1

1

2

VODA ZA PIVODA ZA PIĆĆEE

Voda igra vaVoda igra va žžnu ulogu u nu ulogu u žživotu ivotu ččoveka. oveka. Kod odraslih osoba voda zauzima Kod odraslih osoba voda zauzima proseprose ččno 60% telesne mase i neophodna no 60% telesne mase i neophodna je za odvijanje svih fizioloje za odvijanje svih fiziolo šških procesa u kih procesa u organizmu. organizmu.

2

3

VodaVoda

�� NajzastuplenijaNajzastuplenija odod svihsvih kopmonentikopmonentihranehrane , , aliali i i najnaj vivi šše e zanemarenzanemaren aa odod svihsvih , ,

je je VODA ZA PIVODA ZA PIĆĆE.E.�� Lako je definisati bioloLako je definisati biolo ššku potrebu za ku potrebu za

vodom, ali se vodom, ali se ččesto zanemaruje njeno esto zanemaruje njeno prisustvo u hrani, kao i doprinos prisustvo u hrani, kao i doprinos ččvrste vrste hrane unosu vode.hrane unosu vode.

4

VodaVoda veveččita zagonetkaita zagonetka

�� Jedno od najrasprostranjenijih Jedno od najrasprostranjenijih jedinjenja na palnetijedinjenja na palneti

3

5

VodaVoda predstavljapredstavlja iizvor zvor žživota na ivota na zemljizemlji

2/3 planete zemlje je prekriveno vodom, koja daje plavu 2/3 planete zemlje je prekriveno vodom, koja daje plavu boju planeti. Prisustvo vode se dovodi u vezu sa boju planeti. Prisustvo vode se dovodi u vezu sa nasatankom nasatankom žživota na drugim planetama.ivota na drugim planetama.

6

4

7

Prirodne vode Prirodne vode

�� Prirodne vode mogu da se svrstaju u tri grupe:Prirodne vode mogu da se svrstaju u tri grupe:1.1. atmosferske atmosferske ––kiki šša, sneg rosa, mraz, magla, od kojih kia, sneg rosa, mraz, magla, od kojih ki ššnica nica

i sneg mogu daljem prei sneg mogu daljem pre ččiiššććavanjem da se koriste kao voda avanjem da se koriste kao voda za piza pićće.e.

2.2. povrpovr ššinskeinske --okeani, mora reke, jezera, mookeani, mora reke, jezera, mo ččvare. vare. PrePreččiiššććavanjem reka, jezera moavanjem reka, jezera mo žže se dobiti voda za pie se dobiti voda za pi ćće. U e. U novije vreme novije vreme ččak i morska voda , procesom desalinacije ak i morska voda , procesom desalinacije momo žže da se prevede u pitku vodu. Npr na Budvanskoj riv ijeri e da se prevede u pitku vodu. Npr na Budvanskoj riv ijeri na taj nana taj na ččin in ćće sledee slede ćće godine ree godine re ššiti problem sa pijaiti problem sa pija ććom om vodom.Kupljeno je od izraelaca aparat ya desalinaci ju koji vodom.Kupljeno je od izraelaca aparat ya desalinaci ju koji nije instaliran na vreme (za leto 2007).nije instaliran na vreme (za leto 2007).

3.3. podzemne vodepodzemne vode --reke ponornice,izvori, su izvori pitke vode.reke ponornice,izvori, su izvori pitke vode.

8

PODZEMNE VODEPODZEMNE VODE

�� Podzemne vode nastaju tako Podzemne vode nastaju tako ššto atmosferska to atmosferska voda (kivoda (ki ššnica) ponire kroz porozni teren i nica) ponire kroz porozni teren i akumulira se na neporoznom terenu. Zbog akumulira se na neporoznom terenu. Zbog toga je putovanje atmosferske sada toga je putovanje atmosferske sada podzemne vode veoma dugo i predstavlja podzemne vode veoma dugo i predstavlja starost podzemne vode. starost podzemne vode.

�� starost vode starost vode 1.1. izotop C do 40 000 god,izotop C do 40 000 god,2.2. izotop H do 50 godizotop H do 50 god

5

9

Upotreba vodeUpotreba vode

22%

8%

70%

020

4060

80

Agrikultura Voda zadomacinstvo

Industrija

10

DISTRIBUCIJA VODEDISTRIBUCIJA VODE

�� SadrSadr žžaj vode u organizmu zavisi od starosne dobiaj vode u organizmu zavisi od starosne dobi

6

11

DISTRIBUCIJA VODEDISTRIBUCIJA VODE

�� SadrSadr žžaj vode nije isti u svim tkivima,aj vode nije isti u svim tkivima,�� Masti poveMasti pove ććane, sadrane, sadr žžaj vode manji.aj vode manji.

