vanbracna radjanja u srbiji

7/21/2019 Vanbracna radjanja u Srbiji

1/24

ISSN 0038-982X (2010): 1 p. 1-24 UDK 055.623(497.11+4)"1950-2008"

Originalni nauni radPrimljeno: 6.4.2010.

TRENDOVI VANBRANIH RAANJA U SRBIJI U DRUGOJPOLOVINI 20. I POETKOM 21. VEKA U IREM

EVROPSKOM KONTEKSTU

Biljana STANKOVI,*Goran PENEV

Velike promene koje se poslednjih nekoliko decenija odvijaju u vezi sa fertilitetom iporodinim formama irom Evrope praene su i vrlo intenzivnim poveanjem udelavanbranih raanja, to sve predstavlja bitne odlike savremene etape demografskog razvitka,od brojnih teoretiara prepoznate kao druga demografska tranzicija. U radu se sagledava

fenomen vanbranih raanja u Srbiji u periodu od 1950. do 2008. godine. Analiza jezasnovana na zvaninim statistikim podacima i obuhvata kretanje broja ivoroene dece u

braku i van braka i udele vanbranih raanja u ukupnim ivoroenjima, intenzitet i smerpromena, kao i slinosti i razlike koje u tom pogledu postoje izmeu Centralne Srbije iVojvodine. Razmatrano je i kretanje procentnog uea raanja van braka u svim evropskim

zemljama u poslednje etiri decenije, kao i mesta Srbije u Evropi, a posebno u odnosu nasusedne i ostale zemlje u tranziciji. Poveanje udela vanbranih raanja su posebnosagledana u svetlu promena u branosti stanovnitva, a na primeru eke ukazano je navanost razumevanja drutvenog konteksta u kome se odvijaju promene u domenu raanja,naroito u bivim socijalistikim zemljama.

Kljune rei:vanbrana raanja, kohabitacija, zemlje u tranziciji, Srbija, Evropa

Uvod

Poslednjih pedesetak godina, u svim evropskim zemljama znaajno sepoveavaju udeli vanbranih raanja u ukupnom broju ivoroenja. To vai iza Srbiju gde je u periodu 1950-2008. udeo vanbranih raanja povean 2,8puta (sa 8,0% na 22,8%), a njihov broj za petinu (sa 13.141 na 15.747).Istovremeno ukupan broj roenih u braku sveden je na treinu sa 150hiljada u 1950. na 53 hiljade u 2008. godini. Cilj rada je da se detaljnijesagledaju trendovi kretanja raanja van braka u Srbiji u duem vremenskomperiodu, a u sklopu transformacija u sferi porodinih i partnerskih formi iirih drutveno-ekonomskih promena, posebno imajui u vidu evropskookruenje i iskustva drugih zemalja u tranziciji .

Centar za demografska istraivanja Instituta drutvenih nauka, Beograd.


2/24

Stanovnitvo 1/20102

U radu su korieni zvanini statistiki podaci RZS-a i Eurostata, odnosnonacionalnih statistikih institucija pojedinih evropskih zemalja. Nastojalo seda se obuhvati to dui period, tako da je za Srbiju to razdoblje od 1950. do2008. godine, tj. itav period od kada zvanina srpska statistika prati

vanbrana raanja. Za evropske zemlje to je period od gotovo etiri decenije(1970-2008), koji svuda pokriva razdoblja najintenzivnijih poveanja udelavanbranih raanja. to se tie brane strukture stanovnitva Srbije, dravnastatistika do sada nije vodila evidenciju o vanbranim zajednicama, tako dasu zakljuci o zastupljenosti kohabitacionih veza donoeni na osnovurezultata izabranih anketnih istraivanja ili posredno preko statistikihpodataka o priznanju oinstva i pozakonjenju dece roene van braka.

Koncept koji se esto koristi u opisivanju i razumevanju promena koje se udemografskom ponaanju odvijaju u poslednje etiri decenije jeste teorijadruge demografske tranzicije (DDT). Odnosi se na iroki spektar meusobnouslovljenih promena u oblasti fertiliteta, seksualnog ponaanja, porodinog ipartnerskog ponaanja i stavova, i oslikava neke zajednike odlike u razvoju

modela porodice i reprodukcije u Evropi i razvijenim zemljama sveta.Nastojei da objasni velike promene koje se odvijaju u vezi sa fertilitetom iporodinim formama irom Evrope, tvorac teorije druge demografsketranzicije, van de Kaa, kao najvanije zajednike karakteristike "iz najuedemografske perspektive" izdvaja: veliko smanjivanje fertiliteta koje edostii vrednost znatno ispod nivoa za zamenu generacija, znaajnosmanjivanje stope prve branosti povezano sa porastom prosenog uzrastapri sklapanju prvog braka, znatan porast razvoda i raspada partnerskihzajednica, znaajan porast kohabitacija, ak i u zemljama gde to nijetradicionalno ponaanje, veliki porast udela vanbranih raanja, promenu ukontraceptivnom ponaanju tako da moderna sredstva zamenjujutradicionalne metode. On smatra da u osnovi DDT stoje socijalne promene,koje se nekad oznaavaju i kao modernizacija, vesternizacija ili tehnoloka

civilizacija. Ove socijalne promene sadre tri dimenzije: strukturnu, kojuine socioekonomske promene i napredak u drutvu, zatim kulturnu, kojaobuhvata kulturno naslee i promene u vrednosnom sistemu, i tehnoloku,koja sadri tehnoloka dostignua i njihovu primenu (van de Kaa, 2002).Teorija DDT je tokom vremena pretrpela izmene i dopune, kako od stranekritiara, tako i samog autora. Prihvaena je kao iroki koncept kojidoprinosi razumevanju promena u demografskom ponaanju, pri emuprouavanje veze izmeu promena u vrednosti i stavovima i promena u vezisa ponaanjima vezanim za porodine forme i fertilitet zauzima vano mesto.

Istraivai demografskih promena u toku tranzicije u bivim socijalistikimzemljama ukazuju i na razliit razvojni put promena u vrednostima iponaanjima u razliitim socijalnim grupama. Iako se osobe sa niim


3/24

Trendovi vanbranih raanja u Srbiji u II pol. 20. i poetkom 21. veka 3

obrazovanjem obino oznaavaju kao vie tradicionalne, one estomanifestuju i nova porodina ponaanja povezana sa tranzicijom, kao to suporast vanbranih raanja, izraena nestabilnost partnerskih veza, i velikarasprostranjenost dugotrajnih kohabitacija. Promene u ponaanjima koje

prethode promenama u vrednosnom sistemu objanjavaju se uticajempromena strukturnih uslova u drutvu, esto prisutnu ekonomsku krizu, kadanovo ponaanje moe da predstavlja reakciju na nepovoljne ivotne uslove, amanje posledicu novih izbora i linih prioriteta. Tako splet kulturnih istrukturnih promena moe da vodi diferenciranim odgovorima i povratnimefektima meu razliitim socijalnim grupama, iji vrednosni sistemi iivotne istorije mogu da budu znaajno razliiti (Sobotka, 2008).

