vodi^ kroz fondove i zbirke -...

$: VODI^ KROZ FONDOVE I ZBIRKE - istorijskiarhiv.rsistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali... · nom reke Jadar, otvara put prema Podriwu. Podgorina sa Vla{i}em, severozapa-$
ME\UOP[TINSKI ISTORIJSKI ARHIV

V A Q E V O

VODI^ KROZ FONDOVE I ZBIRKE

ELEKTRONSKO IZDAWE

Vaqevo, 2004.

3

ME\UOP[TINSKI ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

ISTORIJAT USTANOVE

Vaqevski kraj geografski je sme{ten u prostor severozapadne Srbije, ome-

|en, sa jugozapada, vencem vaqevskih planina, koje se pruàju pravcem jugoistok-se-

verozapad, prelaze}i prema severu u pobr|e i ravnicu. Ra|evina, na zapadu, doli-

nom reke Jadar, otvara put prema Podriwu. Podgorina sa Vla{i}em, severozapa-

dno, ravna Ma~va i Posavo-Tamnava na severu, i dolina Kolubare, do istoimene

reke na istoku, prirodne su granice ove oblasti u ~ijem sredi{tu je grad Vaqevo sa

oko 60.000 stanovnika, kao administrativni, privredni i kulturni centar. Sliv

reke Kolubare proìma i povezuje Podgorinu, Tamnavu i Kolubaru u Kolubarski

okrug.

Teritoriji vaqevskog kraja, sada{weg Kolubarskog okruga, povr{ine 2.475

km2, sa oko 200.000 stanovnika, u 218 naseqa, pripadaju op{tinski centri: Vaqevo,

Ub, Lajkovac, Qig, Mionica i Ose~ina. Privreda ovog podru~ja dobrim delom je

uslovqena prirodnim resursima koji pogoduju razvoju sto~arstva, proizvodwi vo-

}a, povr}a i ‘itarica, {to je omogu}ilo razvoj prehrambene industrije. Razvijena

je i metaloprera|iva~ka i tekstilna industrija, kao i gra|evinarstvo. Ugosti-

teqstvo i turizam najrazvijeniji su u bawi Vrujci i na Div~ibarama.

Na ovoj teritoriji nalaze se kulturno-istorijski kompleksi: Brankovina,

postojbina Nenadovi}a i srpske pesnikiwe Desanke Maksimovi}, Struganik, ro-

dno mesto vojvode @ivojina Mi{i}a; brojni manastiri: Pustiwa, Bogova|a, Do-

kmir, ]elije, Leli}... Od arheolo{kih nalazi{ta, najzna~ajnija je Petni~ka pe}i-

na u ~ijoj su okolini otkrivena stani{ta praistorijskih qudi.1

Slovensko stanovni{tvo nastawuje ove prostore od po~etka wegovog prodo-

ra na Balkansko poluostrvo. Predeli koji danas ~ine Kolubarski okrug u{li su u

sastav srpskih zemaqa jo{ u vreme vladavine kneza âslava (927-960). Kasnije se

smewuju Samuilovo carstvo, vizantijska vlast, ugarsko carstvo, da bi, krajem 13.

veka, ovi krajevi u{li u sastav kraqevstva Dragutina i Milutina, a potom u Du-

{anovo carstvo. Padom despotovine \ur|a Brankovi}a, 1459. godine, ulazi u sas-

tav otomanskog carstva.2

Tokom vi{evekovne vladavine Turaka, stanovni{tvo ovih krajeva deli sud-

binu pobuwenog slovenskog ìvqa i, u vi{e navrata, krajem 17. i tokom 18. veka,

iseqava se preko Save u Vojvodinu i Slavoniju, prihvataju}i podani{tvo austro-

ugarskog dvora i ulogu branioca ju`nih granica carstva od prodora osmanlija. U

1 Istraìvawa II, Vaqevo 1985, Saop{tewe sa nau~nog skupa arheologa

2 Istorija srpskog naroda, tom II, str. 218-230, drugo izdawe, SKZ, Beograd 1994.

4

periodima mira, izbegli narod se ponovo vra}a na ove prostore, ili pristiè no-

vi iz ju`nih i isto~nih krajeva, sklawaju}i se od turske osvete.

Posledwa dva veka, pro{lost ovih krajeva je ispuwena burnim i zna~ajnim

zbivawima: ustancima, ratovima za oslobo|ewe ju`nih krajeva i iscrpquju}im

borbama, u dva svetska rata, za o~uvawe samobitnosti i slobode. Tako|e, razvoj no-

voosnovane mlade gra|anske dràve, u me|uratnim periodima, optere}en je dinas-

ti~kim borbama oko prestola, me|ustrana~kim trvewima, a posle ujediwewa u

Kraqevinu SHS i me|unacionalnim sukobima.

Vaqevski kraj i wegovi ‘iteqi imaju zna~ajnog udela u prelomnim doga|a-

jima u srpskom dru{tvu od po~etka 19. veka. Istaknuta je delatnost Prote Mateje i

Jakova Nenadovi}a, ustani~kih vo|a, prosvetiteqa i utemeqiva~a srpske gra|an-

ske dràvnosti. O tome je sa~uvano dosta podataka u spisima Okru`nog suda u

Vaqevu, kao i u, delimi~no sa~uvanoj, li~noj prepisci Prote Mateje.

Arhivsko sredi{te u Vaqevu osnovano je 15. aprila 1948, kao jedno od 16

sredi{ta u Srbiji, na predlog Dràvne arhive u Beogradu, odlukom Ministarstva

prosvete Narodne Republike Srbije, za podru~je grada Vaqeva i srezove: Vaqevski,

Podgorski, Kolubarski, Tamnavski i Qi{ki.3

Zadatak sredi{ta je bio da pri-

kupqa, ~uva, sre|uje i omogu}ava kori{}ewe arhivske gra|e. Za prvog rukovodioca

imenovan je Jovan Ne{i}, profesor istorije Vaqevske gimnazije. Wegov rad bio je

obeleèn svim problemima koji prate osnivawe nove ustanove u uslovima op{teg

siroma{tva i bez razumevawa lokalnog rukovodstva. Ve} slede}e godine, za novog

rukovodioca imenovan je Blagoje ûparevi}, profesor kwièvnosti, koji je, pored

svojih redovnih obaveza u {koli, uspevao, uz veliki entuzijazam, da se posveti obe-

zbe|ivawu osnovnih uslova, pre svega prostornih, za sme{taj arhivske gra|e. Pro-

fesor ûparevi} je, uz angaòvawe u~enika i vojske, predano i uporno radio na

prikupqawu i spasavawu arhivske gra|e Prvostepenog suda Vaqevo koja je, wego-

vom zaslugom, izbegla sudbinu vrednih fondova u drugim sredinama, koji su zav-

r{ili u fabrici papira, kao sekundarna sirovina.

U periodu do 1952, u okviru Arhivskog sredi{ta bila je objediwena muzejska

delatnost i nau~na biblioteka grada. Teritorijalna nadle`nost Arhivskog sre-

di{ta u Vaqevu, prema odluci o osnivawu, odnosila se na arhivsku gra|u koja je

nastala delatno{}u subjekata sa teritorije navedenih srezova.

Savet za prosvetu, nauku i kulturu NR Srbije, 3. januara 1952. godine,4

dao je

saglasnost za osnivawe Gradske dràvne arhive u Vaqevu. Dono{ewem odluke o

osnivawu ove institucije, stvorene su i normativne pretpostavke za razvoj arhiv-

ske slu`be u Vaqevu i organizovano odvijawe delatnosti za{tite arhivske gra|e.

Ovom odlukom Arhiv postaje samostalna ustanova kulture, koja }e u narednom pe-

riodu imati sopstveni razvojni put. Teritorijalna nadle`nost utvr|ena je za

stvaraoce i imaoce arhivske gra|e na podru~ju tada{wih srezova: Vaqevskog, Pod-

gorskog, Tamnavskog, Kolubarskog, Qi{kog i Azbukova~kog. Upravqawe poslovi-

3 Tripkovi}, Milan: Arhivsko sredi{te u Vaqevu (1948-1952), „Glasnik“ br. 23, MIAV, Vaqevo 1988,

str. 107

4 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (u daqem tekstu: MIAV), fond: Me|uop{tinski

istorijski arhiv Vaqevo, Saglasnost Saveta za prosvetu, nauku i kulturu pri Ministarstvu za

prosvetu i kulturu o osnivawu Gradske dràvne arhive u Vaqevu br. 31586, od 3. januara 1952, kut.

inv. br. 75

ma ustanove prenosi se na organe lokalne samouprave. Formiran je Savet ustanove

u koji su delegirani predstavnici op{tina i srezova, ~ime se ostvarivao uticaj

dru{tvene sredine na obavqawe delatnosti Arhiva na za{titi arhivske gra|e kao

kulturnog dobra.

Narodni odbor sreza vaqevskog, od 1. septembra 1955. godine, preuzima

osniva~ka prava nad ustanovom pod novim nazivom Dràvni arhiv sreza Vaqevo,

imenuju}i svoje predstavnike u Savet ustanove kao organa upravqawa. Skup{tina

sreza Vaqevo na predlog Saveta, 14. juna 1965. godine5, donosi odluku o promeni

naziva ustanove u Istorijski arhiv Vaqevo, uskla|uju}i naziv sa zahtevima Osnov-

nog zakona o ustanovama.

Za{tita arhivske gra|e i izgradwa arhivske mreè na podru~ju NR Srbije

ozbiqnije je regulisana dono{ewem Zakona o dràvnim arhivama NR Srbije6.

Usledilo je dono{ewe niza prate}ih propisa i uputstava, utvr|ivawe mati~ne

uloge Dràvne arhive NR Srbije, osnivawe Stru~nog saveta i Dru{tva arhivskih

radnika, {to je doprinelo zna~ajnijem unapre|ewu rada u ovoj oblasti. Dono-

{ewem Zakona o arhivskoj gra|i i arhivskoj slu`bi u SR Srbiji, 1967. godine7, te-

meqno i sistemati~no je ure|ena oblast za{tite arhivske gra|e i razvoja arhivske

slu`be u Republici Srbiji. Stru~no povezivawe i saradwa u okviru centralizo-

vane mreè arhiva i osposobqavawe stru~nog kadra, postali su okosnica budu}eg

rada na za{titi arhivske gra|e, {to je imalo za posledicu snaàn uspon i Arhiva

u Vaqevu u organizacionom, kadrovskom i stru~nom pogledu.

Ukidawem srezova, 1967. godine, Arhiv u Vaqevu nastavqa da obavqa dela-

tnost za{tite arhivske gra|e na podru~ju op{tina Vaqevo, Ub, Lajkovac, Qig,

Mionica, Ose~ina i Lazarevac (do dono{ewa odluke o pripajawu op{tine Laza-

revac gradskom podru~ju Beograda). Pomenute op{tine su svojim odlukama, done-

tim tokom 19718, potvrdile osnivawe Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Vaqevo

sa sedi{tem u Vaqevu, poveriv{i mu poslove za{tite, preuzimawa, ~uvawa, sre|i-

vawa i kori{}ewa arhivske gra|e i obavezav{i se da snose srazmeran deo tro{ko-

va ukupne delatnosti ustanove.

Ministarstvo kulture Republike Srbije je sredinom 1992. godine preuzelo

obavezu finansirawa li~nih primawa zaposlenih radnika i tro{kove opremawa

i za{tite. Tro{kovi investicionog odràvawa i teku}eg poslovawa ostali su

obaveza op{tina, korisnika usluga Arhiva. Krajem 2001. godine, navedene obaveze

prenete su na Skup{tinu op{tine Vaqevo.

Arhiv obavqa svoju delatnost preko odeqewa, kao organizacionih jedini-

ca, a to su: Odeqewe za evidentirawe, za{titu i preuzimawe arhivske gra|e i re-

gistraturskog materijala; Odeqewe za sre|ivawe, obradu, kori{}ewe i ~uvawe

arhivske gra|e; Informativni centar sa arhivskom bibliotekom i Odeqewe op-

{tih poslova.

5

5 Isto, Skup{tina sreza Vaqevo – Vaqevo, Re{ewe Skup{tine sreza Vaqevo o promeni naziva Dràvnog

arhiva sreza Vaqevo u: Istorijski arhiv u Vaqevo br. 04/2-4090/1-1965, od 14. jun 1965, kw. inv. br. 45

6 Sl. glasnik NR Srbije br. 4/1951

7 Sl. glasnik SR Srbije br. 12/1967

8 MIAV, fond: MIAV, Re{ewe SO Vaqevo, po prethodno pribavqenim saglasnostima od skup{tina

op{tina: Ub, Qig, Mionica, Lajkovac i Ose~ina, o osnivawu Me|uop{tinskog istorijskog arhiva

u Vaqevu br. 630-1/71-02, od 3. juna 1971, kut. inv. br. 75

Za{tita arhivske gra|e i registraturskog materijala van Arhiva ostvaruje

se evidentirawem i stru~nim nadzorom nad 310 registratura i vi{e privatnih

imalaca vrednih arhivalija. Stawe arhivske gra|e i sve promene u wenom nastan-

ku, ~uvawu i za{titi redovno se registruju, a od strane nadle`ne slu`be Arhiva

ostvaruje se stalna stru~na kontrola. Izrada lista kategorija registraturskog

materijala sa rokovima ~uvawa, odabir gra|e, izlu~ivawe bezvrednog registratur-

skog materijala, ostvaruje se u kontinuiranoj saradwi sa stvaraocima. Arhivska

gra|a koja je, prema zakonskim propisima, prispela za preuzimawe, po bilo kom

osnovu, pravovremeno se preuzima na ~uvawe, sre|ivawe i kori{}ewe u Arhiv, kao

nadle`nu ustanovu.

Sre|ivawe i obrada fondova obavqa se u kontinuitetu od osnivawa Arhiva.

Arhivski fondovi i zbirke, izuzev skorije preuzetih, su u sre|enom stawu. Ve}ina

je sre|ena po principu slobodne provenijencije, a u slu~ajevima kada je stepen

o~uvanosti arhivske gra|e visok, po principu provenijencije. Za 261 fond i sve

zbirke ura|eni su sumarni inventari; za delove zna~ajnijih fondova ura|eni su

analiti~ki inventari i imenski registri. Ostali fondovi imaju popis arhivske

gra|e. Svi fondovi imaju ura|en op{ti inventar. Fondovi koji se nalaze u Arhivu

imaju dosijea.

U depoima Arhiva ~uva se, sre|uje i koristi arhivska gra|a razli~ite pro-

venijencije koja je razvrstana u 333 fonda i 11 zbirki, u ukupnoj koli~ini od 1450

metara du`nih, za period 1807–2000.

Arhivska biblioteka nastala je jo{ u okviru Arhivskog sredi{ta i razvija-

la se uporedo sa ustanovom dele}i wen razvojni put. Rukovo|eni potrebom da se ar-

hivska gra|a prati i dopuwuje odgovaraju}om istoriografskom literaturom, stva-

rana je biblioteka sa izuzetno vrednim fondom, od preko 8000 naslova, kojem pose-

ban pe~at daje stara i retka kwiga (oko 400 naslova kwiga i ~asopisa), za koje je

ura|en poseban katalog. Pored svih zna~ajnih enciklopedijskih izdawa, bibli-

oteka poseduje i takve raritete kao {to su „Istorija raznih slavenskih narodov“,

Jovana Raji}a, u ~etiri sveske, {tampane 1794/95, u Be~u, skoro kompletna prva

izdawa dela Dositeja Obradovi}a, Milovana Vidakovi}a i Atanasija Stojkovi}a.

Srpska periodika, od prve polovine 19. veka, kompleti starih izdawa novina, ka-

lendara i druge literature, doprinose {irini, raznovrsnosti i bogatstvu kwi-

`nog fonda.

U prvim godina osnivawa i rada Arhivskog sredi{ta u Vaqevu obavqawe

delatnosti odvijalo se u neuslovnim prostorijama, razbacanim u vi{e objekata.

Prostor je u po~etku sluìo samo za sme{taj prikupqenih arhivalija. Za odlagawe

arhivske gra|e Okru`nog suda kori{}en je tavanski prostor u onda{wim zgrada-

ma, Sindikata i kafane „Zlatni plug“, kao privremeno re{ewe. Ve} naredne, 1949.

godine, posle upornog zalagawa onda{weg upravnika Blagoja ûparevi}a, Grad-

ski narodni odbor dodelio je deo prostora u najstarijoj sa~uvanoj gra|evini u

Vaqevu, zdawu Muselimovog konaka.

Osnivawem Gradskog dràvnog arhiva, kao posebne i samostalne ustanove, i

prikupqawem sve ve}eg broja fondova, hitno se nametala potreba za trajnijim re-

{avawem poslovnog prostora, ne samo za sme{taj arhivalija nego i za rad na wiho-

vom sre|ivawu i kori{}ewu. Posle dodeqivawa op{tinske zgrade, koja se nalazi-

la na mestu sada{weg ugostiteqskog objekta „Mle~ni restoran“, u Ulici vojvode

6

Mi{i}a, u kojoj se delatnost Arhiva odvijala do 1959. godine, Ustanova je dobila

adaptirani objekat stare Po{te, na uglu ulica Kara|or|eve i Vojvode Mi{i}a,

gde }e raditi sve do 1976. godine. Kada je postalo o~igledno da ni ovaj prostor ne

zadovoqava narasle potrebe i ograni~ava daqi razvoj ustanove, posle vi{ego-

di{weg tragawa za pogodnim prostorom, uz neophodnu pomo} onda{wih op{tin-

skih vlasti i finansijsku podr{ku nadle`nog Ministarstva i svih {est op{ti-

na, prona|eno je trajno re{ewe prenosom objekata biv{e Gradske bolnice, po-

toweg Higijenskog zavoda, u vlasni{tvo Arhiva. Wihovom adaptacijom i kasnijom

dogradwom na jednom od objekata, {to sa parkovskim prostorom ukupne povr{ine

0,54 ha ~ini celinu, otvorena je perspektiva razvoja ustanove.

Danas Arhiv raspolaè sa tri objekta ukupne korisne povr{ine od preko

900 m2, od ~ega depou pripada 550 m

2, dok su u dva objekta sme{tene radne prostori-

je, ~itaonica i arhivska biblioteka. Pored pomenutih, Arhiv raspolaè sa jo{

tri pomo}na objekta u kojima su sme{teni prijemni depo (180 m2), priru~ni maga-

cin za odlagawe arhivskih kutija i drugog materijala, i kotlarnica. Prostor u ko-

jem su sme{teni objekti Arhiva ~ini ambijentalnu celinu koja je, kao spomenik

kulture, stavqena pod za{titu.

Prilikom NATO bombardovawa, 1999, dva objekta Arhiva (krov depoa i

zgrada gde se vr{i sre|ivawe i obrada arhivske gra|e) veoma su o{te}eni. Naredne,

2000. godine, zgrade su popravqene.

Oprema za sme{taj i za{titu arhivske gra|e u depou i prihvatnom depou, u

najosnovnijem, zadovoqava potrebe osnovne delatnosti. Opremqen je metalnim po-

licama u duìni od oko 1800 metara. Svi fondovi su zapakovani u arhivske kutije.

Postoji dojavqiva~ poàra, kao i potrebna protivpoàrna oprema. Mikrokli-

matski uslovi, u pogledu odgovaraju}e temperature i vla`nosti vazduha, ne odgova-

raju zakonom propisanim standardima. Imaju}i u vidu da zgrada depoa (biv{a

vaqevska bolnica) nije namenski gra|ena za potrebe ~uvawa arhivske gra|e, kao i

hroni~ni nedostatak buxetskih sredstava za ove namene, te{ko je o~ekivati da }e

ovaj problem u dogledno vreme biti re{en.

U posledwih nekoliko godina intenzivirano je kori{}ewe ra~unarske

opreme za obavqawe osnovne delatnosti, {to se posebno odnosi na izradu nau-

~no-obave{tajnih sredstava, formirawe baza podataka a u posledwe vreme i digi-

talizaciju arhivske gra|e za potrebe korisnika. S obzirom da se arhivske slu`be

nalaze u tri zgrade, postavqena je ra~unarska mreà koja ih spaja.

Svoju kulturno-prosvetnu ulogu, u minulih pedeset godina, Arhiv je ostva-

rivao kroz razli~ite sadràje i forme. Izlo`benim postavkama prezentirana su

najzanimqivija arhivska dokumenta, a na predavawima i kolektivnim, ili pojedi-

na~nim, posetama, u~enici, studenti i polaznici raznih kurseva upoznavani su sa

radom Arhiva i sadràjem wegovih fondova. Arhiv je organizovao vi{e desetina

izlo`benih postavki. Ve}ina ovih postavki ra|ena je na osnovu arhivske gra|e iz

fondova i zbirki koje se nalaze u depoima Arhiva. Na taj na~in je {ira javnost, po-

sebno omladinska i {kolska populacija, bila upu}ivana na ovaj nezaobilazni is-

torijski izvor za tuma~ewe na{e pro{losti, posebno zavi~ajne. Navodimo nazive

najzna~ajnijih izlo`benih postavki u organizaciji ovog Arhiva: „Vaqevska {tam-

pa kroz istoriju“ (povodom sto godina {tamparstva u Vaqevu), „Zdravstvena

slu`ba u vaqevskom kraju u prvoj polovini 19. veka“, „Arhivska dokumenta i stare

7

fotografije o pro{losti Vaqeva“, „Dokumenta o ‘ivotu i kwièvnom radu Milo-

vana Gli{i}a“, „êtrdeset godina KPJ i radni~kog pokreta u vaqevskom kraju“,

„Dvadeset godina od Drugog zasedawa AVNOJ-a“, „Radni~ki pokret i KPJ u Srbiji

1919-1941", “@ivot i revolucionarni rad Vladimira Ili~a Lewina" (povodom

stogodi{wice od ro|ewa), „Ubski doga|aj 1932. godine“, „Ustanak u Srbiji 1941.

godine“, „@ene vaqevskog kraja u NOB-u“, „Narodnooslobodila~ka borba u Tam-

navi“, „Vaqevska bolnica 1914-1915", “Trideset godina izdava~ke delatnosti Ar-

hiva", „Sto pedeset godina od primene srpskog gra|anskog zakonika – po dokumen-

tima iz vaqevskog okru`nog suda“, „Stara kwiga i periodika do 1900. u bibliote-

ci Istorijskog arhiva Vaqevo“, „Kroz fondove i zbirke Istorijskog Arhiva

Vaqevo – izbor iz arhivske gra|e“ (povodom 50-godi{wice Arhiva u Vaqevu), „Dva

veka suda u Vaqevu“, i druge.

Tako|e, arhivska gra|a je kori{}ena i kao izvor za izradu seminarskih, di-

plomskih, magistarskih i doktorskih radova i tema. Informisawe zainteresova-

nih korisnika arhivske gra|e i kwi`nog fonda arhivske biblioteke ostvaruje se

preko Informativnog centara sa arhivskom bibliotekom.

Izdava~ka delatnost arhiva zapo~iwe pokretawem istoriografskog ~aso-

pisa „Glasnik“ (1966). U 37 brojeva ovog ~asopisa objavqeno je preko 290 priloga iz

zavi~ajne i nacionalne istorije. Posebna rubrika u ~asopisu posve}ena je delatnos-

ti Arhiva. Pored toga, Arhiv je izdao, samostalno ili u suizdava{tvu, 27 kwiga i

publikacija, mahom istoriografskog karaktera, ostvaruju}i {iroku saradwu sa

nau~nim radnicima, istraìva~ima i institucijama.

Kroz poluvekovnu delatnost na podru~ju koje pokriva, Arhiv u Vaqevu je do-

prineo afirmaciji za{tite arhivske gra|e kao kulturnog dobra i primarnog izvo-

ra za prou~avawe pro{losti. Wegova uloga na izgradwi svesti kod stvaralaca i

imalaca arhivske gra|e o potrebi wene za{tite, ~uvawa i kori{}ewa se potvr|uje

odgovornijim odnosom svih subjekata.

Brojna priznawa i nagrade, potvr|uju uspe{nost i zna~aj ove ustanove, na te-

ritoriji vaqevskog kraja, a i {ire.

Za postignute rezultate u stru~nom radu Arhiv je nagra|ivan od strane Dru-

{tva arhivskih radnika Srbije 1956. i 1958. Godine 1973. dodeqena mu je „Poveqa

kulture“ Kulturno-prosvetne zajednice Vaqeva, za op{ti doprinos razvoju kultu-

re u op{tini. Septembarsku nagradu, najvi{e priznawe koje se dodequje za dopri-

nos dru{tvenom razvoju op{tine, dobio je 1976. godine. Nagrada „Zlatna arhiva“

za 2000, iz „Fonda Aleksandar Arnautovi}“, pripala je ovom arhivu kao znak pri-

znawa za ukupno ostvarene rezultate u stru~nom radu. Arhiv Jugoslavije, povodom

jubileja 50 godina od osnivawa i rada, dodelio je zahvalnicu za vi{egodi{wu us-

pe{nu saradwu i doprinos u radu Arhiva Jugoslavije. Za doprinos u pripremi i

obeleàvawu stogodi{wice Arhiva Srbije 2000. godine, ova ustanova dodelila je

Me|uop{tinskom istorijskom arhivu Vaqevo Zahvalnicu.

Za ure|ewe radnog prostora i poseban doprinos za{titi ‘ivotne sredine

Arhiv je dobio od Turisti~kog saveza op{tine Vaqevo, priznawe „Beli narcis“

1991, a od Direkcija za komunalne poslove i urbanizam, 1999, dobija nagradu „Sva-

ka ~ast“ za najlep{e ure|eno dvori{te u gradu. Udruèwe Vaqevaca u Beogradu do-

delilo je zahvalnicu ovom Arhivu, povodom 75 godina svog rada, a za podsticaj

8

stvarala{tvu, zna~ajan doprinos i uspe{nu saradwu na ostvarivawu ciqeva

Udruèwa, ~uvawu tradicije i unapre|ewu zavi~aja.

Osvr}u}i se na sveukupnu delatnost Arhiva u Vaqevu i rezultate ostvarene

na za{titi arhivske gra|e u periodu od osnivawa ustanove, moè se tvrditi da je

postignut zavidan nivo usvojenih standarda u ovoj delatnosti, po~ev od za{tite

arhivske gra|e van Arhiva, ~uvawa i obrade u Arhivu, do wenog svestranog kori-

{}ewa na dobrobit svih zainteresovanih i zajednice u celini. Ustanova je u pro-

teklih pola veka stasavala u odgovornu i ozbiqnu stru~nu ustanovu koja, zakonom

utvr|enu delatnost, obavqa u skladu sa savremenim zahtevima.

Delatnost Arhiva zasnovana je na Zakonu o kulturnim dobrima, Zakonu o po-

sebnim interesima u oblasti kulture, i drugim zakonskim propisima. Rad ustano-

ve organizovan je u ~etiri odeqewa: Odeqewe za evidentirawe, za{titu i preuzi-

mawe arhivske gra|e i registraturskog materijala (dva arhivista), Odeqewe za

sre|ivawe, obradu, kori{}ewe i ~uvawe arhivske gra|e (tri arhivista i pet arh.

pomo}nika), Informativni centar sa arhivskom bibliotekom (jedan arhivist) i

Odeqewe op{tih poslova (~etiri izvr{ioca). Od ukupno 16 stalno zaposlenih,

sedam radnika je sa visokom, osam sa sredwom i jedan sa niòm stru~nom spremom.

Poloèn stru~ni ispit ima trinaest arhivskih radnika, od kojih zvawe vi{i ar-

hivist ima tri, a zvawe arhivski pomo}nik vi{e vrste jedan radnik.

Prvi upravnik Arhiva, kao samostalne ustanove, u periodu od 1952. do 1953.

godine, bio je Radovan M. Dra{kovi}, vi{i inspektor Ministarstva finansija.

Pod wegovim rukovodstvom, a po uputstvima Arhiva Srbije, otpo~eo je sistemat-

ski rad na sre|ivawu i obradi prikupqene arhivske gra|e, osposobqavawu kadro-

va, putem specijalnih te~ajeva, konsolidovawu stru~nih slu`bi i posebno

ozbiqan i studiozan rad na izu~avawu arhivske gra|e i publikovawu istoriogra-

fskih radova o pro{losti vaqevskog kraja u saradwi sa Istorijskim institutom

SANU. Radovan M. Dra{kovi} se s pravom smatra jednim od pionira lokalne is-

toriografije. Objavio je vi{e radova iz pro{losti vaqevskog kraja, zasnovanih

na arhivskoj gra|i kao izvoru.9

Jerotije Je{ko Vuji}, dipl. pravnik, rade}i na poslovima arhiviste i di-

rektora ustanove, u periodu od 1953. do 1981, zna~ajno je doprineo unapre|ivawu

stru~nog rada. Posebna zasluga mu pripada u opremawu Arhivske biblioteke i na-

bavci retke i stare kwige. Jedan je od pokreta~a istoriografskog ~asopisa „Gla-

snik“, godi{waka ~iji je izdava~ ovaj Arhiv. Dao je niz priloga i objavio vi{e

~lanaka o pro{losti vaqevskog kraja kao i stru~nih priloga o za{titi arhivske

gra|e i wenom kori{}ewu.10

Zna~ajan doprinos razvoju Arhiva, kao arhivist i dugogodi{wi direktor,

dao je Milorad Mitra{inovi}, profesor istorije. Wegovom zaslugom re{en je du-

gogodi{wi problem prostornog sme{taja i opremawa Arhiva. U vreme dok je ra-

dio, kao direktor, unapre|ena je za{tita arhivalija van Arhiva, obrada arhivske

gra|e, izrada nau~no-obave{tajnih sredstava i pokrenuta je izdava~ka delatnost.

Bio je urednik ~asopisa „Glasnik“ i vi{e posebnih izdawa. Organizovawem te-

9

9 „Glasnik“ br. 8, MIAV, Vaqevo, 1973, str. 151-152

10 „Glasnik“ br. 25, MIAV, Vaqevo, 1990, str. 171-175

matskih izlo`benih postavki, doprineo je afirmaciji dokumenata i arhivske gra-

|e. Pored izlo`bi, odràvana su predavawa, organizovane „Nedeqe Arhiva“, pri-

kupqana dokumenata od privatnih lica, a sve u ciqu popularisawa arhivskog

rada.

Nau~noistraìva~ki rad zasnovan na arhivskoj gra|i i publikovawu rado-

va iz lokalne istoriografije, negovao je i unapre|ivao u svom radu, kao arhivist i

direktor, mr Milan Tripkovi}, profesor istorije. Prve celovite studije o

Vaqevu i ~itavom kraju, u prvoj polovini 20. veka, temeqi na izvornoj arhivskoj

gra|i koju je strpqivo prou~avao i kriti~ki koristio.

U posledwoj deceniji 20. veka, ovom ustanovom rukovodi Mil~a Madi}, so-

ciolog. U ovom periodu posebna pa`wa je posve}ivana poboq{awu i pro{irewu

prostora za ~uvawe arhivske gra|e, prostora za rad slu`bi Arhiva i wegovom

opremawu, savremenijim sredstvima za rad i za{titu. Kadrovsko ja~awe i stru~no

osposobqavawe, omogu}ili su kvalitetniji rad na za{titi arhivalija van Arhi-

va, sre|ivawu i obradi arhivskih fondova i zbirki i tehni~koj za{titi najvred-

nijih arhivalija. Izdava~ka delatnost dobija na {irini i kvalitetu, kako peri-

odike tako i posebnih izdawa. Arhiv postaje otvoreniji i dostupniji {iroj, a po-

sebno, stru~noj javnosti. Novinu u radu predstavqa primena savremene tehni~ke

opreme u izradi nau~no-obave{tajnih sredstava, {to je doprinelo boqem pruàwu

usluga istraìva~ima i svim korisnicima.

Direktori: Jovan Ne{i} (1948–1949), Blagoje ûparevi} (1949–1952), Rado-

van Dra{kovi} (1952–1953), Jerotije Vuji} (1954–1960), Rade Jankovi} (1960–1962),

Milorad Mitra{inovi} (1968–1987), Milan Tripkovi} (1987–1989), Velibor

Vidi} (1989–1990), Mil~a Madi} (1990–2001), Milorad Nestorovi} (2001–2002) i

Aleksa Tomi} (2002– ).

Radnici Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Vaqevo, od osnivawa do danas:

Kosta Muwi}, Mom~ilo Urban, Veselinka Jeremi}, Stanica Popovi}, Angelina

Hendel, Ruìca Milo{evi}, Dragoqub Tomi}, Tihomir Nikoli}, Dragoqub Mak-

si}, Zora Tomanovi}, Aleksandar Spasojevi}, Bo{ko Gojkovi}, Dimitrije Ili},

Qiqana Mili}, A}im \uki}, Leposava Loma, Vera Jeli}, Branivoje Todorovi},

Qubi{a Stoji}evi}, Dragica Kikanovi}, Mirko Vuki}evi}, Vera Paramenti},

Qubica Marinkovi}, Nata{a Paunovi}, Nedeqko Radosavqevi}, Nikola Nasta-

si}, Qubinka @ivkovi}, Ratibor Markovi}, Zoja Ristovi}, Zorica Gioia Jeremi},

Sneàna Radi}, Velibor Vidi}, Biqana Damwanovi}, Predrag Stevanovi}, Mile-

na Doskovi}, Zoran Jankovi}, Svemir Popovi}, Qiqana Uro{evi}, Qiqana Ne-

di}, Biqana Stojakovi}, Mirjana Jeremi} i Mira \uri}.

10

ARHIVSKA GRA\A

Za{tita i ~uvawe arhivske gra|e nastale delatno{}u stvaralaca iz razli-

~itih oblasti na podru~ju dana{weg Kolubarskog okruga, pre osnivawa Arhiva

kao ustanove, bila je u nadle`nosti samih stvaralaca i imalaca. Organi lokalne

samouprave, pravosudni organi, prosvetne, kulturne i privredne organizacije ~u-

vale su i {titile arhivsku gra|u nastalu vlastitom delatno{}u ili nasle|enu od

prethodnika u skladu sa vaè}om zakonskom regulativom i sopstvenim potrebama.

Sude}i prema stepenu sa~uvanosti pojedinih fondova, moè se zakqu~iti da je naj-

vi{e pa`we ~uvawu arhivske gra|e posve}ivano u organima lokalne samouprave,

sudovima i prosvetnim ustanovama.

Arhivska gra|a iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanka u velikoj meri je

uni{tena ratnim pusto{ewima, ali i qudskom nebrigom. Sa~uvani su retki pisa-

ni dokumenti, kao svedo~anstva o li~nostima, doga|ajima i radu prvih instituci-

ja nove vlasti u Vaqevskoj nahiji, koja je bila popri{te burnih zbivawa, u tom za

srpski narod, presudnom razdobqu wegove istorije.

Arhivska gra|a nastala delatno{}u prvog ustani~kog suda, na ‘alost, nije

sa~uvana, izuzev jednog dokumenta „Svidateqstvo“, 13. jula 1807, sa pe~atom i pot-

pisom Jakova Nenadovi}a. Spisi Suda Okruìja vaqevskog (kasnije Okru`nog su-

da Vaqevo) sa~uvani su po~ev od 1823. Pripadaju najstarijem i najvrednijem fondu

koji se ~uva u Arhivu i koji u kontinuitetu od dvanaest decenija svedo~i o dela-

tnosti ove pravosudne institucije, kao i o doga|ajima, dru{tvenim odnosima, pro-

cesima, obi~ajima i qudima.

Na osnovu kriterijuma za kategorizaciju arhivske gra|e, utvr|enih 1979. i

1998, u Arhivu se nalazi arhivska gra|a od izuzetnog i velikog zna~aja. Za arhivsku

gra|u od izuzetnog zna~aja progla{ena je gra|a razvrstana u 8 fondova i 6 zbirki,

kao i crkvene mati~ne kwige razvrstanih u 19 fondova verskih ustanova i organi-

zacija.11

Odlukom Arhiva Srbije, iz 1998, kao nadle`ne mati~ne ustanove, za ar-

hivsku gra|u od velikog zna~aja progla{eno je 35 fondova.12

U ovoj grupi nalazi se

6 fondova ~iji su delovi kategorisani u arhivsku gra|u od izuzetnog zna~aja (rad

sreskih komisija).13

Kategorisani fondovi upisani su u registre.

11

11 Sl. glasnik SR Srbije, br. 18/1979, Odluka Izvr{nog ve}a Skup{tine SR Srbije o utvr|ivawu

arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja koja se ~uva u arhivima, 8. mart 1979; Sl. glasnik Republike

Srbije, br. 42/1998, Odluka Narodne skup{tine Republike Srbije o utvr|ivawu arhivske gra|e od

izuzetnog zna~aja koja se ~uva u arhivima, 18. decembar 1998.

12 Lista arhivske gra|e od velikog zna~aja koja se ~uva u arhivima, usvojena na sastanku Upravnog

odbora Arhiva Srbije u Beogradu, 21. decembar 1998. godine

13 Sl. glasnik Republike Srbije, br. 42/1998, Odluka Narodne skup{tine Republike Srbije o

utvr|ivawu arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja koja se ~uva u arhivima 18. decembar 1998.

