MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD

FAKULTET ZA MENADMENT ZAJEAROsnovne akademske studije menadmenta

UVOENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU VELEFARMDIPLOMSKI RAD

Mentor: Doc. dr Bojan orevi

Student: Jankovi Milo A/103/06

Zajear, 2011.

MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD

FAKULTET ZA MENADMENT ZAJEAROsnovne akademske studije menadmenta

UVOENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU VELEFARMDIPLOMSKI RAD

Mentor: Doc.dr Dragia Stanujki

Student: Milo Jankovi A/103/06

Zajear, 2011.

SADRAJ

UVOD...1 I OPTI DEO..2 1. POJAM INFORMACIONOG SISTEMA...2 1.1 Pojam, definisanje i bitne komponente informacionog sistema.....2 1.1.1 Pojam informacionih sistema....2 1.1.2 Funkcije informacionog sistema..................................................3 1.1.3 Komponente informacionog sistema.............................................4 1.1.4 Vrste informacionih sistema.........................................................6 1.2 Projektovanje, programiranje i uvoenje informacionih sistema......8 1.2.1 Projektovanje informacionih sistema...........................................8 1.2.2 Programiranje informacionih sistema .........................................9 1.2.3 Uvoenje informacionih sistema................................................11 1.2.4 Funkcionisanje informacionih sistema.......................................13 II SPECIJALNI DEO..16 2. UVOENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU VELEFARM...................................................................................16 2.1 Opis trenutnog stanja................................................... .................16 2.1.1 Kratak istorijat kompanije Velefarm......................................16 2.1.2 Opis problema...........................................................................17 2.1.3 Postojei vs. novi sistem............................................................18 2.2 Koraci u uvoenju novog sistema u kompaniju Velefarm..............20 2.2.1 Studija izvodljivosti ..................................................................20 2.2.2 Razlozi za iniciranje projekta uvoenja novog sistema ...............22 2.2.3 Organizaciona izvodljivost ........................................................24 2.2.4 Uticaj sistema na organizaciju...................................................25

2.2.5 Ekonomska izvodljivost..............................................................26 2.2.6 Tehnika izvodljivost ................................................................28 2.2.7 Operativna izvodljivost .............................................................29 2.2.8 Bezbednosna analiza..................................................................31 ZAKLJUAK...................................................................................33 LITERATURA..................................................................................34

UVODU uslovima savremenog poslovanja preduzee je svakodnevno izloeno velikom broju izazova koji mogu poremetiti njegovu ravnoteu i dovesti u pitanje njegov opstanak u deliu sekunde. Sasvim je izvesno da nije svaka informacija od znaaja za opstanak, kao i da nisu sve znaajne informacije vidljive golim okom, lako uoljive i predvidljive. Koordinacija funkcija, irenje informacija, obrada sirovih podataka, donoenje odluka i predvianje svakodnevne su aktivnosti preduzea koje postavljaju zahtev za postojanjem kvalitetnog informacionog sistema, jer informacija je klju opstanka. Nijedno preduzee, bez obzira na njegovu veliinu i snagu, ne moe sebi dozvoliti luksuz da postoji i funkcionie u informacionoj izolaciji, niti da sistem na kome poiva njegov izvor informacija ne unapreuje i ne inkorporira u sve sfere svog poslovanja. Informacioni sistem je kima i nervni sistem preduzea i kao to i sama kima predstavlja nosa ljudskog organizma, tako predstavlja i nosa preduzea, jer preduzee je organizam, ba kao i ljudski, i kao i ljudski ima sve potrebe i karakteristike ljudskog bia. Kreiranje informacionog sistema je kompleksan zadatak informacioni sistem predstavlja praktino nervni sistem koji prati potrebe preduzea, upravlja njegovim segmentima kao to mozak upravlja organima ljudskog bia i tako omoguava njegovo neometano funkcionisanje i napredak, razvoj i zadovoljenje sopstvenih potreba ali i potreba trita. U tom smislu, nezavisno od toga kolikim sredstvima raspolae jedno preduzee, kako u finansijskom pogledu, tako i u smislu znanja (mada, postavlja se pitanje koliko se znanje moe obzirom na finansijske implikacije koje ima kao resurs moe posmatrati odvojeno od finansija i kao zaseban resurs). Kompanija Velefarm je veledrogerija koja je godinama predstavljala jakog konkurenta na domaem tritu, ali i na tritu regiona. Ipak, kriza nije mimoila ni ovu kompaniju. Uzroci krize svakako su kompleksni, i ne mogu se svesti na jedan zajedniki sadralac meutim, ono to se nikako ne moe porei jeste injenica da je uzronik te krize bila i potreba za kreiranjem i uvoen jem novog informacionog sistema koja je predugo bila ignorisana. Namera nam je da ovim radom ukaemo, dakle, upravo na znaaj informaiconog sistema, kao i na kompleksnost zadatka uvoenja novog informacionog sistema, izazove koje taj zadatak postavlja pred preduzee i opasnosti sa kojima se suoava, kao i na neophodnost uvoenja sistema u cilju uanpreenja kompanije Velefarm.

1

I OPTI DEO 1. POJAM INFORMACIONOG SISTEMA 1.1 Pojam, definisanje i bitne komponente informacionog sistema1.1.1 Pojam informacionih sistema Internacionalna federacija za obradu podataka (Internati onal Federation for Information Processing - IFIP) definie informacioni sistem na sledei nain (www.znanje.org): Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponeneti za sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje informacija. Poslovna preduzea, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom drutvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i delovanjima, odravanje kompetitivnosti na tritu, ponudu razliitih usluga i una preivanje linih sposobnosti i kapaciteta. Na primer, moderne korporacije zavise od raunarskih informacionih sistema bez kojih ne bi mogle kontrolisati svoje finansijske raune i poslovne transakcije niti upravljati ljudskim resursima; optinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim graanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unapreivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim raunima i transakcijama, kao i za razliita finansijske operacij e. Izumom i dostupnou novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogunosti. Poto su informacioni sistemi omoguili razliite ljudske aktivnosti, samim tim su izvrili uticaj na drutvo. Ubrzali su ob avljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmenili naine plasmana proizvoda na tritu, kao i naine i shvatanja rada kao ljudske aktivnosti. U tom smislu, informacije i saznanje, danas ine vitalni ekonomski resurs. Informacioni sistem organizacije se moe definisati i kao skup ljudi i tehnikih sredstava koji po odreenoj organizaciji i metodologiji obavljaju prikupljanje, memorisanje, obradu i dostavljanje na koritenje podataka i informacija Takoe, informacioni sistem se moe definisati i na sledee naine: "Informacioni sistem je odreeni skup metoda, postupaka i resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva."(Thierauf,Hoctor,2006,str.15) "Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u organizaciji." (Niederberger,2007,str.78 )

2

Posmatrano sa aspekta sistematskog pristupa: "Informacioni sistem predstavlja sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave." Informacioni sistem funkcioniui u okviru neke organizacije, omoguava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruenjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolae adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razraeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz napred navedenog proizilazi da informacioni sistem moe biti manuelan ili podran informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan. Informacioni sistem podran informacionom tehnologijom je informacioni sistem koji ukljuuje koritenje raunarske tehnologije. Na osnovu navedenog, bitno je uoiti sledee: pojam informacionog sistema znatno je iri u odnosi na raunar i raunarsku obradu podataka. To znai da informacioni sistem obuhvata i kompjuterizovane i nekompjuterizovani deo informacione delatnosti, to upuuje na zakljuak da informacioni sistem postoji i onda kada nema raunarske podrke. Informacioni sistem je kompleksan organizacioni sistem, a kompleksnost se odnosi i na strukturu elemenata i na strukturu veza kako u okviru sistema tako i sa okruenjem i informacioni sistem obuhvata sve informacione delatnosti, to znai da se ne moe poistovetiti sa jednom, pojedinanom delatnou. Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da: Bude razumljiv svim korisnicima; Jednostavan u prezentovanju informacija; Pouzdan i Da omoguava iskazivanje obraenih informacija u vrlo kratkim vremenskim intervalima. 1.1.2 Funkcije informacionog sistema Svaki informacioni sistem, nezavisno od toga kom je okruenju namenjen ima dve osnovne funkcije (Obradovi,Maek,Stanievi,2010,str.18-20): Funkciju informisanja - Informacioni sistem svojim informisanjem osigurava relevantne informacije za operativno i razvojno upravljanje organizacijom. To ukazuje da se funkcija informisanja ostvaruje u svrhu upravljanja organizacijom, dok je funkcija upravljanja, kao hijerarhijski najvia funkcija organizacije, po svojoj sutini, takoe, informacioni proces. Iz tog razloga je funkcija informisanja od fundamentalnog znaaja za ocenu kvaliteta informacionog sistema. 3

