odnosno stranim valutama, koje ele zatitu buduih vrednosti aktiva i pasiva u stranoj valuti na deviznom tritu.Uesnici na deviznom triu koji utiu na uravnoteenje ponude i tranje aktivnou u meubankarskoj trgovini ili na berzi su brokeri i dileri.Pojedinci u bankama odgovorni za poslove kupoprodaje deviza nazivaju se deviznim dilerima. Svaka kupoprodaja deviza, kao i uzimanje i davanje depozita, pod nadzorom je deviznog menadera u banci. Lice koje neposredno rukovodi poslom zove se ef dilera ili glavni diler. U velikim bankama moe biti nekoliko glavnih dilera, od kojih je svaki specijalizovan za odreenu valutu ili poslove u vezi sa tom valutom. Ispod glavnog dilera postoje i rade dileri koji se mogu rangirati sledeim redom: diler senior, diler junior i diler instruktor. Svi oni su neposredni izvrioci svakodnevnog posla. Obraaju se glavnom dileru samo kada su u pitanju odluke od znaaja za poslovnu politiku. Pored dilera u bankama, postoje i dileri u korporacijama. Korporacijski diler je trgovac koji sedi u svojoj kancelariji i dobija uputstva od nadlenih u korporaciji. Naime, korporacija moe eleti da kupi, proda ili samo da sazna cene deviza. U tom sluaju diler korporacije se obraa dileru banke. Neophodno je da svi ovi dileri posluju na principima korektnosti i razumevanja. Dileri trguju u svoje ime i za svoj raun, to znai da sami snose rizik za sklopljene poslove.Brokeri su pojedinci i institucije koji posluju kao posrednici i obavljaju poslove u svoje ime za tu raun, tj. za raun nalogodavca. Nalogodavac na taj nain moe ostati nepoznat, ali u potpunosti snosi rizik preduzetog posla. Brokeri ne snose rizik i ne mogu davati garancije za krajnji ishod posla. Njihova glavna funkcija je da poveu kupca i prodavca deviza po ceni koja odgovara i jednoj i drugoj strani. Za svoje posredovanje naplauju proviziju, tzv. broketau. Broketaa se obino odreuje kao procenat vrednosti obavljenog posla. U optem sluaju, brokerima nije dozvoljeno da posreduju kada su u pitanju komercijalni poslovi i interesi jer banke to smatraju kao preuzimanje njihovih poslova. Uloga brokera na deviznom tritu predmet je stalne rasprave meu bankama. Mnogi dileri smatraju da bi banke bile u stanju da rade direktno, bez obzira na sume koje su u pitanju. Oni smatraju da na ovaj nain banke izbegavaju trokove koje plaaju brokerima za pruanje usluga. Ovakvo reenje bi odgovaralo malim bankama koje od brokerskih firmi ne dobijaju kvalitet usluga koji trae. Neki dileri smatraju da je posao bolje obavljati preko brokera jer im ostaje vie vremena i energije da se posvete svom poslu. Umesto da kontaktiraju stotine banaka, oni ovaj posao mogu prepustiti brokerima da ga obave za njihov raun. Pored funkcije trgovine, brokeri prate i analiziraju trite i pruaju savetodavne usluge.

1.1.5 Poslovi na deviznom trituBrojni su i raznovrsni poslovi na deviznom tritu s obzirom na motive i razloge pristupa ovom tritu od strane njegovih uesnika, banaka, korporacija, uvoznika, izvoznika i dr. Polazei od ovih kriterijuma, sve poslove na deviznom tritu moemo svrstati u etiri grupe:1. Poslovi arbitrae;Kurs kotiran za odreenu valutu trebalo bi da bude isti na bilo kom deviznom tritu na kome se trguje tom valutom. Meutim, mogue su trenutne razlike na odreenim tritima. Ove razlike nude priliku da se ostvari zarada kupovinom valute na tritu na kome se ona prodaje po nioj ceni i prodajom te iste valute na tritu na kojem se ona kupuje po vioj ceni. Ovakve transakcije se nazivaju arbitraom, a institucije, tj. subjekti koji ih izvode arbitraerima. Dakle, pod arbitraom se podrazumeva ostvarivanje profita bez ulaganja sopstvenih sredstava.Neka je, na primer, kotiranje funte sterlinga prema dolaru u Njujorku i Londonu sledeeNjujork GBP/ 1.6638 USD London GBP/1,6639 USDOnaj ko bi kupio funtu sterlinga u Njujorku po kursu od 1.6638 USD i prodao tu istu funtu sterlinga u Londonu po kursu od 1.6639 USD zaradio bi 0.0001 USD. Ako bi drugi uesnicina deviznom tritu nastavili da kupuju funte sterlinga u Njujorku, ova kupovina funti sterlinga dolarima vodila bi poveanju cene funte prema dolaru. U Londonu bi se desio obrnut sluaj. Vea ponuda funti za dolare oborila bi vrednost funte prema dolaru. Ovaj proces bi se nastavio sve dok se devizni kursevi ovih valuta ne bi izjednaili na oba trita.Svi uesnici na deviznom tritu stalno prate eventualne mogunosti za arbitrau, jer se na taj nain moe ostvariti veliki profit. Meutim, zbog brzog protoka informacija brzo dolazi do izjednaavanja deviznih kurseva, pa se zbog toga u veini matematikih modela uvodi pretpostavka o bezarbitranosti trita.

2.Poslovi iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom (konverzijadeviznih potraivanja i uzimanje/davanje deviznih depozita);Druga vrsta poslova koja su svrstana u grupu poslova iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom, su poslovi vezani za naplate i plaanja po osnovu izvezene (uvezene) robe i usluga pravnih i fizikih lica rezidenata i nerezidenata, odobrenih (uzetih) depozita i zajmova, kao i po osnovu kretanja kratkoronog kapitala u svim njegovim formama ulaganja. Neke od njih su: potrebno je da uvoznik (bio on proizvoa ili trgovac) plati robu stranom dobavljau u njegovoj ili nekoj treoj valuti; potrebno je da izvoznik konvertuje priliv u stranoj valuti dobijen od izvezene robe; fiziko lice eli da izvri doznaku u inostranstvu na ime kupljene robe za line potrebe; potrebno je da dunik vrati uzeti depozit od stranog poverioca u njegovoj ili nekoj treoj valuti; korporacija eli da u vidu direktnih investicija otvori nove pogone u nekoj stranoj zemlji; investitor eli da kupi izvestan broj akcija neke strane korporacije na jednoj od berzi efekata[footnoteRef:7]; [7: Berza efekata (trite kapitala) je deo finansijskog trita na kojem se kupuju i prodaju akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti.]

potrebno je da drava plati trokove odravanja svojih ambasada ili da izmiri obaveze prema nekoj drugoj zemlji i sl.

3.Poslovi centralne banke;Trea grupa poslova vezana je za centralnu banku (ponekad i za velike poslovne banke ako ih ovlasti centralna banka) i odnose se na: usklaivanje ponude i tranje deviza u sluaju veih ili dugotrajnih poremeaja na deviznom tritu; implicitno regulisanje deviznih kurseva putem intervencija na deviznom tritu; praenje i regulisanje strukture deviznih rezervi; obavljanje specifinih poslova za raun drave.U trenucima kada na deviznom tritu doe do nestaice deviza sa opasnou da se to odrazi na neeljeno kretanje deviznog kursa, centralna banka moe u cilju ouvanja i podrke datom kursu, kao i obezbeenja opte likvidnosti plaanja prema inostranstvu, da nadoknadi ovu nestaicu svojom ponudom iz deviznih rezervi. Slino je i kada se na tritu pojavi viak ponude deviznih sredstava, tada centralna banka moe da otkupi ovaj viak ponude i povea nivo svojih deviznih rezervi.Ouvanje nacionalne valute je primarni cilj centralne banke, ali s obzirom da raspolae deviznim rezervama zemlje, duna je da upravlja njima, ili drugim reima, da ih plasira na meunarodnom tritu novca i kapitala po to povoljnijim uslovima.

4. Poslovi pekulisanja i zatite od kursnog rizika.Poslednju grupu poslova predstavljaju poslovi pekulacije i zatite od kursnog rizika koji su u neposrednoj uzrono posledinoj vezi sa prethodno pomenute tri grupe poslova.Celokupno trgovanje devizama podeljeno je na one vlasnike deviza koji preuzimaju rizik promene deviznog kursapekulanti i na one vlasnike deviza koji ele da se zatite od tog rizikahederi. U ovom poslu hederi prenose sav rizik vezan za devizne transakcije i pozicije na pekulante. U finansijskom svetu re pekulacija" obino se upotrebljava u negativnom kontekstu. Meutim, to nije nita drugo do promiljen, izveden zakljuak o buduem razvoju dogaaja na deviznom tritu iz kog pekulant, prognozirajui pozitivne efekte, nastoji da profitira.Kada se aktiva (budui priliv) u odreenoj stranoj valuti razlikuje od pasive (budueg odliva) u toj valuti, takva situacija se naziva ,,neto pozicija", odnosno otvorena pekulacija". Ova pozicija moe biti duga (long) ako su potraivanja (aktiva) vea od obaveza (pasiva), odnosno budui priliv vei od budueg odliva. U sluaju da je budui odliv vei od budueg priliva, odnosno da su obaveze vee od potraivanja, pozicija se naziva kratkom (short).

