OPSTE METODE

Metoda je nacin na koji se postize neki cilj u nauci. Pomocu metoda se postupa kako bi se ciljevi u toku vaspitanja ostvarili. Dosta su efikasne procedure ponasanja. Koriscenjem metoda javljaju se vestina i primena novih naucnih iskustava drugih nauka koje imaju veze sa vaspitanjem. Monometodizam je proces koji se odnosi na to da je neki postupak najvazniji i najefikasniji. Anetodizam je suprotan proces i odnosi se na odstupanje od nekog efikasnog i trajnog nacina vaspitanja i odredjivanja neke metodike vaspitanja. Na ovaj nacin se ne moze svesno utcati na razvoj ucenika. Metodama se usvajaji i koriste sve vaspitni procesi ciji je cilj razvoj licnosti coveka. Opste metode vaspitanja su: metoda ubedjivanja i uveravanja, metoda vezbanja i navikavanja, metoda podsticanja i metoda sprecavanja.

Nastavak ovog pitanja

OPSTE METODE I SREDSTVA VASPITANJA

Metoda je osmisljen I ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja u nauci ili prakticnoj delatnosti.naucno-istazivackim metodama se bavi metodologija a metodama vaspitanja bavi se opsta metodika vaspitanja.Metode oznacavaju relativno ustaljene modele ponasanja koje odgovaraju na pitanje kako postupati I koje su se pokazale efikasno.Pedagogija proucava metodicke modele I tako podize nivo njihove svesnosti I efikasnosti.Metode u sebi sadrze karakteristike najracionalnijih I najdelotvornijih naucno dokazanih I prakticno proverenih sistema vaspitnog postupanja.Posto je vaspitna delatnost raznovrsna I slozena, ne postoji ni jedna prava metoda vaspitanja.Monometodizam je ceznja da se jedna postupak proglasi najvaznijim Ili jedino ispravnim, efikasnim.Suprotna tendencija je ametodizam postupak zalaganja za odustajanje od osmisljenog I trajnijeg nacina vaspitnog postupanja.Usavremenim uslovima zivota I vaspitanja traga se za sto korisnijim I efikasnijim metodama, metodickom postupcima I sredstvima vaspitanja koji zajedno cine celovit sistem pedagoskih metoda.metode objedinjuju sve vaspitne postupke kojima je cilj razvoj I oblikovanje ljudske licnosti I to je celishodna I uporedna aktivnost vaspitaca I vaspitanika.Postoje razlicite klasifikacije metoda.

Kao opste metode pominju se : metoda ubedjivanja I uveravanja, metoda vezbanja I navikavanja, metoda podsticanja I metoda sprecavanja.

METODA UBEDJIVANJA I UVERAVANJA U VASPITANJU

Ovom metodom stvaraju se takvi uslovi I vaspitne situacije u kojima vaspitanik svesno, kriticki I aktivno prima nova znanja I sisteme vrednosti, cime se stvara osnova zap ogled na svet.Stecena znanja I usvojeni system vrenosti treba da se ugrade u licnost da postanu deo svesti I verovanja, da postanu motive prakticnog postupka te licnosti. Ako se pravilno upotrebljava, ova metoda omogucuje vezu izmedju: misli – reci – razumevanja – osecanja I postupanja. Ubedjivanje I uveravanje je process, ciji su rezultat ubedjenja I uverenja, usvojene vrednosti, stavovi I pogled na svet. Ova metoda ima dinamicku ulogu u formiranju licnosti jer ta ubedjenja I uverenja imaju snagu da pokrecu licnost na akciju. Posto u osnovi ove metode lezi postupak procenjivanja I vrednovanja u toku kog se zgradjuje system licnih vrednosti, mnogi su je nazvali I metodom vrednovanja. Metoda

ubedjivanja I uveravanja nece uvek za osnov imati znanja, cinjenice I podatke vec I samo verovanje. Zbog toga u njenoj primeni medjusobno mora da vlada poverenje koje ne sme izgubiti. Uveravanje treba da bude prirodno, osmisljeno I bez pritiska a sam nastavnik mora biti ubedjen I odusevljen onim o cemu govori.Nacin I process ugradjivana ove metode kod ucenika znacajan je zbog toga sto u formiranju licnosti nije bitan samo cilj vec I postupak dolazenja do njega.Nastavnik usmerava ucenika u pozitivnom pravcu, pomaze razvoju njegovih osobina, volje I karaktera.usavremenom vaspitanju se ova metoda podrazumeva, vaspitne situacije u kojima ucenici sopstvenom snagom I iskustvom dolaze do odredjenog zivotnog uverenja, stave ili citavog sistema vrednosti.

SREDSTVA UBEDJIVANJA I UVERAVANJA

-Istinite cinjenice, podaci I znanja koja ucenici sticu predstavlaju osnov zap ogled na svet.Usvajanje tih znanja treba da bude sisitematicno, temeljno , sa razumevanjem. Ucenik koji je vrednim ucenjem stekao znanja I sredjenu sliku sveta oko sebe ime vece sanse da izgradi stabilan system ubedjenja I uverenja.

-Sistem vrednosti predstavlja polaznu osnovu za vrednovanje sopstvenih I tidjih stavova, odlika, svojstava I bez toga ucenik ne moze da se osnosi prema okolnom svetu procenjivacki I samostalno.