12

DISTRIBUCIJA VODEDISTRIBUCIJA VODE

7

13

ELIMINACIJA VODEELIMINACIJA VODE

�� bubrezi (50%)bubrezi (50%)

�� koko žža (30%)a (30%)

�� pluplu ćća (a (15%)15%)

�� stolicom (5%)stolicom (5%)

Gubitak 1,5 Gubitak 1,5 –– 2,5 l vode 2,5 l vode dnevno.dnevno.

14

8

15

METABOLIMETABOLIČČKA VODAKA VODA

16

METABOLIMETABOLIČČKA VODAKA VODA

�� MASTIMASTI100 g100 g 107ml107ml(35g(35g 40ml40ml ))

�� UGLJENIH HIDRATAUGLJENIH HIDRATA100 g100 g 55ml55ml(300g(300g 150ml150ml ))

�� PROTEINIPROTEINI100 g 100 g 41ml 41ml (60g(60g 25ml25ml ))

215ml215ml

60%

25%

15%

ugljeni hidrati

masti

proteini

9

17

Dnevne potrebeDnevne potrebe

�� Zavise od uzrasta, Zavise od uzrasta, stanja organizma, stanja organizma, fizifizi ččke aktivnosti, ke aktivnosti, spoljne temperature, spoljne temperature, vlavla žžnosti vazduha i nosti vazduha i nanaččina odevanjaina odevanja

18

10

19

4,54,51,01,0DecaDeca

4,54,52,92,9MuMušškarcikarci

3,33,3laktacijalaktacija

4,84,8trudnicetrudnice

4,54,52,22,2ŽŽeneene

FiziFiziččka ka aktivnostaktivnost

ProseProse ččni ni usloviuslovi

DNEVNE POTREBE (L)DNEVNE POTREBE (L)

20

DNEVNE POTREBEDNEVNE POTREBE

22002200--26002600UKUPNOUKUPNO

200200--300300MetaboliMetaboli ččka vodaka voda

700700ČČvrsta hranavrsta hrana

500500--600600SupaSupa

800800--10001000Pitka voda, Pitka voda, ččaj, sokoviaj, sokovi

ml VODE uneti na danml VODE uneti na danIZVORIZVOR

11

21

SADRSADRŽŽAJ VODE U AJ VODE U NAMIRNICAMANAMIRNICAMA

5252--7171ššunkaunka8383kivikivi5353piletinapiletina9090vivi ššnjanja5454GovedinaGovedina8888bananebanane7070svinjetinasvinjetina8484jabukajabuka7373--7575Meso ribeMeso ribe7575jajejaje1212brabra ššnono8888--9090mlekomleko4545--5050hlebhleb8080--8888VoVoćć.sokovi.sokovi7272krompirkrompir7272--8989vinovino8888ššargarepaargarepa9292--9595pivopivo

SadrSadr žžaj aj vode (%)vode (%)

NamirnicaNamirnicaSadrSadr žžaj aj vode (%)vode (%)

NamirnicaNamirnica

22

12

23

KLINIKLINIČČKA SLIKA KA SLIKA DEHIDRATACIJEDEHIDRATACIJE

Kolaps, toplotni udar sa moguKolaps, toplotni udar sa mogu ććim im egzitusomegzitusom

--7%7%(6l)(6l)

TeTežžak poremeak poreme ććaj termoregulacije (edem, aj termoregulacije (edem, tetanija, sinkopa, hiperventilacija)tetanija, sinkopa, hiperventilacija)

--6%6%(4,2 l)(4,2 l)

TeTešškokoćće u koncentraciji, glavobolje, e u koncentraciji, glavobolje, insomniainsomnia

--5%5%(3,5 l)(3,5 l)

ŽŽeñeñ, umor, su, umor, su ššenje usta, redukcija enje usta, redukcija urinacije, hemokoncentracijaurinacije, hemokoncentracija

--3%3%

(2 l)(2 l)

ŽŽeñeñ,,--1%1%

(1 l)(1 l)

24

STANJA SA PROMENJENIM STANJA SA PROMENJENIM POTREBAMA ZA VODOMPOTREBAMA ZA VODOM

�� DIJAREJADIJAREJA i i FEBRILNOSTFEBRILNOST

Neophodno je Neophodno je povepove ććati unos vode i ati unos vode i preporupreporu ččuje se uje se uzimanje sredstvo za uzimanje sredstvo za rehidratacijurehidrataciju

�� DIJABETES MELITUSDIJABETES MELITUS

MetaboliMetaboli ččki ne ki ne kontrolisan diabetes, kontrolisan diabetes, sa povesa pove ććanim nivoom anim nivoom ššeeććera u krvi i urinu era u krvi i urinu dovodi do udovodi do u ččestalnog estalnog mokrenja i mokrenja i dehidratacije.dehidratacije.PovePoveććati unos vode ati unos vode na 3na 3--4 l dnevno4 l dnevno