Raanje u kohabitaciji naspram raanja u braku

U svim evropskim zemljama u poslednjim decenijama zabeleen je porastraanja van braka, ali su prisutne velike razlike u udelima vanbranog

fertiliteta i brzini njegovog porasta, kao i u tome kako raanje dece vanbraka utie na dalje brano ponaanje roditelja. Ove razlike su u znatnoj meriuslovljene istorijskim i kulturnim kontekstom, uticajem tradicije,preovlaujuim moralnim i kulturnim standardima, razliitom fiskalnom isocijalnom politikom. Nivo vanbranih raanja u velikoj meri uslovljen jerasprostranjenou kohabitacija. Poslednjih pedesetak godina, posle "zlatneere braka" ezdesetih i ranih sedamdesetih godina, porast kohabitacija jeprisutan u svim zemljama, ali u razliitom stepenu. U aktuelno vreme,najrairenije su u nordijskim zemljama i Francuskoj, a Holandija, Belgija,Luksemburg, Velika Britanija, Nemaka i Austrija spadaju meu zemlje sasrednjim nivoom rasprostranjenosti, dok ih je u Irskoj znatno manje. Uzemljama June Evrope, meutim, kohabitacija nije rasprostranjena u tolikojmeri. Meu osobama uzrasta 30-39 godina, u vedskoj polovinu svih

partnerskih zajednica ine kohabitacije, u Finskoj, Danskoj i Francuskojtreinu, a u Velikoj Britaniji, Holandiji, i Austriji etvrtinu. U Belgiji, Italiji,paniji, Luksemburgu i Irskoj svaka peta partnerska zajednica u ovomuzrastu je kohabitacija, a u Portugaliji i Grkoj tek svaka deseta (Kiernan,2001, Kasearu, 2007).

U nordijskim zemljama gde je kohabitacija iroko rasprostranjena, udeoosoba koje su prethodno bile u braku meu kohabitantima je nizak. Tamogde ova forma partnerskih zajednica nije iroko rasprostranjena, kohabitacijanajee predstavlja alternativu drugom braku, a ne uvod ili alternativu prvojbranoj zajednici. Ipak, kohabitacija nije uvek zamena za brak. Dok je uPortugaliji i Grkoj, na primer, nivo kohabitacije nizak, a sklapanja brakavisok, i oko dve treine ena starih 25-29 godina je udato, u paniji i Italiji je


4/24

Stanovnitvo 1/20104

meu enama ovog uzrasta nizak kako nivo kohabitacija, tako i sklapanjabraka (Kasearu, 2007).

Rasprostranjenost kohabitacija nije uvek od najveeg uticaja na nivo raanja

van braka. Tako, Velika Britanija i Irska imaju vii, a Holandija i Nemakanii nivo vanbranih raanja nego to bi se to moglo oekivati na osnovustepena rasprostranjenosti kohabitacija u ovim zemljama. To ukazuje nadruge uticaje, meu kojima norme o braku kao uobiajenom okviru zaraanje dece zauzimaju znaajno mesto (Kiernan, 2001). Uticaj normi obraku kao najpogodnijem ambijentu za gajenje dece se ogleda i u razlikamakoje meu evropskim zemljama postoje u proporciji pretvaranja kohabitacijau brane veze posle roenja deteta. Prema procenama, do sklapanja brakanajree, u oko treini sluajeva, dolazi u Francuskoj i Velikoj Britaniji, anajee, u oko 70% sluajeva, u Austriji, Italiji, ali i vedskoj. Uglavnom seto dogaa izmeu prve i tree godine po roenju deteta. Meu razlozima kojibitno utiu na to da se ene radije odluuju za brak nego za nastavakkohabitacije su elja za trajnim vezivanjem za partnera, uvrivanjem veze i

obezbeivanjem ostvarivanja prava dece (Kiernan, 2001). Istraivanja supokazala da su kohabitacione veze koje posle roenja deteta nisu prerasle ubrak zaista krhkije od braka, i da je mnogo vea verovatnoa da e iskustvorazdvajanja svojih roditelja doiveti deca roena u kohabitaciji nego decaroena u braku. Tako, svako peto dete roeno u kohabitaciji pre svog petogroendana iskusi razlaz svojih roditelja, a svako deseto dete roeno u brakuili kohabitaciji koja je zatim pretvorena u brak. U nekim zemljama je vea iverovatnoa da doe do razdvajanja roditelja do petog roendana deceroene u kohabitacijama koje su zatim pretvorene u brak, nego meu decomroenom u branim zajednicama (Kiernan, 1999).

Jedno od istraivanja o faktorima koji doprinose tranziciji kohabitacionihveza u brane je i ono sprovedeno u Holandiji, koje je u prouavanju

motivacije za brak meu kohabitantima uzelo u obzir i rodnu perspektivu.Pokazalo je da su mukarci ti koji se tee odluuju da formalizuju svojuvezu, i to kako oni koji ive u kohabitaciji bez dece, tako i oni koji imajudecu. Meu parovima sa decom, ene su izraavale iroku lepezu razloga zaoklevanje oko ulaska u brak, dok su kod mukaraca preovladavali razlozivezani za kvalitet veze, kao i vea otpornost na normativne pritiske u tojivotnoj fazi (Reneflot, 2006).

Istraivai su, pre svega preko iskustva vedske koja je u tranzicijipartnerskih odnosa otila najdalje, identifikovali nekoliko stadijuma razvoja.U prvom, najvei deo populacije direktno stupa u brak, dok se stupanje ukohabitaciju manjine smatra devijantnim ili avangardnim ponaanjem. Udrugom, kohabitacija predstavlja period ispitivanja stabilnosti veze i uvod


5/24


brak, najee bez raanja dece. U treem stadijumu, ona postaje socijalnoprihvaena kao alternativa braku i podizanje dece nije vie ogranieno nabranu vezu. U etvrtom stadijumu, kohabitacija i brak se vie ne razlikuju,raanje i podizanje dece je zastupljeno u oba tipa zajednice, i tranzicija

partnerstva se moe smatrati zavrenom. Dostigle su ga vedska i Danska.Inae, iako ove faze mogu biti razliitog trajanja, kada jedno drutvodostigne odreeni stadijum, malo je verovatno da e doi do povratka uprethodni, ali ipak, i tada istovremeno mogu biti prisutni i prethodni tipovikohabitacije. Postojanje ovih stadijuma moe se uoiti i na individualnomnivou. U svakom trenutku, kohabitacija moe imati razliita znaenja zamukarca i enu, moe biti alternativa samakom ivotu, prethodnik braka,ili zamena za brak. Takoe, partneri, svaki ponaosob ali i kao par, tokomvremena mogu menjati svoj doivljaj kohabitacije. Sva ova sloenostfenomena ukazuje na kohabitaciju kao na proces, vie nego na dogadjaj.Kompleksnosti doprinosi i njihova esto prisutna nepostojanost, to dodatnooteava razumevanje (Kiernan, 2001).

Brane i vanbrane zajednice i deca roena u braku i van braka uSrbiji: pravni aspekti

Porodini zakon Srbije iz 2005. godine vanbranu zajednicu definie kaotrajniju zajednicu ivota ene i mukarca izmeu kojih nema branihsmetnji, koja nastaje faktikim putem, uspostavljanjem zajednice ivota. Upitanjima imovinskih odnosa i izdravanja dejstva vanbrane zajednice istasu kao dejstva braka. Najvanija razlika izmeu braka i vanbrane zajedniceje u tome to izmeu vanbranih partnera ne postoji zakonsko nasleivanje.Roditeljsko pravo branih i vanbranih roditelja je isto, a roditelji ovo pravomogu vriti samostalno i zajedniki. Ako vode zajedniki ivot, roditeljskopravo vre zajedniki i sporazumno, na isti nain bez obzira da li su

zakljuili brak ili ne. Kad brak nije zakljuen otac stie roditeljsko pravoposle utvrenog oinstva, priznanjem ili u sudskom postupku, a majkasamim roenjem deteta. Ukoliko vanbrana zajednica ne postoji najee semajka samostalno stara o detetu. Porodini zakon Srbije uvodi i mogunostzajednikog vrenja roditeljskog prava i kada roditelji ne ive zajedno. Takoje i u sluaju prestanka vanbrane zajednice, pod uslovom da su roditeljisklopili pismeni sporazum (Kovaek-Stani, 2007).

