ВАТРОГАСНИ САВЕЗ ОПШТИНЕ НЕГОТИН

ПОСЕБНА ОБУКАза лица која раде на пословима заштите од пожара

ВАТРОГАСНЕ СПРАВЕ И ОПРЕМА

Предавач:Игор Миљковић, инж. зжс.

Мај 2012. године

1

Спречавање настанка и гашења пожара је сложена делатност која поред доброг познавања својстава материјала и технолошких процеса тражи и добро познавање ватрогасне технике. Адекватна и квалитетна примена техничке опреме у спречавању и гашењу пожара доноси увек добре резултате. Напротив, без техничких средства готово је немогуће супротставити се пожару било ког обима и величине. Избор технике и опреме која ће се користити приликом гашења одређене врсте пожара зависи од познавања карактеристика техничке опреме. Неопходно је нагласити да лоша процена пре почетка гашења пожара, а која доводи до неадекватне примене техничке опреме, може имати кобне последице, поред материјалне штете може имати као последицу и губитак људских живота.

Расположива техничка опрема може дати одговарајући ефекат само ако по квалитету и обиму одговара гашењу одређене врсте пожара. Да би техничка опрема одговорила захтевима гашења пожара, неопходно је да буде у сталној приправности и у исправном стању.

ПОДЕЛА ВАТРОГАСНЕ ОПРЕМЕ

Сва ватрогасна опрема може се поделити на: личну и групну-заједничку опрему.

У личну опрему спада све оно чиме је ватрогасац лично задужен и што сам користи при свом раду:

Радно заштитно одело за прилаз ватри; Заштитне чизме за прилаз ватри; Заштитни шлем; Заштитне рукавице; Заштитна маска; Ватрогасни радни и пењачки опасач; Батеријска лампа.

У групну-заједничку опрему спада комплетна опрема јединице:

1. Заштитна опрема:

Заштитни комплети одела за улазак у ватру; Опрема за заштиту органа за дисање (изолациони апарати); Опрема за заштиту од радиоактивних материја; Опрема за заштиту при хемијским акцидентима.

2. Опрема за гашење пожара:

Опрема за гашење пожрара водом; Опрема за гашење пожара пеном; Преносни и превозни апарати за гашење пожара; Стабилне инсталације за дојаву и гашење пожара.

3. Опрема за пењање:

2

Ватрогасне лестве; Механичке лестве; Аутомеханичке лестве; Хидрауличке зглобне платформе; Телескопске платформе.

4. Опрема за спасавање:

Ваздушни јастук; Спусница; Ватрогасна ужад и конопци; Самоспасиоц.

5. Техничка опрема и алати:

Електроизолациона и електро опрема; Опрема за проветравање и вентилацију; Развална опрема; Опрема за детекцију и дозиметрију; Опрема за везу.

6. Остала опрема:

Ватрогасна возила (командана, навална, пратећа, помоћна); Опрема за гашење из ваздуха (авиони и хеликоптери); Опрема за гашење са воде (пловила за гашење пожара).

ЛИЧНА ВАТРОГАСНА ОПРЕМА

РАДНА ОДЕЋА И ОБУЋА

Заштитна одећа за ватрогасце састоји се од заштитне блузе и заштитних панталона. Заштитна одећа израђује се од посебних материјала који пружају заштиту при раду у условима какви се јављају приликом гашења пожара.

Заштитна одећа ватрогасаца мора испуњавати низ услова: повећана ватроотпорност, водонепропусност, унутрашњост мора бити од материјала који лако адсорбују зној, мора бити удобна и комотна за рад. Заштитна одећа за ватрогасце мора бити направљена тако да омоугућује лако обалачење и брзу припрему ватрогасаца за излазак на интервенцију. На одећи морају постојати и флуоресцентне рефлектујуће траке које омогућују бољу видљивост ватрогасца у свим неповољним условима (дим, магла, мрак...).

Заштитна обућа мора обезбедити комплетну заштиту ногу ватрогасца. Заштитне чизме садрже заштитну непробојну табаницу, заштитну капу од челика или других композитних материјала, вишеслојну топлотну изолацију. Заштитна обућа мора имати ђон отпоран на високе температуре који је непробојан и отпоран на хемијске утицаје.

3

ЗАШТИТНИ ВАТРОГАСНИ ШЛЕМ

Заштитни ватрогасни шлем штити главу и врат ватрогасаца од механичких повреда и делимично од топлоте, разних течности и прашине. Шлем мора бити у облику шкољке која која има глатку спољну површину и мора имати додатна средства за ублажавање удара. Сви делови заштитног ватрогасног шлема морају бити тако израђени да не могу изазвати повреду корисника у случају несреће. Делови заштите лица морају бити тако постављени да не ремете основну функцију шкољке и да не ремете видљивост.

Мтеријал који се често користи за израду шлемова је поликарбонат. Материјали који се користе за израду шлемова морају бити постојани, а на местима која долазе у додир са кожом ватрогасца морају се користити материјали који не надражују.

Шлем је тако обликован да пружа комплетну заштиту главе. Повећан је испуст ка врату на који се често монтира и заштитни плашт који пружа додатну заштиту врата и рамена. На темену шлема са унутрашње стране постављен је сунђерасти јастучић чија је улога да ублажава нагле притиске (ударе).

Ремен са подбрадником, опремљен је копчама које омогућују лако и брзо постављање кациге у радни положај и обезебђују да шлем остане на месту у свим положајима главе.

Што се одржавања тиче потребно је да се шлем редовно чисти, а повремено и дезинфикује неким од средстава за те намене (дезидрем, дездерман, диконит, алкохол...).

РАДНИ ОПАСАЧ (ПЕЊАЧ)

Опасач ватрогасцима служи да се помоћу њега причврсте и обезбеде од пада када раде на висини тако да им обе руке буду слободне приликом рада, затим за сопствено и спашавање других особа.

Опасачи се могу израђивати од разних синтетичких и природних материјала који морају бити атестирани и да испуњавају посебне захтеве за коришћење у оваквим условима рада.

Сваки опасач има прекораменик, чија је улога да опасач држи у одређеном радном положају за одређену висину тела извршиоца.

На опасач се још поставља и торбица са секиром, држач батеријске лампе и торбица са металним клином. Ова три елемента се посебно постављају на захтев корисника из разлога што опасач може вршити функцију и без њих. Опасач има и алку која служи за качење ужади и омогућује извлачење ватрогасаца и унесрећених из акцидентених ситуација.

Опсачи се након употребе чисте и суше.

Оне опасаче који су стално у употреби потребно је испитивати једном на свака три месеца. У ватрогасним јединицама се то испитивање обавља на тај начин што се на један опасач окаче три ватрогасца.

4

Прилком исптивања опасача треба обратити пажњу на следеће:

да неки од делова није засечен, напрсао или се рашио; да игле на пређицама нису искривљене; да закивци нису попустили и да ли је закивање правилно извршено; да се карабињер није деформисао.

Опасачи старији од 20 година иако су исправни, више се не смеју употребљавати.

При статичком испитивању, опасач се 24 часа оптерети силом од 2500 N, при чему се опасач не сме издужити више од 3 %. Узорци за испитивање се узимају методом случајног узорка.

ЗАШТИТНА МАСКА

Приликом гашења пожара ватрогасац је принуђен да се креће у просторима повишене концентрације дима и прашине и у просторима који су затровани разним гасовима и парама. У таквој атмосфери, поготову ако је реч о затвореном простору, јавља се и недостатак кисеоника. Осим тога, ватрогасац мора рачунати да код обављања напорних физичких послова, приликом убрзаног рада плућа и мања количина отрова у ваздуху постаје опасна.

Справе које омогућују да човек и у затрованој атмосфери извршава одређене задатке несметано, називамо справе за заштиту органа за дисање. Приликом употребе ове опреме врло је важан и правилан избор тих справа, добро познавање њихове функционалности и редовно одржавање.

Ову врсту опреме делимо на две групе:

1. Филтрационе справе (заштитна маска и цевни апарат);2. Изолационе справе (изолациони апарат са кисеоником или ваздухом).

Заштитна маска са уграђеним филтером је средство за заштиту дисајних органа, лица, очију од штетног деловања отровних гасова, пара и прашине у зависности од уграђеног филтра.