13

25

STANJA SA PROMENJENIM STANJA SA PROMENJENIM POTREBAMA ZA VODOMPOTREBAMA ZA VODOM

�� DIJABETES INSIPIDUSDIJABETES INSIPIDUS

(Bolest karakteri(Bolest karakteri šše e nedostatak nedostatak antidiuretiantidiureti ččnog nog hormona i povehormona i pove ććana ana urinacija)urinacija)

Smanjiti unos vodeSmanjiti unos vode

�� EFLUX (EFLUX (perikardialniperikardialni , , pleuralnipleuralni , , ascitesniascitesni ))

Smanjiti unos vodeSmanjiti unos vode

�� Akutni renalni Akutni renalni bolesnicibolesnici

Smanjiti unos vodeSmanjiti unos vode

26

Hemijska struktura vodeHemijska struktura vode

�� DipolDipol�� Asosovani molekuli usled nastanka Asosovani molekuli usled nastanka

vodonivodoni ččnih vezanih veza�� Anomalija vode: ViAnomalija vode: Vi šša taa taččka kljuka klju ččanjaanja

14

27

Voda kao dipolVoda kao dipol

28

Interakcije vode i Interakcije vode i makronutrimenatamakronutrimenata

�� Lipidi se ne meLipidi se ne me ššaju sa vodomaju sa vodom�� Ugljeni hidrati se rastvaraju usled Ugljeni hidrati se rastvaraju usled

gradjenja vod veza sa vodomgradjenja vod veza sa vodom , , ZaZa AK AK vodavodajeje odliodli ččan rastvaraan rastvara čč..

O

H

H OH

H

O H

H

O H

H

O

H

O

H

H OH

H

O H

O H

H

O H

H

H

O

H

C H 2O H

C H 2O H

15

29

Kvalitet voda Kvalitet voda

�� TehnoloTehnolo šški razvoj dovodi do zaga ñenja ki razvoj dovodi do zaga ñenja vodnih resursa.vodnih resursa.

�� TeTežže se proizvodi voda koja zadovoljava e se proizvodi voda koja zadovoljava norme u Pravilnikunorme u Pravilniku

�� Polazna sirovina: podzemne i povrPolazna sirovina: podzemne i povr ššinke inke vodevode

�� Podzemne vode su Podzemne vode su ččistijeistije

30

Priprema vode za piPriprema vode za pi ćće e

�� Veoma kompleksna oblast Veoma kompleksna oblast �� Kvalitet vode za piKvalitet vode za pi ćće je posledica svih e je posledica svih

dedeššavanja u sistemu snabdevanja:avanja u sistemu snabdevanja:

Resursi, transport, mesto priprema, Resursi, transport, mesto priprema, vodovodna mrevodovodna mre žža.a.

16

31

Monitoring vodaMonitoring voda

�� Delatnost uspostavljanaj i odrDelatnost uspostavljanaj i odr žžavanja avanja ravnoteravnote žžnog stanja je upravljanje vodama.nog stanja je upravljanje vodama.

1. za1. zašštita kvaliteta vodatita kvaliteta voda2. upravljanje kvalitetom voda2. upravljanje kvalitetom voda3. kontrola zagadjenosti voda3. kontrola zagadjenosti voda

32

Kvalitet voda Kvalitet voda

�� Problemi tokom proizvodnje:Problemi tokom proizvodnje:

�� Uklanjanje prirodnih konstituenasa vodaUklanjanje prirodnih konstituenasa voda

�� Uklanjanja materijala antropogenog poreklaUklanjanja materijala antropogenog porekla

�� Tokom distribucije (neadekvatni materijal)Tokom distribucije (neadekvatni materijal)

�� Faza dezinfekcijeFaza dezinfekcije

17

33

Monitoring sistem Monitoring sistem

�� Kvalitet vodeKvalitet vode�� UzorkoavnjeUzorkoavnje�� Laboratorijska analizaLaboratorijska analiza�� Upravljanje podacimaUpravljanje podacima�� Analiza podatakaAnaliza podataka�� Pravljenje izvePravljenje izve šštajataja�� Upotreba dobijene informacijeUpotreba dobijene informacije�� TaTaččno razumevanje stanja kvaliteta vodano razumevanje stanja kvaliteta voda

34

VODA VODA ZA PIZA PIĆĆEEhigijenska ispravnosthigijenska ispravnost

Mora da odgovara u pogleduMora da odgovara u pogledu(Sl list SRJ br 42/98 i (Sl list SRJ br 42/98 i 44/99):44/99):

�� MikrobioloMikrobiolo šških osobinakih osobina

�� FiziFiziččkih, fizikokih, fiziko --hemijskih i hemijskih i hemijskih osobinahemijskih osobina

�� Hemijskih supstanciHemijskih supstanci

Pravilnik o higijenskoj ispravnosti Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pivode za pi ććee

18

35

Pravilnik o higijenskoj Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piispravnosti vode za pi ććee

�� Svrha: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti Svrha: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pivode za pi ćće je da osigura da voda e je da osigura da voda namenjena za humanu potronamenjena za humanu potro ššnju bude nju bude zdrava i pitka. zdrava i pitka.