-Drustveni obicaji, navike, obredi I zakoni predstavljaju okvir u kom se licnost uklapa I prema kome ona Ima osecanje duznosti.Taj process prihvatanja uticaja sredine treba da bude licni stvaralacki cin.

-Situaciono uticanje podrazumeva neposredno ukljucivanje ucenika u aktuelna zbivanja.Kroz licnu aktivniost I druzenje najprirodnije tece proces usvajanja I samoprocenjivanje drustvenih vrednosti I zivotne situacije.

-Predavanja, javne rasprave I polemike se cesto primenjuju u skoli.bave se aktuelnim pitanjima zivota I ponasanja ljudi.Ova predavanja su ziva, dinamicna, interesanta ucenicima.

-Objasnjavanje nastavnika je nephodno I predstavljaju posrednika izmedju onoga sto ucenik cuje, sazna, vidi, razume ali I ne razume.

-Ugledanje njime vaspitanici slede druge, ideale drugih.Primeri su najjace sredsvo ubrdjivanja I uveravanja.Ugledanje na druge ili na svoje drugove takodje predstavlja vaspitanje na osnovu primera iz najblize okoline.U prakticnom vaspitnom radu koristi se postupak uporedjivanja I suprotstavljanja dobrih I losih primera, sto jenephodno, ali ne sme usloviti pojavu stvaranja crno-bele slike sveta jer ona nije takva.

-Stvaranje ideala je postupak usmeravanja ucenika prema uzoru.Ideal je nesto savrseno cemu se tezi.Oni se menjaju tokom zivota pod uticajem okoline I sulova zivota.

-Saveti, direktne pouke vaspitaca, roditelja, drugova I eticki razgovori primenjuju se u cilju upucivanja onih koji su u procesu vaspitanja. U direktnom razgovoru sa ucenicima treba otvoreno ukazati na pojave, dogadjaje kada se oni ne snalaze. Zato postoje savetovalista u kojima rade skolski pedagozi.

-Nagovaranje je sredstvo vaspitanja ali ako u njemu ima obrazlaganja I razumevanja tj.ako nastavnik I ucenik potpuno razumeju.

-Upozorenje, kritika, samokritika sredstav koja ucestvuju kao zajednicka aktivnost nastavnika I ucenika u procenjivanju I vrednovanju vec formiranih ubedjivanja.

METODA VEZBANJA I NAVIKAVANJA U VASPITANJU

Ova metoda je istovremeno I nacin proveravanja efekata metoda ubedjivanja I uveravanja.Ona ne moze imati svoje prave efekte ako ucenik prethodno nije shvatio I razumeo sta I zasto teba da uradi.Ova metoda odnosi se na sve sto licnost usvaja vaspitanjem I sto ce primenjivati u praksi. Covek se usvakodnevnom zivotu koristi velikim brojem navika(odevanje, ponasanje prilikom jela) I u vaspitanju se narocito paznja posvecuje higijenskim, kulturnim, radnim I profesionalnim navikama. Kod ove metode se tezi sto visem stepenu uvezbavanja I automatizovanosti odredjenih radnji I ponasanja, ali sam procers ima odredjen redosled I pod punom je kontrolom svesti. Vezbanje I navikavanje zahtevaju sistematski uporan vaspitni rad.Efekti u ovoj metodi su veci ukoliko se ova metoda ostvaruje pravovremeno.

-Sredstva metode vezbanja:

Sredstva su raznovrsna, povezana I cine celinu.

-Rad, praksa I licna aktivnost svakog vaspitanika su osnova I sustina vezbanja I navikavanja.predstavljaju jedini put do prakticne osposobljenosti.

-Skolski red, rezim zivota I rasda ucenika, propisi I drustvena pravila u sirem smislu stvaraju okvir u kome se ucenik uvezbava u vrsenju raznih obaveza.

-Tradicija za koju se moze reci da je navika jedne sredine, jedne skole ima veliki uticaj na vezbanje I navikavanje.

-Zivot I rad u kolektivu je prirodna situacija za vecinu covekovih zivotnih aktivnosti.Zivot u kolektivu pomaze za boljim kontaktima I druzenjem defce.

-Igra, zabava I kulturna razonoda su do sada potcenjivanje kao sredstva vezbanja I navikavanja, ali sve vise postaju cenjene I koriscene.

-Nastavnikova kontrola je najvaznije sredstvo metode vezbanja I navikavanja. Jer ako nastavnik na vreme ispravi pogresno naucene postupke ili spreci nepozeljno ponasanje, onda se nece ucvrstiti pogresne navike.

PODSTICANJE U VASPITANJU

Primena ove metode podrazumeva opsti stav pedagoskog optimizma I postovanje svakog ucenika I poverenje u njegove mogucnosti I snage.Ona se primenjuju onda kada ucenik pokazuje uspeh, cime

se ucenik motivise jos vise, ali I onda kada se nadje pred poteskocama, kada se koleba I posustaje. Ova metoda ima jednu emocionalnu poruku I usmerena je na medjusobnu simpatiju I pridobijanje poverenja izmedju vaspiutaca I vapitanika jer poverenje ohrabruje. Metoda podsticanja dovodi vaspitanika u situaciju I stanje odusevljenja I ubedjenja koje pojacava kvalitet tog ucenja.Ona pozitivno vrednuje I selektuje ono sto je srustveno prihvatljivo, a odbacuje I ignorise ono sto je stetno.

