višnja i zdravlje

7/21/2019 Višnja i Zdravlje

http://slidepdf.com/reader/full/visnja-i-zdravlje 1/4

VIŠNJA I ZDRAVLJEHemijski sastav, odnosno tehnološke osobine plodova višnje, avisne s! od so"te, atim odstepena "elosti i v"emenskih !slova a v"eme do"evanja plodova# $ p"osek!, plodovivišnje sad"%e oko &' do &() vode imed! *( i *+) s!ve mate"ije# Najviše sad"%e !k!pno

še-e"a oko *.), od /ea na inve"tni še0e" otpada 1)# 2iseline ! p"osek! sad"%e *,1), dok mine"alnih mate"ija sad"%i oko .,3)# 4ad"%aj vitamina 5 se k"e0e od 6* do 3. m7), štonajviše avisi od osobine pojedine so"te#

$4L8VI 9AJENJA VIŠNJE

Višnja se ubraja u red najcenjenijeg voća, uglavnom u industrijskoj preradi.

Njezini aromatični plodovi su vrlo pogodni za spravljanje raznovrsnih prerađevina (kompot,

sokovi rakijavišnjevača i dr.!. "sim toga, pojedine sorte višnje su pogodne i za upotrebu usve#em stanju, što im značajno mo#e povećati vrednost.

$ našim uslovima višnja cveta u drugoj i trećoj dekadi aprila, zavisno od klimatskih uslova i

bioloških osobina sorte. "prašivanje višnje uglavnom se obavlja insektima i to u prvom redu pčelama. %a hektar višnjika potrebno je &' košnica.

Vreme dozrevanja višanja zavisi od bioloških osobina sorte i vremenskih uslova tokom

dozrevanja. $ našim klimatskim uslovima to je vreme od sredine do kraja juna.

tablo plemenitih sorti višanja do#ive )* do + godina, dok pojedinačna stabla i do * godina.Višnja stupa u rod u trećoj godini nakon sadnje, dajući rod od ,' do ' kg po stablu, zavisno od

bioloških osobina sorte. $ razdoblju od četvrte do šeste godine daje rod od * do + kg, od sedme

do desete godine od - do ' kg, od jedanaeste do petnaeste od ) do - kg i posle petnaestegodine daje urod od + do -* kg.

Višnja za uspešan rast, razvoj, redovnu i obilnu rodnost zahteva odgovarajuće uslove, a to suklimatski !slovi, polo%aj i emljište#

$ pogledu klimatskih uslova višnja podnosi velike nadmorske visine, a isto tako uspešno podnosi i niske zimske temperature. /vet višnje je dosta otporan na kasno prolećne mrazeve za

razliku od drugih voćnih vrsta. 0o#e se gajati i u sušnim područjima, s padavinama od & do* mm godišnje.

%bog ranog dozrevanaja plodova višnje, pre nastupa sušnog perioda, nije neophodno

navodnjavanje.

Višnja je u pogledu polo#aja i zemljišta vrlo skromna voćka, tako da se uspešno mo#e gajati nasvim polo#ajima. 1pak, više joj odgovaraju otvoreni nego zatvoreni polo#aji. Najbolje uspeva na

obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugoistoku i istoku.

0o#e se uspešno gajati na gotovo svim, osim na previše vla#nim i teškim zemljištima. Najproduktivnija je ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovači, karbonatnom černozemu umerene

vla#nosti i dovoljne plodnosti.

2orenov sistem ne prodire duboko u zemljište. "snovna masa korena nalazi se na dubini od &do 3 cm. $ širinu se prostire izvan opsega krošnje. 2rošnja je različite bujnosti i oblika a

najviše zavisi od sorte. "bično je okrugla, razgranata s uspravnim ili povijenim granama.

4re sadnje u zemljište treba rigolovanjem (duboko oranje &' cm! uneti u proseku oko + do

& tona stajnjaka i -.-.5 kg kompleksnog 42 (6os6orkalijum! đubriva, 6ormulacije7-*7+. $zimanjem uzoraka i hemijske analize zemljiša, odnosno snabdevenošću pojedinim

hranjivima, mo#emo precizno odrediti količinu unosa mineralnih đubriva.



$koliko se ne sprovede mera rigolovanja potrebno je iskopati rupe oko ' cm široke i oko * cm

duboke.