1.1.6 Vrste deviznih tritaPostoje etiri vrste specijalizovanih deviznih trita: devizno kreditno-zajmovno i depozitno trite, valutno trite, devizno trite i primarno i sekundarno trite deviznih hartija od vrednosti.Na deviznom kreditno-zajmovnom i depozitnom tritu susreu se ponuda i tranja za deviznim kreditima, odnosno zajmovima, kao i za deviznim depozitima nastalim kao izraz uvoza ili izvoza deviza u okviru jedne nacionalne ekonomije, to predstavlja i cilj ovog trita.Na valutnom tritu susreu se ponuda i tranja za efektivnom valutom, odnosno za vaeim novanicama izdanja stranih centralnih banaka. Ovo trite naziva se i komercijalno ili kasa-valutno trite, a cena trinog materijala kojim se na njemu trguje komercijalni ili kasa-kurs strane valute. Ovaj kurs moe da odstupa od zvaninog deviznog kursa i do 40%.Na deviznom tritu susreu se ponuda i tranja za devizama, odnosno potraivanja jedne nacionalne ekonomije od drugih, iskazanih u stranim sredstvima plaanja, a koja se nalaze na raunima nacionalnih subjekata u inostranstvu. Ovo trite predstavlja skup operacija sa depozitima domaih kod inostranih banaka. Savremena sredstva komunikacija omoguavaju brzu realizaciju naloga koji se odnose na depozitne raune, ime se poveava sigurnost funkcionisanja deviznog trita.Na primarnom i sekundarnom tritu deviznih hartija od vrednosti emituju se i primarno prodaju hartije od vrednosti koje glase na strana sredstva plaanja i sekundarno trguje ve emitovanim i primarno prodatim hartijama od vrednosti, koje glase na strana sredstva plaanja.U zavisnosti od vrste transakcija koje uesnici deviznog trita obavljaju, sa ciljem da se zatite od rizika koji nastaje usled promene deviznog kursa, razlikuju se sledee vrste deviznih trita: promptno (spot) trite i terminsko (forward) trite, koje obuhvata trite valutnih forvarda, fjuersa i opcija.Spot trite (upotrebljavaju se jo i termini promptno" ili ,,ke" trite) je najrasprostranjenije devizno trite koje postoji u vidu meubankarskog trita. Na ovom tritu, koje je ujedno po obimu poslova i najvee trite, vri se kupoprodaja deviza sa rokom od dva dana kada se najkasnije moraju razmeniti valute kojima se trgovalo. Neposredan proizvod spot trita predstavlja spot kurs koji je osnova za ostale kurseve sa duim rokom dospea. Kursevi za sve transakcije koje se izvravaju u bilo koje drugo vreme prilagoavaju se za vrednost vremenske razlike izmeu tog datuma i spot datuma. Dakle, spot transakcije, kao instrument zatite od rizika koji nastaje usled promene deviznog kursa, imaju ogranieno vremensko dejstvo na 2 radna dana.Forvard trita su trita na kojima se trguje valutama koje moraju biti isporuene na neki budui ugovoreni dan. Ugovori o kupoprodaji valute na ovom tritu nisu standardizovani, tj. preputeno je kupcu i prodavcu da se dogovore u pogledu iznosa, cene deviznog kursa i datuma isporuke.Trita valutnih fjuersa su trita u okviru berze na kojima se trguje standardizovanim ugovorima kada su u pitanju valuta i budui datum isporuke, odnosno prijem valute. Kupcu i prodavcu jedino ostaje da se dogovore o ceni deviznom kursu po kojem e se obaviti kupoprodaja na neki budui datum. Mali je broj valuta kojima se trguje na ovim tritima i to su uglavnom valute visoko razvijenih zemalja. Valutnim fjuersima se trguje na berzama u ikagu, Londonu, Singapuru i dr.Valutne opcije daju pravo kupcu da kupi (call opcije) ili da proda (put opcije) valutu po dogovorenom kursu na neki budui dan, ali ga ne obavezuju da izvre ovo pravo. Kao i na fjuers tritu, opcijski ugovori glase na odreene iznose i odreene datume dospea i njima se trguje na organizovanim berzama ili na regulisanom vanberzanskom tritu. Trita valutnih opcija postoje u ikagu, Londonu, Amsterdamu, Filadelfiji, Singapuru.

1.2 Devizni kurs

U ovom poglavlju e biti rei o pojmu, vrstama i iskazivanju deviznog kursa, o emu se opirnije moe nai u

1.2.1 Pojam deviznog kursaDevizni kurs je cena strane valute izraena u domaem novcu, to praktino znai da devizni kurs pokazuje koliko bi jedinica domaeg novca trebalo platiti za jedinicu stranog novca.Devizni kurs se najee izraava kao cena stranih valuta ili kao kurs valuta i kao takav se najee koristi. Na takav nain se izraava i osobenost koju ima strani novac u odnosu na domai novac, pri emu domai novac na domaem tritu predstavlja samo meru vrednostiili merilo cena kojim se izraava cena odreene robe. To znai da domai novac na domaem tritu nije roba, dok je strani novac na domaem tritu roba kao svaka druga, a devizni kurs zapravo predstavlja njegovu cenu. Ono to karakterie devizni kurs je to to strana valuta kao specifina roba predstavlja i merilo cena u zemlji koja je taj novac emitovala.Devizni kurs ili valutni kurs ima znaajnu ulogu u meunarodnom platnom prometu jer se plaanja obavljaju izmeu rezidenata dveju zemalja, to je prirodan tok ako se zna da se po pravilu plaanja vre u valuti prodavca, a da bi kupac za svoju valutu trebalo da kupi valutu prodavca kako bi mogao da plati robu koju od njega kupuje. Pre nego to se pristupi izvravanju ekonomsko-finansijske transakcije, potrebno je da se zna odnos po kome e se obaviti pretvaranje jedne nacionalne valute u drugu.Potrebno je razlikovati devizni paritet od deviznog kursa. Devizni paritet je vrednost nacionalne valute, odreene od strane monetarnih vlasti, odnosno zemlje, prema nekoj stabilnijoj valuti.Osnovna funkcija deviznog kursa je uspostavljanje veze izmeu cena u zemlji i inostranstvu. Pomou deviznog kursa se inostrane cene preraunavaju u nacionalnu valutu, a domae cene se iskazuju u devizama. Na ovaj nain se omoguava uporeivanje cena u zemlji i inostranstvu i utvrivanje proizvoda koji se mogu izvoziti (poto im je cena u zemlji nia nego u inostranstvu), odnosno uvoziti (cena im je via u zemlji nego u inostranstvu).

1.2.2 Vrste deviznih kursevaManipulisanjem deviznim kursevima drava nastoji da osigura to povoljnije odnose u svom platnom bilansu, da pobolja svoje mesto i uslove u uvozu i izvozu, itd. Sve je to dovelo do pojave razliitih deviznih kurseva u odnosu na nekadanje postojanje jedinstvenog deviznog kursa.Postoje dve osnovne podele deviznih kurseva: prema nainu utvrivanja i prema tome da li se istovremeno primenjuje vie kurseva ili samo jedan kurs.I. Prema nainu njihovog utvrivanja razlikuju se fiksni i promenljivi (fluktuirajui, fleksibilni) devizni kursevi.Fiksni devizni kurs je kurs utvren od strane monetarnih vlasti i ne zavisi od ponude i tranje. Fiksni devizni kurs se javlja i u onim sluajevima kada je dozvoljeno da se kurs kree u uskim granicama od dva tri procenta na gore ili dole od zvanino utvrenog deviznog kursa. Fiksni devizni kurs je postojao u vreme zlatnog standarda[footnoteRef:8], a njegova vrednost je bila odreena sadrajem zlata u jedinici nacionalne valute. Nivo cena u zemlji je usklaivan sa nivoom cena u inostranstvu. Uravnoteenje platnog bilansa je vreno izvozom i uvozom zlata. Zemlja, u kojoj je zbog deficita platnog bilansa dolo do odliva zlata, morala je da sprovodi restriktivnu monetarnu i kreditnu politiku, da poveava kamate, sniava cene, zaposlenost. To je stvaralo uslove za poveanje izvoza, smanjenja uvoza, priliv kapitala iz inostranstva i popravljnanje stanja u platnom bilansu. U zemlji koja je imala suficit dolazilo je do uvoza zlata, sniavanja kamatnih stopa, porasta cena i zaposlenosti, to je poveavalo uvoz, smanjivalo izvoz i vodilo pogoranju stanja u platnom bilansu, odnosno otklanjanju suficita. Tako se proces uravnoteenja platnog bilansa odvijao automatski. Ovaj automatizam je nestao kada je naputen zlatni standard. Do kraha zlatnog standarda je dolo jer mnoge zemlje nisu vie elele da spoljnu ravnoteu plaaju usporavanjem proizvodnje i nezaposlenou. [8: Zlatni standard je pojam povezan sa deviznim kursom i deviznim paritetom, zbog toga to se od davnina na zlato gledalo kao na neki opti ekvivalent u kojem se moe iskazati vrednost svake druge robe. To bi znailo da je svaka nacionalna valuta (dolar, funta, euro, itd.) bila naziv za odreenu teinu zlata. Standardna mera za vrednost bio je zlatnik propisane teine i istoe.Vrednost jedne valute prema drugoj odreivala se prema zlatu koje je sadrala.]