Naelo o izjednaenju deteta roenog van braka i u braku je posle Drugogsvetskog rata uvedeno u porodino pravo socijalistikih zemalja, dok upravnim sistemima zapadnoevropskih zemalja ono postaje praksa tekposlednjih godina. U pravni sistem Srbije uvedeno je Ustavom iz 1946.godine, a potpuno izjednaenje postignuto je Ustavom iz 1974. godine. U


6/24

Stanovnitvo 1/20106

aktuelno vreme vanbrana deca imaju ista prava i obaveze kao brana,uspostavljaju pravne odnose sa majkom i njenim srodnicima, kao i ocem injegovim srodnicima. Utvrivanje oinstva je neophodno za uspostavljanjepravnih odnosa izmeu deteta i oca. Izmeu utvrivanja branog i

vanbranog oinstva postoji znaajna razlika, dok se brano oinstvoutvruje na osnovu pravne pretpostavke da je mu majke otac deteta,vanbrano se utvruje priznanjem ili u sudskom postupku. Kao i u veinipravnih sistema i u naem pravu se ne primenjuje automatska pretpostavka ooinstvu vanbranog partnera koji ivi sa majkom u vanbranoj zajednici.Pozakonjenje, odnosno sklapanje braka roditelja ili u sudskom postupku,ime vanbrana deca naknadno stiu brani status, gubi na pravnom znaajukoji je imalo ranije, s obzirom na to da je pravni poloaj vanbrane i branedece izjednaen (Kovaek-Stani, 2005).

O priznanju i pozakonjenju oinstva

Za Srbiju postoji vrlo malo pouzdanih podataka o rasprostranjenostivanbranih zajednica. Anketa na nacionalno reprezentativnom uzorkudomainstava, koju je krajem 2003. godine sproveo Institut za sociolokaistraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, pokazala je da je udeokohabitacija u Srbiji minimalan, svega 1,4%, od ega predbranih 0,6% ipostbranih 0,6% (Bobi, 2006).

Podaci o odlikama zajednica u kojima se deca raaju van braka takoe nepostoje. U nedostatku rezultata reprezentativnih anketnih i dubinskihistraivanja, o razmerama vanbranih raanja u stabilnim zajednicama(kohabitacijama), odnosno nestabilnim vezama, moe da se zakljuuje samoposredno. U radu se o tome, a u izvesnoj meri i o stavovima ire zajedniceprema raanju van braka, indirektno zakljuuje na osnovu udela priznatihoinstava i pozakonjenja vanbrane dece, s tim to treba imati u vidu da je tepodatke zvanina statistika evidentirala za period 1960-2004.

Na osnovu podataka o priznanju oinstva, uz ogradu u vezi njihovepouzdanosti, moe da se pretpostavi da u ukupnom broju vanbranih raanjanije prisutna tendencija poveanja udela dece roene u stabilnimkohabitacionim zajednicama. Udeo priznanja oinstva vanbrano roenedece se, uz izvesne oscilacije, uglavnom smanjivao. Dok je poetkom 1960-ih godina vie od polovine oeva dece roene van braka u Centralnoj Srbiji iVojvodini priznalo oinstvo, 1990-ih godina to je uinilo manje od treine.Od 2000. godine je prisutno kontinuirano poveanje procenta priznanjaoinstva i 2004. godine, poslednje godine publikovanja ovih podataka, iznosi41,4%. To je, ipak, za vie od jedne etvrtine manje nego u 1960. godini,


7/24


kada je iznosio 57,1%. Sa velikom izvesnou se moe pretpostaviti da sudeca koju oevi posle roenja nisu priznali roena u nestabilnim vezama i dase o njima iskljuivo staraju njihove majke.

Kretanje udela priznanja oinstva je bilo razliito po podrujima, a posebnoizmeu Kosova i Metohije, s jedne, i Centralne Srbije i Vojvodine, s drugestrane. Meutim, razlike postoje i izmeu Centralne Srbije i Vojvodine. Dopolovine 1960-ih godina vie od polovine oeva na oba podruja, pri emuvie u Centralnoj Srbiji nego u Vojvodini, priznalo je svoju vanbranu decu.Posle toga se ovaj udeo, sa izvesnim oscilacijama, smanjivao na obapodruja. Pri tom, sve do poetka 1980-ih, procenat priznanja oinstva bio jevei, a esto i znaajno vei u Centralnoj Srbiji. Od tada dolazi do preokreta dok se taj udeo u Centralnoj Srbiji gotovo kontinuirano smanjuje, uVojvodini se, meutim, poveava, a razlike postaju sve naglaenije. Tako je,npr. do 1992. godine u Centralnoj Srbiji udeo priznanja oinstva smanjen na23,7% (sa 40,7% u 1980), a istovremeno u Vojvodini povean na 46,1% (sa29,5% u 1980). U 2000-im udeo priznanja oinstva se poveava i u

Centralnoj Srbiji, pa razlike postaju manje naglaene, i 2004. godine uVojvodini iznosi 47,9% a Centralnoj Srbiji 39,0%.

Sklapanje braka roditelja nakon roenja deteta tokom posmatranog periodasve je ree prisutno.Tako je udeo pozakonjenja u priznanjima oinstva uCentralnoj Srbiji i Vojvodini 1960. godine (19,6%) bio preko est puta veinego 2004. godine (3,1%). Dok su 1960. godine roditelji svakog petog detetakoje je roeno van braka naknadno sklopili brak, sredinom 1980-ih to jesluaj sa svakim desetim, da bi u 2004. godini tek svako trideset tree deteroeno van braka na taj nain postalo brano.

Kretanje udela pozakonjenja u priznatim oinstvima u Centralnoj Srbiji iVojvodini odvijalo se razliito, sa razlikama koje su se vremenompoveavale. Tako je 1960. godine pozakonjenje u Vojvodini bilo vie nego

dvostruko ee (31,2%) nego u Centralnoj Srbiji (14,3%), a 2004. vie negotri i po puta (6,2%, odnosno 1,7% u Centralnoj Srbiji). Pri tom, u CentralnojSrbiji, sa izuzetkom prve polovine 1960-ih, kada je udeo rastao (14,3% u1960. odnosno 26,2% u 1964. godini), uz prisutne oscilacije, on se uglavnomsmanjivao. Grubo posmatrano, u drugoj polovini ezdesetih svako peto,sredinom osamdesetih svako deseto, a sredinom devedesetih godina svakopedeseto (1996. godine tek svako stoto) dete roeno van braka koje je otacpriznao u Centralnoj Srbiji postalo je brano. 2000-ih se udeo i daljesmanjuje i 2004. godine je priblino za treinu manji nego 1960. godine. UVojvodini je procenat pozakonjenja u celom posmatranom periodu vei, avrlo esto i viestruko vei nego u Centralnoj Srbiji. Razlike su naroitouoljive od 1990-ih, udeli su bar petostruko, a nekad i desetostruko vei u


8/24

Stanovnitvo 1/20108

Vojvodini. Tako su, na primer, 1996. roditelji tek svakog stotog detetaroenog van braka u Centralnoj Srbiji, a svakog dvanaestog u Vojvodini,sklopili brak. I u 2000-im razlike su relativno velike, naroito 2003. godine,kada je udeo pozakonjenja u priznatim oinstvima u Centralnoj Srbiji

iznosio 0,7% a u Vojvodini 7,7%.

Sasvim je drugaija situacija u pogledu priznanja oinstva i pozakonjenjavanbrane dece na Kosovu. Podaci ukazuju na veoma veliki procenatpriznanja oinstva, na primer, 1960-ih godina oko 80-90%, a i 1990-ih,uprkos bojkotu dravnih organa Srbije od strane stanovnitva albanskenacionalne pripadnosti, udeo se kretao oko 50%. Sa druge strane, udeopozakonjenja dece roene van braka u celom periodu (do 1997. godine) zakoji postoje zvanini statistiki podaci je vrlo nizak. To ukazuje na znaajnurasprostranjenost obiajnih brakova na Kosovu i Metohiji.

