Proveri privatne poruke

Lista lanovaFAQ - esto Postavljana Pitanja

Korisnike grupeProfil

TraiPristupiRegistruj se

Viljem ekspir - Hamlet

:: Forumi Tvorca Grada :: forumPozorini tekstovi - klasici

Pogledaj prethodnu temu::Pogledaj sledeu temu

AutorPoruka

SimaKosmos~ redovan clan ~

Pridruio: 15 Feb 2006Poruke: 390Lokacija: SDPoslao: Ned Jun 01, 2008 10:23 pm Naslov: Viljem ekspir - Hamlet

Viljem ekspir

HAMLET

Prevod: ivojin Simi i Sima Pandurovi

LICA:KLAUDIJE, danski kraljGERTRUDA, kraljica danska, mati HamletovaHAMLET, sin preanjeg, a sinovac dananjeg kraljaPOLONIJE, veliki doglavnikLAERT, Polonijev sinOFELIJA, Polonijeva kiHORACIO, Hamletov prijateljVOLTIMANDKORNELIJEROZENKRANCGILDENSTERN dvoraniOZRIK, dvoraninDRUGI dvoraninSVETENIKMARCELOBERNARDO oficiriFRANCISKO, vojnikREJNALDO, sluga PolonijevNORVEKI KAPETANENGLESKI POKLISARIDUH oca HamletovaFORTINBRAS, norveki kraljeviGospoda, gospoe, oficiri, vojnici, glumci, dve budale,grobari, mornari, glasnici i pratnja

Dogaa se u Elsinoru

SimaKosmos~ redovan clan ~

Pridruio: 15 Feb 2006Poruke: 390Lokacija: SDPoslao: Ned Jun 01, 2008 10:24 pm Naslov:

PRVI IN

SCENA PRVA

Elsinor. Terasa pred zamkom.(Francisko, na strai. Prilazi mu Bernardo.)

BERNARDOKo ide?FRANCISKONe; ti meni odgovaraj.Stoj! Reci ko si.BERNARDONeka ivi Kralj.!FRANCISKOBernardo?BERNARDOOn glavom.FRANCISKOTano doosteu svoj sat.BERNARDOMaloas pono izbi ba.Idite, Francisko, na spavanje sad.FRANCISKONa odmeni vam hvala velika.Hladnoa je strana, ledi mi se sr.BERNARDOJe li na strai mirno bilo sve?FRANCISKONi mi ne unu.BERNARDODobro. Laku no!A Horacija sretne li s Marcelom,drugove mi na strai - nek poure.FRANCISKOJa mislim da ih ujem. - Stoj! Ko ide?(Ulaze Horacio i Marcelo.)HORACIOPrijatelji ove zemlje.MARCELOPodanicidanskog kralja.FRANCISKOBog vam dao dobru no.MARCELOZbogom, vojnie dobri. Ko te smeni?FRANCISKOBernardo je na mom mestu. Dobru no.(Ode.)MARCELOO-hoj, Bernardo!BERNARDOJe l'to Horacio?HORACIOJedan deo njegov.BERNARDODobro ste nam doli,Horacio, i dobri Marcelo.MARCELODa li se ono opet javljalonoas?BERNARDOJa nisam nita video.MARCELOHoracio veli da je to tek samovizija naa, a ne da da ga svladavera u ovo strano privienje,koje smo dvaput videli. Zato sam gapozvao da noas s nama straari;pa doe l' opet ona pojava -da prizna da nas nisu varaleroene oi, i da je oslovi.HORACIONo, hajd, hajd! Al' to se nee javiti.BERNARDOSedite malo,i dopustiteda opet na vae ui nasrnem,to su se tako utvrdile protivprie nam o tom to smo videlidve noi ve.HORACIONo dobro. Posedajmo,pa nek nam Bernardo pria.BERNARDOProlu no,kad ona zvezda, zapadno od pbla,pree put, da neba osvetli ovaj krajgde sada sija, Marcelo i ja -na satu je ba jedan izbilo...MARCELOMir! Stani! Gledaj, opet dolazi!(Ulazi Duh.)BERNARDOIzgledom isti ko pokojni kralj.MARCELOHoracio, vi ste uen; oslovite ga!BERNARDONije l' isti kralj? Gledaj ga, Horacio.HORACIOPotpuno nalik. To me proimauenjem i strahom.BERNARDOKao da bi hteoda oslovljen bude.MARCELOPitaj ga, Horacio.HORACIOKo si ti to ovo doba noi kradeda uzme lepi oblik junaki,u kom sahranjeno velianstvo Danskeiae nekad? Nebom te preklinjem!MARCELOUvreen je.BERNARDOGle, odlazi gordo!HORACIOStani! Govori! Reci - zapovedam!(Duh odlazi.)MARCELOOde i ne hte da odgovori.BERNARDONo, Horacio? Bledi ste, drhete?Zar to nije neto vie no matanje?ta mislite o tom?HORACIOTako mi gospoda,to verovati ne bih mogaobez istinite, ulne svedodbesopstvenih svojih oiju.MARCELOZar nijeba isti kralj?HORACIOKo to si ti ba ti.Ba takva bee ratna oprema,koju je imao kad se boriosa slavoljubivim kraljem norvekim.Tako se jednom namrgodi kad jeu gnevnoj svai o led udarioPoljaka sa sanki. - udnovato!MARCELODvaput ve tako, u gluvo doba sve,on proe strae ratnikim korakom.HORACIOJa ne znam ta ovo sve moe da znai;al' drim, po optem shvatanju, da todravi naoj udan prevrat nekipredskazuje.MARCELODobro. Posedajte sad,pa onaj koji zna, neka mi kaeto ovom strogom, veno budnom straompo svu no mue nae podanike?to topove tune liju s dana na dan,i ratnu opremu kupuju na strani?to tolka hitnja u gradnji brodova,da teki rad taj nedelju ne deliod sedmice? ta to tako blisko preti,te ova urba od noi i danasaradnike pravi? Ko bi me mogaoobavestiti o tom?HORACIOMogu ja.Tako se bar ape: na pokojni kralj,ija nam se sad ba pojavila sen,bio je - to znate - na borbu izazvanod Fortinbrasa, kralja norvekog,kog gorda zavist na to podstae.U borbi toj na Hamlet junaki -tako ga ovaj zemni nazva svet -ubije toga Fortinbrasa. Ovajzapeaenim jednim ugovorom,i overenim na nain viteki,pobedniku dade, sem ivota svog,sve zemlje kojima bee vladao.U tu svrhu je podjednak udeozaloio bio i na kralj; a to biu naslee palo Fortinbrasu da jeon pobednik bio, kao to je opettim ugovorom, lanom navedenim,udeo njegov pripo Hamletu.Sad, prijatelju, mladi Fortinbras,vreo i strasti pun neobuzdane,po brdima je kojekud norvekimskupio rulju drskih razbojnika,to su za komad hleba gotovina svako smelo, hrabro preduzee.A sve to treba (drava to zna)da opet od nas silom, prinudompovrati zemlje pomenute ve,to otac njegov izgubi. I toglavni je, drim, povod naoj spremi,razlog svih naih straa, glavni smerte urbe, uzbune u zemlji naoj.BERNARDOJa mislim nije drukije no tako.Otuda, moda, i taj strani likoruan ide kroz nae strae,toliko slian kralju, koji beei jeste povod ovih ratova.HORACIOTrunka je to samo, da duha smuti vid.U slavnoj, silnoj rimskoj dravi,pred sami pad ba svemonog Cezara,otvorie se grobovi; mrtvaciu pokrovima kriahu, jecahupo ulicama Rima; javie sekomete repa vatrenoga, pa rosaod krvi, a na suncu nesree.A vlana zvezda, pod ijim uplivomstoji sve carstvo boga Neptuna,pomra kao o svom suen-danu.Pretee sline stranih dogaaja,i glasnike to sudbi prethode,i prologe nesrei, to ide,pokazali su i zemlja i nebozaviaju naem i naim ljudima.(Vraa se Duh.)Ah, tiho! Gledaj: opet dolazi.Stau mu na put, ma me smodio.Avetinjo, stani! Ako ima zvuka,ili ako se glasom slui ti,govori mi!Treba l' ma kakvo dobro initida ti olaka, a meni spasa da,ti progovori!Zna li da tvoja zemlja sudbu svojusaznanjem kakvim moe izbei.Govori!Il' ako si naslago za ivotaoteta blaga u utrobi zemlje,rad ega se, kau, vi dusi dieteesto iz mrtvih, progovori o tom!Stoj, i govori!(Petao kukurekne.)Dri ga, Marcelo!MARCELOHou li da ga kopljem udarim?HORACIONee l' da stane, ti ga udari!BERNARDOEvo ga ovde sad!HORACIOSad ovde!MARCELOOde!(Duha nestane.)Uvredismo ga pruajui primernasilja, a on je tako dostojanstven!Jer on je, kao vazduh, nepovredan.Na promaen udar ruganje je zlobno.BERNARDOHtede rei neto kad petao kukureknu.HORACIOPa se tad tre, ko neki zloinacna poziv suda. Ja sam sluaoda petao, ta truba jutarnja,dignutim svojim grlom otra zvukabudi dnevnog boga; i na njegov znakiz mora, vatre, sa zemlje i iz zrakasvi nespokojni, bludni dusi ureu svoje mee. I tu istinupojava ova dokazuje ba.MARCELOIeze ba kad petao kukureknu.Neki jo kau da u vreme kad seroenje naeg Spasa svetkuje,jutarnja tica peva celu no,a duh nijedan ne sme da tumara;noi su zdrave bez kobi planete,ne strele vile, vetice bez ini;tako je to doba sveto, milostivo.HORACIOSluao sam i ja i neto verujem.Al' pogle, jutro u rujnom ogrtaugazi po rosi tog visa istonog,straarenje svoje prekinimo sad,pa na moj savet daj da saoptimoHamletu mladom ta smo videli.Jer, ivota mi moga, ovaj duh,nem za nas, njemu progovorie.Da l' pristajete da ga izvestimo?To ljubav trai, a dunost nalae.MARCELOUinimo, ja molim; a ve znamgde emo jutros najlake ga nai.(Odlaze.)