Маска се састоји од образине, наочара, траке за притезање, траке за ношење, и прикључнице за цедило и дишну цев.

Маска се израђује од коже, гуме и природног каучука тако да се може користити у свим температурним условима (од -30°C до +50°C).

Заштитне наочаре су израђене од пластичне материје или триплекс стакла, које се састоји од пластичне фолије на коју су обострано налепљене стаклене плочице.

Траке које служе за затезање маске израђене су од гуме или челичне опруге.

Издишни вентил је конструисан тако да се приликом издисања отвара, а приликом удисања затвара.

На маску се монтира универзално цедило мањих димензија. Такво цедило штити ватрогасца од више врста различитих отровних материја, док најмање штити од угљенмоноксида који се јавља

5

и као продукт сагоревања.

Цедило CO – ово цедило намењено је заштити од угљенмоноксида који је увек присутан код пожара у затвореним просторијама. Принцип рада овог цедила састоји се у томе да угљенмоноксид оксидацијом помоћу кисеоника из ваздуха претвара у угљендиоксид у присуству катализатора (катализатор смеша мангансупероксида и бакарног, кобалтног или сребрног оксида). Угљендиоксид који настаје оксидациом CO, може у извесној мери отежати дисање носиоцу цедила, па се код неких цедила он апсорбује у слоју калијевог хидроксида.

Проблем утврђивања дотрајалости цедила, решен је тако што се у цедило ставља један слој калцијевог карбида, који ће под утицајем влаге из ваздуха која је успела пробити слој за сушење, отпуштати ацетилен који се лако осети. У нека цедила стављају се хемикалије које толико набубре да отежавају дисање. У сваком случају потребно је да постоји неки од индикатора дотрајалости.

ЦЕВНИ АПАРАТИ

Ова врста апарата су најједноставнији тип апарата за заштиту органа за дисање. Ови апарати користе ваздух из спољашње срединае која није затрована. Довод свежег ваздуха обезбеђује се помоћу гумених црева из спољне средине.

Мане оваквих врста апарата су ограниченост кретања дужином доводног црева и опасост од оштећења црева приликом интревенција.

Оваква врста апарата данас није или је јако ретко у употреби.

АПАРАТ ЗА ЗАШТИТУ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ

Најстарији тип Дрегеровог изолационог апарата произведен је 1910.год. и без нарочитих промена користио се до 1924.год. када му је промењен начин ношења. До тада изолациони апарати носили су се на прсима, а од тада носе се на леђима.

Изолациони апарати имају неколико недостатака. Доста су тешки и захтевају велику стручност око одржавања. Обзиром на значајну примену и компликовану изведбу, ови недостаци нису код свих врта изолационих апарата подејданко изражени.

По начину израде изолациони апарати могу се сврстати у две групе:

1. Изолациони апарат са компримованим кисеоником;2. Изолациони апарат са компримованим ваздухом.

ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТ СА КОМПРИМОВАНИМ КИСЕОНИИКОМ

Овај апарат пружа заштиту при раду у атмосфери која је затрована отровним гасовима,

6

прашинама и парама или у просторима где нема довољно кисеоника. Носилац апарата удише чист кисеоник, а издише 95 % O2 и 5% CO2 и H2O. Издахнути Co2 и H2O се апсорбују у хемијској патрони, а пречишћен О2 се враћа у врећицу одакле бива поново удахнут. Дефицит О2 се надокнађује помоћу уређаја за константно дозирање О2. Уколико је потребно недостатак О2 се може надокнадити аутоматски или ручно. Боце су направљене од специјалних легура челика и производе се у запремини од 1 и 2 литра, а пуне се кисеоником под притиском 150-200 bar – и. Вентили боце и све арматуре за кисеоник не смеју се премазивати уљем или мастима. У разводнику кисеоника је смештен рдукциони вентил који смањује притисак на 3,5 bar – а. Уређај за константно дозирање пропушта 1,5 lit/min кисеоника. Овде постоји и уређај за додавање кисеоника чија је полуга везана са гуменом врећицом која се пуни и празни у ритму дисања корисника. Гумена врећица прима издахнути и пречишћени кисеоник и регулише рад аутомата за додавање кисоеника. На њој се налази прикључак за патрону и сигурносни вентил. У кућишту се налази удисни и издисни вентил и сигнал труба која даје сигнал када у боци остане 4 lit кисеоника . Са том количином кисеоника корисник се може служити још 2–2.5 min. Као и тип апарата са компримованим ваздухом и овај тип апарата се редовно контролише и сервисира.

ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТ СА КОМПРИМОВАНИМ ВАЗДУХОМ

Ови апарти су намењени заштити органа за дисање тамо где је околна атмосфера затрована штетним материјама. Потребна залиха ваздуха налази се у челичним боцама које се пуне под притиском од 200 - 300 bar–и. Притисак ваздуха се редуцира у редукционом вентилу на 5 bar-и, па тек онда се ваздух гуменим цревом доводи у плучни аутомат. За контролу притиска ваздуха у боцама користи се контролни вентил. Плучни аутомат омогућава довод ваздуха док траје период удисања, а у току издисања он се аутоматски затвара. За упозоравање ватрогасца да му је ваздух у боци на измаку постоји уређај који даје сигнал када притисак у боци достигне 40-60 bar–и. Ово се постиже или уградњом алармне звиждаљке или пружањем отпора дисању. Боце и појединачни делови апарата се постављају на рамове који су прилагођени облику тела и због удобности поседују леђне јастуке.Време коришћења апарата креће се од 16–120 min. Ово време зависи од количине ваздуха у боци и од потрошње ваздуха, која зависи од више фактора, а највише од индивидуалних особина ватрогасца. Ови апарати се могу користити под водом до дубине од 15 m.

Помоћни уређај и мембрана на еластичност и ломљивост се испитује на сваке 2 године, док се преглед боца и редукционих вентила врши на 5 година.

ПЕЊАЧКО УЖЕ

Ватрогасци пењачко уже користе у више намена:

Првенствено је намењено самоспасавању ватрогасаца са виших спратова; За спасавање других особа и важних предмета; За подизање ватрогасне опреме на висину или спуштање у дубину и др.

Пењачко уже је пречника 12-16 mm на чијем се једном крају налази гвоздени престен, спољашњег пречника 80 mm и дебљине 10 mm, а на другом крају карабин дужине 120 mm и дебљине 10 mm.

7

Пењачко уже се израђује од конопље и синтетичких влакана у дужинама од 15,20 и 25 m.

ЗАЈЕДНИЧКА ВАТРОГАСНА ОПРЕМА

ЗАШТИТНА ОПРЕМА

Приликом гашења пожара често се јавља потреба за предузимањем низа мера како би се пожар локализовао и задржао на мањем простору. Ово је нарочито изражено у петрохемијској индустрији где је врло тешко пратити развој пожара класичним средствима. Да би могао да адекватно интервенише у таквим ситуацијама, ватрогасац мора да буде опремљен у заштитном опремом која одговара стању на терену.

ЗАШТИТА ОД ТОПЛОТЕ

Ватрогасци су се штитили од топлоте бројним средствима, најпознатије је поливање ватрогасца који прилази ватри воденим млазом. Други начин био је ношење штита испред себе, затим употреба металне капуљаче која је имала на себи прикључак за довод воде...

За заштиту ватрогасаца-спасиоца од топлотног зрачења, додира са пламеном и врелим ваздухом употребљава се заштитна одећа која може бити израђена од азбеста (који се избацује из употребе) или алуминијумских влакана. Ова заштитна одећа се користи за прилазак и пролаз кроз ватру. Састоји се од панталона, блузе, капуљаче се заштитом, рукавица и чизама. Ова одела при пролазу кроз пламен могу да издрже и до 1500°C, али је време задржавања у ватри ограничено на свега 20sec. Одело је отпорно на додир са пламеном јер је израђено од вишеслојног материјала који је тешко запаљив, обојено је светлом бојом која одбија више топлоте у јединици времена. Осим наношења боје шприцањем постоји и метода лепљења алуминијумске фолије на површину одела.