Stepen o~uvanosti arhivske gra|e preuzetih fondova je razli~it. Pojedini

fondovi su celi, ve}ina je nepotpuno ili delimi~no sa~uvana, a arhivska gra|a

nekih fondova nalazi se u fragmentarnom stepenu o~uvanosti. Fizi~ko stawe

arhivske gra|e, u najve}em obimu, je zadovoqavaju}e. Najugroènija arhivska gra|a

je za{ti}ena mikrofilmovawem i restauracijom.

Organizovanim radom na evidentirawu arhivske gra|e, nastale delatno{}u

zna~ajnih stvaralaca i wenim prikupqawem na jednom mestu radi sre|ivawa, za-

{tite i kori{}ewa, Me|uop{tinski istorijski arhiv u Vaqevu bavi se od svog

osnivawa, pre vi{e od pola veka. U tom razdobqu ostvareni su zna~ajni rezultati

na za{titi ovog kulturnog dobra koje je nastalo na ovom podru~ju i sa~uvano je od

uni{tavawa u ratnim zbivawima ili od qudske nebrige.

Na podru~ju teritorijalne nadle`nosti Arhiva deluje preko 310 stvaralaca

arhivske gra|e, ~iji se rad sistematski prati uz stru~ni nadzor nad kancelarij-

skim poslovawem i arhivirawem. Stawe arhivske gra|e i odnos imalaca prema

gra|i je, u celini, zadovoqavaju}i, {to obezbe|uje wenu za{titu do preuzimawa od

strane Arhiva.

Arhivska gra|a od tvoraca fondova ili pravnih naslednika, prete`no je

preuzimana u nesre|enom i rasutom stawu. Rad na sre|ivawu i obradi fondova

obavqa se u kontinuitetu od osnivawa Arhiva. Arhivski fondovi i zbirke, izuzev

skorije preuzetih, su u sre|enom stawu. Ve}ina fondova je sre|ena po principu

slobodne provenijencije, a u slu~ajevima kada je stepen o~uvanosti arhivske gra|e

visok, po principu provenijencije. Za 263 fonda i sve zbirke ura|eni su sumarni

inventari; za delove zna~ajnijih fondova ura|eni su analiti~ki inventari i

imenski registri. Ostali fondovi imaju popis arhivske gra|e. Svi fondovi imaju

ura|en op{ti inventar. Fondovi koji se nalaze u Arhivu imaju dosijea.

Arhivska gra|a nastala pre Drugog svetskog rata, a koja je odolela vremenu,

preuzeta je u Arhiv na ~uvawe, razvrstana u 61 fond i 11 zbirki dokumenata, arhi-

visti~ki je sre|ena, delom obra|ena, sa ura|enim sumarnim inventarima. Najsta-

rija dokumenta koja se nalaze u Arhivu, nastala su delatno{}u pravosudnih organa

u Prvom srpskom ustanku (1807) i prosvetnih ustanova (1808). Najzna~ajniji i po

obimu najve}i fond je Okru`ni sud Vaqevo (1804-1944), oko 620 du`nih metara, ko-

ji pokriva razdobqe od sto dvadeset godina. Fondovi organa uprave, javnih

slu`bi i pravosu|a (118 fondova), ~ine skoro tre}inu ukupnog broja fondova koji

se ~uvaju u Arhivu, a po obimu dve tre}ine arhivske gra|e koja se nalazi u depoima;

prosvetne i kulturne ustanove 22; socijalne i zdravstvene ustanove 6; privreda i

bankarstvo 96; politi~ke i dru{tveno-politi~ke organizacije, dru{tva i udruè-

wa 62; verske ustanove i organizacije 19; porodi~ni i li~ni fondovi 10; zbirke 11.

Najzna~ajnija dokumenta su le~ena, restaurisana i mikrofilmovana. Samo

za fondove crkava i crkvenih organizacija mikrofilmovano je 245 kwiga (60.098

mikrosnimaka).

Informisawe zainteresovanih korisnika o sadràju arhivskih fondova i

zbirki ostvaruje se na vi{e na~ina: stavqawem na uvid obave{tajnih sredstava,

davawem usmenih informacija, izlo`benom delatno{}u, putem prigodnih prilo-

ga u lokalnoj {tampi i emisija radio i TV stanica i od 1999. putem sajta na in-

ternetu.

12

Sre|ena i obra|ena arhivska gra|a dostupna je svim zainteresovanim kori-

snicima u privatno-pravne, nau~no-istraìva~ke, obrazovne i druge svrhe. Po-

sledwih nekoliko godina, interesovawe korisnika za arhivsku gra|u je u porastu,

posebno za gra|u starijeg perioda i crkvene provenijencije, naj~e{}e u ciqu is-

traìvawa porekla i izrade porodi~nog rodoslovnog stabla. Naj~e{}e kori{}e-

na arhivska gra|a je iz fondova crkava i crkvenih organizacija (mati~ne kwige),

Okru`nog suda Vaqevo, Op{tine grada Vaqeva, Na~elstva okruga vaqevskog,

Zbirke fotografija i dr. Korisnici gra|e, u najve}em broju, su publicisti, isto-

ri~ari, novinari, studenti i u~enici. Godi{we Arhiv poseti preko 100 istraì-

va~a najrazli~itijih profila i interesovawa koji ostvare preko 400 istraì-

va~kih dana.

Deo arhivske gra|e nastale na ovom podru~ju nalazi se i u drugim ustanova-

ma kulture i to u Narodnom muzeju Vaqevo, Arhivu Srbije u Beogradu i Arhivu

BiH u Sarajevu.

U depoima Arhiva ~uva se, sre|uje i koristi arhivska gra|a razli~ite pro-

venijencije koja je razvrstana u 333 fonda i 11 zbirki, u ukupnoj koli~ini od 1450

metara du`nih, za period 1807–2000. Arhivskoj gra|i starog perioda (do 1944. go-

dine) pripada 62 fonda i ve}i broj dokumenata iz zbirki. Fondovi organa uprave

(117) i pravosu|a (1), po obimu arhivske gra|e, ~ine dve tre}ine ukupne koli~ine.

Za oblast prosvete i kulture u Arhivu se nalazi 22 fonda (16 – prosveta, 6 – kultu-

ra), za socijalno zdravstvene ustanove 6 fondova. Privredu i bankarstvo ~ini 96

fondova, politi~ke i dru{tveno-politi~ke organizacije, dru{tva i udruèwa 62,

verske ustanove 19, i porodi~ni i li~ni fondovi 10.

Najstarija dokumenta, koja se ~uvaju u Arhivu, nastala su delatno{}u pravo-

sudnih organa u Prvom srpskom ustanku (1807. i 1808). Po zna~aju najvredniji i na-

jobimniji fond je gra|a Prvostepenog suda, kasnije Okru`nog suda Vaqevo

(1807-1944), u koli~ini od oko 620 metara du`nih.

Sva arhivska gra|a pisana je na srpskom jeziku, crkveno-slovenskim i savre-

menim pismom. Osnovni nosilac informacija je papir, mada ima fondova koji sa-

drè netipske nosioce – film, fono i foto zapise.

Poslovi na izradi Vodi~a zapo~eti su 1994. godine. U po~etku, paralelno sa

prikupqawem podataka za pisawe opisa fondova, popuwavani su i obrasci op{teg

inventara. Dve tre}ine posla su bile zavr{ene do 1999, a onda zbog o{te}ewa zgra-

da u NATO bombardovawu, napravqena je pauza do 2002, od kada se intenzivno radi

na izradi Vodi~a.

U pisawu opisa za Vodi~ bili su angaòvani svi arhivisti koji su u navede-

nom periodu radili u Arhivu. Prilikom istraìvawa kori{}ene su: istorijske be-

le{ke, sumarni i analiti~ki inventari, popisi klasifikovane arhivske gra|e, do-

sijea fondova, literatura, slu`beni listovi i glasnici. Stepen o~uvanosti i obra-

de arhivske gra|e fondova omogu}io je da posao, na neki na~in, bude olak{an. Tri

~etvrtine fondova je obra|eno i imaju sumarne inventare i istorijske bele{ke. Ta-

ko|e, rad je bio olak{an i zbog potpune dokumentacije u dosijeima aktivnih regis-

tratura, tako da je bilo mogu}e ispratiti sve promene u nazivu, reorganizaciji i de-

latnosti stvaralaca koji su deo arhivske gra|e predali Arhivu na ~uvawe. Iskori-

{}ene su sve mogu}nosti da bi se dobili {to ujedna~eniji tekstovi opisa.

13

Fondove za Vodi~ kroz arhivsku gra|u MIAV obradili su: Milorad Mi-

tra{inovi}, pod red. br. 13, 14, 17, 30-44, 46-79, 81-106, 108-112, 137, 148, 150, 155,

158-160, 289, 291, 292, 296, 297, 299; Svemir Popovi}, pod red. br. 21, 22, 24, 25, 28, 45,

107, 146, 149, 151, 153-156, 161-166, 168, 189, 190, 192, 193, 216, 227, 229-241, 305-323,

kao i uvodne tekstove za narodne odbore op{tina, privredna udruèwa, zadruge i

seqa~ke radne zadruge; Velibor Vidi}, pod red. br. 4-12, 23, 29, 118, 119, 126, 131,

132, 152, 157, 290, kao i uvodnog teksta za sudstvo; Mil~a Madi}, pod red. br. 135,

147, 202, 203, 244- 288, 300, 302, 303, kao i sve uvodne tekstove za politi~ke organi-

zacije i dru{tveno-politi~ke organizacije; Zorica Gioia Jeremi}, pod red. br.

133,134; Qiqana Uro{evi}, pod red. br. 1-3, 19, 20, 26, 27, 324-333, kao i uvodne

tekstove za okru`na i sreska na~elstva; Sneàna Radi}, pod red. br. 15, 16, 18, 80,

113-117, 120-125, 127-130, 136, 138-145, 167, 169-188, 194-201, 204-215, 217-226, 228,

242, 243, 294, 295, 298, 301, 304, koja je autor uvodnih tekstova za grupe A.4.- A.6., B.,

V. i za podgrupe fondova: op{tine do 1944, okru`ne narodne odbore, me|uop-

{tinske regionalne zajednice, sreske narodne odbore – narodne odbore srezova –

skup{tine srezova, skup{tine op{tina, samoupravne interesne zajednice, komore

i zemqoradni~ke zadruge, kao i Registra geografskih imena i Registra imena.

Opise za zbirke, pod rednim brojem 334-344, zajedni~ki su uradili Velibor Vidi},

Qiqana Uro{evi} i Sneàna Radi}.

Veliku pomo} pruìli su ~lanovi Redakcije u uèm sastavu: Slavica Solo-

mun, Vera Filipovi} i Boro Majdanac, svi iz Arhiva Srbije, Milena Radoj~i} iz

Istorijskog arhiva Beograda, i Radomir Risti} iz Istorijskog arhiva Kraqevo.

Arhivski fondovi i zbirke u Vodi~u prikazani su prema slede}oj {emi:

A. Arhivski fondovi dràvnih organa, ustanova,

organizacija i drugih institutica

A.1. Uprava i javne slu`be

A.1.2-4. Arhivski fondovi do 1944.

A.1.5. Arhivski fondovi od 1944.

A.2. Pravosu|e

A.2.1. Arhivski fondovi do 1944.

A.4. Prosvetne, kulturne i nau~ne ustanove

A.4.1. Prosvetne ustanove

A.4.2. Ustanove kulture

A.5. Socijalne i zdravstvene ustanove

A.5.1. Socijalne ustanove

A.5.2. Zdravstvene ustanove

A.6. Privreda i bankarstvo

A.6.1. Period do 1944.

A.6.1.1. Banke i nov~ani zavodi

A.6.1.2. Privredna udruèwa

14

A.6.2. Period od 1945.

A.6.2.2. Privredna udruèwa

A,6.2.3. Privredna preduze}a

A.6.2.3.1. Industrija i rudarstvo

A.6.2.3.2. Poqoprivreda i {umarstvo

A.6.2.3.3. Trgovina, ugostiteqstvo i turizam

A.6.2.3.4. Saobra}aj

A.6.2.3.5. Gra|evinarstvo

A.6.2.3.6. Ostalo

A.6.2.4. Zanatstvo

A.6.2.5. Zadruge

A.6.2.6. Ostalo

A.7. Politi~ke i dru{tveno-politi~ke organizacije, dru{tva i udruèwa

A.7.1. Politi~ke i dru{tveno-politi~ke organizacije

A.7.2. Stale{ka udruèwa

A.7.3. Humanitarna dru{tva

A.7.5. Umetni~ka dru{tva i udruèwa

A.7.6. Sportska dru{tva i udruèwa

A.7.7. Ostalo

A.8. Crkva i crkvene oragnizacije

B. Porodi~ni i li~ni arhivski fondovi

B.1. Porodi~ni arhivski fondovi

B.2. Li~ni arhivski fondovi

V. Zbirke

V.1. Zbirka Varia

V.2. Zbirka fotografija

V.3. Zbirka mikrofilmova

V.4. Zbirka otkupa

V.5. Zbirka pokloma

V.6. Zbirka plakata

V.7. Zbirka memoarske i dokumentarne gra|e o radni~kom pokretu i NOB-u

V.8. Zbirka hronika

V.9. Zbirka prepisa

V.10. Zbirka foto i kseroks kopija

V.11. Zbirka pe~ata i ìgova

15

PUBLIKACIJE ME\UOP[TINSKOG ISTORIJSKOG ARHIVA VAQEVO

– Dra{kovi}, Radovan: Iz pro{losti Vaqeva, 17 povezanih ~lanaka koji govo-

re o pro{losti vaqevskog kraja od 18. do po~etka 20. veka, Vaqevo, 1973, 91

– Peruni~i}, Branko: Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915,

izbor dokumenta o pro{losti Vaqeva trezoriranih u razli~itim arhi-

vima, Vaqevo, 1973, 1272

– Mitra{inovi}, Milorad: Slobodno Vaqevo 1944-1945 – fotohronika po-

vodom 30-godi{wice oslobo|ewa Vaqeva, Vaqevo 1974, 20

– Mitra{inovi}, Milorad: Me|uop{tinski istorijski arhiv, fotomono-

grafija o Arhivu u Vaqevu, Vaqevo, 1976, 12

– Filipovi}, Stanoje: Pisci borci vaqevskog partizanskog odreda, Vaqevo,

1980, 34

– Vukovi}, Rade; Isailovi}, @ivojin P.: @ivot i delo, Vaqevo, 1972, 120

– Jevti}, Aleksandar: Internirawe boraca Vaqevskog NOP odreda u koncen-

tracionom logoru u Norve{koj, Vaqevo 1982, 32

– Peri{i}, Miroslav: Prota Mateja Nenadovi} - @ivot i rad, Vaqevo,

1984, 100

– Grupa autora: Se}awa boraca Vaqevskog narodnooslobodila~kog odreda,

kwiga 1, Vaqevo 1984, 580

– Radoj~i}, Milorad: Stevan Markovi} Singer, Vaqevo, 1985, 126

– Jevti}, Aleksandar: U~e{}e seqaka vaqevske op{tine u narodnooslobodi-

la~kom ratu, Vaqevo, 1986, 124

– Joksimovi}, Zoran: Dragojlo Dudi}, Vaqevo, 1987, 64

– Milosavqevi}, Branislav: Partizanska porodica Gruji}, Vaqevo, 1988, 44

– Vidi}, Velibor: Katalog kwiga, {tampe i periodike do 1900 – u bibliote-

ci Istorijskog arhiva Vaqevo, Vaqevo, 1993, 96

– Vidi}, Velibor: Sto pedeset godina od primene srpskog gra|anskog zakoni-

ka: po dokumentima Okru`nog suda Vaqevo, katalog za izlo`benu postav-

ku, Vaqevo, 1995, 24

– Glogi}, Filip: Povratak brodara, priredio Stani{a Vojinovi}, Vaqe-

vo, 1995, 68

– Milosavqevi}, Branislav i grupa autora: Spomenica palim borcima i

‘rtvama fa{isti~kog terora op{tine Vaqevo 1941-1945, Vaqevo, 1995, 216

– Stojan~evi}, Vidosava: Porodica u Podgorini, Vaqevo, 1995, 214

– Grupa autora: Se}awa boraca Vaqevskog narodnooslobodila~kog odreda,

kwiga 2, Vaqevo 1996. str. 494.

– Krivo{ejev, Vladimir: Bibliografija priloga {tampanih u „Glasniku”

Istorijskog arhiva Vaqevo (od broja 1 do 30), Vaqevo, 1996, 64

16

– Fogel, Hans: Vaqevo: se}awe jednog {vajcarskog lekara na srpsko-turski

rat, Vaqevo, 1996, 208

– Isi}, Mom~ilo: Materijalno stradawe vaqevskog stanovni{tva u prvom

svetskom ratu, Vaqevo, 1996, 120

– Peri{i}, Miroslav: Vaqevo – grad u Srbiji krajem 19. veka, Vaqevo 1997, 374

– Madi}, Mil~a; Mitra{inovi}, Milorad; Bojani}, Mirko: Dimitrije

Jankovi} Robespjer – Sloga vaqevskih radenika, Vaqevo, 1997, 216

– Dimitrijevi}, Bojan: Vaqevski ravnogorci, Beograd 1998, 320

– Vidi}, Velibor; Popovi}, Svemir: Katalog izlo`be kroz fondove i zbirke

Istorijskog arhiva Vaqevo, Vaqevo, 1998, 30

– Popovi}, Qubodrag: Pomo} Hilandaru naroda sreza Tamnavskog 1885. godi-

ne, Vaqevo, 1999, 102

– Radosavqevi}, Nedeqko: Uì~ko-vaqevska mitropolija 1739-1804, Vaqe-

vo 2000, 228

– Gavri}, Filip: Glagoqica slovenska, Novi Sad, 2001. str. 236.

– Radi}, Sneàna: Konfiskacija imovine u vaqevskom okrugu 1944–1946,

Vaqevo, 2002, 264

– Radi}, Sneàna: Katalog izlo`be „Dva veka suda u Vaqevu, na osnovu doku-

menata fondova i zbirki Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Vaqevo”,

Vaqevo, 2004, 12

NAU^NI SKUPOVI

– Li~nost i uloga Dragojla Dudi}a, povodom stogodi{wice od ro|ewa, Va-

qevo, 1988

– Vaqevska bolnica u Prvom svetskom ratu, povodom 75-godi{wice, sa Na-

rodnim muzejom i podru`nicom Srpskog lekarskog dru{tva, Vaqevo 1990

17

SKRA]ENICE

AVNOJ – Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|ewa Jugoslavije

A.D. – Akcionarsko dru{tvo

AIK – Agroindustrijski kombinat

ASNOS – Antifa{isti~ka skup{tina narodnog oslobo|ewa Srbije

AF@ – Antifa{isti~ki front ‘ena

VKV – Visoko kvalifikovan

GIRO – Grafi~ko-izdava~ka radna organizacija

GNO – Gradski narodni odbor

GNOO – Gradski narodnooslobodila~ki odbor

D.D. – Deoni~arsko dru{tvo

del. br. – Delovodni broj

D.O.O. – Dru{tvo ograni~ene odgovornosti

DP – Dru{tveno preduze}e

DPZ – Dru{tveno-politi~ka zajednica

DPO – Dru{tveno-politi~ka organizacija

DFJ – Demokratska Federativna Jugoslavija

IO – Izvr{ni odbor

ZUR – Zakon o udru`enom radu

inv. br. – Inventarni broj

JA – Jugoslovenska armija

JNA – Jugoslovenska narodna armija

JNOF – Jedinstveni narodnooslobodila~ki front

JNF – Jugoslovenski narodni front

JSRNJ – Jedinstveni sindikati radnika i name{tenika Jugoslavije

KV – Kvalifikovan

KER (CARE) – Kooperacija za ameri~ku nepovratnu pomo}

svuda (Cooperative for American Remittances to Everywhere)

KNOJ – Komunisti~ka narodna omladina Jugoslavije

kw. – Kwiga

KPJ – Komunisti~ka partija Jugoslavije

KPS – Komunisti~ka partija Srbije

Kraqevina SHS – Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca

KUD – Kulturno-umetni~ko dru{tvo

kut. – Kutija

MZK – Me|uop{tinska zajednica kulture

MIA – Me|uop{tinski istorijski arhiv

MIAV – Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo

MIS – Mladi istra`iva~i Srbije

18

MNO – Mesni narodni odbor

MOK – Me|uop{tinska konferencija

NATO – Severno-atlantski pakt

NDH – Nezavisna Dràva Hrvatska

n.d. – Navedeno delo

NKOJ – Nacionalni komitet oslobo|ewa Jugoslavije

NO – Narodni odbor

NOB – Narodnooslobodila~ka borba

NOV – Narodnooslobodila~ka vojska

NOVJ – Narodnooslobodila~ka vojska Jugoslavije

NOGO – Narodni odbor gradske op{tine

NOJ – Narodna omladina Jugoslavije

NOO – Narodni odbor op{tine

NOS – Narodni odbor sreza

NOR – Narodnooslobodila~ki rat

NOF – Narodnooslobodila~ki front

NR – Narodna Republika

NRS – Narodna Republika Srbija

OIA – Omladinska istraìva~ka akcija

ONO – Okru`ni narodni odbor

OOK – Osnovna organizacija kooperanata

OK – Op{tinski komitet

OK – Op{tinska konferencija

OO SK – Osnovna organizacija Saveza komunista

OO SS – Osnovna organizacija Saveza sindikata

OOUR – Osnovna organizacija udruènog rada

OPS – Okru`ni privredni sud

OUR – Organizacija udruènog rada

O[ – Osnovna {kola

PAZ – Preventivna antituberkulozna za{tita

PAZ – Protivavionska za{tita

PZF – Poqoprivredno-zemqi{ni fond

PIK – Poqoprivredno-industrijski kombinat

PK MRZ – Podriwsko-kolubarska me|uop{tinska regionalna

zajednica

POJ – Partizanske oslobodila~ke jedinice

RZ – Radna zajednica

RK – Republi~ka konferencija

RO – Radna organizacija

RS – Republika Srbija

sa p.o. – Sa potpunom odgovorno{}u

sa sol. o. – Sa solidarnom odgovorno{}u

SAD – Sjediwene Ameri~ke Dràve

SIZ – Samoupravna interesna zajednica

SK – Savez komunista

SKOJ – Savez komunisti~ke omladine Jugoslavije

SKS – Savez komunista Srbije

19

SNO – Sreski narodni odbor

SNOO – Sreski narodnooslobodila~ki odbor

SO – Skup{tina op{tine

SOJ – Sa ograni~enim jemstvom

SOUR – Sloèna organizacija udruènog rada

SOFK – Savez organizacija za fizi~ku kulturu

SPS – Socijalisti~ka partija Srbije

SRZ – Seqa~ke radne zadruge

SRS – Socijalisti~ka Republika Srbija

SR – Socijalisti~ka Republika

SRJ – Savezna Republika Jugoslavija

SSJ – Savez sindikata Jugoslavije

SSO – Savez socijalisti~ke omladine

SSOJ – Savez socijalisti~ke omladine Jugoslavije

SSRNJ – Socijalisti~ki savez radnog naroda Jugoslavije

SUBNOR – Savez udruèwa boraca narodnooslobodila~kog rata

SUP – Sekretarijat unutra{wih poslova

SFRJ – Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija

UNAS – Udruèwe nosilaca albanske spomenice

UNRA (UNRRA) – Uprava Ujediwenih nacija za pomo} i obnovu (United Nations

Relief and Rehabilitation Administration)

UO – Upravni odbor

URSSJ – Ujediweni radni~ki sindikalni savez Jugoslavije

USAOJ – Ujediweni savez antifa{isti~ke omladine Jugoslavije

USAOS – Ujediweni savez antifa{isti~ke omladine Srbije

FNRJ – Federativna Narodna Republika Jugoslavija

CK KPJ – Centralni komitet Komunisti~ke partije Jugoslavije

CK SKS – Centralni komitet Saveza komunista Srbije

20

A. ARHIVSKI FONDOVI DR@AVNIH ORGANA, USTANOVA,

ORGANIZACIJA I DRUGIH INSTITUCIJA

21

NAPOMENA KORISNIKU

Me|uop{tinski istorijski arhiv u Vaqevu po prvi put predstavqa sadràj

za 344 svojih fondova i zbirki.

U naslovu se nalaze osnovni podaci o fondu: signatura, naziv, sedi{te stva-

raoca, raspon grani~nih godina fonda i arhivske gra|e. Signatura je broj u kojem

se nalazi broj grupe kojoj pripada fond prema strukturnoj {emi za vodi~e, a po-

sledwi broj ozna~ava redni broj fonda. Sedi{te stvaraoca je naziv mesta u kojem je

bilo sedi{te u trenutku kada je stvaralac fonda prestao da postoji, ili koje je

mesto u momentu predavawa arhivske gra|e upisano u sudskom registru (misli se na

aktivne registrature – stvaraoce). Raspon godina u zagradi upu}uje na godinu

osnivawa i prestanka sa radom stvaraoca. Iz raspona godina van zagrade saznaje-

mo godinu nastanka najstarijeg i najmla|eg sa~uvanog spisa ili kwige u fondu.

Tekstualni deo predstavqa istorijat tvorca fonda (naziv, nastanak, dela-

tnost ili zadatke i nadle`nosti, organizaciju sa svim promenama, datum i razloge

prestanka rada, pravnog naslednika ukoliko je odre|en); na~in preuzimawa fonda

(od koga, broj upisa u kwigu prijema, fizi~ko stawe arhivske gra|e i stepen o~uva-

nosti ili o{te}ewa); o sme{taju, sre|ivawu i obradi, {ta je iz gra|e publikovano,

kojoj kategoriji kulturnog dobra pripada (izuzetni ili veliki zna~aj). Zatim sle-

di koli~ina arhivske gra|e (kwige i kutije), izraèna brojem inventarnih jedi-

nica i u du`nim metrima. Glavni deo teksta je anotacija arhivske gra|e koja sa-

drì kategorije (vrste) sa vremenskim okvirima. Prvo su navedene kwige, a potom

sumarna sadrìna spisa. Na kraju se nalazi popis obave{tajnih sredstava: sumar-

ni ili analiti~ki inventar, registri uz delovodne protokole, delovodni proto-

koli i drugo. Ukoliko su, na osnovu arhivske gra|e, iz fonda napisani radovi,

stavqen je spisak objavqenih radova.

Na po~etku Vodi~a kroz arhivsku gra|u Me|uop{tinskog istorijskog arhi-

va u Vaqevu nalazi se: istorijat ustanove, sumarni prikaz vrste i koli~ine fondo-

va i zbirki koji se ~uvaju; na~in izrade Vodi~a i wegova {ema; publikacije koje je

objavio Arhiv, i skra}enice.

Na kraju Vodi~a nalazi se: blok ilustracija sa popisom, popis naseqenih

mesta za koja je nadleàn Arhiv, nau~no-obave{tajni aparat (registar fondova, ge-

ografski i imenski registar).

Sre|ena i obra|ena arhivska gra|a dostupna je svim zainteresovanim kori-

snicima u privatno-pravne, nau~no-istraìva~ke, obrazovne i druge svrhe. Pos-

tupak za izdavawe potvrda i uverewa u privatno-pravne svrhe regulisani su

zakonom. Procedura o na~inu kori{}ewa arhivske gra|e u nau~no-istraìva~ke

svrhe propisana je Pravilnikom o kori{}ewu arhivske gra|e u MIAV.

22

A.1. UPRAVA I JAVNE SLU@BE

A.1.2-4. ARHIVSKI FONDOVI DO 1944.14

Ovu grupu ~ine fondovi nastali radom organa uprave koji su delovali na

teritoriji Vaqeva, Mionice, Lajkovca, Uba i Obrenovca. Vremenski raspon gra|e

proteè se od 1839. do 1945. godine. Fondovi su nekompletni, a pojedini, frag-

mentarno sa~uvani. Arhiv ih je preuzimao od pravnih naslednika ukinutog organa,

Arhiva Srbije iz Beograda i Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u [apcu. Neki

fondovi su, u Arhivu, izdvojeni iz arhivske gra|e drugih fondova i zbirke Varia.

Ve}i broj fondova je sre|en i obra|en, a ostali su u fazi sre|ivawa. Za nesre|enu

gra|u kao obave{tajna sredstva sluè delovodni protokoli i popisi arhivske

gra|e.

Arhivski fondovi iste nadle`nosti navedni su po azbu~nom redosledu se-

di{ta stvaraoca fonda. Kao obave{tajna sredstva sluè sumarni inventari,

istorijske bele{ke, kwige (registri i delovodni protokoli) i popisi arhivske

gra|e.

Ova grupa sadrì 14 fondova. Za 11 fondova ura|eni su sumarni inventari.

OKRU@NA NAÊLSTVA

U Srbiji je 1815. zadràna teritorijalna podela na: nahije, kneìne i sela.

Nahije su kasnije promenile naziv u okru`ja. Odlukom Narodne skup{tine o unu-

tra{wem ure|ewu zemqe, iz 1834. godine15

, ustanovqeno je 5 serdarstava: Ra{ko,

Ma~vansko, Podrinsko, Timo~ko i Rasinsko. Vaqevska nahija je bila u sastavu

Ma~vanskog serdarstva sa sedi{tem u [apcu. Serdari su upravqali, kao najvi{i

predstavnici vlasti. Postavqao ih je knez Milo{ iz redova poverqivih qudi.

Sretewskim ustavom, 1835, su ukinuta serdarstva, a zemqa je podeqena na

okru`ja, srezove i op{tine. Ve} slede}e, 1836. godine, u Srbiji su ustanovqene 4

vojne oblasti, glavna zapovedni{tva, na ~ijem ~elu su bili vojni komandanti sa

~inom pukovnika, koji su vr{ili vojnu i civilnu vlast. Vaqevsko okru`je je bilo

u sastavu Drinsko-savskog glavnog zapovedni{tva sa sedi{tem u [apcu.

Ustavom iz 1838. i Ustrojenijem okru`nih na~elstava i glavnim du`nosti-

ma sreskih na~elnika, od 12. maja 1839, u Srbiji je obrazovano 17 okru`ja.16

Okruzi

23

14 Arhivska gra|a ve}ine fondova, koji prema Strukturnoj {emi Vodi~a pripadaju periodizacijama:

od A.1.2. do A.1.4., nemogu}e je fizi~ki razdvojiti zbog koli~ine i obima sa~uvanosti. Pribeglo se

re{ewu grupisawa fondova ovih periodizacija, pod ta~ku: A.1.2-4.

15 Niki}, Fedor: Lokalna uprava u Srbiji u 19. i 20. veku, Geca Kon, Beograd, 1922, str. 13

16 Zbornik zakona i uredaba, kw. I, Beograd, 1840, str. 78

su se delili na srezove, a srezovi na op{tine i sela. Istim zakonom su odre|ene i

du`nosti okru`nih na~elnika. Wihova du`nost je bila da vr{e nadzor nad radom

sreskih na~elnika i da se staraju o javnom redu i miru. Okru`ni na~elnici nisu

bili samostalni u svom radu, bili su pot~iweni centralnoj vlasti. Primali su

nare|ewa od Ministarstva unutra{wih dela i drugih ministarstava. Bili su

du`ni da rade po pitawima vojske, policije, po{te, telegrafa, gra|ewa i odr`a-

vawa puteva i mostova. Ministarstvo finansija je zahtevalo od okru`nih na~el-

stava da vr{e razrezivawe i prikupqawe poreza i prireza, da vode evidenciju o

op{tenarodnim dobrima, da vr{e nadzor nad trgovinom i kori{}ewem ruda i {u-

ma. Od ministra pravosu|a i prosvete dobijali su naredbe u vezi sa radom sudova i

prosvetnih ustanova.

Okru`na na~elstava bila su sastavqena od na~elnika, pomo}nika, pisara i

kazne~eja (blagajnika). Blagajnik je u svom radu bio neposredno odgovoran Minis-

tarstvu finansija.

Na osnovu Ustava iz 1888. godine i Zakona o ure|ewu okruga i srezova, od 1.

jula 1890, okru`na na~elstva su dobila izvesne elemente samouprave. Samoupravni

organi su okru`na skup{tina i stalni okru`ni odbor. ^lanove okru`ne skup{ti-

ne birale su sreske skup{tine. Okru`ni odbor je bio izvr{ni organ ~ije je ~lano-

ve birala okru`na skup{tina. Okru`ni na~elnik je, kao predstavnik dr`avne

vlasti, vr{io nadzor nad radom okru`ne samouprave i imao je pravo da stavi van

snage odluku okru`ne skup{tine ako bi bila protivna ustavu ili nekom zakonu. U

du`nosti okru`nog na~elnika je spadalo i vo|ewe okru`ne kancelarije i ~uvawe

dokumentacije. Kada je, 1894. godine, ukinut Ustav iz 1888. i vra}en Ustav iz 1869. i

Ustrojenije iz 1839, ukinuta je lokalna samouprava.

Okru`na samouprava ponovo je vra}ena 1905. godine, Zakonom o ure|ewu

okruga i srezova.17

Ovaj zakon odre|uje okruge kao politi~ke i nadzorno-adminis-

trativne jedinice. Okruzi su, kao jedinice administrativne podele, ukinuti Vi-

dovdanskim ustavom iz 1921. godine. Zakonom od 26. aprila 1922. godine18

usta-

novqene su oblasti. Umesto Vaqevskog okruga formirana je Vaqevska oblast, sa

sedi{tem u Vaqevu, na ~ijem ~elu se nalazio veliki ‘upan. Oblasti su ukinute

1929. godine, kada su formirane banovine. Podru~je vaqevske oblasti je u{lo u

sastav Drinske banovine, sa sedi{tem u Sarajevu.

Nedi}eva vlada je, u decembru 1941, uvela administrativnu podelu zemqe na

okruge, srezove i op{tine.19

Tako formirana okru`na na~elstva su prestala sa ra-

dom na osnovu „Odluke o ustrojstvu i poslovawu narodnooslobodila~kih odbora i

Skup{tine Demokratske Srbije“ Antifa{isti~ke skup{tine narodnog oslobo|e-

wa Srbije, od 1. decembra 1944. godine.20

24

17 Zakon o ure|ewu okruga i srezova, Beograd, 1905

18 Vodi~ Istorijskog arhiva Beograd, kw. 1, Beograd 1984, str. 46

19 Slu`bene novine br. 136A, od 26. decembra 1941. godine

20 Sl. glasnik Srbije br. 2, od 3. marta 1945

A.1.2-4.1. NA^ELSTVO OKRUGA VAQEVSKOG – VAQEVO

(1839-1944), 1841-1944.

Na~elstvo okruga vaqevskog formirano je na osnovu Ustava iz 1838. i Us-

trojenija o okru`nim na~elstvima i glavnim du`nostima sreskih na~elnika, od

12. jula 1839,21

kao Na~elstvo okru`ja vaqevskog sa sedi{tem u Vaqevu. Okru‘no

na~elstvo, kako se u po~etku zvalo, ~inili su: na~elnik pomo}nik, pisar i blagaj-

nik. Kasnije je promewen naziv u Na~elstvo okruga vaqevskog. Obuhvatalo je srezo-

ve: Kolubarski, sa sedi{tem u Mionici, Podgorski, sa sedi{tem u Kamenici,

Tamnavski, sa sedi{tem u Vaqevu, i Posavski, sa sedi{tem u Ubu. Postojala su sle-

de}a odeqewa: policijsko, kazna~ejeno, sanitetsko i vojno.Osnovna du`nost mu je

bila da vr{i nadzor nad radom sreskih na~elstva, da se stara o javnom redu i miru

i da se suprostavqa hajdu~iji. Po naredbama ministarstava, a naro~ito Pope~i-

teqstva vnutrenih dela u ~ijoj je resornoj nadle`nosti bilo, obavqalo je i ostale

poslove: prikupqawe poreza, vojne poslove, nadzor nad trgovinom, industrijom,

saobra}ajem i poqoprivredom.

Godine 1871, formiran je Vaqevski srez sa sedi{tem u Vaqevu,22

da bi 1890,

bio ukinut i wegova teritorija pripojena Srezu podgorskom.23

Vaqevski srez ob-

novqen je 1896. godine.24

Na osnovu Ustava iz 1888. godine i Zakona o ure|ewu okruga i srezova, od 1.

jula 1890. godine, obavqena je nova administrativna podela na teritoriji Vaqev-

skog okruga i dobija izvesnu samoupravu, koja je ukinuta 1894, a ponovo je vra}ena

1895. godine. Od tada postoje okru`ni odbor i okru`na skup{tina.

Na~elstvo okruga vaqevskog ukinuto je, Zakonom od 26. aprila 1922. godi-

ne,25

koji je donet na osnovu Vidovdanskog ustava, i wegova teritorija je u{la u sas-

tav Vaqevske oblasti sa sedi{tem u Vaqevu. Oblasti su ukinute 1929, kada su for-

mirane banovine kao nove upravne jedinice. Teritorija Vaqevske oblasti je u{la

u sastav Drinske banovine sa sedi{tem u Sarajevu. Banovine su ukinute 1941. godi-

ne, kada su ponovo osnovani okruzi u Nedi}evoj Srbiji.26

Vaqevskom okrugu pri-

pojen je Srez ka~erski, sa sedi{tem u Belanovici, koji je ranije pripadao Ru-

dni~kom okrugu.

Na~elstvo Okruga vaqevskog je ukinuto 1944. godine.

Fond je preuzet od Arhiva Srbije, zapisnikom br. 64/1, od 5. februara 1969.

godine (Kwiga prijema br. 35), i dopuwen je gra|om iz ovog arhiva.