Neformalna zajednica ivota mukarca i ene je dobro poznata u obiajnompravu Albanaca na Kosovu i Metohiji. Norme obiajnog prava, pod nazivomZakonik Ljeke Dukainija, primenjivale su se vekovima, ali u velikoj meriostale prisutne i do savremenog doba u znatnom delu albanskog stanovnitvana Kosovu. Nepisano obiajno pravo sadri pravila ponaanja koja su seformirala vekovima. Prema izvornom obiajnom pravu meu Albancima jevladala monogamija. Meutim, brak se u skladu sa pravilima drevnih obiajazakljuivao neformalno, organizovanjem svadbe koja je predstavljala izraz ipotvrdu da postoji saglasnost obe strane i jedinu priznatu formu venanja.Odranju tog starog obiaja nevenanih brakova Albanaca doprinelo je uvelikoj meri to to nije bio u suprotnosti sa propisima erijatskog prava, pokome se brak sklapao u prisustvu svedoka, a bez uea svetenika ilipredstavnika dravnih organa. Sa druge strane, neformalne ivotne zajednicekoje nisu imale opisana obeleja branih zajednica obiajnog prava strogo sukanjavane. Naroito se to odnosi na devojku koja rodi vanbrano dete i

njenog partnera, jer se u strogom patrijarhalnom drutvu vanbrano roenjesmatra najveom sramotom. Takvim pravilima obiajnog prava moe seobjasniti kod albanskog stanovnitva rasprostranjena pojava da do brakadolazi otpoinjanjem zajednikog ivota mukarca i ene, u cilju zasnivanjetrajne zajednice. Takav brak se u svesti ljudi ne razlikuje od formalnosklopljenog, a deca iz obiajem priznatog braka smatraju se branom decomi nasledjuju svog oca i sve njegove srodnike (Draki, 1988). Kako je glavnicilj braka raanje dece, suprunici koji nemaju decu ine sve da do njihdou. Jedan od naina je i dovoenje u kuu druge ene radi obezbeivanjapotomstva. Tako je konkubinat, ija je glavna funkcija raanje dece, naroitomukog deteta, poeljan i deca roena u takvim zajednicama izjednaavajuse sa branom u svim pravima. Kako je brak poeljan i srean samo usluaju raanja muke dece, koja predstavljaju nastavak porodine loze i


9/24


tradicije, neretko dolazi do venanja tek poto ena rodi muko dete(Predojevi, 2002).

Kretanje broja ivoroenja u braku i van brakaSmanjenje broja ivoroenja je, poev od sredine 20. veka, jedna odosnovnih karakteristika savremenog demografskog razvitka Srbije.1Godinjibroj ivoroene dece je za manje od est decenija smanjen za gotovo 100hiljada, odnosno vie je nego prepolovljen. Sa rekordnih 163,3 hiljade

Grafikon 1.Broj ivoroene dece roene u braku i van braka. Srbija, 1950-2008.

1U daljem tekstu, podaci za Srbiju ne ukljuuju i podatke za Kosovo i Metohiju.


10/24

Stanovnitvo 1/201010

ivoroene dece u 1950. godini, broj ivoroenja je ve u drugoj polovini1950-ih sveden na ispod 120 hiljada, a od 1985. je stalno ispod 100 hiljada,da bi od 2007. on bio smanjen na ispod 70 hiljada. U 2008. godini u Srbiji jebilo roeno ukupno 69,1 hiljada beba, to je za preko 94 hiljade ili 57,7%

manje od broja ivoroene dece u 1950. godini.

Pad fertiliteta i masovno prihvatanje niskih reproduktivnih normi, kao i, saspekta raanja, sve nepovoljnija starosna struktura stanovnitva formiranapod dejstvom veoma intenzivnog demografskog starenja, su samoneposredni inioci smanjenja nataliteta stanovnitva Srbije (Penev, 2005).Posmatrano s aspekta branosti, smanjenje broja ivoroene dece jeprvenstveno rezultat smanjenja raanja u braku. Naime, u razdoblju 1950-2008. broj roenih u braku uglavnom kontinuirano opada. Izuzetak je prvapolovina 1970-ih kada se iz godine u godinu broj roenih u braku poveavao(u 1976. je broj roenih bio za 8,6 hiljada ili za 13% vei nego 1970). Odsredine 1970. je nastavljeno opadanje broja ivoroenih u braku, tako da jeon u 2008. godini sveden na 53,3 hiljade, to je priblino za treinu manje

nego u poetnoj 1950. godini (150,2 hiljade).Istovremeno, kretanje broja vanbranih raanja je imalo dva razliita toka.Posle kratkoronih, ali prilino naglaenih godinjih oscilacija registrovanihu periodu 1950-1954, od sredine 1950-ih pa sve do poetka 1980-ih jasno jeprimetna tendencija opadanja broja dece roene van braka (grafikon 1). Zaneto vie od etvrt veka, tj. u razdoblju 1954-1981, broj vanbranih roenjaje smanjen za treinu (sa 14,7 hiljada na 9,9 hiljada). Nakon 1981, pa sve do2004. godine, prisutan je sasvim drugaiji trend broj vanbranih raanja segotovo kontinuirano poveavao. Godinji broj roenih van braka je u tomrazdoblju uvean sa 9,9 hiljada na 17,4 hiljade ili za tri etvrtine. U 2005.godini se prekida trend poveanja, ali je smanjenje broja roenih van brakagotovo iskljuivo bilo uslovljeno primenom novih metodolokih reenja

prilikom praenja vitalnih dogaaja (iskljuena su raanja lica na radu iliboravku u inostranstvu koja su iz Srbije odsutna due od 1 godine).

Kretanje udela vanbranih raanja u ukupnom broju ivoroene dece je, zarazliku od kretanja broja raanja van braka, bilo podlono manje izraenimgodinjim oscilacijama i sa znatno jasnije izraenim rastuim trendom(grafikon 3). Takve promene su ne samo rezultat kretanja broja raanja vanbraka, nego i promena u kretanju broja roenih u braku. U tom pogledu se uperiodu 1950-2008. grubo mogu izdvojiti etiri potperioda:

1) 1950-1960 - razdoblje poveanja udela vanbranih roenja;2) 1960-1970 - razdoblje relativno stabilnog nivoa udela vanbranih roenja;3) 1970-1980 - razdoblje opadajueg trenda;4) 1980-2008 - razdoblje ponovnog poveanja udela vanbranih roenja.


11/24


Ukoliko se posmatra celokupno razdoblje 1950-2008, tada je izmeu prve iposlednje godine udeo vanbranih raanja povean sa 8,0% na 22,8%.Minimalna vrednost ostvarena je 1952. i (1951) kada je iznosila 7,6%, amaksimalna, poslednje, 2008. godine (22,8%).

Tabela 1.ivoroena deca roena u braku i van braka. Srbija, 1950-2008.