36

MikrobioloMikrobiolo šške osobineke osobine

�� Ukupne koliformne bakterije Ukupne koliformne bakterije �� Koliformne bakterije fekalnog poreklaKoliformne bakterije fekalnog porekla�� Ukupan broj mezofilnih bakterijaUkupan broj mezofilnih bakterija�� Pseudomonas aeruginosaPseudomonas aeruginosa�� Streptokoko fekalnog porekla Streptokoko fekalnog porekla �� SulfitoredukujuSulfitoredukuju ćće klostridijee klostridije�� Proteus vrsteProteus vrste

19

37

MikrobioloMikrobiolo šške osobineke osobine

�� Voda je znaVoda je zna ččajan izvor transmisije razliajan izvor transmisije razli ččitih itih infektivnih ageanasa, pa se mikrobioloinfektivnih ageanasa, pa se mikrobiolo šške ke karakteristike javljaju kao znakarakteristike javljaju kao zna ččajan parametar ajan parametar kvaliteta vode.kvaliteta vode.

�� Mikroorganizmi mogu inficirati Mikroorganizmi mogu inficirati ččoveka:oveka:�� Konzumacijom kontaminirane vode za piKonzumacijom kontaminirane vode za pi ćće e �� Vodom za kupanje i rekreacijuVodom za kupanje i rekreaciju�� Konzumacijom namirnica pripremljenih Konzumacijom namirnica pripremljenih

kontaminiranom vodomkontaminiranom vodom�� Ali, i liAli, i li ččnim kontaktom od ljudi obolelih od hidrinim kontaktom od ljudi obolelih od hidri ččne ne

infekcije.infekcije.

38

MikrobioloMikrobiolo šške osobineke osobine

�� Ukupne koliformne bakterije Ukupne koliformne bakterije (gram (gram –– šštapitapi ćći koji fermentii koji fermenti ššu laktozu uz u laktozu uz proizvodnju kiseline i gasa na T od 37 C proizvodnju kiseline i gasa na T od 37 C u roku od 48h)u roku od 48h)

�� Koliformne bakterije fekalnog poreklaKoliformne bakterije fekalnog porekla(su koliformne bakterije koje fermenti(su koliformne bakterije koje fermenti ššu u laktozu uz proizvodnju kiseline i gasa na laktozu uz proizvodnju kiseline i gasa na T od 44C u roku od 24h)T od 44C u roku od 24h)

20

39

MikrobioloMikrobiolo šške osobineke osobine

�� Ukupan broj mezofilnih bakterijaUkupan broj mezofilnih bakterija�� Pseudomonas aeruginosaPseudomonas aeruginosa

�� Streptokoke fekalnog porekla Streptokoke fekalnog porekla (gram + koke (raniji naziv enterokoke), (gram + koke (raniji naziv enterokoke), odlikuju se znatnom otpornoodlikuju se znatnom otporno ššćću i duu i du žže e vreme opstaju u nepovoljnim uslovima, vreme opstaju u nepovoljnim uslovima, njihovo prisustvo u vodi oznanjihovo prisustvo u vodi ozna ččava fekalno ava fekalno zagadjenje)zagadjenje)

40

MikrobioloMikrobiolo šške osobineke osobine

�� SulfitoredukujuSulfitoredukuju ćće klostridijee klostridije(su gram + bacili koje redukuju sulfite i (su gram + bacili koje redukuju sulfite i sulfide, prisutni su u digestivnom traktu sulfide, prisutni su u digestivnom traktu ljudi i ljudi i žživotinja, tako da njihovo prisustvo ivotinja, tako da njihovo prisustvo u vodi je pokazatelj fekalnog zaga ñenjau vodi je pokazatelj fekalnog zaga ñenja ))

�� Proteus vrsteProteus vrste(prisustnost proteus vrsta u vodi ukazuje (prisustnost proteus vrsta u vodi ukazuje ne samo na fekalno zaga ñenje vene samo na fekalno zaga ñenje ve ćć i na i na zagañenje organskim materijama u zagañenje organskim materijama u raspadanju)raspadanju)

21

41

�� Bakterije indikatori fekalnog zagadjenja Bakterije indikatori fekalnog zagadjenja ne smeju biti prisutnine smeju biti prisutni u vodi koja se u vodi koja se doprema do potrodoprema do potro ššaačča.a.

