24. Utilitarizam i tajno znanje

Izgleda da u nekim slučajevima, da bi se odbranio od protivničkih argumenata, utilitarizam vodi putem koji sadrži skrivanje izvesnih informacija od šire javnosti. Taj slučaj se poseno javlja kod argumenta o kažnjavanju nevinih. S obzirom na osnovne premise utilitarizma, gde su moralno preispituju jedino posledice nekog akta, izgleda kao da bi moglo da dođe do osuđivanja nevine osobe ukoliko bi to imalo bolje posledice nego njegovo puštanje na slobodu (poznata hipotetička situacija u kojoj postoji mnogo zločina i ne mogu da se uhvate pravi krivci pa je bolje npr. osuditi neku nevinu osobu kako bi se vratilo poverenje u pravni poredak. Jedan od odgovora utilitarista na problem kažnjavanja nevinih jeste da utilitaristički sudija nikada ne bi osudio nevinog jer bi to imalo mnogo više loših posledica nego dobrih – npr. osuđivanjem nevinog bi se uneo haos u društvo jer bi se svako osećao ugroženim i kao moguća meta takvih sudskih procesa. Međutim, izgleda da i ta argumentacija pada u vodu ako početnu kritiku utilitarizma dopunimo time da je moguće obezbediti tajnost sudskog postupka kojim se osuđuje nevina osoba. S obzirom da se za proces ne zna ili da se uspešno krije, računaju se samo neposredne posledice i onda, prema tome, utilitarizam bi mogao da dopusti osuđivanje nevine osobe, što nam izgleda moralno kontraintuitivno, a tajnost u koju vodi utilitarizam nosi još veći otpor prema takvoj etičkoj teoriji. Ovo bi čak moglo da vodi i u dvoličnost utilitariste koji bi uvideo da je bolje po njega da javno podržava uobičajeni, intuitivni moral, ali da tajno postupa utilitaristički – to je za njega moralno opravdano jer su posledice takvog rezonovanja dobre.

Rols pokušava da odbrani utilitarizam od toga govoreći kako bi jedna takva institucija (koju on naziva tellishment, a koja podrazumeva kažnjavanje nevinih po potrebi u strogoj tajnosti) ne bi mogla da opstane, ali vrlo je lako zamislivo da postoji institucija koja podrazumeva skup internih pravila poznatih i dostupnih samo određenom broju ljudi (npr. sudijama, vojsci i sl.) Štaviše, takvi slučajevi su i istorijski zabeleženi npr. u Sovjetskoj Rusiji.

Don Lok navodi scenario po kojem su utilitaristi skovali zaveru da ubiju predsednika Kenedija birajući počinioca iz redova običnog građanstva kojem je dostupno vatreno oružje, sve sa ciljem da se zbog šoka zbog jednog takvog ubistva uvede kontrola posedovanja i upotrebe ličnog vatrenog oružja i smanji na kraju stopa kriminala u američkim gradovima. Ključni deo jednog takvog scenarija jeste čuvanje u tajnosti pravih zaverenika. Štaviše, utilitarizam bi zahtevao od onih koji su planirali atentat da javno čak i osuđuju počinioca kojem su gurnuli pištolj u ruke jer to ima korisnije posledice. Ne sme da se sazna da oni stoje iza svega jer bi to ugrozilo poduhvat koji treba da proizvede jedno veliko dobro i zato je utilitaristička dvoličnost moralno opravdana u okviru same teorije. A to bi čak mogli ići toliko daleko da bi bilo smisleno tvrditi kako utilitarizam uopšte ne treba javno „propovedati“ nego da se intersubjektivno govori u terminima običnog, intuitivnog morala, a da se tajno dela u skladu sa utilitarističkim premisama. Takvo i toliko insistiranje u koje utilitarizam izgleda skreće čini ga prilično neprivlačnim za moralni rezon običnog čoveka.