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki. Fond je obra|en i

ura|en je sumarni inventar.

Fond je kategorisan u gra|u od izuzetnog zna~aja.27

Sadr‘i gra|u za period 1841-1944, 7 kwiga, 5 kutija spisa (0,85 m).

25

21 Zbornik zakona i uredaba, kw. I, Beograd 1840, str. 13, 14.

22 Administrativno-teritorijalne promene u NR Srbiji od 1834-1954, Zavod za statistiku Beograd,

Beograd, 1955, str. 15 (u daqem tekstu: Administrativno-teritorijalne promene...)

23 Isto, n. d., str. 26

24 Isto

25 Vodi~ Istorijskog arhiva Beograd, Beograd 1984, str. 40

26 Slu`bene novine br. 136A, od 26. decembra 1941. godine

27 Sl. glasnik SR Srbije br. 18/1979.

Kwige 1852-1906:

– delovodni protokoli 1853, 1873-1881, 1895, 1904, 1906, 4 kw.

– registri 1852, 1861, 2 kw.

– upisna kwiga za oduèwe dràvnog duga 1859, 1 kw.

Spisi 1841-1944:

- op{ta arhiva 1841-1944, 5 kut.

Gra|a sadrì: raspise, uputstva, proklamacije, izve{taje, podatke o gra|e-

wu javnih zgrada, podatke o grupisawu op{tina, o popisu dràvnih imawa, kre-

tawu ~inovnika u slu`bi, ekonomske i statisti~ke izve{taje, imovinsko-pravne i

druge sporove, dozvole za se~u {ume, podatke o izborima, licitacije, spisak paro-

hija i sve{tenika 1914, podatke o snabdevawu stanovni{tva ‘ivotnim namirnica-

ma za vreme Prvog svetskog rata i prikupqawu kowskih i volovskih zaprega za po-

trebe vojske, i podatke o prikupqawu i raspodeli socijalne pomo}i za vreme Dru-

gog svetskog rata.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, registri i delovodni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Miroslav Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka (1870-1903),

MIAV, Vaqevo, 1997, 376

SRESKA NAÊLSTVA

U decembru 1815, Skup{tina je zadràla administrativno-teritorijalnu

podelu na nahije, kneìne i sela.28

Kneìnske knezove je postavqao knez Milo{ i

oni su dobijali platu. Wihove glavne du`nosti su bile razrezivawe i prikupqawe

poreza i odràvawe javnog reda i mira. Od 1830. godine, kneìne se nazivaju kape-

tanijama a knezovi kapetanima. Sretewskim ustavom iz 1835. ustanovqena je pode-

la na okru`ja, srezove i op{tine. Ustavom iz 1838. potvr|ena je ova podela, a 1839.

je donet zakon, Ustrojenije okru`ni na~elstava i glavne du`nosti sreski na~elni-

ka.29

Ovim zakonom su odre|ene du`nosti sreskih na~elnika na odre|enoj terito-

riji. Sresko na~elstvo je predstavqalo organ Ministarstva unutra{wih dela i

staralo se o redu i miru na svojoj teritoriji. Sreski na~elnici su neposredno od-

govorni i pot~iweni okru`nim na~elnicima. Kao nosioci policijske vlasti bi-

li su du`ni da hvataju krivce i da ih {aqu okru`nim na~elnicima sa naznakom

krivice. Nisu imali pravo da se me{aju u crkvene i {kolske poslove. Za vr{ewe

du`nosti sreski na~elnici su raspolagali sa pisarom, blagajnikom i odre|enim

brojem pandura.

Ustavom iz 1888. i Zakonom o ure|ewu okruga i srezova, od 1. jula 1890, uvede-

ni su elementi samouprave. Nosioci samouprave su Sreska skup{tina i Sreski od-

bor, dok je nosilac dràvne vlasti sreski na~elnik. ^lanove Sreske skup{tine su

birali op{tinski odbori. Sreski odbor su ~inili: sreski na~elnik ili wegov

26

28 Niki}, Fedor, n. d., str. 13

29 Zbornik zakona i uredaba, kw. 1, Beograd 1840, str. 78

zastupnik, jedan ~lan Okru`nog odbora i dva ~lana koje je birala Sreska skup{ti-

na. Sreski na~elnik je vr{io nadzor nad radom samouprave i mogao je staviti van

snage odluku Sreske skup{tine ako nije bila u skladu sa ustavom ili nekim zako-

nom. Istim zakonom je izvr{ena nova administrativno-teritorijalna podela ko-

jom je smawen broj srezova i op{tina. Na podru~ju Vaqevskog okruga ukinut je

Vaqevski srez, a wegova teritorija je pripojena Srezu podgorskom. Godine 1896.

ponovo je formiran Vaqevski srez i na podru~ju Vaqevskog okruga postoji 5 srezo-

va: Vaqevski, sa sedi{tem u Vaqevu, Kolubarski, sa sedi{tem u Mionici, Podgor-

ski, sa sedi{tem u Kamenici, Posavski, sa sedi{tem u Obrenovcu, i Tamnavski, sa

sedi{tem u Ubu. Ukazom, od 13. maja 1894, ukinut je Ustav iz 1888, prestao je da vaì

Zakon iz 1890. i vra}eno je na snagu Ustrojenije iz 1839,30

~ime je ukinuta lokalna

samouprava i sreska na~elstva su ponovo organi dràvne vlasti. Novi zakon o lo-

kalnoj vlasti je donet 1898. godine. Ovim zakonom se ustanovquju sreske skup{ti-

ne, ali ne postoji sreski odbor kao oblik izvr{ne vlasti, ~ime je samouprava ogra-

ni~ena.31

Ustavom iz 1903, okruzi i srezovi se odre|uju kao jedinice samouprave.

Po zakonu iz 1905, u okruzima i srezovima postoji dràvna i samoupravna vlast.

Dràvna vlast vr{i nadzor nad samoupravom. Sa izmenama i dopunama iz 1909,

ovaj zakon je vaìo do 1922. godine.

Zakonom o op{toj upravi iz 1922, ustanovqene su oblasti na ~ijem ~elu se

nalazio veliki ùpan. Sreski poglavar je bio neposredni izvr{ilac uprave u

srezu i stajao je pod nadzorom velikog ùpana. Sreske poglavare postavqalo je

Ministarstvo unutra{wih dela. Srezovi su bili samoupravne jedinice sa

statusom pravnih lica. Od organa sreske samouprave imali su Sresku skup{tinu i

Sreski odbor.

Od 1929. do 1941. srezovi vaqevskog kraja su u sastavu Drinske banovine, sa

sedi{tem u Sarajevu.

U periodu od aprila 1941. do 1944, srezovi su pod okupacijskom vlasti, koja

je postavila svoju upravu.

Sreska na~elstva su prestala sa radom na osnovu „Odluke o ustrojstvu i

poslovawu narodnooslobodila~kih odbora i Skup{tine Demokratske Srbije“

odlukom Antifa{isti~ke skup{tine narodnog oslobo|ewa Srbije, od 1. decembra

1944. godine.32

A.1.2-4.2. NAÊLSTVO SREZA KOLUBARSKOG – MIONICA

(1837-1944), 1887-1940.

Na~elstvo sreza kolubarskog je formirano odlukom Dràvnog saveta, od 22.

januara 1837,33

pod nazivom Na~elstvo sreza kolubarskog sa sedi{tem u Mionici.

Obuhvatalo je teritoriju biv{e kneìne i kapetanije kolubarske. Godine 1839, u

27

30 Obave{tewa o ukidawu Ustava iz 1888. i zakona iz 1890, sa~uvana su u fondu Na~elstva Sreza kolu-

barskog.

31 Niki}, Fedor, n. d., str. 13

32 Sl. glasnik Srbije br. 2, od 3. marta 1945

33 Aministrativno-teritorijalne promene..., str. 9.

sastavu Sreza kolubarskog je bilo 68 sela grupisanih u 34 op{tine: Petni~ka, [u-

{ova~ka, Paunska, Belo{eva~ka, Rajkova~ka, Beli}ska, Dra~i}ska, @abarska, Ba-

~eva~ka, Kr~marska, Mrati{i}ska, Ose~anska, Pepeqeva~ka, Ratkova~ka, Pridvo-

ri~ka, Cvetanova~ka, Slavkova~ka, Bre`|anska, Strugani~ka, Berkova~ka, Veli-

{eva~ka, Popadi}ska, Komani~ka, Vrtiglavska, Kqu~ka, Gorwemu{i}ska, Viro-

va~ka, Sankovi}ska, Mioni~ka, Kadinolu~ka i Pa{tri}ska.

Kad je osnovan Vaqevski srez, 23. oktobra 1871, iz Kolubarskog sreza su

izdvojena naseqa: Buja~i}, Deguri}, Dra~i}, @abari, Zarube, Klinci, Kova~ice,

Petnica, Prijezdi} i Ravwe, i pripojeni Srezu vaqevskom. Dra~i} je, 21. januara

1887, vra}en iz Sreza vaqevskog u Srez kolubarski da bi, 1890. godine, bio preme-

{ten u Srez podgorski. Od 1890. godine, nije mewana teritorija Sreza kolubar-

skog. Broj op{tina je smawen 1890. i pove}an 1896. godine.

Srez kolubarski je potpadao pod nadle`nost Okruga vaqevskog. Kada su uki-

nuti okruzi, 1922, na{ao se u sastavu vaqevske oblasti. Od 1929. do 1941, Srez kolu-

barski je u sastavu Drinske banovine, sa sedi{tem u Sarajevu. Od 1941. do 1944, na-

lazi se u Okrugu vaqevskom.

Na~elstvo Sreza kolubarskog je ukinuto 1944. godine.

Fond je preuzet od Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u [apcu, bez za-

pisnika (Kwiga prijema br. 436).

Fond je sa~uvan fragmentarno. Sre|en je hronolo{ki. Fond je obra|en i


Fond je kategorisan u gra|u od velikog zna~aja.34

Sadr‘i gra|u za period 1887-1940, 1 kutija spisa (0,10 m).

Spisi 1887-1940.

Gra|a sadrì: raspise sreskog na~elnika sudovima op{tina, raspise ok-

ru`nog na~elstva, preporuke u vezi kancelarijskog poslovawa, podatke o eviden-

ciji vojnih obveznika, pra}ewu sumwivih lica, sprovo|ewu osu|enih lica, pri-

kupqawu poreza i prireza, sudskim sporovima, naplati dugova, nare|ewa o pri-

kupqawu oru`ja, uverewa, ‘albe, zahteve za naplatu bolni~kih tro{kova, zapi-

snike rada regrutne komisije 1929. godine, letopis {kole u Planinici.

Obave{tajno sredstvo: sumarni inventar.

A.1.2-4.3. NAÊLSTVO SREZA TAMNAVSKOG – UB

(1837-1944), 1876-1929.

Na~elstvo sreza tamnavskog je formirano odlukom Dràvnog saveta, od 22. ja-

nuara 1837,35

kao Na~elstvo sreza tamnavskog sa sedi{tem u Vaqevu. Obuhvatalo je

teritoriju biv{e kneìne tamnavske i kapetanije tamnavske. U sastavu Sreza tam-

navskog, 1839. godine, su bile slede}a op{tine: Sovqa~ka, Vreqanska, Kalinova~ka,

Gvozdenova~ka, Tularska, Trli}ska, Nova~ka, Vukonska, Tvrdojeva~ka, Pambuko-

28

34 Lista arhivske gra|e od velikog zna~aja, Arhiv Srbije, Beograd, 1998.

35 Aministrativno-teritorijalne promene..., str. 9.

va~ka, Druèti}ska, Gologlavska, Brankova~ka, Kote{i~ka, Zabrdi~ka, Babino-

lu~ka, û~u{ka, Popu~anska, Lukava~ka, Diva~ka, Lozni~ka, Klani~ka i Vaqevska.

Op{tina ubska je pripadala Srezu posavskom, a Ub je bio sedi{te istog

sreza.36

Godine 1860, iz Sreza posavskog prelaze u Srez tamnavski: Borak, Brgule,

Jabu~je, Paquvi, Radqevo i Ub, koji postaje sredi{te Sreza tamnavskog. Kad je

formiran Srez vaqevski, 1871, iz Sreza tamnavskog su pripojeni Srezu vaqevskom:

Babina Luka, Brankovina, Divci, Dokmir, Dupqaj, Zabrdica, Jasenica, Klanica,

Kr{na Glava, Loznica, Lukavac i Slatina.37

Godine 1886, Liso Poqe prelazi iz

Sreza posavskog u Srez tamnavski, a Milorci iz Sreza tamnavskog prelaze u Srez

posavski. U januaru 1887, iz Sreza vaqevskog u Srez tamnavski prelaze: Lukavac,

Kr{na Glava i Jasenica. Jo{eva, 1890, prelazi iz Sreza tamnavskog u Srez podgor-

ski. Bajevac, 1891, prelazi iz Sreza podgorskog u Srez tamnavski. Kada je obnovqen

Srez vaqevski, 17. februara 1896, Kr{na Glava i Slatina prelaze iz Sreza tamnav-

skog u Srez vaqevski, da bi, 9. decembra 1896, bile vra}ene u Srez tamnavski. Posle

pomenutih promena, u sastavu Sreza tamnavskog su bile slede}e op{tine: Baje-

va~ka, Bawanska, Brgulska, Vreqanska, Dokmirska, Jabu~ka, Murga{ka, Rubribre-

{ka, Tularska, Nova~ka, Paqu{ka, Pambukova~ka, Takovska i Ubska.

Srez tamnavski je potpadao pod nadle`nost Okruga vaqevskog. Kada su uki-

nuti okruzi, 1922, na{ao se u sastavu vaqevske oblasti. Od 1929. do 1941, Srez tam-

navski je u sastavu Drinske banovine, sa sedi{tem u Sarajevu. Od 1941. do 1944, na-

lazi se u Okrugu vaqevskom.

Na~elstvo Sreza tamnavskog je ukinuto 1944. godine.

Fond je preuzet zajedno sa gra|om Narodnog odbora sreza tamnavskog – Ub,

od Skup{tine sreza Vaqevo, 1959. godine, i 16. aprila 1960, bez zapisnika (Kwiga

prijema br. 263).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je

sumarni inventar.

Fond je kategorisan u gra|u od velikog zna~aja.38

Sadr‘i gra|u za period 1876-1929, 1 kwiga i 5 kutija spisa (0,55 m).

Kwige 1890:

– delovodni protokol 1890, 1 kw.

Spisi 1876-1929:

– op{ta arhiva, 5 kut.

Gra|a sadrì: raspise, izve{taje o razrezivawu i prikupqawu poreza, sta-

tisti~ke izve{taje, ekonomske izve{taje, policijske izve{taje, sudske ispite, deo-

bne presude, poternice za sumwivim licima, uverewa, podatke o gra|ewu puteva,

mostova i {kolskih zgrada, izve{taje o izborima, proglase, objave, priznanice,

kvita.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar i delovodni protokol.

29

36 Isto, str. 16

37 Isto, str. 15


OP[TINE

Op{tine, kao lokalne upravne jedinice, prvi put se pomiwu u Sretewskom

ustavu iz 1835. godine.39

Me|utim, kao osnovne upravne i samoupravne jedinice

dràvne vlasti ure|ene su u Srbiji, na osnovu Turskog ustava, Zakonom o ustroje-

niju ob{tina od 13. jula 1839. godine.40

Po ovom zakonu, one su se delile na tri gru-

pe (klase): beogradska op{tina, varo{ke i seoske op{tine. Razlika me|u wima je

postojala u samom sastavu. I po svom ure|ewu i po du`nostima i zadacima, op{ti-

ne su imale dvojako obele`je: bile su dràvni organi i lokalne organizacije, sa

svojim posebnim organima i po~ecima samoupravnog ‘ivota u Srbiji.

Kao organi dràvne vlasti, op{tine, odnosno wihovi primiritelni sudo-

vi, vr{ili su sudske i policijske poslove. Ove poslove, i poslove lokalne organi-

zacije, vr{ile su preko op{tinskih odbora sastavqenih od zastupnika ~iji je broj

zavisio od grupe kojoj je op{tina pripadala. Bez obzira na klasu sve op{tine su

imale status pravnog lica.

Na ~elu op{tine bio je glavni kmet, odnosno predsednik primiritelnog su-

da kao najvi{a vlast u op{tini.41

U pogledu sudskih funkcija, op{tine su bile

pod nadzorom okru`nih sudova, a u pogledu ostalih du`nosti pod nadzorom sres-

kih na~elnika.

Struktura op{tina je, u periodu od 1838. do 1888. godine, pretrpela krupne

promene. Dono{ewem Uredbe o izboru kmetova, wihovoj plati i du`nostima, od

23. marta 1840,42

izbor kmetova i wihovih zamenika vr{en je u prisustvu sreskih

na~elnika. Od 1848. godine, dato je pravo okru`nim na~elnicima da mogu zbaciva-

ti kmetove i wihove pomo}nike. Uredbom, od 3. aprila 1862, nare|eno je da se od-

bornicima biraju i zamenici.43

Zakon o op{tinama, uz neke izmene i dopune, vaìo je do 24. marta 1866, kada

je zamewen Zakonom o ustrojstvu op{tina i op{tinskih vlasti.44

Ovim zakonom

predvi|ene su dve vrste op{tina: varo{ke i seoske. Wime je znatno pro{irena sa-

moupravna vlast op{tina. Op{tinske poslove vr{i op{tinski zbor, op{tinski

odbor, a primiritelni sud pretvoren je u op{tinski sud. Op{tinski sud se starao

o lokalnim interesima i obavqao odre|ene sudske i upravno-policijske poslove.

Op{tinski odbor imao je od 8 do 32 odbornika izabranih od strane op{tinskog

zbora i bio je kontrolni organ, koji zastupa op{tinske interese i vr{io je nadzor

nad radom op{tinskog suda. Op{tinski zbor ~inili su svi punoletni ~lanovi op-

{tine, odnosno svi koji imaju pravo glasa. U varo{kim op{tinama uslov za u~es-

tvovawe na zboru bio je propisan cenzus potpunog poreza. Prema Zakonu o izmena-

ma i dopunama Zakona o ustrojstvu op{tina i op{tinskih vlasti, od 11. juna 1884,

propisano je da op{tina mora imati najmawe 500 poreskih glava, {to je uslovilo

spajawe op{tina.45

Na osnovu Ustava iz 1888, naredne 1889. godine, donet je nov Za-

30

39 Stanojevi}, St., Narodna enciklopedija SHS, III, Zagreb, 1928, str. 197

40 Zbornik zakona i uredaba (u daqem tekstu: Zbornik), kw. I, Beograd, 1840, str. 94

41 Isto, str. 97

42 Milovanovi}, A.: Op{tina, (Zakoni o op{tinama od 1839. do 1898. godine), prva kwiga, Beograd,

1901, str. 107

43 Stanojevi}, St., Narodna enciklopedija SHS, III, Zagreb 1928, str. 198

44 Zbornik, br. IX, Beograd, 1866, str. 1

45 Isto, br. 40, Beograd, 1884, str 167

kon o op{tinama46

po kojem je smawen cenzus za osnivawe op{tine na 200 poreskih

glava i odre|eno da op{tinski zbor bira i smewuje predsednika, kmetove i wihove

pomo}nike i zamenike. Izvr{ena je dopuna 1898. godine, kada se ponovo uvodi gru-

pisawe mawih u ve}e op{tine. Kmetovi u varo{kim op{tinama postavqaju se

kraqevim ukazom, a u seoskim, ukazom ministra unutra{wih dela.47

Novi Zakon o op{tinama donet je 21. marta 1902. godine48

koji je, sa jednim

prekidom, vaìo do 1933. godine. Po ovom Zakonu op{tine su osnovne upravne i

sudske jedinice. Zadràna je podela op{tina na seoske i varo{ke. Morale su da

imaju najmawe 200 punoletnih gra|ana. U svojim unutra{wim poslovima bile su

samoupravne a kao delovi dràvne celine bile su pod nadzorom dràvnih vlasti.

Op{tinski zbor bio je najvi{i samoupravni organ u op{tini.49

Sazivao ga je op-

{tinski sud, a u izuzetnim slu~ajevima op{tinski odbor i dràvna vlast. Na-

dle`nost zbora bila je izbor predsednika, kmetova i odbornika u op{tinama.

Op{tinski odbor biran je na tri godine i wegova funkcija bila je trojaka:

administrativna, finansijska i privatno-pravna. Op{tinski sud bio je prva ne-

posredna vlast u op{tini koju su sa~iwavali predsednik, dva kmeta i delovo|a.50

Vr{io je sudsku, upravno-policijsku i samoupravnu funkciju.

Predsednik je bio najvi{a izvr{na vlast u op{tini. On je predsedavao op-

{tinskom sudu, odboru i zboru. Kmetovi su bili ~lanovi op{tinskog suda i u isto

vreme su vodili brigu o javnoj bezbednosti i miru u op{tini.

Vrhovnu nadzornu vlast nad svim op{tinama imao je ministar unutra{wih

poslova preko okru`nih na~elnika, odnosno sreskog poglavara. Izvr{ene su izme-

ne i dopune zakona 1903, 1904, a najzna~ajnija je iz 1905. godine, kada je uvedeno taj-

no glasawe za izbor op{tinskih ~asnika.51

U periodu, od kraja 1915. do oktobra 1918, op{tinske uprave postavqale su

okupacijske vlasti.

Zakon o op{tinama, od 14. marta 1933. godine,52

predvi|eno je da teritorija

op{tine ima najmawe 3.000 stanovnika. To je dovelo do pregrupisavawa pojedinih

dotada{wih op{tina. Organi vlasti su op{tinski odbor, op{tinska uprava i

predsednik op{tine. Op{tinsku upravu odre|uje op{tinski odbor. Op{tinski

odbor je biran na tri godine. Op{tina je vr{ila i mesnu policijsku vlast.

Ovim zakonom, samouprava op{tina je bila ograni~ena, dràvni organi su

dobili ve}e pravo nadzora nad radom op{tina. Vaìo je samo za op{tine po seli-

ma i varo{icama. Za gradove, donet je poseban Zakon o gradskim op{tinama, od 22.

jula 1934,53

u kojem su navedeni gradovi na koje se odnosi.

U periodu 1941-1944. godina, op{tinske uprave postavqaju okupacijske

vlasti. Radile su, do pred kraj 1944, kada su zamewene novim vlastima - narodnoo-

slobodila~kim odborima.

31

46 Isto, br. 45, Beograd, 1891, str. 443



49 Stanojevi}, St., Narodna enciklopedija III, Zagreb, 1928, str. 201

50 Isto

51 Isto, str. 199

52 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije br. 85/1933, str. 493

53 Isto, br. 169/1934, str. 413

A.1.2-4.4. OP[TINA BRE@\ANSKA – BRE@\E

(1839-1944), 1886-1941.

Op{tina bre‘|anska, pod nazivom Op{tina Bre‘|e, osnovana je na osnovu

Zakona o ustrojstvu op{tina, od 13. jula 1839. godine, ali je ubrzo ukinuta i pripo-

jena ose~eni~koj op{tini. Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o

ustrojstvu op{tina, od 1866. godine, koji je donet 1884. godine, ponovo je, dve godi-

ne kasnije, osnovana Bre‘|anska op{tina, od sela Bre‘|e, Toli}, Planinica i

Gorwi Lajkovac. U 1903. godini, pridodata su joj sela Ose~enica i Planinica, ali

je ubrzo svedena na sastav iz 1890. godine, u kom je do~ekala i ukidawe.

Op{tina je bila u Srezu kolubarskom u Okrugu vaqevskom.

Fond je preuzet 1954. godine (Kwiga prijema br. 21).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je

sumarni inventar.


Spisi 1886-1941:

– op{ta arhiva 1886-1941, 8 kut.

Gra|a sadr‘i: re{ewa suda, raspise, naredbe, izve{taje, odluke o otvarawu

{kole u Bre‘|u, izve{taje o zdravqu stanovni{tva i stoke, poreska zadu‘ewa, sud-

ske pozive i poternice i drugo.


A.1.2-4.5. OP[TINA GRADA VAQEVA – VAQEVO

(1839-1944), 1879-1944.

Op{tina grada Vaqeva je osnovana 1839. godine, kao varo{ka op{tina.

Pripadala je Srezu tamnavskom, od osnivawa do 23. oktobra 1871. godine, a od tada

do 15. marta 1890. godine, novoosnovanom Vaqevskom srezu. Po ukidawu Vaqevskog

sreza pripala je, do 17. februara 1896. godine, Podgorskom srezu, a potom do uki-

dawa, 1944. godine, Vaqevskom srezu. U sastavu op{tine bila su prigradska sela

Belo Poqe, Kli~evac i Gradac. Kao sedi{te sreza i okruga imala je izuzetnu ulogu

u kulturnom i privrednom ‘ivotu stanovni{tva.

Fond je preuzet u rasutom stawu, bez zapisnika, od Narodnog odbora op{ti-

ne Vaqevo. Mali deo gra|e (za period 1934-1944) preuzet je od Skup{tine op{tine

Vaqevo zapisnikom br. 460/1, od 1. oktobra 1984 (Kwiga prijema br. 17 i 426).

Fond je nepotpun. Sre|en je 1973. godine. Obra|en je i ura|en je sumarni in-

ventar.

Publikovan je deo arhivske gra|e fonda za period 1941-1944. Zbornik gra|e

priredio je @arko Jovanovi} pod naslovom: Gradsko ve}e Op{tine grada Vaqeva

1941-1944, Institut za noviju istoriju, Beograd 2002, 288.

Fond pripada kategoriji arhivske gra|e od velikog zna~aja.54

32


Sadr‘i gra|u za period 1879-1944, 74 kwige i 147 kutija spisa (16,92 m).

Kwige 1890–1944:

– zapisnici sednica odbora op{tina (Gradskog ve}a) 1929-1944, 5 kw.

– delovodni protokoli 1915-1943, 32 kw.

– kwiga odluka gra|evinskog odbora 1936-1940, 1 kw.

– azbu~ne i ne azbu~ne kwige suda op{tine 1912-1913, 2 kw.

– imenika poslovnih kwi‘ica 1939-1944, 2 kw.

– kwiga izdatog oru‘ja 1910, 1 kw.

– kwiga popisa magacina za ishranu 1941-1943, 1 kw.

– dnevnici kase primawa i izdavawa 1890-1902, 6 kw.

– kwige dugovawa 1901-1906, 2 kw.

– prihodnici i rashodnici 1892-1913, 11 kw.

– kwige depozita suda op{tine 1894-1905, 3 kw.

– poreske kwige 1901-1936, 3 kw.

– priznani~ne kwige 1908-1912, 3 kw.

– ekspedicione kwige 1911-1938, 2 kw.

Spisi 1879-1944:

– op{ta i finansijska arhiva 1879-1944, 147 kut.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu op{tinske organizacije, izve{taje, zabrane,

kazne, uba{tiwewa, licitacije; podatke o zidawu zgrada za javne ustanove (kasar-

ne, hirur{kog paviqona 1907.55

); regulacioni plan Vaqeva iz 1900. godine; regula-

ciji obala reka Kolubare i Qubostiwe i gradwi mostova na wima; dokumenta o

gradwi pruge Beograd – Vaqevo i uspostavqawu ‘elezni~kog saobra}aja 1. septem-

bra 1908 (ima podataka i o eksproprijaciji placeva); izgradwi hidrocentrale i

elektri~ne centrale; izvo|ewu radova za ure|ewe zgrada, ulica (prosecawe novih

ulica i kaldrmisawe postoje}ih), vodovoda, gradske telefonske mre‘e, sportskog

igrali{ta i sl.; dokumenta o osnivawu i radu zna~ajnih ustanova, zdravqu stanov-

ni{tva i pojavama zaraznih bolesti, spisak firmi koje }e u~estvovati na Pariskoj

izlo‘bi 1900, spisak ulica i ku}a grada Vaqeva, spiskove esnafa i zanatlija; spis-

kove hotela, kafana i mehana; podatke o akcionarskim dru{tvima; brojne podatke

o kulturnom i privrednom ‘ivotu grada i okoline; dokumenta koja pru`aju celo-

vitu sliku stawa u gradu i okolini tokom Prvog svetskog rata (izve{taji sa boji-

{ta, izbeglicama, rawenicima i rekvirirawu javnih objekata za prihvat raweni-

ka, pojavi tifusa i dr.), prijave ratne {tete, podatke o humanitarnom radu, osni-

vawu Suda dobrih qudi; stawe u gradu i okolini tokom Drugog svetskog rata (za-

htevi Krajs komande u [apcu, dostavqawe podataka o ciganima i Jevrejima, spi-

sak svih mu{kih stanovnika u gradu i zaseocima od 17 do 70 godina, spisak gra|ana

koji su prihvatili izbeglice, licima koja primaju pomo} i sl.), finansijsku do-

kumentaciju i drugo.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar i delovodni protokoli.

33

55 MIAV, Op{tina grada Vaqeva1939-1944; treba napomenuti, da se u ovim objektima, ~uvene „Vaqev-

ske bolnice“, danas nalazi Arhiv i da su zgrade podignute 1907, kut. inv. br. 125, pr. br. 123

Objavqeni radovi:

– Miroslav Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka (1870-1903),

MIAV, Vaqevo, 1997, 376.

– @arko Jovanovi}, Vaqevo pod okupacijom 1941-1944, Institut za noviju

istoriju, Beograd, 2001, 286.

A.1.2-4.6. OP[TINA ZVE^ANSKA – ZVE^KA

(1839–1944), 1903–1906.

Op{tina zve~anska osnovana je na osnovu Zakona o ustrojstvu op{tina, od

13. jula 1839. godine, od sela Zve~ke u Srezu posavskom. U 1864. godini, op{tini je

pridodato selo Belo Poqe, a 1866. godine, op{tina je uve}ana pripajawem sela

Krtinska, Urovci i Ratari. Na osnovu Zakona o op{tinama, od 25. novembra 1889.

godine, od 1890. godine op{tinu ~ini, ponovo, samo selo Zve~ka do wenog ukidawa.

Op{tina je bila u Srezu posavskom u Vaqevskom okrugu.


godine (Kwiga prijema br. 36).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je 1980. godine. Kwige su obra|ene i


Sadr‘i gra|u za period 1903-1906, 7 kwiga (0,40 m).

Kwige 1903-1906:

– rasporedi op{tinskih prireza 1905, 1 kw.

– dnevnici kase za primawe i izdavawe 1903-1906, 5 kw.

– kantarske priznanice 1904, 1 kw.

Gra|a sadr‘i: podatke o op{tinskim prihodima i rashodima.


A.1.2-4.7. OP[TINA VARO[ICE LAJKOVCA – LAJKOVAC

(1908-1944), 1926-1945.

Op{tina varo{ice Lajkovac osnovana je, 1908. godine, za sela Lajkovac i

Rubribrezu i varo{ Lajkovac u Srezu tamnavskom. Op{tina je bila jedan od najve-

}ih ‘elezni~kih centara, u tada{woj Srbiji, pa je zbog toga do‘ivela nagli ra-

zvoj.

Posle okupacije, aprila 1941. godine, postavqena je nova op{tinska upra-

va, od strane okupacijske vlasti. Prestala je sa radom oktobra 1944. godine.

Arhivska gra|a ovog fonda izdvojena je iz zbirke Varia, 1997. godine (Kwiga

prijema br. 429 i 431).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki.

Sadr‘i gra|u za period 1926-1928, 1943-1945, 1 kutija spisa (0,12 m)

Spisi 1926-1928:

– op{ta arhiva 1926-1928, 1943-1945 i finansijska arhiva 1926-1927, 1944, 1 kut.

34

Gra|a sadr‘i: zapisnike odbora op{tine, statut, uputstva i uredbe vi{ih

organa, spiskove slu‘benika i ~asnika, gra|u op{tinskog suda, op{tinskog naro-

dnog suda, presude, raspise, obrazlo‘ewe op{tinskog buxeta, pregled prihoda i

rashoda, tromese~ne i godi{we ra~une, pregled dugova i potra‘ivawa, spiskove

napla}ene putarine, priznanice i dr.

U nedostatku obave{tajnih sredstava slu‘i popis arhivske gra|e.

A.1.2-4.8. OP[TINA OSE^ENI^KA – OSE^ENICA

(1839-1944), 1876-1926.

Op{tina ose~eni~ka osnovana je, 1839. godine, za selo Ose~enicu. Pripada-

la je Srezu kolubarskom. Reorganizacijom op{tine, 1866. godine, u sastav op{tine

u{la su sela: Bre‘|e, Mrati{i}, Bukovac, Kr~mar i Golubac sa sedi{tem u Ose~e-

nici. Ukinuta je 1886. godine i pripojena Bre‘|anskoj op{tini. Od 1905. godine,

postoji kao op{tina za selo Ose~enicu.



Fond je izdvojen iz zbirke Varia, 1997. godine (Kwiga prijema br. 427).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki, 1998. godine. Obra|en

je i ura|en je sumarni inventar.


Spisi 1876-1926.

Gra|a sadr‘i: prepisku, raspise, naredbe, sporove, poreske spiskove, zabra-

ne, popis kase i dr.


A.1.2-4.9. OP[TINA PLANINI^KA – PLANINICA

(1890-1944), 1888-1898.

Op{tina planini~ka je osnovana 1890. godine, na osnovu Zakona o op{tina-

ma, od 25. novembra 1889. godine, od sela Struganika i Planinice. Kratkotrajno je

prestajala sa radom 1903. godine, zbog pripajawa Bre‘|anskoj op{tini. Do uki-

dawa, 1944, bila je u istim okvirima.

Op{tina je bila u Srezu kolubarskom u Vaqevskom okrugu.

Fond je formiran od arhivske gra|e, koja se nalazila u drugim fondovima

ovog Arhiva (Kwiga prijema br. 252).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki, 1980. godine. Obra|en



Spisi 1888-1898:


35

Gra|a sadr‘i: raspise, naredbe, izve{taje, odluke, podatke o bolestima sto-

ke, gorose~ama, popis stanovni{tva, razna uverewa, kazne, zabrane i potvrde, re-

{ewa suda op{tine.


A.1.2-4.10. OP[TINA POPUÂNSKA – POPU^KE

(1839-1944), 1919-1942.

Op{tina popu~anska osnovana je, 1839. godine, za podru~je sela Popu~ke u

Srezu tamnavskom. Ubrzo je pripojena op{tini Lukava~koj.

Ponovo je osnovana 1890. godine za sela Popu~ke, Dupqaj i Jasenicu u Srezu

podgorskom, ali je ponovo reorganizovana, pa od 1901. godine, postoji kao op{ti-

na za selo Popu~ke u Srezu vaqevskom. Zatim je, ponovo, privremeno pripojena op-

{tini Lukava~koj 1903. godine. Posle 1908. godine, neprekidno je postojala kao

op{tina.



Gra|a fonda je izdvojena iz zbirke Varia, 1997. godine (Kwiga prijema br. 428).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki, 1998. godine. Obra-

|en je i ura|en je sumarni inventar.


Spisi 1919-1942:

– poverqiva arhiva 1936-1942. i op{ta arhiva 1919-1941, 1 kut.

Gra|a sadr‘i: uputstva i naredbe vi{ih organa, re{ewa i odluke suda, pre-

dmete krivi~nih i gra|anskih parnica, razne spiskove, pregled buxeta op{tine,

dokumenta o naplati poreza, razni izve{taji, priznanice, ra~une i dr.


A.1.2-4.11. OP[TINA TVRDOJEVA^KA – TVRDOJEVAC

(1839–1944), 1886–1923.

Op{tina tvrdojeva~ka je osnovana 1839. godine, od sela Tvrdojevac i Zviz-

dar, ali je ubrzo pripojena op{tini Trli}.

Ponovo je osnovana 1886. godine, od sela Tvrdojevac, Trli}, Zvizdar, Gvoz-

denovi}, Dokmir i û~uge. Na osnovu izmena Zakona o op{tinama 1890. godine, iz

op{tine su se izdvojila sela Dokmir i û~uge, a 1901. godine, op{tinu su ~inila

sela Tvrdojevac, Gvozdenovi} i Zvizdar.

Op{tina je bila u Srezu tamnavskom u Vaqevskom okrugu. Prestala je sa ra-

dom 1944. godine.

Fond je preuzet 25. januara 1972. godine (Kwiga prijema br. 253).


Sadr‘i gra|u za period 1886-1923, 3 kutije spisa (0,30 m).

36

Spisi 1886-1923.

Gra|a sadr‘i: razna uputstva i izve{taje o zdravqu qudi i stoke, stawu pu-

teva, uverewa i potvrde, zabrane, kazne, podatke o stawu op{tinskih prihoda, re-

{ewa suda op{tine.


A.1.2-4.12. OP[TINA TRLI]SKA – TRLI]

(1839-1944), 1863-1886.

Op{tina trli}ska osnovana je, 1839. godine, od sela Trli}. Ne{to kasnije,

pripojena su joj sela Gvozdenovi}, Zvizdar i Tvrdojevac.

U 1886. godini je ukinuta i pripojena novoosnovanoj op{tini tvrdoje-

va~koj. Ponovo je osnovana 1901. godine od sela Trli}, ukinuta 1902. godine i po-

novo osnovana 1903. godine, od kada radi sve do ukidawa 1944. godine.

Op{tina je bila u Srezu tamnavskom u Vaqevskom okrugu.