�� SZO preporuSZO preporu ččuje uje E. Coli, E. Coli, kao najspecifičniju od brzo detektibilnih bakterija indikatora fekalnog zagadjenja.

42

FiziFiziččko, fizikoko, fiziko --hemijskih i hemijskih i hemijskih osobinahemijskih osobina

1010BojaBoja --stepeni kobalt platinske stepeni kobalt platinske skaleskale

Do 2,5Do 2,5MutnoMutno ćća (koju prouzrokuje a (koju prouzrokuje silikatna zemlja u litru silikatna zemlja u litru destilovane vode , mg)destilovane vode , mg)

bezbezUkusUkus

bezbezMirisMiris

TemperaturaTemperatura

Maks Maks dopudopu šštene tene vrednostivrednosti

FIZIFIZIČČKO I FIZIKO I FIZIČČKOKO--HEMIJSKE HEMIJSKE OSOBINEOSOBINE

22

43

FiziFiziččko, fizikoko, fiziko --hemijskih i hemijskih i hemijskih osobinahemijskih osobina

Do 500Do 500ElektrolitiElektroliti ččka provodljivost na ka provodljivost na 25C (Scm)25C (Scm)

Do 5Do 5PotroPotro ššnja KMnO4 (mg/L)nja KMnO4 (mg/L)

bezbezSuspendovane Suspendovane ččvrste supstance vrste supstance na 105 C (mg/L)na 105 C (mg/L)

Do 500Do 500Ukupan ostatak posle Ukupan ostatak posle isparavanja na 105 C (mg/L)isparavanja na 105 C (mg/L)

6,86,8--8,58,5pH vrednostpH vrednost

Maks Maks dopudopu šštene tene vrednostivrednosti

FIZIFIZIČČKO I FIZIKO I FIZIČČKOKO--HEMIJSKE HEMIJSKE OSOBINEOSOBINE

44

Temperatura vodeTemperatura vode

Temperatura je parametar koji utiče na ukus vode. Merenja T su potrebna u studijama o samoprečišćavanju reka pri kontroli uredjaja za prečišćavanje, jer je T vode bitna za život riba.

23

45

Miris i ukus vodeMiris i ukus vode

�� Miris se odre ñuje organoleptiMiris se odre ñuje organolepti ččki na ki na sobnoj T i na 40 C, a opisuje se opisno. sobnoj T i na 40 C, a opisuje se opisno. Daju se opisne ocene od 0Daju se opisne ocene od 0 --5.5.

�� Ukus vode se odredjuje samo ukoliko se Ukus vode se odredjuje samo ukoliko se nesumnja u mikrobiolonesumnja u mikrobiolo ššku i toksikoloku i toksikolo ššku ku ispravnost. Pre ocenjivanja ukusa osoba ispravnost. Pre ocenjivanja ukusa osoba nesme da piti niti jesti ninesme da piti niti jesti ni ššta slankasto, ta slankasto, gorko... Ukus mogorko... Ukus mo žže biti kiselkast, bljutav, e biti kiselkast, bljutav, slankast, opor...slankast, opor...

46

Boja i mutnoBoja i mutno ćća vodea vode�� MutnoMutno ććaa-- potipoti čče od suspendovanih neorganskih e od suspendovanih neorganskih

supstansi i dispergovanih organskih jed. Mutnosupstansi i dispergovanih organskih jed. Mutno ćća se a se odreñuje uporedjivanjem uzorka vode sa odreñuje uporedjivanjem uzorka vode sa standardima silikatne zemljekoje se drstandardima silikatne zemljekoje se dr žže u bocama e u bocama od bezbojnog stakla. Standard se pravi tako od bezbojnog stakla. Standard se pravi tako ššto se to se litru vodedoda 1g diatomejske zemlje i takva litru vodedoda 1g diatomejske zemlje i takva suspenzija ima mutnosuspenzija ima mutno ćću 1u 1000 ste000 ste peni. Bitpeni. Bit no je da no je da pre upore ñivanja i uzorak i standard treba dobro da pre upore ñivanja i uzorak i standard treba dobro da se promuse promu ććkaju.kaju.

�� Boja u vodi potiBoja u vodi poti čče od Fe i Mn, humusnih i tresetnih e od Fe i Mn, humusnih i tresetnih materija. Odredjuje se tako materija. Odredjuje se tako ššto se napravi standardni to se napravi standardni rastvor od kalijumrastvor od kalijum --hlorplatinata (K2PtCl6) i kobalt hlorplatinata (K2PtCl6) i kobalt hlorida(CoCl2) u tahlorida(CoCl2) u ta ččno odredjenom odnosu. Takav no odredjenom odnosu. Takav sivkasti rastvor sadrsivkasti rastvor sadr žži boju od 500 jedinica. Na boju i boju od 500 jedinica. Na boju znatno utiznatno uti čče mutnoe mutno ćća, tako da ako je potrebno a, tako da ako je potrebno predhodno ukloniti. Intezitet boje zavisi od pH predhodno ukloniti. Intezitet boje zavisi od pH (pove(pove ććava sa poveava sa pove ććanjem pH ) tako da je neophodno anjem pH ) tako da je neophodno naglasiti pri kojoj se pH odredjuje boja.naglasiti pri kojoj se pH odredjuje boja.