Najvii nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su orijentisani na podrku odluivanju i upravljanju. Funkciju dokumentovanja - za sve aktivnosti organizacije neophodno je obezbebediti dokumentacionu podlogu putem informacionog sistema. Dokumentaciona podloga, odnosno dokumentacija, je rezultat potreba i zahteva subjekata iz okruenja, jer ona ini kontrolu i razmjenu informacija uop te. Takoe je neophodno obezbediti mogunost revizije poslovanja u svakom trenutku kako bi se mogli rekonstruisati poslovni dogaaji. Ovo je naroito znaajno kod informacionih sistema kod kojih se kontiranje i knjienje poslovnih dogaaja obavlja automatizovano. 1.1.3 Komponente informacionog sistema Sa aspekta sistemskog pristupa, strukturu informacionog sistema ine sledee komponente (Gledovi,2010,13-15): 1.Hardware raunarskog sistema: materijalno-tehnika komponenta informacionog sistema, odnosno fizike jedinice raunarskog sistema namenjene procesiranju i prenosu podataka. Danas, ak i najmanja firma, poseduje raunare, iako su raunari kao sredstvo pre nepunih par decenija predstavljali luksuz . Obino se radi o personalnim raunarima (PC). Vee organizacije koriste vie raunarskih sistema, poev od monih radnih stanica, miniraunara pa do efikasno umreenih personalnih raunara. Ujedno sa perifernim ureajima, kao to su ulazni i izlazni ureaji (monitori i tampai, na primjer), i telekomunikacije, ine hardver informacionih sistema. U novije vreme, cijene hardvera ubrzano opadaju, ali brzina obrade i kapacitet ureaja za uvanje podataka, se konstantno uveava.; 2.Software raunarskog sistema: predstavlja nematerijalnu komponentu informacionog sistema u vidu raunarskih programa koji su ugraeni u hardver i koji odreuju nain obrade podataka. Softver se obino deli na dve ire shvaene klase: sistemski ili operativni softver i softver aplikacije. Osnovni sistemski softver se prepoznaje pod imenom operativni sistem. Operativni sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema, obezbeujui sistematsko, konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu raunara, najee preko grafikog korisnikog interfejsa. Softver aplikacije su programi dizajnirani za obavljanje specijalizovanih zadataka od kojih se mnogi nude na tritu kao paketi pripremljeni za korienje odmah poslije instaliranja.; 3. Dataware ili podaci: ova komponenta obuhvata podatke,informacije i znanja, posmatrane kao informacioni resurs, a koji iz dana u dan postaju izuzetno vredna imovina svake organizacije. Mnogi informacioni sistemi su primarno upravljai bazama podataka. Baza podataka je kolekcija meusobno povezanih podataka, organizovanih na najpogodniji nain za korienje, ili vaenje podataka po zada tim kriterijumima. Tipian primer baza podataka u jednom preduzeu su podaci o radnicima i katalozi proizvoda. Naroitu vrednost imaju baze o kupcima, koje se koriste za dizajn i marketing novih proizvoda. 4

Svako ko je ikada kupio neto sa kreditnom karticom, direktno u prodavnici, preko elektronske pote, ili na Internetu, postaje deo neke od mnogobrojnih baza o kupcima.; 4.Lifeware ili kadrovska komponenta: ine je svi ljudi koji u bilo kojoj funkciji uestvuju u radu sa informacionom tehnologijom, bilo kao profesionalni informatiari, bilo kao korisinici rezultata obrade podataka. Kvalifikovani strunjaci su vitalna komponenta svakog informacionog sistema. Tehniko osoblje se sastoji od razvojnih i menadera operacija, analitiara i dizajnera sistema, programera softvera i administratora sistema. Kao dodatak, radnici u jednoj organizaciji moraju biti osposobljeni za korienje kapaciteta informacionog sistema. Stotine miliona ljudi iz cijelog svijeta svjesno ili nesvesno ue da koriste informacione sisteme koristei Internet. Procedure za korienje, upravljanje i odravanje informacionih sistema su deo njihove dokumentacije. Na primer, neophodno je definisati procedure za pokretanje programa za naredbu isplati dohodaka, ukljuujui procedre za trenutak pokretanja, ko ima neophodnu dozvolu da ga pokrene i ko e imati pristup izlaznim informacijama.; 5.Orgware ili organizaciona komponenta: obuhvata organizacione postupke, metode i naine kojima se usklauje, tj. koordinira rad svih komponenata informacionog sistema, kako bi one inile skladnu i funkcionalnu celinu; 6.Netware ili mrena komponenta: odnosi se na raunarske mree za povezivanje raunara u cilju razmene podataka i komunikacija izmeu fiziki udaljenih raunara, pa se moe rei da estu komponentu informacionog sistema ine telekomunikaciona sredstva i veze za prenos podataka na dalj inu.

Slika 1: Prikaz komponenata informacionog sistemaIzvor: Gledovi, 2010., str.15

5

1.1.4 Vrste informacionih sistema Informacioni sistemi nude operacionu podrku, implementiranje saznanja i podrku menadmentu u raznim organizacijama i preduzeima. Savremeni informacioni sistemi, generalno gledano, mogu se podeliti na: Operativne informacione sisteme i Sisteme za podrku odluivanju u menadmentu.

Na operativnom nivou nalaze se sistemi za obradu transakcija preko kojih se proizvodi dizajniraju, prave marketinke strategije, kontrolie proces proizvodnje i alje gotov proizvod na trite. Ti sistemi akumuliraju informacije u baze koje su osnova sistema vieg nivoa. U dananjim naprednim organizacijama i preduzeima, informacioni sistemi koji podravaju vie funkcionalnih jedinica (marketing, finansije, proizvodnju i ljudske resurse), integrisani su u tzv. sisteme za planiranje i upravljanje resursima preduzea (eng. Enterprise resource planning - ERP). Sistemi za planiranje i upravljanje resursima preduzea podravaju kompletnu sekvencu aktivnosti preko kojih preduzee moe dodati vrijednost n a svoja dobra i usluge. Na primer, pojedinac ili preduzee, mogu poslati personalizovanu narudbinu preko interneta, koja e automatski pokrenuti proizvodnju u skladu sa specifikacijama poruioca preko sistema koji se zove sistem za masovnu personalizaciju proizvoda i usluga. Narudbina se alje u magacine preduzea, u sluaju potrebe i dobavljaima materijala neophodnih za proizvodnju. Na kraju, auriraju se rauni i zapoinje novana transakcija u skladu sa vrednou proizvoda. Mnogi sistemi za obradu transakcija podravaju elektronsko poslovanje preko Interneta. Izmeu ostalih, to su onlajn sistemi za kupovinu, onlajn banka i sistemi koji osiguravaju sigurne transakcije. Drugi sistemi nude informacije, usluge obrazovanja i razonodu po zahtevu. Operativni informacioni sistemi nisu informacioni sistemi ija je osnovna namena podrka odluivanju. Kao posebna vrsta informacionih sistema oni su glavni proizv oai informacija za vie klase informacionih sistema. Iako nisu direktno orijentisani prema odluivanju, izlazne informacije ovih sistema predstavljaju ulazne veliine za druge klase informacionih sistema. Upravo zbog tih svojih karakteristika, ovi informacioni sistemi su podloga za razvoj viih klasa informacionih sistema. 6

Sistemi za podrku odluivanja u menadmentu su: 1. Upravljaki informacioni sistemi (MIS) 2. Sistemi za podrku odluivanju (DSS) 3. Ekspertni sistemi (ES). Vana funkcija informacionih sistema jeste podrka unapreivanju znanja. Menadment koji zna jeste menadment koji raspolae jednim od vrhunskih resursa dananjice. Veliki deo posla u informacionom drutvu sastoji se od manipulacije apstraktnih delova informacija i znanja, pre nego direktnog obraivanja, proizvodnje i putanja u promet razliitih proizvoda. Taj deo posla se zove rad na znanju (knowledge work). Tri opte kategorije informacionih sistema podravaju rad na unaprijeivanju znanja: sistemi za profesionalnu podrku, kancelarijski informacioni sistemi i sistemi za upravljanje znanjem. Postoji iroka kategorija informacionih sistema koji su dizajnirani za podrku menadmenta u jednoj organizaciji. Ti sistemi se baziraju na podacima sistema koji obrauju transakc ije organizacije, podacima koji dolaze izvan organizacije i podacima koji stiu od poslovnih partnera, provajdera i klijenata. Informacioni sistemi generalno podravaju sve nivoe menadmenta, poev od onih zaduenih za planiranje i nadgledanje budeta i trokova malih radnih grupa na kratke staze, pa do onih za planiranje i nadgledanje budeta i trokova planova i strategija na due staze, koji se obino tiu cele organizacije. Menadment sistemi za kreiranje izvetaja nude detaljne i obilne informacije u obliku izvetaja, predstavljenih i organizovanih na najpogodniji nain, za svaku oblast odgovornosti menadera. Generalno ti izvetaji su fokusirani na prola i sadanja dogaanja u organizaciji. Radi prevencije zatrpavanja informacijama, izvetaji se automatski alju samo u izuzetnim sluajevima, ili na specifian zahtev menadera. Laudonovi razlikuju sledee tipove informacionih sistema (www.znanje.org): 1. Sistemi za obradu transakcija (TPS); 2. Menaderski sistemi podrke (MSS).

7

1.2 Projektovanje, programiranje i uvoenje informacionih sistema1.2.1 Projektovanje informacionih sistema Zadatak projektovanja sistema je izrada projektne specifikacije sistema, tako da budu zadovoljeni zahtevi definisani u fazi analize. Na osnovu snimljenog stanja i steenih znanja o funkcionisanju sistema projektant ima zadatak da optimizira informacione tokove u postojeem organizacionom sistemu. Projektna specifikacija je detaljnija od specifikacija izraenih u fazi ana lize i ona predstavlja osnovni dokument koji koriste programeri za izradu odgovarajueg programskog reenja. Projektna specifikacija treba da sadri detaljan opis: programa i svih njihovih modula; dizajna korisnikih interfejsa; dizajna baza podataka; hardverske i softverske platforme na koje se aplikacije oslanjaju. Projektovanje sistema se sastoji od logikog i fizikog projektovanja. Rezultat logikog projektovanja su specifikacije procedura, programa i modula, opte specifikacije resursa potrebnih za implementiranje sistema i logiko projektovanje baze podataka. Rezultat fizikog projektovanja je kompletna i detaljna specifikacija komponenti programa (softverskih modula) i baza podataka. Zadatak projektanata za vreme trajanja logikog projektovanja jeste da predloe alternativna reenja reenja za probleme koji su uoeni i definisani prilikom analize sistema i da preporue neko od njih kao optimalno. Glavni zadaci logikog projektovanja su: specifikacija procedura koje e se obavljati; specifikacija programa i odgovarajuih modula informacionog sistema; logiko projektovanje baze podataka; specifikacija korisnikog interfejsa, jer je od izuzetne vanosti za uspeno prihvatanje informacionog sistema u kompaniji stvaranje i dizajniranje korisnikog interfejsa prema zahtevima korisnika; specifikacija bezbedonosnih procedura i sistema kontrola koji e biti ugraeni u informacioni sistem; specifikacija sistemskog hardvera i softvera koji e se koristiti u informacionom sistemu. 8

