RIMSKI PUTEVI Romanizacija je imala vie vidova. Provincija je naziv davan onim teritorijama koje je neki vojskovodja osvojio, a kasnije taj naziv dobijaju sve teritorije van Italije. Eksploatisali su ih i izvozili svoju robu. Pokuavali su da romanizuju svoje provincije. Pre Rimljana u Gornjoj Meziji nije bilo puteva, ni gradova. Stanovnitvo je ivelo u selima, a postojali su opidumi tj. utvrdjenja na brdima okruena zemljanim rovom i tu je ivela aristokratija. Eventualno su Dardanci mogli imati gradove, ali to nije dokazano. Prvo to su Rimljani radili bila je izgradnja puteva, da bi snabdevali svoje legije. Te puteve su obino gradile same legije koje su u svom sastavu imale i ininjere. Zbog neprestanog ratovanja bili su im potrebni dobri putevi. U antikim itinerarima (kartama) ostali su pravci rimskih puteva. Pokuavali su da ih prave gde god su mogli. Pravili su vie vrsta puteva u zavisnosti od reljefa i materijala koji bi zatekli. Dosta su panje posveivali podlozi. Putevi su bili irine do 5 m. Prvo bi iskopali zemlju iz tog rova irine 5 m. Prva podloga bi bio pavimentum (kre i pesak), a onda su ile 4 podloge: stratumen (vertikalno poloeni blokovi kamena spojeni malterom, kreom ili glinom), rudus (krupniji ljunak i kre), nukleus (dobor utaban, od tucane opeke zatita od vlage, krea, peska i ilovae), a na vrhu je suma krusta (horizontalno postavljene kamene ploe pod nagibom sa kojih se voda sliva van puta). Ponekad putevi nisu imali ove bazaltne ploe ve samo ljunak odozgo jer je bilo jeftinije i ivotinje su se lake kretale. Pored puteva su bili miljokazi (kameni blokovi sa miljotaom i nazivom imperatora koji je podigao put). Tamo gde je bilo movarno (Belgija, Engleska) prvo su zabijani drveni koevi do tvrdog tla, preko njih oblice drveta (balvani), preko njih kameni blokovi, a preko njih glina + sitan kamen (amalgam). U dananjoj Srbiji najstariji put je iao od severne Italije dolinom Save (kroz Panoniju) do Beograda i kod Viminacijuma se ravao u dva pravca: preko Nia i Skoplja ka Solunu i preko Dunava ka Crnom moru. Medju vana mesta uz put je bio Sirmijum (rena luka). Drugo vano vorite je Ni. Od njega je preko Morave i Timoka vodio put na sever, a preko Sofije i Filipopolja u Aziju, prema Jedrenu u Albaniju (preko Lipljana i Prizrena), preko Novog Pazara i Kele u Dalmaciju. FORMIRANJE GRADOVA NA TERITORIJI SRBIJE Gradovi se formiraju na raskrima puteva (zbog komunikacije i trgovine), u blizini vode. To je organizovana zajednica, sa urbanistiki planiranom gradnjom, vodovodom, putevima, ustanovama (uprava, hramovi, kole). Pre Rimljana ovde nisu postojali gradovi, ve po negde opidumi (tvrdjave na vrhu brda).

1

Rimljani su svoj urbanizam razvili na korenima etrurskog primera i grkih gradova (za tip se uzima Hipodam iz Mileta). Po etrurskom verovanju nebo je podeljeno koordinatno s tim to su one uperene ka stranama sveta. Verovali su da je deo od istoka ka jugu najbolji, tu ima najvie svetla i tu su boanstva koja su najbolja po oveka. Od juga ka zapadu su gori, od zapda ka severu su najgori, a od severa ka istoku boanska povoljnost raste. Na ovom principu su oni kasnije stvorili grad. Prema nebeskim znamenjima svetenik bi odredio centar grada umbilicus. Okretanjem prema istoku, rairio bi ruke i odredio osu kretanja Sunca od istoka prema zapadu, i ta osa se zove kardo. Sve to je ispred njega zove se Pars antica, a sve iza njega je Pars postica. Tada se pod pravim uglom odatle povue jo jedna magistrala dekumanus. Postoji i podela na levu i desnu stranu grada. Pars dextrata (na jugu) i Pars sinistrata (na severu). Ovako se dobijaju 4 kvadranta grada. Oni se mogu dalje deliti. To je etrurski nain.I vojno su tako gradili, s tim to je u centru bila pretorija, a na mestima izlaska puteva iz utvrdjenja bile su kapije sa kulama. Hijerarhija naselja --> svoje centre u provincijama su stvarali ili na mestima ranijih gradova ili na mestima gde se naseljava vei broj rimskih gradjana, najee u blizini rudnika ili ligijskih centara. Hijerarhija je bila u odnosu na gradjansko pravo koje su imali stanovnici. Rimsko gradjansko pravo Civitais Romana se sastoji iz 4 dela: 1. Ius Connubii pravo sklapanja braka, pravo oca i naseldno pravo dece 2. Ius Commercii imovinsko pravo i pravo albe sudu radi zatite materijalnih dobara, pravo na trgovinu i sud u sluaju sporova. 3. Ius Suffagii pasivno politiko pravo, pravo uea u radu politike institucije, pravo biranja predstavnika. 4. Ius Honorum aktivno politiko pravo, pravo da budu birani u politike funkcije Magistrature Peregrinos onaj koji nema rimsko gradjansko pravo. 212.g. za vreme Karakalinog edikta svim slobodnim gradjanima rimskih provincija daje se rimsko gradjansko pravo. U periodu od republike do carstva najvaniji gradovi su bile: 1. Colonie ista organizacija kao Rim; samouprava; kuju novac; stanovnitvo su rimski gradjani ili stanovnitvo koje je dobilo puno rimsko gradjansko pravo. 2. Municipium unutranja samouprava; ne mogu da kuju novac; ne mogu da biraju predstavnike; deo stanovnitva bez punog rimskog gradjanskog prava. 3. Praefectura 4. Fora i Concinabula grupe rimskih gradjana koje ive na nekoj teritoriji. 169.g. imamo dokaz da je Beograd municipij, a kolonija postaje za vreme Septimija Severa. Viminacijum postaje municipij za vreme Hadrijana, a kolonija za vreme Gordijana III 239.g. Seoska naselja --> drugi nazivi: pagus (selo), vicus (deo pagusa, zaseok), villa rustica (sala, zadruga za proizvodnju agrarnih proizvoda u blizini grada). 2

Uredjenje kolonije --> zakonodavnu vlast je imalo vee dekurion (ordo decurionum) i tu su spadali najimuniji lanovi kolonije, a izvrnu vlast su imali kolegijumi magistrata, pa je tako postojao kolegijum kvatuorvira i kolegijum duovira (komunalni poslovi grada), i magistrature kvestira (finansije) i kolegijum svetenika (odravali puteve i istonjake kultove). Kao sveteniki pominju se pojmovi pontifex, flamin i sacerdos. Ova uredjenja su imitacije uredjenja samog Rima. Termin magistratura ova funkcija je bila izborna, ograniena rokom i nije bila plaana. Konzuli --> bilo ih je dva; najvea gradjanska vlast; pravo komandovanja vojskom; u samom Rimu gradjanska vlast im je bila ograniena, ali van njega neograniena. Pretori --> zamenici konzula; odravaju red i mir; sudske funkcije; izborni. Cenzori --> izborni; prave spiskove senatora; ne mogu da komanduju vojskom; uvid u moral i finansije. Tribuni --> birala ih narodna skuptina; zatitnici plebsa i demokratije; pravo veta iznad bilo ije odluke osim diktatorove. Diktator --> u vanrednim sluajevima; apsolutna vlast u trajanju od 6 meseci. Senat --> od najimunijih predstavnika; broj im je rastao 300-600-800; na elu spiska senatora je bio Princeps senatus, pa konzuli...; to je bio i raspored glasanja, diskusije...; od Avgustovog vremena Princeps je sam car principat; odluuje o najvanijim pitanjima (rat i mir, kult, religija, finansije). Postojale su i svetenike magistrature, a ispred svih je bio otac drave Pontifex maximus, to je titula koja je u vreme carstva esto prelazila na cara. Postojali su jo i kolegijumi augura (gatanja, bili su vrlo uticajni) i kolegijum vesteh (svetenice boginje Veste, one uvaju ognjite Rima). ODBRAMBENI SISTEMI U PRAISTORIJI I ANTICI NA TLU JUGOSLAVIJE 1. utvrenja na limesu - panonska - mezijska deonica 2. utvreni gradovi 3. utvrenja u unutranjosti - uz puteve - uz rudarska sredita - uz poljoprivredna imanja - uz morsku obalu Rimski vojni logori utvrenja 1. Zemljana utvrenja teko ih je arheoloki utvrditi, imaju samo valum i palisad.Kod nas se na palisadima nalaze kasnija utvrenja, pa je nemogue utvrditi njihov oblik. 2. Kamena utvrenja 1) Castrum stacionirane legije, oko 6000 vojnika. IV Flavia u Singidunumu dim. 500x315 m, VII Claudia u Viminaciumu dim. 442x385 m 2) Castellum stacionirane kohorte, oko 600 vojnika, pomone trupe, razlikjuju se samo po velivini od kastruma, ostalo je isto, pravougaonog su oblika i locirani su na mestima koja uvaavaju samo jedan strategijski momenat, 3

uvek su u ravnici i nalaze se pored puta 3) 4) Burgi, turres za smetaj manjih vojnih jedinica, osmatranje i signalizaciju Tipovi kastela: 1) ofanzivni tip kastela tanki bedemi, oko 1 m, kule su na ulazima, sa unutranje strane, mogu biti i u uglovima i imaju ulogu u osmatranju, ovaj tip kastela se kod nas javlja u vreme Trajana. 2) defanzivni logor kada Rim prelazi u defanzivu, menja se i izgled logora, zidovi bedema postaju deblji (2,5 3,5 m) i vii (6 m je najmanja visina), kardo i dekumanus se seku u sredini, u centru, redukuje se broj ulaza, samo 1 ili 2 ulaza, kule su isturene napolje.U VI veku, kule su krune. ETAPE U GRADNJI NA LIMESU 1. kraj 1. i poetak 2.v.ne. razdoblje odluujuih priprema za rat sa Daanima 2. poetak 3.v.ne vladavina Severa 3. kraj 3. i poetak 4.v.ne razdoblje tetrarhije 4. sredina 4.v.ne Valentinijanov program izgradnje limesa 5. 6.v.ne - Justinijanova obnova 1.PRVA POLOVINA 1.v.ne Boljetin (Smorna), ezava (Novae) To su logori sagradjeni verovatno u vreme Tiberija. Rani zemljani kastrumi kod Talijate, kod Malog Golubinja TRAJANOVA IZGRADNJA LIMESA novac Smorna Taliata Diana Pontes Drobeta most Pontes - Drobeta Pontes kameni kastrum zavren kad i most 105.g.ne. (dim. 130x125m), delom sagradjen na vetakoj peanoj platformi, pre toga postojalo drveno zemljano utvrdjenje Diana kameni kastrum izgradjen 101.g.ne., kad je i prokopan kanal, isturene, polukruno zavrene kule kod porta principalis dextra i sinistra (inae su ee od sredine 2.v.), ovde je pre postojalo drveno zemljano utvrdjenje Najvei deo limesa naputen oko sredine 2.v. 2. SEVERIJANSKA OBNOVA - Septimije Sever u sklopu nove linije limesa u Dakiji (Limes Transalutanus) obnovio i gornjemezijski limes. - ova obnova verovatno poinje 202.g.ne, kad su obnovljene i kanabe u Viminacijumu i izgradjen kastel Bumbeti u Rumuniji. - Julija Domna i Karakala prolaze preko djerdapskog dela limesa 213-4 na

4

putu u Dakiju. - jak sloj paljevine u vezi s nalazima novca Valentinijana i Valensa posledice bitke kod Hadrijanopolja i estoke gotske ekspanzije koja je usledila. - 2 hunska naleta 410 i 430. moda zahvatili i ove oblasti - upad 441.g. - opet upad Huna 443 kraj istorije djerdapskog limesa 3-5. KASNOANTIKE FORTIFIKACIJE 1. utvrdjenja tipa Mora Vagei - utvrdjenja kvadratne osnove, strane 18-20 m - imaju jednu unutranju kulu postavljenu na 4 masivna pilona - to su: Zidinac Male Livadice Hajduka Vodenica Donje Butorke unutranje utvrdjenje Glamija unutranje utvrdjenje Ljubievac Mihajlovac Blato Mora Vagei Bordej 2. Quadriburgium - etvorougaonog (kvadratnog) oblika sa spoljnim kvadratnim kulama, ima 1 ulaz, dolazi do smanjenja trupa, manji broj vojnika u 1 jedinici radi bolje mobilnosti, legija broji izmeu 1000 i 1500 vojnika Utvrdjenje kod Sipa - nasuprot njemu isto takvo, titilo kanal koji je prokopao Trajan - 28,80 x 29,95 x 29,60 m - 4 pravougaone ili kvadratne kule na uglovima - nastalo u 4.v. - obnovio Justinijan Kvadriburgijum iz Tekije - oblik iskrivljenog kvadrata s 4 romboidne kule na svakom uglu - verovatnpo nastao u vreme Dioklecijana - obnovljen u postgotskom periodu i u doba Justinijana - povezano s utvrdjenjem na levoj obali, u Dierni (isto kvadriburgijum) Zaprena fortifikacija na Porekoj reci - na dva uzvienja podignuta su utvrdjenja od kojih ka reci vode moni bedemi koji su tako zatvarali prolaz u dolinu - uz bedem na desnoj obali manje kvadratno utvrdjenje s etvorougaonim

