vode za piće

7/26/2019 vode za piće

http://slidepdf.com/reader/full/vode-za-pice 1/19

Хемијско-медицинцка школа Вршац

Вршац, Стеријина 113

Матурски рад из органске хемијске технологије:ВОДА ЗА ПИЋЕ

Ментор: Ученик:

он !ајаш, "ро# Маја $у%инко&и', ()-*

Вршац, јун +1.



САДРЖАЈ

С/02/..................................................................................................................................+У&од............................................................................................................................................3

+. еоријски део и осно&не осо%ине........................................................................................4

+.1. Вода у "рироди...............................................................................................................5

+.+. 6сно&ни "оказате7и к&алитета &оде............................................................................*

+.3 &рдо'а &оде....................................................................................................................8

+.4. Вода за "и'е....................................................................................................................9

+.5. 6со%ине &оде за "и'е...................................................................................................1

+.. онтрола &оде за "и'е.................................................................................................1

+.*. Микро%илошка анализа &оде за "и'е.........................................................................1+

+.8. 0о%ија;е &оде за "и'е.................................................................................................1+

+.9. ало<е;е и коагулација..............................................................................................13

+.9.1. =илтрација............................................................................................................13

+.9.+. /ерација.................................................................................................................14

+.9.3. 0езин#екција &оде................................................................................................1

>/$У?/.............................................................................................................................1*

@AB/У/..........................................................................................................................18

+



Увод

Оно што је ретко, скупо је. Вода као најважнија ствар на свету, напротив, нема цену.

(Платон, 427-347. одине п.н.е.!

Вода је течност %ез које <и&от кака& "ознајемо не %и "остојао. 6на је једна однајзначајнијих и најрас"ростра;енијих материја на зем7и. /ристотел је &оду у%ројао у

једно од с&оја четири елемента, уз &атру, &аздух и зем7у. Вода "редста&7а осно&у<и&ота. 6 значају &оде за 7удски организам с&едочи и чи;еница да &ода улази у саста&с&аке 'елије у организму и чини "реко +C3 саста&а тела.

>а одр<а&а;е <и&ота %итно је да се количина одр<а&а у одреDеним границама и даима к&алитетну EF &редност. ?иста и "итка &ода има EF #актор 9-1. Gи један <и&отни

"роцес у ордганизму чо&ека и <и&оти;е не мо<е да се од&ија %ез &ода која је истотолико &а<на као и &аздух. Gаша "редност је у томе што је Ср%ија %огата минерланим,термалним и термоминералним &одама.

"лика #$ ВО%&

В60/

- нема енергетску &риједност- сматра се нај&а<нијим нутријентом- најзасту"7енија су"станца у 7удском организму- ;ена количина у организму се разликује уза&исности од узраста, "ола и сте"ена

гојазности

3



- организам старијих осо%а H"реко годинаI садр<и од уку"не телесне масе око55J &оде.

2. Теоријски део и основне особине

Вода је хемијско једи;е;е кисеоника и &одоника. Хемијска #ормула &оде је F +K. о је су"станца %ез %оје, мириса и укусL. ем"ература мр<;е;а је сте"ени M, атем"ература к7уча;а је 1 сте"ени M.

=изичка с&ојст&а &оде су %оја, мутно'а,мирис, укус и тем"ература. Саста&7ена је од+ атома &одоника и једног атома кисеоника.

У &еликој количини у"отре%7а&а се и као раст&арач ч&рстих, течних и гсо&итихсу"станци и као средст&о за ис"ира;е и "ра;е. Aзузетан значај има и у текстилнојиндустрији "ри "роиз&од;и "риродних и синтетичких &лакана, у "роцесу %оје;а...Nотрош;а &оде је "осе%но &елика у "рехрам%еној индустрији H%езалкохолних иалкохолних "и'а, кланицама, млекарст&у, индустрији конзер&и...I. !ез &оде се не мо<ени у једној "ри&редној грани, "а ни у <и&оту.

морска &ода 9,5+J

лед 1,*+J

"одземне &оде 1,31J"о&рсинска &ода ,13 J

&ода у атмос#ери ,1J

Водене %и7ке се најлакше сна%де&ају &одом. У &оденој средини раст&орена су многакорисна једи;е;а, те %и7ка лако а"сор"цијом долази до ;их. МеDутим, %и7ке нако"ну често не могу лако до'и до &оде, јер имају "отешко'а да је у до&о7ној мерииз&уку из зем7ишта. >а ко"нене %и7ке &ода је само један од еколошких #актора, док језа &одене %и7ке ;ихо&а <и&отна околина.

Aс"ара&а;ем &оде долази и до хлаDе;а %и7ке, што је &а<ан "редусло& о"станка %и7кеу тро"ској клими. Nромет &оде у %и7ци нази&а се још и &одни ре<им %и7ке, који се у

суштини састоји из три "роцеса:

Вода има &елики значај за <и&от <и&оти;а.

Вода је "р&о%итна околина у којој је <и&от настао, "а је разум7и&о што "остоји таузајамна &еза, а "осе%но за оне <и&оти;е чија је она <и&отна околина.