SCENA DRUGA

Sveana dvornica u zamku.(Ulaze Kralj, Kraljica, Hamlet, Polonije, Laert,Voltimand, Kornelije, lordovi i pratnja.)

KRALjMada je spomen na smrt dragog brataHamleta sve jo, te nam priliida su nam srca tugom pogruena,a kraljevina cela da nam seu jedno elo bola nabere -ipak je razum prirodu tolko svladoda s razlonom tugom mislimo i na nj,al' ujedno se seamo i sebe.Stog snahu nam negda, a sad kraljicu,junake zemlje nae naslednicu -ko s poraenom nekom radou,s veselim jednim, jednim suznim okom,s klicanjem na pratnji, sa pogrebnom pesmomna svadbi, dele ravno slast i bol -privenali smo za sebe. U tomsluasmo vae bolje savetekoji nam u toj stvari behu dragi.Za sve vam hvala. - Sada dolazito vi ve znate: mladi Fortinbras,potcenjujui nau vrednost svu,il' misle smru dragog brata namda raspad preti naoj dravi,ohrabren snom o svojoj nadmonosti,ne prestaje nam slati poruketrae da mu se vrate zemlje sveto otac njegov sa svim pravimau korist hrabrog brata nam izgubi.Tolko o njemu. - A sad o namai o ovom skupu. U ovom je stvar:norvekom kralju, stricu Fortinbrasanapisali smo pismo - on je slabi bolan, jedva zna ta mu sinovacnamerava - da ga sprei da ne ideovako dalje; tim pre to vojska tapopisuje se sva i dopunjavaod podanika njegovih. I mialjemo hitno vas, Kornelije,i Voltimande, vas, ko nosiocepozdrava ovog starom Norvegu,ne dajui vam lino dalju vlastza pregovore s kraljem no to krugve navedenih stavova doputa.Zbogom. Nek urba revnost vam pohvali.KORNELIJE I VOLTIMANDBiemo revnosni u tome i svemu.KRALjMi ne sumnjamo. Srdano vam zbogom!(Voltimand i Kornelije izlaze.)A sad, Laerte, ta je novo s vama?Spomenuste mi neku molbu. Kakvu?Vi ne moete s molbom pravednomdanskome kralju zalud zboriti.ta bi, Laerte, mogo molitia da ti i bez molbe ne bih dao?Glava sa srcem nije srodnijanit ustima je ruka uslunijano to je presto Danske ocu tvom.ta si, Laerte, hteo?LAERTGospodaru,va dopust da se u Francusku vratim.Otud sam u Dansku rado doao,po dunosti, na vae krunisanje;al' sad, priznajem, izvriv dunost tu,elje mi i misli eznu za Francuskom.Va milostiv dopust molim ponizno.KRALjPristaje li otac? ta veli Polonije?POLONIJEMoj kralju, on mi sporu dozvolurevnosnom pronjom otre; i najzad,bezvoljnim pristankom elju mu potvrdih.Dajte mu, molim, dozvolu, nek ide.KRALjIzberi, Laerte, as; vreme je tvoje,pa to zna bolje ti ga iskoristi!- A sad, sinove, sine, Hamlete...HAMLET (za sebe)Sinovac, ne sin, neprirodni oe.KRALjZato ste uvek u tim oblacima?HAMLETNe, kralju, ja sam odvie na suncu.KRALjICAHamlete dobri, promeni mrani lik,pa gledaj na kralja kao prijatelj.Nemoj neprestano oborena okatraiti dinog oca po praini.Ti zna: opta stvar je, da sve ivo mrekroz prirodu u venost prelaze.HAMLETDa, gospo; opta stvar.KRALjICAPa kad je to,to tebi tako udna izgleda?HAMLETIzgleda, gospo? Ne, nego ba jeste.Ja ne znam ta to znai izgleda".Ne prikazuju me, dobra majko, vernoni moj ogrta crni, niti ovauobiajena sveana crnina,ni stegnutog daha vetrovit uzdisaj,ne - nit u oku potoci od suza,niti utuen izgled lica mogsa svima nainima, oblicima tuge.To sve, doista, samo izgleda,jer sve bi to se moglo glumiti.Al' u meni je neto izvan glume;sve ovo je samo ruho, oprema tuge.KRALjNeno je to i pohvalno u vaojprirodi, Hamlete, to vi ocu svomalosti ovaj odajete dug.Al' morate znati da va otac svogizgubi oca, ovaj, opet, svog;i naslednik je duan neko vremepo obavezi sinovljoj pazitiposmrtnu alost. Ali istrajatitvrdoglavo u tuzi, to je putbezbonog uporstva i nemuki bol.To odaje volju to nebu prkosi,i slabo srce i nestrpljiv duh,i razum vrlo prost i neprosveenjer kad se zna da neto biti mora,da je obina, najprostija stvar,to bismo to u prkosnom otporuuzeli k srcu? To je greh spram neba,greh spram prirode, greh spram pokojnika,ludost za razum, ija stalna temasmrt je otaca, i on opominjeod prvog lea do tog to danas mre:To tako mora biti." Molim vas,zbacite sa sebe taj neplodni jadi smatrajte nas za oca. Jer nekazapamti svet da prestolu ste naemnajblii vi, ne s manje ljubavino to najdrai otac obilujeza sina, ja vas volim. to se tienamere vae da se vratiteu Vitemberg na kole, tome bismoprotivni bili, pa vas molimopokorite se i ostanite ovdeu oka naeg nezi, milosti -na prvi dvoranin, sinovac i na sin.KRALjICANemoj da tvoja mati, Hamlete,zaludu moli; preklinjem te, ostajsa nama, nemoj ii u Vitemberg.HAMLETSluau vas to bolje mogu, gospo.KRALjNo, to je ve lep, prijatan odgovor.Budite kao sami mi u Danskoj.Hajdmo kraljice. Ovaj ljubazni,nenametnuti pristanak Hamletovveseli moje srce. U ast togasve zdravice to danas pije kraljveliki top nek nosi u oblake;neka se nebo na kraljev pir odzivaponavljajui zemaljski grom. - Hajdmo.(Svi odlaze, osim Hamleta.)HAMLETO da se to vrsto, prevrsto meso stopi,u jednu rosu skopni, rastvori se!Il' da Veni nije dao zakon svojprotiv ubistva sebe! Boe! Boe!to jadan, prazan, bljutav, beskoristanizgleda meni sav rad ovog sveta!Gada! O gada! Neoplevljen vrtto je, gde korov, gde bilje otrovnoi runo sasvim je ovladalo njim.Da dotle doe! Dva meseca tekmrtav! Ni tolko. Ni dva! Pa jo takavkralj to na ovog lii ko Apolonna satira! Pa spram majke moje mio.da ne bi dao vetri nebesnida odve grubo dou joj do lica.Nebo i zemljo! to moram da se seam!A ona mu je bila odana,ko da je glad joj rasla hranjenjem.Pa ipak, tek mesec... Da mi je ne mislitina to! - Slabosti, tvoje je ime ena! -Tek kratak mesec, il' dok joj behu jocipele nove, u kojima je lemog jadnog oca pratila, ko Niobau suzama - pa ona, ona, ta! -O boe! Stoka bez razuma pa bialila due. - Ona se udajeza strica mog, za brata oevog,mom ocu slinog ko ja Herkulu!Za jedan mesec! Pre no to je sonajvlanijih suza prestala da joj grizeoi crvene i bolne od trenja -ona se udala! O najpodlijeurbe: sa takvom hitnjom juritiu rodoskrvnu postelju! To nije,i ne moe na dobro to izii.Al' svisni, srce - moram utati!(Ulaze Horacio, Marcelo i Bernardo.)HORACIOPozdrav gospodstvu vaem!HAMLETMilo mi jeto vidim da ste dobro, Horacio -ako se dobro seam?HORACIOGlavom on,moj gospodaru - va bedni sluga vazda.HAMLETNe pominjite re sluga; prijateljjedino je ime za mene i vas.(Rukuju se.)Otkud, Horacio, vi iz Vitemberga? -Marcelo?(Prui mu ruku.)MARCELODobri gospodaru moj?...HAMLETVrlo mi je milo to vas vidim.(Bernardu.)Dobrovee, gospodine.(Pokloni se Bernardu.)Al' zbilja, otkud viiz Vitemberga?(Odvodi Horacija u stranu.)HORACIOKo besposliari,moj knee, dobri knee.HAMLETNe bih vol'oda neprijatelj va ovako kae;a ni vi mi uvo ne vreajte tim,prave ga jemcem vae sopstvenesvedodbe protiv samog sebe. Znamda besposliar niste. Ali kakvogposla imate vi u Elsinoru?Nauiemo vas ae suitipre nego odete.HORACIOJa sam, gospodaru,doo da vidim pogreb vaeg oca.HAMLETMolim te, drue, ne rugaj mi se.Doo si, mislim, na svadbu moje majke?HORACIOZaista, knee, dolo je ubrzo.HAMLETtednja, Horacio! Na svadbeni su stohladni kolai s dae izneseni.Voleo bih vie da sam se na nebus najgrim svojim dumaninom sreono to doiveh taj dan, Horacio!Moj otac! Meni izgleda da vidimsvog oca.HORACIOA gde, gospodaru moj?HAMLETU mome umnom oku, Horacio.HORACIOVideh ga jednom: bee to divan kralj!HAMLETBio je ovek: sve u svem uzevi,slinoga vie neu videti.HORACIOJa mislim da sam ga sino video.HAMLETVideo? Koga?HORACIOKralja, vaeg oca.HAMLETKralja, mog oca?HORACIOStiajte uenjeza tren; nek je samo uvo paljivo,dok, uz gospode ove svedodbu,otkrijem udo.HAMLETGovori, tako ti boga!HORACIODve noi ustopce ova su gospoda,Marcelo i Bernardo, straarei,u mrtvo, pusto doba ponoiimali ovaj susret. Neki stvorko otac va, od glave do pete sav,u oklopu se javljao pred njima;sveanim korakom, tih i dostojanstven,proao je kraj njih; triput je etaopred uplaenim, zgranutim oimanjihovim, ne dalje no za skiptar svoj.A oni, strahom skoro sleeni,stojahu nemi ne oslovivi ga.U poverenju stranom rekoe mito, te ja s njima straarih treu no.I svaka im se potvrdila re.Pojava doe, ko to rekoe,u obliku istom i u isti as.Znao sam vaeg oca; isti on,ni ove ruke nisu slinije.HAMLETAli gde je bio?MARCELONa terasi, knee, gde smo straarili.HAMLETJeste l' ga vi oslovili?HORACIOJesam, knee;al' odgovorit ne htede. No jednomuini mi se da glavu podiei krenu, ko da htede govoriti;al' tad ba jutarnji peto kukureknu;i na taj glas on hitro umae,te nam se tako izgubi iz vida.HAMLETTo je vrlo udno.HORACIOKao to sam iv,moj uvaeni knee, istina je.I mislili smo, dunost nam nalae,da vas o svemu tome obavestimo.HAMLETJest, gospodo, jest. Ali, to me buni...Jeste l' i noas na strai?MARCELO I BERNARDOJesmo, knee.HAMLETU oklopu, velite?MARCELO I BERNARDOU oklopu, knee.HAMLETOd glave do pete?MARCELO I BERNARDOOd glave do pete, knee.HAMLETOnda mu lice niste videli?HORACIOO, jesmo, knee; vizir je podigo.HAMLETJe li izgledo namrten?HORACIONeki izrazko vie bolan nego razgnevljen.HAMLETBled ili rumen?HORACIONe, no vrlo bled.HAMLETI oi je upro u vas?HORACIOVrlo vrsto.HAMLETBoleo bih da sam i ja bio tu.HORACIOTo bi vas jako prenerazilo.HAMLETVrlo mogue, vrlo. - Je l' dugo ostao?HORACIODok izbroji, ne odve brzo, sto.MARCELO I BERNARDODue, due.HORACIOKad sam ja ga gledo ne.HAMLETBrada mu bee proseda, zar ne?HORACIOBee ko kad ga videh za ivota,srebrnastomrka.HAMLETJa hou da noas s vama straarim,moda e se to opet pojaviti?HORACIOSvakako da hoe.HAMLETAko se pojaviu obliku mog plemenitog oca,osloviu ga, ma kako rikno sami pozvo me da utim. Sve vas molim,ako ste dosad taj privid tajili,preutite ga neko vreme jo.I ma ta da se desi dovee,vi razumejte; al' o tom ni re!Nagradiu vam ljubav. Zbogom, sad.Na terasi izme jedanaest i dvanaestposetiu vas.SVINaa dunost vaojasti na slubi.HAMLETNe, no vaa ljubav,ko moja vama. Zbogom poli.(Odlaze Horacio, Marcelo i Beriardo.)DuhMog oca, u oklopu? Ne. Nije dobro sve.Da podvala nije? to ve nije no!Al' dotle, ti, duo, miruj. Zla e delaotkriti se ma ih zemlja krila cela!(Ode.)