5

kulama na uglovima Kastel u Ravni - 49 x 49m - nastao poetkom 3.v. - sloj paljevine s novcem Valentinijana i Valensa - Justinijan obnovio Sapaja - 93 x 93m - etvrtaste kule na uglovima - meukule u unutranjosti i konstrukcija tremova - datuje se u vreme Konstantina Velikog RIMSKE I RANOVIZANTIJSKE TVRAVE U ERDAPU Do poetka sistematskih arheolokih radova na erdapu jedine sigurne take su predstavljali ostaci rimskog puta i natpisi na tablama uklesanim u stenu iznad puta, koji su pominjali njegovu izgradnju ili obnovu. Poto je jedan od prvih zadataka rimskih legija na Dunavu bio izgradnja puta, u cilju povezivanja vojnih logora du desne obale Dunava, na poetku iskopavanja prvo se pristupilo identifikaciji tih najstarijih utvrenja u kojim su bili stacionirani delovi onih legija koje su uestvovale u gradnji puta i odbrani granice. Polazei od toga, moralo se pretpostaviti da se na deonici puta kod Gospoinog Vira nalazio jedan od najstarijih logora, u kom su boravili delovi IV Skitske i V Makedonske legije. U toku arheolokih radova na ovom lokalitetu otkrivena je rimska straara postavljena uz samu trasu puta. Na osnovu pokretnog materijala datovana je u 1 vek AD. Meutim, nalaz straare potvruje samo pretpostavku da se na ovoj deonici puta nalazio i vojni logor podignut, verovatno, cca 30-ih godina 1 veka. Za sada je jo uvek nedefinisano da le je to bio kastel na Pesai ili na Saldumu, poto radovi oba lokaliteta jo traju. I uniteni Tiberijev natpis na Lepenskoj steni kod sela Boljetina indicirao je postojanje vojnog logora koji je, verovatno, izgraen istovremeno s prvim utvivanjem rimske granice na Dunavu. Iskopavanja logora na Lepeni potvdila su ovu pretpostavku. Grupi najstarijih logora svakako pripada i zemljano utvrenje Mali Gradac kod Donjeg Milanovca, u ijoj je blizini neto kasnije, ali jo uvek u granicama 1 veka, izgraen kastrum Taliatae. Poznato je da je u vreme Domicijanovih ratova prebaena iz Dalmacije na Dunav legio IV Flavia, i da je tom prilikom bio povean broj ala i kohorti. Stoga se za taj period mora vezati izgradnja novih logora i manjih straara izmeu njih. Odbrambeni sistem utvrenja je i dalje ojaavan podizanjem logora i straara sve do kraja Trajanove vlade. Trajan je nastavio i gradnju puta kroz donju klisuru Dunava radi uspostavljanja veze sa severnom Dakijom. Od toga puta su ouvani useci galerija u okomitoj steni izmeu Bele

6

vode i Golog brda. Na samom izlazu iz klisure urezana je u stenu dobro poznata Trajanova tabla. Zbog nepotpune istraenosti svih kastela 1 veka, neizvesno je koji su logori podignuti u vreme Domicijanovih, a koji u vreme Trajanovih dakih ratova. Ostali kasteli koji su nesumnjivo izgraeni tokom 1 veka : Pored navedenih kastela kod Gospoinog Vira, u Boljetinu i na Malom Gradcu koji su podignuti u prvoj fazi utvrivanja granice i presecanja puta, tokom 1 veka zu izgraena i utvrenja kod Brnjice, ^ezave, Salduma, Velikog Gradca, na uu Poreke reke, a verovatno i u Tekiji. Zbog konfiguracije terena i stenovitog zalea na podruju ^ezava Tekija, izdvajaju se samo dva vea kastela ^ezava i Veliki Gradac, pa i oni su bili jo uvek nedovoljno veliki da bi primili celu legiju. Organizacija jednog takvog vojnog logora rekonstruisana je u potpunosti na Boljetinskom kastelu, koji je do kraja istraen. Prema natpisima na tablama i igovima na opekama, na erdapskom delu limesa je potveno prisustvo sledeih legija ili njihovih delova : IV Scythica, V Macedonica, VII Claudia i IV Flavia. Podatke o imenima kohorti koje su do 75 AD boravile na Dunavu daje nam najstarija vojnika diploma iz Mezije, naena na Velikom Gradcu. Tu je pomenuto 10 kohorti, i to: I Antiochensium, I Sugambrorum veterana, I Raetorum, I Lusitanorum, III, IV, V, VII, VIII Galorum, I Cisipadensium. Od ovih je samo cohors I Lusitanorum potvrena i na igovima opeka. U vreme Trajanovih dakih ratova, broj pomonih odreda je povean, tako da se posle 100 AD u Gornjoj Meziji nalazilo 3 ale i 21 kohorta. Posle osvajanja Dakije, broj pomonih jedinica na mezijskom delu limesa znatno je smanjen. Zavrnicu dakih ratova i konano osvajanje Dakije obeleila je izgradnja mosta koji je konstruisao Apolodoros iz Damaska. Most je povezivao Pontes i Drobetu. Imao je raspon od 1.100 m, a leao je na 2 0zidanih stubaca. Od ranijih objekata na erdapu, svakako treba spomenuti jo jedan gigantski graevinski poduhvat - kanal kod Sipa podignut je najverovatnije u vreme obnove i dograivanja komunikacija iz perioda tarjaove aktivnosti na Dunavu. Kanal je trebalo da omogui inae skoro neostvarivu plovidbu kroz sipske brzake. Bio je uvan jednim kastelom, izgraenim na samoj obali. Pokretni materijal iz kastela 1 veka Najbogatiji je keramiki materijal u kom se jasno ocrtavaju 3 zanatska centra : lokalni, germanski i severnoitalski. Pored keramikih, koriene su i grube bronzane posude i staklene ae luksuznije izrade. Bronzane fibule, ukrasne kope za pojaseve, dekorativni kotani predmeti, bronzana stila i drugi objekti svakodnevne upotrebe dopunjuju inventar najstarijih slojeva u kastelima. Zajednika konstatacija za sve kastele 1 veka jeste odsustvo oruja to su legionari svakako odnosili u momentu naputanja logora. U blizini Boljetinskog kastela otkrivena je, za sada jedinstvena, vojnika nekropola 1 veka, s grobovima kremiranih legonara. Na toj nekropoli se izdvajaju 2 vrste

7

grobova: pojedinani i grupni. Pojedinalne grobne rake su ukopane u zemlju i opaljene. Oblikom podseaju na plitke kalotaste zdele, R = 20- 34 cm. Pripadaju grobovima tipa urni. U njih su polagani prethodno isprani ostaci kostiju s lomae. Pored ovih grobova registrovane su i vee opaljene povrine nepravilnih oblika s mestiminim tragovima ispranih ostataka kostiju. Bez mogunosti da se za ovakve grobove nau direktne analogije, moemo samo pretpostaviti da opaljene povrine, nekada R = i do 5 m, predstavljaju grupnu raku veeg broja legionara koji su zajedno izginuli u nekom vojnom pohodu. Na ispitanom delu nekropole, registrovane su rtvene jame ispunjene ostacima ivotinjskih kostiju i keramikim posudama koje su lupane u jami. Dno ovih jama je bilo poploano oblucima. Materijal iz rtvenih jama u potpunosti odgovara inventaru najstarijih slojeva vojnog logora na Lepeni. Izuzetak predstavljaju samo retki nalazi oruja kopalja, strela i umba od titova. U rtvene jame su bacani samo lini predmeti poginulih. To dokazuje ne samo karakter materijala, ve i delovi plitkih keramikih tanjira na ijem su dnu latinskim kurzivom ugrebana imena vlasnika. Zanimljiv nalaz predstavlja deo jedne zdele na ijem su dnu urezani potpisi etvorice legionara legije IV Flavia. Izuzev veih logora, gde je ivot mogao biti nastavljen i tokom 2 veka, u svim ostalim kastelima nailazilo se na sloj paljevine i renog nanosa koji je zatvarao kulturni horizont 1 veka. Taj sloj nedvosmisleno ukazuje da su ovi logori bili naputeni u momentu osvajanja Dakije. U kulturnim slojevima 1 veka, Trajanovi novci su najmlai. Iskopavanje kastela kod Boljetina potrdilo je sasvim ovu tezu. Pokretni arheoloki materijal iskopan iz tvrave, a naroito novac, govori o jednom, vremenski prilino dugom hijatusu u ivotu objekata na Boljetinskoj reci, koji je trajao blizu 100 godina. Mi u ovom trenutku ne moemo rei da li je ista situacija bila i na drugim erdapskim trvavama. Sigurno je da su one najvee, Veliki Gradac / Taliatae/, ^ezava /Novae/, npr., zadrali i dalje svoje posade, koje su mogle biti neto smanjene. Za ^ezavu ak imamo izriite arheoloke podatke da su u tom periodu izvrene popravke prvobitnog utvrenja, tako da se i pouzadano za ovo vreme vezuju 2 etvrtaste kule, bedem, a u unutranjosti utvrenja pronaene su zgrade od pravilnih tesanika. Krajem 2 i na po. 3 veka, na Dunavu je moralo doi do situacije koja je na kraju dovela do naputanja Dakije za vreme Aurelijana 270-272, i reorganizacije provincije u ovom delu Imperije. To je, meutim, morao biti zavrni deo krize koja je morala trajati due. Snani pritisak Gota, Sarmata, Karpa, uinio je da granica bude u neprekidnoj opasnosti za vreme Gordijana III /238-244/, Filipa Arabljanina /244-249/, Trajana Decija /249-251/, Trebonijana Gala /251-253/. Upravo u ovom kratkom periodu, veoma je uzdrmana sigurnost granice na Dunavu. Istoni Goti sad su ve ozbiljno ugroavali istoni bok Dakije, ravnice Moldavije, ak i Vlaku na jugu. Odatle je bio otvoren put za ovaj deo Dunava. U ovom periodu opasnosti otpoela je i iva graevinska aktivnost na erdapu. Meutim, sasvim je sigurno da je da je izvestan broj fortifikacija iznova podigut na samom poetku 3 veka. To je pre svega kastel na Ravni, pored Porekog ostrva. U kompleksu najstarijih graevina u unutranjosti utvenja, ispod poda jednog od njih, otkrivena je ostava od 193 denara. Poslednji meu njima su novci Maksimina Traanina. Povod za zakopavanje mogao je biti jedan od zabeleenih pohoda ovog cara protiv Sarmata ili Daana. Novac je verovatno zakopao pripadnik posade koji je krenuo s carem

8

na pohod. Postoji, naravno, i mogunost da je tvrava bila napadnuta, ali to je manje verovatno. Uglavnom, ovaj nalaz nam daje siguran terminus post quem non za podizanje tvrave na Ravni. Prema dosadanjim radovima, skoro je sigurno da su u priblino isto vreme podignuti i objekti na Sapaji. Situacija na Saldumu nije sasvim izdiferencirana. Postoje sigurne indicije o ivotu na ovom sektoru i u 1 veku, o emu govore raniji nalazi sa nekropole, to se, meutim, ne moe dokazati na samom objektu, koji je doiveo vie prepravki. Sudei po materijalu otkrivenom na utvenju, mogue je da je negde u ovom periodu dolo ili do ponovne izgradnje, ili znaajnog popravljanja ve postojeeg objekta. Na Boljetinu, situacija je potpuno jasna i ista. Objekat koji je svojevremeno bio naputen, opet je obnovljen, i u njega je dovedena vojnika posada. Najstariji nalazi novca pripadaju Galijenu. Vremenski termini i ostalih nalaza govore o ovom periodu. Ako bismo kao priblino vreme obnavljanja logora uzeli jedan raniji vremenski raspon, izmeu Filipa I i Valerijana, moda bi se mogao nai i neposredan povod - vrlo ozbiljna ratna aktivnost Karpa, koji su prodirali duboko iza granica Imperije, i, po svemu sudei, predstavljali znaajnu opasnost. Primeri Ravne i Boljetina svakako govore za to da podizanje novih i obnavljanje starih tvrava u prvoj pol. 3 veka nije izvedeno u jednom potezu, ve je vreno prema konkretnim potrebama, i u trenutku kada je vojnika situacija na granici zahtevala hitne intervencije. Najnovija istraivanja dala su autorima mogunost da, dodue ire, postave i datovanje novih graevinskih intervencija na ^ezavi, u dr. pol. 3 veka. Poto su radovi u toku, moda ............ Premda to jo nije pouzdano potvreno jer su iskopavanja u toku, mislimo da e se odluujua faza /gradnje/ poklopiti sa nagovetajima iz izvora. Naime, najvea razaranja Balkan i Podunavlje su doiveli za vreme Valerijana i Galijena /253-268/. Limes je na ovom delu Dunava bio pod neprekidnim napadima gorepomenutih plemena. Jake veksilacije V i XIII legije, koej su inile posadu Dakije, bile su posle uzaludnog i bezuspenog otpora povuene u Panoniju, tako da je ve tada Dakija bila praktino naputena. Znatno olakanje su donele kasnije operacije Klaudija II i Aurelijana, koji su zabeleili nekoliko znaajnih pobeda. Meutim, Aurelijan, i pored relativnog popravljanja situacije, doneo je odluku o naputanju Dakije. To je, zapravo, bilo pravo reenje dotadanja iskustva su pokazala da se trajnija sigurnost nije mogla uspostaviti bez angaovanja velikih vojnih snaga. Aurelijan je opravdano zakljuio da bezbednost granice najbolje moe osigurati dobro utvrena desna obala. Provincije Gornja i Donja Mezija su reorganizovane. U prvi mah su formirane dve nove provincije, Moesia Prima i Dacia Ripensis. Kasnije, njihova meusobna granica se nalazila na Porekoj reci. Ovaj prelomni trenutak granica na erdapskom delu limesa, doekala je manje-vie spremna. To je sada bio i arhitektonskograevinski i koncepcijski /sa stanovita strategije/ osmiljen i ostvaren niz tvrava razliitih oblika, veliine i namene. Na erdapskom delu limesa, u ovom periodu, nalazila su se 4 velika kastela : KARATA[ /cca 150 x 130 m / GRADAC, identifikovan kao TALIATAE / 134 x 126m / EZAVA, ili rimski NOVAE / 150 x 140 m /

