1.SPECIFINOSTI I KARAKTERISTIKE PONUDE DOGAAJA 1.1.NASTANAK I RAZVOJ DOGAAJA Dogaaj se pojavljuje veoma davno, gotovo sa poecima drevnih civilizacija. Ekonomska pojava dogaaja datira iz poetka u drutvu organizovanog ljudskog ivljenja, ali je ekonomsko izuavanje dogaaja novijeg datuma. Izlobe i trgovake priredbe su se odravale i u antikom periodu. Sportske dogaaje belee antiki istoriari kao oblik drutvenih aktivnosti, koji je svoj vrhunac dostigao organizovanjem drevnih Olimpijskih igara (776 g.p.n.e) u vidu petoboja. Dogaaji festivalskog tipa poznati su jo iz srednjeg veka, mada se i u doba Rimskog carstva naziru ovakve vrste dogaaja. Pojava kapitalizma, novih proizvoda i drutvenih odnosa, kao i novog naina ivota otvorili su put razvoju veeg broja razliitih dogaaja. Dinamian razvoj dogaaja kao ekonomske ponude, odigrao se u XX veku, koji je afirmisao post industrijsko drutvo. Pojava diskrecionog prihoda, porast kupovne moi i standarda potroaa, pomeranje linije sa osnovnih u korist dopunskih potreba i razvoj novih potreba potroaa usmerili su tranju za ekonomskom ponudom dogaaja, koja je stimulisala razvoj savremenih dogaaja. 1.2.DEFINISANJE DOGAAJA Dogaaj je deo uslune ekonomije, ali se razlikuje od klasine uslune ponude. Predstavlja vrednost i korist u ponudi potroaima, koji su spremni da je zauzvrat plate. Definisanje dogaaja polazi od svakog oblika takmienja i prua mogunost za ostvarivanje velikih zarada organizatorima i uesnicima. To je veoma uzbudljiv i najbre rastui oblik fenomena proizalih iz dokolice. Dogaaj je prolazan i originalno usklauje trajanje, postavljanje, menadment i ljude. Privlanost i atraktivnost dogaaja proizilazi iz specifinosti i originalnosti ponude, neponovljivosti i ogranienog vremenskog trajanja, to dogaaj razlikuje od proizvoda ili usluge. Raznovrsnost velikog broja dogaaja je karakteristika savrenih trinih ekonomija. Doivljaj je ui pojam od dogaaja i zadovoljava potrebe potroaa, ostvaruje uticaj na njihova ula, moe imati unapred pripremljen scenario realizacije. 1.3.KLASIFIKACIJA DOGAAJA Osnovna podela dogaaja:1.planirani predmet su izuavanja menadmenta dogaaja i zahtevaju postavljanje, menadment, izvrioce i odreeno vremensko trajanje i 2.Neplanirani - nezgode, prirodne katastrofe. Podela po veliini i obimu: 1.Mega dogaaj - svojim obimom utie na ukupnu privrednu aktivnost zemlje, a medijski je globalno pokriven. U ekonomskom smislu se reflektuje na turizam i privrednu infratstrukuru zemlje, omoguuje izgraivanje imida i medijskog prestia organizatorima. Privlai najmanje milion posetilaca, kapitalni trokovi prevazilaze 500 mil.$, a interes javnosti i masovnih medija mora obezbediti vienost. 2.Hallmark dogaaj - prepoznatljiv kvalitet programa. Oznaava destinaciju, objekte ili organizaciju dogaaja. Poistoveeni su sa duom i etosom mesta odravanja. Imaju za uesnike i posetioce poseban znaaj i atraktivnost, privlae veliku panju javnosti, doprinose izgraivanju imida, odravanju i revitalizuju tradiciju, a organizatoru omoguuju ostvarivanje konkurentske prednosti. Uspeni organizatori dogaaja izgrauju prepoznatljivost i reputaciju zahvaljujui ponudi hallmark dogaaja. 3.Glavni dogaaji- velikog su obima, sa izraenim interesom javnosti i medijskom pokrivenosti. Privlae veliki broj posetilaca, a organizatoru omoguuju ostvarenje dobrih ekonomskih rezultata. esto su sportski orjentisani. Podela prema ponovljivosti: 1.Specijalni planirani, ostvaruje se ekonomskim, socijalnim i kulturnim ciljevima (nacionalni praznici, sportski dogaaji). Odravaju se jednom ili sa retkim ponavljanjima, njegov program prevazilazi uobiajenu ponudu dogaaja u okruenju, a privlai panju javnosti, medija i spozora. Posetiocima prua mogunost za prevazilaenje efekata dokolice, nudi drutvene i kulturne sadraje koji nisu uobiajeni u svakodnevnom ivotu. 2.Uobiajeni - ponavljaju se u odreenom periodu. Podela prema nameri i karakteristikama: kulturne, umetnike i zabavne, poslovni i trgovinski, sportska takmienja, obrazovne i naune, rekreativne, politike... 1.4.TIPOLOGIJA DOGAAJA

Tipologija prema obimu i veliini: 1.Mega dogaaji- najzahtevniji u smislu postavljanja i izvrenja dogaaja. Tipovi mega dogaaja odnose se na: mega sportske dogaaje (Olimpijske igre, svetsko i evropsko prvenstvo u fudbalu...) i mega poslovni dogaaji kao to su velike i prestine meunarodne izlobe. 2.Hallmark dogaaji imaju neto vei broj tipova dogaaja: sportski hallmark dogaaji (Vimbldonski teniski turnir) poslovni hallmark dogaaji (poznati meunarodni sajmovi i izlobe kao npr. Meunarodni sajam automobila u enevi) kulturni hallmark dogaaji (poznati afirmisani svetski festivali i karnevali) umetniki, zabavni hallmark dogaaji, tipa koncerata uglednih umetnika, umetnikih predstava, odnosno prestinih izlobi. 3.Glavni dogaaji odnose se na glavne sportske, kulturne, umetnike i zabavne, poslovne, obrazovne i naune i glavne politike dogaaje. Tipologija dogaaja prema nameri i karakteristikama: 1.Kulturni dogaaji - festivali, karnevali, parade, 2.Umetniki - koncerti, predstave, izlobe, 3.Poslovni sajmovi, izlobe, sastanci, konferencije, 4.Sportski dogaaji- profesionalna i amaterska takmienja, 5.Obrazovni- seminari, kongresi, 6.Politiki- mitinzi, inauguracije 1.5.SPECIJALNI DOGAAJI Tipovi specijalnih dogaaja: 1.Neprofitni: unapreenje imida organizatora i posetilaca, prikupljanje fin.sredstava u dobrotvorne svrhe (humanitarni koncerti, revijalne sportske utakmice) 2.Profitni: primarni cilj je ekonomski- prikupljanje finansijskih sredstava. Ima i drutveni cilj- realizovanje sportskih, kulturnih, poslovnih programa i predstavlja kreativni rezultat organizatora. Uspeno organizovanje specijalnih dogaaja je u velikoj meri odreeno postavljenim ciljevima ovih dogaaja. Na strukturu specijalnih dogaaja utiu etiri elementa: 1.postavljeni ciljevi, 2.planski pristup, 3.organizaciono reenje, 4.pratee aktivnosti postavljanja i izvrenja. Modeli specijalnih dogaaja su: 1.specijalni dogaaji organizovani sa iroki auditorijum (rotiljada), 2.neprofitni specijalni dogaaji (aukcije), 3.galerijski i pozorini (premijere), 4.sportski dogaaji (turniri), 5.promotivni specijalni dogaaji (dodela diploma, nagrada). Menader specijalnog dogaaja je odgovoran za idejno osmiljavanje programa i snosi odgovornost vezanu za opti usluni kvalitet i isporuku usluga. Postoje opipljivi i neopipljivi efekti izvrenja specijalnog dogaaja. 