Osnovna sredstva podsticanja su:

-Briga I razumevanje za ono sto vaspitanik radi

-Blago I pravicno postupanje, odanost I iskren odnos pomazu da se otkloni misljenje da nastavnici jedino zele da otkriju greske kod ucenika.

-Bodrenje I hrabrenje predtava izraz vere u snagu I mogucnost vaspitanika. Kada ucenik ne moze da ostvari neke zadatke treba mu dati lakse jer cemo mu tako lakse vratiti samopouzdanje. Vaspitanik ce kroz lakse zadatke napredovati I tako ubrzo izvrsiti I teze.

-pohvale su najstarije I najcesce sredstvo podsticanja. To je moralna nagrada. Moze biti licna I kolektivna, javna ili neposredna.

-obecanjamogu biti sredstvo podsticanja ako se izvrsavaju I ako su odmerena. Obecanja ima u porodicnom vaspitanju.

-Iskustvo uspeha je najbolji motiv za postizanje uspeha, posebna obaveza nastavnika je da sve vaspitanike dovode u okolnost da ostvare pocetni uspeh.

-priznanja mogu biti raznovrsna: pismena priznanja, medalje, pobednicki pehari…

-nagrade su prilagodjene uzrastu vaspitanika (knjige, skolski pribor, lopte, uplate za kurseve stranih jezika…)

-novcane nagrade su retke u vaspitnom radu (nagrade za ostvaren rad u djackoj zadruzi, nekoj radnoj akciji)

-takmicenja podsticu ucenike da budu uredni, marljivi, uporni, da kolektivno saradjuju. Mogu biti individualna I kolektivna. Kod takmicenja ima I konkurencije I to moze imati negativne efekte.

-ocene su znacajno sredstvo podsticanja. Ali I ucenici I nastavnici ih dozivljavaju kao sredestvo prinude, pretnje. Skolske ocene su u vidu skale od 1 do 5.

Sva sredstva podsticanja treba izricati objektivno I prema zasluzi, ne precesto, ne svima, javno I da vaspitanici shvate da nije cilj nagrada vec stecena osobina.

METODA SPRECAVANJA U VASPITANJU

Ovu metodu treba shvatiti kao pedagoski opravdanu intervenciju.Ona ima preventivnu I korektivnu funkciju, jer se njome onemogucava pojavljivanje, ispoljavanje I ustaljivanje odredjenih znanja,

ubedjenja, stavova I ponasanja koja su suprotna cilju vaspitanja I naporima vaspitaca. Postoje realni razlozi da se u vaspitanju koristi ova metoda.Metodki postupci su u osnovi humani jer se pomocu njih savladava I odoleva slabostima.Bolje je vaspitavati nego prevaspitavati. Duznost vaspitaca je da prati razvoj vaspitanika I da reaguje prvosredstvima preventive, a u kraknjoj nuzdi sredstvima kaznjavanja I prisiljavanja. Ono sto je neprihvatljivo I negativno vaspitac treba da objasni vaspitaniku, pa tek posle insistirati na primeni kazne. Istovremeno treba otkriti uzroke takvog ponasanja da bi vaspitne mere bile delotvorne.

Sredstva metode sprecavanja :

Sredtva sprecavanja neki autori dele na sredstva preventive I sredsva prisiljavanja.Uvek se radi o etickim sredstvima, ali ih sami vaspitaci ponekad primenjuju pogresno.

To su :

-znaci neodobravanja I neslaganja sa tokom I nacinom rada I ponsanjem vaspitanika-mimika, pokreti, napomene

-primedbe, prigovori, zamerke, opomene direktno izrecene su dovoljne ako su to blazi prekrsaji. U tim opomenama nastavnik podseca ucenike na duznosti, objasnjava im kako se treba ponasati I kako nesto da radee. Ove primedbe se nekad izricu citavom odeljenju ili grupi koja ometa rad, a nekad samo jednom uceniku.

-Supstitucija je skretanje ili zamena motiva, kojom navodimo ucenika da neku aktivnost zameni drugom koja je korisnija.

-kritika se zasniva na potrebi coveka da bude prihvacen od svoje okoline I da u njoj dozivljava svoju licnu afirmaciju.Individualna kritika je direkta, licna I konkretno obrazlozena .Kritika u kolektivu ima efikasnost narocito u grupama druzenja.Javno mnjenje predstavlja javno izrazeno misljenje okoline o necijim postupcima.

-pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana, naredjenje su ostrija I zapovednija sredstva sprecavanja koja se izricu retko, jasno I direktno.

-ocene su sredstvo podsticanja ali I opomene.ocene vladanja imaju prvenstveno upozoravajucu funkciju.

-kazne predstavljaju spoljasnje sredstvo primoravanja vaspitanika I daju se u nameri da vaspitanik oseti neprijatnost zbog neprihvatljivog nacina ponasanja.

Postoje I zabranjene kazne cija primena ukazuje na izaraz pedagoske nemoci nastavnika.To su telesne kazne, kazne gladju, kazne zasnovane na stahu, kaznjavanje neprijatnim radom, izlaganje prirodnim posledicama svoje greske, oduzimanje stvari. Kaznjavanja treba da bude postupno, pravicno, dosledno, prirodno bez ljutnje I sazaljevanja.Osnovna namera vaspitaca je preusmeravanje vaspitanikovog loseg ponasanja ka pozitivnim oblicima ponasanja.