1950 1960 1970 1980 1990 1995 2000 2005 2006 2007 2008

ivoroenja

Srbija 163297 119299 102453 109597 90467 86236 73764 72180 70997 68102 69083

Centralna 120412 86493 77073 80916 67567 63737 54972 53122 51895 49722 50744

Vojvodina 42885 32806 25380 28681 22900 22499 18792 19058 19102 18380 18339

ivoroenja u braku

Srbija 150156 104703 90318 99263 78634 72286 58512 56127 55007 52907 53336

Centralna 113727 76787 67965 73300 58695 53565 43731 41501 40361 38873 39439

Vojvodina 36429 27916 22353 25963 19939 18721 14781 14626 14646 14034 13897ivoroenja van braka

Srbija 13141 14596 12135 10334 11833 13950 15252 16053 15990 15195 15747

Centralna 6685 9706 9108 7616 8872 10172 11241 11621 11534 10849 11305

Vojvodina 6456 4890 3027 2718 2961 3778 4011 4432 4456 4346 4442

Udeo roenih van braka (%)

Srbija 8,0 12,2 11,8 9,4 13,1 16,2 20,7 22,2 22,5 22,3 22,8

Centralna 5,6 11,2 11,8 9,4 13,1 16,0 20,4 21,9 22,2 21,8 22,3

Vojvodina 15,1 14,9 11,9 9,5 12,9 16,8 21,3 23,3 23,3 23,6 24,2

Izvor:Podaci Demografske statistike (odgovarajue godine), izdanja SZS-a i RZS Srbije.

Najvee promene udela vanbranih raanja su ostvarene u razdobljimadivergentnih kretanja broja ivoroene dece roene u braku i van braka(poetak 1950-ih, prva polovina 1970-ih i period od 1980. do 2008. godine).Karakteristino je da su se, osim kratkog razdoblja poetkom 1970-ihgodina, divergentna kretanja odvijala tako to je broj roenih u brakuopadao, a istovremeno se broj roenih van braka poveavao. Takav smerpromena je uglavnom uticao da se procentni udeo vanbranih raanja brepoveava od poveanja njihovog ukupnog broja. Tako je u 2008. godiniudeo vanbranih raanja bio 2,8 puta vei nego 1950, a da je istovremenonjihov broj povean za svega jednu petinu (19,8%).


12/24


Promene u branosti stanovnitva kao inilac poveanjavanbranih raanja

Kretanje broja ivoroenih u braku odnosno van braka je, pored nivoa

branog i vanbranog fertiliteta, neposredno odreeno branom strukturomstanovnitva. Sastav stanovnitva po branosti je, sa svoje strane,najdirektnije odreen branim ponaanjem stanovnitva (sklapanje brakova irazvodi), starosnom strukturom stanovnitva, ali i diferencijalnimmortalitetom po polu. to se tie nupcijaliteta, u Srbiji je u periodu odsredine 20. veka pa sve do 2008. godine jasno primetan trend opadanja

Grafikon 2.Sklopljeni brakovi i stopa nupcijaliteta (na 1000 stanovnika). Srbija, 1950-2008.

sklopljenih brakova, to posebno vai za razdoblje od poetka 1970-ihgodina (grafikon 2). Tako je u 2008. godini u Srbiji sklopljeno ukupno 38,3hiljade brakova, ili dvostruko manje nego 1950. godine, kada je 76,7 hiljadalica sklopilo brak. Jo vee je bilo smanjenje broja sklopljenih brakova na1000 stanovnika, tj. stope nupcijaliteta. Izmeu 1950. i 2008. godinevrednost tog opteg pokazatelja branosti je vie nego prepolovljena opalaje sa 12,9 na rekordno niskih 5,2. Iako su rane 1950-e bile godine


13/24


kompenzacionog perioda, a starosna struktura stanovnitva znatno povoljnijas aspekta nupcijaliteta, objanjenje tako naglog smanjenja broja sklopljenihbrakova uglavnom treba traiti u smanjenoj atraktivnosti sklapanja formalnihbranih zajednica i, s tim u vezi, u promenama u domenu branog modela

stanovnitva.

Standardizovana struktura stanovnitva Srbije (starijeg od 15 godina) pobranom stanju pokazuje da je samo u periodu izmeu popisa 1981. i 2002.godine udeo neoenjenih povean sa 23% na 31%, a da je istovremeno udeolica u braku smanjen sa 66% na 57% (Petrovi, 2006). Na naglo poveanjeudela celibatera upuuju i rezultati popisa sprovedeni 1981, 1991. i 2002.godine, prema kojima je kod stanovnitva svih petogodinjih starosnihgrupa, i to kako mukog tako i enskog, zabeleeno veliko poveanjeprocentnog uea neudatih-neoenjenih, tj. lica koja nisu ili nikada nisu bilau braku (tabela 2). Kod pojedinih starosnih grupa poveanje je viestruko,

Tabela 2.

Udeo lica neoenjenih/neudatih (celibatera) po starosti i polu (u procentima).Srbija, 1981, 1991. i 2002.

1981 1991 2002 1981 1991 2002Starost

Mukarci ene

15-19 98,2 98,2 97,6 87,1 88,9 93,7

20-24 77,1 79,0 90,0 42,4 49,0 69,8

25-29 33,9 43,8 59,8 16,0 20,6 37,6

30-34 12,7 20,9 33,1 7,6 9,0 17,5

35-39 6,3 11,0 21,2 4,8 5,6 10,0

40-59 3,6 4,6 9,1 3,8 3,7 5,1

60+ 2,4 2,5 2,7 2,7 2,9 3,1

Izvor: Petrovi (2006).

posebno kod enskog stanovnitva iz mlaih starosnih grupa. Sve topotvruje zakljuak o menjanju starosnog modela ulaska u brak (Petrovi,2006), ali i opteg modela branosti stanovnitva Srbije, koje je ipak mnogoumerenije.

Slinosti i razlike po velikim podrujima

Poetkom posmatranog perioda, tj. sve do sredine 1960-ih, a naroito tokom1950-ih godina, postojala je naglaena razlika u procentnim udelimavanbranih raanja po velikim podrujima Srbije, s tim to je, sve do 1970.


14/24


godine, u Centralnoj Srbiji udeo vanbranih raanja bio manji nego uVojvodini, ali uz jasnu tendenciju smanjivanja razlika (grafikon 3, tabela 1).U Vojvodini je poetkom 1950-ih udeo vanbranih raanja bio viestrukovei, a u pojedinim godinama i gotovo 3 puta vei nego u Centralnoj Srbiji.

Najvea razlika, apsolutna i relativna, ostvarena je 1950. godine, kada je uVojvodini udeo vanbranih raanja iznosio 15,1%, a u Centralnoj Srbiji suona predstavljala 5,6% svih ivoroenja.

Grafikon 3.Udeo dece roene van braka u ukupnom broju ivoroenja (u procentima).

Srbija, 1950-2008.

Vremenom, u Vojvodini je dolo do smanjenja udela vanbranih raanja, a uCentralnoj Srbiji do poveanja, to je do 1970. godine rezultiralo njihovimizjednaavanjem, i to na nivou od oko 12% svih ivoroenja. U narednihetrdesetak godina kretanje udela vanbranih raanja po velikim podrujimaje bilo prilino ujednaeno, a razlike izmeu Centralne Srbije i Vojvodine subile zanemarljive. Poslednjih nekoliko godina (od 2003) u Vojvodini seponovo evidentira intenzivnije poveanje udela vanbranih raanja, touslovljava poveanje razlike po podrujima. Tokom 2000-ih najvea razlikaje zabeleena u 2008. godini kada su u Vojvodini vanbrana raanjapredstavljala 24,2%, a u Centralnoj Srbiji 22,3% ukupnog broja ivoroenedece. Ipak, razlike po podrujima su znatno manje naglaene nego sredinom20. veka, tj. poetkom posmatranog perioda. Objanjenja velikih poetnihrazlika, izmeu ostalog, mogu se traiti u razliitom kulturnom i pravnomnasleu, promeni nacionalne strukture, pojavi rasprostranjenog sklapanja


15/24


braka tek nakon roenja deteta. Mogui su i uticaji posleratne kolonizacije i,s tim u vezi, razliita tradicija i obiaji vezani za brano ponaanje. Tako su,na primer, sve do sredine 1960-ih godina udeli vanbranih raanjastanovnitva srpske nacionalnosti u Vojvodini bili za oko 50%, pa sve do

gotovo 90% vei nego u Centralnoj Srbiji. Ujedno, u Vojvodini su podrujasa najveim udelima vanbranih raanja istovremeno i podruja sa najveimudelima kolonista (Mren, 2000, urev, 1995).