У организму одраслог мушкарца садр<ај &оде је O15J а код <ена 55O15J, што значида &ода "редста&7а један од осно&них усло&а о"станка и <и&ота чо&ека на >ем7и.

>а&исно од климатских усло&а "отрош;а &оде за одр<а&а;е <и&ота кре'е се од 3 P 1+ лCдан.

4



Вода је далеко нај%огатија ком"онента с&их <и&их организама и има #ундаменталанзначај у одр<а&а;у како структуре, тако и #ункције с&их тки&а, односно 'елија каоосно&них јединица <и&е материје. Gеуноше;е &оде до&оди много %р<е до смрти негонеуноше;е хране. У случају неуноше;а &оде долази до смрти &е' "осле неколико дана,"ошто организам изгу%и 1-+J од целоку"ног &олумена с&оје течности. У случајунеуноше;а хране, <и&от се одр<а&а неколико неде7а, у"ркос гу%итку целоку"ногмасног тки&а и око 5J тки&них "ротеина.

Gера&ноте<а измеDу количине &оде и количине с&е<е &оде је "оследица чи;енице да је-* одсто уку"не &оде слано, дакле, не мо<е се користити за "роиз&од;у хране нити за"и'е. Више од једне "етине с&етских залиха &оде одлази на усе&е и "роиз&од;у

ро%е.>агаDе;е и у"отре%а &оде, директно утичу на гло%алну економију. Gаиме, &ода сескоро никада не узима у о%зир када се "ланирају економски и еколошки трошко&и"роиз&од;е. Gа "ример, за "роиз&од;у једног килограма го&едине "отре%но је 15 4

литара &оде, када је у "ита;у на&од;а&а;е "аш;ака. 0акле, индиректни начиниу"отре%е &оде гото&о никада не улазе у крај;у рачуницу трошко&а "роиз&од;е. 0ругим

речима, ми смо "рактично "отрошили чак и залихе &оде за неколико генерација које јошу&ек нису ни дошле. ако &реме %уде "ролазило, а у недостатку но&их &идо&а енергијекоји %и е&ентуално до"ринели е#икаснијој десалинизацији, а самим тим и "о&е'а&а;уиз&ора "ија'е &оде, 7уди 'е морати да се "ри"реме на <и&от са ма;ом у"отре%ом &оденего што су на&икли.

Qто се Ср%ије тиче, лоше, раси"ничке на&ике "отрош;е &оде до&еш'е нас &рло %рзо дотренутка када 'е %ити касно да "очнемо &ише да ценимо чи;еницу да нам је "ија'а

&ода досту"на на чесми. Сачу&ати ту "ри&илегију %и'е "ра&и изазо&.

2.1. Вода у природи

Вода је <и&отна средина у којој је настао <и&от. !ез чисте и здра&е &оде нема <и&ота.ад "ресуше из&ори "итке &оде, чо&ек тек тада сх&ати ;ен значај.

"лика 2$ 'ружее воде у природи (и)вор$***.+/01.!

Gајстарији "ознати %унари за до%ија;е "итке &оде "отичу још из &ремена 4 година"ре но&е ере HСумери у Месо"отамијиI.

5



Nр&у &одо&одну мре<у је на"ра&ио кра7 Соломон у ерусалиму 1 "ре но&е ере.Стари им7ани су "р&и уса&ршили "ра&е &одо&одне мре<е са оло&ним це&има.Nосе%но је интересантно то што су им7ани од&ајали &оду у три класе:

Nр&а класа је %ила за "и'е, друга за ку"алишта, тре'а за ис"ира;е канализације. Вода

је најрас"ростра;еније једи;е;е у "рироди.6ко три чет&ртине "о&ршине на зем7и "рекри&ено је &одом и "роце;ује се око 1,4милијарде километара ку%них. Aако &оде на зем7и има &еома много, и"ак с&а &ода нијеу"отре%7и&а за 7удске "отре%е, 9*,5J &оде у морима и океанима је слана &ода и она семо<е користити само у одреDене, ограничене с&рхе. Уку"на количина слатких &одаизноси 3*5*5R13 ST3 односно око +,5J, а "оде7ена је са 9,J на леднике и глечере,3J на "одземну &оду, те ,3J &лага у тлу, ,5J моч&аре, ,1J реке и ,3J језера.

Вода у "рироди "рисутна је у три агрегатна ста;а:

- као "ара HгасI у атмос#ери,- као течност у хидрос#ери Hокеани, мора, реке, моч&ареI и у- ч&рстом ста;у у о%лику леда и снега.

Водом је "окри&ено око *1J >ем7ине "о&ршине. Gа >ем7и нај&е'а количина &оде сеналази у океанима. 6д уку"не количине &оде с&ега +,4J је слатка &ода која мо<е да сеу"отре%и за "отре%е 7уди. 0еле се на атмос#ерске, "одземне и "о&ршинске. Gи једнаод ;их није хемијски чиста.