(Одела за прилаз и пролазак кроз ватру)

Одело и обућу је потребно редовно прегледати и одржавати. Одело се чисти меком крпом, топлом водом и неутралним средством за чишћење, затим се суши природно или помоћу топлог ваздуха. Чисто и осушено одело се пакује (без гужвања) у кофер због заштите од влаге и

8

прашине.

ЗАШТИТА ОД КИСЕЛИНА, БАЗА И СЛИЧНИХ МАТЕРИЈА

Понекад се указује потреба за гашењем пожара који су изазвани разним агресивним материјама или су стицајем околности те материје присутне у просторијама где је дошло до пожара, па због високе темпетратуре у просторији долази до лома амбалаже у којој се налазе опасне материје и до неконтролисанг разливања истих. Већа концентрација разних гасова и испарења онемогућава извршавање задатака втрогасаца-спасиоца без одговарјуће заштите. Овакве материје се могу јевити при техничким интрвенцијама, хаваријама и кваровима у погонима и на транспортним средствима.

(Опрема за реаговање при хемијском акциденту)

За заштиту у те сврхе се користе одевни предмети од гуме или неког инпрегнираног материјала. Одећа и обућа се израђују у облику (комбинезона) потпуна заштита или у облику елемената (чизме, кецеље, рукавице...) као делимична заштита.

9

(Заштитно одело при хемијским акцидентима – комплетна заштита)

Сви предмети заштите захтевају максимум пажње око одржавања, како би се беспрекорно употребљавали и како би им се продужио радни век.

Ова опрема се може користити као заштита од билошких оружија или од бојних отрова.

УРЕЂАЈИ, СПРАВЕ И ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ

РУЧНИ АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Ручни апарати за гашење пожара служе за гашење почетних пожара. То су справе које омогућавају избацивање средстава за гашење пожара и на тај начин омогућавају њихово гашење. Сви ови апарати направљени су тако да се њима једноставно рукује. Израђени су од челичног лима и ваљкастог су облика. У зависности од тога како се допремају на место пожара сви ручни апарати деле се у две групе:

1. Ручни преносни апарати;2. Ручни превозни апарати.

Ручни преносни апарати за гашење пожара су они апарати чија тежина у напуњеном стању не прелази 20kg, изузев апарата за гашење водом или ваздушном пеном типа „Б“ (брентача), чија тежина у напуњеном стању износи 25kg.

Ручни превозни апарати за гашење пожара су апарати који су додатно још снабдевени и ручком и точковима за (ручни) превоз чија тежина у напуњеном стању није већа од 260kg.

Конструкције апарата у потпуности искључују могућност повреде лица која с' њима рукују или се налазе у њиховој близини приликом употребе или пуњења. Резервоар и припадајуће арматуре

10

сваког апарата треба испитати на притисак у трајању од 3min при чему се на апарату не смеју појавити пропуштања или деформације. Испитни притисак резервоара или одговарајуће арматуре треба да буде већи најмање 1,3 пута од максималног притиска (највећи радни притисак на температури од 20°C).

Сваки апарат мора да има уграђен сигурносни вентил.

Помоћни елементи који служе за активирање апарата (дугме, полуга, точак вентила...), морају бити пломбирани како би се осигурала исправност апарата.

Апарат мора бити конструисан тако да руковање њиме буде једноставно, да га свако лице након читања кратког упутства, може сигурно употребити.

Време активирања апарата (време које протекне од дејства на направу за активирање до почетка избацивања млаза) при температури од 20°C не сме да износи највише:

5sec за преносне апарате; 10sec за превозне апарате.

Резервоари апарата за гашење пожара морају бити са спољне стране обојени црвеном бојом. Све унутрашње површине делова израђених од материјала који нису отпорни према дејству средстава за гашење пожара морају бити заштићени на одговарајући начин.

Ознаке на апаратима:

Сви апарати морају имати следеће ознаке:

Утиснуте (фабрички број и година израде апарата); Исписане (ознака апарата, време непрекидног пражњења, врста пожара за који је

намењен, упозорење када се смеју гасити електричне инсталације, највећа вредност напона електричне инсталације која се сме гасити, упутство за употребу у сажетој и јасној форми).

Подела апарата за гашење пожара према врсти пожара коју гасе:

1. Апарати за гашење пожара угљендиоксидом – ознака CO2;2. Апарати за гашење пожара прахом – ознака S (овде спадају и апарати под сталним

притиском чија је ознака S-A);3. Апарати за гашење пожара халоном – ознакка HL (ова врста апарата се још налази у

употреби, али се полако избацује због доказаног својстава о штетном утицају на озонски омотач и замењује се новом врстом апарата шире познатог под називом Fe36 који је пуњен са 2 и 3kg хексафлуор пропана). Ово је најбоље познато заменско средство за халон, које је притом и еколошки прихавтљиво;

4. Апарати за гашење пожара распршеном водом – ознака V;5. Апарати за гашење пожара ваздушном пеном – ознака Pz;6. Апарати за гашење пожара хемијском пеном – ознака PH.

АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УГЉЕНДИОКСИДОМ – CO2

11

(НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ)

(Ручни ПП апарат – CO2)

Ови апарати се израђују у различитим величинама, уколико маса пуног апарата прелази 20kg постављају се на точкиће и монтира им се ручица. Употреба и руковање су једноставни.

Треба само да се одвије вентил високог притиска (или стисне ручица, што зависи од типа) и гас излази на експанзионој млазници. Ови апарати се пуне под притиском 80-90bar-а. Гас у боци је у течном агрегатном стању.

Овај апарат представља посебну опасност ако се неактивиран нађе у пожару, тада постоји опасност од експлозије самог апарата. Изласком гаса из боце врши се сублимација, тј. угљендиоксид из течног стања прелази у прах (овом приликом јавља се појава суви лед, приликом ове реакције температура која настаје износи -77°C do -78°C). Суви лед у додиру са отвореним деловима тела ствара повреде.

Апарати за гашење пожара угљендиоксидом – CO2 служе за гашење почетних пожара на возилима и објектима. Имају доста широку примену у превентиви заштите од пожара и најчешће се користе за гашење:

Лакозапаљивих гасовитих и текућих материја; Пожара на моторима са унутрашњим сагоревањем; Пожара на машинама и уређајима под напоном струје (трансформатори, уљне склопке,

ротационе машине и сл. до 12 000 V); Пожара чврстих материја који при горењу развијају високе температуре, као и других

чврстих материја (дрво, папир, текстил...).

Принцип рада ручних апарата за гашење пожра угљендиоксидом – CO2:

Челична боца апарата напуњена је угљендиоксидом под притиском у течном стању. При активирању апарата оз челичне боце излази угљендиоксид који експандира у гасовито стање, при изласку из апарата ствара млаз који служи за гашење пожара.

Саставни делови апарата за гашење пожра угљендиоксидом – CO2:

12

а) Челична боца, је тело апарата и служи за смештај угљендиоксида и монтажу вентила високог притиска. Израђује се од бешавне цеви са искованим дном и грлом. На апаратима CO2-5 постављена је ручица за ношење апарата.

б) Вентил апарата, на апаратима CO2-3 и CO2-5, зависно од произвођача углавном се уграђују 2 врсте вентила, опружног или засунског типа. Апарти са ручицом за активирање имају и полугу која се код активирање савлађује ручном снагом. При томе се вретено вентила помера на доле, ослобађа отвор у тежишту тела вентила и омогућава да угљендиоксид кроз успонску цев, црево и млазницу излази напоље. Друга конструкција вентила има точкић. Окретањем точкића у смеру супротном од смера кретања казаљке на сату, подиже се носач заптивача и ослобађа се отвор за улаз угљендиоксида. Вентил уједно служи за пуњење челичне боце након њеног пражњења. У вентил се уграђује сигурносна мембрана која осигурава боцу од експлозије у случају пораста притиска.

ц) Млазница са цревом, млазнице су уобичајене конструкције или чешће са проширењем ка крају млазнице. Служе за усмеравање и распршивање млаза угљендиоксида.

Ова врста апарата се активира на следећи начин: скине се осигурач, стисне се ручица (или одврне вентил), померањем вентила ослобађа се отвор у телу вентила и угљендиоксид из боце апарата истиче кроз млазницу. Ови апарати се сервисирају на 6 месци, а испитивање хладним воденим притиском врши се на 5 година под притиском од 180bar-и.

АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УГЉЕНДИОКСИДОМ – S(НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ)

(Ручни ПП апарат – S-А)

Ова врста апарата употребљава се за гашење пожара течних материја (бензина, алкохола, етра, уља …), гасовитих материја (метан, пропан, ацетилен, градски плин и др.), као и пожара чврстих материја. Ови апарати се такође употребљавају за гашење пожара електричних инсталација.

Главни суд апарата је од челичног лима, цилиндричног облика, заварене конструкције и напуњен прашком за гашење.

13

Као погонско средство за избацивање прашка из апарата употребљава се компримовани гас CO2 који се налази у боци високог притиска. Боца високог притиска CO2 монтира се на капу апарата и налази се унутар апарата. Затварач боце CO2 је мембрана од бакарног лима дебљине 4mm.

Активирање поменутих апарата постиже се пробијањем мембране боце CO2 помоћу покретне ручице, капе апарата и игле.

Апарати S-6, S-9 и S-12 се испоручују напуњени. Век трајања пуњења је дуг под условом да прашак не долази у додир са влагом и мастима и да је боца CO2 у потпуности заптивена.

Након пражњења апарат се мора поново напунити како би могао да дејствује у сваком тренутку.Поменути апарати су неосетљиви на спољне температуре и не мрзну. Могу се употребљавати у температурном интервалу од -20°C до +45°C.

Контрола апарата S-6, S-9 и S-12 обухвата следеће:

контролу механичке оштећености; контролу квалитета прашка; контролу садржаја CO2.

Апарат се редовно контролише у прегледу оштећености и запрљаности делова. Свако оштећење делова апарата мора се на време отклонити. Приликом поновног пуњења очистити све делове апарата и проверити да ли проточни канали нису запушени. Сваке две године посуду апарата испитати на хладни водени притисак од 24bar-а. Том приликом контролисати и вентил сигурности.

Сваких 6 месеци контролисати квалитет сувог прашка и проверити да ли се исти згрудвао. На 6 месеци се врши редован сервис ових апарата.

Ручни превозни апарати за гашење пожара тип: S-50 и S-100 су апарати веће запремине. Све остале карактеристике и намена су исте као код апарата типа S мањих запремина. Ови апарати се такође испоручују напуњени, сервисирање и начин употребе обавља се на исти начин као и код апарата истог типа мање запремине. Апарати веће запремине морају приликом интервенције задовољити услов да им домет млаза буде најмање 10m.

Ако су апарати типа S напуњени посебном врстом праха могу се употребљавати и за гашење пожара лаких метала.

Код апарата S-100 потребно је приликом активирања поред отварања вентила боце CO2 отворити и још и пропусну славину која се налази на месту улаза гумене цеви у апарат.

Уколико је апарат под сталним притиском типа S-A (апарат са уграђеним манометром), приликом активирања се не чека 5sec за постизање радног притиска, већ се одмах по притиску ручице добија малаз на млазници.

14

АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ХАЛОНОМ – HL(НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ)

Апарата за гашење пожара халоном, такође има различитих, како по величини тако и по конструкцији. Као погонско гориво употребљава се компримирани гас у посебној боци, исто као и код апарата са прахом. Ваздух може да се непосредно сабије у самој боци, тада се на апарат поставља манометар за очитавање притиска у боци.

Овај апарат се активира као апарат за прах, сачека се да се постигне радни притисак. Уколико је апарат под сталним притиском, онда нема чекања већ се одмах по притиску ручице добија малаз.

Ови апарати првенствено су намњени за гашење пожара, електричних инсталација и електронских уређаја и апарата високог и ниског напона: генератора, трансформатор, електромотора, рачунара, ПТТ, ТВ...

Употребљавају се и за гашење почетних пожара течних материја: бензина, уља, керозина, бензола, етра, алкохола, боја...

Као погонско гориво за избацивање халона служи компримовани азот у посуди апарата. Млаз се избацује преко узгонске цеви. Млаз на овим апаратима се може прекидати више пута помоћу покретне ручице. Ови апарати нису осетљиви на промене температуре и користе се у температурном распону од -20°C до +50°C.

Као средство за гашење код ових апарата употребљава се халон „BCF 1211“ који се из апарата избацује помоћу азота под притиском од 8 bar-а.

Тело апарата израђено је од декапураног лима дебљине 1.5mm. Капа апарата, ручице и млазница израђене су од пластичне масе, а седиште капе, ударна игла и успонска цев израђени су од месинга. Опруга вентила је од патентиране челичне жице дебљине 1mm, а све заптивке су од витона.

Редовна контрола исправности апарата састоји се у провери исправности пломбе и оштећености апарата и провере тежине халона у апарату и притиска на манометру. Оваква врста контроле обавља се на сваких 6 месеци о чему се попуњава и сервисни картон на сваком апарату.

Превозни апарати типа HL израђују се у величини 25 и 50 N. Код превозних апарата се такође као средство за гашење употребљава се халон „BCF 1211“ који се из апарата избацује помоћу азота под притиском од 12 bar-и.

Након завршеног гашења потребно је добро заврнути вентил на апарату па затим растеретити црево са млазницом од заосталог халона притиском и отпуштањем покретне ручице на млазници 3-4 пута у временском размаку од 1min.

АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ТИПА V (ВОДА), Pz(ВАЗДУШНА ПЕНА) И PH(ХЕМИЈСКА ПЕНА)

15

Ове врсте апарата су све ређе у употреби и углавном су употреби на објектима који нису скоро обновили своју опрему за гашење пожара.

Апарати са пеном користе се за гашење пожара класе „Б“ - пожари запаљивих течности (бензин, уље, катран, боје, лакови, смоле...). У апаратима долази до мешања пенила и воде који се под притиском који омогућује CO2 избацују кроз млазницу. Апарати нису постојани на ниским температурама и зато се и избацују из употребе.

Апарати са водом – V користе се за гашење пожара класе „А“ - пожари чврстих материја (пожари са стварањем жара: дрво, папир, текстил, слама, угаљ и сл.). Апарати нису постојани на ниским температурама имају узак спектар примене и зато се и избацују из употребе.

ОСТАЛА КОЛЕКТИВНА ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

УСИСНА КОРПА

Усисна корпа има основну функцију да спречи улаз крупним честицама и нечистоћи црева и кућиште центрифугалне пумпе, а такође служи да држи стуб воде у усисним цревима након престанка рада пумпе или ако се усисавање воде врши наливањем уместо употребом вакуум уређаја.

Усисну корпу чине следећи делови: Кућиште; Неповртни вентил; Улазни део; Механизам за отварање вентила; Стабилне спојнице називног пречника 110mm, 75mm или 52mm; Заштитне мреже.

Површина улазног дела је 2,5 пута већа од површине излазног дела са стабилном спојницом, а ова разлика је неопходна ради изједначавања отпора који се јавља при протоку воде кроз отворе решетки.

(Усисна корпа са мрежицом)

Исправност усисне корпе испитује се на тај начин што се усисна корпа стави на сто (равну површину) и налије водом. Ако тада не пропушта неће пропуштати ни код већег ступа воде.

16

Усисне корпе се праве у три величине и класификују се према спојки која је на њих монтирана:

„А“ дијаметра 110mm; „Б“ дијаметра 75mm; „Ц“ дијаметра 52mm.

После сваке употребе корпа се мора добро очистити од муља, проверава се њена исправност и овлаш се премазују належуће површине вентила и ручице.

ВАТРОГАСНА ЦРЕВА

Ватрогасна црева имају улогу довођења воде од извора снабдевања водом до млазнице.

Према функцији сва црева деле се на усисна и потисна.Усисна црева длуже за довод воде од изворишта до ватрогасне пумпе. Потисна црева служе за довод воде од пумпе до пожара преко млазнице.

Према величини пречника разликујемо следеће типове ватрогасних црева:

„А“ дијаметра 110mm; „Б“ дијаметра 75mm; „Ц“ дијаметра 52mm; „Д“ дијаметра 25mm.