9

GOLUBAC / CUPPAE / cca 180 x 160 m / Neto manji kasteli bili su: BOLjETIN /50 x 60 m / HAJDUKA VODENICA /50 x 70 m / utvrenje kod GOLUBINjA Kasteli srednje veliine: kod SIPa / 31 x 29 m /, verovatno ojaan i preureen objekat koji inae potie iz Trajanovog vremena RAVNA /45 x 43 m / SALDUM /43 x 31 m / Pored njih, u ovom nizu su se nalazila i manja utvrenja, kao to su objekti na Livadicama Golubakim, kod Brnjice, zatim Trpievski i Turski potok, Male i Velike livadice, i veliki broj kula straara na celom sektoru erdapa. Na skoro svim objektima uoljive su izvesne graevinske intervencije, popravke i poboljanja koje bi mogle da se datuju u kraj 3 ili po. 4 veka. One bi trebalo da se veu za utvene istorijske dogaaje. Jedan od njih je, npr, velika aktivnost Dioklecijana. Impreator je 294 AD proao obalskim putem, polazei od Singidunuma, gde je stigao 8. Septembra, a ve 9. Oktobra naao se u Nikomediji. Sigurno je da je tom prilikom obiao sva utvenja na erdapu. U izvorima se kae da se imperator upoznao sa stanjem na limesu u ovom delu dijeceze i da je izdao naredbe za njegovo dalje utvivanje. Mi u ovom trenutku nismo u mogunosti da izdvojimo na samim objektima ba intervencije iz njegovog vremena. U vezu s popravljanjem i obnavljanjem rimskih utvenja, dovodi se i drugo Dioklecijanovo putovanje obalskim putem 303 AD. Naime, neto ranije, napadi Gota su doveli do probijanja granice na donjem Dunavu, na sektoru izmeu Durostoruma i Transmariske. Lako je mogue da su teka razaranja koja se pominju zahvatila i deo limesa koji se nalazio zapadno od ovih oblasti. Do 315 g, situacija na ovom delu Dunava uglavnom je mirna. Meutim, ba izmeu 315 i 319, na nekim natpisima Konstantin se pominje s titulama Gothicus Maximus i Carpicus Maximus. Pa je ove titule doveo u vezu s njegovim ratovima na Dunavu. Ve 323 godine, Goti opet prelaze Dunav i nanose velike tete Donjoj Meziji. Vrlo je verovatno da da je ovom prilikom i deo erdapskog limesa doiveo izvesna razaranja. Do kraja Konstantinovog vremena, u nedostatku suprotnih podataka, moe se pretpostaviti da je stanje bilo relativno mirno. Nije mogue odrediti u kojoj meri su utvrenja na ovom delu Dunava bila ugroena napadom Gota na Sarmatiju, 332 godine, kad ih je Konstantinov sin, Konstantin II, teko porazio. Ono to je najznaajnije za ovaj period jeste dalje i intenzivno utvrivanje dunavskog limesa. Na erdapskom sektoru su ovve intervencije veoma uoljive. Na Ravni je izgraen iznova ak i celi unutranji kompleks graevina. Ova graevinska faza mogla bi se skoro precizno datovati u Konstantinovo vreme. Na ^ezavi je ba u poslednjoj kampanji iskopavanja identifikovana graevinska intervencija iz vremena Konstantina Velikog. Saldum ima dosta ostataka unutranje arhitekture iz kasne antike, ali dosad nije precizno utvreno iz kog vremena. Boljetin Gradac na Lepeni nije imao vrste unutranje arhitekture s kraja 3 i u 4 veku. Nju su zamenili atori i dr. privremeni objekti. 10

Na Velikom Gradcu takoer je moralo biti obnavljanja i prepravki logora u prvoj pol. 4 veka. Raspoloivi podaci sa, dosad nedovoljno istraenog lokaliteta, Malo Golubinje, takoer govore o graevinskoj fazi s po. 4 veka. Utvrenje kod Hajduke vodenice izgraeno je tek u 4 veku, to ustvari predstavlja izuzetnu situaciju u odnosu na ostale tvrave na erdapu. Kastel na Sipu je isto obnovljen poetkom 4 veka. Dakle, skoro na svim objektima koji su iskopavani, uoena je nova graevinska faza s ozbiljnim intervencijama koje bi se vremenski mogle odrediti izmeu Dioklecijana i Konstantina Velikog. Sve do vladavine Valentinijana I i Valensa, nemamo direktnih vesti o ozbiljnim ratnim sukobima na ovom delu Dunava. Nismo u mogunosti da ocenimo koliko su borbe uzurpatora Magnencija s Konstancijem II, a zatim proglaenje Vetraniona u Sirmijumu za cara i njegov poraz u sukobu s Konstancijem, uticale na ivot utvenja na erdapskom delu limesa, i u kojoj meri su posade zateene ovde uestvovale u ovim borbama. Valentinijan I i Valens, odmah po dobijanju prestola 364, preduzeli su dugo putovanje od Konstantinopolja do Sirmijuma. Doavi u Ni, vladari su u dogovoru s Tautomedom, duksom Dakije Ripensis, izdali izriita uputstva za popravke na svim tvravama u provinciji. Meutim, intervencije iz ovog perioda teko je identifikovati, kako zbog kasnijih razaranja, tako i zbog vrlo temeljite Justinijanove graevinske delatnosti. Velika razaranja, koja su ak vrlo jasno uoljiva na nekim od lokaliteta, erdapski deo limesa je doiveo izmeu 376 i 378 godine. Potisnuti od Huna i naterani i drugim nedaama, Goti su 376 sili na Dunav i od Valensa zatraili odobrenje da se nasele u Trakiji. Goti su, meutim, kako nas obavetava Amijan Marcelin, nezadovoljni ponaanjem trakih upravnika administracije, digli ustanak. Pobuna se proirila, i Rimljani su u borbama pretrpeli velike gubitke. Konano, 378, rimska vojska je kod Hadrijanopolja potuena, a sam Valens poginuo. Gote vie nita nije zadravalo, i Amijan Marcelin nas obavetava da su sve zemlje izmeu Dunava, Crnog mora, Rodopa i Bospora bile u plamenu. Ovi dogaaji su zabeleeni i na naim lokalitetima. Na Ravni su u 4 veku izrazito uoljivedve faze razaranja. Starija je ba iz ovog vremena. Jasno se raspoznaju izgorele graevine, koje su bile pravljene od drveta i zemlje. Vidi se da je poar bio estok i da je zahvatio celo utvrenje. Na podu ovih kua nalazi se iskljuivo novac Valentinijana i Valensa. Slina je situacija i na ostalim objektima, to potvruje tezu o prodoru Gota i na ovaj deo limesa. Teodosije je, meutim, ubrzo povratio u ivot razorene tvrave, i sredio situaciju na granici. Do kraja njegove vladavine situacija je bila mirna. Tek posle Teodosijeve smrti, dolazi do novih provala i pobuna Gota. Sudei po tvravama na erdapu, izgleda da je ovaj deo granice negde u to vreme poiveo svoje poslednje dane. Na Sapaji je unitenje objekata datovano na po. 5 veka, i pripisuje se hunskoj najezdi. Slino je i sa ^ezavom. Datum ruenja objekata na Saldumu nije sigurno utvren, ali je vrlo verovatno da bi se mogao odrediti na kraj 4 ili po. 5 veka. Na Boljetinu je ovo mogue neto preciznije izdvojiti mnogobrojni nalazi novca zavravaju se primercima Teodosija I i Arkadija. Izvanredno brojan numizmatiki fond Ravne zavrava se s Teodosijem I. Funkcionisanje ovih objekata na Pesai ide do kraja 4 veka. Za Veliki Gradac jo nije odreen precizniji datum, dok je Hajduka vodenica,

11

prema sadanjim podacima, zavrila svoju primarnu funkciju negde krajem 4 ili poetkom 5 veka. erdapski deo limesa poeo je da se raspada posle Teodosijeve smrti i odravao se jo izvesno vreme u doba Arkadija, da bi potom sasvim prestao da postoji za sledeih cca 100 godina. Arheoloki materijal 3 i 4 veka: veoma brojan domaa i uvezena keramika zlatni, srebrni i bronzani nakit ostave alata vojnika diploma iz Vespazijanovog vremena unikatni medaljon Valentinijana I ostava bakarnih folisa Justinijana I 30 zlatnih solida Justinijana I denari Maksimina Traanina ostava luksuznog bronzanog posudja Posle stogodinjeg hijatusa, vremena kad su tvrave na erdapu bile naputene /Teodosije Arkadije/, dolazi najverovatnije ve u vreme Anastasija I /513-518/, do postepenog obnavljanja utvrenja na limesu. Moda su vea tada, bar delimino, popravljeni objekti na ^ezavi, Boljetinu, Hajdukoj vodenici. Ove indicije su zasad potvrene samo nalazima novca Anastasija I. Svakako, tek Justinijan uspeva da stvori veoma jaku graninu liniju za njegove vladavine potpuno je obnovljen najvei broj rimskih tvrava na Dunavu. Skoro svi gorepomenuti kasteli ponovo su oiveli u prvim decenijama 6 veka. Ono to je bitna odlika Justinijanove graevinske aktivnosti jeste da je skoro bez izuzetaka zadrao proporcije prethodnih tvrava, da je njihove bedeme popravio i ojaao. Meutim, sasvim iznova je gradio kule. Dao im je prilino raznovrsne oblike, ali po pravilu s osnovom u konturama krunih odseaka. Takvi su objekti na ^ezavi, Boljetinu, Velikom Gradcu. Saldum i Ravna imaju neto specifinije osnove kula: one su potkoviaste izduene i vee od ostalih. Po svemu sudei, jedna ovakva kula na Saldumu je imala i funkciju crkve. Na Hajdukoj vodenici sredinja kula je pojaana trouglim ispusnim zidom jedini oblik ove vrste u erdapu. Za vreme Justinijana na ovom sektoru je izgraena i jedna nova tvrava. To je Bosman na ulazu u Gospoin Vir. Kao lokacija za njegovu izgradnju posluio je malo proiren prostor izmeu reke i strmog brdskog venca koji se protee uz obalu. Uobiajeni etvorougaoni kastel mogao je ipak biti i ovde podignut, ali u tom sluaju, posada bi ostala bez neophodnog manevarskog prostora, pritisnuta uz reku i strme kose uzvienja s druge strane, odakle je ujedno moglo da postane i vrlo pogodna meta. Graditelj je problem reio mudro, podiui kastel u obliku trougla, s tim to je jednu stranu prilagodio konfiguraciji terena i renoj struji. Ovakvim reenjem ostalo je dosta prostora za manevrisanje i ispade delova posade za vreme opsada. Ovogodinja iskopavanja pokazala su da je tvrava ivela od Justinijana do Mavrikija Tiberija. Njen kraj je potvren jednom osatvom folisa u jednoj izgoreloj kui. Neki od njih pripadaju poslednjoj fazi kovanja Mavrikija Tiberija.