SCENA TREA

Soba u Polonijevoj kui.(Ulaze Laert i Ofelija.)

LAERTMoj prtljag je ukrcan. Zbogom ostaj.Pa, sestro, kad vetar bude povoljan,il' prilika se prui - ne spavaj,ve javi to o sebi.OFELIJASumnja zar?LAERTA to se tie Hamleta, njegovaudvaranja - to smatraj za modu,za prohtev krvi, il' ko ljubiicuu mlade dane proletnje prirode,ranu ne stalnu, slatku al' ne trajnu,miris, razonodu jednog trenutka,al' nita vie.OFELIJANe vie, no to?LAERTSmatraj da nije vie. Jer iv ovekne raste samo rastom ili telom,ve u tom spoljnom hramu iri sei unutranja sluba razumai due. On te moda voli sad,i nikakva mrlja ili la ne prljanjegovu dobru volju. Ali se morabojati, kad mu odmeri veliinu,da njegova volja nije njegova.Jer on je ve roenja svoga rob.On ne moe, kao neugledni ljudi,da svoj izbor ima. Od izbora togzavisi snaga, bezbednost drave.Zato je njegov izbor ogranienpristankom ili glasom onog telakom je on glava. Pa kae l' da te voli,ti budi mudra i veruj tolikokoliko zbog ranga ili mesta svog,on delom, moe rei da zajemi,a to je upravo optim glasom Danske.Pa odmeri ta bi gubila tvoja ast,ako mu s odvie vere slua re,il' izgubi srce, ednosti otkrije blagopred neobuzdanim navaljivanjima.uvaj se, Ofelija, sestro draga, tog.U pozadini ljubavi ostani,van niana i opasnosti strasti.Najtvra je deva raspikua ako__lepotu svoju mesecu otkriva.Ni vrlina nee kleveti izmai!Proleni porod esto grize crvpre otvorenih pupoljaka jo;a u jutarnjoj rosi mladostizarazni je otrov najopasniji.Zato znaj da nas strah najbolje titi.a mladost e esto protiv sebe biti.OFELIJAuvau vrednost tog dobrog savetako strau srca svog. Al', dobri brate,nemoj, ko kakav bezboni svetenik,trnovit put mi k nebu pokazivat,dok sam ko drzak, nadut raspusnikkoraa cvetnom stazom zadovoljstvaa ne haje za svoju propoved.LAERTZa mene se ne boj. - Dugo se zadravam. -Al' evo oca mog gde dolazi.(Dolazi Polonije.)Blagoslov dvostruk dvostruka je milost.Srena kob mi prua oprotaj jo jedan.POLONIJEZar jo ste tu, Laerte? Sramota! Hajd na brod!Vetar na ramenu sedi jedru tvom.ekaju te. S tobom blagoslov je moj!Pa ovo malo saveta upiiu seanje. Ne daj misli jezika,ni dela kakvoj misli nezgodnoj.Druevan budi, al' nikada prost;kad_prijatelja ima oprobana,elinom alkom za srce ga vei;al' stiskom ruke ne ulji svoj dlansa svakim novim, utokljunim drugom.Kloni se kavge; al' doe li ba,dranjem uli protivniku strah.Svima sluh pokloni, retkima svoj glas.Primi sud od svakog, a za se uvaj svoj.Kolko kesa daje, bogato se nosi,al' ne ko kico - lepo, ne areno,jer odelo esto odaje oveka.Oni u Francuskoj iz drutva najviegimaju za to ukus najbolji.Nit budi dunik, nit poverilac;dug esto gubi i sebe i druga,a zajam tupi otricu tedljivosti.Al' prvo: budi veran sebi sam,i onda e doi, ko za danom no,da nee biti krivac nikome.Zbogom. Moj blagoslov nek zaini sve.LAERTNajsmernije se pratam, oe moj.POLONIJEVreme zove; sluge ekaju te Hajd!LAERTZbogom, Ofelija! I dobro upamtito sam ti reko.OFELIJATo je zakljuanou seanje moje, a ti nosi klju!LAERTZbogom!(Odlazi.)POLONIJEA ta ti je reko, Ofelija?OFELIJAOprostite, neto to se odnosina kneza Hamleta.POLONIJEDobro se setio!Rekoe mi da je u poslednje vremezakazivao s tobom tajne sastanke,a ti si bila vrlo slobodnai izdana sa sastancima tim.Ako je tako - ko to sam nauoko opomenu - moram da ti kaem:ti sve jasno ne razume jo,ko to mojoj keri, a tvojoj asti lii.ta je me vama? Kai pravo sve.OFELIJAOe, u poslednje vreme mi je onmnoge znake svoje naklonosti dao.POLONIJENaklonosti! Pih-a! Govori ko stvornezreo i neuk u krugu opasnom.A veruje u te znake", kako kae?OFELIJAJa ne znam, oe, ta bih mislila.POLONIJEPouiu te. Znaj: ludo si dete,kad za gotov novac prima znake tekoji nisu zlato. Ceni sebe vie,il' - jadnu frazu da ne prekinem -darivae me nevinacetom.OFELIJAOn me, oe, asnim nainom saleto.Ljubavlju.POLONEReci, to je zbilja nain.Produi, produi.OFELIJAI govor je svojpotvrdio svima svetim zakletvama.POLONIJEAh! Zamke, da se ljuke hvataju!Znam, kad_krv uzavri, kako izdanozakletve srce zajmi jeziku.Taj plamen, keri, svetli, al' ne zagreva,u obeanju samom se ugasi;ne smatraj ga vatrom.Od sada malo tedljivija budisa devojakim svojim prisustvom.Za drutvo svoje veu cenu traino to je poziv na sastanak. to seHamleta tie, veruj mu tolikoda je on mladi, da u irem krugusme da se kree no to moe ti.Ukratko, keri, ne veruj zakletvama.To su posrednice, ali ne one bojekakvu odelo njino pokazuje,ve sprovodnice molbi neistih;miriu na zavete svoje, pobone,da tim to bolje obmanu. Ukupno,isto i jasno, nemoj da od sadanijedan dokon trenutak sramotiu askanju sa knezom Hamletom.Pazi se, ja ti zapovedam. Idi.OFELIJASluau vas, oe.(Odlaze.)

