IZRADA ŠTAMPARSKE FORME ZA VISOKU ŠTAMPU

ŠTAMPARSKA FORMA ZA VISOKU ŠTAMPU

Slobodne površine su UDUBLJENE.

Štampajuće i slobodne površine razlikuju se po svom GEOMETRIJSKOM POLOŽAJU.

Štampajuće površine su IZBOČENE i nalaze se u istoj ravnini.

+

Jednak nanos boje

Otisak

Ovako se dobijaju samo jednotonski otisci.Za vivišešetotonnskskee ototisiskeke potreban je raster.

ŠTAMPARSKA FORMA ZA VISOKU ŠTAMPU

Štamparska forma se izrađuje od METALAMETALA

- najčešće CINKCINK ili MAGNEZIJMAGNEZIJUMUM -

HEMIJSKIM,

ELEKTROHEMIJSKIM NAGRIZANJEM

(JETKANJEM),

MEHANIČKIM GRAVIRANJEM

i od ORGANSKIH MATERIJALA - FOTOPOLIMERFOTOPOLIMERAA -

ŠTAMPARSKA FORMA ZA VISOKU ŠTAMPU

• Štamparska forma za visoku štampu naziva se kliše

Kao podloge za izradu klišea koriste se:

• legura cinka,

• magnezijum,

• mesing i

• aluminijum.

• Mikrocink se izrađuje od rafinisanog cinka čistoće 99,99%, a kao legirajuće komponente sadrži 0,1% aluminijuma i 0,005% magnezijuma

Postupak izrade klišea nagrizanjem obuhvata sledeće radne operacije:

1) dobijanje zaštitne kopije

2) pripremu ploče sa kopijom za proces nagrizanja

3) jednostepeno nagrizanje

4) izradu probnog otiska

5) korekturu klišea

Nagrizanje može biti:

• Jednostepeno

• Višestepeno

Jednostepeno nagrizanje ploča od mikrocinka

• Postupak jednostepenog nagrizanja je moguć zbog dodatka specijalnog dodatka rastvoru za nagrizanje.

• Ovaj dodatak ima ulogu da zaštiti bočne ivice štampajućih elemenata od nagrizanja.

• Nagrizanje se izvodi u mašini za nagrizanje koja omogućava kontrolisanje i održavanje radnih uslova u toku nagrizanja u optimalnim granicama

• Rastvor za jednostepeno nagrizanje cinka sadrži azotnu kiselinu, sredstva za bočnu zaštitu i vodu

Koncentracija • HN03 u rastvoru za nagrizanje obično iznosi 11-15% a • sredstva za bočnu zaštitu 2,5 - 5 %

• HNO3 mora biti čista.

Sredstva za bočnu zaštitu sastoje se iz dve osnovne komponente

I) PAM se apsorbuje na površinu metala stvarajući monomolekulski sloj

II) Druga komponenta sadrži molekule koje se vezuju za apsorpcioni sloj molekula prve komponente, tako da se obrazuje zaštitni sloj otporan na azotnu kiselinu

Na nabig bočnih strana štampajućih elemenata uglavnom utiču sledeći faktori:

• sastav rastvora za nagrizanje, • temperatura i • jačina mlaza koji pada na ploču.

• Takođe koncentracija HNO3 utiče na ugao bočnih strana.

• Pošto se u toku nagrizanja troši HNO3 i njena koncentracija opada, dobiće se položenije bočne strane štampajućih elemenata

• Zbog toga je neophodno posle nagrizanja svake ploče regenerisati rastvor

• Ako je zaštitno dejstvo sredstava za bočnu zaštitu slabije (smanjuje se njegova koncentracija), dobiće se strmije bočne strane

• Regeneracija se obavlja na osnovu količine cinka koji je rastvoren

• Do te vrednosti se dolazi tako što se cinkana ploča meri pre i posle nagrizanja

• Na osnovu dobijenih vrednosti meri se količina HNO3 za regeneraciju

• Kada se kao rezultat rastvaranja Zn u HNO3 znatno poveća koncentracija Zn(NO3)2, regeneracija više nije moguća, pa se rastvor za nagrizanje mora zameniti svežim

• Jačina mlaza rastvora za nagrizanje koji pada na ploču utiče tako da jači mlaz stvara strmije bočne strane

• Na svim mašinama za jednostepeno nagrizanje brzina mlaza može se regulisati

• Sniženjem temperature rastvora za nagrizanje dobiju se strmije bočne strane i obrnuto