Усисна црева се израђују од гуме са плетеним или тканим текстилним улошком, а унутрашње и спољашње спирале су од метала. Текстил који се примењује може бити од кудеље, лана, памука или синтетичких влакана. Металне спирале имају задатак да онемогуће да се срево спљошти и на тај начин спречи додток воде. Гумени слојеви чврсто повезују слој тканине и металних спирала. Спирала се завршава са 4 навоја који су чврсто збијени један у други.

(Усисно црево типа „А“ пречника 110mm)

Дужна црева зависи од типа црева и то:

За тип А (110mm) дужина износи 2,4m или 1,6m; За тип Б (75mm) дужина износи 1,6m; За тип Ц (52mm) дужина износи 1,6m или 3,0m;

17

За тип Д (25mm) дужина износи 1,5m.

Усисна црева се испитују једном годишње, а провера се састоји у следећем:спољашњи преглед стања металне жице, преглед спљних и унутрашњих металних облога, преглед радне способности прикључка, испитивање воденим притиском и испитивање усисног дејства сувим и влажним усисавањем. Црева се испитују на притисак од 6bar-а у трајању од 5min. У том периоду морају да остану непропусна без оштећења. Код сувог испитивања црева морају издржати подпритисак од 0,8bar-а у трајању од 1min.

Након употребе црева се суше на температури од 5°C до 20°C и тако осушена се враћају на своје место.

Потисна црева се израђују од кружно тканог текстилног дела са унутрашњом облогом од гуме или пластике. Крајеви црева су повезани са грлом спојнице помоћу месингане жице. Празна црева су пљосната и лако се мотају у котур.

(Потисна црева типа „Ц“ и „Б“)

Дужина црева зависи од типа и за типове „А“, „Б“ и „Ц“ износи 15m и 20m.Док се црева типа „Д“ израђују у дижинама од 5m, 10m, 15m или 20m. Црева морају бити отпорна према средствима за гашење пожара (вода, пена, прах).

Црева се испитују на 6 месеци на радни притисак. При испитивању црева проверавају се оба проточна правца. Црева се приликом испитивања излажу притиску током 5min. При том се визуелно контролише непропусност црева по читавој дужини. Испитана црева се обележавају особеним бројевима који се постављају на 0.5m од краја.

Испитивање се врши по приложеној табели.

Табела притисака за испитивање разних типова црева

Тип црева Проток воде(l/min)

Улазни притисак

(bar)

Дужина црева(m)

Радни притисак

(bar)

Пробни притисак

(bar)

Притисак на кидање

(bar)

18

А 6000 4 15 12 25 50

Б 2400 4 15 12 25 50

Ц 1200 6 15 12 25 50

Д 140 6 15 8 15 50

При употреби црева избегавати постављање црева преко оштрих ивица и предмета и наглих кривина и прелома.

Црева се морају чувати на сувом месту, а пре паковања морају се добро осушити.

Црева за високи притисак израђују се тако што се ставља ред гуме, па ред гумираног платна, и тако у више слојева. Ова црева се употребљавају у навалном возилу и служе за брзо гашење. Монтирана су на витлу на смом возилу. Служе и за добијање водене магле. Дужина ових црева је и до 60m, а пречник им износи 25mm до 38mm. Пробни притисак је преко 46bar-и.

ПРИБОР УЗ ВАТРОГАСНА ЦРЕВА

Универзални кључ пречника 52mm, 75mm и 110mm служи да се приликом спајања црева добро притегну, поготову доводна која морају у потпуности да дихтују или одводна која су неупотребљавана или имају пунију дихт–гуму.

(Универзални кључ)

Цревна повеска се употребљава за подвезивање црева код којих се јаве ситне пукотине приликом интрвенције. Наравно, ово представља привремено решење да се не прекида континуитет гашења.

Цревни држач, држи црево када се ради на висини, поставља се испод дпојке, док се други крај качи за ограду, прозор...

Цревни носач служи за ношење већег броја црева када је потребно развући пожарну пругу на већој удаљености.

Цревни мост се употребљава за полагање црева преко путева да се неби зауставио саобраћај.

Ватрогасна витла , служе да се на њих намотају потисна црева веће дужине и могу бити преносна и превозна.

19

ВАТРОГАСНЕ СПОЈНИЦЕ

(Ватрогасне спојнице Б/Ц)

Ватрогасне спојнице служе за међусобно спајање ватрогасних црева и арматуре.

Према намени ватрогасне спојнице деле се на:

Спојнице за ватрогасна црева (усисна и потисна); Стабилне спојнице; Слепе спојнице; Прелазне редуцир спојнице.

Све спојнице се израђују од алуминијумске легуре и испитују на радни притисак од 16bar-и, пробни притисак од 25bar-и и притисак на кидање од 50bar-и. Израђују се са називним пречницима 25mm, 52mm, 75mm и 110mm.

Спојнице за црева састоје се из цевастог тела, квачила, гумених заптивача и металног осигурача.

Усисне спојнице се употребљавају за прикључивање црева на усисну корпу и пумпу, као и међусобно спајање црева. Састоје се из тела спојнице, грла кавчила, осигурача и заптивног престена.

Квачило служи за спајање са клавилом спојнице са којом се везује и подешено је тако да се спајање врши окретањем за 90°. Осигурач служи да омогући окретање тела спојнице са квачилом, а спречи њено кретање по дужини црева. Заптивни престен израђује се од гуме и има улогу да спречи увлачење ваздуха у црево код почетног повлачења воде и онемогућује излажење воде на месту две спојнице.

Потисна спојница се користи за спајање потисних црева на хидранете, пумпе и остале делове арматуре. Од усисних спојки се разликују по по дужини грла, конструкције заптивног прстена и угла заокретања квачила при постављању (окретање за 180°).

Стабилна спојница се користи за прикључивање на стабилне отворе одговарајућих уређаја. Ова спојница има на једној страни, на унутрашњем делу, навој ради прикључивања на отвор центрифугалне пумпе, млазнице, разделнице...

20

Слепа спојница састоји се од квачила, гуменог заптивача и чепа. Употребљава се за затварање разних отвора (на центрифугалној пумпи, хидранту...) у циљу спречавања механичких нечистоћа.

Прелазне-редуцир спојнице примењују се за међусобно спајање црева или арматура различитих пречника. Оне могу бити Ц/Д (52/25), Б/Ц (75/52) и А/Б (110/75).

РАЗДЕЛНИЦЕ

Разделница је ватрогасна справа која служи за снабдевање два или три потрошача воде са једног изворишта. Израђује се од алуминијумске легуре.

Састоји се од следећих делова: кућиште са једним доводом и два или три одводна отвора. Разделница помоћу једног довода расподељује воду на више млазева. Праве се у разним величинама:

(Разделница Б/3Ц)

пример: Б/ЦЦЦ (један улазни отвор промера „Б“ и три излазна отвора „Ц“типа).

На разделницу се повезују млазеви следећим редом:

1. Леви крак (први млаз);2. Десни крак (други млаз);3. Средњи излаз (трећи најкраћи млаз).

Разделница се поставља што ближе пожару како би се смањило трење које се јавља у ужим цревима.

САБИРНИЦЕ

Сабирница служи да два млаза воде сабере у један и на тај начин обезбеди нормалан рад уређаја или агрегата.

21

Сабирнице се израђују од истих материјала као и разделнице.

Практична употреба сабирнице је када је потребно извршити напајање моторне пумпе са два хидранта или када се врши релејно напајање две пумпе мањих капацитета које доводе воду једној пумпи већег капацитета.

Сабирница се обично поставља на првој дужини од возила. Најчешће се првим краком вода шаље на пожар, а другим у возило за приправност. Таквим поступком млазничар скоро и не осети промену возила. Истовремено се рационално користи време за транспорт воде, јер се на сабирници возила мењају наизменично не ометајући саобраћај.

МЛАЗНИЦЕ

Млазнице служе за стварање млаза одређеног облика, снаге и домета, а састоје се из следећих делова:

Тело које је цилиндричног облика; Главе млазнице са усником, код специјалних млазница са одређеним пипцима.

Млазнице могу бити различитих типова:

Обична млазница је једноставног облика и конструкције и преко усника даје само ПУН МЛАЗ, помоћу ње се не може контролисати проток воде нити затворити вода. Обична млазница може имати и ручку за прекид дотока воде, што је погодно за затворене просторе.