/тмос#ерска &ода настала је сне<ним и кишним "ада&инама. 6на садр<и раст&орене гасо&е са којима долази у додир, "о"ут кисеоника и уг7ен-диоксида. 6дч&рстих метерија садр<и "рашину, а у %лизини мора и нешто соли. С"ада у меке &оде.

Nо&ршинске &оде су оне које ле<е на "о&ршини тла. Gастају од атмос#ерских"ада&ина и делом из &оде која је слила са "о&ршине тла. >агаDе;е &оде мо<е насту"ити#екалијма, односно разним микроораганизмима и %актеријама из цре&а и "атогеним%актеријама које "роузрокују %олести. Nо&ршинске &оде чине "отоци, реке, језера,мора, океани. Мора и океани садр<е &елике количине соли.

Nодземне &оде се налазе ис"од "о&ршине зем7е. 6&ак&е &оде с"адају у чистије, "а сезато користе за "и'е. ?ине их %унари, из&ори, гејзири настали "родира;ематмос#ерских и "о&ршинских &ода у зем7у. 6дликују се различитим саста&ом

различитих соли. Gеке "одземне &оде "ознате као минералне &оде имају леко&итас&ојст&а. Соли калцијума и магнезијума дају "ријатан укус, а соли %акра и манганане"ријатан.

ру<е;е &оде у "рироди се ост&арује "утем хидролошког циклуса. Aс"ара&а;а &оде са&одених "о&ршина, тла и &егетације &рши се "од утицајем сунче&е енергије и &етра.

Aс"арена &ода одлази у атмос#еру #ормирају'и о%лаке, из којих се у &иду "ада&ина,



"оно&о &ра'а на >ем7у Hкиша, снег или лед за&исно од тем"ературних и других усло&ау атмос#ериI.

>ах&а7ују'и #изичким осо%инама &оде и дело&а;у сунче&е енергије мале количине

слатких &ода на >ем7иној кори су о%но&7и&е. Uло%ално "роматрано, уку"на количина"ада&ина је једнака количини ис"арене &оде. МеDутим, дистри%уција "ада&ина иис"аре;а није једнака изнад мора, океана и ко"на. Са мора и ко"на &ише ис"ари &оде, ама;е се &ра'а у &иду "ада&ина док је изнад ко"на о%рнуто. Aнтезитет "ада&ина изнад"ојединих "одручја ко"на је различит и за&иси од геогра#ске ширине, "риродне&егетације и од %лизине &одених "о&ршина и &одених токо&а.

а5ела #$ Водни 5иланс континената (6)вор$ ***.+/01. !

2.2. Основни показатељи квалитета воде

&алитет &оде је одреDен &рстом и количином "рисутних "римеса. 0а ли су &одекиселе, алкалне или неутралне мозе се једноста&но устано&ити "омо'у цр&еног или"ла&ог лакмус "а"ира или електрометријски "омо'у "отенциометра.

6сно&ни "оказате7и к&алитета "риродних &ода су:

- =изички: тем"ература, мирис, укус, мутно'а, о%ојеност

- Хемијски : садр<ај органских материја, садр<ај неорганских су"станци, садр<ајгасо&а, EF &редност, алкалитет, т&рдо'а

- !актериолошки: садр<ај <и&их %актерија и колимор#них %актерија

Методе анализа &оде и оцена к&алитета &ода о%ично се &рши "рема "ро"исима који сеналазе у "осе%ним "риручницима:

- код нас P Стандардне методе за ис"ити&а;е хигијенске исра&ности &оде за "и'е

- у с&ету "рести<на P VWLXYLZY [\W]^Y_ `^Z W]\ abLTcXLWc^X ^ ̀dLW\Z LXY dL_W\eLW\Z.

*

http://www.ekologija.ba/





"лика 3$ 89:;: <+8=:> ?; 8=+

@AB09809 ? C8+; 9: C>8+*8+;.

2.3 Тврдоћа воде

&рдо'а &оде "редста&7а ML и [f јона у &оди. Мери се сте"еном т&рдо'е, чине је"ролазна H%икар%онатнаI т&рдо'а и стална H некар%онатнаI т&рдо'а. Qто је &е'и садр<ај

раст&орених соли у &оди то је &ода т&рDа. Nостоје енглески, немачки, #ранцуски иамерички сте"ен т&рдо'е.

1Tf MLMK3Cл &оде одго&ара једном #ранцуском сте"ену т&рдо'е.

1Tf MLKCл &оде одго&ара једном немацком сте"ену т&рдо'е.

1Tf MLMK3C,*л &оде одго&ара једном енгеском сте"ену т&рдо'е.

&рда &ода има &е'и садр<ај магнезијума и калцијума. Nод т&рдом &одом се сматра она&ода која "риликом сагре&а;а оста&7а на дну суда т&рд талог. Gа "ример камен код%ојлера.&рда &ода мо<е да се користи за "и'е. &рдо'а &оде се одреDује саста&ом иколичином калцијум кар%оната HMLMK+I, а изра<а&а се у мгCлит.