12

Novci sa drugih lokaliteta oznaavaju ovo vreme kao zavrni termin ivota vizantijskih tvrava na ovom delu Dunava. HOREUM MARGI uprija. Put izmedju Viminacijuma i horeum Margi. Poslednja stanica na teritoriji Viminacija je Mansio Municipium. Mansio znai han, prenoite. To je pravougaono utvrdjenje sa etiri ugaone kvadratne kule i lii na kvadriburgijum (utvrdjenje sa etiri kule iz vremena tetrarhije). Dalje naselja niz put su, Jovi Parvus (Jupiterovo selo). Za selo na latinskom se koristi ime vicus i parvus, pri emu je parvus vei, pa sadri vie vicusa (zaseoka). Prvi podatak je Cezarov kada govori o Helvetima (Kelti u vajcarskoj). On kae da su oni imali 10 opiduma, 100 parvusa i 400 vicusa. Da li to znai da je 1 parvus = 4 vicusa? Jovi Parvus se locirao kod Velikog Laola (u dolini Mlave). Tu je nadjen manji objekat, dim. 90x80 m, sa zidom 1,2 1,3 m, nema kule, a sa unutranje strane uz zid se javlja jedan elipsasti objekat. U vreme tetrarhije car se izjednaava sa Jupiterom. U njihovo vreme se daje naseljima taj prefiks, pa se moda moe staviti u to vreme. Po nekim analogijama ovo bi mogao biti stabulum (krma, kafana, odmor konja). Obino je u sredinjem delu slobodan prostor, a okolo su prostorije (konjunice, gostionice). To bi moglo biti to. Put dalje ide prema Svilajincu. Sledee je Vas (ne zna se gde je, negde pred Svilajinac). Sledei mansio je Idimum kod Medvedje. Tu je nadjeno pravougaono utvrdjenje sa etiri krune kule. Nadjene su terme, neto slino stabulumu i arheoloki materijal iz 4.v. Stradalo je negde oko 387.g. u gotskom naletu. Sve ove stvari slue jednom mansiu, ali ta e utvrdjenje? Da li je u kasnoj antici mansio bio vie grad, sa funkcijom odbrane puta, pored opsluivanja putnika. Izgleda da su na mestima ua reka koje su bile plavljene u kasnoj antici dizana ovakva uporita. Iz Hisara (Dijoklecijanopolus) potie natpis o podizanju ostijuma tj. luke, ali i kvadriburgijum ovog tipa. Slian primer je i iz Izraela. Oba natpisa su iz Konstantinovog vremena. ini se da je to analogija ovih naih nalaza. Put ide dalje do mesta Asokteron koji se nigde vie ne pominje i ne moe se locirati. Misli se da je ovo mesto isto bilo stabulum. Izgleda da ide mancio 2 mutacia (mesta gde se menjaju konji stabulumu). Misli se da se od Singidunuma do Naisa ilo 3 dana. To znai da bi na svakih 60 km trebalo da bude po jedan mancio. Sledee mesto je Horeum Margi. Horeum je itnica, i to mu je svrha. U njega se sabira ito iz Mezije i odatle se vodenim putem transportuje do limesa. itnice su bile najvanije u provincijama. Tu je utvrdjenje 400x300 m. To je bio kastel sa VII Klaudijevom legijom. On je na samom uu. Ne zna se mnogo (kakve su bile kule). To oteava datovanje. Dominantne gradjevine u njegovom centru su horeum. Daljim kopanjem je blie reci nadjena etvrtasta kula unutranjeg utvrdjenja. Oko unutranjih horeuma je bilo

13

grobova sa orujem. Verovatno se radi o equites Dalmatae. Delmati su bili rimski federati u poznoj antici i koriste ih kao konjanike. Iako je Dalmacija bila romanizovana Delmati se uvek sahranjuju sa orujem (i kada se kremiraju i kada se inhumiraju). Rimski vojnici se ne sahranjuju sa orujem, ono se dobije i razduuje. Ljudi se nisu sahranjivali unutar utvrdjenja, osim ako je heroj. Ovo bi se moglo reiti ako je ova unutranja kula ustvari spoljna kula nekog redukovanog logora, pri emu su sada horeumi ustvari extramuros. Oni i terme su esto zbog svog izgleda pretvarani u crkve i moda je to ovde bila logika i zato se sahranjuju okolo. Ne zna se ta je bilo u 6.v. Sa druge strane reke ispod pote u upriji je nadjena jedna kruna kula, pa je to moda novo utvrdjenje iz 6.v. Horeum Margi se pominje na natpisu iz Nova (Bugarska) koji pominje nekog tipa koji potie iz Horeum Margi (precizira se da je u Meziji, moda ih je bilo jo) i on je vojnik I Italicae Severijane. Po ovome znamo da je municipium pre Severa. Moda za vreme trajana i Hadrijana, ili Marka Aurelija. Po logici sa okolnim. Na Ortelijevoj karti iz 17.v. koja kopira antike pie Horeum Margi Antoninum. To bi bio Marko Aurelije ili Antonin Pie. U kasnoj antici Horeum Margi je imao znaaj i u njemu je bila fabrika za izradu titova. Na dobrom je mestu i do njega se lako dopremaju materijali. Bio je episkopsko mesto i pominje se episkop Zosin. Ne zna se ta je bilo dalje sa njim, da li se odupirao Gotima, da li je obnovljen? Pominje se da je Dioklecijan 284.g. doao na vlast pobedivi svoje protivnike na Margumu. Moda je to ovde, jer ovde postoji ostava iji je zadnji novi upravo Dioklecijanov. KUPE Iznad dananjeg grada Golupca, na gredi. Dominira tim prostorom. Vidi se Dunav u oba pravca. Tu je kvadratno utvrdjenje koje neki odredjuju na 180x180 m, a drugi na 165x165 m. Oba rekognosciranja videla su veliko utvrdjenje sa krunim kulama, unutar koga je mali kvadriburgijum, ali onaj prvi je video i protehizme (bedeme oko velikog utvrdjenja) i on je njih merio, a ovaj drugi samo utvrdjenje. Verovatno je iz vremena Trajana. U kasnoj antici skrauje se utvrdjenje i onaj kvadriburgijum je iz vremena Dioklecijana, a posle Justinijan opet obnavlja veliko utvrdjenje i daje mu krune kule koje se sada vide (pre su bile pravougaone, unutranje). Na itinerarima pie da je Kupe vicus. Prvi put vicus na putu. Da li je to vicus militari kakvi postoje u Dakiji...Ta naselja su nastajala tako to oko vojnikih logora nastaju mala naselja, pravilne povrine i to je onda vicus. Danas bi to bilo ispod dananjeg grada. Ovde je bio i sam car, pa je teko obian vicus, ve vicus militari (jedini kod nas).

14

MARGUM Kod ua Morave u Dunav, Oraje selo Dubrovica. Sa desne strane Morave. Dimenzije 800x700m Ima malo podataka, uoeni su i slojevi iz prerimskog doba, iz 4 v.p.n.e Blizu je Viminacijum (na oko 10 milja) i to ga je sputalo u razvoju. Misli se da je ovde bila legija IV Flavia pre dolaska u Singidunum. Ima opeka sa natpisom castro Margo i sigurno je da je postojao kastrum. Dimenzije 800x700 su mnogo velike za kastrum. To su po Vitruviju idealne dimenzije grada (toliko da dva bela vola mogu okolo da izoru za jedan dan).Misli se da je bio sa druge obale Morave. Sa druge strane postoji jedna prirodna fosa i misli se da bi se tu moglo nalaziti kruno utvrdjenje O oblika. Pominje se kao Municipium Aurelius Margum. Ko je Aurelius? Ko mu ga je dao i kojim povodom? Severi su nelegalno doli na vlast pa su pokuavali da se veu za Antonine preuzimajui njihov kult Herakla i njihova imena. Onda moe biti Marko Aurelije, Komod ili Antonini. Misli se da je Marko Aurelije. On da bi skupio vojsku za rat protiv Markomana, a vojska je mogla biti jedino iz grada, mnoge gradove proglaava za municipije. Tada i Margum. Tu je posle odlaska legije IV Flavie ostala neka vojska, verovatno pomoni odredi. U kasnoj antici spominje se neki castro Augusto Flaviendi prekoputa Marguma. Augusto Flaviendi je neki vladar iz Konstantinove dinastije. Ali gde je prekoputa (contra), preko puta Morave ili preko Dunava? Misli se da je preko Dunava i to kod Kovina. Kasnije se pominje jo neka Flaviana. Neki misle da je to ona Augusta Flaviensis, ali ne i Sale. Ima dosta Flaviana utvrdjenja uz Dunav koja je podigao Konstantin. Na jednom stilizovanom crteu vidi se jedna od njih. Verovatno je i ovo bilo takvo. Da li je to ono kod Kovina, ili neko drugo utvrdjenje preko Dunava (ima tragova), a moda je i na ostrvu tu kod Marguma. Podatak iz vremena sastanka Teodosija i Huna (Prisk). On kae da se preko puta Marguma nalazi utvrdjenje Konstancija. Mogue je da je to utvrdjenje koje je podigao Konstancije (sin Konstantina Velikog) i verovatno je to isto ono utvrdjenje Augusta Flaviensis, a da ju je on podigao. Zna se kasnije da su gepidski federati bili smeteni u nekom kastelu ovde negde. Teko da bi ih stavili na ostrvo, verovatno s leve strane Morave. Tu pored onog krunog ima i jedno srednjevekovno utvrdjenje Kuli (moda je ispod njega). Ovime se ovaj najvaniji prolaz Balkana odlino brani. Bio je episkopsko sredite, ali ne znamo im imena. Neki episkop se istakao u pljakanju grobova sa druge strane Morave. Pobunili su se Huni, jer je pljakao njihove i sarmatske. esta je pojava da se nadju sarmatski grobovi sa poremeenim grudnim koom. Pljakanje grobova je bio teak prekraj, ali u sluaju paganskih grobova stvar je bila malo drugaija. Huni su traili da im se episkop izrui, pa on bei iz grada i Huni jurei njega rue i Margum i jo 70 gradova u Meziji. To je bio dogadjaj koji je pokrenuo hunski napad.

15

Margum je civitas (grad), ali najverovatnije ne postaje kolonija, a i teko je da bi tako blizu Viminacijuma koji je kolonija, dizali jo jednu. Faze gradnje 3 faze gradnje, najstariji se datuje u 1 vek, sledei sloj je datovan novcem u 2 vek, a 3 faza ostaci graevine, verovatno naputena u 4 veku. MUNICIPIUM D D KOD SOANICE I. UVOD Kod sela Soanice i u njenoj blioj okolini, 27 km severno od Kosovske Mitrovice, prostire se kompleks prekriven ostacima graevina, rudarskih radova i izolovanih graevinskih objekata Sredinji deo ovog kompleksa razmeten je na blagoj padini, terasama i u ravnici na desnoj obali Soanske reke, na samom njenom uu u Ibar U ovom delu, ostaci prekrivaju povrinu od cca 30 ha, i godinama su predstavljali stalni majdan kamena za okolno stanovnitvo MUNICIPIUM D D se ne pominje ni u antikoj literaturi, ni u istorijskim izvorima Prve vesti o ovom naselju, a istovremeno i prvu pretpostavku da se u selu Soanici moe locirati do tada nepoznati MUNICIPIUM D D, dao je A. J. Evans, na osnovu interpretacije epigrafskog spomenika na kom se pominje neki dekurion ovog nepoznatog municipijuma TOPOGRAFIJA NASELjA I OKOLNIH OBJEKATA Naseobinski kompleksi: 1. MUNICIPIUM D D 2. SOKOLJAA Izolovani graevinski objekti: 1. Kod sela VUA 2. Izmeu sela JOANICA I POPOVCI Kompleks antikog naselja kod Soanice sainjava, pored samog naseobinskog jezgra, i itav niz raznorodnih objekata, rasporeenih na povrini od cca 7,5 km2 Oni su najveim delom grupisani du linije Soanske reke, s obe strane njenih obala, ali ih ima i na drugoj strani Ibra, u dolini njene leve pritoke Vuanske reke; meutim, jezgro, itavog kompleksa predstavljaju ostaci naseobinske aglomeracije na potezu LUKA Tragovi naselja u Luka proteu se na cca 30 ha, i zahvataju prostor koji se generalno moe ograniiti linijom koja ide od Slatinskog potoka, zahvatajui donji rub Ravnitasnkog brega i Rastoku, ravnica na levoj obali Soanske reke, pa preko sve do zgrada O i Podpolja Ostatke naselja nalazimo sporadino sve do linije puta koji od zaseoka Kruevlje ide prema Vrblju, Brodu na Ibru. Njihovu junu granicu ini reka Ibar, ali nam ostaci u