U novim uslovima fiksni devizni kurs se mogao odrati jedino primenom mera spoljnotrgovinske i devizne kontrole. Poto se uglavnom radilo o odravanju deviznog kursa na nivou koji je ispod realnog, nacionalna valuta je bila precenjena. Tranja deviza je nadmaivala ponudu pa je, da bi se spreio deficit platnog bilansa, bilo neophodno tranju deviza smanjiti (carinama, kvotama, dozvolama), a ponudu stimulisati. Ukoliko je fiksni devizni kurs bio iznad realnog nivoa, to se retko deavalo, restriktivne mere nisu bile potrebne jer je visoka cena deviza sama po sebi ograniavala tranju i podsticala ponudu deviza.Pozitivne strane fiksnog deviznog kursa su sledee: prua pouzdanu osnovu za kalkulacije u uvoznim i izvoznim poslovima; olakava utvrivanje rentabilnosti investicionih ulaganja; smanjuje rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom; pozitivno deluje na sklapanje dugoronih poslova sa stranim partnerima; titi nacionalnu privredu od kratkoronih i stihijskih poremeaja na svetskom tritu; poveava interes stranaca da poseduju nacionalnu valutu; suava prostor za pekulativne transakcije.Glavni nedostaci fiksnog deviznog kursa su: nacionalnu ekonomsku politiku podreuje potrebi odranja datog deviznog kursa; neophodne su mere za usklaivanje nivoa cena u zemlji sa nivoom cena u inostranstvu; ne obezbeuje uravnoteenje platnog bilansa; neophodna je stroga spoljnotrgovinska kontrola; slabi efekte monetarne politike; namee potrebu dranja veih monetarnih rezervi; dovodi, po pravilu, do precenjenosti nacionalne valute; prisutna je mogunost da se devalvacijom i revalvacijom preko noi izvri velika promena deviznog kursa, ime se potiru mnoge pozitivne strane fiksnog deviznog kursa.Promenljivi devizni kurs je kurs koji se formira uglavnom pod uticajem ponude i tranje deviza. Pravi promenjlivi devizni kurs koji je odreen delovanjem samo trinih snaga, bez ikakvog uticaja nacionalnih monetarnih vlasti, u stvarnosti nikad nije bio. Devizni kurs ima veliki znaaj za nacionalnu privredu i njegovo kretanje se ne moe potpuno prepustiti promenama na tritu. Na deviznim tritima se uvek osea prisustvo monetarnih vlasti, u veoj ili manjoj meri, u otvorenom ili prikrivenom vidu. ak i u onim sluajevima kada se radi o snanoj i stabilnoj privredi, intervencije monetarnih vlasti na deviznom tritu mogu biti neophodne da bi se otklonili negativni efekti intervencija drugih zemalja. Zbog svega navedenog, u definiciji je i reeno da se promenljivi devizni kurs formira uglavnom (znai, ne iskljuivo) pod uticajem ponude i tranje deviza.7Pod uticajem politike koju je vodio Meunarodni monetarni fond , sve do 1973. godine primenjivani su uglavnom fiksni devizni kursevi, koji su mogli veoma malo da osciluju oko zvanino utvrenog deviznog pariteta.Pozitivne strane promenljivog deviznog kursa su sledee: obezbeuje veu autonomnost u voenju ekonomske politike; olakava uravnoteenje platnog bilansa; blagovremeno upuuje domau privredu na potrebna prilagoavanja u skladu sa promenama u meunarodnom ekonomskom okruenju; ini nepotrebnim preuzimanje mera radi usklaivanja nacionalnog nivoa cena sa nivoom cena u inostranstvu, poto tu funkciju obavlja sam kurs; smanjuje potrebu za posedovanjem velikih monetarnih rezervi; nije neophodna spoljnotrgovinska i devizna kontrola; bolje je dejstvo mera nacionalne monetarne politike; spreava precenjenost i potcenjenost nacionalne valute.Promenljivi devizni kurs ima i nedostatke: nema vrste osnove za kalkulacije o rentabilnosti izvoznih i uvoznih poslova; ne obezbeuje postojane kriterijume za ocenu rentabilnosti investicionih ulaganja; poveava rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom; izlae domau privredu nekontrolisanom uticaju svih kratkoronih promena na svetskom tritu; obeshrabruje zakljuivanje dugoronih poslova sa inostranim partnerima; poveava mogunosti za obavljanje pekulativnih poslova.Zbog navedenih karakteristika fiksnih i promenljivih deviznih kurseva javlja se potreba za nalaenje nekog treeg reenja koje bi u to veoj meri obezbedilo pozitivne strane fiksnih i promenljivih deviznih kurseva, uz to manje ispoljavanje njihovih nedostataka. Treba naglasiti da fiksni devizni kurs ne znai uvek da je on stabilan, a promenljivi devizni kurs se ne mora esto menjati. Podela na fiksne i promenjljive devizne kurseve vri se prema nainu njihovog formiranja, tj. prema tome da li ga odreuje monetarna vlast ili se uglavnom formira pod uticajem odnosa ponude i tranje, a ne prema tome da li su kursevi stabilni ili ne.

II. Prema tome da li se istovremeno primenjuje vie ili samo jedan kurs govori se o viestrukim (diferencijalnim) i jedinstvenim deviznim kursevima.Jedinstveni devizni kurs je kurs koji je isti za sve vrste ekonomskih transakcija. Cena deviza je ista za uvoznike i izvoznike, za robni i ne robni promet, za sve privredne grane. Svi privredni subjekti se nalaze u istoj poziciji, kako pri prodaji tako i pri kupovini deviza.Viestruki devizni kurs podrazumeva istovremenu primenu vie deviznih kurseva sa razliitim rasponima meu njima. Viestruki devizni kursevi mogu postojati samo u zemljama u kojima postoji devizna kontrola. Odreivanjem i odravanjem razliitih deviznih kurseva za pojedine vrste transakcija podstie se ostvarivanje odreenih ekonomskih ciljeva u

Meunarodni monetarni fond (MMF) (Internacional Monetary FundIMF) je meunarodna organizacija zaduena za nadzor globalnog finansijskog sistema , nadziranjem kamatnih stopa i bilansa plaanja, kao i za pruanje tehnike i finansijske pomoi. Trenutno MMF ima 184 zemlje lanice.Glava 1. Devizno trite i devizni kursGlava 1. Devizno trite i devizni kurs

1615

datoj zemlji: podsticanje izvoza, ograniavanje uvoza, razvoj pojedinih grana, unapreenje turizma i sl. U zavisnosti od ciljeva koji se ele postii utvruju se naini izbora deviznih kurseva i rasponi izmeu njih. Meutim, dugorona primena viestrukih deviznih kurseva moe imati negativan uticaj na proizvodnu strukturu nacionalne privrede.1.2.3 Iskazivanje deviznog kursaNa deviznom tritu se trguje valutnim parovima, tj. vri se konvertovanje jedne valute u drugu po razliitim cenama. Valutni parovi su predstavljeni kao kombinacije dve troslovne skraenice u obliku XXXYYY ili XXX/YYY, gde su XXX i YYY skraenice valuta koje su izraene kao troslovni meunarodni kod za valute . Prva valuta u valutnom paru naziva se kotirana valuta, a druga kotirajua valuta.Kotirana valuta (base currency, quoted currency) u valutnom paru stoji uvek na prvom mestu i odnosi se na jednu ili sto jedinica neke valute. Kotirana valuta se naziva jo i osnovna, prva ili primarna valuta.Kotirajua valuta (quoting currency, variable currency) stoji uvek na drugom mestu u valutnom paru i pokazuje koliko se njenih jednica menja za jednu ili sto jedinica kotirane valute. Kotirajua valuta se jo naziva i druga ili sekundarna valuta.Currency PairPriceChange*ChangeDay Range52 Week RangeChart PreviewEUR'USD1,3204+0,0024+0,1783*1.3173-1.32201.2090-1.3441EUR.'USDEURUSD=XView Interactive ChartE, 1:03pm GMTALDJLSD1,0366-0,0005-0,0506*]1.0357-1.03740.9590-1.0854GBPJLSD1,6132+0,0003+0,0158*1.6114-1.61511.5242-1.63071.324 1.322LSDJJPY85,3930+0,4930+0,5807*85.0600-85.490076.0375-85.49001.320EURIJPY112,7590+0,8566+0,7654*112.1346-112.925294.1172-1129252(e Yahoo!1.3181.316Gpm 12amEUR.'GBP0,6165+0,0013+0,1619*0.8167-0.81900.7790-0.848912am 6am 12pmLSDJCAD0,9925+0,0003+0,0323*0.9912-0.99360.9634-1.0446Id [d][3m]en^HSLSDICHF0,9145-0,0016-0,1692*0.9134-0.91700.9085-0.9972+Add CurrencySlika 3: Vrednosti valutnih parova na dan 26.12.2012.godine (izvor [12]).Na primer, u valutnom paru EUR/USD kotirana valuta je EUR, a kotirajua valuta je USD. Kod valutnog para EUR/USD cena eura je izraena u amerikim dolarima i iznosi 1.3204, to znai da se za 1 EUR moe dobiti 1.3204 USD (videti sliku 3).Na berzi stranog novca cena jednog valutnog para vie puta promeni vrednost u toku jednog minuta. U periodima intenzivnih trgovanja, u roku od jednog minuta, cena moe promeniti vrednost vie desetina ili ak stotina puta.Kvotacena valute odraava vrednost jedne valute u jedinicama druge valute u odreenom trenutku. Ovo je specifian numeriki pojam deviznog kursa. Dakle, kvota jeMajors European Crosses Yen Crosses Asia Pacific Emerging Markets Skandi Currency Converter8 Svaka valuta oznaava se sa tri slova, pri emu se prva dva slova odnose na ime zemlje u kojoj je ta valuta domae sredstvo plaanja, a tree slovo se odnosi na ime te valute.Glava 1. Devizno trite i devizni kursGlava 1. Devizno trite i devizni kurs