SPECIFICNOSTI VASPITNOG RADA SA UCENICIMA MLADJEG SK UZRASTA

Ucitelj radi sa ucenicima od I do IV razreda osn skole (7-11 godina). Skola ima opste obrazovni karakter jer daje opste obrazovanje. Cilj joj je da razvija svestranu licnost. Ucitelj predaje ucenicima sve nastavne predmete i pomaze deci da svet dozivljavaju jedinstveno i celovito. Ucitelj je i vaspitac i predavac, odeljenski staresina saradjuje sa skolskim pedagogom, psihologom, lekarom, sa roditeljima i drustvenom sredinom. Ucitelj treba da bude odgovoran jer brine o svestranim licnostima, da pomogne deci da se bezbolno odvoje od roditelja i uklope u novu sredinu. Ucitelj ima vece obaveze od nastavnika jer upoznaje i prati razvoj i napredovanje vaspitanika. Ucitelj treba takodje da ima pedagosko i metodolosko obrazovanje, da vodi ucenicki dosije, da otkrije razvoj nespecificnosti dece, da uoci oni koji zaostaju kao i darovite ucenike, da saradjuje sa porodicom. Porodica mora da pridobije ucenike za saradnju i otkloni pojavu “straha od skole” kod svojih ucenika.

SISTEM VASPITANJA

Pojam i klasifikacija sisitema

Rec sistem je grckog porekla I oznacava sastav, poredak. Postoje razlicite definicije sistema danas .

Sistem je raspored, skup ili grupa stvari medjusobno povezanih ili sa takvim medjusobnim relacijama da cine potpunost ili celinu.

Sistem je nesto sto ostvaruje operacionalni proces, to je nesto sto na odredjeni nacin radi I proizvodi neki product.

Sistem je kompleks medjusobno povezahih funkcija njegovih komponenata.

Sistem obuhvata ukupnost ili kompleksnost elemenata ili pojedinacnih delova.On poseduje strukturu, realizuje funkciju I predaje informacije ili ih preradjuje.Svaki deo sistema predstavlja system za sebe pa to znaci da svaki system sastoji se iz niza pod sistema.postoje razlicite klasifikacije sistema, zavisno od principa klasifikacije: pstoje prirodni I vestacki, staticki I dinamicki, svrsishodni I nesvrsishodni, realni I apstraktni, otvoreni I zatvoreni sistemi.

SISTEM VASPITANJA

Karakteristike sistema vaspitanja

Sistem vaspitanaj predstavlja ukupnost elemenata koji u odgovarajucem procesu rada mogu doprineti ostvarivanju utvrdjenih ciljeva I zadataka realizacije coveka.

Ovaj sistem sesastoji od 3 podsistema:

1. Formalni (predskoleske ustanove, osnovne, srednje, vise skole, visoke i univerziteti),

2. Neformalni (sistem obrazovanja u preduzecima, ustanovama gde se obrazuju odrasli zbog preklasifikacije),

3. Informalni (to je sistem obrazovanja koji se stice u porodici putem medija i drugih uticaja u drustvu).

Karakteristike sistema vaspitanja

Pripada grupi stohastickih sistema, pripda otvorenim sistemima koji razmenjuju informacije sa svojom okolinom.Realan njegovi sastavni delovi I elementi su realni objekti ili pojave. Dinamicki je system koji je u stalnim promenama.

Upravljiv jer moze da se njime upravlja.

Elastican je jer su veze izmedju njegovih elemenataa elasticne.

SISTEM OBRAZOVANJA

Obrazovanje je I pedagoski process I rezultat tog procesa. To je aktivnost koja se odvija radi sticanja znanja, umenja I navika. Obrazovanje moze biti :

-prema uzrastu: predsolsko, skolsko i obrazovanje odraslih.

-prema mestu gde se odvija: porodicno, skolsko, vanskolsko…

-prema stepenu obrazovanja: osnovno, srednje, vise i visoko

-prema nameni: opste i strucno

Sistem obrazovanja su svi elementi (oblici, metode, sredstva, sadrzaji kojima se ostvaruju zadaci obrazovanja)

PREDSKOLSKO VASPITANJE

Rano detinjstvo je veoma znacajno za kasniji razvoj coveka .U tom period se izgradjuju osnove telesnog, intelektualnog I moralnog I emocionalnog razvoja svake jedinke. U savremenim drustvima predskolsko vaspitanje se ostvaruje u porodici I predskolskim ustanovama. Porodica je prva jedinka u kojoj se zacinje I nastavlja razvoj coveka. veoma je slozena I specificna socijalna pojava.U njoj pocinju prvi socijalni uticaji, prvo vaspitanje licnosti.Mogucnosti vaspitnog delovanja porodice uslovljene su nizom faktora : materijalni standard porodice, obrazovni nivo clanova porodice, stabilnost porodice, struktura porodice, stepen pedagoskog obrazovanja porodice I voljne, karatkerne I psiholoske osobine clanova porodice.