• Povećanjem temperature dobiće se položenije bočne strane

• Dubina nagrizanja reguliše se trajanjem nagrizanja

• dubina nagrizanja zavisi od rastojanja između dva susedna štampajuća elementa (veće rastojanje - veća dubina)

• Za crtežni kliše vreme nagrizanja iznosi oko 15 minuta a za rasterske samo 3-5 minuta

• Uprkos razlici u trajanju nagrizanja može se istovremeno nagrizati i crtežni i rasterski kliše

Mašine za jednostepeno nagrizanje Najčešće se koriste mašine sa:• lopaticama i • sa mlaznicama,

• a ređe mašine kod kojih se rastvor za nagrizanje preliva preko ploče koja se nagriza

• Tokom nagrizanja ploča rotira.• Mašina za nagrizanje poseduje sistem za

grejanje i sistem za hlađenje rastvora• Na mašini se može regulisati i trajanje

nagrizanja

Kliše može biti:

• fototipija – prema crtežnom originalu

• autotipija – prema rasterskom originalu

Izrada fototipije nagrizanjem

Izrada klišea nagrizanjem obuhvata:

• pripremu kopije za nagrizanje,

• nagrizanje u mašini i

• naknadnu obradu klišea.

Priprema kopije za nagrizanje obuhvata:

• merenje ploče sa kopijom

• čišćenje površine ploče korišćenjem krede u prahu

• ispiranje ploče vodom

• prednagrizanje u razblaženom rastvoru HNO3 i

• ispiranje ploče vodom

• Posle pripreme ploča se odmah postavi u mašinu za nagrizanje, pre njenog sušenja, jer i delimično sušenje uslovljava nepravilan tok nagrizanja

• Temperatura nagrizanja iznosi 27 C.

• Ako se žele dobiti strmije bočne strane štampajućih elemenata, temperatura se može smanjiti na 24C

• Pošto se završi nagrizanje, ploča se meri da bi se mogla odrediti potrebna količina HNO3 za regeneraciju

Izrada autotipije nagrizanjem

• Autotipija ili rasterski kliše omogućava reprodukovanje višetonskih originala

• Za kvalitetnije reprodukcije koristi se autotipija sa rasterom veće linijature

• Faze rada u procesu izrade autotipije iste su kao i kod izrade fototipije

Izrada rasterskog klišea nagrizanjem obuhvata: • pripremu kopije za nagrizanje,• nagrizanje u mašini i • naknadnu obradu klišea

Priprema kopije za nagrizanje obuhvata: • merenje ploče sa kopijom• čišćenje površine ploče korišćenjem krede u

prahu • ispiranje ploče vodom • prednagrizanje u razblaženom rastvoru HNO3 i • ispiranje ploče vodom.

• Pošto se ploča očisti kredom i dobro ispere vodom, potapa se kratko (20 sekundi) u rastvor za zrnčanje

• Autotipija se nagriza 3-5 minuta.

• Broj obrataja je uvek veći nego kod nagrizanja fototipije i za 100 obrtaja/minuti

• Pošto se završi nagrizanje, ploča se meri da bi se mogla odrediti potrebna količina HNO3 za regeneraciju

Greške pri izradi klišea nagrizanjem

Greške se mogu pojaviti zbog:

• neodgovarajućeg kvaliteta cinkane ploče

• korišćenje fabrički nečiste azotne kiseline

• nepotpunog razvijanja

• ako je kopirni sloj nepažnjom osvetljen pre kopiranja

• da je sloj kratko osvetljen

• je razvijač zaprljan

• ako je rastvor za prednagrizanje istrošen ili ako rastvor za nagrizanje nije dovoljno izmešan pre početka nagrizanja

• ako je korišćena kiselina neogovarajućeg sastava

• kad se koristi istrošen rastvor

• nagrizanja rastvorom veće koncentracije HNO3

• nagrizanjem rastvorom manje koncentracije (kada je istrošen)

• korišćenja starog rastvora za nagrizanje.

IZRADA PROBNIH OTISAKA U VISOKOJ ŠTAMPI• Od završenih i korigovanih klišea dobijaju se probni

otisci• Probnim otiskivanjem se kontroliše kvalitet klišea tako

što se dobijeni otisak upoređuje sa originalom

Probni otisak dobija:• naručilac • štampar

• Papir koji se koristi za probno otiskivanje trebalo bi da bude isti kao i papir na kome će se štampati u mašini

• IZRADA KLIŠEA NA BAKARNIM PLOČAMA

• Ovakvi klišei se koriste za štampanje većih tiraža (250.000 otisaka)

• Otisak sa ovih klišea je veoma jasan, pa se preporučuju za višebojnu štampu.