$ periodu pune rodnosti treba svake jeseni đubriti sa 3 do -.) kg8ha, ili ) do ),* kg postablu kompleksnim mineralnim đubrivima N42, čiji je odnos -7-)7)', posle čega zemljište

treba zaorati. 9ano u proleće, pak višnje pođubriti sa 2:Nom sa ) kg po stablu. 1zmedu redova

stvara se sponatana korovska 6lora, koja se tanjiračom zaorava i unosi u zemljište.9azmak sadnje izmedu reda i u redu zavisi od sorte, podloge, sistema gajenja, plodnosti

zemljišta i načina berbe (ručno ili mašinski trešenjem!. %a naše prilike razmak između redova je

* metara a u redu & metra. $ ovakvom sklopu višnjika (*;& m! moguće je berbu obaviti imašinskitrešenjem. :ko se radi o plodu višnje za industrijsku preradu, onda se podrazumeva da

se berba plodova obavlja mašinski trešenjem (<-) otresenih stabala u jednom satu!. %nači,

na jednom hektaru površine potrebno je oko * sadnica višnje. 9azmaci sadnje takođe mogu

biti od ';* do &;),* metara. Na taj način po hektaru se posadi od +++ do hiljadu sadnica.tručnjaci smatraju da se gajenjem višnje u gustom sklopu mo#e povećati prinos po hektaru u

odnosu na prosečne za ),* do +,* puta. $laganja nisu mnogo veća pa se ovakva proizvodnja

isplati. =akođe, rezidba i berba su lakše, br#e i je6tinije. 1ako je prinos najva#niji pokazatelj,

uvođenje gustog sklopa opravdava i kvalitet ploda.$ rbiji godišnje se proizvede preko sedamdeset hiljada tona višnje. 4rosečan prinos po stablu je

osam kilograma, odnosno deset tona po hektaru. =o je veoma malo, jer se smatra da je optimalanrod dobrog kvaliteta dvadeset tona po hektaru. Najzastupljenije sorte su >oblačinska>, uglavnom

kao izdanačka i spontano raširena >cigančica>. "stalo su krupnoplode (>hajmanova konzervna>,

>reksele>, >šumadinka>!, kalemljene na divlju trešnju, dok su vegetativne podloge manjezastupljene.

Najčešće se 6ormira piramidalna kruna, ređe polupljosnata vaza, a veoma retko palmeta i vitko

vreteno. 9azmaci sadnje su od ';* do &;),* metara. 4o hektaru se posadi od +++ do hiljadu

sadnica. ?ajenjem novih sorti i primenom odgovarajuće agrotehnike mogu se postići znatno boljirezultati. $ poslednje vreme preporučuje se uvođenje u proizvodnju novih sistema gajenja,

odnosno izbor odgovarajuce kombinacije sorte i podloge, razmaka sadnje i uzgojnog oblika.

1spitivanja stručnjaka 5ent"a a vo0a"stvo i vino"ada"stvo ! :a/k! (dr 0ilisava 0itrovića,

dipl. in#. 0iladina @lagojevića i dipl. in#. anje 9adičević! u proizvodnom zasadu višnje podignutom jednogodišnjim sadnicama s prevremenim grančicama, zastupljene su >šumadinka>,

>reksele> i >uj6ehertska grozdasta> potvrđuju te činjenice.

Višnje su posađene su na četiri metra međurednog razmaka, a u redu na -,* i dva metra. =o značida po hektaru ima -. ''', odnosno -)* stabala. 2alemljene su na podlogu >kolt> i 6ormirane

kao vitko vreteno. Visina debla je & cm.

=okom ispitivanja primenjena je uobičajena, kvalitetna i pravovremena agrotehnika. $očeno jeda su sve tri sorte veoma rodne i da imaju krupne plodove odličnog kvaliteta. 4o bujnosti su bile

slične, ali su se razlikovale po rodnom potencijalu, što se odrazilo na prinos. Veći rod po stablu

davale su kada je rastojanje u redu bilo dva metra. 0eđutim, kada se taj rod pomno#i s brojemstabala po hektaru, dobijaju se drukčiji rezultati. $ tom slučaju, pri rastojanju od metar i po u

redu prinosi su veći nego ako je ono dva metra.

Na dva metra rednog rastojanja prosečan prinos >šumadinke> bio je +-,3, a na metar i po +&.&

tone po hektaru. "vo je, istovremeno, najveći ostvaren prinos u svim kombinacijama sortarazmaci sadnje. 4rosečna masa ploda bila je 5,&3, odnosno 5,& grama, što je gotovo

zanemarljiva razlika i potvrda izuzetnog kvaliteta višnje. =o znači da povećanje prinosa ne mora



da bude na štetu kvaliteta. Naprotiv, pri punoj agrotehnici prinos i masa plodova mogu da budu

direktno zavisni.

