UPUTSTVO ZA SADNJU I EKSPLOATACIJU ORAHA

Agroekološki uslovi

Orah zahteva duboko, dobro drenirano, rastresito zemljište, ilovačastog do peskovitog sastava. Teška glinovita zemljišta treba izbegavati ili izvršiti obaveznu popravku mehaničkih svojstava, dodavanjem peska i razbijanjem vodonepropusnih slojeva podrivačem. pH vrednosti zemljišta treba da se kreću oko 6,5-7. Ukoliko je zemljište suviše kiselo ili alkalno, preporučuje se popravka hemijskih osobina po uputstvu ustanove koja je vršila analizu uzorka zemljišta, kao i dodavanje mineralnih i organskih đubriva po preporuci.

Najbolje rezultate orah postiže na terenima koji nisu izloženi ekstremno niskim zimskim temperaturama, a naročito kasnim prolećnim mrazevima. Tereni sa blagim nagibom imaju prednost u odnosu na ravne terene, usled bolje osvetljenosti, manjeg zadržavanja vode u zemljištu, kao i zbogjače provetrenosti, koja štiti od izmrzavanja i poboljšava oprašivanje oraha. Površine sa nagibom preko 9° moraju se terasirati. Terasama se daje kontrapad od oko 5% i pad po dužini od 0,5 do 1%. Za odvođenje viškova vode sa terasa one se moraju prekidati na određenim dužinama, kanalima za odvođenje vode. Mreža puteva je tako postavljena da omogućuje ulazak mašina na terase.

Priprema zemljišta za sadnju

Podrivanje (ili rigolovanje) zemljišta pre podizanja intenzivnih ili poluintenzivnih zasada je jedna od neophodnih mera. Posle podrivanja zemljište postaje rastresito i sa povoljnim vodno-vazdušnim i toplotnim režimom, što je uslov bi se dobro razvije korenov sistem mladih sadnica, a kasnije i odraslih voćaka. U podrivenom zemljištu bolje se razlaže uneto organsko đubrivo, pa takvo zemljište u toku jeseni, zime i ranog proleća dobro prima vodu i dobro je čuva u toku leta. Podrivanje se izvodi podrivačima ili "ripperima" i bolja je mera za voćnjake nego rigolovanje, jer ne prevrće horizonte zemljišta. Rigolovanje se izvodi specijalnim plugovima rigolerima. Najčešće se to radi uz upotrebu jakih trktora ili buldozera guseničara, a ako je prethodno zemljište podriveno,vrši se duboko oranje na 45-50 cm dubine, jednobraznim plugom. Budući prinos oraha na rigolovanom terenu je 2-2,5 puta veći, jer korenov sistem uspeva da se dobro razvije.U našim uslovima preporučuje se da se u zemljište unese 30-40 t/ha dobro zgorelog stajskog đubriva.

Sadnja oraha se vrši najbolje na jesen, dok se prolećna sadnja preporučuje samo u uslovima gde su jaki zimski mrazevi.

Na zemljištima gde nije izvršeno podrivanje u cilju pripreme za sadnju, preporučuje se da se iskopa rupa za sadnicu dimenzija min. 75x75 cm, a ako je moguće i 100x100. Dubina mora biti najmanje 60-80 cm. Ukoliko je zemljište pripremljeno podrivačem, onda je dovoljno 40x40 cm, dubine 50-60cm. Rupe ja najbolje kopati priključnim traktorskim svrdlom. Rupe se popune usitnjenom zemljom sa površine, pomešanom sa humusom ili leonarditom (poseban humusni materijal, može se upotrebiti i humusni supstrat ili glistenjak). U rupe je poželjno dodati zemljišni insekticid (Galition ili sličan), u cilju zaštite korena od zemljišnih insekata.

Po površinskom sloju zemljišta dodati 5-10 kg dobro zgorelog stajskog đubriva (izbegavati svinjskoi kokošije). Voditi računa da bude najmanje 50 cm daleko od korenovog vrata sadnice.

Razmak sadnje

Sadnja oraha Chandler, Fernor i Fernette bi trebala da bude sa razmakom od 5 x 7 m, što daje broj od 285 sadnica po hektaru. Moguć je i drugi razmak 4 x 8 m, 4,5 x 9 m. Treba voditi računa da se ne ide ispod ovih vrednosti, jer pregusta sadnja izaziva značajno opadanje pa i izostanak rodnosti.