1.6. USLUNI SUSRET I PONUDA DOGAAJA Dogaaji se na tritu nude posredstvom uslunih susreta ili odnosa. Usluni susret je poznat kao moment of truth (momenat istine), a odnosi se na susret organizatora i posetioca dogaaja, koja treba da rezultira eljenim utiskom u svesti posetioca. To je prva i jedinstvena prilika koja mora da bude iskoriena, kako bi se privukao i zadrao posetilac dogaaja. Vrste uslunog susreta: 1.slab- koji se uspostavlja potom, 2.indirektni lininpr.telefonska komunikacija i 3.direktni lini- neposredna interaktivna komunikacija licem u lice, koji je i najvaniji, jer on u najveoj meri utie na kvalitet usluge koja se vezuje za odreeni dogaaj. Osnovna karakteristika uslunih susreta je kratkoronost ponude dogaaja. Za razliku od toga, usluni odnosi izmeu organizatora i posetilaca dogaaja se izgrauju na dugoronoj osnovi i omoguuju ostvarivanje obostrane koristi. 1.7. KVALITET USLUGE I PONUDE DOGAAJA Savremena ponuda dogaaja ukljuuje pruanje razliitih usluga kojima se proiruje i upotpunjuje program dogaaja. U pogledu kvaliteta usluge posetioci dogaaja imaju odreena oekivanja i zahteve. Ocenu o kvalitetu ostvarene usluge u ponudi dogaaja donose potroai, odnosno posetioci. Smatra se da posetioci imaju pozitivnu percepciju kvaliteta, ako doivljeni kvalitet odgovara njihovim oekivanjima, odnosno ukoliko se doivljeni i oekivani kvalitet podudaraju. Posetioci dogaaja predstavljaju meru kvaliteta usluge u ponudi dogaaja. Procena kvaliteta usluge dogaaja je esto subjektivna, jer posetioci odluuju o oceni. Iskljuivanje subjektivnosti o oceni kvaliteta usluge se u menadmentu dogaaja postie primenom SERVQUAL modela, koji pretpostavlja da je kvalitet usluge odreen odnosom oekivanja i percepcije pruene usluge. SERVQUAL model razlikuje pet osnovnih kriterijuma: 1.Opipljivost, koja je odreena objektima, opremom, osobljem za kontakt i komunikacijama, 2.Pouzdanost, koja se ostvaruje pouzdanim i preciznim pruanjem usluga u ponudi dogaaja, 3.Osetljivost, koja odgovara spremnosti organizatora dogaaja da zadovoljava posetioce i da im prua brze usluge, 4.Sigurnost, koja

proizilazi iz kompetentnosti, utivosti i kredibiliteta osoblja koje prua usluge, 5.Empatija, kojom se ostvaruje pristup, komunikacija i razumevanje zahteva i oekivanja posetilaca dogaaja 1.8.MIKROEKONOMSKI KARAKTER PONUDE DOGAAJA U mikroekonomskom smislu, ponuda dogaaja odgovara aktivnostima postavljanja i izvrenja dogaaja. Ponuda dogaaja oznaava kvalitativni i kvantitativni zbir aktivnosti. Ponuda koju kreira organizator odreena je ekonomskim, tehnolokim i motivacionim ogranienjima postavljanja i izvrenja dogaaja. Ponuda je uslovljena uticajem trine cene. Nivo trine cene pozitivno utie na volumen ponude dogaaja. Razliiti nivoi trinih cena dogaaja se u numerikom smislu mogu predstavti u vidu skale ponude, a grafiki prikaz razliitih nivoa cena jeste linija, odnosno funkcija ponude dogaaja. Ponuda dogaaja moe da bude pojedinana i celokupna. Pojedinana ponuda odgovara ponudi odgovarajueg dogaaja odreenog organizatora, na datom tritu, u odreenom vremenskom periodu. Celokupna ponuda dogaaja odgovara ponudi svih organizatora odreene vrste dogaaja, na datom tritu, a u odreenom vremenskom periodu. Pored cene na ponudu utiu i sledei faktori: trokovi postavljanja i izvrenja dogaaja, neophodna tehnologija za postavljanje i izvrenje dogaaja, cene angaovanih resursa, cene raspoloivih supstituta, karakteristike trita dogaaja, porezi. Postoje i psiholoki faktori koji utiu na ponudu dogaaja. Organizatori dogaaja su skloni poveanju ponude dogaaja, ukoliko oekuju poveanje cena neophodnih resursa u postavljanju i izvrenju dogaaja i obrnuto. Cena dogaaja je funkcija celokupne ponude i tranje dogaaja. Trina cena i ponuda dogaaja mogu da se razilaze u veoj ili manjoj meri u odnosu na ravnotenu cenu i ravnotenu ponudu dogaaja, usled ega dolazi do oscilacija cena i ponude dogaaja. 1.9.POSTAVLJANJE I IZVRENJE DOGAAJA KAO SUTINA PONUDE DOGAAJA Organizator dogaaja tei ostvarivanju ekonomskih rezultata od ponude dogaaja. Obim i struktura ponude dogaaja odreeni su uticajem veeg broja faktora, od kojih se po znaaju izdvajaju: potencijal trita i potencijal prodaje, atraktivnost trita, kupovna mo posetilaca dogaaja, potrebe i oekivanja posetilaca dogaaja, cena ulaznica U postavljanju i izvrenju dogaaja organizator treba da poznaje odgovore na sledea pitanja: 1.Ko su posetioci i potencijalni posetioci dogaaja? 2.ta posetioci oekuju od ponude dogaaja? 3.Zato su posetioci spremni da plate ulaznice (cenu) dogaaja? 4.Kada posetioci oekuju ponudu dogaaja? 5.Kako posetioci kupuju, odnosno poseuju dogaaj? 6.Gde posetioci oekuju ponudu dogaaja? 2.TRITE I TRANJA ZA DOGAAJIMA 2.1.TRITE DOGAAJA Trite dogaaja oznaava odnose izmeu ponude i tranje za dogaajima. Ono je najee i mesto na kojem se susreu ponuda i tranja za dogaajima. Trite dogaaja omoguuje uspostavljanje i odravanje kontakata izmeu organizatora i posetilaca dogaaja, sa ciljem razmene ponude, odnosno programa dogaaja. Delovanje trinog mehanizma odvija se pod uticajem vidljivih i nevdiljivih faktora, uz postojanje subjekata na strani ponude i na strani tranje. Analiza trita dogaaja sprovodi se da bi se identifikovali i procenili osnovni faktori koji utiu na prihvatanje programa odreenog dogaaja na tritu. Najee se analizira veliina i struktura trita, lokacija, platena sposobnost posetilaca i aktivnost konkurencije. Osnovna tipologija prema prostornom odreenju: lokalno, regionalno, nacionalno i meunarodno trite. Faktori koji odreuju konkurentske odnose na tritu dogaaja: broj potencijalnih posetilaca, potencijalni broj organizatora istih dogaaja, barijere za ulazak novih konkurenata, prostorni raspored organizatora. Konkurencija u postavljanju i izvrenju dogaaja predstavlja glavnu pokretaku snagu trita dogaaja, jer uravnoteava ponudu i potranju za dogaajima. 2.2. DIMENZIJE I NIVOI TRITA DOGAAJA Osnovne dimenzije trita dogaaja ine: 1.Posetioci dogaaja, sa svojim realno iskazanim potrebama za odreenim dogaajima, 2.Platena sposobnost posetioca dogaaja, 3.Spremnost posetioca da plate cenu odreenog dogaaja, 4.Organizatori dogaaja, 5.Program dogaaja koji se nudi na tritu dogaaja, 6.Prostor na kojem se realizuje postavljanje i izvrenje dogaaja, 7.Vreme potrebno za postavljanje i izvrenje dogaaja.