24

47

pH pH vrednostvrednost

�� pH u prirodnim vodama je obipH u prirodnim vodama je obi ččno no regulisan ravnoteregulisan ravnote žžom izme ñu COom izme ñu CO2 i 2 i karbonata.karbonata.

48

Ukupan ostatak posle Ukupan ostatak posle isparavanja na 105 C (mg/L)isparavanja na 105 C (mg/L)

�� Ukupan ostatak posle suUkupan ostatak posle su ššenja odredjuje enja odredjuje se gravimetrijski (lonse gravimetrijski (lon ččiićć se se žžari do kon ari do kon mase, pa se stavi uzorak koji se upari na u mase, pa se stavi uzorak koji se upari na u susu ššnici pa stavi u penici pa stavi u pe ćć za za žžarenje).arenje).

25

49

Suspendovane Suspendovane ččvrste supstance vrste supstance na 105 C (mg/L)na 105 C (mg/L)

�� Suspendovane Suspendovane ččvrste supstance se vrste supstance se odredjuju gravimetrijski. Watman 11 filter odredjuju gravimetrijski. Watman 11 filter papir se supapir se su šši na 105 C do kostantne mase. i na 105 C do kostantne mase. 0,5L vode se profiltrira , zatim se filter 0,5L vode se profiltrira , zatim se filter papir ponovo supapir ponovo su šši do konstantne mase i i do konstantne mase i razlika se mnorazlika se mno žži sa 2 , da bi bilo mg u 1L i sa 2 , da bi bilo mg u 1L vode.vode.

50

PotroPotro ššnja KMnO4 (mg/L)nja KMnO4 (mg/L)

�� Ukazuje na poveUkazuje na pove ććanje sadranje sadr žžaja organskih aja organskih materija koje tromaterija koje tro šše KMnO4 i redukuju e KMnO4 i redukuju kiseonik.kiseonik.

26

51

ElektriElektri ččna provodljivostna provodljivost

�� ElektriElektri ččna provodljivost potina provodljivost poti čče od e od rastvornih neorganskih soli koji su dobri rastvornih neorganskih soli koji su dobri elektroliti. Ova metoda je elektroliti. Ova metoda je konduktometrijska, radi se tako konduktometrijska, radi se tako ššto se to se meri otpor uzorka vode. U meri otpor uzorka vode. U ččaaššu se stavi u se stavi uzorak i dve elektrode a na uzorak i dve elektrode a na konduktometru se okonduktometru se o ččitavaju vrednosti itavaju vrednosti otpora. Jedinica za otpor je OM a otpora. Jedinica za otpor je OM a reciprocna vrednost je provodljivost reciprocna vrednost je provodljivost (simens/m)(simens/m)

52

HEMIJSKE SUPSTANCEHEMIJSKE SUPSTANCE

�� MaksimalnoMaksimalno dopudopu šštene koncentracije tene koncentracije neorganskih materijaneorganskih materija u vodi za piu vodi za pi ćće e (ppm)(ppm)

NH3, As, Cu,Ba, B, CN, Zn, F, Cr, Cl, Cd, Ca, K, Mg , NH3, As, Cu,Ba, B, CN, Zn, F, Cr, Cl, Cd, Ca, K, Mg , Mn,Mo,Na, Ni, NO3,NO2,Pb, Se, Hg Mn,Mo,Na, Ni, NO3,NO2,Pb, Se, Hg

27

53

HEMIJSKE SUPSTANCEHEMIJSKE SUPSTANCE

�� MaksimalnoMaksimalno dopudopu šštene koncentracije tene koncentracije organskih supstanciorganskih supstanci u vodi za piu vodi za pi ćće (ppm)e (ppm)

1.1. AromatiAromati ččni ugljovodonicini ugljovodonici2.2. PolicikliPolicikli ččni aromatini aromati ččni ugljovodonicini ugljovodonici3.3. Hlorovani alkaniHlorovani alkani4.4. Hlorovani benzoliHlorovani benzoli5.5. Hlorovani eteni,Hlorovani eteni,

54

HEMIJSKE SUPSTANCEHEMIJSKE SUPSTANCE

�� Dozvoljene Dozvoljene koncentracije u vodi za pikoncentracije u vodi za pi ćće e (ppm)(ppm)

1.1. Pesticida u vodiPesticida u vodi2.2. Koagulacionih i flokulacionih sredstavaKoagulacionih i flokulacionih sredstava3.3. Dezinfekcionih sredstava i sporednih Dezinfekcionih sredstava i sporednih

proizvoda dezinfekcijeproizvoda dezinfekcije

Koagulanti su razliKoagulanti su različčite soli Al i Fe, katjonski org. polimeri.ite soli Al i Fe, katjonski org. polimeri.