Pošto je orah voćka koja se oprašuje vetrom, trebalo bi da se sorta oprašivač sadi u intervalima tako da svaka deseta voćka u redu bude oprašivač. Raspored oprašivača između dva reda bi trebalo da bude naizmeničan, kao što je prikazano shematski:

1 red 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 2 red 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x3 red x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0 0 0 0 0 0 x 0 0 0 0

Mlade sadnice oraha zahtevaju sledeće količine mineralnih materija u zemljištu:

Azot - 150 gr/stabluFosfor - 100 gr/stabluKalijum - 180-200 gr/stabluKalcijum - 30-35 gr/stabluMagnezijum - 20-25 gr/stablu

U narednim godinama, preporučuje se povećanje ovih vrednosti za 50%. Kada se planira đubrenje, vodi se računa da se 1/3 azota, 2/3 fosfora i 1/3 kalijuma unose rano na proleće, a ostatak kasnije (Jun-Jul). Preporučuje se unošenje mineralnih materija uz navodnjavanje zemljišta.U hladnijim i vlažnijim krajevima, gde se javljaju rani jesenji mrazevi, početkom Septembra treba obustaviti navodnjavanje i đubrenje, da bi se voćke pravilno pripremile za zimu.

Preporučene vrste i količine mineralnih đubriva za period eksploatacije zasada.

mineralno đubrivo količina gr/stablu

vreme tretiranja način unošenja

NPK 15:15:15 250Mart

U zemljište, prema projekciji krošnje

Amonijum sulfat 50

Amonijum sulfat 75

April-MajUnošenje u tečnom stanju, uz navodnjavanje kap-po-kap. Količine rasporediti na 4-6 navodnjavanja

Kalijum nitrat 130

MAP 100

Kalcijum nitrat 50

Magnezijum sulfat 50

Amonijum sulfat 75

Jun-JulUnošenje u tečnom stanju, uz navodnjavanje kap-po-kap. Količine raspodeliti na 8-10 navodnjavanja

Kalijum nitrat 130

Kalcijum nitrat 50

Magnezijum sulfat 50

Preporučuje se i češće folijarno unošenje (preko lista), preparatima Wuxal isl.

Navodnjavanje

Voda je veoma bitna za pravilan razvoj sadnica oraha. Preporučuje se da se nakon sadnje, u prve 3 godine navodnjava svakih 10 dana, u periodu od V-IX meseca, sa 25-30 l/stablu. U slučaju sušnog proleća sa nadovnjavanjem treba početi ranije. Nakon treće godine, navodnjava se svakih 15 dana sa 45-70 l/stablu.Najbolje vreme za navodnjavanje je od 17:00 - 21:00 h. Nikada ne treba navodnjavati ujutru i u toplom periodu dana.Ne bi trebalo navodnjavati nakon Avgusta sem ukoliko je neophodno. Navodnjavanje nakon ovog perioda dovodi do razvoja novih mladara koji ne stižu da se pripreme za zimu, stradaju od mraza i postaju izvor bolesti stabla i njegovog sušenja.3-5 dana nakon svakog navodnjavanja potrebno je prašenje u cilju razbijanja pokorice i pukotina na zemljištu, koje bi mogle da dovedu do sušenja sadnica.U zasadima gde se primenjuje ručno zalivanje sadnica, udubljenja oko sadnica treba zatrpati na jesen da bi se sprečilo nakupljanje kišnice.

Rezidba

Pravilna rezidba je veoma važna za postizanje prinosa. Rezidba za formiranje krošnje se izvodi u Avgustu, dok se redovna rezidba izvodi u Februaru mesecu. Nakon sadnje, potrebno je sadnice skratiti na 50 cm od spojnog mesta. Presek obavezno zaštititi kalem voskom. U prvoj godini, uz pomenute mere pri sadnji i tokom uzgoja, sadnica bi trebalo da dostigne visinu od 2 m. Ukoliko ovonije slučaj, onda su učinjene pogreške prilikom sadnje, nege, navodnjavanja ili đubrenja. Ovo donosi mnoge prednosti u daljem formiranju krošnje i odabiranju centralne grane vodilice.U prvoj i narednoj godini treba održati visinu stabla od 1 m, i formirati 3-4 grane sa međusobnim rastojanjem na stablu od najmanje 10 cm. U kasnijim godinama razmak između spratova grana bi trebalo da bude najmanje 80 cm, počev od 1 m visine stabla. Rezidbom u Februaru se uklanja 1/3 manjih grančica, u skladu sa starošću i snagom stabla. Kod sorti lateralne rodnosti, količina roda je u proporciji sa brojem bočnih grančica ostavljenih rezidbom.

Prilikom rezidbe veoma je važno zaštititi preseke sa kalem voskom, i tretiranjem fungicidima nakonrezidbe. Presek grančice se izvodi na manje od 1 cm iznad pupoljka, iskošen suprotno od pupoljka.

“Agro Breza” d.o.o Udarne Desetine br.10 Surčin, Beograd Tel/Fax +381 11 844 0126, Mob. Tel +381 63 388 9378, 069 388 9380e-mail: agrobreza@gmail.com, www.agrobreza.com