Tokom fizikog projektovanja sistema potrebno je definisati: odgovarajue ulaze u sistem, to podrazumeva format i sadraj podataka procedure za njihovu validaciju; izlaze iz sistema, odnosno izgled i format odgovarajuih izvetaja; module programa i njihove algoritme; potpuni dizajn korisnikog interfejsa, to podrazumeva izgled korisnikih ekrana sa odgovarajuim opcijama koje se nude korisniku; fiziki dizajn baze podataka; hardverske i softverske platforme koje e sistem koristiti; detaljni plan testiranja softverskog resenja; plan uvoenja, odnosno nain prelaska sa starog sistema na novi. Projektni tim informacionog sistema treba da ini grupa ljudi razliitih specijalnosti, tako da budu pokrivena sva struna podruija potrebna za realizaciju datog informacionog sistema. U projektni tim trebalo bi da budu ukljueni: predstavnik naruioca posla, koji poznaje sutinu postojeeg poslovnog sistema, budui korisnici informacionog sistema, specijalisti za hardver i softver, a sve u cilju predlaganja optimalne varijante za implementaciju projektovanog informacionog sistema. Pored pomenutih projektni tim bi trebalo da ine i: projektanti informacionog sistema koji izrauju koncept i definiu informacioni sistem, u skladu sa formulisanim zahtevima u fazi analize; sistem analitiari koji vre analizu pojedinih funkcija sistema, specificiraju programske zahteve, izrauju dokumentaciju za projektovani informacioni sistem i vre obuku korisnika sistema; programeri, koji na osnovu projektne specifikacije izrauju programska reenja, testiraju ih i dokumentuju. Da bi se informacioni sistem to bezbolnije i sa to manje primedbi uveo u kompaniju, korisnici se jo u fazi analize i projektovanja sistema moraju informisati, motivisati i obuiti, odnosno blagovremeno primeniti za nastupajue promene. (Senn,1995.str.85-112)

1.2.2 Programiranje informacionih sistema U fazi programiranja informacionog sistema vri se koordinacija i upravljanje stvarnom izgradnjom sistema. Tokom ove faze programeri piu neophodne programe, vri se njihovo testiranje i pie se odgovarajua dokumentacija za korisnike.

9

U ovoj fazi se najpre utvruje raspored poslova, a potom ko e pisati programe, po kom rasporedu i pronalaze se naini za njihovo testiranje. Prema specifikaciji koju su dali projektanti i analitiari programeri piu programski kod, dakle programeri izrauju kod koji je potreban za automatizaciju poslovnih procesa i za stvaranje eljenih izvetaja. Za pisanje savremenog aplikacionog softvera koriste se najee savremeni programski jezici etvrte generacije i objektno orijentisani programski jezici. Napisani program treba da bude korektan, pouzdan i dokumentovan. Veliki znaaj za sam softver imaju komentari, primedbe, preporuke jer je samo sa njima on potpun, lako itljiv i spreman za modifikacije. Posle ove faze sledi testiranje, a kako bi se dokazalo da program radi kako je i nameravano. Testiranje podrazumeva da se ceo sistem ili samo neke od njegovih komponenti puste u probni rad kako bi se u procesu eksploatacije sistema utvrdile eventualne greke ili nedostaci. Dok se neka od testiranja vre u toku izrade samog programa finalno testiranje se vri tek onda kada je ceo program gotov. Zavrno testiranje podrazumeva testiranje celog programskog paketa u cilju utvrivanja nedostataka. Prilikom testiranja mogu se koristiti stvarni podaci ili programeri mogu koristiti proizvoljne podatke. Postupak testiranja mora biti briljivo pripremljen i koncipiran, a to se obezbeuje donoenjem plana o testiranju, kojim se utvruje redosled kodiranja i te stiranja pojedinih modula sistema. Nakon usvojenog plana testiranja utvruje se procedura testiranja, pri emu se za svaku fazu utvruju ulazni podaci i oekivani podaci na izlazu modula. Dobijeni rezultati testiranja se prouavaju. Radi poveanja efektivnosti procesa testiranja, koristi se set alata. Proces testiranja softvera obuhvata testiranje modula, testiranje integracije, sistemsko testiranje, atestiranje i instalaciono testiranje. Testiranje modula se vri nakon kodiranja modula, kada se vri njegov pregled, i testiranje unapred utvrenom procedurom. Testiranje integracije se vri nakon kodiranja svih modula i njihovog individualnog testiranja. Postupak testiranja se vri tako to se u celinu koja se testira ukljuuju jedan po jedan modul. Postupak testiranja se nastavlja sve dok se ne integriu svi moduli u celinu koja se testira. 10

Sistemsko testiranje podrazumeva proveru sistema u odnosu na unapred zadate funkcionalne specifikacije i to u okruenju i pod uslovima poslovanja koji odgovaraju onima koji vae i u praksi. Tokom sistemskog testiranja vri se provera kompatibilnosti sistema u odnosu na sisteme u njegovom okruenju, provera na maksimalno optereenje sistema i kontrola i provera njegove tehnike dokumentacije. Atestiranje se sprovodi sa ciljem da se proveri da li su svi zahtevi korisnika zadovoljeni. Tokom testiranja svi rezultati se belee i detaljno analiziraju. Instalaciono testiranje se vri ako atestiranje nije vreno u realnom okruenju. U tom sluaju sistem se instalira, i puta u rad i vri se finalno atestiranje u realnom okruenju. Tek nakon ovako sprovedenog testiranja sistem je spreman za putanje u rad. (Senn,1995.str.116-119) 1.2.3 Uvoenje informacionih sistema Nakon zavrenog testiranja sistema, nadleni organ moe prei na uvoenje novog sistema u upotrebu, uz instaliranje hardvera i softvera, obuku korisnika i rukovodstva. Korisnici, rukovodstvo i radno osoblje zaposleno u raunskom centru moraju se upoznati sa radom na novom sistemu. Svaka grupa zahteva specija lno prilagoen sistem obuke: rukovodstvo hoe da zna koje informacije sistem omoguava, korisnici se obuavaju za rad na sistemu, a tehniko osoblje se osposobljava da odrava sistem u ispravnom stanju. Sve tri grupe zahtevaju razliite vrste dokumentacije i prirunika za rad. Paljivom pripremom treba omoguiti prelazak sa jednog informacionog sistema na drugi informacioni sistem, kako bi isto proteklo bez veih problema. Postoje tri standardne metode za uvoenje novog informacionog sistema (Robson,1997,str.26): 1) paralelno; 2) postepeno i 3) direktno uvoenje. Svaka od tri metode ima svoje prednosti i mane. Paralelno uvoenje zahteva istovremeni rad i starog i novog sistema, sa operatorom koji unosi podatke u oba sistema za obradu i uporeuje dobije ne rezultate. Ako oba sistema imaju iste rezultate, tada novi sistem zamenjuje stari. Ako rezultati ne odgovaraju, analitiar mora doraditi sistem i nastaviti testiranje. Paralelno uvoenje se koristi u sluaju kada novi sistem zamenjuje stari slian sistem. On takoe prua odreeni nivo sigurnosti npr. ako novi sistem padne, stari sistem e nastaviti sa radom. 11

Meutim, opasnost se pojavljuje ako organizacija oseajui komfor u radu sa novim sistemom, ovu fazu produi vie nego to je to potrebno z a realno prihvatanje novog sistema. Trokovi ovakvog uvoenja su visoki, jer u datom sluaju korisnici iste podatke unose dva puta. Postepeno uvoenje omoguava poslovnom sistemu da postepeno zameni postojei sistem novim. Kada korisnici postanu upoznati sa specifinim delovima funkcionisanja sistema oni mogu napustiti odgovarajui deo starog sistema. Ovakav nain uvoenja predstavlja manji troak no to je to sluaj sa paralelnim uvoenjem, jer se na taj nain izbegava dvostruko unoenje podataka, m eutim, postepeno uvoenje moe zbuniti korisnike ako istovremeno vide rezultate oba sistema. Postepeno uvoenje koi rukovodstvo u ocenjivanju poslovnih osobina sistema, jer ne omoguava lako uporeivanje sistema. Direktno uvoenje podrazumeva potpunu i trenutnu zamenu starog sistema novim sistemom. Budui da eliminie rezervnu opremu, ova metoda zahteva paljivo testiranje i nosi vee rizike no prethodna dva metoda. Od sve tri metode direktno uvoenje kota najmanje, ali podrazumeva prihvatanje najveeg rizika. Iako eliminie zbrku koja moe nastati oko toga koji sistem stvara koje podatke nedostatak rezervne opreme moe spreiti njenu primenu u organizaciji.

Slika 2 : Paralelni prikaz metoda uvoenja novog informacionog sistemaIzvor: www.znanje.org

12

Uvoenje novog informacionog sistema predstavlja veoma osetljivu aktivnost, zbog toga se uvoenje mora jako paljivo planirati. Ovo je veoma vano, jer promaaji i greke na poetku uvoenja novog informacio nog sistema mogu da stvore otpor prema njegovom korienju. Na kraju sistem mora proi i zvanino prihvatanje, to se deava nakon dugog rada sistema, kada se korisnici upoznaju sa njim. U tom trenutku korisnici, rukovodstvo i kadrovi za odravanje paljivo kritikuju sistem, ukazujui na njegove prednosti i slabosti. 1.2.4 Funkcionisanje informacionih sistema Tokom funkcionisanja informacionog sistema bie potrebno uraditi odgovarajue promene i modifikacije u sistemu da bi se ispravile greke, poboljao rad tekuih funkcija ili se dodale nove mogunosti za rad, ako postoji potreba za proirivanjem sistema. Postoje tri vrste odravanja sistema: korektivno: otklanjanje greaka, koje su nainili projektanti i programeri; adaptivno: izmena sistema zbog promena u okolini u kojoj sistem radi (hardverskoj i softverskoj); perfektivno: izmene koje nastaju kao rezultat zahteva korisnika, a za cilj imaju poboljanje ili modifikovanje sistema, tako da zadovolji potrebe korisnika.