Meunarodna poreenja: vanbrana raanjaiz evropske perspektive

Poslednjih pedesetak godina, u svim evropskim zemljama je prisutnopoveanje udela vanbranih raanja u ukupnom broju ivoroenja. Meutim,postoje i znaajne razlike to onemoguava da se govori o jedinstvenomevropskom modelu vanbranog fertiliteta. Ako se posmatra period 1970-2008. godine, niti je poetni nivo bio ujednaen, niti je to bio sluaj sa

intenzitetom njegovog poveanja. Razlozi postojanja razlika su mnogostruki,a mogu se nai u raznolikosti kulturnih, ekonomskih, politikih, verskih, ali idemografskih prilika. U radu su, za potrebe komparativne analize, sveevropske zemlje svrstane u etiri grupe. Prve tri (Severna, Zapadna i JunaEvropa) su odreene na osnovu geografskog poloaja, dok su u etvrtuukljuene sve bive evropske socijalistike zemlje, s tim to su posebnoizdvojene zemlje nastale nakon raspada SFRJ.

Severna Evropa se tokom itavog perioda (od poetka 1970-ih godina)izdvaja kao regija u kojima se nalaze zemlje sa najveim udelima vanbranihraanja. Ta konstatacija posebno vai za Island, gde se ve decenijamabelei najvee procentno uee vanbranih raanja. Danska i vedska su,pored Islanda, zemlje regiona kod kojih je najranije otpoelo razdoblje

visokog udela vanbranih raanja, gde su, nakon vrlo intenzivnih poveanjavanbranih raanja zabeleenih tokom 1970-ih, jo poetkom 1980-ihvanbrana raanja predstavljala preko 40% svih ivoroenja.

Na Islandu je intenzivan rast nastavljen i tokom 1980-ih, dok je u vedskoj,a naroito u Danskoj, to poveanje bilo mnogo usporenije. U Danskoj udeovanbranih raanja gotovo da stagnira od poetka, a u vedskoj od sredine1990-ih godina. Istovremeno, u Finskoj i Norvekoj, koje su se poetkom1970-ih odlikovale relativno niskim udelima vanbranih raanja (6-7%),intenzivno poveanje udela vanbranih raanja nastavljeno je i nakon 1980-ih godina u Finskoj tokom 1990-ih, a u Norvekoj i tokom prve polovine2000-ih. Takva neujednaena kretanja su rezultirala znaajnim smanjenjemrazlika po zemljama, ime je Severna Evropa u pogledu udela vanbranih


16/24


Grafikon 4.Udeli vanbranih raanja po zemljama Evrope (u %), 1970, 1990. i 2008.

Napomena: Podaci u grafikonu za 1970. se za Moldaviju odnose na 1975, a za Maltu na 1980. Poslednji podaciza Italiju se odnose na 2007. godinu. Podaci za Albaniju nisu raspoloivi.


17/24


Tabela 3.Udeo roenih van braka u ukupnom broju ivoroene dece u zemljama

Evrope, po podrujima, 1970-2008.

Podruje / zemlja 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2006 2007 2008

Severna EvropaDanska 11,0 21,7 33,2 43,0 46,4 46,5 44,6 45,7 46,4 46,1 46,2Finska 5,8 10,1 13,1 16,4 25,2 33,1 39,2 40,4 40,5 40,6 40,7Island 29,9 33,0 39,7 48,0 55,2 60,9 65,2 65,7 65,6 63,8 64,1

Norveka 6,9 10,3 14,5 25,8 38,6 47,6 49,6 51,8 53,0 54,5 55,0vedska 18,8 32,8 39,7 46,4 47,0 53,0 55,3 55,4 55,5 54,8 54,7

Zapadna EvropaAustrija 12,8 13,5 17,8 22,4 23,6 27,4 31,3 36,5 37,2 38,3 38,8Belgija 2,8 3,1 4,1 7,1 11,6 17,3 39,4 40,9 39,0 42,0Francuska 6,8 8,5 11,4 19,6 30,1 37,6 42,6 47,4 49,5 50,7 51,6Holandija 2,1 2,1 4,1 8,3 11,4 15,5 24,9 34,9 37,1 39,5 41,2Irska 2,7 3,7 5,0 8,5 14,5 22,3 31,5 31,8 32,7 32,8 33,1Luksemburg 4,0 4,2 6,0 8,7 12,9 13,1 21,9 27,2 28,8 29,2 30,2

Nemaka 7,2 8,5 11,9 16,2 15,3 16,1 23,4 29,2 30,0 30,8 32,1vajcarska 3,8 3,7 4,7 5,6 6,1 6,8 10,7 13,7 15,4 16,2 17,1Velika Britanija 8,0 9,0 11,5 18,9 27,9 33,6 39,5 42,9 43,7 44,4 45,4

Juna EvropaGrka 1,1 1,3 1,5 1,8 2,2 3,0 4,0 5,1 5,3 5,8 5,9Italija 2,1 2,5 4,2 5,3 6,3 8,1 9,7 15,2 16,2 17,7 Kipar 0,2 0,7 0,6 0,4 0,7 1,4 2,3 4,4 5,6 8,7 8,9Malta 1,1 1,8 4,6 10,9 20,0 22,3 24,9 25,4Portugalija 6,9 7,2 9,2 12,3 14,7 18,7 22,2 30,7 31,6 33,6 36,2panija 1,4 2,0 3,9 8,0 9,6 11,1 17,7 26,6 28,4 30,2 31,7

Zemlje u t ranz ic i j iAlbanija Belorusija 7,3 7,4 6,4 7,1 8,5 13,5 18,6 22,7 21,2 20,1Bugarska 9,3 9,3 10,9 11,7 12,4 25,7 38,4 49,0 50,8 50,2 51,1eka 5,4 4,5 5,6 7,3 8,6 15,6 21,8 31,7 33,3 34,5 36,3Estonija 14,1 15,7 18,3 20,7 27,2 44,2 54,5 58,5 58,2 57,8 59,0Letonija 11,4 11,7 12,5 14,4 16,9 29,9 40,3 44,6 43,4 43,0 43,1Litvanija 5,1 6,2 6,3 7,0 7,0 12,8 22,6 28,4 29,6 29,2 28,5Maarska 5,4 5,6 7,1 9,2 13,1 20,7 29,0 35,0 35,6 37,5 39,5Moldavija 8,0 7,4 8,8 11,1 13,3 20,5 23,9 23,3 22,7 22,3Poljska 5,0 4,7 4,8 5,0 6,2 9,5 12,1 18,5 18,9 19,5 19,9Rumunija 3,5 3,5 2,8 3,7 4,0 19,7 25,5 28,5 29,0 26,7 27,4Rusija 10,6 10,7 10,8 12,0 14,6 21,1 28,0 29,2 28,0 26,9Slovaka 6,2 5,2 5,7 6,6 7,6 12,6 18,3 26,0 27,5 28,8 30,1Ukrajina 9,2 8,8 8,8 8,3 11,2 13,2 17,3 21,4 21,1 21,4 20,9

Bosna i Herce ovina 5,3 5,6 5,4 6,0 7,4 10,3 11,2 11,6 11,3 10,7Crna Gora 3,1 3,7 3,7 5,6 6,6 10,2 13,0 16,8 16,3 15,6 17,4Hrvatska 5,4 4,9 5,1 5,9 7,0 7,5 9,0 10,5 11,0 11,5 12,0Makedonija 6,2 6,6 6,1 6,6 7,1 8,2 9,8 12,4 12,5 12,6 12,2Slovenija 8,5 9,9 13,1 19,1 24,5 29,8 37,1 46,7 47,2 50,8 52,8Srbija 11,8 9,5 9,4 11,0 13,1 16,2 20,7 22,2 22,5 22,3 22,8

UNMIK/Kosovo 13,5 12,3 12,6 11,0 13,1 18,3 44,2 43,2 43,0 40,3Izvor: Za period od 1970-2000, Council of Europe (2006), a za Srbiju (kao i za Kosovo i Metohiju) i Crnu GoruDemografska statistika 2001(izdanje ZS-SCG, odgovarajue godine); za period 2005-2008, baza podataka Eurostata;za UNMIK/Kosovo posle 2005, izraunato na osnovu podaka Zavoda za statistiku Kosova (udeo vanbranih raanja uukupnom broju ivoroene dece poznatog branog statusa majke).