Fond je preuzet u dva navrata, zajedno sa arhivskom gra|om Narodnog odbora

sreza tamnavskog – Ub, od Skup{tine sreza Vaqevo, 1959. godine, i 16. aprila 1960,

oba puta bez zapisnika (Kwiga prijema br. 28 i 251).


Sadr‘i gra|u za period 1863-1886, 2 kutije spisa (0,20 m).

Spisi 1863-1886:

– op{ta arhiva, 2 kut.

Gra|a sadr‘i: razna uputstva i naredbe nadle‘nih vlasti, izve{taje o stawu

zdravqa stoke i qudi, stawu useva, razne potvrde, zabrane, kazne, podatake o stawu

op{tinskih prihoda, re{ewa suda op{tine i dr.


OSTALE INSTITUCIJE

A.1.2-4.13. DRINSKA FINANSIJSKA DIREKCIJA VAQEVO –

VAQEVO

(1941-1945), 1941-1945.

Drinska finansijska direkcija Vaqevo sa sedi{tem u Vaqevu osnovana je,

juna 1941. godine,56

Naredbom komesara ministarstva finansija sa ciqem da posre-

duje, organizuje i kontroli{e finansijske poslove pri organima uprave. Proiste-

kla je iz Drinske finansijske direkcije u Sarajevu, ustanove Drinske banovine ko-

ja je postojala od 1929. do 1941. godine sa istim zadacima, ali u drugoj organizaciji

i teritoriji. Poslovala je, skoro kao sve ustanove i ministarstva, na osnovu za-

37

56 „Novo vreme“ br. 36, od 22. juna 1941.

konskih propisa Kraqevine Jugoslavije. Teritorijalno je obuhvatala prostor

vaqevskog, podrinskog, u‘i~kog i deo ~a~anskog okruga, zapravo, teritorije koje

su iz Srbije bile ukqu~ene u Drinsku banovinu. Rad direkcije bio je organizovan

preko nadzorni{tava finansijske kontrole raspore|enih u Vaqevu, [apcu, Lo-

znici, U‘icu i kasnije u Ivawici.

U samoj Upravi bila su dva odeqewa: finansijsko i blagajna. Za svoj rad

Uprava je odgovorala Ministarstvu finansija.

Drinska finansijska direkcija u Vaqevu, prestala je sa radom, na osnovu

odluke Predsedni{tva ASNOS-a, 1. februara 1945. godine,57

koja je prosle|ena

Finansijskom odeqewu ONO Vaqevo. Weno poslovawe preuzela su finansijska

odeqewa pri okru‘nim narodnooslobodila~kim odborima u Vaqevu, [apcu i

U‘icu.

Fond je preuzet od Sreza Vaqevo, 1957. godine, bez zapisnika i u rasutom

stawu (Kwiga prijema br. 259).

Fond je nepotpun. Sre|en je po principu provenijencije, 1980. godine.

Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.



Spisi 1941-1945:

– op{ta arhiva 1941-1945, 11 kut.

– finansijska arhiva 1941-1945, 7 kut.

Gra|a sadr‘i: raspise, odluke, naredbe i uputstva Ministarstva finansija,

godi{we ra~une i preglede, izve{taje, spiskove porodica zarobqenih lica, spis-

kove lica kojima je deqena razna pomo}, spiskove izbeglica, zapisnike o prekr{a-

jima, putne ra~une, platne spiskove, spiskove penzija i invalida.


A.1.2-4.14. NADZORNI[TVO FINANSIJSKE KONTROLE

VAQEVO – VAQEVO

(1929-1945), 1927-1945.

Nadzorni{tvo finansijske kontrole u Vaqevu osnovano je, 1929. godine, na

osnovu Uredbe o organizaciji finansijske struke i slu`be finansijske upravne

vlasti od 20. oktobra 1928. godine.59

Nadzorni{tvo je bilo organizovano od sres-

kih uprava finansijske kontrole koje su grupisane u Glavni odeqak Finansijske

kontrole Vaqevo. Pod tim imenom radilo je, sve do 15. avgusta 1941. godine, kada

mu je promewen naziv u Nadzorni{tvo finansijske kontrole Vaqevo. Sa nadzorni-

38

57 MIAV, Okru‘ni narodni odbor Vaqevo (u daqem tekstu: ONO Vaqevo) - Finansijsko odeqewe,

Naredba na~elnika Finansijskog odeqewa br. 1, u kojoj pi{e: 1. februara 1945. godine izvr{ena je

definitivna likvidacija biv. Drinske finansijske direkcije u Vaqevu, del. br. 67, od 5. februara

1945, kut. inv. br. 28


59 Slu`bene novine Kraqevine SHS br. 244/1928

{tvima sa podru~ja [apca i U‘ica ulazilo je u sastav Drinske finansijske di-

rekcije pod ~ijom upravom i nadzorom je i radilo.

Teritorijalna nadle‘nost se prostirala na teritoriji vaqevskog i delom

u‘i~kog okruga. Nadzorni{tvo je organizovalo rad preko mesnih odeqewa u

Vaqevu, Ubu, Ose~ini, Mionici, Obrenovcu, Kosjeri}u i Zabre‘ju. U Nedi}evoj

Srbiji osnovana su 1941. godine i dva grani~na odeqewa, u Skeli i U{}u. U 1942.

godini, Kosjeri} je pripojen U‘i~kom okrugu, a odeqci su osnovani u Lajkovcu,

Piromanu i Stublinama.

Zadatak Nadzorni{tva je bio da preko odeqaka otkriva i spre~ava krijum-

~arewe raznih, posebno monopolisanih, roba; da spre~ava finansijske i ostale

krivice i da poma‘e organima javne bezbednosti.

Nadzorni{tvo je prestalo sa radom, 15. februara 1945. godine,60

Odlukom

Predsedni{tva ASNOS-a, a poslove Nadzorni{tva preuzelo je Finansijsko

odeqewe Okru‘nog narodnooslobodila~kog odbora u Vaqevu. Poslove odeqewa

preuzeli su poreski odeqci finansijskih odseka u sreskim narodnim odborima.

Fond je preuzet, 1957. godine, u rasutom stawu, bez zapisnika od Sreza

Vaqevo (Kwiga prijema br. 16).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki.


Sadr‘i gra|u za period 1927-1945, 10 kwiga i 4 kutije spisa (0,80 m).

Kwige 1927-1945:


– kwiga deponovawa takse 1927-1940, 1 kw.

– kwiga nadzora – Lajkovac 1940, 1 kw.

– bele{ke o primitku i utro{ku 1943, 1 kw.

– bele{ke o utro{enim objavama za vo‘wu i kredite 1943, 1 kw.

– kwiga prijema amaneta 1942-1943, 1 kw.

– kwiga za predaju amaneta 1943, 1 kw.

Spisi 1930-1945.

Gra|a sadr‘i: zapisnike o krivicama i pregledima, izve{taje, uputstva, ra-

zne ra~une i naloge.

U nedostatku obave{tajnih sredstava slu‘i popis arhivske gra|e i delovo-

dni protokoli.

A.1.5. ARHIVSKI FONDOVI OD 1944.

Ova grupu ~ine fondovi koji su nastali radom Okru`nog narodnog odbora

Vaqevo, sreskih, me|uop{tinskih, op{tinskih i mesnih organa uprave posle 1944.

godine i radom samoupravnih interesnih zajednica od 1974. do 1990. godine, na

39

60 MIAV, ONO Vaqevo - Predsedni{tvo ONO, Odluka Predsedni{tva ASNOSA - Povereni{tvo

finansija, Beograd, br. 1601, od 15. februara 1945, kut. inv. br. 10


podru~ju dana{wih op{tina: Vaqevo, Vaqevska Kamenica, Mionica, Qig, Lajko-

vac, i Ub.

Fondovi su preuzeti od tvoraca i pravnih naslednika u nekompletnom i

nesre|enom stawu.

Najve}i broj fondova je sre|en, a mawi broj je u fazi sre|ivawa.

Fondovi ove grupe razvrstani su po stepenu nadle`nosti, a u okviru iste

nadle`nosti navedeni su po azbu~nom redosledu sedi{ta stvaraoca fonda. Kao

obave{tajna sredstva slu`e kwige registratura (registri, delovodni protokoli,

mati~ne kwige), sumarni i analiti~ki inventari, istorijske bele{ke i popisi

arhivske gra|e. Deo arhivske gra|e pojedinih fondova arhivisti~ki je obra|en i

ura|en je analiti~ki inventar.

Ova grupa ima 102 arhivska fonda, od kojih je za 85 ura|en sumarni inventar.

OKRU@NI NARODNI ODBORI

Na oslobo|enim teritorijama, u toku Drugog svetskog rata, izgra|ivan je

sistem narodne vlasti u vidu narodnooslobodila~kih odbora. Prvi okru‘ni na-

rodnooslobodila~ki odbor formiran je, 7. novembra 1941. godine, u U‘icu. Osno-

va za formirawe i rad narodnooslobodila~kih odbora su: uputstva objavqena u

u‘i~koj „Borbi“ 1941, „Fo~anski propisi“ i drugi dokumenti, doneti od strane

Vrhovnog {taba NOVJ i sa Prvog i Drugog zasedawa AVNOJ-a, kao i propisi

Glavnog narodnooslobodila~kog odbora Srbije, iz prve polovine 1944. godine.62

Pored ovih uputstava i propisa, Predsedni{tvo ASNOS-a donelo je, 1. decembra

1944. godine, "Odluku o ustrojstvu i poslovawu narodnooslobodila~kih odbora i

Skup{tine Demokratske Srbije".63

Odluka je stupila na snagu, 22. decembra 1944,

od kada prestaju da va‘e svi dotada{wi propisi o organizaciji i poslovawu naro-

dnooslobodila~kih odbora.

Odmah po oslobo|ewu Vaqeva, 24. septembra 1944. godine, formiran je

Okru‘ni narodnooslobodila~ki odbor Vaqevo sa sedi{tem u Vaqevu.64

Ve}, u ok-

tobru iste godine, u Vaqevskom okrugu osnovani su sreski, op{tinski i mesni na-

rodnooslobodila~ki odbori, kao osnovne jedinice nove vlasti. Konstituisani su

na na~elima „narodne vlasti“ i imaju zakonodavnu i izvr{nu vlast.

Nadle‘nost i funkcije okru‘nih narodnooslobodila~kih odbora, kao or-

gana vlasti, ~esto se mewala i iz godine u godinu dobijala nove sadr‘aje, {to je bi-

la neminovnost uspostavqawa novog dru{tveno-politi~kog sistema i ubrzanog

posleratnog razvitka. To se mo‘e sagledati i kroz organizacionu strukturu

Okru‘nog narodnog odbora Vaqevo i delovawe i rad wegovih odeqewa.

Dono{ewem Op{teg zakona o narodnim odborima, sredinom 1946,65

preci-

zirani su osnovni principi organizacije i delokruga rada svih stepena narodnih

40

62 Loma, Leposava; Mitra{inovi}, Milorad: Okru‘ni narodni odbor Vaqevo 1944-1947 (istorijska

bele{ka), „Glasnik“ br. 10, MIAV, Vaqevo 1975, str. 126.

63 Sl. glasnik Srbije, br. 2/1945

64 MIAV, ONO Vaqevo, Zapisnici Skup{tine Okru‘nog narodnog odbora Vaqevo, od 24. septembra

1944. do 18. marta 1945, kw. inv. br. 1; Baji}, Dragutin: Konstituisawe Okru‘nog narodnooslobodi-

la~kog odbora u Vaqevu septembra 1944. godine, „Glasnik“ br. 9, MIAV, Vaqevo 1974, str. 37

65 Sl. list FNRJ br. 43/1946.

odbora, naro~ito u oblasti planirawa, poqoprivrede, industrije, trgovine, pro-

svete, finansirawa, socijalnog starawa i zdravstva.

Polaze}i od ovog zakona, okru‘ni narodni odbori uskladili su svoj rad i

organizaciju, doneli normativna akta po kojima su radili nepunih godinu dana,

jer su Zakonom o administrativno teritorijalnoj podeli Narodne Republike

Srbije, od 24. aprila 1947. godine, okru‘ni narodni odbori, kao administrativno

teritorijalne jedinice, ukinuti i prestali sa radom 30. aprila 1947. godine.66

A.1.5.15. OKRU@NI NARODNI ODBOR VAQEVO – VAQEVO

(1944-1947), 1944-1947.

Okru‘ni narodni odbor Vaqevo sa sedi{tem u Vaqevu formiran je, 24. sep-

tembra 1944. godine, kao Okru‘ni narodnooslobodila~ki odbor Vaqevo (u daqem

tekstu: ONO Vaqevo).67

Obuhvatao je administrativnu, teritorijalnu i privrednu

celinu u koju su u{li grad Vaqevo i pet srezova: Vaqevski (Vaqevo), Podgorski

(Vaqevska Kamenica), Kolubarski (Mionica), Tamnavski (Ub) i Posavski (Obre-

novac). U to vreme, celokupni rad ONO Vaqevo bio je usmeren ka podizawu privre-

dnog, socijalnog i kulturnog napretka, a pre svega ka interesima i ciqevima naro-

dnooslobodila~ke borbe.

Tokom 1945. godine, zadaci ONO Vaqevo su pro{ireni, a Op{tim zakonom

o narodnim odborima, od 25. maja 1946. godine,68

precizirani na sprovo|ewe op-

{tih zadataka dr‘avne uprave i politike; na vr{ewe op{te kontrole nad sprovo-

|ewem plana u oblasti industrije i zanatstva, gra|evinarstva, poqoprivrede,

trgovine, prosvete, narodnog zdravqa i socijalnog starawa, finansija i radnih

odnosa; da sprovodi izbore, podsti~e i organizuje u~e{}e naroda u dr‘avnoj upra-

vi i obnovi i izgradwi zemqe, da se stara o ~uvawu i za{titi op{tenarodne imo-

vine; da rukovodi dru{tveno-ekonomskim ‘ivotom i podizawem op{tenarodne

kulture.

Okru‘ni narodnooslobodila~ki odbor Vaqevo promenio je naziv, u prvoj

polovini 1945. godine, u Okru‘ni narodni odbor Vaqevo.69

ONO Vaqevo bio je nadre|eni organ svim odborima (gradskom i sreskim) na

svojoj teritoriji, koji su osnovani oktobra 1944. godine. Imao je Okru‘nu skup-

{tinu koja je brojala od 80 do 120 ~lanova – odbornika iz ~ijeg sastava je biran

Izvr{ni odbor – Predsedni{tvo od 21 ili mawe ~lanova. U sastav Predsedni-

{tva ONO, obavezno su po funkciji, ulazili poverenici odeqewa, zatim predse-

dnik, potpredsednik i sekretar ONO Vaqevo.

41

66 Sl. glasnik NR Srbije br. 17/1947; Mitra{inovi}, Milorad: Formirawe narodne vlasti u vaqev-

skom kraju posle oslobo|ewa 1944. godine, „Glasnik“ br. 9, MIAV, Vaqevo 1974, str. 34

67 MIAV, ONO Vaqevo, Zapisnici Skup{tine Okru‘nog narodnog odbora Vaqevo, od 24. septembra

1944. do 18. marta 1945, kw. inv. br. 1; Baji}, Dragutin, n. d., str. 37

68 Sl. list FNRJ br. 43, od 25. maja 1946

69 MIAV, ONO Vaqevo - Odeqewe za trgovinu i snabdevawe, del. br. 1470, od 28. aprila 1945. (Odluka

o promeni naziva nije sa~uvana, ali sva odeqewa ONO Vaqevo koja su dobila nove {tambiqe, na

wima pi{e: Okru‘ni narodni odbor, pa zatim naziv odeqewa), kut. inv. br. 2

Svoj rad ONO Vaqevo uskla|ivao je prema va‘e}im zakonima, pa je u skladu

sa tim imao statut i druga normativna akta po kojima je radio. ONO Vaqevo imao

je iskqu~ivu nadle‘nost za slede}e poslove: raspu{tao je ni‘e narodne i izvr{ne

odbore; donosio buxet i privredni plan; donosio re{ewa o zakqu~ivawu zajmova;

poni{tavao, ukidao i mewao odluke ni‘ih narodnih odbora; donosio re{ewa o

osnivawu preduze}a i ustanova; donosio Statut ONO i ~itav niz drugih poslova.

Predsedni{tvo ONO Vaqevo bilo je izvr{ni i upravni organ koje je kolek-

tivno rukovodilo svim granama i odeqewima okru‘ne uprave; izvr{avalo nared-

be, uredbe, odluke, re{ewa i uputstva Savezne skup{tine i vlade i Narodne skup-

{tine i vlade NR Srbije.

ONO Vaqevo, kao organ vlasti, postojao je od 24. septembra 1944. godine do

30. aprila 1947. godine, kada je prestao sa radom sa dono{ewem Zakona o adminis-

trativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije.70

U ovom kratkom periodu ONO Vaqevo ~esto je mewao organizacionu struk-

turu, obim i delokrug rada. Radi lak{eg obavqawa posla, u granama dr‘avne upra-

ve, ONO Vaqevo delio se na odeqewa, odeqewa na odseke, prema vrsti poslova u da-

toj grani dr‘avne uprave. Broj odeqewa i odseka odre|ivala je vlada NR Srbije,

koja je osnivala nova, mewala, spajala ili ukidala postoje}a odeqewa i odseke.

Odeqewa, odnosno odseci bili su pod neposrednim rukovodstvom odgovaraju}eg

ministarstva koja su ih i finansirala.

Organizaciona struktura ONO Vaqevo u 1944. i 1945. godini bila je ista,

samo {to su odseci formirani odmah po konstituisawu ONO, po~etkom 1945. pre-

rasli u odeqewa: Predsedni{tvo ONO (ili Op{te odeqewe), Privredno odeqewe,

Poqoprivredno odeqewe, Gra|evinsko odeqewe, Odeqewe za trgovinu i snabde-

vawe, Socijalno odeqewe, Zdravstveno odeqewe, Odeqewe za prosvetu, Personal-

no odeqewe i Finansijsko odeqewe. Odeqewima su rukovodili poverenici, a te-

hni~kim poslovima na~elnici odeqewa. Pored ovih odeqewa radila su: Odeqewe

za unutra{we poslove i Odeqewe za dr‘avnu bezbednost, prvo, kao neposredni or-

gan Ministarstva unutra{wih poslova NR Srbije, a drugo je bilo u nadle`nosti

Saveznog ministarstva unutra{wih poslova. Po~etkom 1945, u okviru Privre-

dnog odeqewa, po~eo je da radi Odsek uprave narodnih dobara, a krajem iste godine

radi samostalno pod nazivom Odsek zemaqske uprave narodnih dobara. Da bi

izvr{avao postavqene zadatke iz domena pojedinih grana dr`avne uprave ONO

Vaqevo imao je pravo da osniva stalne ili povremene komisije ili neka druga te-

la. Tako su, samo u 1945. godini, pri ONO Vaqevo radile: Komisija za ratnu {te-

tu, Komisija za konfiskaciju imovine, Komisija za oduzimawe ratne dobiti i

Povereni{tvo za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a. Na ini-

cijativu ONO Vaqevo pri okru‘nim odborima su konstituisani okru`ni na-

rodni sudovi.71

Na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, od 28. maja 1946. godine, do-

net je Statut ONO Vaqevo po kojem je definisana unutra{wa organizacija odbora:72

42

70 Sl. glasnik NR Srbije br. 17, od 24. aprila 1947. godine

71 MIAV, ONO Vaqevo - Predsedni{tvo ONO, Zapisnik o konstituisawu Okru‘nog narodnog suda u

Vaqevu, 15. januara 1945. godine, kut. inv. br. 3

72 Isto, Predsedni{tvo ONO, Statut ONO 1946, kut. inv. br. 6

– Odeqewe za op{te poslove (i daqe je imalo {tambiq i pe~at: Pred-

sedni{tvo ONO) sastojalo se pet odseka: personalni, administrativ-

no-pravni, za cene, slu‘bu pravne pomo}i i centralnu arhivu.

– Odeqewe za privredu sa odsecima za: industriju, rudarstvo, zanatstvo i

zanatske proizvo|a~ke zadruge.

– Poqoprivredno odeqewe sa odsecima za: ratarstvo, sto~arstvo, vo}ar-

stvo i vinogradarstvo, agrarnu reformu, veterinarstvo i {umarstvo.

– Odeqewe za trgovinu i snabdevawe imalo je tri odseka: za trgovinu, otkup

i racionirano snabdevawe.

– Odeqewe za prosvetu imalo je odseke za: osnovnu nastavu, sredwu nastavu i

narodno prosve}ivawe.

– Odeqewe za finansije delilo se na: odsek za ra~unovodstvo i porez i

odsek za neposredne poreze.

– Socijalno odeqewe imalo je odseke: za socijalno starawe i za{titu dece

matere i mlade‘i; za socijalnu pomo} porodicama mobilisanih ili

poginulih boraca i porodicama ‘rtava fa{isti~kog terora i starawe o

invalidima i odsek za stambena pitawa.

– Zdravstveno odeqewe u svom sastavu imalo je dva odseka i pet zdrav-

stvenih ustanova: administrativno-finansijski i sanitarno-epi-

demiolo{ki, a od ustanova: Okru‘nu bolnicu, Okru‘nu ambulantu, An-

tituberkulozni dispanzer, Okru‘nu sanitarno-epidemiolo{ku stanicu

i Okru‘ni sanitarni inspektorat.

– Gra|evinsko odeqewe: op{ti gra|evinski odsek, odsek za projektovawe i

nadzor i administrativno planski odsek.

– Odsek narodne imovine.

– Personalno odeqewe.

– Odeqewe za radne odnose obrazovano je, tek 18. juna 1946. i imalo je tri

odseka: odsek higijensko-tehni~ke za{tite (inspekcija rada), odsek za uzdi-

zawe kadrova, evidenciju i plansku raspodelu radne snage i op{ti odsek.

– Planska komisija radila je sa ~etiri odseka: za planirawe; za

proizvodwu, finansije, promet, socijalnu za{titu i kulturu; za kontrolu

i statisti~ki odsek.

– Odeqewe za unutra{we poslove bilo je organ Ministarstva unutra{wih

poslova NR Srbije i pod wegovim neposrednim rukovodstvom, a Odeqewe

za dr‘avnu bezbednost bilo je u nadle‘nosti Saveznog ministarstva

unutra{wih poslova. Oba odeqewa, iako su u‘ivala samostalnost u

okviru ONO Vaqevo, bila su du‘na da izvr{avaju sva nare|ewa ONO, ako

su u skladu sa nare|ewima pomenutih ministarstava.

Do promena u unutra{woj organizaciji ONO Vaqevo do{lo je, krajem 1946.

i po~etkom 1947. godine, {to se nije bitnije odrazilo, kako na rad samih odeqewa

tako ni na sve ukupnu delatnost ONO Vaqevo.

Zakonom o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od 21. apri-

la 1947. godine, ONO Vaqevo prestao je sa radom 30. aprila 1947. godine.73

43


Fond je preuzet, 1959. godine, u nesre|enom stawu od biv{eg Sreskog naro-

dnog odbora Vaqevo – Vaqevo, bez zapisnika (Kwiga prijema br. 32).

Fond je nepotpun.

U 1973. godini izvr{ena je klasifikacija arhivske gra|e na odeqewa, a u

okviru odeqewa hronolo{ki. Od 1984. godine, obavqa se kontinuirano sre|ivawe

i obrada arhivske gra|e odeqewa i odseka ONO Vaqevo, po principu slobodne

provenijencije. Najve}i deo arhivske gra|e sre|en je po principu provenijencije

(delovodnoj oznaci), a deo po principu slobodne provenijencije (tematski).

Pojedine tematske celine, prema proceni zna~aja arhivske gra|e, u Odseku narodne

imovine, Poqoprivrednom odeqewu (Odsek agrarne reforme), Odeqewu za prosve-

tu – analiti~ki su obra|ene. Za Odsek narodne imovine ura|en je azbu~ni registar

lica kojima je oduzeta imovina po osnovu konfiskacije. Sumarni inventar je u

toku izrade.

Fond pripada kategoriji arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja.74

Sadr‘i gra|u za period 1944-1947, 124 kwige i 138 kutiju spisa (16,50 m).

PREDSEDNI[TVO ONO (Op{te odeqewe)


Kwige 1944-1947:

– registar Predsedni{tva ONO za 1945, 1 kw.

– registar Op{teg odeqewa ONO za 1947, 1 kw.

– poverqivi delovodni protokol 1945-1946, 1 kw.


– ekspediciona kwiga Op{teg odeqewa ONO 1947, 1 kw.

Spisi 1944-1947:


Gra|a sadr‘i: naredbe, raspise i uputstva ministarstava i vlade NR Srbije

o organizaciji i radu narodnih odbora; zapisnike sa sednica Skup{tine ONO i

Izvr{nog odbora ONO Vaqevo, SNO-a i pripadaju}ih odeqewa i odseka;

izve{taje o radu (godi{we i mese~ne) Izvr{nog odbora ONO Vaqevo, SNO-a i

pripadaju}ih odeqewa i odseka; odluke o osnivawu Okru‘nog narodnog suda i

sreskih narodnih sudova i imenovawu sudija, o osnivawu preduze}a u Vaqevskom

okrugu; podatke o preduze}ima, mlinovima, zadrugama, otkupnim stanicama;

podatke o radu Komisije za ratnu {tetu (prijave ratne {tete), Komisije za konfis-

kaciju imovine i podatke o konfiskovanoj imovini, podatke o radu sreskih pove-

reni{tava za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a (podaci o broju

ubijenih, logora{a i zarobqenika po srezovima Vaqevskog okruga); spiskove:

izbeglica, izbeglica dece i ratne siro~adi; lica koja su se vratila iz zarobqeni-

{tva, okru‘nih odbornika, zaposlenih i wihove karakteristike (raznih struka i

zanimawa); preglede upisanih i brisanih bira~a u bira~ke spiskove i drugo.

44

74 Sl. glasnik SR Srbije br. 18/1979. i Sl. glasnik Republike Srbije br. 42/1998.

ODEQEWE ZA PRIVREDU


Kwige 1944-1946:

– registar Privrednog odeqewa za 1946, 1 kw.


– ekspediciona kwiga Privrednog odseka ONOO 1944-1945, 1 kw.

Spisi 1944-1947:


Gra|a sadr‘i: uputstva ASNOS-a o na~inu organizovawa i radu Privre-

dnog odeqewa i wegovoj reorganizaciji, naredbe i odluke Ministarstva indus-

trije i rudarstva NR Srbije o obnovi poru{enih preduze}a, naredbe o sprovo|ewu

akcija prikupqawa sekundarnih sirovina, uputstva o na~inu izdavawa dozvola za

rad industrijskih preduze}a; podatke o industrijskim i zanatskim preduze}ima,

elektri~nim centralama, mlinovima i strugarama, rudnicima, stru~nim {kolama

u Vaqevskom okrugu (podaci sadr‘e: pravila, izve{taje o radu, buxete, broj i spis-

kove zaposlenih i drugo); zapisnike, odluke i spiskove konfiskovanih preduze}a i

zanatskih radwi; spiskove zaposlenih i podatke o zaposlenim ratnim zarobqeni-

cima; prijave ratne {tete na industrijskim preduze}ima; re{ewa i dozvole za rad

zanatskih radwi; sve o otkupu, nabavci i raspodeli (rad Komisije za otkup: plano-

vi otkupa, pregledi o otkupu ‘itarica, sto~ne hrane, stoke, mesa i masti i drugo),

proizvodne planove preduze}a, predloge buxeta, platne spiskove i drugo.

POQOPRIVREDNO ODEQEWE

Sadr‘i gra|u za period 1944-1947, 31 kwiga, 9 kutija spisa (2 m).

Kwige 1944-1947:

– delovodni protokol Privrednog odseka – poqoprivredna sekcija

1944-1945, 1 kw.

– delovodni protokoli Poqoprivrednog odeqewa 1945-1947, 29 kw.

– kwiga telegrama Poqoprivrednog odeqewa 1945-1946, 1 kw.

Spisi 1944-1947:


Gra|a sadr‘i: raspise – naredbe Komande vaqevskog vojnog podru~ja o snab-

devawu hranom NOV i POJ; raspise i uputstva Ministarstva poqoprivrede NR

Srbije o organizaciji i delokrugu poslovawa Poqoprivrednog odeqewa; go-

di{we i mese~ne izve{taje o radu Poqoprivrednog odeqewa i sreskih poqopriv-

rednih odseka; zapisnike sa zadru‘nih konferencija i izve{taje o radu poqopriv-

rednih zadruga i dr‘avnih vo}nih rasadnika; podatke o poqoprivrednim dobrima

i poqoprivrednim stanicama, gajewu odre|enih poqoprivrednih kultura, radu

veterinarskog odseka (izve{taji o suzbijawu i kretawu sto~nih zaraza, radu vete-

45

rinarskog kursa, spiskove veterinara u Vaqevskom okrugu), radu agrarnog odseka

(uputstva o primeni Zakona o agrarnoj reformi, utvr|ivawe objekata agrarne re-

forme – biv{i vlasnici, podaci o imovine koja se oduzima i predmeti za pojedina

lica); spiskove poqoprivrednih stru~waka, poqoprivrednih ma{ina, vodenica,

mlinova, su{ara, magacina; setvene planove za ‘itarice i industrijsko biqe; pre-

glede ukupnih poqoprivrednih povr{ina (obra|enih, neobra|enih i pod {umom),

vrste i broja stoke, otkupa stoke (kupqene, rekvirirane i zaplewene), otkupa mesa

i masti; cenovnike ‘ivotnih namirnica u Vaqevu i po srezovima Okruga i drugo.

ODEQEWE ZA TRGOVINU I SNABDEVAWE


Kwige 1945-1947:

– registar Odeqewa za trgovinu i snabdevawe 1946, 1 kw.


– dnevnik Odeqewa za trgovinu i snabdevawe (Odbor za ishranu) 1946-1947,

1 kw.

– amanetnici Odeqewa za trgovinu i snabdevawe 1945-1947, 2 kw.

Spisi 1944-1947:


Gra|a sadr‘i: raspise i uputstva Ministarstva trgovine i snabdevawa NR

Srbije; izve{taje o radu Odeqewa, bankarskih ustanova, nabavno-prodajnih zadru-

ga; zapisnike sa skup{tina zanatskih zadruga i strukovnih trgova~kih udru‘ewa;

podatke o zemqoradni~kim i radni~ko-slu‘beni~kim nabavno-potro{a~kim za-

drugama, magacinima i skladi{tima, brojnom stawu radnika i poslovima koje ra-

de, snabdevenosti prehrambenim artiklima i kretawu cena na tr‘i{tu; spiskove

gostionica, kafana, zadruga i udarnika; tabelarne preglede izvr{enog razreza,

otkupa (‘itarica i drugih ‘ivotnih namirnica); planove otkupa i snabdevawe;

odluke i dozvole o otvarawu i zatvarawu trgovinskih radwi; personalna dosijea i

platne spiskove zaposlenih u Odeqewu i drugo.

ODEQEWE ZA PROSVETU

Sadr‘i gra|u za period 1944-1947, 20 kwiga i 15 kutija spisa (2 m).

Kwige 1944-1947:

– registar Prosvetnog odeqewa ONO za 1946, 1 kw.

– poverqivi delovodni protokoli 1945-1946, 2 kw.


– spisak osobqa Kulturno-prosvetnog odseka (Mati~na kwiga zaposlenih)

1944, 1 kw.

– kwiga u~iteqa slu{alaca Pedago{ko-politi~kog te~aja u Vaqevu 1945, 1 kw.

– kwiga – popis nepismenih u Okrugu vaqevskom 1945, 1 kw.

46

– predavawa i priredbe Kulturno-prosvetnog odseka u Vaqevu i Vaqevskoj

Kamenici 1945, 2 kw.

– inventar stvari Prosvetnog odeqewa 1947, 1 kw.

– kontrolnici kredita 1945-1946, 3 kw.

– amanetnik Prosvetnog odeqewa 1945-1947, 1 kw.

– ekspedicione kwige 1945. i 1947, 2 kw.

Spisi 1944-1947:


Gra|a sadr‘i: raspise i uputstva Ministarstva prosvete NR Srbije za orga-

nizaciju i rad prosvetne slu‘be; godi{we i mese~ne izve{taje o radu Odeqewa za

prosvetu i odseka po srezovima; izve{taje o radu odseka za narodno prosve}ivawe

(analfabetski te~ajevi, kursevi, predavawa i priredbe, prosvetni te~ajevi, bios-

kopi i wihov repertoar, proslava {kolske slave – Savindana, poha|awe verske

nastave i drugo), izve{taje o radu odseka za osnovne i sredwe {kole na teritoriji

Vaqevskog okruga ({kolska zgrada, nastava, nastavno osobqe, broj odeqewa, u~e-

nika, o pri~iwenoj ratnoj {teti), izve{taje {kolskih instruktora o pregledu ra-

da {kola; podatke o |a~kim kuhiwama, internatima, kwi‘nicama i ~itaonicama,

kwi‘arama, pozori{tima, bioskopima, kulturno-umetni~kim dru{tvima; nastav-

ne planove i programe (na pr. skra}eni {kolski program za {k. 1944/45); odluke o

otvarawu progimnazija u Vaqevskom okrugu; podatke i karakteristike u~iteqa i

nastavnika; statisti~ke obrasce [-0/4-1 za osnovne {kole (seoske i gradske),

sredwe {kole, specijalne {kolske, pomo}na odeqewa i zabavi{ta; platne spisko-

ve prosvetnih radnika i drugo.

ODEQEWE ZA FINANSIJE


Kwige 1944-1947:

– registar Finansijskog odeqewa ONO 1945, 1 kw.

– delovodni protokoli 1945, 3 kw.

– glavne kwige 1945-1947, 2 kw.

– Okru‘ni i depozitni partijalnik 1945-1947, 2 kw.

– Dr‘avni dnevnik Finansijskog odeqewa ONO 1946-1947, 1 kw.

– dnevnici blagajne 1944-1947, 5 kw.

– kontrolnik kredita 1945-1947, 5 kw.

– prihodnik Finansijskog odeqewa ONO 1945-1947, 1 kw.

– rashodnik Finansijskog odeqewa 1945-1946, 1 kw.

– evidencije uplata i isplata 1946-1947, 5 kw.

– kwiga za prijem amaneta ONO 1945-1947, 1 kw.

Spisi 1944-1947:


47

Gra|a sadr‘i: prihodnike ostvarene od dr‘avnih prihoda (zbirno od pre-

duze}a, zadruga, poreza, taksi i drugog), prometne dnevnike, preglede izvr{enih

isplata po srezovima Vaqevskog okruga (platni spiskovi zaposlenih u ONO

Vaqevo i po srezovima u dr‘avnim ustanovama), predloge buxeta, buxete, ispla}e-

ne pomo}i porodiqama ~iji se hranioci nalaze u JA i u zarobqeni{tvu; ispla}ene

pomo}i porodicama boraca i ‘rtvama fa{isti~kog terora, penzije i drugo.

SOCIJALNO ODEQEWE


Kwige 1944-1947:

– poverqivi delovodni protokol 1946, 1 kw.



– kontrolnik potro{nog materijala 1945-1947, 1 kw.

– ekspedicione kwige 1944-1947, 2 kw.

Spisi 1944-1947:


Gra|a sadr‘i: naredbe, raspise i uputstva ASNOS-a i Ministarstva za so-

cijalnu politiku o zadacima i organizaciji Socijalnog odeqewa na sprovo|ewu

socijalne politike; zapisnike sa konferencija Socijalnog odeqewa; godi{we i

mese~ne izve{taje o radu Socijalnog odeqewa i sreskih socijalnih odseka, izve-

{taje o ratnoj {teti; spiskove palih boraca, ubijenih politi~kih radnika, ubije-

nih u koncentracionim logorima, ubijenih od strane ~etnika, ratnih zarobqeni-

ka, invalida i izbeglica i spiskove o ispla}enoj pomo}i porodicama za navedene

kategorije (za Vaqevski okrug i po srezovima), spiskove dru{tava koja su se bavila

socijalnim starawem od 1918. do 1941, spiskove zaposlenih; podatke o de~jim domo-

vima za ratnu siro~ad i socijalno ugro‘enu decu; podatke o ekonomsko-socijalnom

polo‘aju radnika u Vaqevskom okrugu; re{ewa o raspodeli stanova; preglede o

raspodeli UNRA robe; popuwene upitnike o ustanovama de~je za{tite; buxet, plan

buxeta, platne spiskove i drugo.

ZDRAVSTVENO ODEQEWE


Kwige 1945-1947:



– dnevnik izdavawa 1945-1947, 1 kw.


– kontrolnik osobqa 1945-1946, 1 kw.

– inventar Zdravstvenog odeqewa 1947, 1 kw.

– ekspediciona kwiga 1947, 1 kw.

48

Spisi 1944-1947:


Gra|a sadr‘i: raspise i uputstva ASNOS-a i Ministarstva za narodno

zdravqe; godi{we i mese~ne izve{taje o radu Zdravstvenog odeqewa i sreskih

zdravstvenih odseka; podatke i izve{taje o radu svih zdravstvenih ustanova na te-

ritoriji Vaqevskog okruga (Okru‘noj bolnici, ambulantama, apotekama); izve-

{taje o broju obavqenih pregleda, broju obolelih i vrstama oboqewa stanovnika

Vaqeva i vaqevskog kraja, izve{taje o organizovawu i odr‘avawu kurseva zdrav-

stvenog prosve}ivawa i kurseva za bolni~are, statisti~ke izve{taje o kretawu za-

raznih bolesti u Vaqevskom okrugu i saradwi sa susednim okruzima u vezi

pra}ewa kretawa zaraznih bolesti, personalna dosijea zdravstvenih radnika i

spiskove zaposlenih, platne spiskove i drugo.