Pravilno porodicno vaspitanje predspostavlja poznavanje I uvazavanje odgovarajucih vaspitnih postupaka, principa, metoda I sredstava delovanja u ovoj oblasti :

Potrebno je da porodica bude topla I zdrava socijalna zajednica, ravnopravnih clanova koje medjusobno povezuje ljubav, razumevanje, postovanje, poverenje

Svako dete u porodici trebada ima osecaj da je voljeno, prihvaceno, da se neko brine za njega I da ga roditelj stiti

Jedinstvo vaspitnog delovanja roditelja I drugih clanov porodice je zahtev koji stalno moramo imati na umu

Organizovanost porodicnog zivota je vazan cinilac porodicnog vaspitanja U porodicnom vaspitanju, u zahtevima koji se postavljaju deci mora se voditi racuna o

njihovom uzrastu

SKOLA, SKOLOVANJE I SKOLSKI SISTEM

Skola je jedna od najstarijuih institucija u ljudskom drustvu I predstavlja ustanovu za organizovano vaspitanje coveka.Njeno prvobitno znacenje bilo je dokolica, vreme nerada.

U dugoj istoriji svoga postojanja skola je prvobitno sluzila neprestanom razvoju drustva, pa se I ona menjala tj menjali su se ciljevi I zadaci, sadrzaji, metode I sredstva rada, polozaji ucenika. Postoji vise vrsta, tipova, stupnjeva I drugih osnova za klasifikaciju skola.

Postoji vise vrsta skola : a) po nivoima(predskolske ustanove,osnovne,srednje,vise,visoke skole,fakulteti i akademije. B) po karakteru obrazovanja (opsteobrazovne i stucne). C)Po duzini trajanja (dvogodisnje,osmogodisnje,cetvorogodisnje,itd) d)po vrsti struke(ekonomske,muzicke,poljoprivredne,nastavnicke i dr) e)Prema obaveznosti :obavezne i neobavezne; f) prema duzini dnevng rada: poludnevne,celodnevne,vecernje; g) Prema osnivacima: drzavne,private,mesovite; h)Prema kategorijama dece:skole za ometenu decu u razvoju,za normalno razvijenu decu,skole za talente; i)Prema strukturi ucenika u odeljenju:nepodeljene skole ,skole sa kombinovanim odeljenjima,skole sa cistim odeljenjima.

Skolovanje je uzi pojam od obrazovanja. Njime se oznacava sticanje obrazovanja I vaspitanja u okviru skolskog sistema. Skolskim sistemom se oznacava ukupnost skolskih institucija svih stupnjeva u jednoj zremlji koje su na odgovarajuci nacin organizovane I medjusobno povezane.On drzi kljucnu poziciju u ostvarivanju ciljeva obrazovanja I vaspitanja.

SKOLSKI SISTEM U JUGOSLAVIJI

…je organizovan na sest nivoa: predskolsko vaspitanje,osnovno obrazvanje,srednje obrazovanje,visoko obrazovanje,postdiplomske i magistarske studije,doktorat nauka. PREDSKOLSKO VASPITANJE : Ovo vaspitanje se odvija u porodicama i predskolskim ustanovama. Porodica je prva i najmanja drustvena jedinica u kojoj pocinje razvoj coveka. Na vaspitanje u porodici uticu: materijalni standard porodice,obrazovanje clanova porodice,medjusobni odnosi u porodici,psiholoske,karakterne osobine i ljudski kvaliteti roditelja i clanova porodice,pedagosko obrazovanje(informisanost)roditelja.

STRUKTURA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA U SKOLI

Programsku strukturu skole cine razlicite delatnosti I sadrzaji.

Nastava je slozen I isplaniran proces pedagoskog rada tokom kojeg se po odredjenom sistemu ostvaruju ciljevi I zadaci skole.Ona zauzima centralno mesto u programskoj strukturi skole I moze biti redovna, dodatna, dopunska, produzena, pripremna, izborna I fakultativna.

Redovna nastava je pedagoska delatnost ciji se sadrzaji, trajanje I redosled proucavanja sadrzaja utvrdjuju dodatnim planovima I programima.

Dodatna nastava je poseban oblik nastave namenjen ucenicima sa posebnim sposobnostima I interesovanjima, kojim se obezbedjuje produbljivanje I prosirivanje znanja ucenika.

Dopunska nastva je oblik nastave namenjen onim ucenicima koji imaju izvesne teskoce u savladavanju sadrzaja utvrdjenih programom.

Postoje I posebni oblici dopunskog rada kao sto su produzena nastava-koja se organizuje krajem nastavne godine I pripremna-koja se organizuje uoci upisa ili ispita.

Izborna nastava je deo nastave tj rada za koji se ucenici slobodno opredeljuju zavisno od interesovanja I sklonosti, potreba I sposobnosti.izborne predmete uvodi skola.

Fakultativna nastava je neobavezna nastava za koju se ucenici opredeljuju po slobodnom izboru.

Prakticnu nastavu skola ostvaruje u saradnji sa preduzecima, ustanovama. U srednjim skolama program su iz raznih oblasti rada: poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, sumarstvo i obrada drveta, rudarstvo, elektrotehnika, hemija…

Drustvene I slobodne aktivnosti skola organizuje sa grupama ucenika koji se za njih samostalno opredeljuju.Osnovni principi na kojima se organizuju su dobrovoljnost, samoizbornost I ucenicka samouprava.

Kulturne I druge aktivnosti se organizuju sa ciljem povezivanja skole I drustvene sredine.

Drustveno-korisni rad je posebno podrucje vaspitno-obrazovne aktivnosti skole u kom ucestvuju nastavnici I ucenici I kroz njega ostvaruju ciljeve drustvenog I moralnog vaspitanja.

Sportske aktivnosti ucenika predvidjaju se kao vazno podrucje vaspitnih aktivnosti skole.