16

njenoj levoj obali govore da je reka menjala korito i da je u vreme postojanja naselja tekla neto vie Na itavom ovom prostoru, esp. u istonoj polovini, u polju od cca 100 m brojni tragovi graevina Na donjem rubu Ravnitanske kose, na njenom neto zaravnjenom elu i niz padinu razaznaju se ostaci objekata koji stoje u neposrednoj vezi s oblinjim naseljem. Ovde se, na delu koji metani nazivaju Majdan, razaznavala odaja urezana u stenu, ili niz tih odaja. Ispod ovih se, sve do pre nekoliko godina, nalazila velika gomila zgure. O. Davies, koji je poslednji video ostatke ovog objekta, pa i tragove 1 metalurke pei, smatra da se radi o ostacima topionice Na delu Ravnitanskog brega koji je okrenut prema Ibru, otkriveno je, prilikom prokopavanja useka za put, mnotvo grobova sa slobodno sahranjenim pokojnicima. Prilikom kasnijih poljoprivrednih radova, metani su otkrili i nekoliko zidanih grobnica i sarkofaga. Stoga se itava juna padina ovog brega moe tretirati kao jedna, i to najblia nekropola naselja. Oko 1 km SI od naselja u Luka, na desnoj obali Soanske reke, na strmoj padini izbrazdanoj brojnim jarugama, koje narod naziva Prisoje, otkriven je, od 1932 god. pa nadalje, vei broj grobova. Radi se, dakle, o jo jednoj nekropoli, ali se ona vie ne moe vezivati direktno uz glavni deo naselja. Na vrhu litice iznad Kr-male u selu Soanici raspoznaju se ostaci obimnog zida, koji zahvata prostor od cca 9.000 m2. U unutranjosti ovog prostora vidljivi su tragovi brojnih graevina. Na strmini koja se sputa k seoskoj crkvi nailazi se na graevinski materijal, fragmente keramike i novac. Sve ukazuje da se radi o utvrenom naselju rimskog perioda, koje je izgraeno neposredno iznad ostataka starih rudarskih jama i manje izrazitih gomila zgure, koje su najveim delom pokrivene humusom. irem podruju naselja u Soanici pripada i grupa graevina na potezu Bresje, koji se nalazi u ataru sela Slatine, na terasi iznad desne obale Ibra. U ostacima graevina nesumnjivo rimske provenijencije otkriven je jedan znaajniji epigrafski spomenik, a u obali Ibra raspoznavali su se, do pre nekoliko godina, ostaci tri grnarske pei. Posebnu grupu objekata koji se povezuju s postojanjem antikog naselja u Soanici ine ostaci starih rudarskih radova. U ovom trenutku, bez detaljnijih istraivanja, veoma je teko ustanoviti njihovu pripadnost. Kako je u kompleksu Kopaonika, a delimino i Rogozne, kroz ceo srednji vek postojala veoma iva rudarska aktivnost, to je teko izdvojiti rimske radove od onih poznijih, srednjevekovnih. Ovo vai psosebno za ostatke rudarskih jama na brdu Gradac, koje se nalazi izmeu sela Slatine, Soanice i Ceranje. Danas se na mestima zvanim Ceovi i Opine razaznaju brojni tragovi potkopa i gomile zgure, koja je najveim delom koncentrisana du Cerenske reke. Jedino se ostaci potkopa u podnoju litice ispod utvrenja na Sokoljai mogu se s veom sigurnou pripisati Rimljanima, jer se nalaze sklopu rimskog utvrenja i naselja. Ipak se najznaajniji i najobimniji ostaci rudarskih i metalurkih objekata nalaze na prostoru Plakaonice, u masivu Rogozne. Ovaj rudni revir udaljen je od ostataka naselja u Luka cca 10 km, a najnovija geoloka istraivanja potvrdila su pretpostavku da je glavni deo rudne mase iskorien jo u rimskom periodu.

17

Iako na planini Rogozini, esp. u kompleksu Plakaonice, postoje tragovi snane koncentracije rudarskih i metalurkih postrojenja, srednjevekovni izvori ne spominju ovu planinu kao oblast u kojoj je bilo rudarske delatnosti. GRAEVINSKI OBJEKTI U MUNICIPIUMU DD I NjIHOVE KARAKTERISTIKE A. FORUM Nalazi se na istonom rubu naselja vrsto formiran i omeen pravougaoni prostor, irok 25, dug 38 m uobiajene proporcije sredinjeg trga grada po duini orijentisan sever-jug, a na istonoj i zapadnoj strani zatvoren je linijom stubaca portikata na severnoj ivici, u osi kompleksa, nalaze se ostaci HRAMA, graevine kvadratne osnove, sa stepenitem, tremovima i celom 2 potpuno jednake PRAVOUGAONE IZDUENE GRAEVINE, koje se nalaze na istonoj i zapadnoj strani sredinjeg prostora zajedno s ogradnim zidom na junoj strani, koji predstavlja produetak junih zidova bonih graevina, dobila se vrsto formirana, simetrina arhitektonska kompozicija, rasporeena na 2.775 m2 ispred junih zidova rasporeeni su stupci PORTIKATA, koji ravnomerno prate liniju glavne fasade graevina i sredinjeg prostora dvorite s portikatom i bone graevine sagraeni iznad ostataka starijih graevinskih objekata, iji se pravac prostiranja znatno razlikuje od onog koji imaju sastavni delovi foruma. To stvara karakteristinu stratigrafsku sliku, koja velikim delom odgovara onome to je konstatovano na drugim delovima naselja i ovde su dve graevinske faze, nezavisne jedna od druge, pri emu ona mlaa ne uzima u obzir pravce prostiranja graevina iz prethodne faze. Nema pojava da se stariji zidovi adaptiraju u nove svrhe radi se naprosto o potpunom prenebregavanju oblika i funkcija prethodnih graevina i stvaranju sasvim novih graevinskih objekata, s novom funkcijom i izmenjenim pravcem pruanja zidova. Jedini izuzetak: HRAM NA FORUMU pripada starijoj graevinskoj fazi, ali se, zbog svoje funkcije i karaktera, uklapa u novu urbanistiku shemu i osnovnu koncepciju novoizgraenog kompleksa foruma. Forum : a) 2 bone pravougaone graevine / HORREA b) UNUTRANJE DVORITE S PORTIKATOM c) HRAM d) GRAEVINSKI OBJEKAT u osi sredinjeg prostora

18

a) HORREA 2 bone, podune graevine, imaju potpuno istovetan oblik izduene, trobrodne prostorije, monumentalnih razmera 2 reda po 7 stubaca, rasporeenih po duoj osi, dele jedinstveni prostor graevine na 3 jednaka broda snani pilastri ravnomerno rasporeeni na unutranjoj i spoljanjoj strani zida ISTONA / GRAEVINA A 43,3 x 16 m ZAPADNA / GRAEVINA C 42,7 x 15,5 m Graevine su spojene zajednikim zidom koji produava njihove june fasade, a istovremeno formira i granini, juni zid sredinjeg prostora Obe graevine komuniciraju na 2 strane: po jedna vrata se nalaze na junim zidovima, to se ponavlja i na duim zidovima, okrenutim prema sredinjem prostoru TEHNIKA ZIDANJA: obe graevine su sagraene na zemljitu na kom su ve postojali stariji arhitektonski objekti GRAEVINA A oigledno postavljena na ranije pripremljenoj terasi GRAEVINA C temelji ukopani u zdravicu i glinoviti sloj Zidovi: od razliitog kamena grubo pritesano kamenje i krupni reni obluci U donjim zonama zidova, esp. u konstrukciji pilastara i stubaca masivni tesanici od andezita ili dacita, koji su vaeni u oblinjim kamenolomima Komadi opeka, zajedno sa sitnim kamenom, upotrebljeni su kao elementi liva kojim je ispunjen sredinji deo zidova Samo se na zidu u graevini C jasno izdvaja sloj od 5 redova opeka, koje na visini prozora izravnavaju redove kamena Karakteristino je da se u livu, u kome osnovnu masu ini vrst kreni malter, izmean samo s peskom, sporadino se nalaze i komadi veih pitosa, a isto tako i mnogo fragmenata tegula i crepova esta upotreba spolija: ugl. fragmenti nadgrobnih stela, ali i delovi stubova, i elementi arhitektonske plastike redovi opeka: upotrebljavani i za izvoenje ivica na ulazima graevine, i tad se esto kombinuju s pravilno poreanim kvaderima andezita ili dacita opeka je jedini graevinski materijal korien za svodove i lukove, moda u kombinaciji s livom OBLIK GRAEVINA: prostornost, debljina zidova i stubaca i sistem pilastara implicira na postojanje spratne konstrukcije, od koje nita nije ouvano podrumske prostorije dvoslivni krov za pokrivanje sluile tegule i imbrices, jer su njihovi ostaci naeni i u unutranjosti graevina, i du spoljnih strana zidova b) SREDINjI PROSTOR S PORTIKATOM c) HRAM NA FORUMU Posveen Antonoju Hram Antinoja najstarija sigurno datovana graevina : 136-138 AD 19

Hram je sagraen na 1,10 m visokoj platformi krepidomi, do koje vode etiri stepenika DIMENZIJE HRAMA: 15,75 x 14, 25 m JEDNOSTAVNA ARHITEKTONSKA SHEMA pravougaona cela opkoljena s 3 strane tremom, dok su dve bone alae zatvorene produetkom severnog zida cele trem je oivien stilobatom koji lei na jednostavnoj, zidanoj supstrukciji u osi cele, na njenom severnom zidu, nalazi se polukruno formirana platforma eksedra, visoka 0,90 m ulaz u celu irok je 3,60 m i smeten po sredini juog zida platforma na kojoj je podignut hram formirana je od stereobata, koji je izgraen od grubo pritesanog, utog peara STILOBAT: od monolitnih kamenih blokova ARHITEKTONSKA PLASTIKA: izvestan broj fragmentovanih tambura stubova i kapitela STUBOVI: od krenjaka, sasvim glatko stablo, bez kanelura KAPITELI: izraeni od iste vrste kamena, imaju jonske volute i sve karakteristike rimske verzije ovog stila obrada detalja je neprecizna poptuno nedostaju delovi glavnog venca, arhitrav, delovi zabata i ornamentalni detalji arhitrav: od blokova andezita venac: verovatno nije bio ukraen ornamentima d) STARIJE GRAEVINE NA PROSTORU FORUMA Zapadni deo foruma: GRAEVINA S HIPOKAUSTOM Na pravcu istonog perimetralnog zida graevine C, a ispod temelja ostaaci odaje jedne od starijih graevina Zgrada izduenog oblika osnove Verovatno postojala u vreme kad i hram moda ak i ista graevinska faza Ta graevina i hram : vrlo slina, gotovo identina, struktura zidova Najvei deo graevine je uniten, i to najverovatnije nasilno, kako bi se oslobodio teren za izgradnju foruma Teko odrediti namenu ove graevine Jedna bolje ouvana odaja, u severoistonom uglu graevine : 3 reda suspenzura i delovi hipokausta GRAEVINA S HIPOKAUSTOM Na podu : od opus cimeticiuma poreana su 3 paralelna reda kvadratnih opeka, koje se inae upotrebljavaju za izradu suspenzura Na istonom delu foruma: delovi TREMA Radi se o etiri kubine baze od dacita postavljene na kvadratnoj osnovi od naslaganih oblutaka Na itavom prostoru oko pomenutih baza nalazi se sloj malterne oplate obojene crvenom bojom U jugozapadnom delu graevine A: TEMELJNI ZIDOVI NEKE GRAEVINE; premalo elemenata za njenu identifikaciju

20

Starijoj graevinskoj fazi pripadaju i delovi VODOVODNE MREE 26,75 m duga olovna cev Delovi razvodnih cevi Svi stariji graevinski ostaci, ukljuujui i delove vodovoda: jedinstveni kompleks Te graevine uklonjene, a njihovi ostaci su zatrpani slojem zemlje kojom je nivelisan teren Hram: jedini preostao iz starije faze Forum rimskog naselja u Soanici pojavljuje se u obliku za koji nema direktnih analogija u drugim rimskim gradovima. Stoga on predstavlja jedinstvenu tvorevinu, ija geneza pokazuje izuzetne osobine i ima malo veze s razvojem oblika drugih foruma. Ovim svojim karakteristikama, forum u Soanici izdvaja se iz kruga dosad poznatih centralnih trgova rimskih gradova Slobodni, porticirani prostor predstavlja odliku svih dosad poznatih foruma u provicijskim rimskim gradovima, pa i na nekim forumima Rima. Portici na ovim, veoma frekventnim delovima grada, sluili su kao zatita od vremenskih nepogoda i stoga, zajedno s hramom koji je veoma esto Kapitolijum, predstavljali obavezne elemente foruma.Meutim, na forumu u Soanici pojavljuju se 2 paralelne, podune graevine, koje, na osnovu svojih osobina, mogu da budu specifini HORREA. U dosad poznatim primerima, graevine ove vrste ne stoje neposredno na forumu. Njih ne poseduju ni FORA VENALIA, pa poreklo ovih elemenata foruma u Soanici treba traiti na drugom mestu. B. BASILICA URBANA Juno od foruma, na suprotnoj strani od decumanusa maximusa, nalaze se ostaci graevine bazilikalnog oblika zahvata P od cca 880 m2 ; pravougaone osnove: 55 x 16,75 m 3 osnovna dela: 1) atrium s prostranom eksedrom 2) trem 3) duga, trobrodna prostorija, na ijem se istonom zidu nalazi polukruna apsidaTEHNIKA ZIDANJA:

od lomljenog kamena i oblutaka; manje spolija nego na forumu 1) ATRIUM: dim. 14 x 7 m; nalazi se u severnom delu; na istonom zidu dublja eksedra iji je otvor bio luno zasveden; nepravilni polukrug /neznatno poluelipsasta/; u utu atriuma: fragmenti profilisanih opeka od krovnog venca; 2) TREM: red od 5 stubaca pravougaone osnove, koji su nosili krov otvorenog trema 3) TROBRODNA SALA koja se u osi srednjeg broda zavravala polukrunom apsidom; spolije upotrebljene za nadvratnik i prag; dovratnici od opeke i andezita; 3 VRSTE STUBOVA: s krunom, pravougaonom i elipsastom osnovom, naizmenino postavljeni; od dacita; stubovi su postavljeni na visoke, kvadratne baze, ija se gornja povrina pretvara u neveto izvedeni torus; kapiteli specifinog oblika: okrugli, elipsoidni ili pravougaoni kapiteli ukraeni jednostavnim motivom vertikalnih kanelura, koje se u osnovici zavravaju polukrunim, plastinim izboinama; luna konstrukcija: oslonjena 21