Nрема уку"ној т&рдо'и с&е "риродне &оде се деле :

1. Веома меке H-*Tf MLMK3CgI H -4 XI+. Меке H*-14 Tf MLMK3CgI H4-8 XI3. Сред;е меке H14-+1Tf MLMK3CgI H8-1+XI4. Сред;е т&рде H+1-3+Tf MLMK3CgI H1+-18XI5. &рде H3+-54Tf MLMK3CgI H18-3XI. Веома т&рде H &ише од 54 MLMK3CgI Hизнад 3I

2.4. Вода за пиће

8



Вода за "и'е мора %ити хемијски ис"ра&на. Gа зем7и "остоје &еома мале количине"итке &оде, "ојдине др<а&е имају недостак &оде за "и'е. С&аке године з%ог недостатка&оде за "и'е умре "реко 3 милиона деце млаDе од 5 година.

Слану &оду могу'е је "рерадити у "итку. У &оди се не смеју налазити

микроорганизми. Gајчеш'и минерали у &оди за "и'е су магнезијум, калијум,... 6тро&нематерије које се налазе у &оди су алуминијум, арсен, %ерилијум, цијанид, хлор...

Gај%о7а &ода за "и'е је чиста из&орска &ода која долази из &еликих ду%ина и зато несадр<и "атогене %актерије.

С&е &е'е загаDе;е &ода утиче на к&алитет хигијенски ис"ра&не &оде за "и'е које јеус&ету с&е ма;е, а она је "редусло& за до%ро здра&7е 7уди. Ми још у&ек имамо сре'уда нам је &ода из &одо&ода угла&ном до%рог к&алитета, "а мо<емо %ез %риге да "ијемоhчесмо&ачуh. МеDутим, у многим зем7ама с&ета "оја&7ује сенедостатак к&алитетне ихигијенски ис"ра&не &оде за "и'е, "а стано&ништ&о,"огото&у у најраз&ијенијимзем7ама, за "и'е у"отре%7а&а #лаширану &оду. ак&а &ода се &е' дуго "родаје и код

нас, "а је с&е &ише и "роиз&оDача и ти"о&а #лашираних &ода.У с&ету се #лаширане &одеделе на д&е осно&не гру"е: - стоне &оде за "и'еHта%леI и - "речиш'ене &оде H"ури#иедI,Nосе%ну гру"у чине такоз&ане "рироднеминералне &оде које се у"отре%7а&ају за "и'е.Nриродна минерална &ода садр<иминерале и олигоелементе и друге састојке којиделују "о&о7но на организам.

ао и с&уда у с&ету и ми имамо Nра&илник о к&алитету минералних &ода HСл. листС45C93I "о којем се садр<ај минерала рачуна "о су&ом остатку на 18i С. 6&а &одас&рстана је у четири гру"е. - Nр&а је "риродно &рло сла%а минерална &ода кодкојесадр<ај минералних соли није &е'и од 5 милиграма "о литру. - 0руга

јесла%оминерална &ода код које минералне соли не "релазе 5 мгCл. - ре'ом,иначе,"риродном минералном &одом се сматра она код које је садр<ајминералних соли измеDу5 и 15 мгCл, - У чет&рту гру"у "риродно минералних &ода с"адају оне код којих јесадр<ај минерала &е'и од 15 мгCл. У "рироднимминералним &одама се гото&о у&екналази и уг7ен-диоксид, гас који је у ;ојраст&орен. Aз&ори минералне &оде %ез ;ега су

ретки. ада га у &оди има, ка<емода је газирана. Минерална &ода мо<е да %уде"риродно газирана али и да се газира"риликом #лашира;а. Слично сода-&оди и ;ојмо<е да се дода уг7ен-диоксид којиније "ореклом са из&оришта.

/греси&ан гас

>ах&а7ују'и с&ом хемијском саста&у, "риродне минералне &оде могу да секористе за"и'е ради ос&е<е;а или за надокнаду минерала и олигоелеменатанео"ходних занормално #ункциониса;е организма. У многим случаје&има секористе и за лече;е.ре%а знати да организам 8P9 одсто "отре%них минералнихматерија до%ија из хране,а остатак H1P+ одстоI из &оде. >а с&акодне&нуу"отре%у се "ре"оручују негазиранесла%оминералне &оде. Uазиране минералне &оде, "огото&о оне са &исоким садр<ајемуг7ен-диоксида, не "ре"оручују се зас&акодне&ну у"отре%у, јер је j6+ &рло агреси&ангас који мо<е да угрози здра&7еоних који так&у &оду стално "ију и у &еликимколичинама. Минералне &оде са нискимсадр<ајем %икар%оната и натријума"ре"оручују се за "ре&енти&ну с&акодне&нуу"отре%у осо%ама са "о&ишеним кр&ним

9



"ритиском, а %у%ре<ним %олесницима сеза "ре&енцију и лече;е "ре"оручују &оде сниским садр<ајем минерала.