9od >rekselea> i >uj6ehertske grozdaste> je nešto manji u poređenju s >šumadinkom>, preko )tona po hektaru. 1 one su dale veće prinose po jedinici površine pri manjem razmaku u redu,

>reksele> )',&, a >uj6ehertska grozdasta> )3,' tona po hektaru. 0asa plodova je od ',5 do ',&*

grama, što takođe potvrđuje odličan kvalitet. 1nače, tokom ispitivanja, jedne godine oštećenja od poznih prolećnih mrazeva bila su -3+ A. 2ada bi se ovo uzelo u obzir, rod višnje bio bi veći.

8;LA:IN42A VIŠNJA

"blačinska višnja ne spada u sorte, već je to ekotip koji se razvio i prilagodio ekološkim i

eda6skim uslovima određenog geogra6skog područja. 4oreklo oblačinske višnje nije utvrđeno.

4od pojmom oblačinska višnja podrazumeva se u stvari velika i vrlo heterogena populacijavišnje koja potiče iz sela "blačine i okoline.

4oljoprivredni proizvodači lako razmno#avaju oblačinsku višnju izdancima, pa je postojeća populacija postala prete#no vegetativnim putem. Ne treba međutim isključiti mogućnost da je igenerativni način razmno#avanja (semenom! uticao na stvaranje ovako heterogene populacije

oblačinske višnje. Veliki broj problema koji se javlja pri razmno#avanju i eksploataciji

oblačinske višnje potiče od toga što ona nije jedan klon već smeša velikog broja klonova.4oslednjih godina, ponovo se intenzivira podizanje novih zasada pod ovom kulturom, koja je pre

svega namenjena za industrijsku preradu. 4oteškoće koje se javljaju pri eksploataciji oblačinske

višnje, se pre svega odnose na neredovne prinose, lošu organizaciju berbe, prevoza i prerade, loš

kvalitet sirovine za industrijsku preradu, što je direktna posledica korišćenja neodgovarajućeambala#e, nestručnog rukovođenja otkupom, i neodogovarajućeg procesa obrade ubranih

plodova, čime se stvara neadekvatan poluproizvod i prerađevina za plasman na inostrano tr#ište.

Brugu grupu problema čini postojanje međusobne konkurencije naših izvoznika na stranomtr#ištu. "vo su glavni razlozi, zbog kojih se u većem broju zemalja C velikih proizvođača izvodi

klonska selekcija iz populacije oblačinske višnje proučavanjem i odabiranjem klonova boljih

svojstava za proizvodnju i preradu od populacije ove višnje. =o bi mogao biti vrlo značajandoprinos unapređenju njene proizvodnje. "blačinska višnja je po habitusu slabo do srednje

bujne. 2runa je loptasta do široko piramidalna, gusta. ?rane su sa kratkim internodijama i celom

su du#inom obučene rodnim drvetom (majskim buketićima! kao u sper tipova. Dišće je

tamnozeleno. 4ošto se razmno#ava izdancima, oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu.



"bično se sadi na rastojanju &;+, mada već postoje i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje

od -,* metra. "tporna je prema niskim zimskim temperaturama, mada kasni prolećni mrazevi

mogu da nanesu velike štete ovoj kulturi. Bobro podnosi suve terene i tipična vinogradarskazemljišta. 2oristi se i kao podloga za višnju i trešnju, ali zbog slabog korenovog sistema i

velikog broja izdanaka nije zadovoljila. /veta srednje rano.

amooplodna je. 4rorodi u trećoj godini posle sadnje. 9ađa vrlo dobro (-*) t8ha!. 4lod je sitan,loptast do loptastokolačast, dosta ujadnečene krupnoće i sazrevanja. 4oko#ica je tamnocrvena,

tanka. 0eso je crveno, srednje čvrsto, sočno, dosta kiselo, aromatično i kvalitetno. ok je crven i

dosta bogat rastvorljivom suvom materijom, ukupnim šećerima, ukupnim kiselinama ivitaminima. 2oštica je sitna do srednje krupna (,+g! i relativno se lako odvaja od mesa. 4lod se

srazmerno lako odvaja od peteljke, dobro je zapečaćen (ne curi!, pa dobro podnosi prevoz i mo#e

da se sačuva od +* dana u sve#em stanju. %natan deo proizvodnje se izvozi u zemlje zapadne

Evrope, i to kao smrznuta ili konzervisana višnja, i kao koncentrovani sok.

višnja i zdravlje

Documents