najverovatnije na abakuse kapitela, izraena od opeke i maltera; nema galerije zidovi srednjeg broda nadvisuju zidove bonih brodova oblik graevine i njen poloaj u odnosu na forum nedvosmisleno su ukazivali na injenicu da se radi o jednoj BASILICA FORENSE, odnosno da je ova graevina BASILICA URBANA MUNICIPII D D; u naelu, lociranje bazilike uvek je povezano s postojanjem foruma, s kojim ona stoji u neposrednoj vezi, dopunjujui ga svojom funkcijom uprkos injenici da bazilika u Soanici ne ulazi direktno u sklop graevina na forumu, jer ih razdvaja decumanus maximus, njen poloaj juno od sredinji trg grada, dala je jo jedan element za odreivanje njene namene; naime, po Vitruvijevim preporukama, BASILICA URBANA podizana je najee na junoj strani foruma. C. TERME Na istoj terasi na kojoj je izgraena basilica urbana, ali i na junom rubu ovog prostora, otkriveni su delovi graevinskog kompleksa, koji, na osnovu mnogih arhitektonskih detalja, pokazuje da se radi o graevini termalnog karaktera P = cca 1.200 m2 Ovalna piscina, hipokaust, etc. NALAZI: 1. Mnogobrojni fragmenti kermike: uglavnom imitacije terra sigillate: zdele ravnog dna, otro profilisanog stajaeg prstena, i s kosim urezima pri obodu; zdele debljih zidova s izrazito posuvraenim, irokim obodom 2. Fragmenti bojene malterne oplate tragovi crvene, zelene, oker boje; neki s detaljima biljnog zelenog ornamenta IV. METALURKI OBJEKTI Severoistono od foruma, na levoj obali Soanske reke, ali jo uvek u arealu naselja, nalazili su se objekti povezani s metalurkom delatnou Na zapadnoj padini Ravnitanskog brega, na lokalitetu Majdan, i u njegovom podnoju, bile su do pre nekoliko godina nagomilane velike koliine olovne zgure. Najvei deo bio je rasporeen u trouglu kojeg zatvaraju eleznika pruga, put Kosovska Mitrovica Raka i Soanika reka, na prostoru od cca 6.500 m2 U neposrednoj blizini ovog ljakita razaznavale su se 2 do 3 pravougaone prostorije, izdubljene u steni, za koje narodno predanje tvrdi da su ostaci topionica. Ove odaje unitene su prilikom izgradnje puta, negde c 1920 godine. O. Davies naao je ovde i tragove kanala za vodu, koje i on povezuje s postojanjem topionica. Istovremeno, on je utvrdio i ostatke metalurkih pei, koje su, po njegovom miljenju, bile ozidane kamenom i obloene glinom Intenzivna obrada zemlje i vaenej kamena iz oblinjeg kamenoloma, unitili su sve ostatke, tako da je nemogue rekonstruisati ih

22

V. NEKROPOLE svuda prilozi malobrojni A. RAVNITE Skeletni grobovi, u pravougaonim jamama, slobodno sahranjeni ili u drvenim sanducima /ostaci grubih, kovanih eksera/ Naena i grupa od 50 sarkofaga od olova, sa skeletima 2 groba ozidana opekom nekropola iz kasne antike 4 vek B. PRISOJE Ova nekropola je udaljena cca 1 km od naselja, i moda je treba vezati za ostatke antikog utvrenja na brdu Sokoljaa Nekoliko grobova s konstrukcijama od opeke; jedna takva grobnica: duina 2 m, irina 0,42 m, neobine konstrukcije s jedne strane je izvedena od horizontalnih, a s druge od nasatice postavljenih opeka; unutranjost je oplaena belim malterom Ima i skeletnih, i grobova s kremacijom Jedan grob s kremacijom: pepeo i kosti pokojnika su postavljeni na kamenu plou; grobni prilozi: deo kraeg gvozdenog maa i njegovih korica s bronzanim okovom, bakarni prsten jednostavne profilacije i fragment lune fibule 1 grob vojnika: lem, ma, luk i strele, i corona civica 3-4 vek C. SEVERNA NEKROPOLA Neposredno uz rub naselja 1 nadgrobna ara od krenjaka 2 groba Poloaj Mun DD kod Soanice mora se vezivati za postojanje prostrane rudne oblasti, bogate rudama olova, srebra i zlata, koja je zahvatala planine Rogoznu i Kopaonik, u ijem se sreditu nalazi. Kako se njeno postojanje iskljuivo podreuje organizaciji i metodama eksploatacije ovog rudnog basena, i izuzetno znaajnoj ekonomskoj grani kakvo je u antikom svetu bila rudarstvo, to su razumljivi i razlozi jnene relativne izolovanosti. Poto nije bilo potrebe da se prilagoava ire zamiljenoj politici razmetaja gradova u ovom delu rimskog sveta, i njenoj povezanosti s putnom mreom koja ih je objedinjavala, naselje u Soanici nastalo je na ovom mestu koje su diktirale specifine prilike jednog izuzetno bogatog rudnog bogatstva. Stoga su njen nastanak i njen kraj povezani s ovim prirodnim pogodnostima koje formiraju, modificiraju njenu unutranju drutveno-ekonomsku strukturu i odreuju njeno trajanje. Za razliku od drugih naselja iz rimskog perioda na Kosovu i Metohiji, npr. Ulpijane, koja takoe lei u blizini bogate rudne oblasti, ali svoju ekonomiku zasniva na mnogo irim osnovama, to joj omoguava znatno due trajanje, Mun DD iskljuivo je povezan s onm ekonomskom granom koju mu namee priroda tla na kojoj se nalazi. 23

NASTANAK,

POLOAJ I OSOBINE IVOTNE MANIFESTACIJE

MUN DD

DUBOKO POVEZANE S

EKONOMSKIM INIOCIMA

Postoji malo izgleda da je dolinom Ibra, esp. onog dela klisure izmeu sela Vala i Ibarske Slatine, vodio neki od znaajnijih puteva NA OSOBENOST GEOGRAFSKOG POLOAJA RIMSKOG NASELJA U SOANICI NEPOSREDNO UTIU BROJNI LOKALNI FAKTORI, PRVENSTVENO NJEGOVA ZAVISNOST OD OKOLNIH RUDNIH REVIRA, S KOJIMA JE FUNKCIONALNO POVEZAN. Prirodne pogodnosti poloaja koji je dolinama planinskih reica vezan sa sreditima eksploatacije rude, i to, Vuanskom i Grkajskom rekom s revirom Plakaonice, a Soanskom rekom sa sredinjim masivom Kopaonika, uslovile su da je naselje postavljeno na taki gde se one stiu, ulivajui se u Ibar. Ako se ovome doda i injenica da je prisustvo snanih vodenih tokova bitno za izvoenje tehnolokih procesa u metalurgiji rimskog perioda, onda se i ovaj element mora uzeti u obzir kad se govori o razlozima koji su diktirali osnivanje naselja ba u ovom delu Ibarske doline. Nije ni malo udno to su metalurki objekti, ije tragove nalazimo u arealu naselja, udaljeni od mesta gde je ruda eksploatisana. To je est sluaj kod rudarskih naselja u antici, pa se ovo ponavlja i u primeru Mun D D kod Soanice. Ibarska rudonosna oblast, u ijem se sreditu nalazi Mun D D, predstavlja jedan od najsnanijih rudnih revira antike u naoj zemlji. Zasad nije poznata nijedna rudonosna teritorija na Balkanu u kojoj je ova aktivnost bila tako intenzivna i ostavila za sobom toliko tragova. V. Simi smatra da je kopanje ruda, prvenstveno srebra, zapoelo ovde znatno pre dolaska Rimljana, i da je bilo podstaknuto razvojem rudarstva u helenistikoj Makedoniji. Rimljani samo nastavljaju, slino primerima u Bosni, prethodno praistorijsko rudarstvo, proiruju ga i formiraju u okvirima novih proizvodnih odnosa. Neizvesno je samo vreme aktiviranja rudarstva u kompleksu Rogozne i Kopaonika. Spomenik iz Rudnice pripada poetku 2 veka, tj. vremenu Hadrijana. Ara iz Soanice koju je postavio carski osloboenik Amandus, najverovatnije PROCURATOR METALLORUM, neto je poznija, i moda pripada periodu vladavine Antonina Pija. Kad se ovo povee s ve poznatim intenziviranjem korienja prirodnih potencijala balkansko-podunavskih provincija, zapoetog od vremena imperatora Trajana, onda se moe pretpostaviti da aktivnije uee Rimljana u eksploataciji rudnog blaga u ovoj oblasti zapoinje negde oko kraja 1 i poetka 2 veka. Meutim, sigurno je da se prethodna rudarska delatnst ne prekida, mada su nam njene forme nepoznate. injenica da Trajan kuje novce s natpisom na reversu METALLI DARDANICI ili samo DARDANICI, ukazuje na prethodnu razvijenost ovih rudnika, koji ve u Trajanovo vreme predstavljaju formirane ekonomske centre. Analizom materijala iz Soanice i obraanjem panje na impoznatne ostatke antikog rudarstva u kompleksu Plakaonice na Rogozni, moe se s veom sigurnou odrediti oblast u kojoj su se nalazili ovi rudnici. Na ari koju je postavio konzul beneficijar Sept. Vitalis nazaneno je i ime stanice u kojoj je on sluio. To je STATIO M. DARD. = dakle, stanica koja je uvala sigurnost ovih

24

DARDANICI, kako itamo skraenicu s natpisa. Ara je podignuta u periodu vladavine din. Severa. Mun D D okruuju dva izuzetno bogata revira:METALLA

1.

KOMPLEKS KOPAONIKA ostaci starijih rudarskih rovova: ispod brda na Sokoljai i na padinama brda Gradac; teko razdvojiti ta je rimsko, a ta srednjevekovno NA SEVEROZAPADNOM KRAJU PLANINE ROGOZNE na brdu Zminjak i oko lokaliteta Plakaonice: ogromne koliine halda /selektirane rudae/; konstrukcioni detalji galerija i nain izdvajanja rude /olovno-srebrna ruda/ - Rimljani

2.

NAISUS

Naisus se vezuje za ime reke Niave Navisus. To bi trebalo da je tako. Samo ime

Niave je verovatno trako. Kod Priska postoji podatak koji govori o Naisu, i kae da je posle rata Huna i Romeja, Atila traio da granica ne bude na Dunavu ve na reci Danubi koja je u kontekstu Naisa. Sada se naziv Danubi prvi put koristi za Niavu. Imajuu u vidu da je Prisk vie puta bio u Naisu teko da je mogao da pogrei. Moda je kasnije prepisiva pomeao. Ima i trako ima Danuba koje se vezuje za reku. Mogue je da je dolo do promene imena, a moda gornji i donji tok imaju razliito ime. Naisus se prvi put pominje kod Ptolomeja. On kae da u Dardaniji ima 4 velika grada: Ulpijana, Naisus, Skupi i Aribation. Kada je Naisus postao municipijum? Ne zna se. Iz injenice da se ne pominje u onom spisku gradova iz Viminacijuma odakle se dobijaju novi vojnici (samo municipiji i kolonije) zakljuuje se da tada (169.g.) nije to bio. Medjutim taj laternon nije ceo ouvan (oko 40% je ouvano), pa je moda i bio u spisku. A ako i nije bio, to ne znai nita. To je laternon za samo jednu legiju i jednu godinu, jer ako su predhodne godine dali vojnike za neku drugu legiju ne bi ni bili u spisku. Marko Aurelije kada ratuje sa Markomanima stvara lokalne jedinice i jedna od njih je smetenja u Naisu, a druga u Timok Minor (?). Onda je tada on ve bio municipijum, a ovo se odvija 170.g. Remesijana je manja i ona je postala municipijum u vreme Trajana. Onda teko da nije i Nais tada dobio municipij. Nais je na najvanijem stratekom mestu Balkana. I tu je pre toga bio neki praistorijski grd (Traki, Dardanski, Keltski?). Misli se da je tu bio prvi vojniki logor ak i pre nego to je uspostavljena provincija. Cecina Sever je negde iz Mezije doveo veliku vojsku da skine opsadu za vreme panonskih ustanaka. Veovatno su tu bile te legije (14/15.g.) dok nije formirana provincija, pa legije idu na Dunav, na granicu. U Naisu ostaju kohorte, a najglavnija je kohorta sekunda Aurelija Dardanorum, koju je formirao Marko Aurelije. Logor kohorte prime Aurelija Dardanorum je poznat, pa je