(Обична млазница са ручком)

Универзална млазница је конструисана тако да се њеном главом подешава врста млаза која нам је потребна. Омогућава добијање пуног, комбинованог и распрешеног млаза. Састоји се од цевастог дела, спојнице, гуменог заптивача, дводелне главе, распршивача за воду и окнусног затварача.

22

(Универзална млазница)

Специјалне млазнице имају главу за посебне намене. Неке стварају водену маглу, а неке служе за тзв. сондирање, односно гашење унутрашњости сламе, бале сена, угља... У специјалне млазнице за воду спадају:

Пиштољ млазница за високе притиске до 60bar-и (намењена гашењу пожара пуним и распршеним млазом воде, као и воденом маглом и пеном. Облик млаза се регулише ручицом (отворено – пуни млаз, затворено – водена магла).

Млазница за распршену воду омогућава стварање распршеног млаза воде што ватрогасцу ствара штит од топлоте.

Монсун млазница за водену маглу омогућава ефикасно гашење пожара воденом маглом. Погодна је за гашење пожара у затвореном простору, пожаре запаљивих течности, ел. инсталације и пластике. На млазници се налази 9 дизни. При гашењу пожара на ел. инсталацијама ватрогасац мора бити удаљен најмање 2m (за U = 30.000V) тј. 5m (U =380.000V).

(Монсун млазница)

Дубинска млазница се користи за гашење дубинских пожара и вода се може допремити на веће дубине чак и код материјала где вода има слабију продорну моћ.

Монитор млазница се кориси за избацивање велике количине воде на место пожара. Разликују се превозне, преносне или стабилне монитор млазнице. Користе се за гашење пожара водом и пеном.

23

Млазница за пену користи се за добијање лаке и тешке пене и долази у комплету са међумешалицом.

(Млазница за пену са ручком)

ХИДРАНТИ И ХИДРАНТСКИ НАСТАВЦИ

Хидранти су постављени на спољну или унутрашњу хидрантску мрежу и непосредно се користе за гашење пожара или се на њих прикључују ватрогасна возила. Хидранти на спољној хидрантској мрежи могу бити:

Зидни; Подземни; Надземни.

Подземни и надземни хидранти имају прикључке пречника 75mm, док зидни хидранти имају отовр пречника 52mm. Зидни хидранти се углавном поствљају у (зграде, индустријске хале, складишта...).

За коришћење подземног хидрантског прикључка користи се једноделни хидрантски наставак типа ББ – (75/75) и дводелни хидрантски наставак тип Б/2Ц – (75/52).

(Двокраки хидрантски наставак)

Хидрантски наставак израђује се од месинга или алуминијумске легуре, а може бити једнокраки или двокраки.

Састоји се из следећих делова:

тело наставка;

24

глава са одводним отворима или вентилима за затварање; рукохвати – закретке са заптивном матицом; криласта матица за причвршћивање за хидратнтске уши.

Пре прикључивања на хидрант, неопходно је пустити да први млаз воде исцури слободно у простор, због тога што постоји могућност да он са собом носи одређене нечистоће које могу имати негативне последице на рад моторних пумпи.

Растојање између хидраната у зависности од намене може бити 80m односно 150m у насељеним местима.

ОПРЕМА ЗА ДОБИЈАЊЕ ПЕНЕ

Да би се добила квалитетна пена потребно је следеће:

вода минималног притиска 3bar-а за лаку пену, односно 5bar-и за тешку пену; Пенило које може бити природно или синтетичко; Уређај за дозирање пенила у воду (међумешалица, премешалица и самомешалица); Уређај за добијање пене тј. за додавање ваздуха (млазница за тешку пену, млазница за

средњу пену, генератори за добијање лаке пене и бацачи пене(монитори)).

Мешалица служи да екстракт за добијање пене помеша са водом у одговарајућем односу. Проценат екстракта обично се креће од 2%-6% у укупној количини воде. Мешалица је тако конструисана да у њеном суженом делу, тзв. погонској дизни, енергија притиска прелази у енергију брзине, на поновном проширењу (радна дизна) јавља се вакуум који увлачи екстракт кроз посебан отвор 25mm, а регулатором се подешава одређени проток.

(Међумешалица са усисом пенила 25mm)

Мешалица добија назив по месту где се поставља. Ако се постави на самој пумпи онда је предмешалица.

Међумешалица се поставља на втрогасно комбиновано возило за гашење пеном и то између резервоара за пенило и центрифугалне пумпе, тако да вода која излази из центрифугалне пумпе, једним делом улази у међумешалицу, исисава пенило и опет се заједно са пенилом враћа у центрифугалну пумпу. Ова центрифугална пумпа не може истовремено радити и са пеном и са водом. Након рада са пенилом центрифугалну пумпу потребно је темељно испрати водом.

25

Уколико је мешалица стављена између цеви тада се зове међумешалица. Она се по правилу увек ставља на првој дужини од млазничара, када се стави на саму млазницу добија назив самомешалица. У овом случају екстракт носи сам млазничар, што није згодно за рад, зато се овај систем у пракси не примењује.

Међумешалица служи за дозирање пенила у води. Израђује се од алуминијумске легуре. Састоји се од следећих делова:

Кућиште; Улазна сапница; Излазна сапница; Простор за улаз пенила; Стабилна спојница величине „Д“; Неповратни вентил; Улазни простор за воду; Регулациони вентил; Улазна стабилна спојница величине „Б“ или „Ц“; Цевасти део кућишта међумешалице; Излазна стабилна спојница величине „Б“ или „Ц“; Сталак; Регулатор протока пенила којим се дозира количина пенила у протоку од 3%-5% у односу

на количину воде.

Међумешалица се производи у 3 величине:

1. Z2 за проток воде 200l/min при притиску од 5bar-и;2. Z4 за проток воде 400l/min при притиску од 5bar-и;3. Z8 за проток воде 800l/min при притиску од 5bar-и.

Млазница за пену има задатак да омогући убацивање ваздуха са доње стране у мешавину воде и екстракта. Овде се као код међумешалице претварањем притиска у брзину добија вакуум. У овом случају вакуум се испуњава ваздухом и тако добијемо одређени број пенушања. Млазнице старијег типа су на излазном отвору имале 3 дизне и вентил за подешавање изласка мешавине. Све малзнице раде на истом принципу, на месту стварања вакума улази ваздух, који у одређеним односима гради смешу те су мехурићи пене испуњени ваздухом. Млазница има више врста са различитим називима – именима призвођача (Комет, Минимакс, Жупан...). Њихов капацитет се мери у m³.

Млазница новијег типа на излазном отвору има само једну дизну усник који омогућава да се енергија притиска у цевима претвори у енергију брзине. Од дизне тело млазнице се нагло шири због чега настаје вакуум који испуњава ваздух градећи мехуриће пене. У тело млазнице стављена су лимена крилца и мреже, које омогућавају далеко боље мешање ваздухом.

Млазница за тешку пену даје пену са коефицијентом пенушања 4 до 12. Састоји се од цевастог дела, ручке за држање, стабилне спојнице са гуменим заптивачем, раздељивача воде који је уграђен на улазном делу, заштитне мрежице, сапнице и затварача. Израђују се у 3 величине као и међумешалица.

Млазнице за пену средње тежине се састоје из цевастог дела, ручке за држање, конусно

26

постављене мрежице, стабилне спојнице са гуменим заптивачем и манометра. Ова млазница је тако конструисна да усисава већу количину ваздуха од млазнице за тешку пену, па долази до бољег упењавања тј. кофицијенат пенушања се креће од 12 до 150. Ове млазнице имају проток воде од 200 l/min при притиску од 5bar-и, док додатак пенила износи 2% или 3%.

Справе за добијање хемијске пене: да би добили хемијску пену потребно је претходно обезбедити прашак Б (NaHCO2) натријум бикарбонат (сода бикарбона) која у смеши са прашком сапунином омогућава грађење мехурића. Када дође до хемијске реакције ове смеше са прахом „К“ или „А“ Al2(SO2)3 (алуминијум сулфат) настаје Cd. Овај раствор се справља посебно у одвојеним посудама и то прашак „Б“ 1:1,75 раствор прашка са водом, прашак „К“ 1:1,5 раствор прашка са водом.