Zajednice ucenika, odeljenske, razredne I skolske zajednice a na visokoskolskim studijama veca godina predstavljaju osnovne kolektive ucenika u kojima oni zajedno sa nastavnicima raspravljaju I odlucuju o mnogim pitanjima.

OSNOVNI PRINCIPI SISTEMA VASPITANJA

PRINCIPI TRADICIJE I NACONALNOG OBELEZJA

Obrazovni sistemi su u svim zemljama I u svim vremenima predstavljali najvisi I najupecatljiviji izraz razvoja svakog naroda, njegove nacionalne svesti, tradicije, kulture.

PRINCIP JEDINSTVENOSTI SISTEMA VASPITANJAI OBRAZOVANJA

Zahtev jedinstvenosti predstavlja potrebu za jedinstvenim resenjem mnogih elemenata sistema.

Radi se o jedinstvenosti : ciljeva I zadataka vaspitanja I obrazovanja, planova I programa v I o, koncepcije I sadrzaji pripremanja pedagoskih kadrova za rad u obrazovanju, uslova upisa ucenika, polozaja obrazovanja u odnosu na drustvo, izvora I nacina finansiranja obrazovanja, medjusobne povezanosti I uskladjenosti svih ovih nivoa.

PRINCIP DEMOKRATIZACIJE OBRAZOVANJA

U savremenom svetu sistema obrazovanja se konstituisu da omoguce:

-nesmetani pristup I ostvarivanje prava na obrazovanje svim gradovima po istim uslovima

-stvaranje istih mogucnosti svima da sticu opste I profesionalno obrazovanje zavisno od svojih sposobnosti

-jacanje uticaja najsirijih drustvenih cinilaca na politiku I praksu obrazovanja

-slobodan I dozivotan dijalog u obrazovanju

-horizontalnu I vertikalnu stabilnost izmedju ustanova koje se obrazuju u mogucnost da se iz svake skole obrazovanje moze nastaviti.

PRINCIP SLOBODE IZBORA

Savremeni sistemi obrazovanja napustaju tradicionalne strukture. Tezi se ka organizaciji sistema sa mnogo opcija u raznim pogledima I sa sve vise mogucnosti za obrazovanje coveka.Moderni obrazovni sistemi uvode sve veci broj raznovrsnih institucija I skola sa mogucnostima slobode izbora aktivnosti.

PRINCIP MOBILNOSTI I SVEOPSTE OTVORENOSTI SISTEMA

Obrazovni sistem treba da omoguci svakom ucesniku tog procesa nesmetano kretanje I otvaranje mogucnosti za raznovrsnost izbora obrazovanja.

Ovaj princip je jos uvek vise zelja I tendencija nego sto je realnost modernih skolskih sistema.

SPECIFICNOSTI VASPITNOG RADA SA UCENICIMA MLADJEG SKOLSKOG UZRASTA

Ucitelj radi sa ucenicima od prvog do cetvrtog razreda osnovne skole I tu se postavlja temelj I osnova za celokupno skolovanje svakog coveka.

Osnovna skola ima ospteobrazovni karakter I ima za cilj razvoj svstrane licnosti.Ucitelj ima uslova da ostvareni vaspitni proces odvija kontinuirano, harmonicno I celovito. On je zaduzen za nastavu, ali I

za svestran razvoj licnosti svakog svog ucenika.Ucitelj je predavac I vaspitac. Sto se tice podele na nastavne I vannastavne programe I aktivnosti, za mladji skolski uzrast ta podela nije naglasena. Ucitelji rade sa tzv skolskim pocetnicima pa je njihova odgovornost velika jer su oni ti koji upoznaju decu sa skolom prvi.pedagozi su strucnjaci koji treba da obezbede bezbedno odvajanje dece od roditelja I porodice I uklapanje u novu socijalnu sredinu.

Komunikacija izmedju ucitelja I dece je primarna a ucenje I usvajanje znanja dolazi kasnije. Ucitelj stoga ima vecu obavezu kada se radi o upoznavanju, prijemu I pracenju razvoja I napredovanja vaspitanika.Iskustvo I proslost govore da je ucitelj uz roditelja najblizi deci I da se ona cvrsto I trajno emotivno vezuju za njega.

SREDNJE OBRAZOVANJE

Srednje obrazovanje ostvaruju gimnazije, umetnicke skole I srednje strucne skole.

Usrednjoj skoli se sticu opsta I strucna znanja I sposobnosti za dalje skolovanje ili rad. U njoj se neguju moralne I estetske vrednosti, razvijaju fizicke I duhovne sposobnosti licnosti, svest o humanistickim vrednostima, licnoj I drustvenoj odgovornosti I neguje zdravlje.

Zakonom su predvidjene sledece mogucnosti srednjeg obrazovanja :

-srednje obrazovanje redovnih ucenika u trogodisnjem I cetvorogodisnjem trajanju- srednje obrazovanje redovnih ucenika sa posebnim sposobnostima, talentovanih ucenika- srednje obrazovanje I osposobljavanje za rad redovnih ucenika ometenih u razvoju- srednje obrazovanje redovnih ucenika na jeziku narodnosti, dvojezicno obrazovanje- srednje obrazovanje redovnih ucenika za rad u trajanju od dve godine-uporedno srednje obrazovanje ucenika koji postizu izvanredne rezultate u ucenju

VISE SKOLEVise obrazovanje se stice na visim skolama koje traju dve do tri godine. Nastava na visim skolama ima sva obelezja studijskog rada-predavanja, vezbe, prakticni rad, strucna praksa, konsultacije, ispite.