2.5. Особине воде за пиће

Хемијски елементи садр<ани у минералној &оди најчеш'е се налазе у о%ликусолираст&орених у о%лику јона. kихо&о дејст&о на организам је различито. Унашимминералним &одама чест је:

-алцијум и осно&ни је елемент за изград;у костијуи зу%а и ;его&е концентрацијекре'у се од 1 до 5+ мгCл.

-Магнезијум се често ја&7а као сул#ат, и у организму делује као лаксати&, "атре%аиз%ега&ати &оде које га много имају. Воде са "уно магнезијума не тре%ада&ати малојдеци.

-алијум је "отре%ан организму, али ;его& &ишак изази&а стрес %у%рега, "а и "рекид;ихо&ог рада, и зато за с&акодне&ну у"отре%у не тре%а користити &оду којага има &ишеод 1+ мгCл.

-Gатријум је есенцијални елемент здра&7а и #ункциониса;а организма, алиус&акодне&ној у"отре%и у &оди не %и тре%ало да га %уде &ише од 15 мгCл,а"ре"оруч7и&о је да га %уде и ис"од 5 мгCл. 6&о стога што су осо%е са"о&ишеним"ритиском и срчаним тего%ама као и деца са не#ормираним %у%резимаосет7и&и на;его&у "о&е'ану концентрацију.

Вода за с&акодне&ну у"отре%у не %и тре%ало да садр<и &ише од 3 мгCлсул#ата, а замалу децу не &ише од 15 мгCл.

2.6. Контрола воде за пиће

&алитет &оде је релати&ан "ојам, који %и&а "от"уно де#инисан тек када је, "оредс"озна&а;а "римеса, "озната и %уду'а намена те &оде. Nрема томе, к&алитет &оде се

мо<е де#инисати као "одо%ност &оде за одреDену у"отре%у: сна%де&а;е 7уди или

<и&оти;а, сна%де&а;е индустрије, одр<а&а;е здра&ог ак&атичног <и&ота,

на&од;а&а;е зем7ишта, рекреацију и друго.Aмају'и о&о у &иду, разум7и&о је да се захте&и за количину "ојединих су"станци,односно максимално доз&о7ене концентрације HМ0I су"станци разликују уза&исности од намене &оде.. 0а %и се резултати одреDи&а;а к&алитета различитих &одамогли меDусо%но "оредити, у&едене су тз&. стандардне методе анализе &ода, након"а<7и&ог "роуча&а;а рас"оло<и&их аналитичких "осту"ака и метода. оји "оказате7ик&алитета 'е %ити одреDи&ани за&иси "ре с&ега од %уду'е намене &оде.

акоDе, да %и резултати одреDи&а;а %или ст&арни "оказате7и к&алитета дате &оде, одизузетног значаја је и "осту"ак узима;а,чу&а;а и "ри"реме узорка за анализу. Саста&"риродних и от"адних &ода се најчеш'е изра<а&а у мгCдм3, што се некада

1



"оисто&е'и&ало са ""м. 0анас се ""м угла&ном не користи, јер се густина многих,нарочито от"адних &ода, знатно разликује.

A>!6 N6СУN// >/ /G/@A>У В60B

AзмеDу "осту"ака који се "риме;ују за анализу "ојединих састојака незагаDенеH"одземне, "о&ршинске и "речиш'енеI и загаDене &оде најчеш'е не "остоји разлика.ако се, на "ример, за одреDи&а;е многих метала, користи атомска а"сор"ционас"ектро#отометрија, која "окри&а доста широк о"сег концентрација.

МеDутим, могу'ност концентриса;а ис"ара&а;ем, јонском изменом или екстракцијом

омогу'а&а "римену многих "осту"ака и када је концентрација у &оди ма;а од границе

одреlи&а;а. 6%им ис"ити&а;а &оде за&иси од "рироде &оде и с&рхе за коју јенаме;ена. Gемају с&и састојци &оде исти значај за ис"ити&а;е &ода. Су&и остатак се

одреDује код с&их &ода, јер је мерило количине раст&орених су"станци у &оди. >а

загаDене &оде које садр<е от"адне органске су"станце које троше кисеоник, од"осе%ног значаја је одреDи&а;е %иохемијске и хемијске "отрош;е кисеоника, а заот"адне &оде из текстилне индустрије и "ерионица &а<но је одредити садр<и лидетерmенте. од индустријских от"адних &ода одреDују се "ре с&ега они "араметри,односно састојци, који су карактеристични за дату индустрију. ади уштеде &ремена исредста&а, код с&акодне&них анализа ис"ити&а;а тре%а ограничити на састојке који

утичу на одреDену намену &оде. ада се ради о &оди за "и'е, хигијенска ис"ра&ност сеут&рDује:

- осно&ним и "ериодичним "регледом,- "регледом &оде из но&их зах&ата и

- "регледом на осно&у хигијенско-е"идемиолошких индикација да је дошло или дамо<е до'и до загаDе;а &оде. Gајдета7није се анализира &ода из но&их зах&ата, иона о%ух&ата одреDи&а;е "реко 5 "оказате7а к&алитета, а најма;е анализа јеук7учено у осно&не "регледе, што је разум7и&о, имају'и у &иду да су о&и"регледи најчеш'и.