2019trina cena koja na deviznom tritu oznaava vaei devizni kurs osnovne valute u datomtrenutku. Kvota se uvek navodi za valutni par. Kvota valutnog para se obino izraava sa ipreciznou do Q Q Q Q (tj. do etvrtog decimalnog mesta). Izuzetak su valutni parovi kojiisadre japanski jen, ija se kvota obino izraava sa preciznou do (tj. do drugogAko je EUR /USD narastao sa 1.3357 na 1.3360, onda se kae da narastao za 3 pip-a. Ako je USD/JPY narastao sa 90,45 na 90.46, kae se da je narastao je za 1 pip.Lot je jedinica kojom se izraava koliina novca koja je uloena u kupovinu ili prodaju nekog valutnog para. Na deviznom tritu se trguje lot-ovima. Standardna veliina za 1 lot je100000 , dok je kod mini rauna to 10000 dolara.Pipovi predstavljaju minimalnu promenu vrednosti jedne valute u odnosu na drugu valutu. Da bi se iskoristila prednost ovih sitnih promena, potrebno je da se trguje velikim koliinama odreene valute kako bi se ostvario neki znaajan profit ili gubitak.Trine kvote se formiraju na osnovu ponude i tranje, tj. od realnih predloga uesnika na tritu koji kupuju ili prodaju neku valutu u odreenom trenutku. Uesnici na tritu, za dobijanje informacija i ostvarivanje transakcija, izmeu sebe koriste informacione trgovake platforme, ,,Reuters3000", Bloomberg, EBS... Bilo koja ponuda nekog od uesnika da je on spreman kupiti/prodati neku od valuta istovremeno se prikazuje na terminalima svih brokera. Kvote se daju svim klijentima istovremeno i nije mogue dati specijalnu cenu odreenom klijentu.Kvota se uvek iskazuje u vidu dva broja. Prvi broj se odnosi na kupovni kurs (bid rate), dok se drugi odnosi na prodajni kurs (ask,offer rate), tj. traeni kurs. Kupovni kurs je cena po kojoj banke i dileri (market makers) kupuju kotiranu valutu od trinih korisnika (market user). Prodajni kurs je cena po kojoj banke prodaju kotiranu valutu trinim korisnicima.Uobiajeni nain izraavanja kurseva u trgovanju devizama jeE U R / CHF 1.2427 - 1.2430decimalnog mesta). Merna jedinica kojom se izraava promena vrednosti jedne valute u odnosu na drugu naziva se pip (Percentage In Point). Minimalna jedinica promene u valutnom paru je 1 pip. Pip predstavlja poslednju (etvrtu, odnosno drugu) decimalu jedne kvote.

Key CurrenciesMore Currency To

SymbolBidAs-:HighLowTi me (GMT)

USDJPY90.450090.460090.630090.300023:09:54

U3DCHF0.93050.93060.93070.923623:09:54

GBPUSD1.57721.57761.57901.577223:09:54

EURUSD1.33571.33601.33791.335023:09:54

AUDUSD1.04401.04441.04561.044023:09:54

USDCAD1.00291.00341.00311.002223:09:54

EURCHF1.24271.24301.24381.241223:09:54

EURJPY120.3100120.8400121.3000120.630023:09:54

NZDJPY75.607275.677575.346275.602323:09:54

AUDCHF0.97140.97190.97230.970223:09:54

AUDNZD1.24841.24921.25011.247223:09:54

CADJPY90.143590.21 3490.434990.033323:09:54

Slika 4: Vrednosti valutnih parova na dan 25.01.2013. godine (izvor [ 1 7])

Kotiranje kursa se izraava na sledei nain:,,Euro/vajcarski franak je jedan, dvadesetetiri, dvadesetsedam sa trideset". Relacija E U R / C H F predstavlja broj vajcarskih franaka koji se plaaju za jedan euro.Brokeri nee kotirati pun kurs, ve poslednje dve decimale, odnosno poslednja dva decimalna mesta, jer profesionalci znaju savreno dobro koje cifre dolaze ispred.

Market mejker

Kupovni kurs: kupovina kotirane valute prodaja kotirajue valuteProdajni kurs: prodaja kotirane valutekupovina kotirajue valute

Trini korisnik

Kupovni kurs: prodaja kotirane valutekupovina kotirajue valuteProdajni kurs: kupovina kotirane valute prodaja kotirajue valute

Trini korisnik pita dilera za cenu. Trini korisnik moe biti neka kompanija, institucionalni investitor, banka ili centralna banka. Ako diler primi poziv iz neke druge banke da izvri kotaciju onda on preuzima ulogu market mejkera. U sluaju kada taj isti diler poziva neku drugu banku da pita za cenu, on preuzima ulogu trinog korisnika. Po izvrenju transakcije diler preuzima na sebe rizik promene deviznog kursa, tako da, u nekim sluajevima, ne moe da zatvori svoju poziciju bez gubitka.Kako ne bi dolo do zabune zbog razliitih dimenzija (market mejker/trini korisnik, kupovni kurs/prodajni kurs, kotirana valuta/kotirajua valuta) predlae se sledea procedura:I.Prilagoavanje pitanja koja odgovaraju kotiranoj valuti.To znai, da na primer, za kotacijui za pitanje gde je kupljen (prodat),treba prilagoditi pitanje gde je prodat (kupljen).II.Prilagoavanje pitanja koja odgovaraju market mejkeru/trinom korisniku.Market mejker kupuje po kupovnom kursu i prodaje po prodajnom kursu. Trini korisnik (koji pita banku za kotaciju) kupuje po prodajnom kursu i prodaje po kupovnom kursu.Primer 1.2.1 Kompanija eli da kupi 100000 dolara, u zamenu za euro. etiri razliite banke nude razliite cene:Banka A: 1.0830 - 1.0840 Banka B: 1.0850 - 1.0860 Banka C: 1.0800 - 1.0810 Banka D: 1.0790 - 1.0700 Gde e kompanija kupiti 100000 dolara? I. Kotirana valuta je . Da bi kompanija kupila dolare, mora da proda euro.II. Kompanija se raspituje za kurseve, zauzima ulogu trinog korisnika, prodaje kotiranu valutu ( ) u zamenu za po kursu koji je najpovoljniji. U ovom sluaju, najpovoljniji kurs nudi banka B, jer je kupovni kurs 1.0850, koji ona nudi najvei.Dakle, kompanija e kupiti 100000 USD kod Banke B po kursu 1.0850 i za to e platiti iznos od