SCENA ETVRTA

Terasa.(Ulaze Hamlet, Horacio i Marcelo.)

HAMLETVazduh ljuto grize. Hladno je veoma.HORACIOOtar mraz, sve see.HAMLETKolko je asova?HORACIOMislim nije pono jo.MARCELONe, izbilo je.HORACIOZbilja? Nisam uo. Onda je ve blizuas kad se obino pojavljuje Duh.(Zvuk truba i top iza scene.)ta ovo znai, knee?HAMLETNoas Kraljne spava, enlui i zdravice dri,a besna igra tutnji, kovitla se;pa kad on au rajnskog vina srui,bubnjevi i trube na sve strane tadrastrete trijumf njegove zdravice.HORACIOJe l' to obiaj?HAMLETDa, odista, jeste.Al' kako ja shvatam, mada sam roen tui odrastao s time, taj obiajbolje da se gazi nego to se pazi.Te pijanke, to glavu tekom prave,na ruan glas nas kod naroda drugihs Istoka na Zapad iznesoe. Naspijancima zovu i nadimak svinjepridevaju nam imenu. I toma kako znatnim naim podvizimaoduzima slave i jezgro i sr.Tako se esto deava da ljudizbog prirodine kakve pogrekena roenju (za to ne mogu oiti krivijer ovek svoje ne bira poreklo)suvikom kakve bitne sklonostito rui dolme i tvrave uma,il' navikom nekom koja kvari oblikponaanja lepog - da ti ljudi, velim,nosei peat jedne mane tek,to im priroda il' zvezda sree da -ma inae njine vrline bile sveiste ko milost, u broju tolikomkolko ih ovek moe imati -prezreni budu od javnog miljenjazbog one jedne pogreke. Dram zlasve plemenito bie ponizido sopstvene sramote.(Dolazi Duh:)HORACIOGledajte, knee, evo dolazi!HAMLETSvi aneli, svi sveti, u pomo!Bio rajska dua il' pakleni vrag,nosio zrak neba ili oganj pakla,bile ti namere zle il' milostive,ti mi se javlja u tako udnom likuda hou da te oslovim. Ja te zovem:Hamlete, kralju, oe, knee danski,odazovi se! Nemoj da svisnem s neznanja,no reci, to tvoje posveene moti,uvane u grobu, cepaju pokrov svoj?to kosturnica tvoja, u kojoj tevidesmo mirno pogrebena, sadotvara teke mramor-eljustiizbacuju te opet van? O, to,ti, mrtvi leu, u oklopu sav,na meseev izae opet sjajstravinom ine no, a nama, bojimigrakama tako grozno cepa svestmislima naoj dui nedomanim?Zato? I emu? ta da radimo?(Duh daje znak Hamletu.)HORACIODaje vam znak da poete za njim.Ko da vam neto eli da saoptinasamo.MARCELOGledajte, kako ljubaznona neko dalje mesto vas poziva.Al' nemojte ii s njim.HORACIONikako ne!HAMLETNee da govori. Treba, dakle, poi.HORACIONemojte, knee!HAMLETto? to bih se bojo?Svoj ivot vie od igle ne cenim;a ta mi dui moe uiniti,kad je i ona besmrtna ko on?Opet me zove. Poi u za njim.HORACIOAl' ako vas, knee, na vodu namami,il' na vrh one strane stene to senad podnojem svojim nagla u more -pa uzme na se kakav straan likto vas vlasti uma moe liitii u ludilo odvesti? - Razmislite:samo to mesto, bez iega vie,slikama uasa puni svaku svestkad tolko lakata dole pogledau more, pa ga uje kako bui.HAMLETJednako mi mae. Evo me za tobom!MARCELONe smete ii, knee!HAMLETSebi ruke!HORACIOAl' posluajte. Vi ne smete ii.HAMLETTo moja sudba vie, ineiilicu svaku ovog tela vrstomkao miii lava nemejskog.(Duh daje znak.)Zove me stalno. - Pustite, gospodo!(Otima se iz njihovih ruku.)Neba mi, u duh u pretvoriti svakogko me zadrava! - Dalje, kaem. - Napred!Ja idem s tobom!(Duh i Hamlet odlaze.)HORACIOStrahovito ga mata zanosi.MARCELOZa njim! Ne smemo ga sada sluati.HORACIOHajdemo za njim. Na to e to izii?MARCELONeto je trulo u dravi Danskoj.HORACIONek je nebo vodi!MARCELOHajdemo za njim.(Odlaze.)

SCENA PETA

Zabaeniji deo terase.(Ulaze Duh i Hamlet.)