25

verovatno i u Naisu takav. Pravougaono, iz sredine 1.v, po osobinama isti kao u Viminacijum, ali manji (sa kulama, kapijama i seenjem na 1/3 2/3). Gde je logor onog Severa, ne zna se (bio je od drveta). Nije na putu jer se ne javlja u itinerarima. Verovatno je uz Moravu. To utvrdjenje je naputeno i ovo novo utvrdjenje je u samom gradu. Sa podgradjem... Danas je preko njega turska tvrdjava, ali rimska je vea. U ovom izgledu grad ulazi u kasnu antiku. Tada Naisus doivljava uspon jer je tu rodjen Konstantin Veliki. On je ukrasio grad. Prvi car iz tog kraja je Klaudije II Gotski (268-270.g.). On je bio potovan jer je pobedio Gote i poginuo u borbi. Pobedio ih je kod Naisa tako to im je doao iza ledja dok su opsedali grad. Uspeo je jer je znao okolinu odlino. Odatle je i njegov rodjak po majci Konstancije Hlor. Njegov sin je rodjen u Naisu Konstantin Veliki. Naisus postaje carski grad. Tu su rodjeni i neki drugi carevi kasnije. Tada su verovatno zazidani neki ulazi i stavljene velike kule na uglovima. Ispod tvrdjave, malo dalje je reka. Tu je bio most i tu je nadjena glava Konstantina. Sa suprotne strane most je delio jedno utvrdjenje sa lepezastim kulama koje su karakteristine za Konstantinovo vreme. Nadjen je 1904.g. jedan tas na kome pie u vreme cara Konstantina ova tvrdjava je sagradjena. To ne moe biti ona velika iz vremena Trajana, koju je opravljao Aurelije, pa Dioklecijan. To je verovatno ona preko reke. Prvi pomen utvrdjenja je od Julijana koji je boravio u Naisu. On kae da je Naisus mnogoljudan grad, vie puta opsedan, ali nikada osvojen. Podatak iz 361.g. Pitanje je kada je on to bio opsedan? Verovatno Goti (za vreme Klaudija II), a moda Goti i pre 253.g. Moda Kostobici 169.g. (tada je pala Serdika, a Naisus je onda odoleo). Hunsku opsadu 441.g. opisuje Prisk. On kae da su Huni preli reku i na zemljitu izmedju reke i zidina postavljaju sprave. Ovnovima su provalili u grad. Tada je grad pao. Prisk 447.g. ponovo tuda prolazi i kae da je grad jo uvak razruen i pust, pa su oni zanoili dole u polju, dalje od reke, jer su tu jo bile kosti poginulih. 481.g. u Naisu su Ostrogoti. I Jerdanes kae da je Nais prvi grad Ilirika (to je preterano, jer Iliriku pripadaju i Salona, Viminacijum, Sirmijum). Moda misli da je prvi na koji se naidje kada se ide iz Trakije. Ako se ide odatle prvi grad bi bila Remesijana (Bela Palanka), ali Nais je verovatno bio bei i veeg ranga. Nemamo podatke da je Nais ikada proglaen za koloniju, ali imajui u vidu njegov znaaj teko da nije bio. Ovime ne objanjava zato je vieg ranga od Remesijane. Tada gotski kralj (otac Teodorihov) u Naisu ostavlja malu posadu. Zato malu posadu? Verovatno zato to je grad bio obnovljen, imao vrste bedeme (za vreme Zenona ili Anastasija). Justinijan ga isto obnavlja kada obnavlja Serdiku. Zato to on radi ako ga je obnavljao Zenon ili Anastasije? Zato to je stradao u zemljotresu 518.g. koji je bio ogroman, najvei na Balkanu, sa epicentrom u Skupiju, i oko njega se sruilo 40 gradova. Svi ostali

26

potresi od onda bili su njegovo smirivanje. Na bedemu starog utvrdjenja, na delu ka Niavi vidi se pucanje i pomeranje koje moe biti jedino tektonsko. Njega nije obnovio. Tamo gde je danas autobuska stanica u Niu nadjen je polihromni bedem irine 6m, veoma moan, kao Solunski. To je verovatno obnova Justinijana, koji nije obnavljao staro utvrdjenje i grad, jer su verovatno bili veoma razrueni. Nadjene su jedne velike terme pored bedema starog utvrdjenja. Takve velike su gradjene van okvira grada da se tu okupaju oni koji dolaze pre nego to dodju u grad. Onda bi se nastavak onog ogromnog zida treba traiti iza termi. Ima nekih indicija da je postojao jo jedan logor u blizini (nevano).

REMESIJANA

Dananja Bela Palanka, u Poniavlju. Naziv je nejasan. Po nekima je keltskog porekla po keltskom plemenu Remi. Drugomiljenje je da je trako i da se vezuje za vezuje za lino ime Remeses. Oba su podjednako verovatna. Ne pominje se ravnopravno sa ostalim gradovima u nabrajanju. Javlja se jedino u itinerarima u Kunkciji mansija usputne stanice na putu Naisus-Serdika gde je moglo da se prenoi. Pominje se kod Herokla koji pravi popis 950 gradova carstva , ali samo municipija i kolonija. Druga potvrda je Viminacijski laterkum gde se za jednog vojnika kao poreklo navodi slovo R. Moglo bi biti Ratijarija, ali ima ih 40-ak koji imaju oznaku Rat, a to je Ratijarija. Onda u Meziji nema vie ni jednog grada na R osim Remesijane. Postoji jedan kastrum Regine kod Golupca, ali iz kastruma nisu regrutovani osim izuzetno (kada su vambrana deca), i tada se pie i kastra ...... ispred naziva. Ima jo jedan grad kolonije koji poinje na Ris...., ali ne zna se dalje. To je negde kod ajnia i Rudog. To jeste u Dalmaciji, ali poto tada vie nema vojske moda su ih slali ovamo. Ipak se misli da je to pre Remesijana. U jednom spisu Remesijana se pominje kao centar svoje oblasti sa oko 40 kastela okolo, ali ni to nije presudno jer centar nije morao biti grad. U Remesijani je odravan provincijski sabor. O tome znamo iz vie direktnih i indirektnih zapisa. Tu se spominje respublica urb koji neki tumae kao Ulpijana, a neki misle da je naziv bio Remesijana Ulpija. Nejasan je odnos Remesijane sa Naisom. Jer ako je Remesijana onda bila municipij, a za Nais jo ne znamo da je. Remesijana je ispod dananjeg grada i teka je za iskopavanje. U centru grada ispod jedne zgrade je ostavljen deo foruma. Utvrdjenje je pravougaono sa ukoenjem. Na uglovima su krune ili oktogonalne kule (kasne izgradnje u vreme Justinijana), a na bonim uglovima su pravougaone kule. Forum bi trebao da bude u preseku dve ose, ali nije. Ima hram (1), portike okolo, a na jugu je bazilika (2). Misli se da je to bio koncilijum sa Jupiterovim hramom (3) u preseku osa gde su bili votivni darovi. 27

Zato staviti koncilijum na samu granicu? Oni su skoro uvek tako postavljeni na

mestima gde se ulazi u provinciju. Remesijana je najverovatnije stvorena u vreme kada i koncilijum. Da bi moglo biti ovako organizovan grad sa izmetenim foruma. Verovatno je sve odjednom za vreme Trajana, pa se zove Ulpija Remesijana i onda je dobila status municipija. Onih 40 kastela okolo nam nisu dovoljno poznati. Pominju se Bripara (na trakom bi znailo trg uz vodu), Kvimidava (isto trako), Dalmates (oznaava doseljenike iz Dalmacije, verovatno rudari), Frerarija (ime oznaava preradu Fe), Drasimarka (marka na germanskim jezicima oznaava strau to bi znailo da su tu bili utvrdjeni Geramni kao federati). Ako bi se par njih nalo i lociralo bilo bi lako locirati ostale jer su bili du puta. Sv. Nikita iz Remesijane bio je episkop iz Remesijane. Bio je jedan od velikih boraca ortodoksnog hrianstva. Te Dei tj. Tebi Boe je njegova poema. iveo je u drugoj polovini 4. veka i bio je okruen episkopima (Serdika, Naisus...) koji mu nisu bili naklonjeni i bili su arijanci i podravali su ih tadanji carevi koji su takodje bili aijanci. On je trebao da pokrsti jednu ilavu populaciju Besa (trako pleme). On prevodi Bibliju na njihov jezik. Na slovenskom jeziku njihvo ime oznaava neto demonsko. Besi se lociraju na donji tok reke Marice, ali se sele jer su bili izuzetni tragai za zlatnim icama. Vezuju se svuda gde su rudna podruja. Njihov arheoloki trag su male humke ogradjene kamenom sa urnom ili rasutim pepelom u centralnoj jami i cela humka je prekrivena kamenom. Jedna su do druge i se starije. U njima je novac je iz 4. veka. Ovo je veoma arhaian nain sahranjivanja za ovaj period. Analogije se mogu nai na Rodopima i vezuju se za Bese. Ova populacija se dugo i ilavo odupirala i uvala svoj nain sahranjivanja, to se uklapa u priu o njima. Jo se pominje da je pokrstio Gote i Sarmate. Moda se misli na neke Gote i Sarmate koji su bili postava nekih utvrdjenja, ali su bili arijanci pa ih je ovaj moda samo preveo u pravu veru. U njegovo vreme bazilika je preinaena u hriansku i sagradjena je jo jedna ekstramuros sa malim grobljem. URBANIZAM REMEZIJANE OD 1. DO 6. VEKA Arheoloki lokalitet REMEZIJANA nalazi se na uem gradskom podruju Bele Palanke, na levoj obali Koritnike reke. Reka oiviuje istonu stranu naselja i uliva se u Niavu na SZ delu grada. U najranijem periodu gradu je esto menjan naziv: tako je u 3 veku prvi put spomenuto ime REMISIANA. U 4 veku naselje je oznaeno kao ROMANSIANA, u 6 veku kao RUMISIANA. ARHEOLOKI NALAZI LOKALITET 1 - ostaci utvrenja Trapezoidno utvrenje, dimenzija: Z=200 m, J=214 m, I=273 m, S=220m. Na ostacima turskih severnih i zapadnih bedema od lomljenog kamena dersovane zidine pronaeni su dublji vizantijski bedemi /redovi kamena i opeke s debelim malternim

28

fugama/ i rimski /tanje fuge i kamenom graeni/. Ispod turskih okruglih kula pojavljuju se osmougaone vizantijske i rimske etvorougaone osnove. LOKALITET 2 - Stara pijaca Najobimnija istraivanja do danas su sprovedena na lokaciji Stara pijaca. Neposredni povod za istraivanja bio je iskop za izgradnju stambeno-poslovne zgrade, tokom kog se nailo na tragove bazilikalne graevine. Pored nje je istraeno i nekoliko objekata iz rimsko-vizantijske epohe i kasnijeg doba. Ispitani objekti su ostaci iz tri graevinske faze. Centralni objekat je bazilikalna graevina iz II graevinske faze, nekoliko puta prepravljana i prilagoavana novim funkcijama. Na zapadnoj strani bazilike je apsida-tribunal, koja je celom irinom okrenuta jednobrodnom naosu. Temelji bazilike su fundirani u sloju ljunka koji je nanela reka, zidani su od lomljenog kamena i krea /opus incertum/. Mestimino presecaju suhozidove iz I graevinske faze, koji predstavljaju ostatke starijih objekata. Nadzemni deo bazilike zidan je tehnikom opus mixtum. Paralelno severnoj strani bazilike, na neznatnom odstojajnu, protee se zid, s istom strukturom zidanja, koja se na zapadnoj strani zavrava pilastrom. Na severnom delu ispitane lokacije otkrivena su tri stupca zidana od opeke i temeljni zid. Po tehnici zidanja i nainu fundiranja zid i stupci hronoloki pripadaju vremenu gradnje bazilike. Na junom delu lokacije naeno je nekoliko prostorija koje ine arhitektonsku celinu. U njima su pronaeni keramiki tubulusi za zagrevanje prekriveni opekom i fragmenti fresko-maltera. Prostorije se direktno oslanjaju na juni bedem, a po dubini fundiranja i po nainu gradnje temelja hronoloki pripadaju vremenu gradnje bazilike. U treoj graevinskoj fazi, prepravkom objekta se bitno menja funkcija bazilike. Pre svega rui se apsida i na poprenom zidu naosa formira ulaz. Izgleda da je tek tada naos podeljen na brodove. Po svoj prilici, u tom momentu se grade odvodni kanali, koji se pruaju spoljanjom stranom bonih zidova bazilike i sustiu u temenu nekadanje apside. Odatle zajedno produavaju u glavnu kloaku (?). Prilikom adaptacije bazilike delimino je poruen na isti nain kao i apsida i poduni zid do pilastra, uz severnu stranu bazilike. Sledea faza je nastala kao posledica saniranja objekata posle obimnih ruenja. Graevinske intervencije su krajnje primitivne i u nekim sluajevima izvedene u blatnom malteru. Nove prostorije ne mogu da se poveu u logiku celinu. Od arhitektonske plastike najznaajnija su dva masivna stuba od kamena-peara. Njima pripada i jedan impost kapitel s ranohrianskim krstom s jedne strane i znakom omega s druge. Pored ovih detalja naeni su i fragmenti mermerne oplate. Od pokretnog materijala pronaena je raznorodna keramika i novac iz rimsko-vizantijskog perioda. LOKALITET 3 - Biblioteka Na prostoru stare biblioteke 1977 god. izvrena su sondana istraivnja zbog izgradnje nove biblioteke. Tada je u gornjim slojevima otkrivena vea malterna povrina. Na njoj su leali fragmenti kamene plastike dva dela stuba, baza stuba, jonski kapitel 3-4 veka, kao i mermerni kapitel s krstom. Mestiminim probijanjem ove povrine sondama 1,5 x 1,5 m uoeni su ostaci starijih objekata. Po pravcu pruanja i nainu gradnje slini su graevinama na lokaciji Stara pijaca iz njihove druge faze.