Када се помешају ова два раствора, долази до хемијске реакције и грађења хемијске пене.

Пеногенератори су уређаји за стварање велике количине лаке пене, екстаркционог односа већег од 200. Користе се за гашење пожара у затвореном простору. Максимални домет лаке пене је 50m на водоравном и 30m на вертикалном терену.

Принцип рада: погонски мотор покреће вентилатор који гура ваздух ка мрежи, вода пролази кроз мешалицу, усисава пенило, и под притиском од 3 bar-а улази у пеногенератор и помоћу млазнице баца на мрежу.

ВАТРОГАСНЕ ПУМПЕ

Хидрауличне машине које предају енергију течности која струји кроз њих називају се ПУМПЕ.

Ватрогасне пумпе служе за црпљење воде из природних или вештачких извора, транспортовање воде кроз црево до млазнице.

По конструкцији и систему рада постоји више врста ватрогасних пумпи:

Клипне пумпе (простог, двостуког и диференцијалног дејства); Ротационе пумпе (вијачне, зупчасте и крилне).

ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ

Код ове врсте пумпи се користи центрифугална сила која делује на воду, она ротира у пумпи. Важна карактеристика ове врсте пумпи је констнтан млаз, што није случај код клипних пумпи.

Најважнији део центрифугалне пумпе је ротор. Ротор прихвата воду из усисног црева, окреће је и даје јој центрифугалну силу. На тај начин јој повећава кинетичку енергију.

Величина центрифугалне силе зависи од брзине окретања, од удаљености средишта окретања као и од масе коју ротира.

Ротор је једини радни – покретни део код центрифугалне пумпе. Вода у каналима између лопатица ротора, присиљена је да ротира заједно са ротором. Због тога на сваку честицу воде у ротору делује центрифугална сила. Због закривљености лопатица ротора кретање воде

27

деловањем центрифугалне силе врши се у смеру канала између лопатица. У часу када вода напушта ротор има незнатног одступања од радијалног смера уназад.

Статор је непомични део причвршћен за кућиште. У статору долази до претварања кинетичке енергије воде у потенцијалну енергију тј. притисак. Ако пумпа нема статор, тада ради стварања притиска и усмеравања воде мора постојати спирално кућиште, које се још назива видилицом.

Центрифугална пумпа састоји се од: кућишта, ротора, статора, доводног отвора и једног или више одводних отвора. Ови делови израђују се од месинга и алуминијумске легуре. На кућишту центрифугалне пумпе налази се поклопац са доводним и одводним отворима, штруферова млазница, отовор за наливање воде, вакуум мотор и манометар, један или више доводних и одводних отовра на вентилима, славинама за испуштање воде.

Улазни отвори могу бити пречника 52mm, 75mm или 110mm, па и 2х110mm. Излазни отвори могу бити 52mm или 75mm. Вакуум метар показује величину подпритиска који је створен у кућишту.

Манометар је уграђен на излазни део пумпе и он мери притисак у bar-има. Центрифугалне пумпе према притиску који дају деле се на:

Пумпе ниског притиска које дају притисак од 3 bar-а; Пумпе средњег притиска које дају притисак од 3-10 bar-и; Пумпе високог притиска које дају притисак преко 10 bar-и.

У ватрогсане сврхе се углавном употребљава тростепена пумпа где се притисак повећава за по 4 bar-a. Предност једностепене пумпе је у једноставнијој конструкцији.

ПАРАЛЕЛНА ВЕЗА ЦЕНТРИФУГАЛНИХ ПУМПИ

Када 2 или више пумпи потискују воду у заједнички потисни вод каже се да пумпе раде паралелно.

При оваквом раду свака пумпа има своју посебну усисну цев. Паралелно везивање пумпи примењује се онда када треба да се повећа проток воде.

РЕДНА ВЕЗА ЦЕНТРИФУГАЛНИХ ПУМПИ

Редна веза центрифугалних пумпи примењује се онда када једна пумпа не може да сама направи довољан притисак.

При редној вези прва пумпа даје течност у усисни прикључак друге пумпе, која затим проток даје у потисни цевовод. Редно везане пумпе могу се постављати у једном или више нивоа. Овде је напор пумпи једнак збиру напора сваке пумпе посебно.

РАД ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ УЗИМАЊЕМ ВОДЕ СА ХИДРАНТА

Пумпа не усисава воду, већ она у пумпу улази под извесним притиском (улазни отвор пумпе

28

спојен с' хидрантом помоћу потисних црева).

Овај се притисак у пумпи повећава за одређени износ. Притисак на излазу из пумпе предстваља збир притиска воде на улазу у пумпу и притискапрема дијаграму при одређеном протоку.

РАД ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ ЗА УПОТРЕБУ СПРАВЕ ЗА ДУБИНСКО ЦРПЉЕЊЕ (ИНЈЕКТОРСКИ УРЕЂАЈ)

Код стављања у погон систем мора бити напуњен водом, јер иначе пумпа неће моћи да добавља погонску воду потребну за рад.

Погонска вода Qp стално циркулише. Однос погонске воде Qk креће се од 1:2, 1:1, 2:1 па до 2,5:1 за дубину 22m.

Стављање у погон система врши се тако да се, након што је стављена у погон пумпа, уз повећан гас мотора постепено отвара излазни вентил пумпе за погонску воду, а потом и вентил за корисну воду.

При томе треба контролисати притисак на улазу у пумпу. Он никако не сме пасти на 0 или ниже (подпритисак односно вакуум). Ово би значило да се од укупне добаве из пумпе превише троши као корисна вода, па је зато премали проток корисне воде.

ВАКУУМ УРЕЂАЈ КОД ЦЕНТРИФУГАЛНИХ ПУМПИ

Вакуум уређај служи за стварање подпритиска у усисним цевима. Вакуум уређај може бити клипни, ротациони и инјекторски.

На вакуум пумпама најчешће се као неправилности у раду јављају доле наведене грешке:

Клипна пумпа као грешка се јавља неисправно заптивање (треба измерити и подмазати заптиваче);

Ротациона пумпа загревање лопатица у уторима ротора (треба их извадити и очистити). Као друга мана јављају се оштећени рубови лопатица или оштећења на унутрашњој страни кућишта (овакав квар мора бити поправљен од стране овлашћеног стручног сервиса). Може доћи и до цурења на спојевима (потребно је заменити заптиваче).

Инјекторске пумпе – заклопка (клипна) у издувном цевоводзу мотора не затвара добро или је запео преносни механизам за управљање (потребно је извршити преглед и отклонити квар). Дешава се да запне повратни вентил у комори, да се истроши погонска сапница, неисправна пријемна сапница, неисправно паљење свећица (ове кварове отклања овлашћени стручни сервис).

Провера исправности вакуум пумпе и непропусност центрифугалне пумпе (испитивање се врши сувим вакуумом). Ову проверу треба обавити приликом сваког прегледа пумпе, а најмање једном месечно:

Затворити све излазне вентиле, славине и на улазни отвор ставити слепу спојницу; Након стартовања мотора искључити спојницу на вакуум пумпи, при томе мотор треба да

ради на ½ гаса, а једино код вакуум пумпи са ¾ гаса;

29

Вакуум метар на контри пумпе мора одмах показати подпритисак, који треба кроз 20 sec – 30 sec да постигне вредност од најмање 0,8 bar-и;

Кад се отклон казаљке инструмента даље не повећава треба искључити вакуум пумпе и центрифугалну пумпу. Уз лер-гас мотора врши се даље праћење вакумметра. У току 1min притисак може да опадне највише 0.1 bar и у том случају можемо сматрати да је пумпа довољно непропусна.

На исти начин врши се испитивање усисног цевовода прикљученог на улазни отвор пумпе. Цевовод при томе мора имати дужину 10m, а његов слободан крај мора бити затворен слепом прирубницом. У овом случају ако се за време од 1min не постигне подпритисак од 0,8bar-и или ако се тако постигнут притисак нагло смањи, знак је да постоји пропусност на усисном цевоводу.

КОНТРОЛА НЕПРОПУСНОСТИ ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ

Кроз улазни отвор пумпе помоћу сабирнице, а преко потисних црева уводи се вода под притиском од око 10bar-и из друге пумпе.