HAMLETKuda me vodi? Govori. Neu dalje.DUHuj me.HAMLETHou.DUHTu je skoro ve moj askad moram da se vratim u sumpornioganj muenja.HAMLETAvaj, jadni due!DUHNemoj da me ali, no ozbiljnu panjupokloni onom to ti sad otkrivam.HAMLETGovori, ja sam duan sluati.DUHKad uje, bie duan svetiti.HAMLETA ta to?DUHJa sam oca tvog duh,osuen da neko vreme nou lutam,a danju u ognju gladujem i ednim,dok gresi to poinih za ivotaoiste se, izgore. I da nisam spreenpriati tajne moje tamnice,prie bi ove i najmanja rerazorila um ti, smrzla mladu krv,uinila bi da ti oka dvaiskoe iz svojih duplja kao zvezdeiz svojih sfera; ona bi ti kosezaglaene digla svaku za se vlas,ko bodlje morskog jea, kad je ljut.Ali to se adsko otkrovenje ne smekazati uvu od mesa i krvi.uj, uj, o, uj! Ako si ikadavoleo svog dragog oca...HAMLETO, moj Boe!DUHOsveti njegovo podlo, neprirodno ubistvo.HAMLETUbistvo?DUHDa, podlo ubistvo,jer svako je takvo i sa manje greha;ali je ovo od svih najgnusnije,najudnije, najmanje prirodno.HAMLETPohitaj da ga saznam, da na krilimabrzim ko miso il' ljubavne eljeosveti svojoj pojuriti mogu.DUHVidim da si voljan za to. A bio bitei od gustog korova to mirnona obalama Lete truli kad sepokrenuo ne bi. uj me, Hamlete!Razglasili su da me u vrtuujela zmija na spavanju. Takocelo je mnjenje Danske prevarenoo smrti mojoj izmiljenom priom.Al' znaj, moj vrli sine, zmija tato oca tvoga ubi, nosi sadnjegovu krunu.HAMLETO, moja proroka duo!Moj stric?DUHDa, ta preljubna, rodoskrvna zver,maijom uma, darima izdajstva -o proklet bio um i dar to znazavesti tako! - zadobi za sramnupohotu svoju volju kraljicemoje, to se tako estitom injae.O, Hamlete, kakav to tek bee pad!Od mene, to je ljubljah tako vernoko kad joj dadoh zakletvu na venanju,spasti na jednog bednika iji suprirodni dari nitavni spram mojih!Al' ko to vrlina zavesti se nee,ma s rajskim likom udvaro joj se bludtako, ma s anelom svetim spojena,pohota se siti odra nebeskogi na ubritu e derati. Al' tiho!Oseam kanda ve jutarnji zrak.Biu kratak. Dok sam ja spavo u vrtu,kao i obino svako poslepodne,tvoj stric se dounjo u taj zgodan as,bez odbrane kad sam, sa boicom sokavelebilja kletog, i u zavijutkeuva mog sasu rastvor gubaviotrovnog dejstva na oveju krv,to brzo, ko iva, proe kroz kanalei prirodne hodnike naeg tela,te nenadnom snagom, ko maja u mleku,istu i tenu progrua nam krv.Tako je bilo s mojom. I napreacguba me pokri gnusnim krastamapo celom telu, ko ubogog Lazara.Tako sam rukom bratovljevom, u snu,lien ivota, krune, kraljice,u cvetu svojih greha istrgnut,bez pripreme, priea, pomazanja,bez obrauna na strani poslat sud,sa svima svojim gresima na glavi.Uasno, grozno! O, najgroznije!Pa ako u tebi ima srca jo,ne dopusti, nemoj dati da kraljevskapostelja Danske bude leiteza blud i sramno rodoskrvnjenje.Ali ma kako vrio taj in,ne prljaj due nit u duhu smiljajtogod protiv svoje majke. Pusti nebui onom trnju to joj je u grudimaneka je titi i bode. Sad, zbogom!Svitac ve javlja da je jutro blizu,njegov hladni sjaj ve poinje da bledi.O, zbogom, zbogom, zbogom! Pamti me!(Nestane.)HAMLETO, sve ete neba! Zemljo! I ta jo?Da li i pako pozvati? O gada!O vi, miii, ne klonite sadno podrite me vrsto, uspravno!Da te pamtim! O da, jadni due moj!Dok pamenja bude u toj smetenojlobanji, ja u seati se! Da!S pamenja table zbrisau sve sitnezapise lude, sve izreke knjike,sve oblike, sve utiske prole,to mladost i posmatranje upisa.I samo tvoj e zavet ivetiu knjizi i u svesci mozga mog,nepomean sa niim stvarima;da neba mi! O, eno najpaklenija!O nasmejani, proklet nitkove!Pribeleke moje! - Treba da zapiemda se neko moe smejati, i smejat,i opet biti zlikovac; jer znamda takvog moe biti bar u Danskoj!(Pie.)No, strie, tu ste! A sad datoj mi naredbi.Ona je: Zbogom, zbogom! Pamti me!"Ja sam se na to zakleo.MARCELO I HORACIO (iza scene)Knee, knee!MARCELO (iza scene)Knee Hamlete!HORACIO (iza scene)Neka ga nebo uva!HAMLETDa Bog da!HORACIOOj-hoj! oj-hoj, knee!HAMLETHej-hoj, hej-hoj, derane! Ptico, hodi.(Ulaze Horacio i Marcelo.)MARCELOKako ste, plemeniti knee?HORACIOta je, knee?HAMLETO, izvanredno!HORACIOPriajte nam, knee.HAMLETNe; jer vi biste sve to otkrili.HORACIONeba mi, ne bih, knee.MARCELONi ja, knee.HAMLETta kaete sad? Bi l' ikad ljudska duato pomislila? - Ali, utaete?HORACIO I MARCELODa, tako mi neba, gospodaru moj.HAMLETU Danskoj nema takvoga nitkovato ne bi bio preispoljna hulja.HORACIONije morao duh iz groba doi,da nam to kae.HAMLETIma pravo, da.Zato, bez daljeg okolienja, mislimrukovat nam se valja, i razii;vi kud vas poso i elja uputi -jer svaki ima elju, poso svoj,ma kakav bilo - a ja, jadan, eto,ja idem da se bogu pomolim.HORACIODa udnih rei, knee, zbunjenih!HAMLETOd srca alim vreaju li vas;vere mi, od srca.HORACIOUvrede nema, knee.HAMLETSvetog mi Patrika, Horacio, imauvrede, te kakve! A ovo privienje,mogu vam rei, to je estit duh.to se pak tie elje da saznateta je me nama, nju vi savladajtekako umete. A sad, prijateljidobri, jer vi ste moji prijatelji,i uenjaci, i vojnici, hajde,usliite mi jednu malu molbu.HORACIOKakvu to, knee? Hoemo.HAMLETDa nikadne odate ovo to noas videste.HORACIO I MARCELONeemo, knee.HAMLETDa, al' zakun'te se.HORACIOVere mi, knee, neu.MARCELONi ja ne,tako mi vere, knee.HAMLETNa moj ma.MARCELOVe smo se, knee, zakleli.HAMLETAl' zbiljski.Na moj ma, ozbiljno sad.DUH (iz dubine)Zakunite se!HAMLETHa, drue! Tako veli? Tu li si,ti verni stari? Priite. ujete l'lupea tog u podrumu? Pristajte,zakunite se.HORACIOKaite zakletvu.HAMLETDa ne priate nikad o tom to stevideli - na ma se zakunite.DUH (iz dubine)Zakunite se!HAMLETHic et ubique! Promenimo mesto.Ovamo, gospodo.I na moj ma poloite, svoje ruke;da ne priate nikad o tom ta stevideli, na moj ma se zaklinjete.DUH(ozdo)Zakunite se!HAMLETTi dobro kae, stara krtico,zar tako brzo zemljom rije ti,odlini rove! Jo jednom, drugovi,pomaknimo se.HORACIODana mi i noi,ovo je tako udno, neobino!HAMLETI pozdrav'te ga kao neobino.Ima mnogo stvari na nebu i zemljio kojima vaa mudrost i ne sanja,moj Horacio. Ali hodite, amo,ko pre, i tako vam vinji pomogao!Zakunite se: da nikad neete,ma kako udno ponao se ja -jer moda u za shodno nai kadda uzmem na se dranje udaka -da nikad, takvog videi me tad,neete, s rukama skrtenim ovako,il' glave svoje ovakvim klimanjem,il' bilo kakvom frazom podozrivom,kao: dobro, dobro, znamo", il' mogli bi,kad bismo hteli", il' kad bismo htelipriati", ili, ima ih koji bi,kada bi smeli", ili takvim slinimnagovetenjima dvosmislenim reida vi o meni znate makar ta -da to uinit neete, tako vamu najveoj bedi vinja milost bila!Zakunite se!DUH (ispod zemlje)Zakunite se!HAMLETMir,nespokojni due!(Zaklinju se.)Tako, gospodo.svom ljubavlju se preporuujem,pa ako jedan ovakav siromah,ko Hamlet, moe dati izrazaljubavi ili prijateljstva za vas,to, ako bog da, nee manjkati.Hajdmo unutra zajedno. Ali molim:uvek prst na usta! Ovo vreme jeizalo iz zgloba. O prokletstvo, sram,to sam roen da ga ja popravljam sam!Hajdmo, hodite, vratimo se skupa.(Odlaze.)

SimaKosmos~ redovan clan ~

Pridruio: 15 Feb 2006Poruke: 390Lokacija: SDPoslao: Ned Jun 01, 2008 10:25 pm Naslov:

DRUGI IN

SCENA PRVA

Soba u Polonijevoj kui.(Ulaze Polonije i Rejnaldo.)