28

55

Odreñivanje alkaliteta vodeOdreñivanje alkaliteta vode

Alkalitet vode potiAlkalitet vode poti čče od prisutnih hidroksida, e od prisutnih hidroksida, karbonata i bikarbonata alkalnih i zemnoalkalnih karbonata i bikarbonata alkalnih i zemnoalkalnih metala. U vodi se mogu nametala. U vodi se mogu na ćći istovremeno i istovremeno karbonati i bikarbonati ili hidroksidi i karbonati. karbonati i bikarbonati ili hidroksidi i karbonati. Hidroksidi i bikarbonati se ne mogu naHidroksidi i bikarbonati se ne mogu na ćći zajedno i zajedno u vodi, jer dolazi do njihove reakcije:u vodi, jer dolazi do njihove reakcije:

Ca(OH)2 + Ca(HCO3) = 2CaCO3 + 2H2OCa(OH)2 + Ca(HCO3) = 2CaCO3 + 2H2O

Predstavlja kapacitet uzorka za Predstavlja kapacitet uzorka za neutralizaciju kiselineneutralizaciju kiseline

56

TumaTumaččenje rezultataenje rezultata

�� PomoPomo ćću fenolftaleina (u fenolftaleina ( P) P) odreñuju se hidroksidi i karbonati odreñuju se hidroksidi i karbonati do bikarbonata (promena boje pri pH 8,3), a uz meti lorando bikarbonata (promena boje pri pH 8,3), a uz meti loran žž (M) (M) se odre ñuje ukupan alkalitet koji potise odre ñuje ukupan alkalitet koji poti čče od hidroksida, e od hidroksida, karbonata i bikarbonata (promena boje pri pH oko 4) .karbonata i bikarbonata (promena boje pri pH oko 4) .

�� Prema tome, ako je:Prema tome, ako je:�� P = 0 i M = 0 P = 0 i M = 0 -- voda nema alkalitetavoda nema alkaliteta�� P = M P = M -- voda ima samo hidroksidevoda ima samo hidrokside�� P = 0, a M > 0 P = 0, a M > 0 -- voda sadrvoda sadr žži bikarbonatei bikarbonate�� 2P = M 2P = M -- voda sadrvoda sadr žži karbonatei karbonate�� 2P > M 2P > M -- voda sadrvoda sadr žži hidrokside i karbonatei hidrokside i karbonate�� 2P < M 2P < M -- voda sadrvoda sadr žži karbonate i bikarbonate i karbonate i bikarbonate

29

57

Kompleksometrijsko odreñivanje ukupne tvrdoKompleksometrijsko odreñivanje ukupne tvrdoćće e vodevode

Princip:Princip:�� Kompleksometrijsko odr ñivanje Kompleksometrijsko odr ñivanje

tvrdotvrdo ćće vode zasniva se na osobini e vode zasniva se na osobini kompleksona III da gradi stabilne kompleksona III da gradi stabilne komplekse sa solima Ca i Mg.komplekse sa solima Ca i Mg.

�� Komplekson III je dinatrijumova so Komplekson III je dinatrijumova so etilendiaminotetrasiretilendiaminotetrasir ććetne kiseline etne kiseline (EDTA).(EDTA).

�� U U zavisnostizavisnosti odod pH pH rastvorarastvora , EDTA se , EDTA se momo žžee nalazitinalaziti u u razlirazli ččitimitimdisocijacionimdisocijacionim oblicimaoblicima ::

EDTAEDTA

58

H4Y H3Y H2Y2- HY Y

- H+H+ - H+ - H+

pH=2 pH=2.7 pH=6.2 pH=10.3

- 3- 4-

Odreñivanje tvrdoće vode vrši se u prisustvu indikatora erio-T (H2In-), kojidisosuje u zavisnosti od pH na sledeći način:

H2In - HIn2- In 3-- H+H+

pH=6-7 plav pH=11-12crven narandžast

Me2+ + HIn2- MeIn- + H+

plav crven

30

59

PriPri titracijititraciji rastvorarastvora sasa EDTA EDTA prvoprvo ććee reagovatireagovati slobodnislobodni jonijoni izizrastvorarastvora , a , a zatimzatim jonijoni iziz kompleksakompleksa sasa indikatoromindikatorom . .

U U ekvivalentnojekvivalentnoj tataččkiki , , usledusled osloba ñanjaosloba ñanja indikatoraindikatora iziz kompleksakompleksarastvorrastvor ććee se se obojitiobojiti plavoplavo , , šštoto oznaoznaččavaava krajkraj titracijetitracije . .