Хигијенска ис"ра&ност &оде из &одо&ода за ја&но сна%де&а;е стано&ништ&а &одом за

"и'е и из со"ст&ених о%јеката организација које "роиз&оде или "рераDују намирнице наиндустријски начин ут&рDује се систематским &рше;ем осно&них и "ериодичних"регледа сиро&е &оде у једнаким размацима у току месеца, односно године. Nриликом

с&аког "регледа &оде из &одо&ода узорци &оде се узимају:1. из с&аког из&оришта,

+. из резер&оара &оде за "и'е,

3. из &одо&одне мре<е, а %рој тачака се одреDује за&исно од %роја стано&ника.

Nреглед &оде из артешких %унара и других о%јеката за ја&но сна%де&а;е стано&ништ&а&одом за "и'е, уколико не "остоје &одо&одни системи, &рши се годиш;е, "рема %ројустано&ника који се сна%де&ају из с&аког так&ог о%јекта и "рема &рсти о%јекта. Уо%јектима за сна%де&а;е &одом о%разо&но-&ас"итних организација &рше се у токушколске године четири осно&на "регледа &оде за "и'е. >а &реме рас"уста "реглед се

11



&рши на 15 дана "ре "очетка наста&е. У о%јектима за рекреати&ну наста&у, одмор деце иомладине и у омладинским насе7има &рше се четири осно&на и д&а "ериодична"регледа за &реме кориш'е;а о%јеката.

2.7. икробило!ка анализа воде за пиће

/нализа &оде за "и'е је једна од гла&них мера за с"реча&а;е и суз%ија;е заразних%олести. Nомо'у ;е се ут&рDује к&алитет &оде на из&ориштима, ;ена здра&ст&енаис"ра&ност, те учинко&итост дезин#екције./нализом &оде за "и'е ис"итују се %ројни"оказате7и који се могу с&рстати у органоле"тичке, #изичко-техничке, хемијске,токсичне и микроиолошке.

6сно&а "ро"исаних метода за одреDи&а;е микро%илошке ис"ра&ности &оде за "и'е је ут&рDи&а;е ;ене #екалне загаDености. Микро%илошка ис"ра&ност &оде ут&рDује сеосно&ним, "роширеном и "ериодичним "регледом &оде.

- 6сно&ни "реглед &оде за "и'е ради се стално у једнаким размацима месеца тј. године.

- Nроширени "реглед ради се када се осно&ним "регледом или на други начин ут&рди#екална загаDеност &оде.

- Nериодични "реглед се о%а&7а само у најраз&ијенијим ла%ораторијама у ореDеном&ременском "ериоду.

6&им ис"ити&а;ем се ут&рдјује:

- Уку"ан %рој аеро%них, мезо#илних %актерија

-Уку"ан %рој коли#ормних %актерија

- Nрисут&о коли#ормних %актерија #екалног "рекла

2.". #оби$а%е воде за пиће

Nи"рема "о&ршинске &оде ради до%иј;а "итке &оде из&оди се "осту"цима којима сеукла;а "есак, му7, о%ојесност, мутноца, %аактерије итд...

Gа месту зах&ата се сиро&а "о&ршинска &ода цеди кроз решетку, а "отом крозмокросито з%ог укла;а;а "еска, му7а и масти. Nроцес "ри"реме сиро&е &оде на"остроје;у о%ух&ата:

-тало<е;е заједно са коагулацијом и #локулацијом-#илтрацију - дезин#екцију чисте &оде

1+



У "ри"реми &оде за "и'е најчеш'е се користи:

- "ра&оугаони тало<ници са хоризонталним током &оде

-кру<ни тало<ници са &ертикланим током &оде

-тало<ници са ле%де'им му7ем-це&асти тало<ници

-ламеларни тало<ници

2.&. Тало'е%е и коа(ула)и$а

ало<е;е "ри"ада гру"и седиментационих "роцеса - "роцеса се"арације ч&рсте итечне #азе "од утицајем гра&итације. ало<е;е је једна од најзаначајнијих о"ерација у"осту"цима о%раде от"адних &ода. УреDаји у којима се одигра&а "роцес тало<е;аназијају се тало<ници. Nр&о се "ростим талозе;ем укла;ају честице најкру"није инај&е'е масе. Nотом колоидне честице, које се иначе &рло тешко тало<е, тако што се"роцесом коагулације и #локулације "рет&арају у честице &е'е масе и кру"није тј утало<ни о%лик.

оагулација се из&оди су"станцама "ознатијим као коагуланти који неутралишуо%ично негати&но наелекртисану колоидну честицу у &оди и изази&ају ;ено тало<е;е.Ус"ех "речиш'а&а;а &оде за&иси од до%рог меша;а коагуланта са сиро&ом &одом. Nри

коагулацији са алуминијум-сул#атом %итна је EF &редност сиро&е &оде. Gај"о&о7нија EF &редност је 4 до .