Spred predstavlja razliku izmeu kupovnog i prodajnog kursa. Izraava se u pip-sevima. Tako, na primer, u valutnom paru E //? / //SD, kupovni kurs je 1.3357 a prodajni kurs je 1.3360 (videti sliku 4), pa je spred 3 pip-sa.Banke/devizni dileri mogu imati dugu, kratku ili kvadratnu poziciju u razliitim valutama.Duga (long) pozicija u valuti znai da je diler kupio vie valuta nego to je prodao. Zauzimanjem ovakve pozicije diler oekuje porast vrednosti kotirane valute, kako bi je kasnije prodao po veoj ceni.Kratka (short) pozicija u valuti znai da je diler prodao vie valuta nego to je kupio. Zauzimanjem ovakve pozicije diler oekuje pad vrednosti kotirane valute, kako bi je kasnije kupio po nioj ceni.Kvadratna (square) ili fiksna (flat) pozicija u jednoj valuti znai da je diler kupio i prodao istu koliinu deviza i da nema nikakvog rizika od promena cena.Kao to je ve istaknuto, kotacija deviznog kursa predstavlja cenu jedne valute izraene u drugoj valuti. Veina zemalja u svetu upotrebljava direktnu kotaciju. Direktna kotacija je kotacija gde je domaa valuta kotirajua (sekundarna) valuta, a strana valuta je kotirana (primarna) valuta. Dakle, u direktnoj kotaciji se cena jedinice strane valute izraava u domaoj valuti.Primer 1.2.2 Vrednost valutnog para f/SD //P Y je 85.3930. U Japanu e direktna kotacija za ameriki dolar biti: 1 t/SD = 85.3930 /P Y. AU Velikoj Britaniji i Irskoj se primenjuje indirektna kotacija i cena domae valute se izraava u jedinicama strane valute. U indirektnoj kotaciji je domaa valuta kotirana valuta i strana valuta je kotirajua valuta. Dakle, u indirektnoj kotaciji jedinica domae valute izraava se u jedinicama strane valute.Primer 1.2.3 Vrednost valutnog para //SD //P Y je 85.3930. U Americi, indirektna kotacijaza japanski jen e biti: 1 = 85.3930 .Primer 1.2.4 Vrednost valutnog para G5 P/ t/SD je 1.6132. Dakle, 1 G5 P vredi 1.6132 t/SD. ADakle, moe se zakljuiti da ono to je direktna kotacija za jednu stranu moe ali i ne mora biti direktna kotacija za drugu stranu. Na primer, kada jedna amerika banka ispostavi svoju direktnu kotaciju 1 = 1.0366 , to e znaiti indirektnu kotaciju za australijsku banku, ali i direktnu kotaciju za italijanskog trgovca, jer nije njegova domaa valuta.Indirektna kotacija je reciprona vrednost direktne kotacije. Da bi se dobila indirektna kotacija, moraju se ispotovati sledea pravila: Kupovni kurs u indirektnoj kotaciji je reciprona vrednost prodajnog kursa u direktnoj kotaciji. Prodajni kurs u indirektnoj kotaciji je reciprona vrednost kupovnog kursa u direktnoj kotaciji.

Kotacije koje ne ukljuuju gube svoj smisao na meubankarskom deviznom tritu i ostaju interesantne samo na nivou nacionalnih ekonomija. Na tom tritu vai pravilo da se svi kursevi kotiraju u odnosu na 1 .Tako, na primer, ako neka japanska banka zove telefonom i pita neku kanadsku banku zakurs, kanadska banka joj nee kotirati prema , ve e joj saoptiti samokotaciju.Zahvaljujui ovom pravilu kotiranja kursa dolara u odnosu na sve glavne svetske valute, kurs USD/JPY se ne kotira samo u Japanu ili pak USD/C AD se ne kotira samo u Kanadi, ve se oni kotiraju u svim glavnim finansijskim centrima, odnosno deviznim tritima.Svako devizno trite, svaka banka, e imati svoju kotaciju,,... Na taj nain olakan je posao arbitrae, odnosno trgovine devizama podstaknute razlikom u ceni deviza.Jedan od najpopularnijih valutnih parova je. Ovaj valutni par se na deviznomtritu pojavio 7. aprila 1989. godine. Prvobitni odnos eura i amerikog dolara je bio 1.0445 (videti ). Na osnovu podataka koje je objavila Banka za meunarodna poravnanja, u aprilu 2010. godine promet po valutnom paru EUR/USD je iznosio 28%, to predstavlja poveanje od 1% u odnosu na april 2007. godine. Jedan od znaajnijih valutnih parova je i . Promet po ovom valutnom paru u aprilu 2010. godine je ostvario poveanje od 1% u odnosu na april 2007. godine i iznosio 14% ukupnog prometa na globalnom deviznom tritu (videti [11] ).Valutni parovi koji ne sadre dolar ni kao kotiranu ni kao kotirajuu valutu nazivaju se ukrteni kursevi (cross rates). Najei ukrteni kursevi koji se koriste u trgovini su:,,,,... Svaki ukrteni kursmoe se izraunati pomou kvote.Primer 1.2.5 Na osnovu podataka sa slike 4, trini korisnik moe izraunati prodajnu ikupovnu vrednost valutnog parakoristei i u odnosu na .USD /JPY: 90.45 - 90.46: 1.0029 - 1.0034Prvi korak je odreivanje kotirane valute za traeni ukrteni kurs. U ovom primeru koritana valuta je .1. Izraunavanje kupovnog kursaDa bi se izraunao kupovni ukrteni kurstreba izvriti sledee transakcije: kupiti za - po prodajnom kursu za prodati za - po kupovnom kursu za. Dakle, kupovna cena 1 C4D je 90.1435 /P Y. 2. Izraunavanje prodajnog kursa Da bi se izraunao prodajni ukrteni kurs

treba izvriti sledee transakcije:Glava 1. Devizno trite i devizni kursGlava 1. Devizno trite i devizni kurs

2223

Kupiti za - po prodajnom kursu za Prodati za - po kupovnom kursu zaDakle, prodajna cena jednog C4D za /P Y je 90.1984.Prodajui kanadske dolare trinom korisniku po kursu 90.1984, banka ne bi nita zaradila, pa zbog toga dodaje izvesnu malu maru na postojei kurs.

Pravila za izraunavanje ukrtenih kursevaPoto se na deviznom tritu nalazi veliki broj valuta, neophodno je potovanje pravila po kome svaka valuta ima istu vrednost na svim inostranim tritima. Za preraunavanje kursa jedne valute u drugu, tako da se ne narui odnos meu valutama koji postoji na razliitim deviznim tritima, uvodi se pravilo ukrtenih deviznih kurseva. Drugim reima, kurs u SAD treba da bude reciprona vrednost kursa u Evropi, kurs u SAD treba da bude reciprona vrednost kursa u Velikoj Britaniji. Iz toga sledi da se odnos izmeu i dobija na osnovu njihovog odnosa prema dolaru.Pravilo ukrtenih deviznih kurseva treba da obezbedi da je potpuno svejedno da li se kupuje u SAD-u ili u Velikoj Britaniji i da li se plaa u dolarima ili funtama.U najjednostavnijem sluaju, USD je kotirana valuta u jednom valutnom paru i kotirajua valuta u drugom valutnom paru (cross-ovef").Primer 1.2.6 Vaei kursevi na tritu su:E URI USD: 1.3357 - 1.3360USD ICHF: 0.9305 - 0.9306Kako je EUR kotirana valuta i CHF kotirajua valuta, za izraunavanje kupovne i prodajne cene u ukrtenom kursu E UR | CHF, ne moraju se vriti transakcije kao u Primeru 1.2.5. Naime, kupovna i prodajna cena valutnog para EUR| CHF izraunavaju se na sledei nain:Kupovni kurs1.3357 0.9305 = 1.2429Prodajni kurs1.3360-0.9306 = 1.2433 Dakle, vaei kurs E URI CHF je : 1.2429 - 1.2433. ASloeniji sluaj je kada je USD kotirana valuta za oba posmatrana valutna para. Primer 1.2.7 Vaei kursevi na tritu su:USD I JPY: 90.45 - 90.46: 1.0029 - 1.0034Nai kurs.Korak 1: Najpre treba izvriti konverziju kursau.Kako bi CAD bio kotirana valuta, potrebno je nai recipronu kotaciju kursa USD| C AD (ako se trai kurs JPY| C AD, onda se trai reciprona vrednost kursa USD I JP Y).Kupovna i prodajna cena kursaizraunavaju se na sledei nain:Kupovni kurs:

Prodajni kurs:

Korak 2: Nakon koraka 1, moe se prei na jednostavano izraunavanje kursa kao u prethodnom primeru:Kupovni kurs:0.9966 90.45 = 90.1425Prodajni kurs:

Na ovaj nain izraunata su oba kursa i vai sledea kotacija:

C4D//P Y: 90.1425 - 90.1977. APored kupovnog i prodajnog kursa, postoji i tzv. srednji kurs koji se dobija kao aritmetika sredina kupovnog i prodajnog kursa. U optem sluaju, u praksi se ukrteni kursevi raunaju na osnovu srednjeg kursa i iskazuju se u obliku tabele.U praksi postoje izvesna odstupanja od ukrtenih deviznih kurseva, pre svega jer svako obavljanje devizne transakcije podrazumeva i odreene trokove. Pored toga postoje i razlike izmeu kupovnih i prodajnih kurseva. Kao to je istaknuto, korienje razlika u deviznim kursevima na razliitim deviznim tritima radi ostvarivanja profita na osnovu kursnih razlika naziva se devizna arbitraa (exchange rate arbitrage) ili arbitraa deviznog kursa. Stopa dobiti iz arbitranih operacija obino je niska u konkurentnim, dobro informisanim tritima, ali kako su transakcije obino vrlo velike, apsolutna dobit moe biti prilino velika. Arbitraa vrlo brzo dovodi cene jednog trita u ravnoteu sa drugim tritima.