Perfektivno odravanje iziskuje najvei obim izdvajanja u smislu trokova, pa je osnovni kriterijum za ocenu kvaliteta dobijenog informacionog sistema pored produktivnosti koju obezbeuje i stepen izmeljivosti koju prua. Kako bi sistem lako podnosio este izmene, potrebn o je da bude lako izmenljiv. Da bi ohrabrili i dozvolili promene u sistemu, analitiari mogu da daju formular, u kome korisnici mogu da opiu greke koje su tokom rada uoili ili da predlau promene i da navedu efekte tih promena na rad. Ovakav pristup ohrabruje korisnike da daju razmiljaju o unapreivanju sistema. Naravno, periodino dostavljaju raunskom centru, iji navedena opaanja i da primene predloena otklone uoene greke. svoje komentare, da konstantno popunjeni formulari trebaju da se bi radnici trebali da razmatraju reenja i sugestrije, odnosno da

Korienjem CASE alata i nove generacije programskih jezika ove promene mogu se sprovesti i lake i efikasnije.

13

Glavne funkcije raunarskog centra u fazi odravanja sistema su: modifikacija postojeeg aplikativnog softvera i izrada novih aplikacija u skladu sa zahtevima korisnika, odravanje hardvera i softvera, odravanje centralne baze podataka, zatita podataka od neovlaenog korienja, stalna obuka svih korisnika usluga informacionog sistema. Savremeni raunarski centar obino ima kadrove za odravanje i grupu kadrova za razvoj sistema. Kadrovi za odravanje obuhvataju onaj deo zaposlenih koji se bave praenjem rada postojeih hardverskih i softverskih resursa. To su, pored tehnikog osoblja, specijalisti, sistem ininjeri i sistem analitiari. Osnovni zadatak grupe za razvoj jeste razvoj softvera, a u odreenim situacijama i razvoj celokupnog sistema, najee u okviru projektnog tima. Novi informacioni sistem i nova organizacija koju on zahteva, treba da podre kvalitetniju obradu i kretanje podataka i informacija. Ocena funkcionisanja novog informacionog sistema treba da sadri kritiko praenje i vrednovanje informacionog sistema kao celine i njegovih podsistema. Kroz ocenu novouvedenog informacionog sistema, ne vrednuje se samo njegova tehnoloka funkcionalnost ve i njegova ekonomska isplativost. Kao posledica uvoenja novog informacionog sistema sve pojedinane aktivnosti koje se odvijaju u poslovnom sistemu trebalo bi da se odvijaju kvalitetnije. Celovito korienje informacionih sistema u procesu upravljanja preduzeem onemogueno je brojnim i znaajnim ogranienjima organizacione prirode. Slabo korienje informacionih sistema je u sluaju sloene organizacione strukture, dezintegracije celine i delova, razuenih funkcija, neadekvatnog naina i sadraja rukovoenja, ak i ako se radi o najsavremenijim tehnologijama. Ako su nestabilni uslovi privreivanja, gde postoji dnevna dinamika cena, nemogue je korienje informacija ak i iz najopremljenijeg sistema, odnosno ak i najbolji informacioni sistemi bivaju vraeni na nivo dorade podataka. Sluba nadlena za razvoj informacionog sistema mora pratiti realizaciju planiranih ekonomskih efekata funkcionisanja odreenih podsistema i dati analizu tog ostvarenja. Ona je duna da o ovome obavesti nadlene organe upravljanja. Moe se doi i u situaciju da eljeni efekti primene sistema izostanu, a u tom sluaju neophodno je pronai uzroke.

14

Uzroci su najee (Novakovi,Milanovi,Veljovi,2004,str.17-52) organizacione prirode tada je potrebno preispitati i pristupiti uklanjanju ovih uzroka, i to modifikovanjem informacionog sistema i njegovih podsistema. To je zamaan posao, ali je neophodan, u sluaju organizacionih promaaja. kadrovske prirode kada se uzroci mogu nai u otporu primeni novog informacionog sistema. Ukoliko ljudski faktor ne zadovoljava i ako ne prihvata novi informacioni sistem ni najbolja oprema i organizacija nee biti delotvorna. Drugi aspekt ovog problema je neodgovarajui kadar ili pak neodgovarajui profil kadrova. U tom sluaju se upoljavaju strunjaci sa strane, dodatno se obuava postojei kadar, stipendira mladi kadar i slino.; spoljni uticaji uzrok su ukoliko kretanja u makro okruenju ne idu u prilog poslovanju preduzea. U sluaju velikih inflatornih kretanja, recesije, privrednih blokada i dr. oteava se poslovanje poslovanje preduzea, to se direktno odnosi i na funkcionisanje samog informacionog sistema. Za novi informacioni sistem je bitno da bude fleksibilan, tako da moe brzo da se prilagodi promenama poslovnog sistema, da se moe uvesti za relativno kratko vreme, da se iz baze podataka moe dobiti bilo koja eljena informacija, koja ima smisla za dati nivo odluivanja i da omoguava racionalno poslovanje.

15

II SPECIJALNI DEO 2. UVOENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU VELEFARM 2.1 OPIS TRENUTNOG STANJA2.1.1 Kratak istorijat kompanije Velefarm Velefarm je ve 32 godine pouzdan partner najveim domaim i inostranim proizvoaima lekova, medicinske opreme i sredstava, pomonih lekovitih sredstava, kao i specijalizovanih programa. Regionalna distributivna mrea u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, omoguava dostavu proizvoda u najkraem moguem roku. Poslovni procesi Velefarma odvijaju se po standardima dobre distributivne prakse, a od 1999. godine Velefarm prvi uvodi sistem kvaliteta. Poslovanje je standardizovano u segmentima proizvoda, procesa i usluga sa meunarodnim sertifikatima EN ISO 9001:2008, EN ISO 14001:2004, OHSAS 18001. Velefarm poseduje najvei i najmoderniji skladini prostor, opremljen specijalizovanim komorama, a transportna vozila su takoe prilagoena svim specifinim zahtevima prevoza ove vrste proizvoda. U slubi zdravlja je korporativni slogan Velefarma, koji se sprovodi svakodnevno u svim segmentima poslovanja. Vie od 600 zaposlenih, sa velikim brojem visokoobrazovanih strunjaka farmaceuta, lekara, ekonomista itd, brinu o tome da pravi lek bude na pravom mestu u pravo vreme. Svoju poslovnu misiju Velefarm usmerava ka poslovnim partnerima, dobavljaima, kupcima, naunim i zdravstvenim ustanovama, pa do krajnjeg korisnika lekova i drugih proizvoda iz bogatog asortimana kompanije. Korporativne vrednosti kompanije usmerene su ka neprekidnom unapreenju kvaliteta poslovanja, od stalne edukacije zaposlenih, preko inoviranja opreme i sredstava, do praenja i primene naunih saznanja i tehnika u oblasti prometa farmaceutskim proizvodima. Proizvoai, kupci, kao i brojni drugi saradnici, prepoznaju u Velefarmu najboljeg partnera za realizaciju svojih poslovnih planova, to rezultira dugogodinjim uspenim poslovanjem i obimom prometa merenim stotinama miliona eura. Danas je, kao i decenijama unazad, Velefarm belei uspehe u brojnim segmentima poslovanja (www.velefarm.rs): najvei asortiman lekova, opreme i sredstava za dijagnostiku i leenje; najvei broj kupaca u zdravstvenim i apotekarskim ustanovama; najvei i najmoderniji skladini kapaciteti; najmoderniji vozni park za dostavu lekova i ostalih sredstava; 16

veliki broj strunjaka razliitih profila; najvea mrea poslovno-distributivnih centara u Srbiji i regionu; usklaenost poslovanja sa svim principima dobre distributivne prakse; najvei poslovni prihod i poslovna dobit; i lider u uvoenju sistema kvaliteta od 1999. godine.

2.1.2 Opis problema Iako Velefarm ve nekoliko godina unazad ima razvijen informacioni sistem, praksa je pokazala da dati sistem nije sveobuhvatan i da ne prua svim nivoima upravljanja, a naroito onim najviljim, donoenje adekvatnih odluka. Podaci i informacije su centralizovane, kao i pristup. Budui da je struktura Velefarma veoma razgranata postoji potreba za postojanjem sistema koji moe da omogui adekvatan i neometan, neprekidan tok informacija o razliitim aspektima poslovanja, a tako da se omogui pravilno donoenje odluka, koje e omoguiti povratno ostvarivanje konkurentske prednosti na tritu.

Slika 3: Razgranatost mree VelefarmIzvor: www.velefarm.rs

17

Potrebno je da postoji visok stepen povezanosti komercijalnih slubi, ime e se poboljati kvalitet odluka vezanih za proces prozvodnje, ostvariti stalni fidbek o zadovoljstvu klijenata isporukom, kvalitetom proizvoda i pristup drugim bitnim ifnormacijama. Za aktuelni informacioni sistem moe se rei da je preterano centralizovan, nedovoljno fleksibilan, da daje informacije koje su, sa statistikog aspekta posmatrano, tane, ali ipak ne predstavljaju verodostojan odraz potreba klijenata, trenutnih kapaciteta svih jedinica Velefarma i ne pruaju podlogu za unapreenje. U tom smislu, sam menadment, kako na najviem nivou, tako i na nivou lokalnih jedinica u okviru same kompanije, iskazao je potrebu za uvoenjem novog informacionog sistema, u to je kraem moguem roku. 2.1.3 Postojei sistem vs. novi sistem Dakle, sam centar sistema predstavlja jedinu zajedniku dodirnu taku u kojoj se susreu ostale jedinice Velefarma, praktino, dolazi samo do preuzimanja informacija, ali ne i do interakcije izmeu ostalih jedinica Velefarma, tako da, recimo u jednom trenutku u realnom vremenu, ne postoji tok informacija izmeu npr. jedinice A koja se nalazi npr. u Novom sadu, i jedinice B koja se nalazi u Banja Luci.