Nо&е'а;ем димензија и кохезија коагулисаних колоидних честица нази&а се#локулација.

2.&.1. *илтра)и$а

Gајчеш'е кориш'ене методе за о%раду &оде за "и'е или за "отре%е одреDених

технолошких "роцеса су:

R =илтрација &оде

R 0е#еризација &оде

R 0ехлориса;е и дезодоризација &оде

R 6мекша&а;е &оде

R 0екар%онизација &оде

R 0енитратизација &оде

R Укла;а;е органских су"станциR 0еминерализација &оде

13



R УВ стерилизација &оде

=илтрација &оде

=илтрација &оде је осно&на о"ерација чији је ци7 да из &оде уклони с&е механичкечестице дис"ерго&ане у ;ој. Gачин #илтрације се %ира "рема &рсти и &еличинидис"ерго&аних честица. Угла&ном се користе различита ку'ишта #илтера саодго&арају'им #илтер улошцима разних "орозитета, а "остоји чита&а "алета"олуаутоматских и аутоматских #илтера, који се могу ис"ирати током рада, те немадисконтинуитета у раду з%ог замене или чиш'е;а #илтер уло<ака. од јаче за"р7аних&ода могу се користити класични "ешчани #илтери са &ишеслојном силиконскомис"уном различите гранулације.

2.&.2. +ера)и$а

/ерација је #изицко-хемијска о"ерација за о%раду &ода. Nодразуме&а контакт гасо&ите#азе, &аздуха и &оде у ци7у интензи&ног "реноше;а гасо&а или ис"ар7и&их материја у&оду или из ;е.

Uасо&и који се "реносе у један или други #луид најчеш'е су: K+, MK+, n+, F+V, MF4, nF3

и %ројна ис"ар7и&а органска једи;е;а која загаDују от"адне &оде иCили утичу наорганоле"тичка с&ојст&а "ија'е &оде Hукус и мирисI.

/ерација се нај%р<е од&ија у тур%улентним %рзим токо&има са хладном &одом. 6&ак&исистеми имају много %рзе о%на&7а;е.

/ерациони системи:

oNнеуматски аератор

oМеханицки аератор

o/ератор са рас"рси&а;ем Hдис"ерзниI.

Nнеуматски аератор

o 0и#узна аерација:

ом"римо&ани &аздух се у &оду уноси %ар%отира;ем.

14



"лика 4$ %иDу)на аерација

Механички аератор

Aнтензи&ним меша;ем "ости<е се сна<на тур%уленција у &оди и о%на&7а се контактна"о&ршина &аздух-&ода.

"лика E$ FеGаниHки аератор

/ерација рас"рши&а;ем

Вода се рас"ршује у &аздуху у о%лику #иних ка"7ица или танких #илмо&а.

"лика I$ &ерација распршиваем

15



Nримена аерације

Nри о%ради от"адних &ода користи се:

o раткотрајном аерацијом "ре о%раде "о&е'а&а се е#икасност "роцеса који следе

o !о7е "речиш'а&а;е од гру%ог материјала у коморама са "роду&а&а;ем кисеоника

o =лотација &аздухом користи се за сма;е;е масно'е

Nри о%ради "риродних &ода користи се за:

oУкла;а;е "ојединих раст&орених неорганских су"станци, на "ример, г&о<Dа имангана, оксидацијом, а затим тало<е;ем

oУкла;а;е не"о<е7них раст&орених гасо&а који су носиоци укуса и мириса илиматерија које "роузрокују &е'е трошко&е.

2.&.3. #езин,ек)и$а воде

Nодразуме&а укла;а;е или уништа&а;е "атогених и #акултати&но"атогенихмикроорганизама. У току дезин#екције и стерилизације &оде настајукодмикроорганизама гру%и "ореме'аји колоидне ра&ноте<е Hз%ог дејст&а #изичких,#изичко-хемијских и хемијских агенасаI, и "ореме'аји ра&ноте<е ;ихо&ог #ерментногсистема. Gарочито су изра<ене ире&ерзи%илне #изичко-хемијске "ромене #ерменатадиса;а и других #ермената мета%олизма микроорганизама, што до&оди доинакти&ира;а и смрти'елија.0езин#екција &оде се мо<е "ости'и на &ише начина:#изичким Hку&а;ем, ултра7у%ичастим зрацима, ултраз&укомI, хемијским средст&имаHкреч, електролитичко сре%ро, озон, јод, "ерси'етна киселина и хлориса;еI. С&и"о%ројани "осту"ци и средст&а, сем хлориса;а, су или ску"и или не"рикладни, те недолазе у о%зир за дезин#екцију &е'их количина &оде за "и'е. Вода се најчеш'едезин#икује кориш'е;ем хлор-гаса или у"отре%ом "ре"арата који у &оди осло%аDајуиз&есну количину акти&ног хлора.