GRA\EVINSKO ODEQEWE

Sadr‘i gra|u za period 1945-1947, 1 kutija (0,10 m).

Spisi 1945-1947:


Gra|a sadr‘i: uputstva i naredbe Ministarstva gra|evine NR Srbije za rad

Gra|evinskog odeqewa, podatke o stawu objekata (mostova) na putevima u Vaqev-

skom okrugu, podatke o popravci privatnih i javnih gra|evinskih objekata u

Vaqevskom okrugu, spisak zaposlenih u Gra|evinskom odeqewu, spisak gra|evin-

skih in‘ewera, arhitekata i gra|evinskih tehni~ara u Vaqevskom okrugu, re{ewa

o postavqawu radnika, mese~ne predloge buxeta i drugo.

ODSEK NARODNE IMOVINE


Spisi 1944-1947:


Gra|a sadr‘i: raspise i uputstva Zemaqske uprave narodnih dobara NR

Srbije; godi{we i mese~ne izve{taje o radu Odseka narodne imovine i referata po

srezovima Vaqevskog okruga, presude i odluke Ve}a vojnog suda u Vaqevu za kon-

fiskaciju nepokretne i pokretne imovine lica osu|enih kao narodni neprija-

teqi, odluke sreskih narodnih sudova o konfiskaciji imovine, zapisnike komisi-

ja za konfiskaciju imovine, spiskove lica kojima je konfiskovana imovina u

vaqevskom okrugu po srezovima, spiskove konfiskovanih poqoprivrednih doba-

ra, zgrada i placeva; odluke, zapisnike i izve{taje o konfiskaciji preduze}a, ru-

dnika, ciglana, crepana, mlinova, ko‘ara, bioskopa, hotela, zanatskih radwi i

drugo; kartone za Kartoteku lica osu|enih na konfiskaciju imovine po srezovima

Vaqevskog okruga (844 kartona) i drugo. Za 104 lica formirani su kompletni pre-

dmeti (presuda, odluka, zapisnik), a za 1040 lica, ura|en je azbu~ni registar.

49

PERSONALNO ODEQEWE

Sadr‘i gra|u za period 1945-1947, 4 kwige, 10 kutija spisa (1,2 m).

Kwige 1945-1947:

– registri 1946-1947, 2 kw.


– ekspediciona kwiga 1945-1946, 1 kw.

Spisi 1945-1947:

– op{ta arhiva 1945-1947, 10 kut.

Gra|a sadr‘i: re{ewa o postavqewu, preuzimawu, preme{taju i otkazu na

slu‘bu zaposlenog osobqa u Vaqevskom okrugu, karakteristike za lica koja su u

dr‘avnoj slu‘bi (po strukama); izve{taje Personalnog odeqewa upu}ene minis-

tarstvima NR Srbije o potrebnim slu‘benicima (poqoprivrednicima, pravni-

cima, trgovcima...); obave{tewa o odr‘avawu kurseva za razna zanimawa i spisko-

vi lica koji su upu}eni na iste; molbe za prijem u slu‘bu, razna uverewa i drugo.

ODEQEWE ZA RADNE ODNOSE


Kwige 1946-1947:

– registar uz delovodni protokol 1946-1947, 1 kw.

– registar krivi~nih predmeta 1946-1947, 1 kw.

– delovodni protokol Odeqewa za radne odnose 1946 – 1947, 3 kw.

Spisi 1946-1947:


Gra|a sadr‘i: odluku ONO Vaqevo o formirawu Odeqewa za radne odnose;

naredbe i uputstva Ministarstva rada NR Srbije o organizaciji i nadle‘nosti

Odeqewa, prihvatawu iseqenika, povratnika, zapo{qavawu ratnih vojnih invali-

da i invalida, o preduzimawu mera za spre~avawe nesre}a na poslu, uputstva o pri-

meni zakona i raznih uredbi o socijalnom osigurawu radnika i primeni kaznenih

odredbi u slu~aju kr{ewa ovih propisa; podatke o broju zaposlenih po strukama u

Vaqevskom okrugu, o standardu radnika, problemima radne snage; spiskove udarni-

ka, izve{taje o radu stru~nih {kola i internata za u~enike u privredi, ugovore o

u~ewu izme|u poslodavaca i u~enika, dozvole za obavqawe zanatskih radwi i drugo.

PLANSKA KOMISIJA


Spisi 1946-1947:


50

Gra|a sadr‘i: zapisnike Planske komisije za izbor zemqi{ta za gradwu

objekata po investicionom planu za 1947. godinu, izve{taje o kretawu stanovni-

{tva u Vaqevskom okrugu, uputstva o kreditirawu preduze}a, plan snabdevawa

gra|evinskim materijalom za izvr{ewe plana investicione izgradwe, bilans mak-

simalne proizvodwe lokalnih preduze}a u gra|evinskom materijalu i potrebnog

pogonskog materijala i radne snage.

ODEQEWE UNUTRA[WIH POSLOVA


Spisi 1944-1946:


Gra|a sadr‘i raspise i uputstva Ministarstva unutra{wih poslova NR

Srbije o organizaciji i nadle‘nosti Odeqewa unutra{wih poslova (uputstva o

izdavawu uverewa o dr‘avqanstvu, dozvola za putovawe, upotrebi pe~ata i {tam-

biqa, uverewa o nacionalnoj ispravnosti...), godi{we izve{taju o radu Odeqewa,

podatke o organizovawu vatrogasne slu‘be, zapisnike sa saslu{awa gra|ana, spis-

kove i karakteristike slu‘benika u dr‘avnim slu‘bama i zaposlenih u narodnoj

miliciji, re{ewa o preuzimawu i otpu{tawu iz slu‘be, podatke o zavr{enom kur-

su za milicionare i drugo.


Objavqeni radovi:

– Dragutin Baji}: Konstituisawe Okru‘nog narodnooslobodila~kog odbora

u Vaqevu septembra 1944. godine, „Glasnik“ br. 9, MIAV, Vaqevo 1974, 37

– Milorad Mitra{inovi}: Formirawe narodne vlasti u vaqevskom kraju po-

sle oslobo|ewa 1944. godine, „Glasnik“ br. 9, MIAV, Vaqevo 1974, str. 34

– Loma Leposava i Milorad Mitra{inovi}: Okru‘ni narodni odbor

Vaqevo 1944-1947. - istorijska bele{ka, „Glasnik“ br. 10, MIAV, Vaqevo

1975, str. 126

– Sneàna Radi}: Prilog prou~avawu unutra{we organizacije i zadataka

Okru`nog narodnog odbora u Vaqevu (1944-1947) na osnovu arhivske gra|e

Odeqewa za trgovinu i snabdevawe, „Glasnik“ br. 20-21, MIAV, Vaqevo,

1986, str. 133

– Sneàna Radi}: Socijalno odeqewe Okru`nog narodnog odbora u Vaqevu,

„Glasnik“ br. 22, MIAV, Vaqevo 1987, str. 115

– Sneàna Radi}: Prilog prou~avawu privrednog razvoja biv{eg Okruga

vaqevskog 1944-1947. godina - na osnovu arhivske gra|e Odeqewa za privredu

Okru`nog narodnog odbora Vaqevo, „Glasnik“ br. 25, MIAV, Vaqevo 1990,

str. 137

– Sneàna Radi}: Okru`ni narodni odbor Vaqevo (1944-1947), Odsek narodne

imovine - prilog za istorijsku bele{ku, „Glasnik“ br. 26-27, MIAV,

Vaqevo 1992, str. 112

51

– Sneàna Radi}: Poqoprivredno odeqewe 1944-1947. (Prilog za istorijsku

bele{ku ONO Vaqevo 1944-1947), „Glasnik“, br. 28-29, MIAV, Vaqevo,

1995, str. 189

– Sneàna Radi}, Kulturno-prosvetne prilike u Vaqevskom okrugu

1944-1947 (Na osnovu arhivske gra|e Odeqewa za prosvetu ONO Vaqevo

1944-1947), „Glasnik“, br. 30, MIAV, Vaqevo 1996, str. 187

– Sneàna Radi}, Fond: ONO Vaqevo (1944-1947), Odeqewe za radne odnose

1946. i 1947. godina, „Glasnik“ MIAV, br. 31, Vaqevo 1997, str. 274

– Sneàna Radi}: @ivi qudi na platnu, Bioskopi u vaqevskom kraju i wihov

repertoar 1944-1946, Kolubara - veliki narodni kalendar za prostu 2001,

11. kwiga, IP „Kolubara“, Vaqevo 2001, str. 103

– Sneàna Radi}: Konfiskacija imovine u Vaqevskom okrugu 1944-1946,

MIAV, Vaqevo 2002, 264

– Grupa autora: Puls varo{i - prilozi za monografiju Obrenovca, Biblioteka

„Vlada Aksentijevi}“ Obrenovac, Beograd 2004, (Sneàna Radi}:

Konfiskacija imovine na podru~ju Obrenovca 1944-11946, str. 113-122)

ME\UOP[TINSKE REGIONALNE ZAJEDNICE

Teritorijalna decentralizacija organa vlasti i preno{ewe odre|enih pra-

va i obaveza Republike Srbije na me|uop{tinske regionalne zajednice, izvr{eni

su na osnovu ~l. 284 Ustava SR Srbije iz 1974. godine i Zakona o poveravawu me|u-

op{tinskim regionalnim zajednicama vr{ewa odre|enih prava i du‘nosti Repu-

blike, od 24. oktobra 1975. godine.75

Saglasno utvr|enoj politici u Republici, u okviru me|uop{tinskih regi-

onalnih zajednica ostvarivani su zajedni~ki interesi udru‘enih op{tina, koji su

se odnosili na: stvarawe i razvijawe materijalnih i drugih uslova za ‘ivot i rad

i za zadovoqavawe zdravstvenih, socijalnih, obrazovnih, kulturnih i drugih po-

treba gra|ana .

Me|uop{tinske regionalne zajednice utvr|ivale su i sprovodile: poresku,

kadrovsku i stambenu politiku, politiku u oblasti zapo{qavawa, zanatstva, ugos-

titeqstva, turizma, komunalne privrede, saobra}aja, za{tite i unapre|ivawa ~o-

vekove sredine i drugim oblastima ‘ivota i rada od zajedni~kog interesa.

Me|uop{tinske regionalne zajednice imale su: skup{tinu – konstituisanu

po principu delegatskog sistema, predsedni{tvo, koordinacione odbore, komisi-

je i sekretara, kao i druga stalna povremena radna tela. Za obavqawe administra-

tivnih i drugih poslova obrazovane su stru~ne slu‘be.

Stupawem na snagu Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije

i lokalnoj samoupravi sa 11. avgustom 1991. godine,76

prestale su sa radom me|uop-

{tinske regionalne zajednice.

52


76 Sl. glasnik Republike Srbije br. 47/1991

A.1.5.16. PODRIWSKO-KOLUBARSKA ME\UOP[TINSKA

REGIONALNA ZAJEDNICA – SKUP[TINA

ZAJEDNICE – VAQEVO

(1975-1991), 1975-1992.

Podriwsko-kolubarska me|uop{tinska regionalna zajednica sa sedi{tem u

Vaqevu (u daqem tekstu: PK MRZ ili Zajednica) po~ela je sa radom 1. septembra

1975. godine.77

Na osnovu ~l. 284 Ustava SR Srbije iz 1974. godine, 18. juna 1975,

zakqu~en je Dru{tveni dogovor o udru‘ivawu op{tina: Bogati}, Vaqevo, Vladi-

mirci, Koceqeva, Krupaw, Lajkovac, Loznica, Qig, Qubovija, Mali Zvornik,

Mionica, Ose~ina, Ub i [abac u Podriwsko-kolubarsku me|uop{tinsku regi-

onalnu zajednicu sa sedi{tem u Vaqevu.

Zadaci Zajednice su da: ostvaruje trajnu saradwu op{tina; usmerava, uskla-

|uje i podsti~e privredni i dru{tveni razvoj op{tina; donosi Plan privrednog i

dru{tvenog razvoja Zajednice; ure|uje i obezbe|uje organizovawe pripreme za na-

rodnu odbranu i za rad u ratu; ure|uje odre|ene odnose koje Zajednici povere op-

{tine i Republika; vr{i nadzor nad zakonito{}u rada odre|enih OUR-a, samou-

pravnih organizacija i zajednica; vr{i odre|ene upravne poslove i drugo.

Zajednica ostvaruje zadatke preko organa i tela Zajednice: Skup{tine,

odbora i komisija.78

Skup{tina Zajednice sastavqena je od po 6 delegata iz skup{tina svake op-

{tine. Skup{tina ima Predsedni{tvo u koje ulaze: predsednik, potpredsednik i

sekretar Skup{tine Zajednice i predsednici skup{tina op{tina ako su birani za

delegate, a ako ne, onda jedan od delegata.

Skup{tina Zajednice obrazuje stalna i povremena radna tela radi razma-

trawa i prou~avawa pitawa iz delokruga rada Skup{tine Zajednice.

Stalna radna tela Skup{tine Zajednice su: Odbor za dru{tveno-politi~ki

sistem, Odbor za privredu i finansije, Odbor za dru{tvene delatnosti, Odbor za

unutra{wu politiku i pravosu|e i Komisija za izbor, imenovawe i kadrove.

Skup{tina Zajednice mo‘e da obrazuje i druga stalna radna tela.

Pored odbora i komisije Skup{tina Zajednice ima dva sekretarijata: Se-

kretarijat za upravne poslove i Sekretarijat za narodnu odbranu. Tako|e ima

Stru~nu slu‘bu (Radnu zajednicu), kojom rukovodi sekretar Skup{tine.

Za vr{ewe odre|enih poslova od interesa za Zajednicu, Skup{tina Zajedni-

ce mo‘e da osniva odre|ene organizacije. Tako je, na osnovu odluka skup{tina op-

{tina, Skup{tina Zajednice osnovala, 1982. godine, Zajedni~ki inspekcijski or-

gan79

za vr{ewe funkcija dr‘avne uprave u oblastima: elektroenergetske inspek-

cije, inspekcije parnih kotlova i upravne inspekcije. Do 1982. godine, ovo telo ra-

dilo je u okviru Sekretarijata za upravne poslove. Zajedni~ki inspekcijski organ

PK MRZ prestao je sa radom na osnovu Zakona o dr‘avnoj upravi, sa 10. aprilom

1992. godine, a poslovi i zadaci preneti su na Kolubarski okrug – Vaqevo.80

53

77 MIAV, PK MRZ Vaqevo 1975-1991, Zapisnici Skup{tine Zajednice 1975, kut. inv. br. 9

78 Isto, Statut PK MRZ Vaqevo iz 1977, kut. inv. br. 26

79 Isto, Zapisnici sednice Skup{tine PK MRZ Vaqevo 1982, kut. inv. br. 12

80 Sl. glasnik Republike Srbije, br. 20/1992

Stupawem na snagu Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije

i lokalnoj samoupravi, PK MRZ prestala je sa radom 11. avgusta 1991. godine.81

Fond je preuzet u nesre|enom stawu, zapisnicima br. 165, od 5. maja 1992. i

br. 167, od 7. maja 1992. godine (Kwiga prijema br. 386 i br. 397).

Fond je nepotpun. Sre|en je po principu slobodne provenijencije, 1998. go-

dine. Deo arhivske gra|e sre|en je tematski, a prepiska po delovodnoj oznaci.



Kwige 1975-1992:

– poverqivi skra}eni delovodni protokoli 1979-1991, 2 kw.

– skra}eni delovodni protokoli 1975-1992, 6 kw.

Spisi 1975-1992:

– zapisnici sednica Skup{tine PK MRZ 1975-1990, 7 kut.

– zapisnici Predsedni{tva Skup{tine PK MRZ 1975-1990, 7 kut.

– zapisnici odbora i komisija 1977-1982, 2 kut.

– prepiska (razni izve{taji, programi rada, odluke, re{ewa i drugo)

1977-1985, 6 kut.

– re{ewa o polo‘enim stru~nim ispitima 1978-1984, 1 kut.

– Radna zajednica Skup{tine PK MRZ (zapisnici Zbora radnih qudi i

Saveta Radne zajednice, zavr{ni ra~uni, kartoni li~nih dohodaka)

1976-1991, 3 kut.

– Zajedni~ki inspekcijski organ PK MRZ 1979-1992, 1 kut.

Gra|a sadr‘i: akta o osnivawu i prestanku sa radom Zajednice; zapisnike

organa Skup{tine PK MRZ; zapisnike komisija za: izbor i imenovawe, dru{tvene

delatnosti, politi~ki sistem i ravosu|e, verska pitawa i zapisnike Radne zaje-

dnice; normativna akta, razne izve{taje, programe i planove, personalnu doku-

mentaciju i druge spise koji se odnose na privredni i dru{tveni razvoj PK MRZ,

kao teritorijalne zajednice udru`enih op{tina (Bogati}, Vaqevo, Vladimirci,

Koceqeva, Krupaw, Lajkovac, Loznica, Qig, Qubovija, Mali Zvornik, Mionica,

Ose~ina, Ub i [abac).


SRESKI NARODNI ODBORI – NARODNI ODBORI

SREZOVA – SKUP[TINE SREZOVA

Sreski narodnooslobodila~ki odbori za teritorije srezova: Ka~erskog

(Belanovica), Vaqevskog (Vaqevo), Qi{kog (Qig), Kolubarskog (Mionica), Pod-

gorskog (Ose~ina) i Tamnavskog (Ub), osnivani su od septembra do novembra 1944,

izuzev Qi{kog sreza, koji je osnovan aprila 1947. godine.

Narodni odbori srezova i op{tina su, od oslobo|ewa zemqe, stvarani i

izgra|ivani kao osnovica vlasti radnog naroda. Odlukom o ustrojstvu i poslovawu

54

81 Isto, br. 47/1991

narodnooslobodila~kih odbora i skup{tina Demokratske Srbije, 22. decembra

1944, odre|ena je nadle`nost i delokrug rada narodnooslobodila~kih odbora.82

Tokom razvoja, wihov karakter i uloga kao organa vlasti, pa i wihov po-

loàj, funkcije i nadle`nost postepeno su se mewali, od lokalnih organa dràvne

vlasti u administrativno-teritorijalnim jedinicama, do poloàja op{teg pred-

stavni~kog tela.

Na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima iz 1946, sreski narodnoo-

slobodila~ki odbori mewaju naziv u sreski narodni odbor.83

Na osnovu istoime-

nog zakona iz 1952, mewaju naziv u narodni odbor sreza.84

Saglasno Ustavu SR

Srbije, od 9. aprila 1963, koji odre|uje da su u dru{tveno-politi~kim zajednicama,

op{tini i srezu, skup{tine najvi{i organ vlasti i i organ dru{tvenog samou-

pravqawa, od jula iste godine, narodni odbori srezova mewaju naziv u skup{tine

srezova.85

Taj naziv zadràvaju do ukidawa srezova 1967. godine.

Prema Odluci o ustrojstvu i poslovawu narodnooslobodila~kih odbora i

skup{tine Demokratske Srbije, iz decembra 1944, odre|eno je da dràvnu vlast u

srezu vr{i narodnooslobodila~ka skup{tina sreza sa zadatkom: da podiè, uje-

diwuje i organizuje sav narod u borbi protiv okupatora i wegovih pomaga~a; da

organizuje privredu i pruì radnu pomo} narodnooslobodila~koj vojsci Jugosla-

vije; da sprovodi zakone i zakonska nare|ewa; upravqa imovinom i donosi buxet;

obavqa poslove iz domena saobra}aja i gra|evinarstva; organizuje ishranu stanov-

ni{tva i planski organizuje snabdevawe naroda; kontroli{e cene i spre~ava {pe-

kulaciju; da se stara o obnovi zemqe, razvoju prosvete i narodnom zdravqu.

Ustav FNRJ i Op{ti zakon o narodnim odborima, od 1946. godine, ozakoni-

li su narodne odbore kao osnovne organe vlasti nove dràvne organizacije. U

sprovo|ewu Zakonom utvr|enih zadataka, sreski narodni odbori su bili posebno

nadle`ni: za plansko rukovo|ewe poqoprivredom u srezu, za pruàwe pomo}i me-

snim narodnim odborima u izvr{avawu wihovih poslova, za podizawe i razvijawe

zadrugarstva, lokalne industrije, zanatstva i trgovine, za ostvarivawe mera soci-

jalnog starawa, za u~vr{}ivawe demokratskog poretka i ~uvawe prava gra|ana, kao

i za obezbe|ewe i kontrolu pravilne primene zakona, propisa i politike vi{ih

organa dràvne vlasti.

Op{tim zakonom o narodnim odborima iz 1949. godine86

data je ve}a samos-

talnost narodnim odborima kao lokalnim organima dràvne vlasti. Potpunije i

preciznije je utvr|ena nadle`nost, razgrani~ewe, poloàj i prava pojedinih ste-

pena narodnih odbora. Sreski narodni odbori su dobili {ira ovla{}ewa i ve}u

samostalnost u poslovima lokalnog delokruga i neke od poslova ukinutih

okru`nih odbora. U svoju nadle`nost dobili su: poslove nacionalizacije i

upravqawa op{tenarodnom imovinom, plan, finansije, razvoj lokalne privrede,

komunalnu izgradwu, prosvetu, kulturu, socijalno starawe i narodno zdravqe, za-

{titu prava gra|ana, odràvawe reda i mira i dr.

55


83 Sl. list FNRJ br. 43/1946

84 Isto, br. 22/1952


86 Sl. list FNRJ br. 49, od 28. maja 1949

Godine 1949 (maj–juni), narodne republike su podeqene na oblasti. Sreski

narodni odbori su bili neposredno podre|eni oblasnim narodnim odborima. Ka-

da su oblasni narodni odbori ukinuti 1951, sreski narodni odbori su preuzeli sve

poslove koje su oni obavqali u prvom stepenu, kao i druge zadatke koji su decentra-

lizacijom dràvne uprave preneti u wihovu nadle`nost.

Op{tim zakonom o narodnim odborima (1952)87

i Ustavnim zakonom (1953)

narodni odbori su odre|eni kao lokalni organi dràvne vlasti i narodnog samou-

pravqawa u op{tinama, srezovima i gradovima. Ukinuti su mesni narodni odbori

i formirane op{tine. Me|utim, narodni odbori srezova su, i posle 1952. godine,

ostali osnovni organi lokalne vlasti i samoupravqawa jer su op{tine bile bez

ve}e samostalnosti u finansijskim i drugim pravima.

Daqa decentralizacija politi~ke vlasti u lokalnoj samoupravi donela je

promenu mesta i uloge u organizaciji dràvne vlasti. Op{ti zakon o ure|ewu op-

{tina i srezova od 16. marta 1955. godine88

postavio je temeqe komunalnom ure-

|ewu u na{oj zemqi, tako da je umesto sreza, op{tina postala osnovna po-

li-ti~ko-teritorijalna organizacija samoupravqawa radnog naroda i osnovna

dru{tveno-ekonomska zajednica stanovnika na svom podru~ju. Zadaci i obaveze

srezova utvr|eni su Zakonom o sprovo|ewu ure|ewa op{tina i srezova iz 1955. go-

dine.89

Zakonom o podru~jima srezova i op{tina, isto iz 1955,90

smawen je broj sre-

zova i formirani su novi srezovi sa znatno ve}om teritorijom.

Od 1955, do ukidawa srezova 1967, bilo je promene u teritorijama srezova, a

najve}e izmene izvr{ene su 1957, 1959. i 1962. godine.

Vaqevski srez je u nekoliko navrata mewao svoju teritoriju ukidawem suse-

dnih srezova (qi{kog, podgorskog i tamnavskog) naro~ito 1955,91

kada se uvo|ewem

komunalnog sistema, u vaqevskom kraju formiraju dva sreza, vaqevski i lazare-

va~ki. Samo posle dve godine, 1957, Srezu Vaqeva pripojen je Srez Lazarevac.92

Po-

~etkom 1963, spojeni su srezovi: Vaqevski i [aba~ki, sa sedi{tem u Vaqevu.93

Organizacija sreskih narodnih odbora se mewala zavisno od zadataka, uslo-

va i vremena u kome su delovali.

Prema Op{tem zakonu o narodnim odborima iz 1946. godine,94

sreski i grad-

ski narodni odbori su brojali ~etrdeset pet do {ezdeset odbornika. Narodni od-

bori su birali iz svoje sredine izvr{ne odbore od 11 do 15 ~lanova koji su ostva-

rivali zadatke iz nadle`nosti sreskih narodnih odbora. U sastav izvr{nog odbo-

ra ulazili su: predsednik, jedan ili dva potpredsednika, sekretar, blagajnik i

odre|en broj ~lanova - poverenika odseka i odeqewa koje je imao. Sreski narodni

odbori su imali slede}e odseke: za privredu, za prosvetu, za socijalno starawe i naro-

dno zdravqe, za op{te poslove, finansije, za unutra{we poslove i planske komisije.

56

87 Isto, br. 22/1952

88 Isto, br. 26/1955


90 Isto, br. 56/1955

91 Isto, br. 56/1955, str. 433

92 Isto, br. 27/1957, str. 386

93 Isto, br. 45/1962, str. 268


Ovakva unutra{wa organizacija sreskih narodnih odbora ozakowena je Ustavom

FNRJ i Op{tim zakonom o narodnim odborima iz 1946. godine.

Reorganizacija upravnog aparata sreskih narodnih odbora izvr{ena je

1948, na osnovu Uredbe o osnivawu povereni{tva i reorganizaciji upravnog

aparata narodnih odbora95

, kada su umesto odseka uvedena povereni{tva i formi-

rane komisije. Uvedena je slede}a organizacija: Planska komisija, Kontrolna ko-

misija, Povereni{tvo za trgovinu i snabdevawe, Povereni{tvo za industriju i

zanatstvo, Povereni{tvo finansija, Povereni{tvo za narodno zdravqe, Povere-

ni{tvo za socijalno starawe, Povereni{tvo za lokalni saobra}aj, Povereni{tvo

za unutra{we poslove i Sekretarijat.

Izmenama i dopunama Op{teg zakona o narodnim odborima u 1949, potvr|e-

na su ranija povereni{tva, predvi|eno je osnivawe Povereni{tva za dr`avne na-

bavke i dato je pravo republikama da, prema lokalnim potrebama, mogu da propi{u

spajawe ili odvajawe pojedinih povereni{tva i osnivawe novih. Sreske kontrol-

ne komisije ukinute su 1951. godine i smawen je i administrativni aparat sreskih

narodnih odbora.

Op{tim zakonom o narodnim odborima iz aprila 1952,96

izvr{ene su su-

{tinske promene u strukturi sreskih i gradskih narodnih odbora i wihovih

izvr{nih organa. Narodni odbori srezova i gradova postali su dvodomna tela.

Narodni odbori srezova imali su Sresko ve}e - predstavni~ko telo svih gra|ana u

srezu i Ve}e proizvo|a~a - predstavni~ko telo proizvo|a~a zaposlenih u proi-

zvodwi, transportu i trgovini. U dono{ewu odluka, oba ve}a su bila ravnoprav-

na. Ukinuti su izvr{ni odbori a sa wima i povereni{tva. Narodni odbori su, kao

predstavni~ka tela, preuzeli sve osnovne funkcije vlasti. Izvr{ni organi naro-

dnih odbora srezova bili su saveti, a odre|eni upravni poslovi su povereni orga-

nima uprave. Obrazovani su slede}i saveti: za privredu, za komunalne poslove, za

prosvetu i kulturu, za narodno zdravqe i socijalnu politiku i za unutra{we po-

slove. Administracija narodnih odbora srezova bila je jedinstvena celina i sas-

tojala se od sekretarijata za op{te poslove i sekretarijata za pojedine oblasti

poslovawa.

Struktura narodnih odbora nije se bitnije mewala do jula 1955, kada je

izvr{ena reorganizacija samouprave i uveden komunalni sistem. Oblici organi-

zacije uprave, koji su mogli postojati u srezovima, odre|eni su zakonima narodnih

republika. To su bili: sekretarijati, upravne ustanove, direkcije, inspektorati,

uprave i komisije. Narodne republike su svojim zakonima o organima uprave od

1956. godine propisale za svaki narodni odbor sreza sedam obaveznih sekretarija-

ta za: finansije, privredu, rad, prosvetu i kulturu, narodno zdravqe i socijalnu

za{titu, unutra{we poslove i op{tu upravu i dve obavezne upravne ustanove: Za-

vod za privredno planirawe i Zavod za statistiku.

Dono{ewem Ustava SR Srbije 1963, srez je definisan kao dru{tveno-poli-

ti~ka zajednica. Najvi{i organ vlasti i organ dru{tvenog samoupravqawa u srezu

je skup{tina koja utvr|uje politiku i odlu~uje o drugim osnovnim pitawima od

57

95 Sl. glasnik NR Srbije, br. 48/1948


zna~aja za politi~ki, privredni i kulturni razvitak; donosi propise i druga op-

{ta akta, dru{tveni plan i buxet; bira javne funkcionere, pretresa stawe i op{te

probleme pravosu|a, vr{i buxetsku kontrolu, kontrolu nad radom politi~ko

izvr{nih i upravnih organa kao i dru{tveni nadzor. Skup{tine su dvodomna te-

la. I daqe za odre|ena pitawa i delatnosti obrazovane su komisije i saveti. Orga-

ni uprave ostali su isti.

Ustavom SFRJ iz 1963, data je mogu}nost republikama da mogu teritorijal-

no da se organizuju kroz op{tine. U skladu sa tim, Skup{tina SR Srbije, krajem

1966, donela je odluku o progla{ewu Ustavnog zakona o ukidawu srezova u SR

Srbiji.97

Po ovom zakonu ukinuti su svi srezovi, zakqu~no sa 31. martom 1967. go-

dine. Poslovi i nadle`nosti srezova prenete su danom ukidawa na op{tinske i re-

publi~ke organe.

A.1.5.17. SRESKI NARODNI ODBOR BELANOVICA – BELANOVICA

(1944-1947), 1944-1947.

Sreski narodni odbor Belanovica formiran je, 22. oktobra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor za Srez ka~erski sa sedi{tem u Belanovici.98

Bio je u

okviru okruga Rudni~kog,99

a od 21. marta 1945. godine, na osnovu Odluke predsedni-

{tva ASNOS-a, Srez ka~erski u Belanovici pripojen je okrugu ~a~anskom.100

Na Sreskoj skup{tini delegata NO odbora za srez ka~erski, 22. oktobra

1944. godine izabran je „{iri odbor“ od 42 ~lana, koji je na istoj sednici izabrao

Upravu (predsednik, potpredsednik i sekretar i 10 ~lanova Izvr{nog odbora).

Utvr|eni su i odseci za odre|ene delatnosti: privredni, socijalni, zdravstveni,

sudski, mobilni, kulturno-prosvetni, upravni, finansijski i odsek za obnovu.101

Kao organ narodne vlasti bio je neposredno podre|en Okru‘nom NOO okruga ~a-

~anskog, odnosno Narodnom odboru okruga ~a~anskog sa sedi{tem u ^a~ku.

NOO za srez ka~erski, od sredine 1946. godine, je Sreski narodni odbor Be-

lanovica, i obuhvatao je podru~ja slede}ih mesnih narodnih odbora: Belanovica,

Boqkovci, Bran~i}, Bosuta, Vojnovci, Guko{i, Davidovica, Di}i, Dowi Bawani,

Dragoq, @ivkovci, Zagra|e, Ivanovci, Jermenovci, Kalawevci, Kozeq, Kriva Re-

ka, Lalinci, Lipqe, Qig, Manojlovci, Moravci, Mutaw, Poqanice, Rudnik, Ru-

~i}i, Trudeq, Ugrinovci, Cerova, [ilopaj, [tavica i [utci.102

Zakonom o administrativno-teritorijalnoj podeli Narodne Republike

Srbije, od aprila 1947. godine, ukinut je srez ka~erski i time je prestao da radi

Sreski narodni odbor Belanovica. Wegova teritorija u{la je u sastav novofor-

miranog Sreza qi{kog sa sedi{tem u Qigu.103

58

97 Sl. glasnik SR Srbije br. 52/1966, str. 126

98 Gra|a za istoriju NOB-a za Srez ka~erski, Zbirka memoarske gra|e; Zapisnik SNOO u Belanovici,

od 22. X 1944. godine

99 Administrativno-teritorijalne promene..., str. 289

100 Sl. glasnik NR Srbije br. 71/1945. godine

101 MIAV, SNO Belanovica, Zapisnik SNOO, od 22. oktobra 1944. godine, kw. inv. br. 1

102 Statutarna uredba Srbije, Registar mesta NRS serija I sv. 1, Beograd 1946.

103 Sl. glasnik NR Srbije br. 17/1947.

Organizaciona struktura Sreskog narodnog odbora Belanovica proizila-

zila je iz situacije, mewala se i saobra‘avala prema zakonskim propisima.

Do kraja 1944. godine, unutra{wa organizacija odbora pretrpela je izvesne

izmene. Formiran je saobra}ajni odsek a blagajna Odbora pripojena je finansij-

skom odseku. Formirana je Milicija a pri Sreskoj komandi u Belanovici i daqe

su zadr‘ane partizanske stra‘e, formirane od posebnih ~eta, na Rudniku, Ugri-

novcima, Boqkovcu i Poqanicama.

Od marta do maja 1945. godine, Odbor je doneo odluke o obrazovawu odseka za

trgovinu, formirawu Komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina, Sreske komisije za

ratnu {tetu i Komisije za ratnu dobit.

Zna~ajnije promene u unutra{woj organizaciji odbora izvr{ene su, polovi-

nom jula 1945. godine, na osnovu naredbe Okru‘nog NOO okruga ~a~anskog. Prema

toj naredbi ukinuti su {umarski, gra|evinski, trgovina i snabdevawe, zadrugar-

stvo i zdravqe i utvr|eni slede}i odseci: unutra{wi, prosvetni, zdravstveni, so-

cijalni, finansijski i privredni. U septembru iste godine, ONO doneo je odluku

da se ukine Privredni odsek, a obrazuje Poqoprivredni odsek, [umarski i Odsek

trgovine i snabdevawa posebno.104

I slede}ih godina (1946. i 1947), izvr{ene su mawe organizacione promene u

okviru pojedinih odseka mada se wihov broj nije pove}avao. Sreska planska komi-

sija formirana je, 19. juna 1946. godine, a u januaru 1947. godine, formiran je Op-

{ti odsek.

Fond je preuzet od Sreskog narodnog odbora u Vaqevu, zapisnikom od 16.

aprila 1960. godine105

(Kwiga prijema br. 25).

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1995. godine po sistemu slobodne provenijen-

cije (organizacionoj strukturi odbora i tematici).

Fond je kategorisan u grupu arhivske gra|e od velikog zna~aja.106

Arhivska

gra|a fonda koja se odnosi na prijavu ratne {tete i agrarnu reformu, pripada

kategoriji arhivske gra|e od izuzetnog zana~aja.107


Kwige 1944-1947:

– kwiga zapisnika sednica Izvr{nog odbora 1944-1947, 1 kw.

– upisnik ratne {tete 1945, 1 kw.

– finansijske kwige (dnevnik blagajne, primawa i izdavawa i dr.)

1945-1947, 5 kw.

– dnevnik administrativnog kursa (bez godine), 1 kw.

Spisi 1944-1947.

Gra|a sadr‘i: uputstva, naredbe, raspise i preporuke vi{ih organa za rad

Odbora; podatke o osnivawu Sreskog narodnog odbora i wegovoj reorganizaciji;

59

104 MIAV, SNO Belanovica, Naredba ONO ^a~ak o ukidawu Privrednog odseka i formirawu

Poqoprivrednog odseka, br. 16, od 16. septembra 1945, kut. inv. br. 13

105 Isto, Zapisnik o primopredaji, kut. inv. br. 13


107 Sl. glasnik Republike Srbije br. 42/1998.

izve{taje o radu SNO, stawu u {kolstvu; spiskove izbeglica iz Slovenije, Bosne i

Makedonije (po op{tinama na teritoriji ovog sreza); evidencije porodica

streqanih, umrlih u logorima, kao i ostalih ‘rtava fa{isti~kih terora; spisko-

ve prosvetnih radnika i socijalno ugro‘enih lica; prijave ratne {tete za pojedi-

ne mesne odbore; podatke o agrarnoj reformi, otkupu vi{kova poqoprivrednih

proizvoda, raspodeli ‘ivotnih namirnica gra|anima, setvenim planovima, for-

mirawu i radu Komisije za kona~nu likvidaciju zemqoradni~kih dugova, poprav-

ci puteva Qig – Belanovica, osnivawu dr‘avnog hotela i restorana, opan~arske

radionice i kroja~ko-abaxijske zadruge u Belanovici; personalna dokumenta;

buxet sreza, naplate poreza, platne spiskove osnovnih {kola, Dr‘avne narodne

{kole (1946), De~jeg doma u Jermenovcima, zaposlenih u SNO i drugo.


A.1.5.18. SKUP[TINA SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1944-1967),1944-1967.