Slika 4: Prikaz sadanjeg informacionog sistemaIzvor: Bosilji,2009,str.15

18

U tom smislu, moe se rei da je tok komunikacije praktino jednosmeran, iako se ini da postoji dvosmernost toka koja je sainjena u slanju informacija serveru, i preuzimanju informacija sa servera. Sama povezanost centara je loa od deset centara koliko potoji u mrei Velefarma na teritoriji Republike Srbije, ne postoji jasna veza i povezanost niti izmeu jednog centra, niti uspostavljen tok informacija meu njima, podaci se kreu jednosmerno i daju se opet jednosmerno. Iako jedinice imaju nii upravljaki autoritet, ipak i njima su potrebne odre ene informacije, ijim posedovanjem bi se poboljao konkurentski aspekt Velefarma na tritu, a ne treba ni zanemariti mogunost da pristup informacijama analitiarima razliitih jedinica moe dovesti do neoekivanog inventivnog procesa ponekad moda kadrovska sluba jedne jedinice nema kapacitet da sagleda sopstvene sposobnosti, probleme ili pak, druga jedinica ima reenje za njihov problem, jer je nedavno i sama imala takav problem. Stvaranjem novog informacionog sistema, zapravo bi se sainio elek tronski nervni sistem Velefarma koji bi omoguio nesmetano kretanje informacija u svim smerovima unutar organizacije, a u cilju poboljanja konkurentnosti, imanja stalnog fidbeka sa trita o potrebama, miljenjima klijenata, potencijalima za ostvarivanje finansijskih rezultata, prostoru za razvoj novih proizvoda ili poboljanje postojeih i sl.

Slika 5 : Novi informacioni sistem VelefarmaIzvor: Gledovi,2010,str.23

19

Ovakav sistem odgovara samoj prirodi organizacione strukture Velefarma, omoguava vei stepen integrisanosti jedinica, neprekidan tok razliitih vrst informacija, koje mogu biti od presudnog znaaja za donoenje odluka, kako na centralnom nivou, tako i na nivou jedinica.

2.2 Koraci u uvoenju novog sistema u kompaniji Velefarm 2.2.1 Studija izvodljivostiUspena primena informacionog sistema je izazov, mnogi projekti informacionih sistema propadaju. esto ti projekti probijaju vremenske rokove ili budet ili ne donose oekivane dobiti. Skoranja studija 134 velikih organizacija iz UK, USA i drugih drava pokazuje oboje, i vanostvodjenja projektata kao i njihove izazove (KPMG, 2002). Ovo istraivanje je pokazalo da je 56% organizacija u poslednjih 12 meseci iskusilo propast IT projekata. Prosean poslovni gubitak je bio18 miliona dolara po projektu dok je najvei gubitak iznosio 233 miliona dolara. Ovi neuspesi su esto rezultat greaka napravljenih u planiranju sistema dok su drugi sistemi osueni na propast od samog poetka zbog toga to nisu bili neophodni ili su nesposobni da prue ono to se od njih oekivalo. KPMG istraivanje iz 2002. godine pokazuje da je najvanije napraviti sistem koji zadovoljava potrebe naruioca. Sledei kriterijumi su bili najee korieni da se oceni uspeh zavrenog projekta: Zadovoljavanje potreba naruioca (46%) Pravovremena isporuka (21% Neprekoraivanje budeta (9%) Podjednak znaaj sva tri prethodna kriterijuma (24%)

Neuspeh u realizaciji projekta esto je uzrokovan loim voenjem inicijacije ili poetne faze projekta. Inicijacija je prva faza u razvoju nekog informacionog sistema. Njeni ciljevi su da ustanovi da li je projekat izvodljiv i da obezbedi uspenost projekta. Studija izvodljivosti je aktivnost na poetku projekta koje treba da uveri da je projekat zdrav poslovni predlog. Izvetaj studije izvodljivosti analizira neophodnost kao i uticaj sistema i razmatra alternative za nabavku programa i obino se smatra delom faze inicijacije projekta.

20

Studija izvodljivosti je obino deo inicijalne faze projekta (ponekad je i zasebna faza posle inicijacijalne) kao preliminarno istraivanje ija je svrha da ustanovi da li se poslovna ideja ili problem mogu reiti uvoenjem novog informacionog sistema.esto se koristi i kao definicijazadataka projekta. Svrha poetne faze projekta je da donese sud o tome da li e projekat informativnog sistemaimati uspean zavretak. Ovde, kao i u svakom projektu informacionog sistema, glavna aktivnoststudije izvodljivosti bi bila analiza trokova i koristi koja treba da proveri da li koristi koje sistem sobom donosi prevazilaze trokove. Ostali faktori kao to je uticaj na osoblje e isto tako biti uzeti uobzir i definisati obim projekta. Aktivnosti koje se deavaju u okviru poetne faze projekta su iznete u tabeli: Tabela 1: Glavne aktivnosti tokom incijalne faze projekta uvoenja informacionog sistema

Izvor: Bosilji,2011,str. 42

21

Primeujemo da u inicijalnoj fazi projekta analiza izvodljivosti moe imati dve zasebne faze.U prvoj opta izvodljivost moe biti ustanovljena utvr ivanjem potreba i ciljeva sistema. Ako se donese odluka da je projekat vredan panje, bie uraena detaljnija procena dostupnih reenja razliitih dobavljaa. Skica prikazuje tipian redosled aktivnosti u toku inicijalne faze projekta. Za vee projekte kao to je sistem elektronske trgovine u banci, studija izvodljivosti e biti razmatrana od strane grupe vieg rukovodstva kao to su tehniki direktor, finansijski direktor, direktor ili menader informacionog sistema i predstavnici odeljenja ili procesa koji e koristiti sistem. Za manje projekt-menader odeljenja moe biti jedina osoba koja e biti ukljuena ako ona ili on samostalno odluuje o budetu. Ovo treba izbegavati jer se moe desiti da ve postoje sistemi u okviru organizacije koji za dovoljavaju potrebe ili su u konfliktu sa predloenim sistemom. 2.2.2 Razlozi za iniciranje projekta uvoenja novog sistema 1. Cost reduction / Smanjenje trokova. Smanjenje trokova je esto kljuni razlog za uvoenje novog sistema. Ovaj faktor je relativno lako preraunati i lako je razumljiv i tehnikom kao i finansijskom direktoru. Za npr. novi bankarski sistem smanjenje trokova se moe meriti metodom smanjenja trokova po transakciji transakcija izmeu korisnika i osoblja telefonskim putem ili u filijali lino moe da kota nekoliko evra dok jedan on-line sistem ne uzrokuje nikakve trokove direktno vezane za osoblje. 2. Capability / Sposobnost. Novi informacioni sistem moe obezbediti novu sposobnost da se postigne neto to do tada nije bilo mogue. Na primer, stvaranje on-line bankarstva preko internet stranice prua mogunost nove prodajne sposobnosti. Informacioni sistem se isto tako moeunaprediti da pobolja ve postojeu sposobnost ukoliko je kapacitet bio ograniavajui faktor. Na primer, irenje poslovanja moe proizvesti optereenost koju postojei sistem ne moe da podnese - kompanija u ekspanziji moe otkriti da njen postoje i sistem ne moe da izae na kraj sa brojem primljenih narudbina. Poboljanje sposobnosti sistema se moe ostvariti poveanjem memorijskog mkapaciteta ili unapreivanjem programa verzijom sa novim mogunostima. Holandska banka INGDirect (www.ingdirect.com) je pridobila milione novih korisnika u razliitim zemljama ukljuujui i Veliku Britaniju, Australiju i Novi Zeland bez potrebe za mreom filijala uvodei on-line tedni raun za koji nije bilo neophodno imati mreu filijala. 3. Communication / Komunikacija. Jedan od ciljeva elektronskog poslovanja je poboljanje interne komunikacije, bazirane na unutranjoj intranet mrei i spoljanje komunikacije sakorisnicima, dobavlja ima i ostalim partnerima. 22

4. Customer Service / Korisniki servis. Korisniki servis se moe direktno unaprediti uvoenjem sistema koji je okrenut korisniku bilo da ga on sam koristi ili da se koristi u njegovom prisustvu. Korisniki servis se moe i indirektno unaprediti: kompanija moe da kupi poboljani sistem za obradu narudbina koji skrauje vreme potrebno za naruivanje i isporuku robe kupcima i na taj nain oslobodi osoblje i omogui im da vie vremena posveuju teim problemima korisnikog servisa. 5. Control / Kontrola. Kontrola se moe unaprediti kroz bolji protok informacija menaderima. Menader prodaje koji dobija nedeljne izvetaje o rezultatima njenih ili njegovih prodavaca je uboljoj poziciji da utie ili kontrolie nego menader koji dobija mesene izvetaje. On-line sistem obezbeuje menaderima izvetaje o najaktivnijim korisnicima kao i o neaktivnim korisnicima koji sistem vie uopste ne koriste. Raznim akcijama se onda mogu ohrabriti neaktivni korisnici da ponu vie da koriste sistem. 6. Competitive advantage / Konkurentnost. Ako informacijski sistem moe da prui prednost nad konkurencijom kroz gore navedene koristi, onda se postie bolja konkurentnost u odnosu na ostale kompanije. Na primer, supermarket Tesco (www.tesco.com) je bio jedan od prvih iz svog sektora koji je uveo kupovinu iz fotelje, sada ima mnogo vei udeo u on-line kupovini nego u svojim prodavnicama. Slino tome, Dell je uveo Dell Premier (http://premier.dell.com) kao on -line nabavni servis za svoje poslovne korisnike. Prednost zaetnika nekog novog vida usluge se ogleda u tome da njegovi rivali imaju potekoe da za sebe pridobiju muterije koje su ve naviknute na onog koji je prvi doao i taj proces moe da traje godinama. Neki teoretiari kao Nicholas Carr sa Harvardske kole biznisa smatraju da je ovako steena konkurentnost prolazna jer konkurenti kopiraju inovacije . (Carr, 2003,str.5-12) Alternativna indikacija potrebe za novim sistemom je pitanje: Kakve bi bile posledice neposedovanja predloenog sistema? Koristi za banku i njene komitente koje donosi uvo enje on-line bankarskog i informacionog sistema.