Dinamian faktor, koji je veoma vaan, jesu demografske karakteristike: ukupan broj stanovnika odreenog podruja, stopu prirodnog prirataja, odnos urbanog i ruralnog stanovnitva, odnos starog i mladog stanovnitva, udeo radno aktivnog stanovnitva i sl. Dimenzije trita odreuju i druge karakteristike posetilaca dogaaja, kao to su nivo obrazovanja, ivotni stil, socijalni status, navike, obiaji, pripadnost referentnim grupama i td., jer one znaajno utiu na naklonost, odnosno iskljuivost posetilaca prema pojedinim vrstama i tipovima dogaaja. Konturu trita dogaaja odreuju etiri osnovna elementa: 1.Vrsta, odnosno tip dogaaja, 2.Posetioci dogaaja, 3.Mesto postavljanja i izvrenja dogaaja, 4.Vreme potrebno za postavljanje i izvrenje dogaaja. Osnovni nivoi trita dogaaja: 1.Potencijalno trite dogaaja (potencijalni posetioci dogaaja koji imaju interes za odreeni program dogaaja), 2.raspoloivo trite dogaaja (posetioci koji imaju interes za odreenim programom i platenu sposobnost, a sa druge strane ponuda interesantnog, oekivanog programa), 3.kvalifikovano raspoloivo trite dogaaja (manje od raspoloivog trita, jer jedan broj posetilaca iz odreenih razloga (spreenost, odsutnost, zdravstvenih problema) realno ne uestvuje u efektivnoj tranji za dogaajima). 2.3.POTENCIJAL TRITA I POTENCIJAL PRODAJE DOGAAJA Potencijal trita dogaaja predstavlja ukupnost mogue prodaje programa svih vrsta i tipova dogaaja na odreenom trinom prostoru u odreenom vremenu. Naziva se i apsorpcionom sposobnou trita dogaaja, jer oznaava ukupnu moguu prodaju razliitih programa dogaaja, koja je odreena optim tendencijama na tritu dogaaja. Potencijal trita dogaaja je najvei mogui iznos prodaje razliitih programa svih organizatora dogaaja, u odreenom vremenom periodu, sa odreenim aktivnostima, u konkurentnim uslovima poslovnog marketinga okruenja dogaaja. Prikazuje se na sledei nain: Pt = Bp x Pp x C, gde je Pt- potencijal trita, Bp- broj posetilaca, Pp- ponovljene posete, C- cena ulaznice. Potencijal prodaje dogaaja je uee u trinom potencijalu dogaaja koje organizator dogaaja moe da postigne. Potencijal trita i potencijal prodaje dogaaja izvravaju se najee u relativnim brojevima. Menaderi dogaaja mogu da utiu na potencijal trita, a naroito na potencijal prodaje dogaaja, ali u duem vremenom periodu, i to na dva naina: penetracijom postojeih posetilaca i penetracijom novih posetilaca dogaaja. Razlika izmeu potencijala i stvarno dostignutog nivoa naziva se zasienost trita dogaaja. Zasienost trita dogaaja pokazuje stvarnu prodaju, odnosno poseenost dogaaja odreenog organizatora. 2.4.ANALIZA TRITA DOGAAJA Analizom trita menaderi dogaaja nastoje da precizno identifikuju potrebe, zahteve, oekivanja i motive posetilaca dogaaja, kako bi mogli da odrede veliinu i karakter trita odreenog dogaaja. Znaajan element analize trita dogaaja je analiza njihovih posetilaca sa individualno izraenim ekonomskim, drutvenim i psiholokim karakteristikama. Menaderi dogaaja treba da utvrde da li postoji trite za odreeni program dogaaja, a potom da lociraju to trite i prepoznaju njegove karakteristike. U menadmentu dogaaja analiza trita ukljuuje kvalitativnu i kvantitativnu analizu. Kvalitativna je usmerena na analizu prihvatljivosti programa odreenog dogaaja potencijalnim posetiocima. Kvantitativna se bavi utvrivanjem broja posetilaca, verovatnoom ponovljenih dogaaja itd. U analizi trita dogaaja utvruje se i atraktivnost ponude programa dogaaja. Za menadere dogaaja znaajno je da poznaju i koncentraciju posetilaca dogaaja, koja se odnosi na broj posetilaca na odreenom tritu, a koji su realno spremni da posete program. Takoe u analizi pristupa se i oceni karakteristika konkurencije. 2.5.ANALIZA KONKURENCIJE Faktori koji odreuju privlanost trita dogaaja: 1.konkurenti sa ponudom iste vrste dogaaja, 2.mogunost pojave novih konkurenata, 3.dogaaji supstituti, 4.posetioci odreenog dogaaja, 5.posrednici u postavljanju i izvrenju dogaaja. Dva osnovna koncepta konkurencije: 1.koncept konkurencije prema vrsti dogaaja i 2.trini koncept konkurencije. Trita dogaaja prema broju organizatora i diferenciranosti programa: 1.isto monopolsko- samo jedan organizator, 2.oligopolsko- manji broj organizatora, 3.monopolske konkurencije- vei broj organizatora sa diferenciranim programima i 4.perfektne konkurencije- vei broj organizatora istih tipova dogaaja.