POLONIJEPodaj mu ovaj novac, pismo to,Rejnaldo.REJNALDOHou, gospodaru moj.POLONIJEUinili biste, Rejnaldo, vrlo mudroda se, pre nego to ga posetite,o vladanju mu raspitate vi.REJNALDOTu nameru sam imao, gospodaru.POLONIJENo dobro, vrlo dobro. Pazite,saznajte prvo za Dance u Parizu,koji su, gde su, i ime se bave,u kakvom drutvu, sa koliko troka;pa kad doznate pitanjima timda znaju mog sina, saznaete vieno neposrednim pitanjima, ako sepravite da ga znate izdaleka;na primer: Znam mu oca, prijatelje,i neto malo o njemu." ujete l',Rejnaldo?REJNALDODa, da, tako, vrlo dobro.POLONIJEDonekle samo", al' rec'te: Ne dobro.Al' ako je onaj o kome mislim, to jeraspikua s tim i takvim porocima";pa izmislite ta hoete za nj,samo ne ba tako runo, to bi gabeastiti moglo - uvajte se tog,ve, tako, pogreke obinije, lake,to su ve poznati pratioci svakemladosti, slobode.REJNALDOKartanje, na primer.POLONIJEDa, il' pijanke, svae, dvoboji,pa cure - dotle moete jo ii.REJNALDOTim bih mu ast uprljo, gospodine.POLONIJENe; pokuda moe biti ublaena.Ne iznos'te druge optube na njega,ne rec'te odan je razvratnosti sav,to ne mislim. Ali doapnite grekenjegove umeno, kako bi liilena pege slobode, na neobuzdanosti izliv jednog duha vatrenog,na divljinu krvi pripitomljeneto obino mladost obuzima.REJNALDOAli.dobri gospodaru...POLONIJEto da ini to?REJNALDODa, gospodaru, hteo bih da znam.POLONIJEDobro, gospodine, evo vam moj plan:ta dosetka e, nadam se, uspeti,te mrljice sinu iznosei mom,kao pri radu kad se to zaprlja,videete da e onaj kog pitate -ako je ikad u gresima timnaao kriva mladia o kom je re -sloiti se s vama, to je posigurno,reima, na primer: Dobri gospodine",il' prijatelju", ili gospodaru",po obiaju ve i nainuu zemlji toj, kod ljudi...REJNALDOVrlo dobro.POLONIJEI onda, gospodine, ako radi to -ta sam hteo rei? - Ako radi to -svetog mi, htedoh neto kazati...Gde ono stadoh?REJNALDORekoste: on e sesloiti sa mnom reima: Gospodine..."POLONIJEAh, da, imate pravo. Sloie se svama i potvrdie: Znam tog gospodina.Videh ga jue, ili onomad,tada i tad, s tim i time, i zaista,igro je karte, pretero u piu,pri loptanju se pobio"; il', moda:Videh ga kad ue u tu javnu kuu.Videlicet u burdelj", i tako dalje.Sad vidite, obmane mamac vaupeca ovog arana istine.I tako mi ljudi daljnovidi, umni,okoliei il' idui stranputicom,obilazei - pravac naemo.Tako e, po mojoj pouci, savetu,saznati kako vlada mi se sin.Razumete? Je li?REJNALDORazumem, gospodaru.POLONIJENek vas bog uvek titi! Zbogom poli.REJNALDODobri gospodaru moj!POLONIJEI motritesami navike mu.REJNALDOHou, gospodaru.POLONIJEI neka marljivo ui muziku.REJNALDODobro, gospodaru.POLONIJESad, srean vam put!(Rejnaldo odlazi. Ulazi Ofelija.)POLONIJEOfelija, kako si? ta ima novo?OFELIJAOh, oe; ja sam tako preplaena!POLONIJEA zato, za ime boje?OFELIJAAh, oe moj,u svojoj sam sobi sedela ijui,kad u prsniku knez Hamlet, raskopan,bez kape na glavi, s prljavim arapama,nepodvezanim, palim do lanakako okovi, i kao koulja mu bled,a koleno mu kuca o koleno,i s jednim tako tunim pogledomko da iz pakla pobee da priao uasima - doe preda me.POLONIJEOd ljubavi spram tebe posto lud!OFELIJAJa ne znam, oe, al' se bojim toga.POLONIJEPa ta je rekao?OFELIJAOn me uhvatiza ruku, i tako vrsto drae,pa zatim stuknu za du jedne ruke,a drugom rukom preko ela pree,i tako mi se unese u liceko da ga crta. Dugo je osto tako.Najzad zatrese malo moju ruku,i triput glavom klimnu gore-dole.Uzdahnu tako tuno i dubokoko da mu uzdah rui celu graui odnosi ceo ivot. I najposlebez rei mi pusti ruku, pa sa glavomko okrenutom preko ramenaizgledao je da je bez oijunaao put svoj - jer iz kue odene glede oima, dok je sve do krajana mene njihov upirao sjaj.POLONIJEHajd, poi sa mnom. Ja u naikralja. Ludilo pravo ljubavi je to,to sebe samu prodire estinomi vodi volju oajnome delu,ko ma koja druga ispod neba strastto mui nau prirodu. ao mi -da mu nisi skoro rekla kakvu reoporiju?OFELIJANisam, oe; ali sam,po zapovesti vaoj, odbilanjegova pisma i uskratila muda bude kraj mene.POLONIJEZbog toga je lud.alim to nisam s vie panje, sudaposmatrao ga. Miljah da se titrai da te eli upropastiti.Prokleta da je obazrivost ta;neba mi, to je znak starosti vekad se u miljenju prebacimo svom,ko to je opta crta mlaeg svetanesmotrenost. Hajdmo sad kralju.On to mora znati. Jer, ako se krije,vie e biti za njih patnje zleno mrnje spram nas, kad kaemo sve.Hajdemo.(Odlaze.)

SCENA DRUGA

Dvorana u zamku.(Trube. Ulaze Kralj, Kraljica, Rozenkranc, Gildenstern i pratioci.)