VISESKOLSKO OBRAZOVANJE

Zavrsetkom srednjeg obrazovanja ucenicma se pruza mogucnost za nastanak obrazovanja na visokoskolskim institucijama.

Svi univerziteti u Srbiji ciji je osnivac drzava integrisu u sebi veliki broj razlicitih visokoskolskih ustanova: fakulteta, instituta..

Osnovne studije na univerzitetima u republici srbiji traju od 4 do 6 godina.Na univerzitetima se pored osnovnih stepena strucnosti realizuju I magistarske I doktorske studije.Magistarske studije treju dve godine I jedan su od preduslova za doktorat. Titula doktora nauka je najvisa titula I najvisi stepen univerzitetskog obrazovanja.Ona se stice posle osnovnih I magistarskih studija.Organi upravljanja univerzitetom kod nas su : rektor I savet univerziteta.

Strucni organi su : nastavno-naucna, nastavno-umetnicka veca I strucna veca.

Rektora I prorektora bira savet univerziteta. Organi fakulteta su dekan, savet fakulteta I nastavno-naucno umetnicko vece.

OBRAZOVANJE ODRASLIH

Obrazovanje odraslih predstavlja pedagosku delatnost I sastavnu komponentu dozivotnog obrazovanja coveka. To je aktivnost za koju bi moglo da se kaze da je istovremeno institucionalna I samoobrazovna, grupna I individualna, skolska I vanskolska.

Skolsko obrazovanje odraslih cini veoma razvijen sistem koji je uslovljen sa opstim zahtevima I standardima obrazovanja svake zemlje. Realizuje se u odgovarajucim institucijama.Javlja se kao opsimenjavanje ili nastavak na visim stupnjevima obrazovanja.

Javlja se kao sezonsko, vecernje, dnevno, dopunsko, obrazovanje putem masmedija.

Vanskolsko obrazovanje odraslih ostvaruje se u posebnim obrazovnim institucijama za odrasle.

DRUSTVENA ZAJEDNICA KAO OBRAZOVNI I VASPITNI MILJE

Obrazovanje je proslo kroz razne transformacije. Tokom toka razvoja ove delatnosti naglasena su nastojanja da se skolstvo sistemski organizuje. Polozaj obrazovanja I odnos izmedju obrazovanja I drustva se brzo menja.Obrazovanje sve vise prozima sce stavove covekovog zivota. Ono postaje sveopste I dozivotno.

Sama priroda odnosa drustva I obrazovanja se menja.

SREDSTVA MASOVNIH KOMUNIKACIJA U OBRAZOVANJU I VASPITANJU

Covek je izlozen delovanju medija I vec danas je okruzen I u situaciji je da slobodno raspolaze I koristi mnostvo izvora I da uci u raznovrsnim okolnostima.uticaji medija premasuju potencijalne ishode tradicionalnih obrazovnih institucija.Savremeni mediji su ceo svet pretvorili u otvorenu arenu neprekidnog obrazovanja I time ubrzali ulazak covecanstva u drustvo ucenja.Najvazniji savremeni ori I mediji su tv I multimedijalni sistem.Ova sredstva su ucinila dostupnim sve sto je coveku bilo nedostupno u sveri informacija.Televizija je najvise doprinela fenomenu paralelne skole, cinjenici da se otvori I ubrza proces obrazovanja izvan ucionice. Televizija je ukinula prostorna I vremenska rastojanja. Mogucnost da nas vrati u davno proslo ili prenese u buduce vreme, da ubrza, uspori ili zaustavi vreme je od visestrukog pedagoskog znacaja.

Savremena tehnologija pojedinih medija omogucava da zainteresovani mogu koristiti mnoge najbolje obrazovne programe proizvedene u drugim zemljama.Razlike koje medju ljudima postoje

javljaju se kao krupne prepreke u komunikaciji medju kulturama. Sredstva masovnih komunikacija poprimaju ulogu cinilaca medjusobnog priblizavanja, povezivanja razlicitih nacija, jezika I kultura.

OSNOVNO OBRAZOVANJE

Osnovno obrazaovanje u trajanju od 8 godina je obavezno I besplatno.Obuhvata mlade uzraste od 7 do 15 godina.Jedinstvena osnovna skola u kojoj se ovo obrazovanje realizuje ima 2 nivoa :

1. Nivo razredne nastave koji traje 4 godine (od prvog do 4 razreda)2. Nivo predmetne nastave takodje traje 4 godine ( od 5 do 8 razreda)

Osnovno obrazovanje se ostvaruje na maternjem jeziku.Cilj osnovnog obrazovanje je ssticanje opsteg obrazovanja I vaspitanja, skladan razvoj licnosti I priprema za zivot, za dalje opste I strucno obrazovanje I vaspitanje.