1



ЗАКЉУАК

Сиро&а &ода, тј. &ода коју "реко &одозах&атних о%јеката узимамо за "отре%е&одосна%де&а;а никад није а"солутно чиста. 6на у&ек садр<и, ма;е или &ише,

различите материје у раст&ореном и сус"ендо&аном ста;у, а које су унесене из околинекроз коју "ролази Hса "о&ршине литос#ере, кроз хидрогеолошку средину, крозатмос#еруI.

У &оди такоDе могу да се наDу, унесене разне &рсте загаDе;а. 0а %исмо ут&рдили"рисуст&о "ојединих су"станци у сиро&ој &оди, морамо на %ази "ро"исано узетихузорака из&ршити одго&арају'е анализе чије резултате у"ореDујемо са &а<е'имстандардима &оде за "и'е. езултати "ореDе;а го&оре да ли и у којој мери тре%а &ршитикондиционира;е &оде.

Методе за "ри"рему &оде за "и'е о%ух&атају низ гла&них и до"унских "роцеса ио"ерација који се ком%инују у ок&иру технолошког "осту"ка, често и са "осе%нимтретманом, чија шема кондиционира;а мо<е %ити &еома једноста&на Hн"р. самодезин#екција &одеI, али и крај;е ком"лексна.

У "ракси "ри"реме &оде за "и'е најчеш'е се користи тало<е;е, коагулација и#окулација, #иитрира;е, дезин#екција, те "осе%не методе и "роцеси.

Gа целој зем7и данас има 1,5 милијарда ку%них километара &оде. 6д тога је 9*,3 Jслано. 6стало је с&е<а &ода, а од ;е је **J "од ледом на "оло&има и "ланинским

глечерима. Nодземна &ода "редста&7а ++,4J а "о&ршинска ,3J слатке &оде. ако закориш'е;е остаје само1J, а од тога је "ола загаDено. С&аког дана у с&ету умре око +5 7уди з%ог недостатка &оде за "и'е или %олести изаз&аним конзумира;ем загаDене&оде. Хигијенски ис"ра&ну &оду има само ++J од целог чо&ечанст&а. Са загаDенош'узем7ишта је такоDе &еома тешка ситуација јер се с&е &ише сма;ује о%им"о7о"ри&редно о%ради&ог зем7ишта на рачун разних ин#раструктурних "ројеката , а&елики удео на сма;е;е "лодног зем7ишта као што смо на&ели имају разнизагаDи&ачи.

ако на с&е о&о морамо одго&орити ригорознијим с"ро&оDе;ем закона о заштити<и&отне средине, меDутим није лако контролисати с&е загаDи&аче "огото&о расутеHди&7е де"оније које чо&ек сам ст&ара с&ојим немаромI "а тако се с&е &ише мора радитина едукацији 7уди и "одиза;у с&ести код чо&ека за очу&а;е <и&отне средине.

1*



!ИТЕРАТУРА

1. /. . М. Хор&ат, . Маргета: Aнструментална анализа, С&еучилиште у >агре%у,+9.

+. /нализа &оде P контрола к&алитета, тумаче;е резултата, Gо&и Сад, +4.3. !о<ена ушар, j6/A/kAU/: Aс"ушта;е и "рочиш'а&а;е от"адне

&оде ,>агре%, +4.4. 0езин#екција &оде, Nриродно-математички #акултет, Gо&и Сад, +5.5. о&ан 0јуко&иц, !ранко 0јукиц: ехнологија &оде, >&орник +. @. не<и', ехнологија &оде, скри"та*. М. ахи': Nри"рема &оде за "и'е, Nо7о"ри&редни #акултет, Gо&и Сад,

199.

8. Nриродне органске материје у &оди, Nриродно-математички #акултет,Gо&и Сад, ++.9. С. Uа'еша, М. лаш;а: ехнологија &оде и от"адних &ода, угосло&енско

удру<е;е "и&ара, !еоград, 1994.1. Хидрокемија, /грономски #акултет, С&еучилиште у >агре%у, +.11. ]WWE:CCp^YLcqYZLpgr\.sg^f_E^W.t^TC+8CCTLg^-^E\XcW^-^-p^Yc.]WTg1+. ]WWE:CCeee.W\]X^g^fcrL]ZLX\.t^TCSXrcfLCp^YL-^Y-XL_WLXSL-Y^-uE^WZ\s\13. ]WWE:CCecScE\YcL.^ZfCecScCKsZLYLvp^Y\

18

http://vodaizdravlje.blogspot.com/2008/06/malo-openito-o-vodi.html

http://www.tehnologijahrane.com/knjiga/voda-od-nastanka-do-upotrebe

http://wikipedia.org/wiki/Obrada_vode

http://vodaizdravlje.blogspot.com/2008/06/malo-openito-o-vodi.html

http://www.tehnologijahrane.com/knjiga/voda-od-nastanka-do-upotrebe

http://wikipedia.org/wiki/Obrada_vode



0атум "редаје: vvvvvvvvvvvvvv

омисија:

Nредседник: vvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvv

Aс"ити&ач: vvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvv ?лан: vvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvv

оментар:

0атум од%ране: vvvvvvvvvvvvv 6цена:vvvvvvvvvvvHvvvI

19

vode za piće

Documents