На почетку је један вентил мало отворен да би изашао ваздух из кућишта пумпе, а затим се вентил потпуно затвори и контролише да ли негде вода излази из пумпе. При овим условима на заптивачи главне осовине пумпе вода семе да се појави само у облику капљица.

Евентуално притезање заптиваче на главној осовини пумпе дозвољено је једино за време погона пумпе, док је пумпа под притиском воде, како би се одмах могао уочити резултат.

РАД ЦЕНТРАЛНЕ ПУМПЕ КОД РЕЛЕЈНОГ СНАБДЕВАЊА ВОДОМ

Код затвореног система пумпа највећег капацитета поставља се на извор снабдевања, а друга пумпа се поставља на оном одстојању од кога први агрегат може надокнадити све губитке притиска по укупној дужини црева са арматурама и пад притиска услед снабдевања високе разлике са обавезном резервом притиска 1,5 – 2 bar-а, којим вода мора улазити у кућиште друге пумпе. Надпритисак на излазу пумпе сме бити највише 10bar-и.

ПРАВИЛНО ПОСТАВЉАЊЕ ПУМПЕ ЗА ЦРПЉЕЊЕ ВОДЕ

Пумпа се поставља увек што ближе води било по вертикали било по хоризонтали, како би цеви биле што краће, а губитци што мањи.

Дешава се из незнања да се пумпа постави у неправилан положај. Тада се не добија правилно искоришћење или се уопште не може црпети вода. Често се у таквим ситуацијама тражи нека техничка грешка на самој пумпи, иако је она потпуно исправна.

Цевни вод је нпотребно дужи и угорњем делу долази до сакупљања ваздуха, накупљени ваздух после краћег рада створи толики притисак да заустави проток воде. Такође је и висина црпљења непотребно већа па се и тако повећавају губитци.

30

Код постављања пумпе поред потока или реке треба водити рачуна да се доводни вод увек постави узводно од саме пумпе.

ПУМПЕ И ОПРЕМА ЗА ДОБИЈАЊЕ ВОДЕ ИЗ ВЕЋИХ ДУБИНА

Овакве справе служе за црпљење воде која се не може савладати усисавањем преко доводних цеви, односно са дубина већих од 8,5m. По конструкцији ове справе могу бити:

Ротационе справе на механички погон; Ротационе справе на хидраулички погон; Ротационе справе на електрични погон; Млазне справе на хидраулички погон.

То су већином мале центрифугалне пумпе одговарајуће конструкције или су млазне справе које се помоћу ужета спуштају у бунаре, до саме воде или у саму воду. Њихова намена је да воду потисну из бунара до површине земље, до ватрогасне цистерне или пумпе. Код ових уређаја притисак је увек мали па не могу омогућити непосредно гашење и избацивање воде из бунара.

Ротационе справе на механички погон црпљење воде овим уређајима има следеће карактеристике (што је дубина до воде већа - мања је количина и обрнуто). Недостатак овог уређаја је што се услед дужег рада загреје погонаска осовина.

Ротационе справе на хидраулички погон (водена турбина): овде се у зајдничком кућишту на зајдничкој ососвини налази мала водена турбина и једна мала центрифугална пумпа. У турбину се доводи тзв. погонска вода која под одређеним притиском покреће турбину која пак покреће пумпу. Кроз решетку се црпи погонска вода, која је дошла у ротор заједно са корисном водом излази кроз одводне цеви на површину земље. Погонска вода се не меша са корисном водом већ само покреће центрифугалну пумпу која је уроњена у воду, захвата воду и под одређеним притиском је избацује на површину.

Под нормалним условима део погонске воде од укупне количине воде износи ¼ до ⅓, а део корисне воде ¾ до ⅔. Што је дубина црпљења већа однос је све неповољнији. Зато у пракси максимална дубина црпљења износи 20m до 25m. Читав овај систем мора бити међусобно усклађен како би се у потпуности искористили капацитети пумпи. Тако нпр.: пумпа капацитета 8/8 најповољнији режим рада има код протока воде 200l/min тако да добијамо 600l/min. На однос корисне и укупне воде, као и на висину црпљења утиче расположиви притисак погонске воде.

Ротационе справе на електрични погон (електромоторна пумпа): у посебном простору унутар кућишта налази се електромотор. Да се спречи продирање воде у електромотор овај део кућишта је испуњен уљем под притиском. Овај уређај је погодан за рад јер за његов погон служи електрична струја. Електромоторна пумпа има мали притисак, а велики проток, тако да служи само за допремање воде. Са колике ће се дубине допремати вода зависи под коликим притиском пумпа ради. Млазне справе (дубокосркач): за погон овог уређаја користи се погонска вода. Млаз воде који излази из дизне производи слично деловање као код вакуум пумпе – инјектора.

Овде погонска вода даје одређену енергију првенствено у облику потиска. Излажерње воде из потисне дизне првенствено прелази у енергију брзине, тако да улази у радно прихватну дизну

31

стварајући вакуум услед чега овај простор ододздо испуњава корисна вода. Погонска вода даје корисној води један део своје енергије па онда укупна вода сразмерно великом енергијом брзине и притиска излази из уређаја, преко одводних цеви на површину земље до пумпе или у слободан простор. Начелно важи да се код ове справе однос погонске и корисне воде погоршава, ако је висина црпљења већа, све се више енергије погонске воде троши на подизање воденог стуба те за проток и брзину остаје све мање енергије.

За рад са оваквим уређајем најповољније су аутоцистерне које имају на располагању одређену количину воде за почетак погона. Може послужити и неки мали резервоар са водом за изједначавње протока приликом рада читавог система.

ВАТРОГАСНЕ ПРЕНОСНЕ МОТОРНЕ ПУМПЕ

Ове пумпе деле се на:

Преносне (чија тежина достиже до 200 kg) коју могу носити 4 јача радника на мањим растојањима;

Превозне које су уграђене на колицима или приколици; Аутомобилске које су стабилно уграђене на колима.

За преносне и превозне угарђен је посебан агрегат за погон пумпи, код аутомобилских се углавном користи агрегат возила.

Преносне моторне пумпе су склоп – агрегата (који се састоји од мотора пумпе са додатним елементима), сви ови елементи монтитрани су на заједничко постоље у облику саоница са 4 ручице за ношење. Већи агрегати имају и точкиће што их чини превозним. Мотори који се монриају су углавном са унутрашњим сагоревањем и имају водено или ваздушно хлађење.

Због своје величине и лаког транспорта моторне пумпе су веома заступљене у ватрогасној техници и имају велику примену. У тактици гашења оне се могу кристити појединачно или групно.

Преносне моторне пумпе производе се у различитим величинама Поред ознаке назива обично се налази број који означава капацитет пумпе. Тако се данас производе пумпе капацитета од 250 l/min до 8000 l/min.

РАД МОТОРНЕ ПУМПЕ

Стварање вакуума у усисним цевима врши се ручном клипном вакуум пумпом, ротационом вакуум пумпом са помичним ламелама, млазном вакуум пумпом и клипном вакуум пумпон са моторним погоном.

Кад се постави усисни вод са усисном корпом, која мора бити уроњена најмање 30cm испод површине, и поставе потисни водови, пали се мотор уз претходно икључење центрифугалне пумпе. Затим се ставља у погон вакуум пумпа, уколико је ручна или се ручно укључује. Кад из вакуум пумпе излази вода и манометар показује притисак може се мало отворити млазни вентил. Кад се вакуум – пумпа искључи и постигне притисак може се потпуно отворити излазни вентил.

Одржавање пумпе треба вршити према упутству произвођача. Ваља обратити пажњу на следеће:

32

Подмазивање лежаја вршити притезањем млазница на усисној страни. На потисној страни лежаја подмазивати најкасније једном у 3 месеца;

Чишћење отвора сита на улазу пумпе вршити након сваког коришћења; Ручне вакуум пумпе свака три месеца очистити и клип подмазати машћу; Код ротационих уљних пумпи водити рачуна да резервоар за уље увек буде пун; Ако је пумпа радила са пеном, након рада је треба темељно испрати; Након рада испразнити воду из пумпе и вакуум-пумпе; Пумпа се барем једном месечно мора функционално испробати и пустити у рад.

33