Osnovnim obrazovanjem I vaspitanjem se ostvaruje sledece :

Osposobljavanje za zivot, rad I dalje obrazovanje I samoobrazovanje Ovladavanje osnovnim elementima savremenog opsteg obrazovanja Osposobljavanje za primenu stecenih znanja I umenja I stvaralackog koriscenja slobodnog

vremene Razvijanje intelektualnih I fizickih sposobnosti, kritickog misljenja, samostalnosti I

zainteresovanosti za nova znanja Sticanjre I razvijanje svesti o potrebi cuvanja zdravlja I zastite prirode I sredine Sticanje osnovnih znanja o lepom ponasanju u svim prilikama Negovanje I razvjanje potreba za kulturom I ocuvanje kulturnog nasledja

U okviru osnovnog obrazovanja I vaspitanja ostvaruju se opsti interesi gradjana I to :

1. Osnovno obrazovanje I vaspitanje dece u osmogodisnjem trajanju2. Osnovno obrazovanje I vaspitanje odraslih3. Osnovno muzicko I baletsko obrazovanje I vaspitanje4. Dopunsko osnovno obrazovanje dece gradjana republike srbije

SKOLE I DRUGE INSTITUCIJE ZA VASPITANJE I OBRAZOVANJE DECE OMETENE U RAZVOJU

U savremenim sistemima vaspitanja I obrazovanja posebno mesto imaju specijalne skole I druge institucijeza decu ometenu u razvoju, tj za decu koja imaju fizicke, mentalne, slusne, vidne, emocionalne I druge smetnje zbog kojih je potrebna primena posebnih metoda, tehnika I sredstava.

Sprecijalni vaspitno obrazovni rad se ostvaruje u : redovnim skolama I redovnim odeljenjima, specijalnim skolama, specijalnim zavodima, specijanim odeljenjima u okviru redovnih skola I specijalnim domovima I drugim slicnim institucijama.

Pod socijalnim skolsstvom se podrazumeva sistem specijalnih decijih vrtica I specijalnih osnovnih I srednjih skola. To su skole ili pomocna odeljenja za gluvoneme, slepe, mentalno zaostale, invalidne I vaspitno zapustenu decu. Skole ili odeljenja za decu sa govornim manama, skole za obolelu decu.

Skole za specijalno vaspitanje se organizuju na istim opstim principima I kao I standardne skole.Organizovane su po razredno casovnom I predmetnom sistemu.

Od njih se razlikuju u pogledu ciljeva, sadrzaja, metoda, oblika I sredstava rada.

Specijalni domovi su posebne vrste ustanova za decu I mlade ometene u razvoju.Oni su organizovani za decu koja nisu u stanju da prate proces nastave.

INSTITUCIJE ZA VANSKOLSKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

Skola je samo jedan od cinilaca vaspitanja I obrazovanja.Njeni oblici su postali pruski za obrazovanje ovog doba.Otuda je sve naglasenija potreba za prevazilazenjem tradicionalnih, statickih, formalizovanih I zatvorenih skolskih resenja obrazovanja. Vec danas smo svedoci veoma izrazene tendencije obrazovanja koje preduzimaju neskolske institucije I organizacije. Rec je o fleksibilnim institucijama, organizacijama , grupama I pojedincima koji se nisu pripremili za ovaj poziv. Danas u vanskolskom obrazovanju stoji na raspolaganju siroki spektar kako zatvorenih I normativnih, tako I otvorenih institucija. To su u prvom redu radnicki I narodni univerziteti, centri za tehnicko obrazovanje, centri za kulturne I druge aktivnosti, poljoprivredni usluzni servisi, centri za samoobrazovanje, centri za informacije, biblioteke, galerije, sportsko rekreativne organizacije, institucije koje okupljaju decu I omladinu, kulturne institucije, decja pozorista, muzeji, kultutno-umetnicka srustva, sredstva masovnih komunikacija.

UPRAVLJENJE SISTEMOM OBRAZOVANJA

Upravljanje I rukovodjenje obrazovanjem se tice odnosa I distribucije moci odgovarajucih drustvenih cinilaca u donosenju odluka o bitnim pitanjima vezanim za obrazovanje. Da bi sistem obrazovanja I vaspitanja uspesno funkcionisao njime se mora upravljati. U svetu postoje razliciti mehanizmi upravljanja I rukovodjenja sistemima obrazovanja.

CENTRALISTICKI SISTEM

U nekim zemljama sva bitna pitanja obrazovanja su u rukama drzave, koja preko svojih administrativno upravnih aparata regulise funkcionisanje obrazovnog sistema.U ovakvom sistemu skole su drzavne ustanove, a nastavnici drzavni sluzbenici, koji imaju cinovnicki status. Najvaznije odluke donosi ministarstvo prosvete. Rad nastavnika kontrolisu inspektori ministarstva prosvete jer je skola svojina drzave.

DECENTRALIZOVANI SISTEMI

Upravno rukovodeca ovlascenja u obrazovanju, prenose se na nize organe, opstin, mesne zajednice.Vodjenje obrazovne politike se u odredjenom stepenu prenosi na lokalne zajednice koje

preuzimaju odgovornost za razlicita pitanja.Sve je rasprostranjenija praksa uspostavljanja I preimene mehanizma savetodavnih tela na razlicitim nivoima upravljanja obrazovanjem.Dva tela imaju konsultativnu ulogu pri odlucivanju o razlicitim znacajnim pitanjima koja se ticu obrazovanja.

KOMBINOVANI TIP UPRAVLJANJA I RUKOVODJENJA OBRAZOVANJEM

Za pojedine zemlje je karakteristicna primena mesovotih sistema.To su resenja koja sadrze elemente centralizovanog I decentralizovanog upravljanja I odlucivanja. Ovde deo upravljackih funkcija vrsi ministarstvo, a deo se prenosi na lokalne odbore.