23

Tabela 2: Koristi od uvoenja novog informacionog sistema

Izvor: Bosilji,2011,str. 42

2.2.3 Organizaciona izvodljivost Organizaciona izvodljivost razmatra u kojoj meri se reenje poklapa sa potrebama organizacije i identifikuje probleme koji se mogu pojaviti u toj oblasti. Najvaniji aspektorganizacione izvodljivosti je procena koliko se predloeno reenje uklapa u postojeu poslovnu i IT strategiju. esto e poeljnost nekog sistema biti poreena sa drugim konkurentskim sistemima. Usklaivanje informacionog sistema sa poslovnom strategijom kao deo procene koristi uokviru ekonomske izvodljivosti, veoma je vano ustanoviti da li postoji vrsta korelacija izmeu dobiti koje novi informacioni sistem donosi i opte poslovne strategije. To je odozgo-nadolepristup strategiji informacionog sistema. Model upravljanja IT za usklaivanje njenih dobiti sa poslovnim potrebama Primer inicijative IT industrije koji treba da doprinese boljem usklaivanju informacionih sistema iposlovnih potreba je COBIT. COBIT je model upravljanja IT za Control Objectives for Information and related Technology (u prevodu: Ciljevi kontrole informacionih i srodnih tehnologija).

24

COBIT (2000) objanjava potrebu za kontrolom IS/IT po evi od inicijalne faze na sledei nain:poslovni cilj poveanja vrednosti uz balansiranje rizika i dobiti koji obezbeuje protok informacija u poslovanju je omoguen kreiranjem i odravanjem sistema procesa i osobine kontrole svojstvene biznisu koja usmerava i nadzire unapreenje poslovanja pomou IT. Korienje kritinih faktora uspeha (KFU) je dragoceno kao pomoza usklaivanje novogsistema sa poslovnim ciljevima. Kritini faktori uspeha su oni faktori koji odreuju da li e poslovni ciljevi biti postignuti. Kljuni indikatori performansi (KIP) se koriste za postavljanje ciljeva KFU i procenu da li su oni ostvareni. COBIT definie KIP kao glavne indikatore koji definiu meru u kojoj IT proces funkcionie u omoguavanju postizanja ciljeva. COBIT koristi metod sa tri nivoa integrisanja KFU i KIP. Vie o tome moete proitati na www.isaca.org/cobit. Jedan primer takvog pristupa je prikazan od strane Reicheld-a i Schefter-a (2000). Oni su objavili da je Dell Computer osnovao savet za iskustva korisnika koji je istraivao glavne faktore lojalnosti ili KFU koji odreuju da li e korisnici biti zadrani kao Dell-ovi ponovni kupci. PIS igra znaajnu ulogu u ostvarenju KFU jer: 1. PIS je neophodan za prikupljanje KIP podataka i izvetavanje o njima irom organizacijekako bi mogle da se preduzimaju neophodne mere kada ciljevi nisu postignuti 2. PIS se moe direktno koristiti za ostvarivanje KFU. Posle identifikovanja KFU tokom inicijalne faze, projektovanje sistema se treba usmeriti kaostvarivanju KFU tokom svih faza razvoja sistema. Na primer, u fazi analize e se ispitivati koje funkcije, ulazni i izlazni podaci e biti potrebni radi ostvarivanja zadatih ciljev a. Faza testiranja e ukljuiti testiranje na bazi vrednosti da proveri da li sistem sadri karakteristike potrebne za ostvarivanje eljenih dobiti. 2.2.4 Uticaj sistema na organizaciju Organizaciona izvodljivost ukljuuje razmatranje uticaja vinosti i stava potencijalnih korisnika na sistem. Problemi mogu ukljuiti otpor prema promenama krajnjih korisnika, posebno onih koji nemaju nikakva iskustva u korienju kompjutera. Ukoliko se predvia otpor osoblja prema promenama, moraju se preduzeti koraci koji e obezbediti da do toga ne doe. Takve mere ukljuuju obuku i obrazovanje osoblja kroz objanjenja razloga uvo enja sistema. Ako potencijalni korisnici nisu upoznati sa korienjem raunara mora se organizovati obuka iz te oblasti. Organizaciona izvodljivost je posebno vana za velike sisteme koji e biti rasporeeni u velikim organizacijama. Primeri su elektronsko poslovanje i sistem planiranja resursa koji iz korena menjaju radne navike kroz redefinisanje poslovnih procesa. U takvim slu ajevima novi sistem moe uticati na raspored uticaja pojedinih delova organizacije. 25

Ove implikacije morale bi biti ukljuene kao deo procene organizacione izvodljivosti. Novi sistem moe isto tako uticati na naine komuniciranja i kontrolne mehanizme u okviru organizacije i bilo koji tetan aspekt treba biti obuhvaen analizom. Pristup upravljanju promenama koje su vezane za velike sisteme e biti razmatran kasnije u toku poglavlja. (Zari,2005,str.48) 2.2.5 Ekonomska izvodljivost Ekonomska izvodljivost je analiza razliitih trokova i dobiti implementacijom novog sistema. Ona isto tako procenjuje relevantnu vanost novog sistema u poreenju sa ostalim ponuenim sistemima. Ovaj segment poinje sa pregledom razliitih metoda za procenu trokova idobiti a zatim obrauje na osmiljavanje kritinih faktora uspeha i KIP kao dela identifikacije dobitikoji treba da pomognu da se rezultati projekta usklade sa poslovnim potrebama. Procena trokova i dobiti nekog IS nije precizna nauka. Osnovni problem je da nije takolako precizno izmeriti svaku dobit ili troak. ak i tamo gde su dobiti i trokovi merljivi, cifre kojese navode su bazirane samo na osnovu procene za nekoliko godina unapred. Ovaj segment opisuje kako se analiza trokova i dobiti odvija na poetku razrade projekta za primenu novog PIS. Sve studije izvodljivosti za razvoj informacionog sistema treba da ukljue analizu trokova ikoristi. Iako se ovo moe initi oiglednim, neke kompanije to isputaju iz vida zato to ih neki drugi faktori primoravaju da uvedu sistem kao to je moda odgovor na konkurentsku ponudu ili ispunjavanje zahteva kupca. (Primer: razvijanje sistema elektronskog bankarstva je jedan takav primer, ovde su trokovi postavljanja sistema i njegovo odravanje moda vei nego prihodi ostvareni kroz poveani obim poslovanja). Menader za marketing e moda ipak eleti da se krene sa tom stratekom inicijativom da bi prednjaio u neemu, kao to je ve ranije objanjeno. Ili da bi stekao iskustvo usmereno na obezbeivanje uspenosti u budunosti kada se takav nain prodaje mrasprostrani. Poslovni analitiar koji izrauje analizu trokova i dobiti e identifikovati obe vrstetrokova i dobiti: i materijalne i nematerijalne. Kada je troak ili dobit materijalna, onda je mogue postaviti odreenu brojanu vrednost za neku stavku kao to su trokovi postavljanja nove mree. Nemogue je staviti brojanu vrednost za nematerijalne trokove ili dobiti. Valja primetiti da je za neke faktore teko odrediti da li se radi o materijalnim ili nematerialnim dobitima. Na primer, iako je teko izmeriti dobiti generalnog poboljanja kvaliteta podataka, bilo bi mogue izmeriti pojedine aspekte kvaliteta kao to je vreme potrebno da se podaci dostave korisnicima.

26

Materijalni trokovi su oni koji se mogu izraunati za svaku stavku novog PIS. Na primer,nabavna cena nove opreme potrebne za kori enje novih programa je materijalni troak. Novana vrednost se ne moe izraunati za nematerijalne trokove: prekidi i mogui otpor korisnika koji e se desiti zbog uvoenja novog sistema e imati uticaja na opte poslovanje kompanije ali je veomateko izraunati njihovu vrednost. Definitivna mera poboljanja se moe izraunati za svaku materijalnu dobit. Smanjenje trokova po transakciji je primer materijalnih dobiti za jednu on- line banku. Nemogue je izmeriti nematerijalnu dobit. Na primer, poboljanje u sposobnosti donoenja odluka koju donosi sistem za podrku donoenja odluke bi bilo teko izmeriti. Studija izvodljivosti mora da ukljui itav opseg trokova koji ukljuuju: Nabavnu cenu opreme i programa; Trokove osoblja za razvoj sistema ako je izabran sistem po meri; Trokove instalacije ukljujui postavljanje kablova, fiziko pomeranje opreme i nametaja za novu kompjutersku opremu; Trokovi migracije kao to su trokovi prebacivanja podataka sa postojeeg sistema na novi i paralelni rad novog i originalnog sistema dok se stabilnost novog sistema ne uspostavi; Operativni trokovi ukljuujui trokove odravanja nove opreme kao to su zamena delova ili unapreenje na novu verziju programa. Trokovi osoblja za odravanje opreme i programa kao i za reavanje sa tim povezanih problemima mora se takoe uraunati. Operativni trokovi mogu i da ukljue ekoloku proveru koliine utroene energije i potronog materijala; Trokove obuke; ire organizacione trokove, na primer otpremnine za eventualni tehnoloki viak radne snage zbog kompjuterizacije. Valja primetiti da ovi trokovi ukljuuju ne samo inicijalne trokove kupovine ve i trokove tekueg odravanja sistema. Oni su veoma znaajni kada je informacoini sistem u pitanju i esto premauju inicijalne trokove kupovine. Vredno je pomena da se sve vie shvata da su trokovi posedovanja opreme ili programa potencijalno mnogo vii mego to je nabavna cena istih. Ovo se deava najvie zbog cene reavanja programskih problema ili problema sa opremom, telefonske podrke, instaliranja poboljanja i plaanja za podrku i/ili poboljanja od strane isporuioca. (Zari,2005,str.52-58) Sredinom 1990-tih Gartner Group je prikazala da su ukupni trkovi posedovanja PC-ja mogu biti do 8.000 $ godinje sa mogunou redukovanja do 2.000 $ godinje za kompjuter sa manjim brojem opcija u konfiguraciji. Trokovi posedovanja izabrane kombinacije opreme i programa moraju oigledno biti ukljueni u vau analizu trokova i dobiti. Trokovi obuke, edukacije i dokumentacije osoblja treba isto tako ukljuiti kao i trokovi plaanja analitiara i programera. (Remenyi,1995,143-148) 27