KRALjDobro nam doli, dragi Rozenkrane,i Gildensterne. Pored elje sveda vas vidimo, na hitan poziv jeizazvan nudom da nam posluite.Neto ste, valjda, uli o promenina Hamletu - nazovite tako to -jer ni unutranji ovek, niti spoljni,ne lie vie na ono to bee.ta e drugo biti do oeva smrtto ga je tako mnogo odstranilood samog sebe - ja ne mogu znati.I zato molim vas obojicu,od detinjstva ranog to ste rasli s njim,i to mu znate i mladost i ud,da ostanete na naem dvoru tuza neko vreme; da ga drutvom svojimrazonodite; i da, po prilici,koliko katkad moete nazreti,saznate da l' ga neto nepoznatotoliko mui; to bismo, kad saznamo,imali moi i da izleimo.KRALjICAGospodo dobra, on je mnogo prioo vama; i ja verujem da nemadva oveka iva kojima bi onodaniji bio. Ako je po voljida pokaete tolko ljubaznostii dobre volje da za neko vremeasove svoje sa nama troite,u korist i za uspeh naih nada -poseta vaa dobie zahvalnostto seanju jednog kralja dolikuje.ROZENKRANCObadva vaa velianstva mogu,vladarskom svojom vlau nad nama,izloiti svoje previsoke eljepre naredbom kakvom nego molbom tom.GILDENSTERNObojica se mi pokoravamo;zalaui se za to potpuno,pred vae noge slubu stavljajuda slobodno raspolaete njom.KRALjHvala, Rozenkrane, i dobri Gildensterne.KRALjICAHvala, Gildensterne, i dobri Rozenkrane.I molim vas da odmah posetitemog odve mnogo promenjenog sina.Nek neko od vas poe i odvedegospodu ovu do Hamleta sad.GILDENSTERNNek nebo da da nae prisustvoi rad korisni i dragi mu budu!KRALjICATako je. Amin!(Odlaze Rozenkranc, Gildenstern i nekoliko pratilaca.Ulazi Polonije.)POLONIJEMoj dobri kralju, nai poslaniciiz Norveke su stigli veselo.KRALjVazda si bio otac dobrih vesti.POLONIJEZar nisam, kralju? Ja vas uveravamda dunost svoju, ko i duu, dajemmom bogu i mom milostivom kralju.Pa mislim - ili ovaj mozak mojne lovi vie tragom mudrostionako dobro kao to je pre -da sam pronao, mislim, pravi razlogi Hamletovom ludilu.KRALjO priaj,govori o tom, to elim da znam.POLONIJEPustite najpre poslanike; mojenovosti bie gozbi poslastica.KRALjSam im ast ukai, i uvedi njih.(Polonije izlazi.)Gertruda draga, sad mi kae onda je pronaao i uzrok i izvorrastrojenosti celoj sina tvog.KRALjICASumnjam da je nao drugi, semglavnoga: smrt oevu i na prenagljeni brak.KRALjDobro, to emo ispitati ve.(Vraa se Polonije sa Voltimandom i Kornelijem.)Dobro nam doli, dobri prijatelji.No, Voltimande, ta nam donositeod naeg brata, kralja norvekog?VOLTIMANDNajlepe vraa pozdrave i elje.Na prvu re nau, poslo je da spreisinovca svoga vojne pripreme,za koje mu se inilo da behuprotiv Poljaka; al' bolje razgledav,on zbilja vide da su protiv nas.Rastuen tim to bolest njegova,starost i nemo behu obmanutena takav nain, on posla naredbuFortinbrasu, koji se pokori,bi ukoren od kralja, i najzadzakle se pred stricem da nikad vie neekuati rat na vae velianstvo.Kralj stari na to, prepun radosti,est mu hiljada kruna godinjedade s odobrenjem da vojsku dignutupovede, kao i pre, na Poljake,i s molbom, ovde izloenom ve,(Predaje Kralju list.)Da dopustite da slobodno proekroz vae zemlje na taj podvig svoj,sa uslovima za propust, sigurnosttakvim ko to su predvieni tu.KRALjTo nam se veoma svia. Kad budemona dokolici veoj, itaemo,razmotriti i odgovoriti,i misliti na ovaj posao.Vama, meutim, hvala za sav trud.Odmorite se. Veeras emo skupana ast. U zaviaj dobro ste nam doli!(Izlaze Voltimand i Kornelije.).POLONIJEOvaj je poso dobro okonan. -Moj gospodaru - gospo - da izlaemta znai biti vladar, ta je dunost,to je dan dan, vreme - vreme, a no - no,znailo bi trait vreme, dan i no.Stoga, zato to je kratkoa sr znanja,a opirnost spoljni nakit i udovi,biu kratak. Va je plemeniti sinlud; ja velim lud je, jer pravo ludiloodrediti, to bi bilo nita drugodo biti lud! - Al' dosta o tome.KRALjICAVie o stvari, a s manje vetine!POLONIJEKunem se, gospo, da se ne sluimba nikada vetinom. On je lud,to je istina; istina, to je teta;a teta to je ovo istina.Fraza je luda, al' - srean joj put!Jer neu da se vetinom posluim.Pretpostavimo, dakle, da je lud.Ostaje onda da naemo uzroktog efekta, il' bolje rei uzroktog defekta, jer ovaj defektni efekatima svoj uzrok. Pa pronaimo ga.A pronalazak je ovo. Razmislite.Ja imam ker - imam je dok je moja -i ona mi je u poslunostii po dunosti, pazite, dala ovo.Sad sluajte i zakljuite.(ita.)Idolu moje due, nebesnoj i najdivnijojOfeliji."To je rava fraza, prosta fraza;najdivnijoj" je prost izraz. Al' ujteevo ovo:(ita.)Ove redove njenim belim, vanrednimnedrima, itd."KRALjICAJe li to Hamlet uputio njoj?POLONIJEekajte malo, gospo, biu taan.(ita.)Sumnjaj da l' su zbilja sjajne zvezde ove;sumnjaj da li sunce zna putanju svoju;sumnjaj da li la se istinom ne zove;ali u ljubav-ne posumnjaj moju..."O, draga Ofelija, ja sam nevet u brojanju ^slogova, ne umem meriti svoje uzdisaje, ali da temnogo volim, o vrlo mnogo! - veruj mi. Zbogom!Tvoj za navek, najmilija gospoice, dok je ovamaina njegova, Hamlet."Posluna ki mi pokazala to.I uima je mojim poverila,tavie, svaku molbu njegovu:kako je dola, gde, u koji as.KRALjA kako je ona primila tu ljubav?POLONIJEZa ta me smatrate?KRALjZa potena, asnaoveka.POLONIJETo bih vam rado ba dokazo.Ali ta biste pomislili vi,videi tu vrelu ljubav u poletu,- a ja sam, priznajem, video je preno to mi ki je odade; - ta bistemislili vi, ta njeno velianstvokraljica draga, to je ovde sad,da sam izigravao kutiju za pisma,ili srcu dao mig, il' gluv i nemposmatrao tu ljubav tupim pogledom?ta biste mislili? - Ne, ja pravce preohna delo, i rekoh mladoj gospoici:Knez Hamlet je kraljevi, i on jevan tvojih sfera. To ne moe biti."Ja je pouih da sastanke s njimizbegava, da mu ne prima glasnikeni poklone. Kad je primila pouku,saveti su moji urodili plodom.A on, odbijen - da ukratko svrim -pade u tugu, pa u post, a otudu nesanicu, pa zatim u nemo,potom u rastrojstvo, i sa padom tim,u ludilo u kome besni sad;a mi ga zato svi oplakujemo.KRALjMislite to je?KRALjICADa, to moe biti;i to vrlo lako.POLONIJEDa li se desilo,volo bih da ujem, da vam ikad jaodluno rekoh to je tako", pa se,pokazalo ipak da je drukije?KRALjKoliko znam, nije.POLONIJEAko je drukije,oduzmite ovo ovoj... Ako bi meokolnosti samo navele na trag,istinu u nai, pa ma ona bilau sreditu same zemlje sakrivena.KRALjKako bismo mogli dalje tragati?POLONIJEVi znate da on eta, katkada,oko etiri sata ovde, u predvorju.KRALjICAOn zaista tako radi.POLONIJEU to dobapustiu jednom k njemu svoju ker,vi budite sa mnom iza zastora;pazite na susret: ako je ne voli,i nije zbog toga siao s uma, -nek nisam vie savetnik drave,ve nek se bavim plugom i konjarstvom.KRALjDa pokuamo.KRALjICAAli pogledajtekako tuan jadnik itajui ide.POLONIJESklon'te se, molim vas. Oboje se sklonite.Ja u ga odmah osloviti.(Izlaze Kralj, Kraljica i pratioci. Ulazi Hamlet, itajui.)Dozvol'te,moj dobri knee Hamlete. Kako je?HAMLETDobro, hvala bogu.POLONIJEPoznajete li me, knee?HAMLETO, sasvim, sasvim dobro. Vi ste ribar.POLONIJENisam, knee.HAMLETOnda bih voleoda ste tako poten.POLONIJEPoten, gospodaru?HAMLETDa. gospodine. Biti poten, kakav je danas svet, zna-i biti odabran izmeu deset hiljada.POLONIJETo je sasvim tano, gospodaru.HAMLETJer ako sunce izlee crve u lipsalom psu, ono, tajbog to ljubi strvinu"... Imate li vi ker?POLONIJEImam, knee.HAMLETNemojte je putati da eta po suncu. Zaee je bla-goslov, ali ne onako kako bi vaa ki mogla zaeti. -Prijatelju, pripazite na to!POLONIJE (za sebe)ta velite na to? Sve oko moje keri. Pa ipak me upoetku nije poznao. Ree mi da sam ribar. Daleko je za-stranio, daleko! Dodue, u svojoj mladosti i ja sammnogo patio od ljubavi, gotovo isto tako. Da ga opetoslovim. - ta to itate, gospodaru?HAMLETRei, rei, rei.POLONIJEO emu je rasprava, knee?HAMLETIzme koga?POLONIJEMislim na sadrinu koju itate, knee.HAMLETKlevete, gospodine. Jer ovaj podrugljivi lupe kaeovde da stari ljudi imaju sede brade; da im je lice sme-urano; da im oi lue gustu smolu i pekmez od ljiva;da obiluju nedostatkom razuma i da su im bedra vrloslaba; sve tako neke stvari, gospodine, za koje drim danije poteno tako ih ispisivati, iako inae najjae inajdublje verujem u njih. Jer, i vi biste sami, gospodine,bili stari koliko i ja kad biste, kao rak, mogli natra-ke ii.POLONIJE (za sebe)Iako je to ludilo, ipak ima u njemu metode. - Hoe-te li da izaete iz tog vazduha, knee?HAMLETU moj grob?POLONIJEOdista, to bi znailo izii iz vazduha. (Za sebe.)Kako su mu po neki odgovori zgodni! Ludilo esto sre-no pogodi i ono to pamet i zdrav razum ne mogu uspe-no da savladaju. Hou da ga ostavim; i odmah u izmis-liti put i nain za sastanak izmeu njega i moje keri.