Sreski narodnooslobodila~ki odbor za Srez Vaqevo osnovan je, 24. septem-

bra 1944. godine,108

odmah po oslobo|ewu Vaqeva sa osnovnim zadatkom da mobili-

{e privredu i stanovni{tvo u borbi za oslobo|ewe zemqe, kao i da obezbedi uslo-

ve za izgradwu novog dru{tveno-politi~kog sistema. U sastavu Sreza bile su sle-

de}e op{tine: Vaqevska, kao gradska i seoske: Brankovinska, Grabovi~ka, Di-

va~ka, Jovawska, Leli}ska, Lukava~ka, Popu~anska, Petni~ka, Kote{i~ka, Dra-

~i}ska, Leskova~ka, Lozni~ka i Rebeqska.109

Osnovan je, na osnovu Odluke o ustroj-

stvu i poslovawu NOO odbora i na osnovu we je radio sve do dono{ewa Zakona o

administrativno-teritorijalnoj podeli Srbije, od 1. septembra 1945. godine.110

U ovom periodu postojawa, pretrpeo je vi{e administrativnih i teritori-

jalnih promena. Po ukidawu op{tina i reorganizaciji NO odbora, srez je dobio

ve}a upravna prava, da bi po ukidawu okruga, Zakonom od aprila 1947. godine,111

postao glavni nosilac privrednog i dru{tvenog ‘ivota na teritoriji za koju je

bio nadle‘an. Na osnovu pomenutog zakona do{lo je do ukidawa nekih srezova i

formirawa novih. Vaqevski srez imao je u svom sastavu 42 MNO: Babina Luka,

Ba~evci, Belo{evac, Beomu`evi}, Brankovina, Bre`|e, Brezovice, Bukovac, Gola

Glava, Gorwa Bukovica, Gorwa Grabovica, Deguri}, Divci, Dowa Grabovica,

Dra~i}, Dru`eti}, \ur|evac, Zabrdica, Zlatari} - Jovawa, Zlatari} - Ribari,

Jablanica, Kqu~, Kote{ica, Leli}, Leskovice, Loznica, Lukavac, Markova

Crkva, Mionica (varo{), Mionica (selo), Ose~enica, Paune, Petnica, Popu~ke,

Pri~evi}, Ra|evo Selo, Rajkovi}, Sedlari, Sova~, Stubo, Suvodawe i Tubravi}.

Zakonom o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od februara

1950,112

formiran je Srez mioni~ki, a iz sastava Vaqevskog sreza izdvaja se grad

60

108 Jevti}, @ivorad: Administrativno-teritorijalne promene u vaqevskom kraju 1944-1955, „Glasnik”

br. 23, MIAV, Vaqevo 1988, str. 47-81

109 MIAV, Skup{tina sreza Vaqevo, kut. inv. br. 1 i 2


111 Isto, br. 17/1947

112 Isto, br. 7/1950

Vaqevo, kojem se, kao gradska naseqa, pripajaju Belo Poqe, Popare, Gradac i

Kli~evac. U novoformirani Mioni~ki srez, iz Vaqevskog sreza pripojeno je 10

MNO. Isti srez je nanovo ukinut, Zakonom o podeli teritorije NRS na op{tine,

srezove i gradove, aprila 1952.113

Dotada{wa podela u oviru srezova na MNO

prestala je da postoji krajem 1951, pa je po ovoj podeli, Vaqevski srez obuhvatao

gradsku op{tinu Vaqevo i 33 seoske op{tine: Ba~evci, Belo Poqe, Brankovina,

Bre`|e, Brezovice, Bukovac, Gola Glava, Gorwa Bukovica, Gorwa Grabovica, Div-

ci, Dowa Bukovica, Dowa Grabovica, Dowa Toplica, Dra~i}, \ur|evac, Jabla-

nica, Jovawa, Kote{ica, Leli}, Leskovice, Loznica, Lukavac, Mionica, Ose~e-

nica, Paune, Petnica, Popu~ke, Po}uta, Pri~evi}, Rajkovi}, Slatina, Slovac i

Stave.

Srez je, u nekoliko navrata, bio znatno uve}avan ukidawem susednih srezova

naro~ito 1955. godine, kada se uvo|ewem komunalnog sistema u vaqevskom kraju

formiraju dva sreza, vaqevski i lazareva~ki, a ukinuti su qi{ki, podgorski i

tamnavski.114

Srez Vaqevo je obuhvatao op{tine: Brankovina, Vaqevo, Gola Glava,

Divci, Dra~i}, Kamenica, Leli}, Mionica, Ose~ina, Pambukovica, Pecka,

Pri~evi}, Rajkovi}, Slovac, Suvodawe, Tubravi} i Ub. Samo posle dve godine,

donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podru~jima srezova i op{tina u NR

Srbiji, po kojem je Srez Vaqevo postao teritorijalno znatno ve}i, preuzimawem

Sreza Lazarevac. Vaqevski srez obuhvatao je slede}e op{tine: Bawani,

Belanovica, Brankovina, Vaqevo, Divci, Dra~i}, Kamenica, Lazarevac, Lajkovac,

Leli}, Qig, Pri~evi}, Rajkovi} i Stubo. U odnosu na 1955. godinu, broj op{tina

se 1957, uve}ao samo za jednu op{tinu, jer su teritorije pojedinih op{tina uve}ane

ukidawem i spajawem ekonomski najslabijih i najmawih po prethodnoj podeli.

Novim Zakonom o podru~jima srezova i op{tina u NR Srbiji, iz decembra

1959. godine, opet su ukinute neke op{tine i Vaqevski srez obuhvata 7 op{tina:

Vaqevo, Kamenica, Lazarevac, Lajkovac, Qig, Mionica i Ose~ina.115

Krajem 1962. godine, Narodna skup{tina NR Srbije donela je Zakon o

izmenama i dopunama Zakona o podru~jima op{tina i srezova,116

kojim je izvr{eno

spajawe srezova Vaqevo i [abac u novi srez, koji je postojao pod nazivom:

Skup{tina sreza Vaqevo, sa sedi{tem u Vaqevu, i to, bez ikakvih teritorijalnih

promena spojenih srezova. Novoformirani srez obuhvatao je, pored navedenih

op{tina biv{eg Vaqevskog sreza, i op{tine koje su pripadale biv{em [aba~kom

srezu: Bogati}, Vladimirci, Volujac, Koceqevo, Krupaw, Loznica, Qubovija,

Mali Zvornik, Prwavor i [abac. Krajem 1965. godine, u Vaqevskom srezu ukinute

su op{tine Volujac, Kamenica i Prwavor, a wihove teritorije pripojene su

op{inama Vaqevo i [abac.117

Ustavom SFRJ iz 1963, data je mogu}nost republikama da se teritorijalno

mogu organizovati kroz op{tine. U skladu sa tim, Skup{tina SR Srbije je, krajem

1966, donela odluku o progla{ewu Ustavnog zakona o ukidawu srezova u SR Sr-

61

113 Isto, br. 15/1952

114 Isto, br. 56/1955

115 Isto, br. 51/1959

116 Isto, br. 45/1962

117 Sl. glasnik SR Srbije, br. 51/1965

biji.118

Po ovom zakonu ukinuti su svi srezovi na teritoriji SR Srbije, zakqu~no

sa 31. martom 1967. godine.

Poslovi i nadle‘nosti Skup{tine sreza Vaqevo prenete su u nadle‘nost

skup{tinama op{tina Vaqevo, Ose~ina, Lajkovac, Ub, Qig, Mionica i Lazarevac

i op{tinama biv{eg [aba~kog sreza.

Stvaralac gra|e je u nekoliko navrata mewao ime: SNOO sreza Vaqevo,

SNO Vaqevo, Srez vaqevski, Skup{tina sreza Vaqevo.

Srez je organizaciono u vi{e navrata mewao strukturu organizacije uprave.

Krajem septembra 1944, Skup{tina Sreskog narodnooslobodila~kog odbora za

srez Vaqevo izabrala je svoj izvr{ni organ - Sreski narodnooslobodila~ki

odbor, ~ija je organizaciona struktura bila istovetna strukturi Okru`nog

narodnog odbora Vaqevo, sa slede}im odsecima: za op{te poslove, unutra{we

poslove, privredu, poqoprivredu, gra|evinarstvo, trgovinu i snabdevawe,

socijalni, zdravstveni, prosvetni, finansijski i personalni. Da bi izvr{avao

postavqene zadatke iz domena dr`avne uprave, formirane su stalne ili povremene

komisije, pa su u 1945, postojale komisije za: oduzimawe ratne dobiti, za ratnu

{tetu i konfiskaciju imovine, a od 1946. i Planska komisija. Ukidawem

Okru`nog narodnog odbora Vaqevo, aprila 1947, Sreski narodni odbor Vaqevo

zadr`ava postoje}u organizacionu strukturu, osim {to je nagla{ena samostalnost

sreza. Krajem 1948, srez je reorganizovao upravni aparat i umesto odseka uveo

povereni{tva. Tokom 1952. godine ukinut je Izvr{ni odbor i povereni{tva. Za

obavqawe politi~ko-izvr{nih poslova formirani su saveti za: privredu,

komunalne poslove, narodno zdravqe i socijalnu pomo}, prosvetu i kulturu i

Savet za unutra{we poslove. Za obavqawe upravnih poslova, organizuje se

administracija kroz pet odeqewa i Upravu za prihode i buxet, Statisti~ki ured.

Ve} krajem iste godine, umesto odeqewa, uvedeni su sekretarijati. Broj komisija se

mewao u zavisnosti od potreba odbornika.

Sredinom {ezdesetih, na osnovu Op{teg zakona o ure|ewu op{tina i

srezova iz 1955,119

Narodni odbor sreza Vaqevo ima dva ve}a: Sresko ve}e od 80 i

Ve}e proizvo|a~a od 70 odbornika. Za vr{ewe upravnih i stru~nih poslova

obrazovano je 9 sekretarijata i to za: unutra{we poslove, op{tu upravu,

finansije, privredu, poqoprivredu i {umarstvo, rad, prosvetu i kulturu,

narodno zdravqe i socijalno starawe i sekretarijat narodne odbrane.120

U 1958.

godini, odre|ene izvr{ne i upravne poslove, iz nadle`nosti NOS, vr{ili su

sekretarijati za: unutra{we poslove i op{tu upravu, dru{tveni plan i finansije,

poqoprivredu i {umarstvo; robni promet, ugostiteqstvo i turizam; rad i radne

odnose, prosvetu, fizi~ku kulturu, narodno zdravqe, socijalnu za{titu i za

komunalne poslove. Tako|e, radile su i komisije za vr{ewe odre|enih upravnih

poslova, kao za: narodnu odbranu, slu`beni~ke poslove, kadrovska pitawa,

nacionalizaciju i druge, u zavisnosti od potreba.

Po~etkom 1960, mewa se organizaciona struktura NOS Vaqevo i osnovani

su Sekretarijat za unutra{we poslove i odeqewa za: op{tu upravu, finansije,

62

118 Isto, br. 52/1966

119 Sl. list FNRJ br. 26/1955. i br. 29/1957

120 MIAV, Skup{tina sreza Vaqevo, Kwiga zapisnika sednica Sreskog ve}a za 1957, kw. inv. br. 3

privredu, dru{tvene slu`be i narodnu odbranu.121

U ovoj godini, kao samostalna

ustanova, pojavquje se Zavod za prosvetno pedago{ku slu`bu NOS Vaqevo. Rade i

komisije, a kao nove pojavquju se komisije za: reviziju glavnih projekata i reviziju

investicionih programa.

Od 1963. godine, poslovi su ponovo obavqani preko saveta, sekretarijata i

upravnih ustanova. Wihov broj, za period 1963-1967, mewao se. U ovom periodu

intenzivno radi Komisija za utvr|ivawe radnog, posebnog i penzijskog sta`a.

Arhivska gra|a ovog fonda preuzimana je u Arhiv, dva puta, u nesre|enom

stawu, od Narodnog odbora sreza Vaqevo, 1959, bez zapisnika - izvu~ena je iz

podruma (Kwiga prijema br. 29) i od Skup{tine op{tine Vaqevo, zapisnikom br.

702, od 28. decembra 1972. godine (Kwiga prijema br. 48).

Fond je nepotpun. U 1979. godini izvr{ena je klasifikacija gra|e, delimi-

~no izlu~en bezvredni registraturski materijal, kwige su popisane a gra|a

sre|ena po organizacionoj strukturi i tematski. Tokom 1992. i 1993. godine,

izdvojena je i obra|ena arhivska gra|a, koja se odnosi na vidove oduzimawa

imovine, po osnovu konfiskacije, eksproprijacije, agrarne reforme, nacio-

nalizacije i poqoprivredno-zemqi{nog fonda (PZF) na teritoriji op{tina:

Vaqevo, Ose~ina, Mionica, Qig, Lajkovac i Ub. Predmeti ovih tematskih celina,

za period 1944-1967, analiti~ki su obra|eni, ura|en je analiti~ki inventar i

sadr`i 1221 predmet. Za imovinu oduzetu po osnovu nacionalizacije iz 1958.

godine ura|en je azbu~ni registar za 3000 lica.

Ceo fond je kategorisan u grupu arhivske gra|e od velikog zna~aja,122

a deo

ovog fonda: Odsek za agrarnu reformu, Komisija za ratnu {tetu, Komisija za

arondaciju, Komisija za nacionalizaciju najamnih zgrada i gra|evinskog

zemqi{ta i Komisija za eksproprijaciju - u grupu arhivske gra|e od izuzetnog

zna~aja.123

Sadr‘i gra|u za period 1944-1967, 173 kwige i 181 kutija spisa (70 m).

Kwige 1944-1967:

– zapisnici sednica NO sreza Vaqevo 1952, 1 kw.

– zapisnici sednica oba ve}a NO sreza Vaqevo1952-1967, 37 kw.

– zapisnici Sreskog ve}a NO sreza Vaqevo1957-1965,15 kw.

– zapisnici Ve}a proizvo|a~a sreza Vaqevo 1952-1965, 24 kw.

– zapisnici Sreske komisije za PZF 1953, 4 kw.

– strogo poverqivi delovodni protokoli 1948, 1949, 1951-1957, 1960-1963, 12 kw.



– delovodni protokol Predsedni{tva SNOO 1944-1945, 1 kw.

– delovodni protokoli Odeqewa za privredu 1945-1946, 3 kw.

– delovodni protokol Personalnog odeqewa 1945-1946, 1 kw.

– delovodni protokol Uprave za puteve 1954, 1 kw.

– delovodni protokol Planske komisije 1949-1950, 1 kw.

63

121 Isto, Zapisnici sednica Sreskog ve}a 1959-1960, zapisnik, od 9. marta 1960, kw. inv. br. 10


123 Sl. glasnik SR Srbije br. 18/1979 i Sl. glasnik Republike Srbije br. 42/1998

– delovodni protokoli Sreske komisije za PZF1953, 4 kw.

– mati~ne kwige zaposlenih (SNO i NOS)1945-1951, 1955-1963, 4 kw.

– kontrolnik osobqa SNO Vaqevo 1947, 1 kw.

Spisi 1945-1967.

Gra|a sadrì: zapisnike i materijale sednica Sreskog ve}a i Ve}a

proizvo|a~a i oba ve}a Skup{tine sreza; zapisnike sekretarijata, odeqewa i

saveta za: op{tu upravu, finansije, privredu, poqoprivredu i {umarstvo,

prosvetu, kulturu i fizi~ku kulturu, zdravstvo; zapisnike i materijale MNO,

NOO i SO: Kamenica, Bogati}, Zvornik, Loznica, Koceqeva, Prwavor,

Vladimirci, Qubovija, Volujac i Krupaw; zapisnike Komisije za utvr|ivawe

radnog, posebnog i penzijskog staà za teritorije op{tina Vaqevo, Lajkovac,

Mionica, Qig, Ub, Ose~ina, Kamenica, [abac, Bogati}, Zvornik, Loznica, Ko-

ceqeva, Prwavor, Vladimirci, Qubovija, Volujac i Krupaw; zapisnike i odluke

Odseka za agrarnu reformu, Komisije za ratnu {tetu, Komisije za arondaciju,

Komisije za nacionalizaciju najamnih zgrada i gra|evinskog zemqi{ta i

Komisije za eksproprijaciju; podatke o konfiskaciji, eksproprijaciji, agrarnoj

reformi i nacionalizaciji; zapisnike o poloènom stru~nom ispitu; prijave

ratne {tete (popuweni obrasci br. 1); popise `rtava rata 1941-1945; podatke o

spomen plo~ama i spomen obele`jima NOB-a i spomenicima kulture u Srezu;

uputstva i preporuke republi~kih i sreskih organa; izve{taje o radu, analize i

programe rada sreza, saveta, komisija, privrednih organizacija, {kola i drugih

ustanova; podatke o registraciji privrednih organizacija i zanatskih radwi;

normativna akta sreza, narodnih odbora, privrednih i drugih organizacija; go-

di{we statisti~ke izve{taje o radu preduze}a i zemqoradni~kih zadruga; te-

hni~ku dokumentaciju u vezi sa izdavawem gra|evinskih dozvola i lokacija;

dru{tvene planove i buxete sreza i op{tina, zavr{ne ra~une, platne spiskove i

drugo.

U nedostatku obave{tajnih sredstava slu‘e: popis arhivske gra|e, registri

uz delovodne protokole i delovodni protokoli, a za deo arhivske gra|e

analiti~ki obra|ene - analiti~ki inventar.

Objavqeni radovi:

– Dragutin Baji}: Vremeplov Vaqeva 1944-1984, Vaqevo 1986, 238

– Sneàna Radi}: Oduzeti manastirski i crkveni posedi u vaqevskom kraju

po agrarnoj reformi 1946. godine, „Glasnik“ br. 31, MIAV, Vaqevo 1997,

str. 246

– Sneàna Radi}: Agrarna reforma na teritoriji Tamnavskog sreza u 1946.

godini, „Glasnik“ br. 37, MIAV, Vaqevo 2003, str. 109

64

A.1.5.19. SRESKI NARODNI ODBOR QIG – QIG

(1947-1955), 1945-1955.

Sreski narodni odbor Qig formiran je, na osnovu Zakona o administrativ-

no-teritorijalnoj podeli NR Srbije od 24. aprila 1947. godine.124

Po istom zako-

nu, ukinuti su Ka~erski srez sa sedi{tem u Belanovici i Kolubarski srez sa sedi-

{tem u Mionici. Od delova wihovih teritorija, formiran je Qi{ki srez, koji je

obuhvatao slede}e MNO: Ba, Babaji}, Belanovica, Boqkovci, Bran~i}, Bosute,

Vra~evi}, Gorwi Mu{i}, Dowi Mu{i}, Dowi Bawani, Dragoq, Dudovica, Du~i},

@ivkovci, Ivanovci, Zagra|e, Jaj~i}, Kadina Luka, Kalawevci, Kozeq, Komani-

ce, Latkovi}, Lipqe, Qig, Moravci, Pepeqevac, Planinica, Poqanice, Prwa-

vor, Rakari, Slavkovica, Struganik, Trudeq, Ugrinovci, Cvetanovac, [tavica i

[utci.

Iz ukinutog Kolubarskog sreza, Qi{kom srezu pripojeni su MNO: Dudovi-

ca, Pepeqevac, Prwavor, Latkovi}, Vra~evi}, Gorwi Mu{i}, Komanice, Du~i},

Jaj~i}, Cvetanovac, Babaji}, Kadina Luka, Planinica, Slavkovica, Struganik,

Rakari, Berkovac i Dudovica, a iz ukinutog Ka~erskog Sreza: Qig, Belanovica,

Boqkovci, Bosute, Bran~i}i, Dowi Bawani, Dragoq, @ivkovci, Zagra|e, Ivanov-

ci, Kalawevci, Kozeq, Moravci, Poqice, Trudeq, Ugrinovci, [tavica i [utci.

Prilikom ukidawa srezova rasformirani su i neki MNO. Tako su sela Berkovac i

Popadi} u{la u sastav MNO Rakari. Strmovo je spojeno sa Pepeqevcem. Biv{i

MNO Guko{i je pripojen MNO Bran~i}, dok je raniji MNO Di}i u{ao u sastav

MNO Dowi Bawani.

MNO Dowi Mu{i} se izdvaja iz Qi{kog sreza i sa naseqima: Vrtiglav,

Dowi Mu{i}, Maqevi}, Nanomir, ulazi u sastav Vaqevskog sreza. Selo Veliko Ma-

ri{te izdvaja se iz MNO Dowi Mu{i} i pripaja se podru~ju Gorweg Mu{i}a.125

Zakonom o izmenama administrativno-teritorijalne podele NR Srbije od 6.

oktobra 1949. godine, selo Popadi} se izdvaja iz MNO Rakari i obrazuje poseban

MNO Popadi} sa sedi{tem u Popadi}u.126

Na osnovu Zakona, od 28. januara 1950. godine,127

formira se Mioni~ki srez.

Iz Qi{kog sreza u novoformirani Mioni~ki srez prelaze slede}i MNO: Koma-

nice, Struganik, Planinica i Popadi}.

Novim Zakonom o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije na op-

{tine, gradove i srezove, od 3. aprila 1952. godine,128

ukinut je Mioni~ki srez, a

Qi{kom srezu se pripajaju: Gorwi Mu{i} i Struganik, kao sela u sastavu op{ti-

ne Vra~evi}; Popadi}, kao selo u sastavu op{tine Gorwa Toplica, i Planinica,

kao op{tina. Iste godine, iz Qi{kog sreza u Kolubarski srez sa sedi{tem u Laza-

revcu, prelaze Pepeqevac i Strmovo. U okviru Qi{kog sreza su ukinuti neki

MNO. Sela Babaji} i Veli{evac, iz MNO Babaji}, pripajaju se op{tini Qig, kao

i sela Bran~i} i Guko{i iz MNO Bran~i}. Gorwi Mu{i} se pripaja op{tini

65


125 Jevti}, @ivorad, n. d., str. 64


127 Isto, br. 7/1950

128 Isto, br. 15/1952

Vra~evi}, @ivkovci pripajaju op{tini Berkovac. Kozeq, Lipqe i Planinica

prelaze u op{tinu Ivanovci. Prwavor i Dowi Lajkovac pripadaju op{tini Bo-

gova|a. Guwica, Rakari i [utci pripadaju op{tini Belanovica.

Skup{tina NRS donela je, 1. juna 1955. godine, Zakon o podru~jima srezova i

op{tina.129

Ovim zakonom ukida se Qi{ki srez, a op{tine sa wegovog podru~ja

pripajaju se Srezu Lazarevac sa sedi{tem u Lazarevcu. Neka sela iz ukinutog Qi-

{kog sreza su pripojena Srezu ^a~ak: Dragoq, Trudeq, Boqevci, Latkovi}, Zagra-

|e, Rekovci, Ugrinovci i [tavica.

Lazareva~ki srez, 1957. godine, pripojen je Vaqevskom srezu i podru~je biv-

{eg Qi{kog sreza nalazi se u sastavu Vaqevskog sreza.

Organizaciona struktura i nadle‘nost SNO Qig se mewala u skladu sa za-

konskim promenama. Prilikom osnivawa su za obavqawe odre|enih delatnosti

formirani odseci: za finansije, socijalno starawe, socijalno-zdravstveni odsek,

odsek trgovine i snabdevawa, kulturno-prosvetni odsek, privredni odsek, odsek za

poqoprivredu i {umarstvo i komunalni odsek. Godine 1949, ukinuti su odseci i

obrazovana su povereni{tva i komisije: za poqoprivredu i {umarstvo, za trgovi-

nu i snabdevawe, komunalne poslove ugostiteqstvo i turizam, finansije, za rad, za

prosvetu, za narodno zdravqe i socijalno starawe. Krupne promene u organima

vlasti izvr{ene su, 1952. godine, uvo|ewem Sreskog ve}a kao samoupravnog pred-

stavni~kog tela gra|ana i Ve}a gra|ana i Ve}a proizvo|a~a, predstavnika zaposle-

nih u privredi. Ukidaju se povereni{tva, a obrazuju saveti. U septembru 1952. go-

dine, ukidaju se saveti i formiraju sekretarijati: za unutra{we poslove, za priv-

redu, za poqoprivredu i {umarstvo. Sekretarijat je organ Izvr{nog odbora kao i

povereni{tvo. Ima u svom sastavu niz organizacionih jedinica. Sekretarijati,

predsednik i sekretar uskla|uju rad lokalne uprave i privrede. Planska komisija

prati izvr{ewe plana. Wen glavni zadatak je pripremawe materijala za izradu i

razradu planova prema uputstvima vi{ih planskih organa. Plenum NO i Izvr{ni

odbor donose odluke kojima pravna slu‘ba daje formu. U okviru pravnog odseka su

postojali referati za: organizaciju, sistematizaciju i stru~no uzdizawe.

Fond je preuziman dva puta, od Sreza Vaqevo, 1959. godine, bez zapisnika

(Kwiga prijema br. 24) i 16. aprila 1960. godine, zapisni~ki (Kwiga prijema br.

243), u nesre|enom stawu. Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala

izvr{eno je, 5. decembra 1973. godine (zapisnik br. 787/1).

Fond je nepotpun. Sre|ivawe fonda je u toku.

Fond je kategorisan u arhivsku gra|u od velikog zna~aja.130

Arhivska gra|a

fonda koja se odnosi na prijavu ratne {tete, konfiskaciju i eksproprijaciju,

pripada kategoriji arhivske gra|e od izuzetnog zana~aja.131


Kwige 1945-1955:

– zapisnici sednica SNO 1948-1955, 6 kw.

– registri uz delovodne protokole 1947-1955, 15 kw.

66

129 Isto, br. 56/1955





– registri PZF za 1953, 3 kw.

– registar prodavnica dr‘avih privrednih preduze}a 1952-1953, 1 kw.

– kwige starateqstva 1948-1955, 3 kw.

– kontrolnik socijalnog povereni{tva 1945-1954, 3 kw.


Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sednica SNO, MNO, zborova bira~a, izve{taje o

radu, odseke i povereni{tva, sekretarijate, prijave ratne {tete (popuweni

obrasci br. 1),132

spise o radu starateqskih organa, re{ewa o davawu i ukidawu so-

cijalne pomo}i, uverewa o isplati pomo}i, poverqive spise odseka unutra{wih

poslova; spise o konfiskaciji, eksproprijaciji i otkupu; re{ewa o zabrani rada

ugostiteqskih objekata, zabrane kockawa, sudske spise, izve{taje o radu privre-

dnih preduze}a, o setvi, o radu {kola i ustanova za de~iju za{titu; statisti~ke po-

datke; bira~ke spiskove, planove rada, uputstva, preporuke kadrovske slu‘be o

preme{tajima u slu‘bi; socijalne spise, ugovore u~enika u privredi i drugo.


uz delovodne protokole i delovodni protokoli.

A.1.5.20. NARODNI ODBOR SREZA MIONI^KOG – MIONICA

(1944-1947,1950-1952), 1945-1952.

Narodni odbor Sreza kolubarskog sa sedi{tem u Mionici je formiran na

osnovu odluke Predsedni{tva ASNOS-a, od 1. decembra 1944. godine, o ustrojstvu

narodnih odbora i skup{tine Demokratske Srbije,133

kao Sreski narodnooslo-

bodila~ki odbor u Mionici. Kolubarski srez bio je u sastavu Vaqevskog okruga i

obuhvatao je slede}e op{tine: Bogova|u, Mionicu (varo{ica), Mionicu (selo),

Babaji}, Bre‘|e, Markovu Crkvu, Paune, Rajkovi}, Slavkovicu, Cvetanovce, \ur-

|evac, Komanice i Latkovi}. Zakonom o administrativnoj podeli Srbije, od 1.

aprila 1945. godine,134

ukidaju se op{tine i ostaju: okru‘ni, sreski i mesni naro-

dni odbor. Narodni odbor Sreza kolubarskog ima u svom sastavu slede}e MNO:

Mionica (varo{ica), Mionica (selo), Markova Crkva, Pepeqevac, Prwavor,

Latkovi}, Gorwi Vra~evi}, Dowi Vra~evi}, Dowa Toplica, Gorwi Mu{i}, Ko-

manice, Du~i}, Jaj~i}, Cvetanovci, Babaji}, Kadina Luka, Pale‘nica, Slavkovi-

ca, Struganik, Berkovac, Popadi}, Rakari, Ose~enica, Bukovac, Rajkovi}, Paune,

\ur|evac, Tabanovi}, Radobi}, Sankovi}, Kqu~, Toli}, Pa{tri} i Virovci.

67

132 Po ukidawu Kolubarskog sreza 1947. godine i formirawu Qi{kog sreza, iste godine, predata je i

arhivska gra|a koja se odnosila na teritoriju novoformiranog Qi{kog sreza, za period 1945-1946,

pa su tako predate i „prijave ratne {tete”, 16 kutija spisa, koje su razvrstane po mestima sreza.

133 Sl. glasnik Srbije br. 2/1945

134 Isto, br. 28/1945

Zakonom, od 24. aprila 1947. godine,135

ukinut je Kolubarski srez. Podru~je

biv{eg Kolubarskog sreza podeqeno je izme|u Vaqevskog i novoformiranog Qi-

{kog sreza. Vaqevskom srezu su pripojena slede}a naseqa: Bre‘|e, Gorwi Lajko-

vac, Bukovac, Golubac, Mrati{i}, \ur|evac, Kla{ni}, [u{eoka, Kqu~, Markova

Crkva, Virovac, Pridvorica, Ratkovac, Mionica (varo{), Mionica (selo),

Pa{tri}, Radobi}, Sankovi}, Tabanovi}, Toli}, Ose~enica, Paune, Mr~i}, Raj-

kovi} i Robaje. Qi{kom srezu su pripojeni: Babaji}, Berkovac, Dudovica, Pe-

peqevac, Prwavor, Latkovi}, Vra~evi}, Gorwi Mu{i}, Komanice, Du~i}, Jaj~i},

Cvetanovac, Kadina Luka, Pale‘nica, Slavkovica, Planinica, Struganik.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o administrativnoj podeli NR

Srbije od 30. juna 1947. godine,136

izdvaja se podru~je MNO Dowi Mu{i} iz sastava

Qi{kog sreza i sa naseqima: Dowi Mu{i}, Maqevi}, Vrtiglav i Nanomir i ula-

zi u sastav Vaqevskog sreza. Selo Veliko Mari{te se izdvaja iz podru~ja MNO

Dowi Mu{i} i tako|e prelazi iz Qi{kog u Vaqevski srez.

Zakonom o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od 20.

februara 1950. godine,137

pove}ava se broj srezova. Formira se Mioni~ki srez sa

sedi{tem u Mionici koji ima u svom sastavu slede}e MNO: Bre‘|e, Bukovac,

Gorwi Mu{i}, Dowi Mu{i}, \ur|evac, Kqu~, Markova Crkva, Mionica (varo-

{ica), Mionica (selo), Ose~enica, Popadi} i Rajkovi}.

Mioni~ki srez je ukinut Zakonom o administrativnoj podeli NRS na okru-

ge, srezove i gradove, od 3. aprila 1952. godine.138

Teritorija biv{eg Mioni~kog

sreza je podeqena izme|u Vaqevskog i Qi{kog sreza. Vaqevskom srezu su pripojeni

kao op{tine slede}i Mesni narodni odbori: Bre‘|e, Bukovac, \ur|evac, Mioni-

ca (varo{), Mionica (selo), Rajkovi} i Ose~enica. Vaqevskom srezu pripojeni su:

Dowi Mu{i} kao selo u sastavu op{tine Dowa Toplica, Kqu~ kao selo u sastavu

op{tine Mionica i Markova Crkva kao selo u sastavu op{tine Slovac.

Qi{kom srezu su pripojeni: Gorwi Mu{i} kao selo u op{tini Vra~evi},

Planinica, kao op{tina, i Struganik i Popadi}, kao sela u sastavu op{tine

Gorwa Toplica.

Organizaciona struktura i nadle‘nost SNO su se mewale i uskla|ivale sa

zakonskim propisima. Na osnovu gra|e se mo‘e prou~avati delovawe SNO sreza

kolubarskog u periodu 1945-1947. i Sreza mioni~kog u periodu 1950-1952. Tokom

1945, SNO je za odre|ene delatnosti ustanovio odseke: unutra{wi odsek, privre-

dni odsek, poqoprivredni, gra|evinski, odsek za gra|anske odnose, finansijski

odsek, kulturno-prosvetni i socijalno-zdravstveni odsek. U periodu 1950-1952,139

organi vlasti su bili: sekretarijati, izvr{ni odbor i povereni{tva. U okviru se-

kretarijata su postojali saveti i komisije za MNO. Formirani su saveti za: soci-

jalno starawe, narodno prosve}ivawe, za plan i proizvodwu i za gra|evinarstvo.

Povereni{tva su formirana za: dr‘avne nabavke, snabdevawe, za rad za ugosti-

teqstvo i turizam, za komunalne i saobra}ajne poslove, socijalno starawe i naro-

68


136 Isto, br. 30, od 9. jula 1947. godine

137 Isto, br. 7/1950

138 Isto, br. 15/1952

139 Isto

dno zdravqe, trgovinu i snabdevawe, poqoprivredu i {umarstvo, prosvetu i

kulturu.

Arhiva ukinutog Mioni~kog sreza je predata Vaqevskom i Qi{kom srezu.

Fond je preuzet od Sreza Vaqevo, 1959. godine, bez zapisnika, u nesre|enom


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski i hronolo{ki.


Arhivska gra|a




Kwige 1950-1952:




Spisi 1945-1952:

– poverqivi spisi 1950-1952, 3 kut.

– zapisnici sednica SNO 1945-1952, 3 kut.

– prijave ratne {tete (obrazac br. 1) 1945-1946, 10 kut.

– administrativni spisi 1950-1952, 3 kut.

– platni spiskovi 1950-1952, 3 kut.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sednica SNO, izve{taje o radu organa SNO i

MNO, zapisnike sa sednica MNO i zborova bira~a, prijave ratne {tete, podatke o

poslovawu preduze}a i ustanova, spise o konfiskaciji i eksproprijaciji, spise o

otkupu poqoprivrednih proizvoda, podatke o socijalno ugro‘enim licima, ras-

pise, naredbe i odluke, re{ewa, uputstva, platne spiskove i dr.


uz delovodne protokole i delovodni protokoli.

A.1.5.21. NARODNI ODBOR SREZA PODGORSKOG – OSE^INA

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor sreza podgorskog osnovan je, krajem oktobra ili u prvoj po-

lovini novembra 1944. godine,142

kao Sreski narodnooslobodila~ki odbor za Srez

podgorski sa sedi{tem u Vaqevskoj Kamenici. Obuhvatao je podru~ja 10 op{tina i

to: Kamenicu, Ose~inu, Lopataw, Mili~inicu, Ogla|enovac, Osladi}, Pri~evi},

Suvodawe, Golu Glavu i Gorwu Bukovicu, sa ukupno 27 mesnih narodnih odbora.143

Na osnovu Op{teg Zakona o narodnim odborima,144

odbor mewa naziv u Sreski na-

69



142 MIAV, ONO Vaqevo Odeqewe za prosvetu, dopis br. 158, upu}en od strane SNOO-a Vaqevska

Kamenica, 15. novembar 1944, kut. inv. br. 1



rodni odbor za srez podgorski. Narodna skup{tina NR Srbije donela je, 18. apri-rodni odbor za srez podgorski. Narodna skup{tina NR Srbije donela je, 18. apri-

la 1947, Zakon o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije145

na osnovu

koga se ukidaju okruzi, a sreski odbori preuzimaju deo nadle‘nosti okru‘nih od-

bora. U isto vreme, sedi{te Sreza podgorskog preme{teno je iz Vaqevske Kameni-

ce u Ose~inu. U sastavu Sreza je bilo 19 mesnih narodnih odbora. Vaqevskom srezu

prikqu~eni su odbori koji su se ranije nalazili u sastavu Sreza podgorskog i to:

Beomu‘evi}, Gola Glava, Gorwa Bukovica, Dowa Bukovica, Dru‘eti}, Zlatari},

Pri~evi}, Majinovi}, Tupanci, Suvodawe, Bobova, Sitarice i Stanina Reka.

Ovom srezu prikqu~eni su mesni narodni odbori koji su ranije pripadali srezo-

vima Ra|evskom, Azbukova~kom i Posavotamnavskom i to: Beloti}, Komiri},

Kowu{a, Kowic, Puqezi, Galovi}, Pecka, Guwaci, Dragodol i Skadar.146

Zakonom o podeli teritorije NRS na op{tine, gradove i srezove, iz aprila

1952. godine, ponovo se formiraju narodni odbori op{tina, Sreski narodni od-

bor za srez podgorski mewa naziv u Narodni odbor sreza podgorskog.147

U granica-

ma Sreza nalazi se 13 op{tina i to: Bastav, Beloti}, Dowe Crniqevo, Dragijevi-

ca, Dragodol, Kamenica, Komiri}, Lopataw, Mili~inica, Ogla|enovac, Ose~ina,

Osladi} i Pecka, sa ukupno 30 naseqenih mesta.148

Narodni odbor sreza podgorskog prestao je sa radom nakon dono{ewa

Zakona o podru~jima srezova i op{tina u NR Srbiji od juna 1955. godine.149

Ose~i-

na je ostala kao sedi{te novoformirane op{tine, a ukupna teritorija ukinutog

sreza prikqu~ena je Srezu vaqevskom.