Sprovodi se i analiza barijera: 1.ulaznih barijera- visoka kapitalna sredstava, prava organizovanja, oekivana reputacija organizatora, 2.izlaznih barijera- poslovne ili moralne prepreke organizatorima dogaaja da prestanu sa njihovim postavljanjem i izvrenjem, 3.barijera mobilnosti- prepreke pri ulaenju u atraktivnije trine segmente gde su ve pozicionirani afirmisani konkurenti. Struktura trokova postavljanja i izvrenja dogaaja analizira se u okviru koncepta konkurencije prema vrsti, odnosno tipu dogaaja. Organizatori nastoje da smanje najvee trokove. U trinom konceptu konkurencije organizatori dogaaja identifikuju konkurente na osnovu zadovoljavanja istih potreba, zahteva i oekivanja posetilaca dogaaja. Jedan od osnovnih ciljeva organizatora profitnih dogaaja je maksimiziranje profita. Sledea aktivnost u sprovoenju analize je fokusiranje organizatora na jednu od osnovnih klasa konkurenata: jaki nasuprot slabih konkurenata, bliski nasuprot udaljenih, dobrih nasuprot loih. 2.6.RAZVIJANJE LIDERSTVA U ORGANIZOVANJU DOGAAJA U svakom okruenju odreene vrste dogaaja postoji organizator koji je priznat kao trini lider. Karakteristike lidera: 1.Ima najvee trino uee, 2.sprovodi aktivnu politiku cena i inoviranja programa dogaaja, 3.pokriva ire geografsko podruje 4.ostvaruje intenzivnu marketing komunikaciju sa okruenjem. Aktivnosti lidera: 1.Nastoje da poveaju tranju za odreenom vrstom dogaaja, 2.tite dostignuto trino uee primenom ofanzivnih i defanzivnih aktivnosti menadmenta dogaaja i 3.Nastoje da poveaju trino uee, nezavisno od promena u veliini trita dogaaja. Dostignuto trino uee lideri tite na sledee naine: 1.Ostvarivanjem visoke performanse programa dogaaja, 2.proirivanjem ponude dogaaja pruanjem razliitih usluga posetiocima, 3.definisanjem prihvatljice cene za dogaaj 4.efikasnou u postavljanju i izvrenju dogaaja 2.7.KONKURENTSKE STRATEGIJE U MENADMENTU DOGAAJA Organizatori dogaaja koji u trinom ueu zaostaju za liderom su: trini izazivai, trini pratioci i trini nieri. Strategije trinih izazivaa sprovode organizatori dogaaja koji nastoje da ugroze ili da preuzmu ulogu lidera. Imaju visoke ciljeve u postavljanju i izvrenju dogaaja. Polazni osnov u razvijanju strategija trinih izazivaa je definisanje stratekog cilja u organizovanju dogaaja. Mogu da se odmeravaju sa liderom, ali to je veom rizina strategija. Uspenost je slabljanje lidera u zadovoljanju trita. Postoji pet osnovnih strategija napada: strategija frontalnog napada, bonog napada, napada opkoljavanjem, zaobilaenjem, gerilskog obrauna. Strategija trinih pratilaca sprovode organizatori koji kopiraju i prihvaene programe trinih lidera. Trini pratioci moraju da planiraju i razvijaju odgovarajue strategije koje omoguuju ostvarivanje dobrih profita. Trini pratioci su aktvini u praenju razvoja i proirenja trita dogaaja. Strategije trinih niera primenjuju organizatori koji su opredeljeni da budu lideri u malom tritu. Ne uputaju se u direktno nadmetanje sa velikim i afirmisanim organizatorima nego se fokusiraju na mala trita dogaaja. 2.8.TRANJA ZA DOGAAJIMA Pod tranjom za dogaajima podrazumeva se funkcionalni odnos kojim se oznaava poseenost dogaaja koja bi se ostvarila po razliitim cenama, odnosno ulaznicama na mestu odravanja dogaaja u vremenu potrebnom za njegovo organizovanje. To je potreba za programom dogaaja, koja ima platenu sposobnost, a koja se iskazuje u broju potencijalnih posetilaca dogaaja. Polazni osnov u merenju tranje za dogaajima je jasno definisanje vrste tj. tipa dogaaja za koji se meri tranja. Obim tranje moe da se iskae u fizikim i vrednosnim pokazateljima. U merenju se moraju precizno odrediti geografske dimenzije trita na kojem se vri merenje. Sledee ogranienje u merenju tranje odnosi se na tano definisan vremenski period merenja. Tranja za dogaajima nije fiksno izraen broj nego funkcija. U sagledavanju tranje znaajan pokazatelj je trini potencijal dogaaja. Menaderi dogaaja treba da poznaju i procenat penetracije. Tranja za odreenim dogaajem moe se definisati kao procenjeno uee organizatora dogaaja trine tranje, na razliitim nivoima ulaganja u postavljanje i izvrenje dogaaja, u odreenom vremenskom periodu. 2.9. MERENJE POSTOJEE TRANJE ZA DOGAAJIMA

Metode u merenju postojee tranje za dogaajima: 1. merenje ukupnog potencijala trita odreene vrste dogaaja, odgovara najveoj moguoj poseenosti svih dogaaja odreene vrste uz odreena ulaganja svih organizatora u njihovo postavljanje i izvrenje, u odreenom vremenskom periodu, u odabranom okruenju dogaaja te vrste. Vri se mnoenjem procenjenog broja potencijalnih posetilaca sa prosenim brojem ponovljenih poseta i cenom ulaznice. 2.merenje potencijala regionalnog trita, zbog orijentacije organizatora dogaaja na najatraktivnija trina podruja, na kojima nastoje da ostvare optimalna ulaganja u neophodne resurse postavljanja i izvrenja dogaaja. Radi se o merenju trinog potencijala pojedinih gradova, pokrajina ili drava, i 3.merenje ukupne poseenosti i trinog uea u odreenoj vrsti dogaaja, podrazumeva uoavanje konkurenata i merenje poseenosti dogaaja koje oni organizuju. 2.10.PROGNOZIRANJE BUDUE TRANJE ZA DOGAAJIMA Prognoziranje budue tranje je zahtevna i sloena aktivnost menadera dogaaja. Praksa menadera dogaaja pokazuje da poveana struktuacija tranje poveava zahteve menadera dogaaja za preciznou prognoziranja. Trofazni proces prognoziranja: 1.makroekonomsko prognoziranje, 2.prognoziranje poseenosti svih dogaaja odreene vrste, 3.prognoziranje poseenosti konkretnog dogaaja odreenog organizatora. Osnovne metode za prognoziranje budue tranje za dogaajima su: 1.ispitivanje namera posetilaca dogaaja, 2.ispitivanje miljenja izvrilaca dogaaja, 3.ispitivanje miljenja dobrih poznavalaca trita dogaaja, 4.analiza prethodne poseenosti dogaaja, 5.metod testiranja trita dogaaja. 