Glava 2

Modeliranje cena finansijskih derivata na deviznom tritu u diskretnom vremenu

Finansijski instrumenti predstavljaju predmet trgovanja na finansijskim tritima, tj. to su hartije od vrednosti (akcije, obveznice, opcije,...) ili robe (nafta, zlato, nakit,...). Osnovna podela finansijskih instrumenata je na osnovne i izvedene. Osnovni finansijski instrumenti su oni ija vrednost ne zavisi od drugog finansijskog instrumenta. Primeri osnovnih finansijskih instrumenata su akcije, obveznice, zlato, srebro, nafta i dr. Za razliku od osnovnih, izvedeni finansijski instrumenti su oni ija vrednost zavisi od jednog ili vie finansijskih instrumenata koji mogu biti osnovni ili izvedeni. Izvedeni finansijski instrumenti su, na primer, opcije, forvardi, fjuersi, svopovi i dr.Finansijski derivati su izvedeni finansijski instrumenti. Tako, na primer, forvardi, fjuersi, opcije ija je aktiva strana valuta, kao i valutni svop predstavljaju finansijske derivate ija vrednost zavisi od trenutnog kursa na tritu, kamatne stope domae valute i kamatne stope strane valute.Osnovna uloga finansijskih derivata je osiguranje od rizika koji nastaje usled promena deviznog kursa i kamatnih stopa. Izbor pogrenog finansijskog instrumenta za zatitu od rizika moe imati vie negativnih efekata nego da se ne koristi ni jedan instrument. Prednost finansijskih derivata u odnosu na instrumente iz kojih su izvedeni jeste vea fleksibilnost u zatiti pozicije.U ovoj glavi je osnovni cilj pokazati kako se modeliraju cene finansijskih derivata na deviznom tritu. U tom smislu, bie razmatrani valutni forvardi, fjuersi i opcije. U Poglavlju 2.1 su opisani osnovni pojmovi i karakteristike valutnih forvarda i fjuersa kao i nain odreivanja forvardnog (fjuersnog) kursa. Evolicije cena hartija od vrednosti na finansijskom tritu se mogu opisati stohastikim nizovima, kao na primer, akcija i

2428finansijskih derivata. U skladu sa tim, u Poglavlju 2.2 se na diskretnom prostoru verovatnoa razmatraju stohastiki nizovi kojima su opisani evolucija deviznog kursa i evolucije cena bezrizinih investicija na domaem i inostranom tritu, osnovne karakteristike portfolija sastavljenog od bezrizine investicije na domaem tritu i bezrizine investicije na inostranom tritu izraene u domaoj valuti, gde je rizini instrument devizni kurs, kao i binomni model cena evropskih valutnih opcija kao jednog od najjednostavnijih modela za razumevanje pojma arbitrae.

2.1 Valutni forvardi i fjuersi

U ovom poglavlju e biti razmatrani najjednostavniji finansijski derivati ija je aktivastrana valuta o kojima se opirnije moe nai u.Valutni forvard ugovor (Currency forward contract) je dogovor izmeu kupca i prodavca kojim kupac (prodavac) preuzima obavezu da kupi (proda) odreenu koliinu stranih valuta u odreenom trenutku, koji se naziva datum dospea , po deviznom kursu koji se ugovara u trenutku sklapanja ugovora , a vai na datum dospea. U optem sluaju, datumi dospea forvardnih ugovora su kroz nekoliko meseci (odnosno nedelja) do 1 godine: 1n, 2n, 3n, 1m, 2m,..., 12m, a mogu biti i kroz nekoliko dana, na primer kroz 18, ili 52 dana, i slino. Meutim, za vodee svetske valute, datumi dospea ovih ugovora mogu biti i do 5 godina. Forvardni ugovori su nestandardizovani, tj. prilagoeni su potrebama ugovorenih strana. Ovim ugovorom trguje se na vanberzanskom tritu i to izmeu dve finansijske institucije ili izmeu finansijske institucije i jednog njenog klijenta.Razvojem finansijskog trita dolazi do standardizacije ovih ugovora, do njihovog usavravanja i promene u nainu trgovanja. Ta usavrena vrsta ugovora naziva se fjuers. Valutni fjuers ugovor (Currency futures contract) je dogovor izmeu dve strane da se kupi ili proda odreena koliina stranih valuta po ugovorenom kursu koji se ugovara u trenutku sklapanja fjuersnog ugovora a vai na datum dospea .Osnovne razlike izmeu ovih ugovora su u tome to se valutni forvardi sklapaju direktno izmeu dve strane, to nije sluaj sa valutnim fjuersima. Dok su kod valutnih forvarda kurs, koliina i rok isporuke strane valute stvar dogovora izmeu kupca i prodavca, kod valutnih fjuersa su svi elementi ugovora, osim kursa, standardizovani, a kurs se odreuje putem javne aukcije na berzi. Za razliku od valutnih forvarda koji se realizuju razmenom ugovorene koliine stranih valuta i domaeg novca, fjuersi se realizuju na dva naina: na datum dospea fjuersa razmenjuju se ugovorena koliina stranih valuta i domai novac izmeu prodavca i kupca, ili se ugovor prodaje nekom drugom pre datuma dospea. To predstavlja trgovinu unazad i naziva se neutralisanje, odnosno, likvidiranje pozicije.Sastavni deo svake trgovine finansijskim derivatima je operacija kliringa, tj. poravnanje transakcija a odvija se preko klirinkih kua. Svaka transakcija na berzi se mora ostavariti preko lanova berze, a svako poravnanje transakcija preko klirinkih kua. Kada se na berzi sklopi posao sve veze izmeu kupca i prodavca se ostvaruju preko klirinke kue, koja preuzima kako ulogu prodavca prema kupcu iz transakcije, tako i ulogu kupca prema prodavcu iz transakcije. Zadatak klirinke kue je da se trgovinski aranman uspeno okona. Novani iznos koji kupci i prodavci iz transakcije moraju poloiti kod klirinke kue, kako bi obezbedili uredno izvrenje ugovora, naziva se margina. Svaka klirinka kua odreuje visinu margine u zavisnosti od prilika koje vladaju na tritu. Iz tih sredstava se nadoknauje eventualni gubitak, a posle poravnanja svih transakcija, klijent moe da povue sva sredstva koja je uloio na raun margine.U optem sliaju, forvardni i fjuersni kurs nisu jednaki. Poto je visina kamatne stope nepredvidiva, forvardni i fjuersni kurs ne mogu dugo biti jednaki. Teorijske razlike izmeu forvardnog i fjuersnog kursa za ugovore na nekoliko meseci u veini sluajeva su dovoljno male, pa se mogu zanemariti. U praksi postoji mnogo faktora koji se ne odraavaju u teorijskim modelima, a koji mogu dovesti do razlika izmeu forvardnog i fjuersnog kursa. To su na primer, porezi, trokovi transakcije, margine... Sa produavanjem roka vaenja ugovora, razlika izmeu forvardnog i fjuersnog kursa postaje znaajnija i tada je veoma opasno pretpostavljati da su oni jednaki.U nastavku se pretpostavlja da je kamatna stopa konstantna i jednaka za sve datume dospea, ime se obezbeuje jednakost forvardnog i fjuersnog kursa za ugovor sa istim datumom dospea i istom ugovorenom cenom. Opirnije o ovoj konstataciji moe se nai u [23].Na formiranje forvardnog (fjuersnog) kursa najvei uticaj ima trenutni kurs valute na tritu, tj. spot kurs. Za izraunavanje forvardnog kursa bitna je vaea kamatna stopa na domaem tritu kao i kamatna stopa u zemlji odakle je strana valuta.Strana u valutnom forvardu, koja preuzima obavezu da kupi jedinicu strane valute po ugovorenom kursu na datum dospea zauzima dugu poziciju u valutnom forvardu, dok druga strana, koja preuzima obavezu da proda jedinicu strane valute po ugovorenom kursuna datum dospea , zauzima kratku poziciju u valutnom forvardu.Kako je vlasnik valutnog forvarda u obavezi da kupi aktivu vrednosti po ugovorenoj ceni E na datum dospea T, naplata (payoff) za dugu poziciju u valutnom forvardu na jedinicu strane valute je ST - E, gde je ST spot kurs strane valute na datum dospea. Naplata (payoff) za kratku poziciju u valutnom forvardu na jedinicu strane valute je

2.1.1 Forvard (fjuers) kurseviForvard (fjuers) kurs ne predstavlja prognozu spot kursa u budunosti, ve predstavlja kurs izraunat na osnovu spot kursa i vaeih kamatnih stopa na domaem i inostranom tritu. Kada investitor sklopi ugovor, forvard kurs postaje ugovoreni kurs. Vremenom, forvard kurs je podloan promenama, dok ugovoreni kurs ostaje isti sve vreme trajanja ugovora. Ta dva kursa, nakon sklapanja ugovora nisu jednaki, osim sluajno.Za izraunavanje forvard kursa, kao i razumevanje osnovnih pojmova i relacija vezanih za forvard transakcije, bie koriena tabela (prikazana na sledeoj strani), preuzeta sa poznatog poslovnog sajta Financial Times'", pod originalnim nazivom ,,Dollar Spot Forward Against the Dollar". U ovoj tabeli data je vrednost 1 USD u odnosu na ostale valute. Za sve valute je koriena direktna kotacija, osim za englesku funtu.U prvoj koloni se nalaze nazivi zemalja i njihovih osnovnih valuta.U drugoj koloni dati su srednji kursevi za valute pojedinih zemalja. Na primer, srednji kurs za USD I A UD na dan 30.01.2013. godine je 0 .9 S91. Ovaj srednji kurs dobija se kao aritmetika sredina kupovnog i prodajnog kursa, prikazanih sa poslednja tri decimalna mesta u etvrtoj koloniU treoj koloni prate se promene spot kurseva u odnosu na prethodni dan. Broj 0.0025 pokazuje da je kurs 30.01.2013. godine porastao u odnosu na kurs od 29.01.2013. godine za0.0025.