- Moj uvaeni knee, najponiznije u uzeti od vasoprotaj.HAMLETVi, gospodine, ne moete uzeti od mene nita tovam ja ne bih dragovoljno ustupio - osim ivot moj, os-im ivot moj, osim ivot moj.POLONIJEOstan'te mi zdravo, gospodaru.HAMLETTe dosadne, matore budale!(Ulaze Rozenkranc i Gildenstern.)POLONIJEVi traite kneza Hamleta? On je tu.ROZENKRANC (Poloniju)Bog vam pomogao, gospodine.(Polonije izlazi.)GILDENSTERNMoj potovani knee!ROZENKRANCMoj najmiliji gospodaru!HAMLETMoji odlini, dobri prijatelji! Kako si ti, Gilden-sterne? Ah, Rozenkrane? Dobri moji momci, kako stevas dvojica?ROZENKRANCKao obina deca ove zemlje.GILDENSTERNSreni smo utoliko, ukoliko nas srea ne pritisku-je. Na Fortuninoj kapi mi nismo ba kianka.HAMLETNi onovi na njenim cipelama?ROZENKRANCNi to, knee.HAMLETOnda vi ivite negde oko njenog struka, u sredininjenih milosti, kako bi se reklo.GILDENSTERNZaista, knee, mi smo joj vrlo prisni prijatelji.HAMLETVi poznajete tajne udove sreine? Da, tako je; ona jebludnica. - ta ima novo?ROZENKRANCNita, gospodaru, osim to da je svet postao poten.HAMLETOnda je blizu Strani sud. Ali, vae novosti nisuistinite. Dopustite mi da vas izblie zapitam: taste vi to, dobri moji prijatelji, zgreili srei kadvas je poslala ovamo u tamnicu?GILDENSTERNU tamnicu, knee?HAMLETDanska je tamnica.ROZENKRANCOnda je i ceo svet tamnica.HAMLETTe jo kakva; sa mnogim pregradama, elijama i ap-sanama; a Danska je jedna od najgorih.ROZENKRANCMi to ne bismo rekli, gospodaru.HAMLETNo, onda za vas nije. Jer nita nije ni dobro ni zlo,nego ga takvim ini nae uverenje. Meni je tamnica.ROZENKRANCTo je stoga to je takvom prave vae tenje. Danskaje suvie tesna za va duh.HAMLETAh, Boe moj; ja bih se mogao zatvoriti u orahovuljusku, pa se ipak smatrati kraljem beskrajnog prosto-ra, samo kad ne bih imao runih snova.GILDENSTERNTi snovi su u stvari ambicije. Jer svaki onaj toima ambicija nije nita drugo do senka jednog sna.HAMLETI san je samo senka.ROZENKRANCTo je istina; i ja drim da je ambicija tako lakog ivazduastog bia, da je ona samo senka senke.HAMLETOnda su nai prosjaci tela, a nai monarsi i hero-ji sa njihovom naduvanom slavom prosjake senke. - Ho-emo li u dvor? Jer, vere mi, ja ne umem da mudrujem.ROZENKRANC I GILDENSTERNMi emo vas pratiti.HAMLETTo nipoto! Ja neu da vas ubrajam u svoje ostalesluge. Jer, da vam govorim kao poten ovek, moji supratioci do zla boga ravi. Ali kaite otvoreno i kaostari prijatelji, ta radite u Elsinoru?ROZENKRANCDoli smo da vas posetimo, knee; nikakvim drugimposlom.HAMLETKakav sam prosjak, ja sam siromaan i samom zahval-nou. Ali ja vam zahvaljujem; a sigurno je, dragi prija-telji, da je skupo platiti i jedan novi za moju zahval-nost. Da nisu poslali po vas? Jeste li vi ovde po sop-stvenoj pobudi? Je li to dragovoljna poseta? Hajde, bu-dite iskreni i poteni prema meni. Ho, hajde. Dakle?Kaite!GILDENSTERNta da kaemo, gospodaru?HAMLETto god hoete, ali samo pravo. Po vas su poslali.U vaim oima je nekakva vrsta priznanja, ali vaeoseanje stida nema dovoljno umenosti da ga preobra-zi. Znam, vas su pozvali dobri kralj i kraljica.ROZENKRANCA radi ega, knee?HAMLETTo treba vi meni da kaete. Ali ja vas zaklinjempravom naeg drugovanja, slogom nae mladosti, obave-zom nae vazda ouvane ljubavi i svim to je jo drago-cenije i to bi vam kakav reitiji govornik mogao sta-viti na srce: budite prema meni iskreni i otvoreni.Jesu li vas pozvali, ili nisu?ROZENKRANC (odvojeno, Gildensternu)ta vi kaete?HAMLET (za sebe)Tako? Onda u motriti na vas. - Ako me volite, ne-mojte se ustruavati.GILDENSTERNPozvali su nas, knee.HAMLETJa u vam kazati zato. Tako u ja pre pogoditi noto mi vi odate, i vaa vernost kralju i kraljici neese ni za dlaku promeniti. Ja sam odskora (ne znam nisam zato!) izgubio svu svoju veselost, zapustio svesvoje navike, i, uistinu, moje raspoloenje je tako alo-sno, da mi ova divna graevina, zemlja, lii na kakavpust morski greben; ovo sjajno nebo, vazduh i - pogledaj-te - taj lepi, ilemeniti i nad nama raskriljeni svod,taj velianstveni krov ukraen zlatnom vatrom - ah,sve mi to lii na runo, kuno smetlite isparenja!- Kakvo je remek-delo ovek! Kako je plemenit umom!Kako neogranien po sposobnostima! Kako je u oblikui pokretu skladan i celishodan! Kako je izrazom sli-an anelu! Kako po razumu nalii na boga - ukras sve-ta, uzor svega ivota! - Pa ipak, ta je za mene takvintesencija praine? ovek mi se ne mili; ne, pani ena, mada mi izgleda da biste svojim osmehom ele-li da potvrdite to.ROZENKRANCTako to nisam mislio, gospodaru.HAMLETPa zato ste se onda nasmejali, kada sam rekao:ovek mi se ne mili."?ROZENKRANCMislio sam, knee, ako vam se ovek ne mili kakoe se glumci kod vas mravo provesti. Proli smo ihna drumu; oni dolaze ovamo da vam ponude svoje usluge.HAMLETOnaj to igra kralja dobro mi je doao; njegovo ve-lianstvo e dobiti svoj danak od mene; vitez-lutalicae upotrebiti svoj ma i svoj tit; ljubavnik nee za-lud uzdisati; udljivac e na miru svriti svoju ulogu;lakrdija e nasmejati one ija se plua lako golica-ju; a junakinja e slobodno izraziti misli, pa ma zbogtoga hramali stihovi. - Koji su to glumci?ROZENKRANCOni koje ste vi obino veoma voleli: tragiari izgrada.HAMLETOtkuda to da oni putuju? Kad bi ostalr u gradu, bo-lje bi bilo i za njihov glas i za njihovu korist.ROZENKRANCMislim da je njihovo putovanje dolo zbog posled-njih novotarija.HAMLETImaju li isti ugled kao kad sam ja bio u gradu?Imaju li jo onoliku posetu?ROZENKRANCNe, doista nemaju.HAMLETKako to? Da nisu zarali?ROZENKRANCNe; njihov trud jo odrava svoj uobiajeni korak.Ali vam se, gospodaru, nakotilo nekakve deurlije, ma-lih goludravaca, koji se deru iz svega glasa, i zato imse nemilosrdno pljeska: oni su sad u modi i ti su sad to-liko zagrajali po prostim pozornicama - kako ih onizovu - da su mnogi to nose rapire uplaeni od gui-jih pera, i ne smeju da se pojave tamo.HAMLETKako! Jesu li ti glumci takozvana kraljeva deca"?Ko ih izdrava? Kako su plaeni? Hoe li produitisvoje zanimanje samo dotle dok im se glas ne olinja?Zar nee rei nekad, docnije, kad i sami postanu putu-jui glumci (a to je vrlo verovatno, ako nemaju boljihsredstava za izdravanje), da im pisci ine nepravdugonei ih da viu na svoju roenu budunost?ROZENKRANCBogami, bilo je mnogo posla na obe strane, a narodnije smatrao za greh da ih napujda na kavgu. Jedno vremese nije moglo zaraditi na pozorinom komadu, ako sezbog toga pisac i glumac nisu poupali za kose.HAMLETJe li moguno?GILDENSTERNO, bilo je dosta polupanih glava.HAMLETOdnose li deca pobedu?ROZENKRANCDa, ona, knee, odnose pobedu, i Herkula i njegov te-ret s njim.HAMLETTo nije nita udnovato. Jer moj stric je kralj Dan-ske, pa oni to su se na njega kreveljili dok je moj otacbio iv, daju sada dvadeset, trideset, etrdeset, pede-set, sto dukata za jednu njegovu sliku u minijaturi. Tri-sta mu muka, ima u tome neto to je nad prirodom, akobi filozofija mogla pronai ta je to.(Fanfare i trube iza scene.) ,GILDENSTERNTo su glumci.HAMLETGospodo, dobro mi doli u Elsinor. (Klanja im se.)Pruite mi ruke. Ljubaznost i parade obino su znacilepog doeka: dopustite mi da se prema vama ponaamna ovaj nain (Uzima ih za ruke.) jer bih se inae bojaoda bi moj doek glumaca (a ja hou da ih doekam s naj-veom spoljnom ljubaznou, to vam unapred kaem) mo-gao izgledati lepe nego to sam doekao vas. Dobromi doli: ali moj ika-otac i moja strina-majka pre-varili su se.GILDENSTERNU emu, dragi knee?HAMLETJa sam lud samo kad duva severozapadni vetar; kadduva jug, ja razlikujem sokola od aplje.(Ulazi Polonije.)POLONIJEKlanjam se, gospodo!HAMLETujte, Gildensterne - i vi takoe - na svako uvo je-dan prislukiva - ovo veliko sisane, koje viditepred sobom, jo nije izalo iz svojih pelena.ROZENKRANCModa je on ponovo uao u njih; jer kae se da je starovek po drugi put dete.HAMLETProriem da dolazi da me izvesti o glumcima; pazi-te. - Imate pravo, gospodine: to je bilo u ponedeljakujutru, zaista toga dana...POLONIJEGospodaru, imam da vam saoptim novosti.HAMLETGospodaru, imam da vam saoptim novosti. Kada j