2.11.FAKTORI KOJI UTIU NA TRANJU ZA DOGAAJIMA Broj faktora koji utiu na tranju za dogaajima nije konstantan, ve zavisi od promena u okruenju dogaaja. Izdvajaju se tri najznaajnija faktora: 1. Cene za dogaaj- znaajan faktor koji je pod relativnom kontrolom organizatora, 2.Prihodi posetilaca dogaaja- posetioci su spremni da potroe mali procenat svojih ukupnih prihoda, promene prihoda dovode do promene u ivotnim stilovima, menjaju se navike, ponaanja u potronji i naklonost prema statusnim simbolima, 3.Program dogaaja (odnos programa dogaaja i tranje moe da bude: a.nezavisan- nema uticaja na poseenost drugih dogaaja iste ili razliite vrste dogaaja) b.Konkurentski-poseenost jednog dogaaja bitno utie na smanjenje poseenosti drugog c.Odnos komplementarnosti (poseenost jednog programa dovodi do vee poseenosti drugih dogaaja drugaijeg programa, d.Odnos supstitucije- poseenost jednog programa moe da dovode do smanjenja poseenosti dogaaja drugaijeg programa razliite vrste 3.OSNOVE MENADMENT DOGAAJA 3.1.AKTIVNOSTI MENADMENTA DOGAAJA U zavisnosti od vrste, vremena trajanja, postavljanja i izvrilaca dogaaja, razlikuje se i aktivnosti menadmenta dogaaja. Jasno je da kratkotrajni dogaaji ne obuhvataju iste menadment aktivnosti kao mega sportski dogaaji tipa OI. Dogaaji koji se relativno jednostavno organizuju ne zahtevaju primenu teorije i principa menadmenta. Sloeniji dogaaji nalau primenu veeg broja aktivnosti funkcija menadmenta, od kojih se po vanosti izdvajaju: planiranje, organizovanje upravljanje ljudskim resursima, liderstvo, koordinacija, vredovanje i kontrolisanje. Za uspeno izvrenje dogaaja neophodno je obezbediti finansijska sredstva, i odgovarajui marketing program. Na model menadmenta utiu: 1.Makroekonomsko okruenje- uticaj globalnih faktora, 2. Mikroekonomsko okruenje- aktivnosti konkurenata, stakeholdera, raspoloivost resursa, i 3. Interno okruenje- aktivnosti menadmenta dogaaja, planiranje, organizovanje, upravljanje ljudskim resursima, liderstvo, kooredinacija, vrednovanje i kontrolisanje. 3.2.FUNKCIJE MENADMENT DOGAAJA Funkcije menadment dogaaja proizilaze iz aktivnosti koje izvravaju menaderi dogaaja u procesnom smislu. Pojedine funkcije menadment dogaaja odgovaraju fazama, odnosno etapama u procesu prilagoavanja organizacije promenama nastalim u uem i irem okruenju dogaaja. Polazno sistematizovanje funkcija menadmenta susree se kod Fayola obuhvatanjem planiranja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole. Struktuiranje funkcija menadmenta dogaaja u osnovi je metodolokog karaktera, tako da

se funkcijama savremenog menadmenta dogaaja u irem smislu mogu obuhvatiti odluivanje, regulisanje, planiranje, kontrolisanje, organizovanje, vladanje, ostvarivanje ciljeva, rukovoenje, motivisanje i sprovoenje, kojima se mogu dodati upravljanje ljudskim resursima i informaciona podrka menadmentu dogaaja. U uem smislu struktuiranjem funkcija savremenog menadmenta dogaaja obuhvataju se sledee etiri funkcije: planiranje, organizovanje, upravljanje i kontrola. 3.3.PLANIRANJE DOGAAJA Planiranje je sloena osnovna menadmenta dogaaja koja se u realizaciji dogaaja ispoljava kroz: 1.Predvianje- aktivnost kojom se nastoje predvideti budua deavanja i pojave. Dolazi do planskih pretpostavki na bazi procena alternativa. Moe biti predvianje ekonomskih deavanja i predvianje promena u okruenju. Predvianja mogu biti kvalitativnog i kvantitativnog karaktera. 2.Odluivanje- predstavlja rad na pripremi odluka i donoenje konkretnih odluka. To je identifikovanje i izbor aktivnosti kojima se reavaju specifini problemi postavljanja i izvrenja dogaaja. 3.Strategijsko planiranje- proces definisanja ciljeva organizacije koja se bavi osmiljanjem ponude dogaaja i izbora sredstava kojima e se ciljevi ostvariti. Proizvod strategijskog planiranja jeste odgovarajua strategija. Izbor strategije je u funkciji pozicioniranja i ostvarivanja konkurentske prednosti kako organizacije, tako i konkretnog dogaaja. Strategijsko planiranje obuhvata i analizu eksternog i internog okruenja dogaaja. Najpoznatije su dve analize: PEST i SWOT. PEST analiza se odnosi na politike, ambijentalne, socioloke i tehnoloke faktore okruenja, dok SWOT analiza podrazumeva identifikovanje snaga i slabosti organizacije, kao i mogunosti i opasnosti datog okruenja dogaaja. 4.Operativno planiranje- rad na konkretizaciji donetih odluka, sa ciljem razrade praktinih planova i budeta neophodnih za postavljanje i izvrenje dogaaja. Operativni planovi se odnose na planove mesta, dodatnih usluga i proirene ponude dogaaja, planove tehnike podrke, i na planove kvaliteta usluga dogaaja. Operativni planovi proizilaze iz strategijskog plana dogaaja. Postoje dve vrste operativnih planova: planovi za jednokratnu upotrebu (program, projekat, budet) i permanentni planovi (procedure i pravila). 3.4.ORGANIZOVANJE DOGAAJA Organizovanje je proces razvijanja i delegiranja aktivnosti na pojedine izvrioce, a proizvod ovog procesa je konkretna organizacija ili organizaciona struktura. Organizacija predstavlja neophodnu infrastrukturu u postavljanju i izvrenju dogaaja, koja omoguava izvrenje postavljenih ciljeva. Faktori koji utiu na organizacionu strukturu jesu raspoloivi resursi, okruenje i vreme trajanja dogaaja. Organizovanje dogaaja podrazumeva izgraivanje odnosa sa internim i eksternim stakeholderima. Postoji est osnovnih stakeholdera: 1.organizator dogaaja, 2.uesnici i posetioci, 3.Sponzori, 4.Mediji, 5.Saradnici, 6.Ue okruenje Sutina organizovanja se ogleda u odreivanju: 1.podele rada specijalizacija rutinskih aktivnosti, odreivanje optimalnog dometa nadlenosti, 2.organizacione strukture funkcionalna, diviziona, timski rad i mrena organizacija, 3.koordinaciji smanjenje razlika u stavovima lanova organizacije 3.5.UPRAVLJANJE DOGAAJIMA Upravljanje dogaajima je proces komandovanja i uticanja na saradnike i izvrioce u ostvarivanju ciljeva dogaaja. Podrazumeva raspodelu autoriteta i moi izmeu menadera dogaaja i lanova organizacije dogaaja. Pristup upravljanju dogaajima- proizilazi iz karakteristika voe i njegovog odnosa prema saradnicima i lanovima organizacije. Razliiti pristupi upravljanju objanjavaju spremnost podreenih da prihvataju i izvravaju direktive menadera dogaaja. Grupe u upravljanju dogaajima- Grupa je oblik okruenja u kojem se donose upravljake odluke. Tri osnovne vrste grupa: 1.Komandne grupe i odboriformalne grupe, 2.Odbori/komisije i izvrne grupe- privremene formalne grupe koje se bave reavanjem odr problema, a nakon reavanja problema prestaju da postoje, 3.Neformalne grupe nastaju interakcijom lanova organizacije dogaaja, a razvijaju se samostalno u odnosu na formiranu organizacionu strukturu. One izgrauju sopstvene forme ponaanja i sisteme vrednosti. Komuniciranje u upravljanju dogaajima- Radi se o dvosmernom i dinaminom protoku i razmeni poruka, bez kojih se ne bi moglo upravljati dogaajima. Vertikalno komuniciranje- komuniciranje na gore i na dole, pri emu su poruke podlone