• Zbog velike tvrdoće bakar se koristi za izradu klišea namenjenih za utiskivanje u tvrd materijal (npr. kožu i karton)

IZRADA TEKSTA I CRTEŽA NA METALU – METALOGRAFIJA

Proizvodi koji se dobijaju mogu biti: • pločice sa natpisima, • reklamne table, • značke, • plakete, • pločice sa tehnološkom šemom nekog

postrojenja.

• Svi ovi proizvodi izrađeni su od metala kao što su Al, mesing, niklovani mesing ili prohrom

IZRADA KLIŠEA NA FOTOPOLIMERNIM PLOČAMA

fotopolimerna štamparska forma ima niz prednosti u odnosu na metale:

• Imaju veću tiražnu izdržljivost od metalnih štamparskih formi i mnogo bržu i jednostavniju tehnologiju izrade

• Fotopolimerna štamparska forme odlikuje se dobrim prijemom i predajom štamparske boje što smanjuje utrošak boje.

• Mala masa fotopolimernih štamp. formi u odnosu na metalne omogućava veće brzine štampanja

Slika 61: Fotopolimerne štamamparske forme

Prema nameni razlikuju se fotopolimerne ploče:

• za tipo štampu,

• letraset štampu i

• flekso štampu.

• reljefno utiskivanje (pregovanje).

Na osnovu vrste podloge na koju se nanosi fotopolimerna kompozicija.

Kao podloga može se koristiti

• aluminijumski lim

• čelični lim i

• folija od plastične mase.

• Fotopolimerna ploča može biti i bez podloge.

Fotopolimerne ploče se sastoje od:

• podloga

• fotopolimerni sloj (fotopolimerne kompozicije)

• vezivni sloj

• zaštitna folija

• Fotopolimerne ploče se isporučuju u zaštitnim crnim folijama - kesama

• Crna folija štiti ploče od uticaja svetlosti, vlage i mehaničkih oštećenja

• Proces izrade fotopolimernih klišea obuhvata tri osnovne radne operacije:

• 1) osvetljavanje

• 2) razvijanje

• 3) naknadnu obradu štamparske forme

• Kao kopirni podložak kod osvetljavanja koristi se negativ

• Kvalitet štamparske forme zavisi od karakteristika negativa, karakteristika izvora svetlosti i uslova osvetljavanja.

OSVETLJAVANJE fotopolimernih ploča

• Negativi su jednotonski, čitljivi sa emulzione strane

• Optička gustina na tamnijim mestima treba da bude preko 3, a na transparetnim mestima ispod 0,05

• Pošto posle izrade štamparske forme nisu moguće korekture, negativ koji se koristi za kopiranje mora biti besprekoran

• U toku osvetljavanja izvor svetlosti se nalazi na malom odstojanju od ploče kako bi se pod uticajem kosih zraka formirale kose bočne strane štampajućih elemenata

• Ako se koriste tečne fotopolimerne kompozicije preko tečnog fotopolimera postavlja se tanka prozirna plastična folija, pa preko nje negativ ili se negativ stavlja iznad sloja na udaljenosti od 0,33 mm.

• U oba slučaja umanjuje se tačnost kopiranja zbog potkopiravanja

• Vreme osvetljavanja je odlučujući faktor za formiranje reljefne slike.

• Ako je vreme kratko, fotopolimerni sloj se neće dovoljno polimerizovati pa će doći do delimičnog bubrenja i rastvaranja osvetljenih površina u toku razvijanja.

• Ako je vreme osvetljavanja predugo dolazi do zapušavanja malih međuprostora i zadebljavanja ivica zbog rasipanja svetlosti i odbijanja od podloge.

RAZVIJANJE fotopolimernih ploča• Razvijanje je ustvari rastvaranje neosvetljenih delova

fotopolimerne kompozicije.

• Na taj način se dobijaju udubljeni neštampajući elementi.

• Za razvijanje se mogu koristiti alkohol ili neki drugi organski rastvarači, razblaženi rastvori baza ili voda

• Rastvaranju neočvrslog dela fotopolimerne kompozicije prethodi bubrenje pri čemu polimer apsorbuje veću količinu rastvarača

• Ukoliko je vreme razvijanja kratko dobiće se štampajući elementi sa malom visinom.

• Predugo razvijanje dovodi do smanjenja površine šampajućih elemenata zbog čega se oni deformišu pa umanjuju kvalitet i tiražnu izdržljivost štamparske forme.