Slika 5: Dolarski spot i forvard kursevi na dan 30.01.2013. godine (izvor [ 7] ).U petoj koloni su predstavljeni najvii i najnii dnevni srednji kursevi. Konkretno, na dan 30.01.2013. godine za australijski dolar su oni bili 0.9589 - 0.9593.U estoj, sedmoj i osmoj koloni su dati, redom, jednomeseni, tromeseni i godinji forvard kursevi.Termin jednomeseni (tromeseni) forvard, oznaava da je datum dospea forvarda kroz jedan (tri) meseca od datuma zakljuenja forvardnog ugovora. Postoji par konvencija koje vae za datume dospea forvarda:1. Ako je datum dospea forvarda istog datuma sledeeg meseca kada jedna ili obe zemlje imaju neradni dan, datum dospea forvarda je sledei radni dan kada su otvorene banke u obe zemlje.2. Ako je datum dospea poslednji datum u mesecu, datum dospea forvarda je poslednji datum u mesecu kada su otvorene banke u obe zemlje.U praksi, arbitraeri koriste razlike u deviznim kursevima na razliitim deviznim tritima u cilju ostvarivanja profita na osnovu kursnih razlika. Meutim, jedna od osnovnih pretpostavki veine matematikih modela je pretpostavka o bezarbitranosti trita. Odsustvo arbitrae na tritu znai da na njemu ne postoji mogunost ostvarivanja profita bez ulaganja sopstvenih sredstava, tj. bez rizika. Svi uesnici na deviznom tritu stalno prate eventualne mogunosti za arbitrau, jer se na taj nain moe ostvariti veliki profit. Meutim, zbog brzog protoka informacija brzo dolazi do izjednaavanja cena, pa se pretpostavlja da ne postoji mogunost arbitrae.U nastavku e biti dokazane propozicije koje su od velike vanosti za definisanje kursa i vrednosti duge pozicije u valutnom forvardu, pri emu se pretpostavlja da vae prethodno uvedene pretpostavke. U tom smislu, neka je sa oznaen spot kurs strane valute u trenutku t, sa r i Tj kamatne stope na domaem i stranom tritu, respektivno, koje odgovaraju periodu trajanja valutnog forvarda i neka je sa oznaen ugovoren kurs.Propozicija 2.1.1. Forvardna (fjuersna) cena ugovora ija je aktiva strana valuta, u trenutku t, jednaka je

Dokaz. Neka je Ft > St. Investitor sastavlja arbitrani portfolio na sledei nain:l+rj1. zauzima kratku poziciju u valutnom forvardu na jedinicu strane valute po ceni Ft;2. pozajmljuje sumu Stiz domae banke po kamatnoj stopi r;l+rj13.kupuje jedinica strane valute po spot kursu S t i ulae ih u inostranu banku pol+rjkamatnoj stopi do datuma dospea.Na datum dospea valutnog forvarda investitor poseduje jedinicu strane valute koju daje realizacijom valutnog forvarda ime dobija sumu , vraa dug domaoj banci u iznosu1+r1+rS t~[+~^~.i na taj nain ostvaruje profit u iznosu Ft S t-> 0, to predstavlja zaraduostvarenu bez ikakvog rizika to je suprotno pretpostavci o bezarbitranom tritu. Zaista, ako na tritu doe do ovakve arbitrane prilike, investitori kupuju stranu valutu, ime se tranja za tom valutom poveava, pa dolazi do rasta njenog spot kursa. Istovremeno investitori zauzimaju kratku poziciju u valutnom forvardu na datu jedinicu strane valute, ime1+rdolazi do smanjenja forvardnog kursa, tako da se vrednosti F t i S tvrlo brzo izjednae.l+rj1+rNeka je Ft < St-.. Investitor kreira sledei arbitrani portfolio:1. zauzima dugu poziciju u valutnom forvardu na jedinicu strane valute po ceni ;2. pozajmljujejedinica strane valute iz inostrane banke po kamatnoj stopi rj;l+rj113. po spot kursu S t menja -^ jedinica strane valute, ime dobija St; jedinica domae valute;4. ulae sumu St u domau banku po kamatnoj stopi r.1+rNa datum dospea valutnog forvarda investitor podie iz domae banke sumu St-,realizacijom valutnog forvarda plaa sumu a dobija jedinicu strane valute koju vraa inostranoj banci jer upravo toliko iznosi njegov dug. Na taj nain, ostvaren je profit u iznosu1+rS tFt > 0. Dakle, ostvarena je zarada bez ikakvog rizika, to je u suprotnosti sapretpostavkom o bezarbitranom tritu.Zbog ne postojanja arbitranih prilika na tritu, ne mogu da vae navedene nejednakosti, pa mora vaiti ime je dokaz propozicije zavren.Primer 2.1.1 Neka su vaee godinje kamatne stope u Australiji i Americi 3% i 0.25%, respektivno, i neka je spot kurs za A J/ZZ / J/SZZ 1.0366. Koristei ( 2 . 2 ) dobija se da je godinji forvard kurs

Neka je godinji forvard kurs manji od, na primer, neka je. Tada, investitormoe kreirati sledei arbitrani portfolio:1. zauzeti dugu poziciju u godinjem valutnom forvardu napo forvardnom kursu 1.0069;2. pozajmiti= 970.87 A f/Z) po kamatnoj stopi od 3% iz inostrane banke;3. promeniti za domau valutui uloiti ih u domau banku po kamatnoj stopi od 0.25%.Na datum dospea forvarda, suma odinvestirana po kamatnoj stopi od 0.25%e narasti na 1006.40 ( 1 + 0.002 5) = 1008.9 16 t/SZ). Investitor, na datum dospea valutogforvarda, podie sumurealizacijom valutnog forvarda daje sumu u iznosuoda dobija 1000 koje vraa inostranoj banci jer upravotoliko iznosi njegov dug. Na ovaj nain, investitor ostvaruje profit u iznosu od 1006.9 = 2 .0 16 t/SZZ.Neka je godinji forvard kurs vei od 1.0089, tj. neka, na primer, iznosi 1.0099. Investitor moe sastaviti arbitrani portfolio na sledei nain:1.zauzeti kratku poziciju u godinjem forvardu na 1000po forvardnom kursu od1.0099;2. pozajmiti 1000 S^ = 1006.41 f/SZ po kamatnoj stopi od 0.25% iz domae banke;3. konvertovati pozajmljene amerike dolare u australijske, tj. kupiti= 9 70.87 A t/ZZ i uloiti ih u inostranu banku po kamatnoj stopi od 3%.Na datum dosea forvarda, suma odinvestirana u inostranu banku po kamatnojstopi od 3% e narasti na. Investitor, na datum dospeaforvarda, podie sumu odiz inostrane banke, realizacijom forvarda daje, a dobija sumu u iznosu odvraa dug domaojbanci u iznosu od. Na ovaj nain, investitor ostvarujeprofit u iznosu od.Analogno propoziciji 2.1.1 moe se dokazati da u sluaju neprekidnog kapitalisanja vai sledeePropozicija 2.1.2 Forvardna fjuersna) cena ugovora ija je aktiva strana valuta, u trenutku t, jednaka je

gde je ry kamatna stopa u zemlji odakle je strana valuta, i r kamatna stopa na domaem tritu.Vrednost duge pozicije u valutnom forvardu meri vrednost datog forvarda u odnosu na iste valutne forvarde na tritu. Neka je sa oznaena vrednost duge pozicije u valutnom forvardu u trenutku . Tada, - predstavlja vrednost kratke pozicije u tom forvardu. U trenutku sklapanja valutnog forvarda, forvard kurs postaje ugovoreni kurs, pa je vrednost duge pozicije u valutnom forvardu jednaka nuli. Od trenutka sklapanja ugovora, vrednost duge pozicije u valutnom forvardu moe se izraunati na sledei nain:Propozicija 2.1.3 Vrednost duge pozicije u valutnom forvardu je

gde su r i rj kamatne stope na domaem i stranom tritu, respektivno, koje odgovaraju periodu trajanja valutnog forvarda.Dokaz. Neka se razmatraju dva portfolija, i to:Portfolio A, koji se sastoji iz duge pozicije u valutnom forvardu sa ugovorenom cenom Ft, iPortfolio B, koji se sastoji iz duge pozicije u valutnom forvardu sa ugovorenom cenom E.Na datum dospea forvarda, ova dva portfolija se razlikuju za sumu koja e biti plaena zajedinicu strane valute, tj. razlikuju se za, pa je razlika izmeu ova dva portfolija uproizvoljnom trenutku t jednaka ( F t E) . Kako je forvardna cena jednaka ugovorenojceni u trenutku sklapanja ugovora, to je vrednost duge pozicije portfolija A jednaka nuli, tj. , pa je vrednost duge pozicije portfolija B, primenom , jednaka