Arhivska gra|a ovog fonda preuzimana je u Arhiv u tri navrata i to: od Na-

rodnog odbora sreza Vaqevo (bez zapisnika), Narodnog odbora op{tine Ose~ina,

16. aprila 1960. i od Skup{tine op{tine Ose~ina, 22. novembra 1968, zapisnikom

br. 530/1. (Kwiga prijema br. 27, 242 i 280).

Fond je nepotpun. Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala i

klasifikacija arhivske gra|e obavqena je, 1974. godine, kada je izvr{en i popis

gra|e.


Arhivska gra|a

fonda koja se odnosi na prijavu ratne {tete, agrarnu reformu, nacionalizaciju,

eksproprijaciju i poqoprivredni zemqi{ni fond, pripada kategoriji arhivske

gra|e od izuzetnog zana~aja.151


Kwige 1945-1955:

– zapisnici sednica Sreskog narodnog odbora i wegovih organa 1950-1955, 9 kw.

– registri 1948-1955, 17 kw.


70

145 Sl. glasnik NR Srbije, br. 17/47


147 Sl. glasnik NR Srbije, br. 15/1952.

148 Jevti}, @ivorad, n. d., str. 47-81





– ostale kwige 1947-1955, 13 kw.

Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sednica Odbora i wegovih komisija; izve{taje o radu

Odbora i institucija sa terena; raspise i uputstva vi{ih organa vlasti; bira~ke

spiskove, izborne materijale, statisti~ke izve{taje, spiskove odbornika, popise

alatki i ma{ina; spiskove slu‘benika na teritoriji SNO (u~iteqa, lekara, medi-

cinskih sestara ~inovnika); prijave ratne {tete, popise sto~nog fonda po kategori-

jama i vrstama; invalidske predmete; podatke o: nacionalizaciji, eksproprijaciji,

PZF-u, agrarnoj reformi, seqa~kim radnim zadrugama, radu {kola i uspehu u~enika

itd.; finansijsku dokumentaciju, platne spiskove, podatke o naplati poreza i dr.


i delovodni protokoli.

A.1.5.22. NARODNI ODBOR SREZA TAMNAVSKOG – UB

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor sreza tamnavskog – Ub osnovan je, krajem septembra 1944. go-

dine, na teritoriji biv{eg Sreza tamnavskog, kao Sreski narodnooslobodila~ki

odbor i obuhvatao je slede}e op{tine: Bora~ku, Jabu~ku, Lajkova~ku, Murga{ku,

Radqevsku, Sovqa~ku, Tularsku, Ubsku, Bajeva~ku, Bawansku, Vrelsku, Dokmirsku,

Nepri~avsku, Nova~ku, Paquvsku, Pambukova~ku, Takovsku, Tvrdojeva~ku i

Trli}sku. Neposredno je bio podre|en Okru‘nom narodnom odboru u Vaqevu. U

po~etku je najve}i deo poslova bio vezan za mobilizaciju qudskih i materijalnih

mogu}nosti u osloba|awu zemqe, a potom u organizaciji nove vlasti i ukupnog

privrednog i dru{tvenog ‘ivota. Decentralizacijom vlasti, Narodni odbor sre-

za tamnavskog preuzimao je sve vi{e obaveza od Okru‘nog narodnog odbora.

Srez je, u vi{e navrata, teritorijalno uve}avan ili smawivan, sve do uvo-

|ewa komunalnog sistema, kada je ukinut 1955. godine.

Rad Sreza se odvijao kroz delatnost saveta: za privredu, komunalne poslove,

prosvetu i kulturu, za narodno zdravqe i socijalnu politiku i savete za unu-

tra{we poslove. Srez je obavqao administrativne poslove preko sekretarijata za

odre|ene oblasti i preko komisija.

Stvaralac gra|e vi{e puta je mewao ime: Sreski narodnooslobodila~ki

odbor, Sreski narodni odbor, Narodni odbor sreza tamnavskog i Srez tamnavski.

Fond je preuzet u nesre|enom stawu, 1959. i 16. aprila 1960. godine, od Sreza

Vaqevo (Kwiga prijema br. 28 i 249).

Fond je nepotpun. Sre|en je hronolo{ki i po tematici.


Arhivska gra|a



71




Kwige 1944-1955:

– zapisnici saveta za privredu, prosvetu i kulturu, komunalne poslove,

1952-1954, 3 kw.

– zapisnici Komisije za dru{tveni plan i buxet sreskog ve}a 1954, 1 kw.

– imeni~ni registri uz delovodne protokole 1947-1955, 15 kw.

– registar privatnih radwi i radionica 1951-1955, 2 kw.

– registar maloletnika - starateqska kwiga 1947-1955, 1 kw.

– strogo poverqivi delovodni protokol Sreske kontrolne komisije

1950-1951, 2 kw.

– poverqivi delovodni protokol poqoprivrednog odseka 1946, 1 kw.

– poverqivi delovodni protokoli Sreske kontrolne komisije 1948-1951, 4 kw.

– poverqivi delovodni protokoli Planske komisije 1949-1950, 2 kw.

– delovodni protokoli (SNOO, SNO i NOS) 1944-1955, 25 kw.

– delovodni protokoli Privrednog odseka1945, 3 kw.

– delovodni protokol Poqoprivrednog odseka 1945-1946, 1 kw.

– delovodni protokoli Sreske kontrolne komisije 1948, 1949. i 1951, 3 kw.

– delovodni protokoli Planske komisije1949-1950, 2 kw.

– mati~ne kwige (SNOO, SNO i NOS) 1944-1953, 5 kw.

– kontrolnik osobqa SNO 1950-1951, 1 kw.

– starateqske kwige 1947-1955, 2 kw.

– rasporedi poreza na: dohodak, promet proizvoda i usluga, dohodak od

privatnog zanimawa i imovine i dohodak pau{alnih obveznika

1946-1954, 4 kw.

Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: zapisnike, izve{taje, uputstva o radu, spise o privredi, kul-

turi, zdravstvu i {kolama; akta o reorganizaciji Sreza, prijave ratne {tete, po-

datke o konfiskaciji i eksproprijaciji, stawu privrede i zanatstva, razne molbe,

zahteve i re{ewa po raznim pitawima, personalna dokumenta i platne spiskove

zaposlenih u Tamnavskom srezu.



SKUP[TINE OP[TINA

Na osnovu Ustava SR Srbije, iz 1963. godine,154

narodni odbori op{tina

prerastaju u skup{tine op{tina. Skup{tine op{tina su najvi{i organ vlasti i

organ dru{tvenog samoupravqawa u op{tini. U wima se utvr|uju osnovna pitawa

od zna~aja za politi~ki, privredni i kulturni ‘ivot i dru{tveni razvoj i donose

propise i druga op{ta akta.

Op{tinsku skup{tinu sa~iwavaju: Op{tinsko ve}e i Ve}e radnih zajedni-

ca. ^lanove Op{tinskog ve}a biraju neposredno gra|ani op{tine, a ~lanove Ve}a

72


radnih zajednica biraju radni qudi, koji na teritoriji op{tine rade u radnim or-

ganizacijama, dr`avnim organima, udru`ewima i dru{tveno-politi~kim organi-

zacijama i zajednicama. Skup{tina je radila na zajedni~kim ili posebnim sedni-

cama ve}a. Imala je predsednika, a zavisno od veli~ine, jednog ili dva potpred-

sednika.

Skup{tina op{tine donosi statut, odluke, dru{tveni plan i buxet, urba-

nisti~ki plan, osniva op{tinske fondove, radne i druge organizacije, raspisuje

referendume i izbore i drugo.

Pojedine poslove iz delokruga skup{tine obavqaju stalne komisije: man-

datsko-imunitetska, za kadrovska pitawa, za dru{tveni nadzor, za narodnu odbra-

nu, za bira~ke spiskove, za odlikovawe i druge.

Za vr{ewe politi~ko-izvr{nih i upravnih poslova skup{tina op{tine for-

mira svete. Broj saveta zavisi od veli~ine op{tine, ali su uglavnom sve imale: Savet

za op{tu upravu i unutra{we poslove, Savet za dru{tveni plan i finansije, Savet za

narodno zdravqe i socijalnu za{titu, Savet za prosvetu i kulturu, Savet za komunal-

no-gra|evinske i stambene poslove, Savet za ugostiteqstvo i trgovinu i druge.

Na osnovu Zakona o organima uprave Socijalisti~ke Republike Srbije155

i

svojih statuta, skup{tine op{tina formiraju organe uprave i druge organe. Kao

svoje organe, sve op{tine imaju: Odeqewe za op{tu upravu i dru{tvene slu`be,

Odeqewe za privredu i finansije, Odeqewe za narodnu odbranu, Odeqewe za komu-

nalno-gra|evinske i stambene poslove i Odeqewe za unutra{we poslove.

Skup{tine op{tina za vr{ewe odre|enih poslova iz delokruga organa

uprave na svojoj teritoriji osniva mesne zajednice, kao samoupravne zajednice gra-

|ana. U ve}im naseqima, formiraju se mesne kancelarije, kao samostalni organe

uprave.

Pored navedenih organa, skup{tine op{tina imaju: zajedni~ke slu`be, Op-

{tinsko javno pravobranila{tvo i Op{tinskog sudiju za prekr{aje.

Prava i du`nosti op{tine, broj organa uprave i drugih organa utvr|uju se

statutom i odlukama koje samostalno, u skladu sa vi{im propisima, donosi skup-

{tina op{tine.

Prema Ustavu, iz 1974. godine, op{tina je samoupravna i osnovna dru{tve-

no-politi~ka zajednica, zasnovana na vlasti i samoupravqawu radni~ke klase i

svih radnih qudi. Prava i du`nosti op{tine utvr|eni su Ustavom i statutom.

A.1.5.23. SKUP[TINA OP[TINE VAQEVO – VAQEVO

(1944– ), 1944-1981.

Skup{tina op{tine Vaqevo osnovana je, 22. oktobra 1944. godine,156

kao

Gradski narodnooslobodila~ki odbor za grad Vaqevo i gradska naseqa Kli~evac,

Gradac, Belo Poqe i Popare.

73

155 Isto, br. 16/1965

156 MIAV, Skup{tina op{tine Vaqevo – Vaqevo, Zapisnici sednica GNOO i GNO Vaqevo 1944-1947,

kw. inv. br. 1

Mewala je u vi{e navrata svoj naziv. Od 1946. do 1952. godine, delovala je

kao Gradski narodni odbor. U skladu sa Zakonom o reorganizaciji NO odbora, iz

aprila 1952. godine, mewa naziv u Narodni odbor gradske op{tine Vaqevo. Od

1956. do 1963. godine, ima naziv Narodni odbor op{tine, a od 1963. godine, postoji

pod nazivom Skup{tina op{tine Vaqevo, pod kojim i danas radi.

Teritorijalno je uve}ana 1955. godine, a znatnije 1960. i 1965. godine, kada je

potpuno zaokru‘ena pripajawem ukinute Skup{tine op{tine Vaqevska Kamenica.

Organizaciona struktura odbora i op{tine mewala se vi{e puta.

Fond je preuzet od stvaraoca u vi{e navrata, 1972, 1978, 1979, 1984. godine

(Kwiga prijema br. 31, 48, 424, 425, 426) u registraturski sre|enom stawu.

Deo fonda, odnosno arhivska gra|a Sekretarijata za urbanizam i komu-

nalno-stambene poslove za period 1954-1979, koja se odnosi na gra|evinsku doku-

mentaciju (upotrebne i gra|evinske dozvole), sre|ena je hronolo{ki i razvrstana

na tematske celine. Formirano je 15.000 predmeta prema nazivima pravnih i

privatnih lica (investitora). Ura|en je azbu~ni registar za pravna lica.

Fond je nepotpun. Bezvredni registraturski materijal je izlu~en, 1972, a sis-

tematizacija je ura|ena, 1987. godine, po organizacionim jedinicama, hronologiji

i tematici.


Kwige 1944-1971:

– zapisnici sednica odbora i ve}a 1944-1971, 16 kw.

– registri uz delovodnike 1958-1970, 13 kw.



– registri zanatskih radwi i preduze}a 1944-1958, 9 kw.

– kwiga konfiskovane imovine 1945, 1 kw.

– kwiga nacionalizovanih gra|evinskih placeva 1958, 1 kw.

– upisnici upravno-pravnih poslova 1968-1970, 4 kw.

– personalne kwige 1944-1949, 2 kw.

Spisi 1944-1981.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sednica odbora i ve}a, mesnih narodnih odbora i

zborova bira~a; raspise i uputstva vi{ih organa; dru{tvene planove; normativna

akta narodnih odbora, preduze}a i ustanova; izve{taje o radu odbora, privrednih

organizacija i {kola; predmete iz: stambeno-komunalne oblasti, zdravstva, soci-

jalne politike i unutra{wih poslova; pregled rada dru{tvenih slu‘bi, dozvole

za gradwu privatnih i dru{tvenih objekata, investicionu dokumentaciju, zav-

r{ne ra~une, predmete inspekcijskih slu‘bi; personalna dokumenta; finansije i

buxet, poreske prijave i drugo.



Objavqeni radovi:

– Vaqevska op{tina 1839-2003, priredio Zdravko Rankovi}, IP Kolubara,

Vaqevo 2003, 168

74

– Mitra{inovi} Milorad: Gradski narodno-oslobodila~ki odbor Vaqevo

(oktobar 1944 - maj 1945), „Glasnik“ br. 2-3, MIAV, Vaqevo, 1967, str. 212

– Dragutin Baji}: Vremeplov Vaqeva 1944-1984, Vaqevo, 1986, 238

A.1.5.24. SKUP[TINA OP[TINE VAQEVSKA KAMENICA

– VAQEVSKA KAMENICA

(1944-1965), 1945-1965.

Skup{tina op{tine Vaqevska Kamenica osnovana je, krajem 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor na teritoriji op{tine kameni~ke i obuhvatala

je: Kamenicu, Majinovi} i Stapar.

Na osnovu Zakona o reorganizaciji NO odbora, iz aprila 1952. godine, pro-

menio je naziv u Narodni odbor op{tine Kamenica. Ukidawem okolnih narodnih

odbora i pripajawem op{tini u Vaqevskoj Kamnici, pro{irivala se teritorijal-

na nadle‘nost, tako da je, od 1960. godine pa do wenog ukidawa 1965. godine, obu-

hvatala: Beomu‘evi}, Bobovu, Vla{~i}, Vrago~anicu, Gorwu Bukovicu, Kamnicu,

Majinovi}, Mili~inicu, Ogla|enovac, Osladi}, Pri~evi}, Sitarice, Staninu

Reku, Stapar, Suvodawe i Tupanci.

Od 1963. godine, Narodni odbor op{tine je preure|en u Skup{tinu op{tine

Vaqevska Kamenica, kao osnovni organ dru{tveno politi~ke zajednice i organ

dru{tvenog samoupravqawa.

Organizaciona struktura odbora i op{tine mewala se u vi{e navrata.

Skup{tina op{tine Vaqevska Kamenica prestala je sa radom, na osnovu Za-

kona o izmenama i dopunama Zakona o podru~jima op{tina i srezova, krajem 1965.

godine,157

a teritorija op{tine u{la je u sastav Skup{tine op{tine Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Vaqevo, u dva navrata, u nesre|enom

i rasutom stawu. Prvi put, zapisnikom br. 27/1, od 31. januara 1966. godine, a drugi

put, zapisnikom br. 460/1, od 1. oktobra 1981. godine (Kwiga prijema br. 141).

Fond je nepotpun. Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala izvr-

{eno je 1974. i 1982. godine kada je i sre|en fond. Obra|en je i ura|en je sumarni

inventar.

Sadr‘i gra|u za period 1945-1965, 21 kwigu i 35 kutija spisa (4,13 m).

Kwige 1945-1962:

– zapisnici sednica odbora 1952-1960, 6 kw.


– registar zanatskih radwi 1960-1964, 1 kw.

– dnevnik primawa i izdavawa 1952-1960, 2 kw.

– kwige inventara 1951-1959, 1 kw.

– buxetske kwige 1956-1963, 8 kw.

– upisnik predmeta sudije za prekr{aje 1960-1962, 1 kw.

Spisi 1945-1965.

Gra|a sadr‘i: zapisnike i materijale sa sednice odbora, zborova bira~a,

izve{taje o radu odbora, normativna akta odbora, izve{taje o radu {kola, spisko-

75


ve zanatlija, izborni materijal, poreske prijave, raspored poreza, re{ewa zapo-

slenih radnika, zavr{ne ra~une odbora i zemqoradni~ke zadruge, preglede zaseja-

nih povr{ina, dokumenta o stawu zdravstva i drugo.


A.1.5.25. SKUP[TINA OP[TINE LAJKOVAC – LAJKOVAC

(1944– ), 1944-1970.

Skup{tina op{tine Lajkovac osnovana je, krajem 1944. godine, na teritori-

ji biv{e Op{tine lajkova~ke, kao Narodnooslobodila~ki odbor. Obuhvatala je

Lajkovac (varo{ i selo) a kasnije su joj pripojeni Rubribreza, Vra~evi}, Jabu~je,

Prwavor, Pepeqevac, Strmovo i ]elije.

Od aprila 1952. godine, mewa naziv u Narodni odbor op{tine na osnovu Za-

kona o reorganizaciji NOO odbora. Zbog ukidawa okolnih narodnih odbora i

wihovog pripajawa ovom odboru op{tine, teritorijalno je uve}an za sela: Bajevac,

Stepawe, Nepri~avu, Slovac, Ratkovac, Pridvoricu i Markovu Crkvu.

Organizaciona struktura odbora i op{tine mewala se u vi{e navrata.

Nakon progla{ewa Ustava iz 1963, Narodni odbor op{tine mewa naziv u

Skup{tina op{tine Lajkovac i pod tim nazivom radi i danas.

Fond je preuzet 4. decembra 1970. godine, zapisnikom br. 507/1, od Skup{ti-

ne op{tine Lajkovac u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 49).

Fond je nepotpun. Sre|ivawe fonda izvr{eno je, tokom 1977. i 1978. godine.


Kwige 1945-1966:

– zapisnici NOO 1945-1960, 14 kw.

– registri 1955-1962, 12 kw.


– dnevnik kase 1946-1948, 3 kw.

– partijalnik prihoda i rashoda, 1947-1952, 6 kw.

– registar samodoprinosa 1956, 1 kw.

– registar samostalnih zanatlija; 1957, 1 kw.

– registar poreskih obveznika 1958-1962, 1 kw.

– dnevnik naplate poreza samostalnih zanatlija 1951-1953, 1 kw.

– raspored poreza 1955-1962, 20 kw.

Spisi 1944-1970:

– zapisnici sednica 1945-1970, 6 kut.

– sekretarijat 1944-1970, 23 kut.

– op{ta uprava 1958-1970, 10 kut.

– privreda 1958-1970, 11 kut.

– buxet i finansije 1958-1970, 3 kut.

– biro za posredovawe rada 1958-1960, 1 kut.

– izve{taji o radu, odluke, pravilnici, statuti 1950-1970, 2 kut.

76

– spiskovi boraca i upitnici ratnih vojnih invalida, pomo} deci;

1945-1967, 3 kut.

– {kolstvo i kultura; 1955-1957, 4 kut.

– starateqstvo i socijalna pomo} 1947-1957, 2 kut.

– sindikat 1957-1961, 2 kut.

– personalna dokumentacija 1949-1968, 2 kut.

Gra|a sadr‘i: zapisnike i materijale sa sednica odbora i komisija, bira~ke

spiskove, uputstva za rad, re{ewa imovinsko pravnih odnosa, izve{taje o radu

{kola, re{ewa o postavqewu, predmete nacionalizacije i konfiskacije imovine,

ugovore o u~ewu zanata, gra|evinske dozvole, dozvole za vo|ewe zanatskih radwi,

dru{tvene planove, zavr{ne ra~une raznih ustanova i organizacija, rasporedi po-

reza na imovinu i dr.



A.1.5.26. SKUP[TINA OP[TINE QIG – QIG

(1944– ), 1944-1964.

Skup{tina op{tine Qig formirana je, kao Narodnooslobodila~ki odbor

varo{ice Qig, 24. oktobra 1944. godine,158

a od 15. maja 1945. godine, deluje kao Me-

sni narodni odbor Qig.159

Odbor je bio pod nadle‘no{}u Sreza ka~erskog sa sedi-

{tem u Belanovici, do wegovog ukidawa 1947, kada potpada pod nadle‘nost novo-

formiranog sreza Qig sa sedi{tem u Qigu.160

Zakonom o podeli teritorije NRS na op{tine, gradove i srezove, od 1952.

godine,161

ukidaju se MNO i formira se NOO Qig u ~iji sastav ulaze i naseqena

mesta Babaji} i Veli{evci, iz ukinutog MNO Babaji}. Na osnovu Zakona, od 16. ju-

na 1955. godine,162

pristupa se teritorijalnom uve}awu op{tina. Pod nadle‘nost

NOO Qig potpadaju slede}a naseqena mesta: Ba, Babaji}, Bo{wanovi}, Bran~i},

Veli{evci, Guko{i, Di}i, Dowi Bawani, Ivanovci, Jaj~i}, Kadina Luka, Lipqe,

Qig, Pale‘nica, Slavkovica i Cvetanovac. Godine 1957. iz ukinute op{tine Du-

dovica, u op{tinu Qig prelazi naseqeno mesto Latkovi}. Iz ukinute op{tine

Dowi Bawani u op{tinu Qig prelaze Dowi Bawani i Di}i; iz ukinute op{tine

Moravci, Lipqe i Moravci, i iz ukinute op{tine Slavkovica - Bo{wanovi},

Slavkovica i Cvetanovac. Zakonom o podru~ju op{tina i srezova NRS od 26. no-

vembra 1959. godine, koji stupa na snagu 1. januara 1960. godine,163

iz ukinute op-

{tine Belanovica u op{tinu Qig prelaze slede}a naseqena mesta: Belanovica,

@ivkovci, Kalawevci, Kozeq, Poqanice, [utci.

77


159 Isto, br. 28/1945

160 Isto, br. 17/1947

161 Isto, br. 15/1952

162 Isto, br. 56/1955

163 Isto, br. 51/1959

Narodni odbor op{tine Qig se, od 1963. godine, konstitui{e kao skup{ti-

na op{tine Qig, a od 2. jula 1964. godine, konstitui{u se mesne zajednice u okviru

op{tine.

Skup{tina Srbije je donela, 14. jula 1977. godine, Zakon o teritorijalnoj

organizaciji op{tina,164

po kojem op{tina Qig ima u svom sastavu slede}a na-

seqena mesta: Ba, Babaji}, Belanovica, Bo{wanovi}, Bran~i}, Veli{evac, Guko-

{i, Di}i, Dowi Bawani, @ivkovci, Ivanovci, Jaj~i}, Kadina Luka, Kalawevci,

Kozeq, Lalinci, Latkovi}, Lipqe, Qig, Milavac, Moravci, Pale‘nica, Poqa-

nice, Slavkovica, Cvetanovac, [tavica i [utci.

Kada je ukinut Qi{ki srez, 1955. godine,165

op{tina Qig prelazi u na-

dle‘nost Kolubarskog sreza sa sedi{tem u Lazarevcu. Ukidawem Lazareva~kog

sreza 1957,166

op{tina Qig je pod nadle‘no{}u Sreza Vaqevo, do ukidawa srezova

1967. godine.167

Unutra{wa organizacija i funkcionisawe organa mewali su se u skladu sa

zakonskom regulativom.


Skup{tinu op{tine Qig i pod tim nazivom radi i danas.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Qig, u dva navrata, zapisnicima, br.

02-2581, od 13. septembra 1967, i br. 622/1, od 14. septembra 1973. godine, u nesre-

|enom stawu (Kwiga prijema br. 70 i 231).

Fond je nepotpun. Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala je

vr{eno dva puta, o ~emu postoje zapisnici br. 100/1, od 3. marta 1971. godine, i br.

545/1, od 5. oktobra 1972. godine. Fond je sre|en, 1978. godine, po principu slobo-

dne provenijencije, po vrsti gra|e, po godinama, a u okviru godina je sre|en po de-

lovodnom broju.


Kwige 1944-1964:

– zapisnici sednica MNO i NOO 1944-1957, 7 kw.

– zapisnici Komisije za privredu 1955-1958, 1 kw.

– zapisnici sednica Komisije za izbor imenovawa 1955-1958, 2 kw.

– zapisnici op{tinske izborne komisije 1957-1958, 1 kw.

– zapisnici zborova bira~a 1951-1955, 1 kw.

– zapisnici sindikalne organizacije 1955-1961, 1 kw.


– strogo poverqivi delovodni protokoli 1944-1948, 4 kw.

– poverqivi delovodni protokoli 1944 -1955, 11 kw.


– mati~ni delovodni protokoli 1950-1961, 7 kw.

– registar imena dece pod starateqstvom 1944-1953, 1 kw.

– registar potro{a~a na dopunskom snabdevawu MNO za 1948, 1 kw.

78



166 Isto, 27/1957


– registar potro{a~a na obezbe|eno snabdevawe 1949, 1 kw.

– registar stambenih zgrada 1953, 1 kw.

– spisak prijava ratne {tete 1945, 1 kw.

– prijave i odjave dolaze}ih lica u op{tinu qi{ku 1945-2946, 1 kw.

– evidencija, po zakonu, o odnosima roditeqa i dece 1947-1953, 1 kw.

– bira~ki spiskovi 1953-1955, 1 kw.

– op{ti upisnik za prekr{aje 1957-1962, 3 kw.

– zapisnici sednica Poreske komisije 1956-1964, 16 kw.

– finansijske kwige (buxedski partijalnik, dnevnik naplata i isplata

mesnog samodoprinosa, rasporedi poreza, dnevnici primawa i izdavawa

i dr) 1945-1955, 20 kw.

Spisi 1944-1964:

– zapisnici MNO i NOO 1944-1957, 2 kut.

– zapisnici zborova bira~a 1957-1958, 1 kut.

– strogo poverqivi i poverqivi spisi 1949-1951, 1 kut.


– bira~ki spiskovi 1953-1960, 3 kut.

– finansijska arhiva i platni spiskvi 1953-1960, 1 kut.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sa sednica odbora, komisija, zborova bira~a, spise

o ratnoj {teti, izve{taje o radu, normativna akta narodnih odbora, preduze}a i

ustanova; re{ewa o dodeli socijalne pomo}i, stambena re{ewa, re{ewa o slu‘be-

nim postavqewima, dozvole za otvarawe zanatskih radwi, gra|evinske dozvole,

personalnu i finansijsku dokumentaciju i dr.



A.1.5.27. SKUP[TINA OP[TINE MIONICA – MIONICA

(1944– ), 1945-1971.

Narodni odbor op{tine Mionica je formiran 1944. godine, kao Mesni na-

rodnooslobodila~ki odbor varo{ice Mionica, na osnovu Odluke o ustrojstvu i

poslovawu NOO Skup{tine Srbije, od 1. decembra 1944. godine.168

Odbor je bio pod nadle‘no{}u Sreza kolubarskog sa sedi{tem u Mionici

do wegovog ukidawa, na osnovu Zakona o administrativno-teritorijalnoj podeli

NR Srbije, od 24. aprila 1947. godine,169

kada potpada pod nadle‘nost Sreza Va-

qevo.

Na osnovu Zakona, od 20. februara 1950. godine,170

formiran je Mioni~ki

srez sa sedi{tem u Mionici pod ~iju nadle‘nost potpada MNO varo{ice Mio-

nica.

79

168 Sl. glasnik Srbije br. 2/1945

169 Isto, br. 17/1947

170 Isto, br. 7/1950

Narodni odbor op{tine Mionica, na osnovu Zakona o podeli teritorije

NR Srbije na op{tine, gradove i srezove, od 3. aprila 1952. godine,171

obuhvatao je

slede}a naseqa: Mionica (varo{), Mionica (selo), Kqu~, Komanice, Pa{tri},

Radobi}, Sankovi}, Tabanovi} i Toli}. Ovaj odbor je pod nadle‘no{}u sreza Mi-

onica do wegovog rasformirawa, na osnovu Zakona, od 20. septembra 1952. godine.

Teritorija biv{eg Mioni~kog sreza je podeqena izme|u Vaqevskog i Qi{kog sre-

za. NOO Mionica potpada pod nadle‘nost Vaqevskog sreza.

Saveznim zakonom od 16. juna 1955, predvi|eno je pove}awe, dok drugim save-

znim zakonom od 27. jula 1955, koji reguli{e nadle‘nosti narodnih odbora op{ti-

na i srezova, predvi|eno je smawewe broja op{tina i pove}awe op{tinskih teri-

torija.172

Na osnovu pomenutih zakona, nadle‘nost NOO Mionica pro{irena je na

slede}a naseqa: Berkovac, Bre‘|e, Gorwi Mu{i}, Veliko Mari{te, Vrtiglav,

Gorwi Lajkovac, Guwica, Dowi Mu{i}, Du~i}, \ur|evac, Maqevi}, Nanomir,

Planinica i Rakari. Po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o administrativ-

no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, iz 1957. godine, selo Virovac prelazi iz op-

{tine Slovac u op{tinu Mionica. Novim zakonom o administrativno-teritori-

jalnoj podeli, od 26. novembra 1959, koji je stupio na snagu 1. januara 1960. godine,

predvi|eno je smawewe broja op{tina. Op{tini Mionica su iz rasformirane op-

{tine Divci pripojena sela: Kla{ni}, Mr~i} i [u{eoka; a iz rasformirane op-

{tine Rajkovi} sela: Bukovac, Kr~mar, Mrati{i}, Ose~enica, Paune, Rajkovi} i

Robaje. Skup{tina Srbije donela je, 29. decembra 1966. godine,173

odluku prema ko-

joj su sela Mr~i} i Paune izdvojene iz op{tine Mionica i pripojene op{tini

Vaqevo. Od tada nije bilo teritorijalnih promena i op{tina Mionica ima u

svom sastavu 34 naseqenih mesta: Berkovac, Bre‘|e, Bukovac, Virovac, Vrtiglav,

Veliko Mari{te, Golubac, Gorwi Lajkovac, Gorwi Mu{i}, Guwica, Dowi Mu-

{i}, Du~i}, \ur|evac, Kla{ni}, Kr~mar, Maqevi}, Mionica (varo{), Mionica

(selo), Mrati{i}, Nanomir, Ose~enica, Pa{tri}, Planinica, Popadi}, Robaje,

Rajkovi}, Rakari, Radobi}, Sankovi}, Struganik, Tabanovi}, Todorin Do, Toli}

i [u{eoka.

Promene u organizacionoj strukturi MNO i NOO, od formirawa do 1955.

godine, ne mogu se pratiti na osnovu gra|e. NOO Mionica je svojim statutom, od

26. avgusta 1955. godine, utvrdio: organizaciju, sastav i delokrug rada vojnih orga-

na.174

Prema ovom statutu, NOO Mionica ima: predsednika, potpredsednika, se-

kretarijate, stalne odborni~ke komisije, savete, odeqewa, odseke , sudije za pre-

kr{aje i mesne kancelarije. Stalne odborni~ke komisije su bile: mandatno – imu-

nitetska, komisija za izbor i imenovawe, komisija za privredu, komisija za propi-

se i organizaciona pitawa, komisija za molbe i pritu‘be. Za izvr{ne i upravne

poslove NO je imenovao savete za: komunalne poslove, stambena pitawa, rad i ra-

dne odnose, prosvetu i kulturu, socijalnu za{titu i narodno zdravqe. Kontrolu

primene zakona i propisa i stru~nu obradu i pripremu akata su vr{ili sekretar i

80

171 Isto, br. 15/1952

172 Sl. list FNRJ br. 26/1955. i br. 34/1955


174 MIAV, Skup{tina op{tine Mionica – Mionica, Statut op{tine Mionica iz 1955. godine, kut.

inv. br. 22

odeqewa za: op{te poslove, finansije, privredu, odsek za komunalne poslove, od-

sek za narodno zdravqe i socijalnu za{titu, sudija za prekr{aje i mesne kan-

celarije.

Prema unutra{woj organizaciji NOO Mionica, iz 1961. godine,175

organi

uprave su: sekretar i odeqewa za op{tu upravu i privredu i finansije, odseci, sa-

mostalni referati i referati u okviru odseka. Na ~elu svakog odseka ili referata

se nalazi {ef odseka ili referata. U okviru odeqewa za op{tu upravu i dru{tve-

ne slu‘be formirani su odsek za op{tu upravu i odsek za dru{tvene slu‘be. U

okviru odseka za op{tu upravu delovali su {ef odseka i referati za: unutra{we

poslove, prosvetu i kulturu, i kadrove za ra~unovodstvo. U okviru odseka za dru-

{tvene slu‘be delovali su {ef odseka i referati: za socijalnu i imovinsku za-

{titu, za narodno zdravqe, za poslove sanitarne inspekcije, za gra|evinarstvo i

komunalno-stambene poslove. Kao samostalni referati delovali su referati za:

prosvetu i kulturu, unutra{we poslove, gra|anska stawa, za puteve i drugi.

Na osnovu ustavnih promena, iz 1963. godine, Skup{tina op{tine je najvi-

{i organ vlasti i organ samoupravqawa na svom podru~ju. Skup{tina op{tine se

sastoji od dva ve}a: Op{tinskog ve}a i Ve}a radnih zajednica. Organi Skup{tine

op{tine su: predsednik, komisije, saveti i organi uprave. Komisije su formirane

za: predstavke i primedbe, za mesne zajednice i zborove gra|ana, mandatno-imuni-

tetska komisija. Za pojedine oblasti delovawa Skup{tina op{tine obrazuje save-

te, kao politi~ko izvr{ne organe. Formirani su saveti za: op{tu upravu i unu-

tra{we poslove, za privredu i finansije, za poqoprivredu i {umarstvo, za rad i

radne odnose, za prosvetu, za narodno zdravqe. Organi uprave su odeqewa i odseci.

Postojala su odeqewa za op{tu upravu i dru{tvene slu‘be, za privredu, za finan-

sije i druga.

Godine 1966, spojena su odeqewe za op{tu upravu i dru{tvene slu‘be i

odeqewe za komunalno-stambene poslove. Odeqewe za privredu je spojeno sa

odeqewem za finansije.176

Od 1974. godine, postoji zajedni~ki Sekretarijat unutra{wih poslova za

op{tine: Vaqevo, Qig, Mionica, Ub i Ose~ina sa sedi{tem u Vaqevu.

Od 3. jula 1963. godine, NOO Mionica mewa naziv u Skup{tina op{tine

Mionica i pod tim nazivom radi i danas.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Mionica, u dva navrata, 1968. i

1971. godine, bez zapisnika (Kwiga prijema br. 161).

Fond je nepotpun. Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala je

izvr{eno 1972. godine, zapisnik br. 51/1 se nalazi u dosijeu fonda. Sre|en je temat-

ski i hronolo{ki.

Sadr‘i gra|u za period 1945-1971, 92 kwige i 43 kutije (7,06 m).

Kwige 1946-1970:

– zapisnici sednica komisije za upravqawe radnom snagom 1959-1965, 2 kw.

– zapisnici sednica NOO Mionica 1952-1960, 6 kw.

81

175 Slu‘beni list Sreza Vaqevo br. 12/1961, Unutra{wa organizacija organa uprave NOO Mionica

176 Slu‘beni list Sreza Vaqevo, od 9. marta 1964. godine

– zapisnici poreske komisije 1951, 1 kw.

– poverqivi delovodni protokoli 1953, 1958, 1959, 1961, 4 kw.


– delovodni protokoli o dr‘avqanstvu 1949, 1 kw.



– registar izdatih gra|evinskih dozvola 1955-1959, 1 kw.

Spisi 1945-1971:


– zapisnici sednica MNO, NOO, SO 1946-1971, 11 kut.

– zapisnici sednica saveta 1946-1971, 4 kut.

– statuti i dru{tveni planovi 1955-1970, 2 kut.

– personalna arhiva 1956-1971, 4 kut.

– zapisnici o polo‘enim kvalifikacijama 1955-1970, 1 kut.

– zapisnici o dokazivawu radnog sta‘a 1955-1970, 5 kut.

– zapisnici o zanatskim radwama 1955-1970, 1 kut.

– zapisnici o trgovinskim radwama 1955-1970, 2 kut.

– zapisnici o gra|evinskim dozvolama 1955-1970, 5 kut.


Gra|a sadr‘i: zapisnike i materijale sednica MNO, NOO, SO, Ve}a proi-

zvo|a~a, Op{tinskog ve}a, saveta, komisija, zborova bira~a i mesnih zajednica,

izve{taje o radu i programe rada, godi{we statisti~ke izve{taje o radu preduze}a

i zemqoradni~kih zadruga, tehni~ku dokumentaciju u vezi izdavawa gra|evinskih

dozvola i lokacija, podatke o radnom sta‘u i stru~nom osposobqavawu, platne

spiskove i drugo.



A.1.5.28. SKUP[TINA OP[TINE OSE^INA – OSE^INA

(1944– ), 1944-1973.

Skup{tina op{tine Ose~ina osnovana je, krajem 1944. godine, kao Narodno-

oslobodila~ki odbor op{tine Ose~ina. Nalazila se u sastavu Sreza podgorskog sa

sedi{tem u Vaqevskoj Kamenici, a u wen sastav su u{le Ose~ina varo{, Ose~ina

selo i Plu‘ac.