29

Na junom delu ispitanog prostora uoeni su ostaci zidova - radi se o ostacima junog bedema starijeg utvrenja, jer je neto zapadnije, drugim povodom, naena snana masa zida s oblogom od peara. LOKALITET 4 - Bazilika van bedema Ekipa Narodnog muzeja iz Beograda 1956 god. otkrila je trobrodnu baziliku, koja se nalazi na cca 400 m zapadno od utvrenja. Uoene su dve faze, i to prva s apsidom i narteksom. Graevina je orijentisana u pravcu I-Z. LOKALITET 5 - Nalaz kod eleznike stanice Prilikom izgradnje pruge 1887 god. otkrivena je jedna graevina, a inenjer koji ju je otkrio ostavio je detaljan opis i skicu. Objekat je zahvatao P od cca 3.600 m 2, a otkriven je 300 m zapadno od eleznike stanice. Na skici se izdvajaju 2 vee prostorije /A i B/, oko kojih je niz manjih. U prostoriji A je uz istoni zid pronaen pod od opeke. Slino je i u prostoriji B, u kojoj su uoeni stupci koji najverovatnije formiraju trem. U polukrunom prostoru G naeni su otvor i fragmenti stakla i novca, dok se u prostoru D nalazi pe, to pokazuje da je to bila prostorija za grejanje. Prema sadraju i poloaju, radi se svakako o objektu profanog karaktera. LOKALITET 6 - Nekropole Na razliitim mestima u gradu utvreno je postojanje vie grobnih nalaza, koji se mogu tretirati kao nekropolske celine. Junu nekropolu ine dva dela uzvodno uz Mokranjsku reku. Jedan deo je na levoj, a drugi na desnoj obali reke. Deo severne nekropole je na uzdignutoj terasi obale Niave, kao i na kosini brda Ravalica. Zapadna nekropola je registrovana pored trobrodne bazilike zapadno od utvrenja, a istona je locirana na severnoj padini Velikog Kurila u dananjoj Novoj mali. Analize grobnih nalaza najee govore da se radi o kasnoantikom materijalu od 4 do 6 veka. URBANISTIKI RAZVOJ GRADA Remezijana - rimsko naselje Remezijana je po rimskom osvajanju ula u sastav provincije Gornje Mezije. Epigrafski nalazi ukazuju na rano formiranje naselja, koje je od 2 veka, za vreme Trajana, bilo znaajna urbana aglomeracija s definisanim administrativnim statusom. Naselje je najverovatnije bilo sredite i sedite uprave rudnike oblasti, koja je od izuzetnog znaaja u rudnicima bogatoj Dardaniji /metalla Dardanorum/. Rudarstvo e kao snana privredna grana tog vremena usloviti bri razvoj naselja, a kako su takve oblasti u carskom domenu, to e svakako uticati na njegov urbani izgled. Na ukupan kulturni okvir formiranja naselja uticae i romanizacija domorodakog stanovnitva. Centralna vlast je vodila smiljenu politiku romanizacije pojedinih podruja, kako bi se olakala eksploatacija prirodnih blaga. Odatle se u podruju Remezijane i pojavljuje toponim Dalmates. O izgledu tog prvog naselja postoje oskudni podaci. Izvesni terenski nalazi mogu se naslutiti na lokaciji Stara pijaca, koji pripadaju I graevinskoj fazi. Ispod bazilike pronaeni su ostaci suhozidova koji bi se mogli povezati s ostacima prvog rimskog naselja. Neizvesno je da li je u pitanju otvoreno naselje, ili je ono bilo zatieno vojnom posadom, za ije je potrebe izgraen kastrum.

30

Remezijana se nalazila na glavnoj saobraajnici Naissus - Serdica, i to na raskrsnici puteva koji iz grada vode prema unutranjosti teritorije /S-J/. Potreba za vojnom posadom u Remezijani poticala bi od potencijalne opasnosti od lokalnog stanovnitva, koje je aktivno i u kasnijim epohama. Prisustvo vojske u naselju potrebno je zbog same organizacije eksploatacije rudnika. Rudnika teritorija, kao fiskalni carski domen, pod neposrednom je kontrolom i brigom vojske, odnosno njena se organizacija poklapa s organizacijom rudarske teritorije. U izvesnim sluajevima, vojska je bila angaovana i na neposrednim radovima u rudnicima. Analogno vojnikom utvrenju formiranom u Remezijani, na samom poetku formiranja naselja, jeste TIMACUM MINUS u Ravni kod Knjaevca. Ovo naselje, s kojim se Remezijana granii, takoer je sredite rudarske oblasti, i u njemu je istraen vojni logor iz perioda 1-2 veka. Slina je situacija i u drugim rudarskim oblastima. Poetkom 2 veka u Remezijani je postojao vojni logor - kastrum. On bi ujedno bio i prvi smiljeni poetak urbanizovanog naselja, s tim to je neizvestan njegov taan poloaj. Arheolokim istraivanjima nisu izdvojeni ostaci najstarijeg utvrenja. Na mnogim lokalitetima kasnoantika i ranovizantijska utvrenja nastajala su proirenjem i ojaavanjem prvog vojnog logora. U tom sluaju bedemi logora u Remezijani nalazili bi se unutar potonjeg kasnoantikog utvrenja. Izgradnja ovog monog utvrenja jeste mogui razlog za unitenje prethodnog vojnog logora, zbog ega on nije uoen prilikom arheolokih radova. Takoe, na osnovu zakona o poklapanju urbanistikih planova, moe se zakljuiti da su glavne komunikacije trasirane jo u vreme vojnog logora kao njegova okosnica. Iz te planske doslednosti proizilazi da je Ulica M. Tita via principalis, a linija produenja Ulice K. Toia prema severu via praetoria. Od njihovog preseka na sve 4 strane prostiru se insule, po principu urbs quadrata. Remezijana - kasnoantiki grad Dogaaji u prva tri veka rimske dominacije Remezijanu ostavljaju izvan ratnih sukoba. To je omoguilo, s obzirom na privredni potencijal podruja, da se naselje intenzivno razvija, i da u 4 veku preraste u utvreni grad. Opte je prihvaeno da su potencijalni gradovi oni s pravom municipia ili colonia. Remezijana je pod Trajanom dobila neki oblik samouprave. Meutim, kako je teritorija grada zbog privredne aktivnosti u najveoj meri zavisila od centralne vlasti, otvoreno je pitanje njene gradske samouprave. Ima i primera da se u jednom naselju poklapaju municipalno pravo i centralna vlast, naroito rudnike uprave, ili da su te dve vlasti na neki nain integrisane u cilju potpunijeg korienja privrednog potencijala. Centralna vlast je pojedine sudske i druge upravne poslove prenosila na rudnike prokuratore, ije je sedite bilo u rudarskim centrima. Tumaenje nekih epigrafskih spomenika pokazuje da je Remezijana poetkom 3 veka toliko znaajno naselje u provinciji, da se u njemu odrava sabor gornjemezijskih gradova /concilium/, kao i da je u njemu sedite carskog kulta. Prema tome, smisao grada ne moe se traiti samo u njegovom pravnom statusu, ve pre svega u aktivnostima i potrebama njegovih stanovnika. U 3 i 4 veku Remezijana je svakako utvreni grad. Urbanistika shema nastavlja prethodn tradiciju urbs quadrata, koja se u punoj meri izraava tokom 4 veka. Urbani sklop jasno naglaava glavne komunikacije decumanus maximus i cardo maximus, koje

31

su ili nasleene od ranih logorskih principalis i cardo, ili su kao nove formirane u kasnoj antici. Dokaz o graddskom karakteru Remezijane ogleda se u postojanju foruma i karakteru pojedinih objekata. O tome svedoe objekti na lokaciji Stara pijaca. Bazilikalna graevina sa zapadnom orijentacijom apside-tribunala /II graevinska faza/, ukazuje na njen civilni karakter. Ovakav tip graevine definie se kao basilica urbana, a nastala je u 3 ili 4 veku, na ta ukazuju kako pokretni materijal, tako i graditeljske pojedinosti /projektni modul, tehnika zidanja, i sl./. Civilni karakter bazilike na lokaciji Stara pijaca od vanosti je za razmatranje centralnog dela grada. Ovakvi objekti po pravilu su u direktnoj vezi s forumom, koji je prostrorno i funkcionalno sredite grada. Potujui osnovne kanone o gradnji, bazilike se lociraju s june strane foruma. Logino je da je ista kompozicija i u Remezijani, pa u tom sluaju ostaci stubova na severnoj strani isptanog prostora predstavljaju junu stranu portikata foruma, koji se odatle prostire do gradske komunikacije decumanus maximus. Sa zapadne strane forum je oivien drugom komunikacijom cardo maximus, kojom se i ulazi na forum. Ostaci objekta na ispitanom prostoru izmeu bazilike i portikata predstavljaju verovatno ostatke taberni, itnica ili zanatskih radnji, koje po pravilu oiviuju forum. Forumi i drugi vani objekti se nalaze unutar utvrenja na svim lokalitetima, pa i u Remezijani. Trasa junog bedema starijeg utvrenja ujedno je i trasa kasnoantikog utvrenja. Na to neposredno ukazuju dva momenta: konfiguracija terena ne prua drugu mogunost za poloaj junog bedema, a uz to su ostaci objekta na junom delu lokacije Stara pijaca neposredno oslonjeni ne bedem, i s njim obrazuju graevinsku celinu. Ovi objekti pripadaju vremenu gradnje civilne bazilike, to se zakljuuje na osnovu dubine i naina fundiranja, kao i ujednaenih niveleta temeljnih proirenja. S obzirom da juni bedem i ostale 3 strane utvrenja ine jedinstvenu celinu, proizilazi da je starije utvrenje nastalo u irem vremenskom okviru 4 veka. Tome u prilog ide oblik kula koje u potpunosti izlaze na spoljnu stranu bedema, to je koncepcija koja preovladava u izgradnji utvrenja u 4 veku. Na to ukazuju i analogije s balkanskog podruja: postojanje poligonalnih kula na uglovima /najverovatnije i na kapijama/, kao i njihova interpolacija sa etvorostranim kulama na bedemskim platnima, do sad je uoeno na starijem utvrenju Gamzigrada i na Dioklecijanovoj palati u Splitu. Ako se jedinstveno posmatraju oblik i veliina starijeg utvrenja u Remezijani, kao i morfologija njegove unutranjosti s naglaskom na cardo, a pre svega decumanus maximus, indkativna je slinost s palatama - kastra, kao to su Gamzigrad i Dioklecijanova palata. Remezijana je svakako u kasnoj antici zahvatala ire podruje od utvrenja. Mautim, malo je podataka na osnovu kojih se mogu rekonstruisati veliina i granica podgraa. Jedini je pronaen na lokaciji kod eleznike stanice. To je verovatno objekat kasnoantikog perioda, kakav se ve pojavljuje kod drugih gradova kao villa suburbana. Postojanje grobnih nalaza u okviru objekta i oko njega ne remeti ovu konstataciju, ve upuuje na mogunost da je ovaj objekat u kasnijem periodu prepravljen za sakralne potrebe. Poloaj ovog objekta na pravcu cardo maximus govori o ortogonalnom planu grada i izvan bedema /gradski ager/, to bi takoe bilo u duhu rimske, odnosno kanoantike planimetrije. Ostaje otvoreno pitanje dokle se prostire urbanizovano naselje kasnoantike Remezijane, a odakle poinje ruralna gradska teritorija.

32

Remezijana - hrianski centar Privredni i kulturni znaaj Remezijane u prethodnom periodu doprinee da grad krajem 4 i poetkom 5 veka postane sedite episkopije. Ovo se zakljuuje poprisustvu tadanjeg poznatog episkopa Nikete /330-410/, slavnog misionara i crkvenog pisca, ije je ime imalo dodatak Remesianensis. Neto kasnije, tu je bio drugi znaajan episkop, episcopus Remesianensis Diogenionus. Episkopija i hrianstvo u celini zapoee novu izmenu urbanog sadraja Remezijane, ali nee bitno promeniti prethodnu kasnoantiku shemu. U prvo vreme se za potrebe hrianstva nee graditi novi objekti, ve e se prepravljati i prilagoavati civilne graevine. Objekti se ovako koriste do momenta kada se za prototip hrianskog hrama prihvata oblik rimske bazilike. Saglasno tome, ranija urbanistika shema kasnoantikog perioda ostaje nepromenjena i oslanja se na cardo i decumanus. Da se zadrava ovaj model do 6 veka, govore urbanistike sheme novoformiranih vizantijskih gradova. Prvo svedoanstvo o prepravci civilne bazilike za hrianske potrebe naeno je na lokaciji Stara pijaca. U III graevinskoj fazi, kad se objekti adaptiraju, oigledno je da bazilika dobija novu funkciju. Nalaz imposta kapitela s ranim oblikom krsta svedoi o bazilici kao hrianskom hramu. Nekadanja zapadna apsida se u potpunosti rui, ime se formira ulaz u obliku trema. U ovoj fazi se naos deli na brodove te bazilika postaje trobrodna. Vri se i adaptacija nekadanjih taberni severno od bazilike. Jedan deo je sruen da bi se ostvarila neposredna veza s forumom. Kod hrianskih hramova se insistira na podunoj osovinskoj komunikaciji, tako da nekadanji ulaz u baziliku sa severne strane sada gubi smisao. Ulazi se preko atrijuma sa carda, koji i dalje zadrava svoju funkc