Radoevi (Radoevi,1999,str.13) je saela trokove kao eksternu i internu radnu snagu, opremu, programe,putovanja i obuka, podrka i testiranje. Ona primeuje da veina kompanija procenjuju ove trokove nakon odreivanja poslovnih zahteva i ciljeva poto su trokovi povezani sa zadacima u strukturi raspodele posla. Balans izmeu trokova i dobiti moe se proceniti korienjem razliitih finansijskih merila. Ova tehnika je poznata iz knjigovodstva, jer se ova merila mogu primeniti na procenu povraaja sredstava za bilo koju kapitalnu investiciju. Nakon to su trokovi i dobiti identifikovane i kvantifikovane, uobiajeno je da se izraunaju njihove vrednosti u trenutnim novanim iznosima mada e trokovi i dobiti da se dese u budunosti. Novane dobiti ostvarene u budunosti e vredeti manje nego kada je projekat zapoet zbog uticaja inflacije. Da bi se to uzelo u obzir, koristi se korigovana kalkulacija protoka novca kaoto su neto sadanja vrednost ili interna stopa prihoda. U njima se budua dobit koriguje pretpostavljajui fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu. Ove tehnike je opisao Robson (1997) aprocenu trokova i dobiti je detaljnije opisao Remeny (1995). Prihod od investicije (POI) - Ovo je najjednostavnije merilo i iroko je rasprostranjeno procenama opravdanosti IS. POI se izraunava tako to se dobit podeli sa iznosom investicije i izraava se u procentima: POI = 100 * (Vrednost dobiti/ Vrednost investicije ) gde je: Vrednost dobiti = prihod troak Tako na primer, za jednu investiciju u IS koja iznosi 25.000 koja donosi dobiti kao to su smanjenje trokova od 100.000 , POI iznosi 400%. Garner Group sugerie da POI koji je duplo vei od trokova pozajmljivanja je isplativ. Iako se ovo ini jednostavnim merilom koje se lako izraunava, ne postoji standard na koji se nain primenjuje u odnosu na trajanje investicije. Robson (1997) predlae da se POI izraunava uzimajui u obzir godinju vrednost dobiti. Analitiari kao Gartner Group koriste za izraunavanje POI periodod 4 godine dok drugi radije uzimaju u obzir predvieni zivotni vek investicije. 2.2.6 Tehnika izvodljivost Tehnika izvodljivost se odnosi na analizu moguih tehnikih problema u raznim reenjima i ko je podesan za njihovo razreenje. Tehnika izvodljivost moe obuhvatiti razna pitanja koja treba da daju odgovor da li je kompjuterski sistem pravo orue za reenje problema. Neki zadaci se mogu reiti samo uz pomo ljudske intervencije. 28

Tipovi pitanja su: Da li sistem moe da prui oekivane performanse? Na primer, sistem treba da obavi na hiljade transakcija u minuti. Da li sistem zadovoljava uslove dostupnosti i pouzdanosti? Jedan sistem online bi trebalo u idealnom sluaju da bude na raspolaganju 100% vremena. Koji su rizici u pogledu greaka u opremi, programima ili mrei koji bi to mogli da spree? Ugovor onivou usluge sa internet provajderom se obino koristi za kontrolu toga. Da li sistem obezbeuje potreban nivo bezbednosti? Da li e biti problema sa integracijom ili kvalitetom podataka? Kompleksni sistemi mogu biti neuspeni zbog problema u prenosu podataka izmeu razliitih sistema. Kvalitet podataka se mora odravati da bi sistem mogao da isporui zadovoljavajue podatke do krajnjih korisnika. Ovaj problem najbolje ilustruje esto korien izraz u IT industriji: ubre ulazi,ubre izlazi. Da li sistem podrava tip donoenja odluke koji se trai (posebno podrku za polustrukturirane ili nestrukturirane odluke)? Cilj procene tehnike izvodljivosti je da odredi da li ponueno reenje uopte moe da funkcionie. U nekim sluajevima, kao to je za knjigovodstveni sistem, naie se oigledan proizvod koji zadovoljava zacrtane zahteve. U drugim sluajevima kao to je specijalizovani proizvodni pogon, prilino detaljna analiza zahteva i visoko specijalizovan dizajn sistema moe biti neophodan da bi se procenile alternative pre nego bude mogue odluiti o izvodljivosti. U tom sluaju inicijalna faza e biti produena i skupa. Za jednostavne aplikacije veina problema e biti tehniki izvodljivo, i glavno pitanje e biti: Koliko e reenje da kota? Neka reenja mogu biti tehni ki izvodljiva ali zahtevaju skupu opremu, programe ili razvojni tim. Dakle, tehnika izvodljivost se mora uraditi pre ekonomskeizvodljivosti kako bi se procenili ti trokovi. Dalje, ostvarenje tehnike izvodljivosti zavisi od zdravog pristupa kontroli rizika koja e kasnije biti opisana. (Zari,2005,str.59-60) 2.2.7 Operativna izvodljivost Operativna izvodljivost e razmatrati kako uvoenje novog sistema utie na svakodnevno poslovanje. Na primer, napravie se detaljna procena da li su upotrebljivost sistema i vreme odzivadovoljni za oekivani obim korisnikih transakcija. Sa sistemom koji je okrenut korisniku,operaciona izvodljivost je veoma vana jer e sistem koji je komplikovan za upotrebu odbijati korisnike posle prve upotrebe i oni e ga manje koristiti.

29

Zbog tog razloga banke angauju strunjake za upotrebljivost kao to je Usability Company da smanje rizik da e sistem biti komplikovan za korienje ili da ne e zadovoljiti preporuke dostupnosti. Postoji veoma tesna veza izmeu operativne i organizacione izvodljivosti i one se ponekad zajedno razmatraju. Procena rizika se moe koristiti na poetku projekta da odredi nivo rizika i razvije planoveza smanjenje tog rizika posebno je vano kao deo procene operativne i organizacione izvodljivosti. Rizici mogu da se podele na est irokih kategorija prema Wardu i Peppardu. Ove se mogu koristiti kao okvir za identifikovanje rizika u okviru projekta i svaka od njih ima razliit uticaj zavisno od prirode sistema koji se projektuje: 1. Veliina projekta.Veliki i kompleksni projekti e biti tei za upravljanje i pravovremenozavravanje nego mali; Ovo zbog toga to imaju veliki broj individualnih zadataka i meuzavisnosti u okviru projekta i potreban je vei broj osoba da rade na njemu (poveavajui potreban nivo koordinacije). Dodatno, kod velikih projekata moe se mnogo vie izgubiti ako projekat propadne jer se od njega oekuje da donese znaajan deo poslovne dobiti (ili se ne bi ni zapoinjao); 2. Kompleksnost projekta. Kompleksnost moe biti uzrok za prekoraenje projekta. Valja primetiti da, iako projekat moe biti velik, poslovni problem i/ili tehnologija koja se koristi mogubiti prilino jednostavni. Kompleksnost e zavisiti od: Raznovrsnosti poslovnih funkcija na koje e se uticati (sa implikacijama na organizacione promene procesa upravljanja); Integracijom sa ostalim informacionim sistemima (sa implikacijama na tehnike promene procesa upravljanja); Tehnike kompleksnosti u okviru samog sistema (moda zbog potrebe da se koriste novetehnologije koje jo nisu bile koriene u okviru organizacije); 3. Ljudski resursi. Ovo se odnosi na stepen do kog je vii menadment posve en i ukljuen uprojekat. Mora se nai prava meavina poslovnih i tehnikih vetina i efektivna komunikacija izmeu poslovnih korisnika i isporuioca sistema. Jedan primer rizika u ovoj kategoriji je mogunost nedostatka odgovarajuih strunjaka programera sa odgovarajuim znanjima i ondaizostaje povratna informacija od krajnjih korisnika. 4. Kontrola projekta.Ovo se odnosi na rigoroznost sa kojom se kontroliu vreme, trokovi ikvalitet projekta koji se izvodi. Elementi kontrole uklju uju postavljanje referentnih taakaprojekta, IS/IT standardi, metodologije razvoja sistema i upravljanja projektom, kontrola budeta iupravljanje promenama. Suvie kruto isplaniran projekat moe da ne uspe da se prilagodi neo ekivanim izmenamatako da je fleksibilnost vana. Rizik lei u preciznosti procesa planiranja i mere do koje se izmenemogu prihvatiti. Rizici u ovoj kategoriji su ako su uzorkovani podaci nedostupni ili se opremakasno narui. To moe biti i greka drugih ali je jo uvek do projekt menadera da omogui da se neto desi. 30