Primer 2.1.2 Neka je ameriki investitor zainteresovan da kroz 3 meseca kupi 1000 A UD. Utom smislu, moe zauzeti dugu poziciju u forvardu sa ugovorenom cenom od 1.0336. Nekasu vaee tromesene kamatne stope u Australiji i Americi 0.74% i 0.062%, respektivno ispot kurs 1.0366. Primenomse dobija da je vrednost duge pozicije u valutnomforvardu jednaka

Kako je, moe se zakljuiti da nije povoljno zauzeti dugu poziciju u datomvalutnom forvardu, ve postoji arbitrana prilika.Forvardna cena u trenutku sklapanja ugovora trebalo bi da je jednaka

a to je, oigledno, manje od ugovorene ceneKako bi investitor iskoristio arbitranu priliku, sastavlja arbitrani portfolio na sledei nain:1.zauzima kratku poziciju u tromesenom forvardu napo forvardnom kursu1.0336;2.pozajmljuje 1000 -'366 = 102 8.99 USD po kamatnoj stopi od 0.062% iz domaef J J J1+0.0074^j rbanke;3.menjapo kursu 1.0366 i dobijakoje ulae u inostranu bankupo kamatnoj stopi od 0.74%.Na datum dospea forvarda, investitor podie iz inostrane banke sumu, realizacijom forvarda dajea dobija, vraa dug domaoj banci u iznosu odNa taj nain, investitor ostvaruje profit u iznosu od.Formula ( 2 . 2 ) predstavlja poznati odnos pariteta kamatnih stopa u oblasti meunarodnihfinansija, a to znai da, ako jeforvard kurs postaje sve vea sa kasnijim datumomdospea, dok, ako jeforvard kurs se smanjuje sa kasnijim datumom dospea.

Ako je forvard kurs nii od spot kursa, kotirana valuta je u diskontu. Ako je forvard kurs vii od spot kursa, kotirana valuta je u premijumu.

Dakle, ako je domaa kamatna stopa manja od inostrane kamatne stope , onda je kotirana valuta u diskontu, dok, ukoliko je kamatna stopa vea od inostrane kamatne stope , kotirana valuta je u premijumu.Opirnije o pravilima brojanja dana za izraunavanje kamate u odreenom periodu moe senai, na primer ui U praksi se najee koriste sledea etiri pravila:1., kod koga kamata zavisi od kolinika aktuelnog broja danaizmeu dva perioda i aktuelnog broja dana u referentnom periodu;2., koje pretpostavlja da je broj dana u svim mesecima a da godina ima 360dana;3.koje pretpostavlja da je u godini dana, a uzima se u obzir aktuelanbroj dana za svaki mesec. Ovo pravilo se najee koristi kada je aktiva forvarda ili//?;4.a/c tu e l an /365 koje pretpostavlja da godina ima 365 dana, a uzima se u obzir aktuelanbroj dana za svaki mesec. Ovo pravilo se koristi kada je aktiva forvardaA /ZZ , CA ZZ, JVZZZ , GBPJPY, HftTZ , TVKZZ, S GZ ;Imajui u vidu prethodno navedena pravila brojanja dana, kotacija forvard kurseva se moe izvesti na dva naina:1. Kotacija forvard kurseva moe biti izvedena u odnosu na iznos domae valute po kojoj e banka prodati ili kupiti jedinicu strane valute. Ovaj kurs se naziva forvard kurs (outright rate) i banke ga koriste kada kotiraju kurseve korporacijama sa kojima ugovaraju forvard kupoprodaju deviza.Neka je spot kurs u trenutku kamatna stopa na domaem tritu, i kamatna stopa u zemlji odakle je strana valuta, a koje vae za referentni period. Formula za izraunavanje forvardnog kursa u trenutku je sledea:Kada je re o kamatnim stopama, neizbeno je pomenuti da su one date u nekom referentnom periodu ija je duina najee godinu dana. Imajui u vidu da datumi dospea valutnih forvarda mogu biti kroz nekoliko dana ili meseci do jedne godine, ili ak do pet godina za vodee svetske valute, potrebno je odrediti kamatne stope koje odgovaraju duini trajanja valutnih forvarda. Kamata (relativna) koja odgovara duini trajanja valutnog forvarda izraunava se na sledei nain: gde je ukupan broj dana izmeu spot datuma i datuma dospea forvarda, broj dana u referentnom periodu na domaem tritu, i broj dana u referentnom periodu u zemlji odakle je strana valuta.Primer 2.1.3 Na osnovu podataka sa slike 5 spot kurs za kotaciju USD/AUD je 0.9591. Vaea godinja kamatna stopa u Australiji je 3%, dok je u Americi vaea godinja kamatna stopa 0.25% (videti [21]). Jednomeseni forvard kurs za USD/AUD je:

2. Forvard kursevi mogu biti kotirani u odnosu na poene diskonta i premijuma od spot kursa. Ovaj kurs se naziva svop kurs (swap rate) i koristi se pri meubankarskim kotiranjima. On se naziva i poenima (points) premijuma ili diskonta.Forvard kurs je spot kurs prilagoen za poene diskonta ili premijuma (tj. prilagoen za svop kurs). Forvard kurs se izraunava na taj nain to se spot kursu dodaju poeni premijuma, odnosno, oduzimaju poeni diskonta (posmatrano iz ugla amerikog dolara).

Poeni diskonta i premijuma se izraunavaju direktno iz spot kursa i kamatnih stopa. Dobijeni poeni, kada se dodaju ili oduzmu od spot kursa (premijum ili diskont) daju forvard kurs. Formula za izraunavanje poena je

Primer 2.1.4 Koristei podatke iz primera 2.1.3 mogu se izraunati poeni (premijuma ilidiskonta) srednjeg kursa zaZaista,

Kako je 0.0021 sa pozitivnim predznakom (tj., to se radi o poenima premijuma,pa je, na osnovujednomeseni forvard kurs jednakKada je re o forvard kursevima, neizbeno je razmatrati kupovne i prodajne forvard kurseve, o kojima e biti rei u nastavku.S obzirom na to da postoji razlika izmeu kamatne stope po kojoj banka pozajmljuje novana sredstva (aktivna kamatna stopa) i kamatne stope po kojoj banka obraunava kamatu investitorima za novana sredstva uloena na njen raun (pasivna kamatna stopa), i imajui u vidu razliku izmeu kupovnog i prodajnog spot kursa, postoje odreene razlike izmeu kupovnog i prodajnog forvard kursa.Neka suiaktivna i pasivna kamatna stopa na domaem (inostranom)tritu u referentnom periodu, respektivno, i neka jekupovni (prodajni) spot kurs utrenutku

Izraunavanje prodajnog forvard kursaDa bi se odredio forvard kurs koji e biti isplaen na datum dospea za kupovinu jedinice strane valute moe se kreirati portfolio na sledei nain:1. pozajmljuje se jedinica domae valute po kamatnoj stopi ;2. kupuje se strana valuta za jedinicu domae valute po prodajnom kursu , odnosno, kupujese jedinica strane valute;st3.ulae se jedinica strane valute u inostranu banku po kamatnoj stopi rp.stNa datum dospea forvarda, u inostranoj banci se nalazi suma od -4-f 1 +rf ) jedinicaSt \ 1 Br.Jstrane valute. Kako je tada vaei prodajni forvard kurs za tu sumu se dobija Ftp--^-( 1 + rp^ ) jedinica domae valute. Vraa se dug domaoj banci u iznosuSt \Br.J1 + ra , posle ega je vrednost portfolija jednaka nuli. Dakle,

odakle se dobija da je prodajni forvard kurs jednak

Primer 2.1.5 Kanadska korporacija je 25.01.2013 uvezla robu iz SAD. Uvezenu robu jeduna da plati za 90 dana. Da bi se zatitila od promene deviznog kursa //SZZ / CAZZ , kanadskakorporacija zauzima dugu poziciju u forvardu ija je aktiva //SZZ i datum dospea 90 dana.Situacija na tritu je sledea (videti [6] i sliku 4 iz prve glave):spot kurs za U SZZ/CAZZ je 1.0029 - 1.0034;godinja kamatna stopa na inostranom tritu je 0.1% - 0.5%;godinja kamatna stopa