promenama na svakom nivou, jer primaoci procenjuju ta se prosleuje niim nivoima. Laterarno komuniciranje se ostvaruje mimo kanala upravljanja i rukovoenja. Izgrauje se direktan kanal koji se odnosi na reavanje problema. Ovako se prevazilaze ogranienja u direktnom komuniciranju sa pretpostavljenima. Interpersonalno komuniciranje je direktna razmena poruka od poiljaoca do primaoca poruka. Preduzetnitvo i upravljanje dogaajima- Pod preduzetnitvom se podrazumeva postojanje inovativnosti i spremnosti preuzimanja rizika u isto vreme. Menadment dogaaja je fokusiran na kombinovanje raspoloivih resursa sa ciljem postavljanja i izvrenja dogaaja, a preduzetnitvo je fokusirano na kombinovanje raspoloivih resursa sa ciljem iniciranja promena. 3.6. KONTROLA DOGAAJA Obzirom da su izvrioci dogaaja podloni promenama, efektivna kontrola odnosi se na neprestano proveravanje i korigovanje aktivnosti planiranja i sprovoenja planskih odluka. Kontrola treba da ima procesni karakter, to znai da je faktor vremena izuzetno znaajan za efikasnost kontrole. Vrste kontrole prema vremenskom aspektu: 1.preliminarnaminimizira se razvoj negativnih uticaja u postavljanju i izvrenju dogaaja, 2.istovremena- u toku procesa postavljanja i izvravanja dogaaja, kao deo procesa poslovanja organizatora dogaaja, 3.naknadna- mere se ostvareni ciljevi i rezultati i 4.preventivna kontrolauoavanje i reagovanje na potencijalne probleme u postavljanju i izvrenju dogaaja. Osnovne faze procesa kontrole: definisanje standarda, procena ostvarenosti ciljeva, utvrivanje odstupanja ostvarenih ciljeva u odnosu na standarde i korektivne mere. Finansijska kontrola je znaajan apsekt kontrole dogaaja, jer je ona od vitalnog znaaja za sagledavanje finansijskog postavljanja i izvrenja dogaaja. U njoj se mogu primenjivati razliite metode: finansijski izvetaji, analiza prelomne take rentabiliteta i budet. 3.7.UTICAJ DOGAAJA NA OKRUENJE Ekonomski uticaj- Karakteristike: 1.Ekonomski poloaj potencijalnih posetilaca (izvor i visina prihoda, dostignuti standard, struktura potronje, odnos tednje i potronje, ivotni stilovi i nain ivota), 2.Ekonomska situacija u uem okruenju (stopa inflacije, nezaposlenost, investicije), 3.Aktivnost konkurenata. Oblici ispoljavanja ekonomskih uticaja dogaaja: 1.Marketing mesta dogaaja- usmeren na izgraivanje pozitivnog imida mesta 2.Turistika atrakcija- ponuda novih programa i sadraja kojima se privlai interes javnosti za pojedine turistike destinacije 3.Izgraivanje imida- veliki i specijalni dogaaji doprinose izgraivanju imida, jer je njihova medijska pokrivenost esto globalnog karaktera 4.Katalizatorski uticaj- osobina velikih dogaaja: Olimpijskih igara, svetskih prvenstava) je uticaj na ivotne stilove posetilaca, kvalitet njihovog ivota i odnosa prema okruenju 5. Animatorski uticaj Socijalni i kulturni uticaj- 1.pozitivni- Raznolikost i prihvaenost doivljaja, Obnavljanje tradicije, Prihvatanje novih ideja, obiaja, naina ponaanja, ivotnih stilova i stavova i 2.negativni- Otuenost programa u odnosu na okruenje dogaaja, Izneverena oekivanja posetilaca, Negativan imid programa i posetilaca dogaaja, Poremeena socijalna i kulturna vrednost dogaaja Politiki uticaj- Faktori politikog okruenja dogaaja su najee povezani sa elementima pravnog okruenja dogaaja, a nalaze se izvan kontrole organizatora dogaaja. Uticaji: 1.Pozitivni uticaji: Afirmacija drutveno prihvatljivih i naprednih politikih programa, Razvoj i unapreivanje politike svesti okruenja, Promocija pojedinca, programa i drutvenih elita, Prevazilaenje problema drutvenog raslojavanja, Ostvarivanje jedinstva u prelomnim situacijama 2.Negativni uticaji: Manipulisanje zajednicom, Nedostatak drutvene odgovornosti u kreiranju programa, Izazivanje netrpeljivosti izmeu pojedinih drutvenih grupa, Uticaj na ivotnu sredinuDogaaji predstavljaju savren nain da se predstave jedinstvene karakteristike domaeg okruenja. Tako prodaja imida hallmark dogaaja obuhvata marketing sutinskih svojstava destinacije. Meutim, Hall istie da domae okruenje moe biti krajnje delikatno i mora biti preduzeta velika briga da se ono zatiti. Glavni dogaaji moraju biti podvrgnuti merenju njihovog uticaja na okruenje ili menaderi moraju paljivo razmotriti mogui uticaj dogaaja na okruenje. 4.POSLOVNI DOGAAJI 4.1.NASTANAK I RAZVOJ DOGAAJA

Pod poslovnim dogaajima podrazumevaju se: trgovake izlobe, trgovake priredbe, sajmovi, i ostali skupovi proizvoaa proizvoda i usluga.Poslovnim dogaajima se ostvaruje koncentracija veeg broja dobavljaa, izlagaa i distributera na jednom mestu u odreenom vremenskom periodu. Jo od srednjeg veka u Evropi su veoma zastupljeni sajmovi. Danas, gotovo da nema kompanije iji menaderi nisu zainteresovani za uee na poslovnim dogaajima. Razlozi nastanka i razvoja: 1.koncentracija ponude i tranje na jednom mestu u odreenom vremenskom preiodu, 2.zakljuivanje ugovora na osnovu prospekta ili uzoraka, 3.rast i razvoj proizvodnje, proizvodnih tehnologija i komunikacione infrastrukture, 4.fleksibilnost i trina prilagodljivost izlobi i sajmova, 5.ostvarivanje prodaje i komunikacije ueem na poslovnim dogaajima. 4.2. AKTIVNOSTI MENADMENTA POSLOVNIH DOGAAJA Vrste aktivnosti: 1.Neprodajne se odnose na prepoznavanje i uoavanje novih poslovnih mogunosti u okruenju, uspostavljanju i izgraivanju kontakata sa poslovnim partnerima i kupcima, odnosno potroaima, unapreenje imida izlagaa i njihovih proizvoda, odnosno usluga i sl. 2.Prodajne aktivnosti menadmenta obuhvataju uvoenje odnosno trino lansiranje novih proizvoda, trino testiranje novih proizvoda, direktna prodaja kao i zakljuivanje kupoprodajnih ugovora. Aktivnosti menadmenta meunarodnih trgovinskih sajmova u velikoj meri su fokusirane na realizaciju promotivnih strategija izlagaa. Realizacija promotivnih strategija izlagaa podrazumeva preduzimanje razliitih promotivnih aktivnosti. Promo aktivnostima prua se podrka: 1.prodajnim naporima izlagaa, koji ukljuuju trino lansiranje proizvoda, trino testiranje proizvoda i direktnu prodaju posetiocima i 2.uspostavljanju i izgraivanju odnosa, uoavanje novih poslovnih mogunosti, izgraivanje i unapreenje imida izlagaa i njihovih proizvoda, upoznavanje okruenja poslovnih dogaaja i sl. 4.3. PREDNOSTI I NEDOSTACI UEA NA POSLOVNIM DOGAAJIMA Prednosti: ogledaju se u trokovno efikasnoj prodaji izloenih proizvoda. Izlagai ostvaruju direktne kontakte sa potencijalnim potroaima. Izlagai na poslovnim dogaajima dolaze do informacija neophodnih u diferenciranju proizvoda prema potrebama i zahtevima pojedinih trinih segmenata odnosno dolaze do informacija potebnih u inoviranju i proirenju ponude. Nedostaci: veliki broj izlagaa na jednom mestu, kao i veliki broj posetilaca koji nisu u mogunosti da u odreenom vremenskom periodu posete sve izlagae. Potrebno imati kreativno postavljene tandove i na mestima uz glavne pravce interne komunikacije. Preterana poseenost manjeg broja tandova naruava oputenu i neformalnu atmosferu koja je upravo karakteristina na ovakvim dogaajima. 