5. Novitet. Ako je potrebno u velikoj meri promeniti poslovanje da bi se omoguila implementacija projekta ili tehniko reenje sadri u velikoj meri inovativnu tehnologiju, rizici mogu da postanu vrlo veliki. Sledei potencijalni rizik koga bi trebalo biti svestan je sindrom pokretnih stativa kada se poslovni zahtevi ili tehnologije koje e se koristiti menjaju tako brzo dasistem moda nee moi da isporui ono to se zahteva. U svakom sluaju, ako je projekat koji serazmatra predvien da donese znaajnu konkurentsku prednost, moe biti neophodno da se prihvati takav rizik. To je uobiajen problem balansa izmeu rizika i nagrade. 6. Stabilnost zahteva. to je vei stepen izvesnosti (poslovno i tehniki) to je manji stepenrizika vezan za projekat. Situacija u kojoj su zahtevi nestabilni ili ih je teko definisati znai da e projekat biti skuplji i da e predviene dobiti tee odgovarati tim trokovima. Dodatno, dinaminoposlovno okruenje moe takoe da znai da poslovanje zahteva promene relativno brzo i da e se to odraziti i na promene sistemskih zahteva. Alternativni metod gledanja na investicione rizike daju Lyytinen i Hirschei (1987) koji su identifikovali etiri oblasti: tehnike probleme (performanse i pouzdanost sistemanezadovoljavajui); problemi sa podacima (upravljanje kvalitetom podataka neadekvatno da bizadovoljilo potrebe korisnika); problemi sa korisnicima (neprihvatanje sistema uzrokovano loomobukom i edukacijom kao deo upravljanja promenom) ili organizacioni problemi (sistem moe dazadovoljava potrebe krajnjih korisnika ali ne i one koje ima ira organizacija). Videete da su ove etiri oblasti tesno povezane sa etiri tipa izvodljivosti tako da strukturirani pristup procenamaizvodljivosti moe pomoi u smanjenju tih rizika. Procena rizika ukljuuje balansiranje rizika i trokova koji e verovatno napravljeni uodnosu na pretpostavljenu poslovnu dobit. 2.2.8 Bezbednosna analiza Raunarske mree se uglavnom baziraju na Internet tehnologijama i protokolima koji supodloni moguim napadima koji naruavaju bezbednost podataka i identiteta subjekata. Kljuni problem lei u injenici da podaci krue i egzistiraju u elektronskom obliku koji nijeneposredno vidljiv i zbog toga postaju izloeni novim vrstama napada, a osnovni razlozi za to lee u samim osnovnim karakteristikama arhitekture raunarskih mrea Internet/Intranet tipa TCP/IP protokoli nisu projektovani da zadovolje zahteve za zatitom informacija. Internet je mrea sa komutacijom paketa u kojoj se jednostavno pristupa informacijama kojese prenose i mogue je ubacivanje poruka nepoznatog porekla i sadraja. U cilju reavanjanavedenih problema, uporedo sa razvojem raunarskih mrea, razvijaju se i specijalizovanisoftverski i hardverski sistemi zatite.

31

Danas u svetu postoji veliki broj proizvoaa tehnoloki kvalitetnih proizvoda za razliite nivoe zatite savremenih mrea. U ovim proizvodima su ugra eni javni de-facto standardni kriptografski algoritmi. Ovi algoritmi obezbeuju dovoljni nivo bezbednosti za veinu komercijalnih informacionih sistema i raunarskih mrea. Iako pomenuti proizvodi predstavljaju veoma kvalitetna reenja sa stanovita tehnologijerealizacije, oni se ne preporuuju za primenu u TCP/IP raunarskim mreama sa bezbednoosetljivim podacima. Osnovni razlog je nepostojanje potpune sigurnosti u kriptografski kvalitetovih reenja, npr. ona se ne mogu verifikovati na nivou izvornog kod a. Najkvalitetnija kriptografska reenja koja se primenjuju u savremenim ra unarskim mreama baziraju se na primeni simetrinih kriptografskih sistema za zatitu tajnosti (u specijalnim sluajevima po mogustvu uz korienje sopstvenih simetrinih algoritama vieg kriptografskog kvaliteta), tehnologije digitalnog potpisa na bazi asimetrinih kriptografskih sistema, digitalnih certifikata i hardverskih modula (smart kartice i kriptografski koprocesori). Ovakvi sistemi zatite su projektovani da se uspeno odbrane od potencijalnih opasnosti i napada u cilju ugroavanjabezbedno osetljivih resursa informacionih sistema. Kriptografski algoritmi koji se primenjuju u sistemima zatite Internet/Intranet raunarskih mrea dele se u dve velike grupe: Simetrini kriptografski algoritmi Asimetrini kriptografski algoritmi Podela je izvedena na osnovu posedovanja informacija neophodnih za ifrovanje i deifrovanje. Primenom simetrinih kriptografskih algoritama se, kao i u tradicionalnim sistemima zatite, ostvaruje funkcija zatite tajnosti u savremenim informacionim sistemima. Sa druge strane, primenom asimetrinih kriptografskih algoritama i tehnologije digitalnog potpisa ostvaruju se sledee funkcije u savremenim raunarskim mreama (Lyytinen,Hirscheim,str.257-309): Autentinost strane koja je poslala digitalno potpisanu poruku. Zatita integriteta podataka u poruci koja je poslata. Neporecivost elektronskog potpisnika za sadraj date poruke.

32

ZAKLJUAKNa osnovu svega izloenog u ovom radu, dolazimo do zakljuka da je izgradnja informacionog sistema, njegovo odravanje i unapreenje, kao i zamena postojeeg sistema novim veoma kompleksan zadatak, koji zahteva angaman svih poslovnih funkcija i resursa u jednom preduzeu, svih raspoloivih resursa, i ne mora nuno, bez obzira na investirano vreme i sredstva rezultirati uspenim uvoenjem. Uvoenje sistema nipoto ne moe biti jednosmerna odluka najvieg nivoa menadmenta, koja e biti nametnuta, jer informacioni sistem opsluuju ljudi, i sistem kao takav mora biti prilagoen njima, i istovremeno sistem slui ljudimadakle, mora biti koncipiran tako da odgovara njihovoj percepciji. Ovo nije iracionalno, jer dobro je poznato da to je vei pritisak na sistem ljudskih resursa da nasilno prime neki informacioni sistem, ili uopte neko reenje, to e njihov otpor biti vei. Uvoenje novog informacionog sistema moe predstavljati izvor izuzetno visokih trokova, koji mogu biti opravdani uspenim uvoenjem, ali mogu izazvati i dodatan problem u preduzeu ukoliko proces uvoenja ne bude uspean. Kljuno je imati na umu da proces uvoenja informacionog sistema zahteva duge i detaljne pripreme, ogroman broj analiza, koje za cilj imaju davanje materijala za donoenje pozitivne ili negativne odluke o iniciranju procesa uvoenja novog informacionog sistema. U tom smislu, uvoenje ne moe biti ishitreno, niti se sme pourivati isto tako, ne sme se dozvoliti ni da, to nije retkost, proces uvoenja bude prekomerno otegnut kao rezultat straha od uvoenja novina i pr elaska na jedan novi nain rada. Kompanija Velefarm u ovom trenutku prolazi kroz veoma teak period i svaki neuspeh moe samo voditi produbljenju krize, koja je i onako ve fatalna. Mnogi od centara Velefarma ve prestaju da postoje, gase se, i ide se na proces minimizacije trokova. Meutim, ono to jeste jasno je injenica da postojei informacioni sistem nipoto ne predstavlja dobar temelj na kome bi se mogao bazirati proces revitalizacije poslovanja Velefarma, u tom smislu, sasvim je izvesno da je pr oces uvoenja sistema neizbean i hitan, i da kao takav moe predstavljati ne samo izvor spasenja, ve i unapreenja i ponovnog sticanja konkurentnog poloaja na domaem tritu i tritu regiona. Bez obzira na to to moda u ovom trenutku, uzimajui u obzir trenutno stanje, situacija deluje bezizlazno, ne treba biti pesimistian, niti oduzeti vanost inu uvoenja novog sistema. Vrlo je mogue da bi upravo poboljanje informacionog sistema postavilo temelje za jedan novi korak, ka jednoj novoj budunosti poslovanja kompanije Velefarm. 33

LITERATURA1) Carr, N. 2003. IT doesnt matter, Harvard Business Review, str.5-12 2) Lyytinen, K., Hirscheim, R., 1987. Information systems failures: a survey andclassification of the empirical literature, Oxford Surveys in Information Technology, Vol.4, strane. 257-309 3) Radoevi, L. 1999. Measuring up project management successfully, CIO Magazine 4) Reicheld, F., Schefter, P., 2000. E-loyalty: your secret weapon on the Web, Harvard Business Review 5) Thierauf, R., Hoctor,J., 2006. Optimal Knowledge Management: Wisdom Management Systems Concepts and Applications, Igi global, str.15 6) Efficiency Projects in CDM, 2007. Vienna 7) Gledovi, B. 2010. Elektronsko poslovanje, VIPOS, Valjevo 8) Obradovi V., Maek N., Stanievi I. 2010. Raunarske mree VIPOS, Valjevo 9) COBIT 2000, 2000. Executive Summary of COBIT, COBIT Steering Comitee and the ITGovernance Institute 10) KPMG 2002, 2002. KPMG Assurance surveys, Program Management Survey 11) Novakovi J., Milanovi D., Veljovi A., 2004. Poslovna informatika, Megatrend univerzitet, Beograd 12) Parker M., Benson R., 1988. Information Economics: Linking Business Performance to Information Technology, Prentice-Hall, Eaglewood Cliffs, New York 13) Remenyi D. 1995. The Effective Measurement and Management of IT Costs and Benefits, Butterworth-Heinemann, Oxford 14) Robson W., 1997. StrategicManagement and Information Systems:An Integrated Approach, Financial Times Pitman Publishing, London 15) Senn J., 1995. Information Technology in Business: Principles, Practices a nd Opportunities, Prentice-Hall, Eaglewood Cliffs, New Jersey 16) Zari, A., 2005. Produktivnost IT sistema, Ekonomski fakultet u Novom Sadu, magistarski rad, Novi Sad 17) Bosilji I., 2009. Poslovni informacioni sistemi. Dostupno na: http://www.slideshare.net/BosiljcicIgor/poslovni-informacioni-sistemi 18) Bosilji I., 2011. Upravljaki informacioni sistemi. Dostupno na: http://www.slideshare.net/BosiljcicIgor/upravljaki-informacioni-sistemi 19) http://www.tesco.com 20) http://www.theusabilitycompany.com 21) http://velefarm.rs 22) http://znanje.org 34