• Razvijač se nanosi na ploče prskanjem pomoću mlaznice ili se ploča potapa u razvijač i trlja plišanim tamponom ili četkom.

• Na uređaju za razvijanje određuje se vreme razvijanja, a ako je razvijač potrebno zagrevati, može se regulisati i temperatura.

Naknadna obrada štamparske forme

• Odmah posle razvijanja ploča se suši toplim vazduhom i zatim ponovo osvetljava.

• Ova naknadna obrada ima za cilj poboljšavanje mehaničkih svojstava štampaske forme.

• Posle razvijanja očvrsli reljef je nabubreo i relativno mekan pa se ne može odmah koristiti za štampanje.

• Ploču treba osušiti i naknadno osvetliti u uređaju za kopiranje.

• Naknadnim osvetljavanjem povećava se stepen umreženosti fotopolimera.

• Na taj način se poboljšavaju fizičkomehanička svojstva štamparske forme.

• Uslove naknadne obrade, vreme i temperatura sušenja, kao i vreme naknadnog osvetljavanja određuje proizvođač fotopolimerne ploče.

Digitalna izrada fotopolimernih štamparskih formi

• Digitalna izrada štamparskih formi za visoku štampu (CTP) predstavlja najnoviji način izrade fotopolimernih štamparskih formi.

• • Za razliku od drugih ploča na površini fotopolimerne

ploče za CTP postupak preko fotopolimerne kompozicije nanet je crni svetlosno osetljivi sloj koji reaguje na infracrvene zrake lasera.

• Kad se skine zaštitna folija sa ploče u posebnom osvetljivaču pomoću lasera direktno se ispisuje slika ili tekst.

• Na osvetljenim mestima na ploči dolazi do razaranja crnog sloja.

• Na neosvetljenim mestima zadržava se crna boja koja u daljem procesu osvetljavanja štiti fotopolimerni sloj (ima ulogu maske).

• Posle osvetljavanja pomoću lasera ponovo se osvetljava cela ploča, zatim dolazi razvijanje i naknadna obrada.

• Na osvetljenim mestima na ploči dolazi do razaranja crnog sloja.

• Na neosvetljenim mestima zadržava se crna boja koja u daljem procesu osvetljavanja štiti fotopolimerni sloj (ima ulogu maske).

• Posle osvetljavanja pomoću lasera ponovo se osvetljava cela ploča, zatim dolazi razvijanje i naknadna obrada.

Greške kod izrade fotopolimernih štamparskih formi

• neštampajući elementi imaju malu dubinu • otisak nije oštar • neštampajući elementi mogu primati boju

Mogući uzroci grešaka su sledeći: • ploča je nepažnjom osvetljena pre eksponiranja• vreme osvetljavanja je predugo, a vreme

razvijanja prekratko, • hladan razvijač ili• zapušene mlaznice u uređaju za razvijanje, • mali pritisak razvijača

Izrada fotopolimernih ploča za reljefno utiskivanje

• Reljefno utiskivanje ili pregovanje koristi se za ukrašavanje površina nekih grafičkih proizvoda

Da bi se dobio reljefni otisak treba izraditi:

• reljefnu ploču za utiskivanje (matricu) sa udubljenim slovima ili crtežom i

• protivploču (patricu) na kojoj su ti isti elementi ispupčeni

• Reljefno utiskivanje može se izvesti toplim i hladnim postupkom

• Radi ukrašavanja različitih grafičkih proizvoda utiskivanje se može obaviti i sa folijama u boji ili sa metalnim folijama

Izrada štamparske forme za flekso štampu

• Tehnika flekso štampe koristi fleksibilne (savitljive) štamparske forme

• Sa fleksibilnim štamparskim formama moguće je štampati na glatkim i na hrapavim površinama

• Boje za flekso štampu se brzo suše isparavanjem rastvarača.

• Štamparska forma za flekso štampu može biti izrađena od gume i od fotopolimernih kompozicija

Za izradu štamparske forme od gume može se koristiti:

• postupak izrade duplikata

• postupak graviranja

• Postupak izrade duplikata je stariji postupak i danas se vrlo retko koristi.

Izrada štamparske forme se vrši:• Fotopolimerna ploča se preko filma osvetljava

UV lampama, ispira i nakon toga suši

• Fotopolimerna ploča se direktno izrađuje na cilindru koji se posle stavlja na mašinu za štampu

• Computer to flexo plate gde se fotopolimerna ploča direktno gravira bez prisustva filma