4.5.UPRAVLJANJE NASTUPOM NA POSLOVNIM DOGAAJIMA Kompanije se odluuju da nastupe na poslovnom dogaaju prevashodno zbog ostvarivanja odreenih koristi. Osnovne koristi su: 1.nii trokovi ostvarenih meunarodnih poslovnih kontakata; 2.istraivanje meunarodnog trita i sagledavanje poslovnih mogunosti; 3.olakano praenje aktivnosti konkurencije; 4.korienje najpovoljnijih momenata za trino lansiranje novih prizvoda; 5.praenje trinog reagovanja na lansirane proizvode; 6.uspostavljanje i razvijanje odnosa sa poslovnim partnerima i potroaima; 7.pronalaenje poslovnih partnera za zajednika ulaganja; 8.izgraivanje i odravanje pozitivnog imida kompanije i proizvoda. Kompanije treba da se odlue i dobro da procene razloge koje ih opredeljuju za nastupanje, kako bi pristupile definisanju ciljeva uea na poslovnim dogaajima. Ciljevi nastupanja: ostvarivanje direktne prodaje, negovanje kontakata, uspostavljanje kontakata, trino lansiranje novih proizvoda, izlaganje proizvodne opreme, otklanjanje tehnikih problema, generisanje novih poslovnih ideja, podizanje poslovne motivacije, sprovoenje aktivnog banchmarkinga, regrutovanje potrebnog osoblja. 4.6.MERENJE REZULTATA UEA NA POSLOVNIM DOGAAJIMA Aspekti merenja uspenosti nastupa su: uoavanje poslovnih perspektiva, zadovoljavanje potreba, privlaenje novih potroaa, trino lansiranje novih proizvoda, izgraivanje i unapreenje korporativnog imida, privlaenje relevantnih trinih informacija, pospeivanje prodaje. Najvei problem merenja uspenosti uea na poslovnim dogaajima proizilazi iz nesposobnosti izlagaa da kvantitativno vrednuju prinos na investirana sredstava u poslovne nastupe. Sloenost proizvoda koji se izlau, veliki broj neprodajnih aktivnosti i

raznolika struktura posetilaca oteavaju mogunost merenja ostvarenih rezultata. Izlagai koji ele da mere efekte uea na poslovnim dogaajima treba da planski pristupaju: 1.povezivanju nastupa na poslovnim dogaajima, 2.ostvarivanju medijske podrke poslovnom nastupu, 3.merenju prinosa na investirana sredstva za uee na poslovnim dogaajima. 4.7.PLANIRANJE NASTUPA NA POSLOVNOM DOGAAJU Jedna od primarnih aktivnosti prilikom planiranja nastupa na poslovnom dogaaju je istraivanje ponude poslovnih dogaaja. Pre ovih istraivanja treba da se razjasne sledea pitanja: 1.Koji su ciljevi na poslovnom dogaaju? 2.Da li se uvodi novi proizvod? 3.Da li se istrauje trite? 4.Koje je ciljno trite? 5.Da li se uspeh moe izmeriti? 6.Da li se izgrauje ili unapreuje imid kompanije? Prolikom planiranja nastupa na sajamskoj izlobi izlaga mora da ima u vidu sve potencijalne uticaje meu kojima su: cenovna konkurencija, razmena proizvoda, strategija trita, kvalitetni konkurenti. Kada se odabere sajam na kome se nastupa, menadment mora planirati samu izlobu, a tu spada: Izbor lokacije tanda, Odluka o veliini, izgledu i fokusu tanda, Promotivne aktivnosti pre poetka sajma, Odabir i osposobljavanje ljudi koji e raditi na tandu, Prikupljanje sredstava za trokove sajma. Menadment mora odluiti koji imid na sajmu ele da prenesu. Dizajniranje predstavlja kompleksan proces koji ukljuuje arhitekturu, advertajzing, marketing i angaovanje ljudi koji proizvode i prezentuju izlobe. 4.8.CILJEVI UEA NA POSLOVNOM DOGAAJU Pod ciljem uea na poslovnim dogaajima podrazumeva se tano definisanje oekivanog rezultata u obliku formalnog iskaza. Ciljevi nastupa na poslovnim dogaajima ne odnose se samo na prodaju, nego i na rezultate komuniciranja sa ciljnim auditorijumom. Zbog toga se ciljevi uea povezuju sa ciljevima prodaje, promocije i uopte marketing ciljevima izlagaa. Sa vremenskog aspekta izlagai mogu da ostvare kratkorone i dugorone ciljeve. 4.9.DEFINISANJE STRATEGIJE UEA NA POSLOVNOM DOGAAJU Definisanje strategije uea na poslovnom dogaaju podrazumeva izbor odgovarajue alternative, odnosno nain izlaganja sopstvene ponude na odreenom poslovnom dogaaju. Definisanje strategije uea na poslovnom dogaaju podrazumeva i donoenje znaajnih odluka koje se odnose na: 1.izbor odreenog poslovnog dogaaja, 2.izrada detaljnog plana uea na odreenom poslovnom dogaaju, 3.izbor metode merenja ostvarenih rezultata uea na poslovnom dogaaju. 4.10. 4.11. 5.SPORTSKI DOGAAJI 5.1.POJAM SPORTSKOG DOGAAJA Sportski dogaaji predstavljaju iroki drutveni fenomen savremene civilizacije. Pod sportskim dogaajem podrazumevaju se razliite aktivnosti organizatora, koje su usmerene na ponudu programa, odnosno igre izvrilaca sportskog dogaaja odreenoj publici, sa ciljem ostvarivanja sportskog rezultata. Sportski dogaaji se mogu posmatrati u irem kontekstu, gde se izraava njihov netakmiarski karakter. U ovom sluaju, sportski dogaaji obuhvataju i rekreaciju, relaksaciju, zabavu sa drugaijim pristupom organizovanja. Karakteristike sporta: 1.struktuiranost i organizovanost aktivnosti, 2.sportske aktivnosti su usmerene na stalno i svesno predvianje moguih posetilaca, 3.uesnici u sportu su motivisani, a ponaanje podreuju ostvarivanju ciljeva. Sportski dogaaji se organizuju kako bi se zadovoljile socijalne, odnosno drutvene potrebe posetilaca. Pogreno je poistoveivanje sportskih dogaaja sa odravanjem aktivnosti fizikog vaspitanja i fizike kulture. 5.2.NASTANAK I RAZVOJ SPORTSKIH DOGAAJA Sportski dogaaji poznati su jo od poetaka ljudske civilizacije. Sa napretkom u organizovanju drutvenog ivota, primeuje se i razvoj sportskih dogaaja. Prve OI odrane su 776.g.p.n.e, u antikoj Grkoj. Razvoj savremenog sporta se vezuje za 1884. godinu, kada je doneta odluka o formiranju MOK, a prve savremene Olimpijske igre odrzane su 1896. godine u Atini. Sportski dogaaji su ubrzo postali deo drutvenog ivota velikog broja naroda i drava. Razvoj sportskih dogaaja ne bi bio mogu bez velikih ulaganja u sportsku infrastrukturu. Sve je izraeniji nacionalni i dravni rivalitet na savremenim sportskim