18/24


19/24


Prema podacima koji se odnose na 2008. godinu (tabela 3), meu evropskimbivim socijalistikim zemljama najvei udeo vanbranih raanja jeregistrovan u Estoniji (59,0%), Sloveniji (52,8%) i Bugarskoj (51,1%).Istovremeno, najmanji udeo roenih van braka je zabeleen u tri bive

jugoslovenske republike: Bosni i Hercegovini (10,7%), Hrvatskoj (12,0%) iMakedoniji (12,2%). Sve navedene zemlje su i poetkom posmatranogperioda (1970) pripadale grupi evropskih zemalja odnosno podruja sanajveim udelima vanbranih raanja (Estonija 14,1%, Bugarska 9,3%,Slovenija 8,5%) ili grupi zemalja sa najmanjim procentnim ueemvanbranih raanja (Bosna i Hercegovina 5,3%, Hrvatska 5,4%,Makedonija 6,2%).

Takoe, treba naglasiti da su u zemljama u tranziciji, za razliku od mnogihdrugih zemalja Evrope, promene procentnih udela vanbranih raanjanajveim delom ostvarene, ali i postale primetnije tek posle 1990. godine, tj.nakon promene do tada vladajuih politikih sistema. Tako, na primer,ukoliko se porede tri baltike, bive sovjetske republike, i tri skandinavske

zemlje (Danska, Norveka i vedska), tada je oigledno da je od ukupnogpoveanja procentnog udela vanbranih raanja ostvarenog u posmatranomrazdoblju (1970-2008) u prvoj polovini perioda (1970-1990), u bivimsocijalistikim zemljama ostvareno manje od jedne treine (od 8% do 29%),a u skandinavskim zemljama preko dve treine (od 66% do 100%).

Slian intenzitet promena po potperiodima je ostvaren u drugim zemljama utranziciji, pa i u bivim jugoslovenskim republikama. to se tie Srbije (bezKosova i Metohije), u potperiodu 1970-1990. ostvareno je svega 11%ukupnog poveanja procentnog udela vanbranih raanja registrovanog uperiodu 1970-2008. Ujedno, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja ukojima je, u odreenom kraem ili duem razdoblju, bilo prisutno opadanjeudela vanbranih raanja. U Srbiji se to desilo upravo izmeu 1970. i 1980.godine. Smanjenje je bilo toliko, da je ak i 1985. godine udeo roenih van

braka bio nii nego poetne, 1970. godine.

Mesto Srbije na evropskoj rang listi zemalja prema visini udela vanbranihraanja se stalno menjalo, i to sa vrha ka dnu liste. Dok se Srbija u 1970.godini, sa 11,8% vanbranih raanja, nalazila u grupi zemalja sa najveimudelom roenih van braka (posle Islanda, vedske, Estonije i Austrije), onaje 1990. tj. poetkom tranzicionog perioda, sa 13,1% bila na sredini evropskeliste. Meutim, u 2008. godini Srbija se, uprkos kontinuiranom poveanjuudela vanbranih raanja, sa dostignutih 22,8% nalazila u donjem deluevropske liste. Te godine su nii udeli vanbranih raanja od Srbijeregistrovani u svega 11 zemalja, uglavnom zemalja u tranziciji, a meunjima i u svim bivim jugoslovenskim republikama (osim u Sloveniji), zatim


20/24


u tri bive sovjetske republike (Belorusija, Ukrajina i Moldavija), kao i dvejunoevropske zemlje (Grka i Kipar).

Vanbrana raanja u zemlji u tranziciji primer ekeKompleksnost i heterogenost fenomena vanbranog raanja u zemljama utranziciji moe se dobro sagledati na primeru eke. Veliki porastvanbranih raanja podstakao je brojne istraivae na prouavanje te pojave,tako da su raspoloivi podaci vie reprezentativnih istraivanja. Dok jedniautori naglaavaju pozitivne strane demografskih promena, povezujui ih sapromenom sistema vrednosti i drugom demografskom tranzicijom, veinasmatra porast vanbranih raanja i samohrano materinstvo nepovoljnou,navodei da proporcija vanbranih raanja najznaajnije raste u populaciji samanjim ekonomskim mogunostima.Tako je reprezentativno istraivanje osocijalnim i ekonomskim uslovima materinstva iz 2006. godine pokazalo daje fenomen porasta vanbranog raanja prisutan kako meu parovima koji

ive u kohabitaciji, tako i meu samohranim majkama, ali da je u oba sluajakoncentrisan na nie socijalne slojeve (Hamplova, 2007).

Ovo istraivanje nije potvrdilo da se porast vanbranih raanja moepripisati samo promenama vrednosnih orijentacija i irenju popularnostineformalnih branih zajednica (Chaloupkova, 2007). Naprotiv, pokazalo jeda velika veina neudatih majki ima pozitivan stav prema braku i smatra gaidealnom formom partnerske zajednice, najee posle zajednikog"probnog" ivota van braka. Tek svaka peta neudata majka smatradugotrajnu zajednicu bez sklapanja braka idealnom formom partnerskezajednice. Uvid u motive raanja van braka pokazao je da veina majki(60%) nije stupila u brak pre roenja svog prvog deteta zato to nisu bilesigurne da odnos sa ocem deteta ima budunost i usled odbijanja partnera dasklopi brak. Izdvojene su glavne grupe razloga raanja van braka, i prematome se majke mogu svrstati u tri po veliini priblino jednake grupe. Uprvoj grupi su majke koje najee ive same, a u druge dve majke koje su uvreme roenja deteta ivele u vanbranoj zajednici, ali su im stavovi premabraku razliiti, kao i ocena stabilnosti odnosa sa ocem deteta. Prvu grupuine "nevoljno" neudate majke, koje ne smatraju da je brak nepotrebnainstitucija, niti da se isplati biti neudata majka, ve je glavni razlognestabilna veza sa partnerom, njegovo nepristajanje na brak ili nereenprethodni brani status. Gotovo svaka peta od njih se razila sa ocem detetajo za vreme trudnoe. Veinu, bezmalo tri etvrtine ovih nevoljno neudatihmajki ine tzv. tradicionalno neudate majke, odnosno ene koje u vremeroenja deteta nisu ivele sa njegovim ocem. Drugu grupu ine majke saliberalnim stavovima, koje brak smatraju nepotrebnom formalnou, i u


21/24


veini sluajeva su pri roenju prvog deteta ivele sa ocem deteta u relativnostabilnoj vanbranoj zajednici. U treoj grupi, sa najmanje pozitivnimstavom o prednostima braka, nalaze se majke sa pragmatinim stavovima,kod kojih su pretpostavljene dobrobiti od braka male, i u veini sluajeva u

vreme oko roenja deteta ivele su u vanbranoj zajednici, ocenjujuipartnerski odnos kao nestabilan. ini se da je najnepovoljniji poloaj"nevoljno" neudatih majki, meu kojima, u poreenju sa druge dve grupe,preovladavaju ene mlaeg uzrasta, prema obrazovanju one sa osnovnomkolom i priuene, a najmanji je udeo visoko obrazovanih. Sudei premanjihovim iskazima, najvie otpora prema sklapanju braka imaju upravomukarci sa niskim obrazovanjem. Te majke su imale i najmanje anse da poroenju deteta sklope brak (svega 2% njih bilo je u vreme istraivanja ubraku sa ocem deteta koje su rodile van braka). Sa druge strane, treina enakoje su u vreme roenja deteta smatrale brak vie formalnou u vremeistraivanja je bila udata, a isto toliko je sa ocem deteta i dalje ivelo uneformalnoj vezi (Chaloupkova, 2007).