TokTok ovihovih reakcijareakcija jeje sledeslede ććii ::

Me2+ + HY3- MeY2- + H+

MeIn- + HY3- MeY2- + HIn2-

crven bezbojan bezbojan plav

60

Odreñivanje kalcijumaOdreñivanje kalcijuma

PrincipPrincip::�� Za kompleksometrijsko odre ñivanje CaZa kompleksometrijsko odre ñivanje Ca 2+ 2+

koristi se indikator mureksid (H4Ynkoristi se indikator mureksid (H4Yn --) koji u ) koji u zavisnosti od pH disosuje:zavisnosti od pH disosuje:

H4In- H3In2- H2In3-

pH=9.2 pH=9-11 pH=11-13

31

61

Ca2+ + H2In3- CaH2In-

CaH2In- + Y4- CaY2- + H2In3-

62

Odeñivanje hlorida po MohrOdeñivanje hlorida po Mohr--uu

�� Hloridi se taloHloridi se talo žže pomoe pomo ćću AgNO3 u obliku u AgNO3 u obliku AgCl uz indikator kalijumAgCl uz indikator kalijum --hromat.hromat.

AgNO3 + NaCl AgCl + NaNO3

2 AgNO3 + K2CrO4 Ag2CrO4 + 2 KNO3

32

63

UtroUtroššak kalijumak kalijum--permanganata (oksidacija permanganata (oksidacija organskih materija u vodi)organskih materija u vodi)

�� Aktivni kiseonik oslobo ñen iz KMnOAktivni kiseonik oslobo ñen iz KMnO 4 vr4 vr šši oksidaciju redukcionih i oksidaciju redukcionih materija prisutnih u vodi materija prisutnih u vodi ššto se moto se mo žže prikazati na sledee prikazati na slede ćći nai naččin:in:

2 KMnO4 + 3 H2SO4 2 MnSO4 + K2SO4 + 3 H2O + 5 O

4 KMnO4 + 6 H2SO4 + 5 C (organskih materija)

4 MnSO4 + 2 K2SO4 + 5 CO2 + 6 H2O

64

Na Na osnovuosnovu kolikoli ččineine utroutro ššenogenog kalijumkalijum --permanganatapermanganatamomo žžee dada se se dobijedobije uviduvid u u kvalitetkvalitet vodevode . . KodKod vrlovrlo ččistihistihvodavoda utroutro ššakak jeje nini žžii odod 4 mg/l KMnO4 4 mg/l KMnO4 dokdok kodkod lolo ššihihvodavoda utroutro ššakak prelaziprelazi 16 mg/l. 16 mg/l. PremaPrema nanaššimim propisimapropisima ispravnaispravna vodavoda zaza pipiććee nene smesmedada imaima veveććuu vrednostvrednost odod 12 mg/l KMnO4.12 mg/l KMnO4.

33

65

PRIRODNE MINERALNE VODEPRIRODNE MINERALNE VODE

Se dele Se dele nana osnovuosnovu ukupnogukupnog sadrsadr žžaja aja mineralnih voda u litru vode.mineralnih voda u litru vode.

Ukupna koliUkupna koli ččina mineralnih materija je suvi ina mineralnih materija je suvi ostatak dobijen isparavanjem 1 l vode na ostatak dobijen isparavanjem 1 l vode na 180 C i izra180 C i izra žžava se u mg/l vode.ava se u mg/l vode.

Sastav mineralnih materija:Sastav mineralnih materija:MakroMakro -- (Ca, K, Na, Mg)(Ca, K, Na, Mg)MikroMikro -- elementi (Fe, Cu, Co, Mn, Ni, Zn, J, F. elementi (Fe, Cu, Co, Mn, Ni, Zn, J, F.

Se) vezani za anjoneSe) vezani za anjone

66

PRIRODNE MINERALNE VODEPRIRODNE MINERALNE VODE

�� vrloslabovrloslabo mineralne vodemineralne vode(> 50 mg/L)(> 50 mg/L)

�� slabomineralnaslabomineralna voda voda (50(50--500 mg/L)500 mg/L)

�� mineralna voda mineralna voda (500(500--1500 mg/L)1500 mg/L)

�� mineralna voda bogata min mineralna voda bogata min solimasolima(<1500 mg/L)(<1500 mg/L)

34

67

MINERALNA VODAMINERALNA VODA

�� negazirana mineralna vodanegazirana mineralna voda

�� gazirana mineralna vodagazirana mineralna voda1.1. prirodna gaziranaprirodna gazirana2.2. pojapoja ččana sa CO2 sa izvoraana sa CO2 sa izvora3.3. gazirana ili sa dodatkom CO2gazirana ili sa dodatkom CO2