dogaajima, koji dovodi do sve vee spremnosti drava na velika ulaganja u poboljanje i razvoj sportske infrastrukture. Osnovni oblici sporta: 1.Profesionalni sport- plaeno bavljenje sportskim aktivnostima, 2.Amaterski sport- ostvarivanje drutvene afirmacije, i mogunost dopunskih prihoda; 3.Rekreativni sport- odravanje fizike kondicije i zdravstvenog stanja, 4.kolski sport- prilagoen potrebama i afinitetima uenika. Savremeni sportski dogaaji postaju prepoznatljivi po znaaju pobede pojedinaca, odnosno timova i reprezentacija. Pored takmiarskog aspekta, savremeni sportski dogaaji poprimaju karakteristike show-business-a i karnevala. Tako, sportski dogaaji privlae veliku panju i interes iroke sportske i drutvene javnosti, koja se pojavljuje kao publika. 5.3.SPECIFINOST MENADMENTA SPORTSKIH DOGAAJA Globalni rast i razvoj sportske industrije doprinosi ukupnom ekonomskom razvoju i otvaranju radnih mesta. Odravanje savremenog i atraktivnog sportskog dogaaja zahteva postojanje bitnih elemenata: sportskog objekta, vremena predvienog za odravanje programa, sportista, sportske opreme, sportske publike, prateih proizvoda i usluga. Osnovne funkcije u menadmentu sportskih dogaaja su: 1.finansiranje sportskog dogaaja, 2.upravljanje rizikom, 3.organizovanje takmienja, 4.registracija uesnika, 5.upravljanje angaovanim posrednicima, 6.marketing sportskog dogaaja. Javljaju se i specifine funkcije: zastupanje klijenata, razvijanje grassroots programa, istraivanje sportskog trita i finansijsko planiranje sportskog dogaaja. Menadment sportskog dogaaja je specifino podruje primene menadmenta dogaaja koje se dinamino razvija pratei rastuu ulogu i znaaj sporta u savremenom drutvu. Menadment sportskih dogaaja ima osnovne i specifine funkcije, o ijoj implementaciji brinu profesionalni strunjaci, tj. meanderi sportskih dogaaja. 5.4.MARKETING SPORTSKOG DOGAAJA Pod sportskim marketingom podrazumevaju se sve aktivnosti oblikovane za zadovoljenje potreba i elja sportskih potroaa u procesu sportske razmene. Poeci sportskog marketinga vezuju se za Staru Grku i Rim, u kojima su poznati sluajevi sponzorisanja sportskih dogaaja, gde su se odvijale gladijatorske borbe. U savremenom smislu, za poetak primene sportskog marketinga moe se uzeti sponzorisanje Turn Australije iz 1861. godine. Fokus marketing menadera je na osam podruja: 1.prodaja korporativnog sponzorstva, 2.ekonomska propaganda, 3.aktivnosti odnosa sa javnou, 4.ugostiteljstvo, 5.prodaja ulaznica, 6.televizijski prenosi, 7.licenciranje i prodaja robe, 8.fandrajzing. Promocija je prva aktivnost sportskog marketinga koja je otvorila put njegovom daljem razvoju. Masovni mediji omoguili su nastanak masovnog trita sportskih dogaaja. Sportski marketing ima dva pravca razvoja: marketing sportskih organizacija i marketing proizvoda i usluga vezanih za sport. Marketing sportskih organizacija se odnosi na markteting sportskih dogaaja. Sportski dogaaji su razliita takmienja koja se odravaju prema odreenom programu. Marketing sportskih dogaaja je deo sportskog marketinga koji obuhvata i marketing za sport vezanih proizvoda i usluga, a ti proizvodi su sportska oprema, odea, obua, sportski suveniri i rekviziti. Pod uslugama smatra se odravanje objekata, usluge strune pomoi, marketing usluge... 5.5.STRUKTURA SPORTSKE PONUDE Sportski dogaaj je deo sportske ponude. Ponuda oznaava sve to moe biti ponueno na tritu, kako bi se zadovoljile elje ili potrebe potroaa. Prozvodi koji se razmenjuju na tritu obuhvaraju fizike proizvode, usluge, iskustva, dogaaje, nekretnine... U razmatranju strukture sportske ponude treba odgovoriti na tri osnovna pitanja: 1.ta mogu sportske organizacije, klubovi ili sportski pojedinci da ponude sportskoj publici, odnosno potroaima sportskih dogaaja? 2.Koje potrebe sportske publike zadovoljavaju sportisti pojedinci, klubovi ili sportske organizacije? 3.Kojim metodama trebaju da se koriste menaderi sportskih dogaaja u zadovoljavanju identfikovanih potreba sportske publike? Pet osnovnih nivoa sportske ponude: 1. Sportski doivljaj oznaava privlaan stil sportskog nadmetanja, kojeg karakteriu brzina, vetina, spretnost, fizika snaga. Najatraktivnije sportske doivljaje prireuju vrhunski profesionalci., 2.Sportski dogaaj se odnosi na osnovnu ponudu u hijerarhiji vrednosti za potroae sportskog dogaaja. Oznaava svako takmienje koje se odvija prema nekom sportskom programu koji ukljuuje aspekat

zabave. 3. Sportski rezultat predstavlja kljuni nivo sportske ponude jer je najvei deo publike sportskih dogaaja zainteresovan upravo za ishod sportskog rezultata., 4. Imid sportskih klubova ili sportista pojedinaca predstavlja pozitivnu sliku u svesti posetilaca sportskog dogaaja., 5.Sportski brend se definie kao ime, pojam, znak, simbol ili dizajn, na osnovu ega se identifikuju proizvodi ili usluge. Brend predstavlja dodatnu dimenziju na osnovu kojih se izdvajaju od ostalih proizvoda ili usluga 5.6.KVALITET PROGRAMA SPORTSKOG DOGAAJA Kvalitet programa nije lako definisati. Kvalitet sportskog programa direktno je povezan sa satisfakcijom publike. U najirem smislu, kvalitet podrazumeva podudaranje sa specifikacijama, to znai da organizatori trebaju da imaju precizne specifikacije vezane za njihove programe. Kvalitet se definie i kao sposobnost odreenog proizvoda za upotrebu, to znai da proizvod treba da zadovolji identifikovane potrebe potroaa. Program treba da zadovolji realne potrebe publike za zabavom, takmienjem i sportskim doivljajima. Ocenu kvaliteta programa donose posetioci, tj. sportska publika. Oni imaju pozitivnu percepciju kvaliteta njihovog programa, kada doivljeni kvalitet odgovara oekivanom kvalitetu programa. Satisfakcija posetilaca programom se ostvaruje, ukoliko se percipirani kvalitet podudari sa oekivanim. U ocenjivanju percepcije posetilaca programa, moe se koristiti SPORTSERV model, sa svojih pet dimenzija: 1.Pristup mestu odravanja, 2. Pouzdanost u izvrenju, 3. Osetljivost u pruanju neophodnih usluga u toku odravanja, 4.Opipljivost materijalnih resursa, 5. Sigurnost takmiara i publike 5.7.PLANIRANJE SPORTSKOG DOGAAJA Planiranje je osnovna funkcija menadmenta dogaaja I predstavlja rad na pripremi odluka. Planiranje se ispoljava kroz 4 etape: 1.predvianje- nastoji se predvideti budua deavanja i pojave u postavljanju i realizaciji dogaaja, 2.odluivanje- donoenje konkretnih odluka 3.strategijsko planiranje- definisanje ciljeva organizacije i izbora sredstava kojima e se ciljevi ostvariti, 4.operativno planiranje- planovi za jednokratnu upotrebu (program, projekt i budet) i Permanentni planovi (procedure i pravila). PEST i SWOT analiza u okviru Strategiskog planiranja: PEST analiza se odnosi na politike, ambijantalne, socioloke i tehnoloke faktore okruenja, dok SWOT analiza podrazumeva identifikovanje snaga i slabosti organizacije koja se bave osmiljavanjem i ponudom dogaaja, kao i mogunosti i opasnosti datog okruenja dogaaja. 5.8.ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAAJA Pristup organizovanju dogaaja zavisi od posebnih okolnosti ali znaajno za uspean menadment takvih dogaaja je postupanje prema sledeih deset etapa: 1.Formulacija politike, 2.Studija izvodljivosti i donoenje odluke 3.Utvrivanje ciljeva 4.Imenovanje organizacionog komiteta i koordinacije naelnika jedinica 5.Finansijski plan 6.Struktura organizacije 7.tabski personal 8.Detaljno planiranje 9.Prezentovanje dogaaja, ukljuujui pripremanje, zatvaranje i pospremanje 10.Vrednovanje, povratne informacije i modifikovanje za budue dogaaj