Kompleksnija analiza statistikih podataka o raanjima i brakovima uekoj je pokazala da protivteu porastu udela vanbranih raanja inismanjenje vanbranih zaea koja su rezultirala roenjem deteta u braku(Zeman, 2008). Dok su se u ranim 1990-im godinama parovi koji ive ukohabitaciji, ali i odvojeno, kao i u nestabilnim vezama, u sluaju neeljenetrudnoe venavali pre roenja deteta, u aktuelno vreme ne ure da sklopebrak i venavaju se tek posle roenja deteta, ili ak i posle roenja drugogdeteta ostaju u zajednici van braka. Posledino, znaajno raste udeosamohranih majki. Oko polovina majki nakon roenja prvog deteta vanbraka u narednih est godina ne sklopi brak niti rodi drugo dete, i one moguda se smatraju pravim samohranim majkama. etvrtina se vena posleroenja deteta, a etvrtina rodi i drugo dete van braka. Oblik porodineforme povezan sa roenjem prvog deteta u velikoj meri zavisi od

obrazovnog nivoa ene i njene starosti. Dok su ene sa niim obrazovanjem imlaeg uzrasta esto samohrane majke ili ive u kohabitaciji i posle roenjadrugog deteta, fakultetski obrazovane uglavnom odlau brak i raanje, iraaju, a najee i zanu prvo dete u braku, u uzrastu starijem od 25 godina(Zeman, 2008).

Zakljuak

Promene starosnog modela ulaska u brak i opteg modela branosti u Srbiji,kao i kontinuirano smanjenje raanja u braku, uslovili su porast udelavanbranog u ukupnom fertilitetu. Ipak, iako je prisutno odlaganje braka imanje sklapanje braka, on je i dalje ostao dominantna porodina i partnerska


22/24


forma u kojoj se raaju i podiu deca. Poslednji raspoloivi podaci opriznanju oinstva pokazuju da poetkom 2000-ih godina oko tri petine deceroene van braka oevi nisu priznali. Na osnovu takvih podataka se savelikom izvesnou moe pretpostaviti da su ta deca roena u nestabilnim

vezama i da se o njima staraju iskljuivo njihove majke. Na malurasprostranjenost kohabitacija u Srbiji ukazuju i rezultati anketnihistraivanja, to upuuje da poveanje raanja van braka nije proporcionalnopraeno irenjem kohabitacionih veza. Tako se i na osnovu indirektnihpokazatelja moe pretpostavljati da poveanje vanbranog feriliteta nijeodraz odmakle tranzicije partnerskih odnosa i naputanja braka kao osnovnepartnerske forme u kojoj se raaju deca. Verovatnije je da su vanbranaraanja manje pokazatelj modernizacije, usvajanja novih vrednosti i normi, ada vie odslikavaju nastavak starih tendencija u sredini u kojoj su prisutnetradicionalne moralne norme.

Za potpunije sagledavanje fenomena vanbranih raanja u Srbiji nijedovoljno samo praenje njegove dinamike. Neophodna je i detaljnija analiza

ostalih demografskih i socioekonomskih obeleja (starost majke, red roenjadeteta, obrazovni nivo, ekonomska aktivnost i zanimanje majke, nacionalnapripadnost, tip naselja itd.), kao i promene koje su ostvarene, posebno ujednom duem vremenskom periodu.

Literatura

BOBI, M. (2006). "Blokirana transformacija branosti u Srbiji kanjenjeili izostanak druge demografske tranzicije?", u: Tomanovi S. (ured.)Drutvo u previranju (Beograd: Institut za socioloka istraivanjaFilozofskog fakulteta).

CHALOUPKOVA, J. (2007). "Diferenciace motivu svobodneho materstvi:pro neprovdane matky nevstoupily pred narozenim sveho prvniho

ditete do manelstvi?", SDA Info 2007, 1, 2, 127-140.DRAKI, M. (1988). Vanbrana zajednica (Beograd: Nauna knjiga).

UREV, B. S. (1995). Posleratno naseljavanje Vojvodine. Metodi irezultati demogeografske analize naseljavanja Vojvodine u periodu1945-1981.(Novi sad: Matica srpska).

HAMPLOVA, D. (2007). "Deti bez manelstvi nebo bez otcu?", SDA Info2007, 1, 2, 141-154.

HASKEY, J. (2001). "Demographic Aspects of Cohabitation in GreatBritain",International Journal of Law, Policy and the Family,15, 51-67.

KIERNAN, K. (2001). "The Rise of Cohabitation and Childbearing outsideMarriage in Western Europe", International Journal of Law, Policy andthe Family,15, 1-21.


23/24


24/24


Biljana Stankovi, Goran Penev

Trends of Extramarital Births in Serbia in the Second Half of the 20th and atthe Beginning of the 21st Century in the Wider European Context

S u m m a r y

The paper analyses the phenomenon of extramarital births in Serbia in the period of1950-2008. Great changes that European countries have been undergoing in the lasthalf-century related to fertility and family forms were also followed by an intenseincrease in the share of extramarital births. This is also true for Serbia (excludingKosovo), where the share of extramarital births in total live births for the period of1950-2008 increased almost 3 times (from 8.0% to 22.8%), and their numberincreased by a fifth (from 13,1 to 15,7 thousand).At the beginning of the observedperiod, significant differences existed in the percentage shares of extramarital birthsin the main regions, with the share in Vojvodina several times that of Central Serbia.Subsequent divergent dynamics led to the disappearance of regional differences and,after 1970, the level of extramarital fertility was mostly balanced.

From a European aspect, the increase in the share of extramarital births in Serbiawas moderate, with Serbia being one of the few countries that also recorded adecrease in the share of extramarital births in the last four decades (between 1970

and 1980). In comparison with other European countries, position of Serbia changedduring the observed period from the top towards the bottom of the list, so that it wasin its lower half in 2008. During the 1990s, as well as at the beginning of the 2000s,the greatest increase in the share of extramarital births in Europe was recorded incountries in transition.

In the paper, the changes in the marital status of the population were treated as oneof the determinants of the increase of extramarital births in Serbia. The paper alsopoints out the similarities and differences between births in cohabitation andmarriage, and legal aspects related to extramarital unions and extramarital birthswere also analyzed. The conclusions about the degree of presence of births in stablepartner unions were made indirectly, based on the results of survey research and thelatest available data on recognition children by their fathers. Since approximatelythree fifths of extramarital children at the beginning of the 2000s were notrecognized, it was assumed that they were born in unstable unions and that theywere brought up by their mothers alone. At the same time, the small level ofcohabitations, discovered through survey research on the representative sample,shows that the increase in extramarital births was not proportionally followed by anincrease in cohabitation. Therefore, based on indirect indicators, the authorsconclude that the phenomenon of extramarital birth in Serbia was not the result of anadvanced transition in partner relationships and abandoning of marriage as thepartner union in which children are born. At the same time, the importance ofunderstanding the social context of births was pointed out on the example of theCzech Republic, as a country in transition.

Key words: extramarital births, cohabitation, countries in transition, Serbia,Europe

vanbracna radjanja u srbiji

Documents