U prvoj polovini 1946, mewa naziv u Mesni narodni odbor Ose~ina, nakon

raspisa Predsedni{tva Narodne vlade Srbije o ukidawu op{tina, od 18. decembra

1945. godine.177

Zakonom o podeli teritorije NR Srbije na op{tine, gradove i srezove, iz

aprila 1952. godine, dobija naziv Narodni odbor op{tine Ose~ina.178

Teritorija

82

177 MIAV, ONO Vaqevo - Predsedni{tvo ONO, Raspis Predsedni{tva br. 2807/45, od 31. januara

1946. godine, kut. inv. br. 5


op{tine pro{irena je mestima Brata~i} i Ostru‘aw. Po Zakonu o podru~jima

srezova i op{tina, od 1. jula 1955. godine, Srez podgorski je ukinut i uspostavqena

nova teritorijalna podela op{tina na tom podru~ju.179

Op{tini Ose~ina pripoje-

na su naseqa: Gorwe Crniqevo, Dragijevica, Komiri}, Kowu{a, Lopataw, Sirdi-

ja i Tu|in. Novim zakonom o podru~jima op{tina i srezova u NR Srbiji usvojenim,

26. novembra 1959. godine, op{tini Ose~ina je, zbog smawewa broja op{tina, pri-

pala celokupna teritorija op{tine Pecka.180

Tada u sastav op{tine ulaze: Bastav,

Beloti}, Guwaci, Dragodol, Pecka, Carina, Skadar i Kowic.


Skup{tinu op{tine Ose~ina i pod tim nazivom radi i danas.

Fond je preuzet od SO Ose~ina, u dva navrata, zapisnicima o primopredaji

br. 01-530/1, od 22. novembra 1968. godine, i br. 303/1, od 23. maja 1975. godine, u

nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 143 i 241).

Fond je nepotpun. Izvr{eno je razgrani~ewe arhivske gra|e na fondove i

izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala. Fond je sre|en u julu 1979. go-

dine po principu provenijencije.


Kwige 1946-1972:

– zapisnici MNO i NOO 1946-1957, 7 kw.

– zapisnici Saveta i komisija 1954-1972, 10 kw.

– registri uz delovodni protokol 1951-1957, 7 kw.


– mesnog samodoprinosa 1955-1963, 7 kw.

– prijave raznih {teta 1956. i 1958-1970, 8 kw.

– starateqske i kwige usvojewa 1947-1956, 8 kw.

– registri i zapisnici za prekr{aje 1950-1959, 8 kw.


– partijalnici 1948-1951, 2 kw.

– imenici i evidencije 1956-1963, 3 kw.

Spisi 1944-1973.

Gra|a sadr‘i: zapisnike i izve{taje MNO, NOO, SO, saveta, komisija, ve}a

i zborova bira~a; statute, poslovnike; planove, analize i druga normativna akta;

izborne materijale, upitnike za borce NOR-a; statisti~ke izve{taje; podatke o

utvr|ivawu radnog sta‘a, odobrewa za otvarawe zanatskih radwi, dozvole za

gradwu i gra|evinske projekte; ugovore u~enika u privredi; stambena re{ewa; ma-

terijale o starateqstvu i pomo}i neobezbe|enim licima; podatke o {kolovawu de-

ce palih boraca; predmete o zapo{qavawu; podatke o kulturnim doga|ajima, radu

inspekcija, poslovawu preduze}a i radwi; kupoprodajne ugovore, ugovore o poklo-

nu i druge vrste ugovora; buxet, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.

83

179 Isto, br. 56/1955

180 Isto, br. 51, od 12. decembra 1959. godine



A.1.5.29. SKUP[TINA OP[TINE UB - UB

(1944 - ), 1945-1981.

Skup{tina op{tine Ub osnovana je, 1944. godine, na teritoriji biv{e

op{tine Ub, kao Narodnooslobodila~ki odbor i u svom sastavu je imala Ub i

Trwake. NOO Ub bio je u sastavu Sreza tamnavskog i obavqao je sve poslove biv{e

Op{tine ubske, koja je formalno postojala jo{ neko vreme.

Na osnovu odluke Predsedni{tva Narodne vlade Srbije o ukidawu op{ti-

na, od 18. decembra 1945. godine,181

ukinuti su svi NOO pa i NOO Ub, kao smetwa

neposrednijem u~e{}u gra|ana u sistemu vlasti. Osnovan je Mesni narodni odbor

Ub koji preuzeo sve poslove, kao osnovni samoupravni organ lokalne vlasti.

Daqom reorganizacijom uprave u procesu politi~kih i privrednih

promena, do{lo je do ukidawa mesnih narodnih odbora i stvarawa ve}ih admi-

nistrativno-teritorijalnih jedinica, op{tinskih narodnih odbora. Zakon o

podeli teritorije NR Srbije na op{tine, srezove i gradove od 3. aprila 1952,182

zaokruìo je lokalne privredne celine i ukinuo dosta skup i brzim razvojem

prevazi|en sistem dotada{we vlasti. NOO Ub tada je obuhvatao mesta Ub, Trwake

i Guwevac.

Do 1955. godine, do{lo je do ukidawa brojnih NOO, pa je wihovu nadle`nost

na teritoriji Sreza tamnavskog, preuzeo NOO Ub i NOO Bawani (pripojen je

op{tini Ub, 1959. godine). U 1960. godini, u sastavu NOO Ub su: Bajevac, Vrhovine,

Nepri~ava, Stepawe, Bawani, Kalinovac, Batalage, Zukve, Novaci, Brezovice,

Vrelo, Dokmir, û~uge, Koùar, Vukona, Mali Borak, Skobaq, Murga{, Ruklade,

Paquvi, Stublenica, Pambukovica, Radqevo, [arbane, Ruwani, Kaleni},

Sovqak, Takovo, Bogdanovica, Crvena Jabuka, Tvrdojevac, Zvizdar, Gvozdenovi},

Trli}, Tulari, Ub, Trwaci i Guwevac.183

Organizaciona struktura odbora i op{tine mewala se u vi{e navrata u

skladu sa zakonskim propisima.

Na osnovu Ustava iz 1963, NOO Ub mewa naziv u Skup{tine op{tine Ub i

pod tim nazivom radi i danas.

Fond je preuzet, u dva navrata, od NOO i SO Ub, 19. septembra 1967, zapisni-

kom br. 01-387/1, i 25. septembra 1981, zapisnikom br. 451/1, u nesre|enom stawu

(Kwiga prijema br. 182 i 197).

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1979. i 1987, po organizacionim jedinicama,

hronologiji i tematici.


84

181 MIAV, Predsedni{tvo ONO Vaqevo, Raspis Predsedni{tva, br. 2807/45, od 31. januara 1946. godi-

ne, kut. inv. br. 5


183 Administrativno-teritorijalne promene..., str. 207 i 215

Kwige 1945-1969:

– zapisnici MNO Ub 1947-1952, 2 kw.

– zapisnici NOO Ub 1952-1963, 8 kw.

– zapisnici SO Ub 1963-1965, 2 kw.



– registar privatnih radwi i radionica 1945-1959, 1 kw.

– registar o polagawu stru~nih ispita u~enika u privredi 1947-1952, 1 kw.

– finansijske kwige 1946-1969, 30 kw.

Spisi 1945-1981.

Gra|a sadr`i: zapisnike i izve{taje MNO, NOO, SO, saveta, komisija, ve}a

i zborova bira~a; statute, poslovnike i druga normativna akta; planove, analize,

izborne materijale, upitnike za borce NOR-a; imovinsko-pravna akta

(eksproprijacija), statisti~ke izve{taje; podatke o utvr|ivawu radnog sta‘a, odo-

brewa za otvarawe zanatskih radwi, gra|evinske dozvole i projekte; ugovore u~e-

nika u privredi; stambena re{ewa; materijale o starateqstvu i socijalnoj pomo-

}i; spiskove vlasnika mlinova i vodenica, predmete o zapo{qavawu; podatke o

kulturnim doga|ajima, radu inspekcija, osnivawu i poslovawu preduze}a i radwi;

kupoprodajne ugovore; ugovore o poklonu i druge vrste ugovora; personalna

dokumenta, buxete, zavr{ne ra~une, platne spiskove i drugo.

U nedostatku obave{tajnih sredstava slu‘e popis arhivske gra|e i delovo-

dni protokoli.

NARODNI ODBORI OP[TINA

Prestankom ratnih operacija, krajem septembra 1944. godine, na podru~ju

srezova: Vaqevskog, Ka~erskog, kasnije Qi{kog, Kolubarskog, Podgorskog i Tam-

navskog, vrlo brzo se krenulo sa uspostavom novih organa vlasti. Za kratko vreme

formiran je ve}i broj narodnooslobodila~kih odbora: mesnih, op{tinskih i

gradski narodnooslobodila~ki odbor grada Vaqeva. Narodnooslobodila~ki od-

bori ujedinili su u sebi funkcije zakonodavne i izvr{ne vlasti na teritoriji po-

jedinog sela, op{tine i grada. Imali su svoje izvr{ne organe: predsednika, obi-

~no dva potpredsednika, sekretara i odre|en broj ~lanova odbora. Oni su za svoj

rad odgovarali odboru na ~ijem su ~elu stajali i izvr{nom organu vi{eg stepena

sreza. Teritorijalno su obuhvatali: mesni (pojedina seoska naseqa), op{tinski

(ve}a seoska naseqa i varo{ice obi~no sa po nekoliko najbli‘ih mawih sela), dok

je grad Vaqevo imao svoj posebni Gradski narodni odbor.

Neposredni zadaci ovih odbora bili su: organizovawe borbe za kona~no

oslobo|ewe zemqe i potpuno preuzimawe vlasti od starih organa te prikupqane

pomo}i za vojsku i dr. sve dok je trajao rat. Kasnije prerastaju u prave organe vlas-

ti na svom podru~ju i staraju se o: planskom organizovawu snabdevawa; ishrani

stanovni{tva, obnovi svojih podru~ja; lokalnom saobra}aju; kontroli cena, pro-

sve}ivawu, narodnom zdravqu i drugom. Da bi se efikasnije brinuli o privre-

dnom, prosvetnom, kulturnom i socijalnom ‘ivotu u svojoj sredini osnivali su,

85

kao pomo}na tela, razne komisije i savete na ~ijem ~elu su stajali pojedini ~lano-

vi odbora. Naj~e{}e su postojale komisije za odluke i ra~unske komisije. Saveti su

bili kolegijalna tela koja su ~inili gra|ani i ~lanovi odbora. Zavisno od veli-

~ine podru~ja koje pojedini odbor pokriva su obi~no obrazovani za: privredu, ko-

munalne poslove, prosvetu, kulturu, narodno zdravqe, socijalno starawe i unu-

tra{we poslove.

Na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, od 25. maja 1946. godine,184

narodnooslobodila~ki prerastaju u narodne odbore, a svi, osim Gradskog naro-

dnog odbora Vaqevo, postaju mesni narodni odbori. Utvr|eno je da su oni organi

dr‘avne uprave na lokalnom nivou, ali i predstavni~ki organi birani op{tim i

jednakim izbornim pravom. Podru~ja mesnih narodnih odbora odre|ena su Za-

konom o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od 18. aprila 1947.

godine.185

Novim Op{tim zakonom o narodnim odborima, od 6. juna 1949. godine,

do{lo je do odre|enih izmena u odnosu na prethodni zakon iz 1946. godine.186

U

svim mesnim odborima su, bez izuzetka, uvedeni izvr{ni odbori. Predvi|ena je

mogu}nost obrazovawa odseka kao pomo}nih organa predsedniku ili sekretaru.

Gra|ani su u radu odbora mogli u~estvovati preko zborova bira~a i preko saveta i

komisija ukoliko ih je pri odborima bilo.

Sredinom 1950. godine, dolazi do promena u ekonomskom ‘ivotu zemqe. Na-

pu{ta se dotada{wa praksa upravqawa privredom, a uporedo zapo~iwe i decen-

tralizacija vlasti. Ovo je uslovilo potrebu za promenama u administrativno – te-

ritorijalnoj podeli NR Srbije, pa samim tim i izmene u ulozi narodnih odbora.

Narodna skup{tina FNRJ izglasala je, 1. aprila 1952. godine, Op{ti zakon o na-

rodnim odborima. Odbori su imenovani kao najvi{i lokalni organi dr‘avne

vlasti i organi narodnog samoupravqawa u op{tinama, srezovima i gradovima.187

Ovim Zakonom se ukidaju mesni narodni odbori, a wihovu teritoriju i na-

dle‘nost preuzimaju op{tinski narodni odbori. Zakonom o podeli NR Srbije na

op{tine, gradove i srezove, od 3. aprila 1952. godine, ponovo su obrazovani naro-

dni odbori op{tina.188

Ubrzo, 8. septembra 1952. godine, Narodna skup{tina NR

Srbije izglasala je Zakon o narodnim odborima op{tina189

i Zakon o narodnim od-

borima gradova i gradskih op{tina190

i tada je utvr|ena nadle‘nost Narodnog od-

bora op{tine u svim poslovima od neposrednog interesa za privredni, komunalni,

kulturni i socijalni razvoj svog podru~ja.

Narodni odbori gradova i gradskih op{tina postaju dvodomni i sastoje se

od: gradskog ve}a i ve}a proizvo|a~a. Zbog ve}e efikasnosti u radu za odre|ene

upravne poslove formirani su saveti kao izvr{na kolegijalna tela. Nadzor nad

ispravno{}u i zakonito{}u rada narodnih odbora op{tina i grada vr{io je na-

rodni odbor sreza kao prva vi{a instanca.

86




187 Isto, br. 22/1952


189 Isto, br. 28/1952

190 Isto, br. 29/1952.

Daqe promene u komunalnom sistemu i decentralizacija uprave, usledila je

nakon dono{ewa Op{teg zakona o ure|ewu op{tina i srezova, od 17. juna 1955. go-

dine.191

S tim u vezi, Narodna skup{tina NR Srbije ubrzo donosi Zakon o ure|ewu

op{tina i Zakon o podru~jima srezova i op{tina kojima se izvr{ava nova reorga-

nizacija op{tina.192

Op{tine dobijaju veliki deo nadle‘nosti ranijih srezova,

teritorijalno se uve}avaju i postaju sredi{te komunalne samouprave i lokalne

vlasti. Svoja prava i du‘nosti ona utvr|uje posebnim pravnim aktom, statutom.

Narodni odbori novih op{tina su u ukinutim op{tinama, obrazovali mesne kan-

celarije sa odre|enim upravnim funkcijama, ali samo, kao deo nadle‘nog op{tin-

skog organa uprave i samog sekretara op{tine.

Zakon o organima uprave u NR Srbiji iz 1956. godine, utvrdio je organe

uprave i wihove savete.193

Saveti su bili izvr{ni organi za pojedine upravne po-

slove u oblastima: op{te uprave i unutra{wih poslova, privrede, komunalnih po-

slova, rada i radnih odnosa, prosvete, socijalne za{tite, narodnog zdravqa i dr.

Upravni poslovi vr{eni su preko sekretarijata sa pripadaju}im odsecima i refe-

ratima. Novim zakonom o podru~jima srezova i op{tina iz juna 1957. godine,

izvr{ene su administrativno-teritorijalne izmene, ukidawem ekonomski slabih

op{tina i wihovog prikqu~ewa ve}im, pa je broj op{tina jo{ vi{e smawen.194

Zakonom o izmenama i dopunama Op{teg zakona o ure|ewu op{tina i srezo-

va iz jula 1957. godine, dolazi do promena u organizaciji i radu narodnih odbora

op{tina.195

Narodni odbori op{tina postaju dvodomna tela sa Op{tinskim ve}em, kao

predstavni~kim telom svih gra|ana i Ve}em proizvo|a~a u kojem su predstavqeni

zaposleni u privredi. Ve}a su radila odvojeno ili zajedno, a u dono{ewu odluka

bila su ravnopravna. Nadle‘nost ovih ve}a i saveta regulisana je Zakonom o izme-

nama i dopunama Zakona o nadle‘nosti narodnih odbora op{tina i srezova, kra-

jem 1957. godine.196

Pravo da op{tine same osnivaju savete, uprave, inspektorate i

drugo dobile su Zakonom o organizaciji uprave narodnih odbora iz 1959. godine.197

Iste godine, izvr{eno je novo ukidawe mawih op{tina i prikqu~ewa wihove te-

ritorije ve}im i ekonomski ja~im op{tinama, na osnovu Zakona o podru~jima op-

{tina i srezova u NR Srbiji,198

koje su sprovedene od 1. januara 1960. godine.

Dono{ewem Ustava SR Srbije iz 1963. godine, narodni odbori prestaju sa

radom i wihove nadle‘nosti preuzimaju novouspostavqene skup{tine op{tina u

okviru sreza ~iji je broj znatno smawen, a teritorija pove}ana.

87

191 Sl. list FNRJ br. 26/1955. g.

192 Sl. glasnik NR Srbije br. 55 i 56/1955.

193 Isto, br. 21/1956

194 Isto, br. 27/1957



197 Isto, br. 51/1959.

198 Isto

A.1.5.30. NARODNI ODBOR OP[TINE BA – BA

(1944-1955), 1946-1955.

Narodni odbor op{tine Ba formiran je, decembra 1944. godine, kao Naro-

dnooslobodila~ki odbor Ba sa sedi{tem u selu Ba. Bio je u okviru Sreza takov-

skog.199

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NRS od aprila 1947.

godine, Ba je, kao Mesni narodi odbor, u{ao u okvir novoformiranog Sreza qi-

{kog i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Qigu.200

Od aprila 1952,

godine Ba radi kao Narodni odbor op{tine i nije mewao pripadnost srezu.201

Op{tina Ba ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.202

Teritorija op{tine

pripojena je op{tini Qig – srez Lazarevac.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Qig, 13. septembra 1967, zapisnikom

br. 02-2581/4 (Kwiga prijema br. 72).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki 1977. godine. Fond je

obra|en i ura|en je sumarni inventar.

Sadr‘i gra|u za period 1946-1955, 22 kwige i 4 kutije spisa (1 m).

Kwige 1946-1955:

– zapisnici sednica odbora i zborova bira~a 1946-1955, 3 kw.




– registar potro{a~a na obezbe|enom snabdevawu 1948-1949, 1 kw.

– raspored poreza na dohodak i promet od samostalnih zanimawa, 1954, 1 kw.


– dnevnik naplate poreza 1954-1955, 1 kw.

Spisi 1946-1955.

Gra|a sadr‘i: zapisnike narodnog odbora i zborova bira~a; raspise sres-

kog odbora i odseka unutra{wih poslova; planove otkupa poqoprivrednih proi-

zvoda; uredbu o obaveznom dr‘awu stoke i unapre|ewu sto~arstva na poqoprivre-

dnim gazdinstvima; uputstva i naredbe o merama za obezbe|ewe ishrane stanovni-

{tva; dokumenta o radu saveta za socijalno starawe, prosvete i kulture i uprave

prihoda; odluke o zavo|ewu mesne tro{arine, mesnog samodoprinosa, po-

{umqavawu goleti; zavr{ne ra~une, buxete op{tine od 1948. do 1955. godine; pla-

tne spiskove slu‘benika i odbornika Narodnog odbora i osnovne {kole i drugo.


88


200 Sl. glasnik NR Srbije br. 17/1947, str. 171

201 Isto, br. 15 /1952, str. 171

202 Isto, br. 56 /1955, str. 448

A.1.5.31. NARODNI ODBOR OP[TINE BAJEVAC – BAJEVAC

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Bajevac formiran je, oktobra 1944. godine, kao Na-

rodnooslobodila~ki odbor Bajevac sa sedi{tem u Bajevcu.203

Bio je u okviru Sreza

tamnavskog.204

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima,

promenio je naziv u Mesni narodni odbor Bajevac.205

Zakonom o administrativno

teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine Bajevac, kao Mesni naro-

dni odbor, ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog naro-

dnog odbora u Ubu.206

Teritorija Mesnog narodnog odbora obuhvatala je naseqena

mesta: Stepawe, Vrhovine, Nepri~avu i Bajevac.

Aprila 1952. godine, Bajevac je formiran kao Narodni odbor op{tine Baje-

vac i nije mewao pripadnost srezu.207

Teritorija op{tine ostala je nepromewena.

Op{tina Bajevac ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.208

Wena teritori-

ja je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Slovac, Srez vaqevski.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Lajkovac, u dva navrata, 1968, bez

zapisnika, i 4. decembra 1970. godine, zapisnikom br. 507/1 (Kwiga prijema br. 54).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je 1972, po principu slovodne

provenijencije. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1945-1955:



– dnevnik mesnog samodoprinosa 1950-1953, 1 kw.

– dnevnici primawa i izdavawa 1948-1952, 2 kw.

– partijalnik rashoda 1948-1949, 1 kw.

Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu narodnog odbora i zborova bira~a; izvr{ewa

naredbi, raspisa, uputstva i obave{tewa sreskog odbora i vojnog odseka; izbor po-

slanika za Ustavotvornu skup{tinu 1945; otkup poqoprivrednih proizvoda, ot-

kup ‘itarica, stoke, vina, rakije i dr.; podatke o agrarnoj reformi (zapisnici, re-

ferati, spiskovi lica sa vi{e od 20 ha); planove jesewe i prole}ne setve; podatke o

dodeli oduzete zemqe zadruzi u Stepawu, imovini crkve u Bajevcu, sprovo|ewu me-

snog samodoprinosa; podatke o: vojnim obveznicima, porodicama palih boraca;

karakteristike i uverewa o vladawu pojedinaca za vreme okupacije; spiskove:

slu‘benika odbora, vojnih invalida, u‘ivalaca privremene i trajne socijalne po-

mo}i, umrlih lica u periodu 1941-1946; podatke o: komunalnoj izgradwi, popravci

puteva, radu izbornog suda, mobilizaciji, predvojni~koj obuci i regrutaciji; bi-

89

203 Petkovi}, Pavle: Tamnava u NOB, Beograd, 1977, str. 224




207 Isto, br. 15/1952.

208 Isto, br. 56/1955.

ra~ke spiskove; izdavawa potro{a~kih karata; podatke o: vakcinisawu dece, po-

reskim obveznicima; razreze i naplate poreza, buxet, platne spiskove i drugo.


A.1.5.32. NARODNI ODBOR OP[TINE JABLANICA – BALINOVI]

(1946-1955), 1947-1955.

Narodni odbor op{tine Jablanica formiran je, po~etkom 1946. godine, kao

Mesni narodni odbor Jablanica sa sedi{tem u Jablanici.209


vaqevskog.210

Zakonom o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od

aprila 1947. godine, MNO Jablanica je ostao u okviru istog sreza i potpao pod na-

dle‘nost Sreskog narodnog odbora u Vaqevu.211

Teritorija mu je obuhvatala na-

seqena mesta Balinovi} i Pakqe. Iste godine, 10. juna, donet je Zakon o izmenama u

sastavu podru~ja MNO-a,212

po kojem se iz sastava MNO Jablanica, Sreza vaqev-

skog, izostavqa Jablanica, jer kao naseqeno mesto, ne postoji. Sedi{te MNO Ja-

blanica preme{ta se u Balinovi}.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Jablanica sa

sedi{tem u Balinovi}u.213

Obuhvatao je naseqena mesta: Balinovi}, Pakqe, Rovni

i Stubo.

Op{tina Jablanica ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.214

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena je novoformiranoj op{tini Tubra-

vi} – srez Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Vaqevo, 1967. godine (Kwiga prije-

ma br. 275).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je, 1980. godine, po principu slobodne

provenijencije, po delovodnim brojevima i tematski. Fond je obra|en i ura|en je

sumarni inventar.


Kwige 1947-1955:

– zapisnici sednica Narodnog odbora 1947-1948, 1950, 1952-1955, 5 kw.

– zapisnici zbora bira~a 1952, 1955, 1 kw.

– strogo poverqivi i poverqivi delovodni protokol 1949-1955, 1 kw.


Spisi 1948-1955.

Gra|a sadr‘i: zapisnike Narodnog odbora i zborova bira~a; izve{taje o ra-

du Mesnog i Narodnog odbora; odluke o zavo|ewu mesnog samodoprinosa, raspise,

uputstva, naredbe vi{ih organa i drugo.


90

209 Jevti}, @ivorad: Administrativno-teritorijalne promene u vaqevskom kraju (1944-1955), „Gla-

snik” br. 23, MIAV, Vaqevo, 1988, str. 52 i 53

210 Isto


212 Isto, br. 27/1947

213 Isto, br. 15/1952, str. 160

214 Isto, br. 56/1955, str. 436

A.1.5.33. NARODNI ODBOR OP[TINE BAWANI – BAWANI

(1944-1959), 1944-1959.

Narodni odbor op{tine Bawani formiran je u oktobru 1944. godine, kao Op-

{tinski narodnooslobodila~ki odbor Bawani sa sedi{tem u Bawanima.215

Bio je u

okviru Sreza tamnavskog.216

Na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima 1946.

godine,217

promenio je naziv u Mesni narodni odbor Bawani, a po Zakonu o adminis-

trativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947, MNO Bawani je ostao u

okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ubu.218

Aprila 1952. godine, Bawani su prerasli u Narodni odbor op{tine Bawani

i nisu mewali pripadnost srezu.219

Teritorija op{tine obuhvatala je naseqena

mesta Kalinovac i Bawane.

Na osnovu Zakona o podru~jima srezova i op{tina u NR Srbiji od jula 1955.

godine, op{tina Bawani pre{la je u okvir sreza Obrenovac.220

Pro{irena terito-

rija op{tine obuhvatala je: Bawane, Brezovicu, Vrelo, Vuki}evicu, Vukonu, Kali-

novac, Ko‘uar i Tulare.

Prema novoj administrativno-teritorijalnoj podeli, 1959, op{tina Ba-

wani prelazi iz ukinutog sreza Obrenovac u pro{ireni srez Vaqevo.221

Teritori-

ja op{tine pro{irena je sa jo{ tri naseqa: Dren, Ora{ac i Batalage.

Op{tina Bawani ukinuta je 1959. godine na osnovu Zakona o podru~jima op-

{tina i srezova u NR Srbiji.222

Wena teritorija je pripojena Narodnom odboru

op{tine Ub (Bawani, Brezovica, Vrelo, Vukona, Kalinovac, Ko‘uar, i Tulari –

srez Vaqevo); Narodnom odboru op{tine Obrenovac (Dren, Ora{ac, i Vuki}evica

– Grad Beograd) i Narodnom odboru op{tine Koceqeva (Batalage – srez [abac).

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Ub, 1967. godine (Kwiga prijema br. 268)

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je po principu slobodne provenijencije,

po delovodnim brojevima i tematski. Fond je obra|en i ura|en je sumarni in-

ventar.


Kwige 1944-1946, 1953-1959:

– zapisnici sednica saveta za prosvetu i kulturu, narodno zdravqe i

socijalno starawe 1957-1959, 1 kw.

– registar ugovora o u~ewu 1953-1959, 1 kw.


– mati~na kwiga 1955-1959, 1 kw.


91

215 Petkovi}, Pavle, n. d., str. 224




219 Isto, br. 15 /1952.

220 Isto, br. 56 /1955.

221 Isto, br. 27/1957.

222 Isto, br. 51/1959

Spisi 1944-1959.

Gra|a sadr‘i: zapisnike saveta, komisija i zborova bira~a; raspise sreskog

odbora i Zavoda za statistiku; odluke o zavo|ewu mesnog samodoprinosa, sprovo-

|ewu postupka agrarne reforme i nacionalizacije, osnivawu mati~nih osnovnih

{kola na podru~ju NOO Bawani, sprovo|ewu propisa vi{ih organa; podatke o

privrednom razvoju, popravci puteva, elektrifikaciji, izgradwi komunalnih

objekata, dogradwi zadru‘nog doma u Bawanima, poqoprivrednoj proizvodwi;

prepisku; spiskove korisnika socijalne pomo}i, dece palih boraca, invalida,

‘rtava fa{isti~kog terora, zanatlija i zanatskih radwi; re{ewa komisija za

poqoprivredno zemqi{ni fond; re{ewa o prijemu i otkazu na slu‘bu; ugovore o

kupoprodaji nekretnina; gra|evinske dozvole; dru{tveni plan NOO Bawani

(1959); personalna dokumenta; regulisawe radnog sta‘a; izve{taje o naplati pore-

za; buxet odbora, platne spiskove slu‘benika narodnog odbora i Osnovne {kole u

Bawanima i drugo.


A.1.5.34. NARODNI ODBOR OP[TINE BATALAGE – BATALAGE

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Batalage formiran je u oktobru 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Batalage sa sedi{tem u Batalagama. Bio je u okviru

Sreza tamnavskog.223

Po Zakonu o administrativno-treitorijalnoj podeli NR

Srbije, od aprila 1947. godine, Batalage su, kao Mesni narodni odbor, ostale u

okviru istog sreza i potpale pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ubu.224

Aprila 1952. godine, Batalage su formirane, kao Narodni odbor op{tine Batala-

ge i nisu mewale pripadnost srezu.225

Teritorija op{tine je pro{irena pripa-

jawem ukinutih mesnih narodnih odbora: Novaci, Brezovica i Zukve.

Op{tina Batalage ukinuta je Zakonom o podru~jima srezova i op{tina u NR

Srbiji, od jula 1955. godine,226

i wena teritorija je pripojena op{tini Pambuko-

vica – srez Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Ub, 1967. godine (Kwiga prijema br. 269).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je, 1989. godine, po principu slobo-

dne provenijencije, po delovodnim brojevima i tematski. Fond je obra|en i ura|en

je sumarni inventar.


Kwige 1948-1955:


– dnevnik naplate mesnog samodoprinosa 1955-1955, 1 kw.

92



225 Isto, br. 15/1952, str. 185

226 Isto, br. 56/1955, str. 435

– dnevnik poreza od katastarskog prihoda 1954, 1 kw.

– evidencija poreza na nasle|e i poklone 1954-1955, 1 kw.

Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu NOO Batalage, finansijskom poslovawu, uvo-

|ewu samodoprinosa, akta o pravnim i bespravnim zanatlijama, spiskove dece pa-

lih boraca i poreskih obveznika, podaci o elementarnim nepogodama, personalna

akta, naplate poreza na promet, buxet, prihode i rashode op{tine, platne spiskove

i drugo.


A.1.5.35. NARODNI ODBOR OP[TINE BELANOVICA – BELANOVICA

(1944-1959), 1947-1959.

Narodni odbor op{tine Belanovica formiran je, 22. decembra 1944. godi-

ne, kao Narodnooslobodila~ki odbor Belanovica sa sedi{tem u Belanovici. Bio

je u okviru Sreza ka~erskog.227

Na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima

1946. godine promenio je naziv u Mesni narodni odbor Belanovica,228

a po Zakonu

o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947, MNO Bela-

novica prelazi u okvir novoformiranog qi{kog sreza i potpada pod nadle‘nost

Sreskog narodnog odbora u Qigu.229

Aprila 1952. godine, Belanovica je formirana kao Narodni odbor op{tine

Belanovica i nije mewala pripadnost srezu.230

Teritorija op{tine obuhvatala je

pet naseqenih mesta: Belanovicu, Drewinu, @ivkovce, Kalawevac i [utce.

Na osnovu Zakona o podru~jima srezova i op{tina u NR Srbiji, od jula 1955.

godine, op{tina Belanovica je pre{la u okvir sreza Lazarevac.231

Pro{irena te-

ritorija obuhvatala je osam naseqenih mesta: Belanovica, Dragoq, @ivkovci, Ka-

lawevac, Kozeq, Poqanice, Trudeq i [utci.

Prema novoj administrativno-teritorijalnoj podeli op{tina Belanovica

prelazi iz ukinutog sreza Lazarevac u pro{ireni srez Vaqevo.232

Teritorija op-

{tine nije se mewala.

Op{tina Belanovica ukinuta je 1959. godine na osnovu Zakona o podru~jima

op{tina i srezova u NR Srbiji.233

Wena teritorija pripojena je NO op{tine Qig

(Belanovica, @ivkovci, Kalawevci, Kozeq, Poqanice i [utci – srez Vaqevo) i

NO op{tine Rudnik (Dragoq i Trudeq – srez ^a~ak).

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Qig, u dva navrata, 13. septembra

1967, zapisnikom br. 02-2581/4, i 14. septembra 1973. godine, zapisnikom br. 622/1


93




230 Isto, br. 15/1952, str. 174

231 Isto, br. 56/1955, str. 448

232 Isto, br. 27/1957

233 Isto, br. 51/1959.

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1979. godine, po principu slobodne provenijen-

cije, po delovodnim brojevima i tematski. Fond je obra|en i ura|en je sumarni in-

ventar.


Kwige 1947-1959:

– zapisnici sednica NO op{tine Belanovica 1955-1957, 1 kw.

– zapisnici saveta za privredu, prosvetu i kulturu, socijalno starawe i

narodno zdravqe 1955-1959, 8 kw.

– registri PZF-a 1953-1958, 2 kw.


– finansijske kwige (partijalnici, dnevnici primawa i izdavawa)

1947-1950, 1952-1954, 6 kw.

– poreske kwige 1953. i 1958, 2 kw.

– ostale kwige (pregled zauze}a, predaje amaneta) 1955-1958, 2 kw.

Spisi 1947-1959.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu i nadle‘nosti NO op{tine Belanovica,

izvr{ewa naredbi, uputstva i raspise vi{ih organa vlasti; podatke o odbornici-

ma, izbornim jedinicama i izborima, kadrovima; rad saveta, komisija i odseka;

podatke o nacionalizaciji, PZF-u i zauze}u zemqi{ta; prekr{aje i ‘albe gra|a-

na; otkup vune i mesa; promet alkohola; podatke o {umarskoj slu‘bi, za{titi od

{teto~ina (gubara i krompirove zlatice na biqu, a metiqa i trakavice, kod ‘ivo-

tiwa); podatke o gajewu koza, vlasnicima vodenica i vr{alica, starateqstvu nad

pojedinim licima, socijalnoj pomo}i ugro‘enim licima i invalidima, vakcina-

ciji dece, {kolovawu dece palih boraca NOR-a i ‘rtava fa{isti~kog terora,

obrazovawu odraslih kroz razne kurseve, analfabetskim te~ajevima, predvoj-

ni~koj obuci, stawu i opravci i izgradwi puteva, sprovo|ewu mesnog samodopri-

nosa, izgradwi {kola, Narodnom univerzitetu, seoskim ~itaonicama; podatke o

radu zemqoradni~kih zadruga i zadru‘nih domova, De~jem domu u Belanovici; po-

datke o radu mesnih kancelarija; infrastrukturi (vodovod, elektrifikacija); po-

datke o izgradwi veterinarske stanice, osnivawu Komunalne banke, zanatlijama,

spomenicima iz NOB-a, za{titi spomenika kulture i prirode; personalna akta;

razrez i naplatu poreza i doprinosa, buxet i drugo.


A.1.5.36. NARODNI ODBOR OP[TINE BRANKOVINA – BRANKOVINA

(1944-1959), 1944-1959.

Narodni odbor op{tine Brankovina formiran je, septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Brankovina sa sedi{tem u Brankovini. Bio je u

okviru Sreza vaqevskog.234

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim

94


odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Brankovina235

, a po Zakonu o

administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO

Brankovina ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog naro-

dnog odbora u Vaqevu.236

U sastav MNO Brankovina u{la su naseqena mesta: Bli-

zowe, Brankovina i Kozli~i}.

Od aprila 1952. godine, Brankovina je formirana kao Narodni odbor op-

{tine Brankovina i nije mewala pripadnost srezu.237

Teritorija op{tine obuhva-

tala je naseqena mesta: Babinu Luku, Blizowe, Brankovinu i Kozli~i}.


godine,238

pro{irena je teritorija op{tine Brankovina i u okviru sreza Vaqevo

obuhvatala naseqena mesta: Babinu Luku, Blizowe, Brankovinu, Zabrdicu, Jazo-

vik, Jo{evu, Kote{icu, Kr{nu Glavu i Rabas. Izmenama i dopunama ovog zakona,

1957. godine, teritorija op{tine pro{irena na jo{: Golu Glavu, Dru‘eti}, Radu-

{u i Slatinu.239

Op{tina Brankovina ukinuta je, 1959. godine, po Zakonu o podru~jima op-


Wena teritorija je pripojena op{tini Vaqevo,

izuzev naseqenih mesta: Kr{ne Glave, Radu{e i Slatine, koje prelaze u sastav op-

{tine Ub, a naseqeno mesto Dru‘eti} u okvir op{tine Koceqeva.


ma br. 270).



sumarni inventar.

Sadr‘i gra|u za period 1944-1946, 1948, 1952-1959, 6 kwiga i 10 kutija spisa

(1,20 m).

Kwige 1944-1946, 1948, 1957, 1959:

– delovodni protokoli 1944-1946, 1948, 4 kw.

– zapisnik sa sednice komisije za radni sta‘ 1959, 1 kw.

– dnevnik primawa i izdavawa 1957, 1 kw.

Spisi 1952-1959.

Gra|a sadr‘i: zapisnike NO op{tine Brankovina, Op{tinskog ve}a i Ve}a

proizvo|a~a, Saveta za privredu i finansije, Komisije za utvr|ivawe radnog i po-

sebnog sta‘a; buxet i dru{tveni plan op{tine za 1957. i 1959, zavr{ne ra~une za

1956. i 1958. godinu i drugo.


95



237 Isto, br. 15 /1952, str. 160

238 Isto, br. 56 /1955, str. 435

239 Isto, br. 27/1957, str. 386

240 Isto, br. 51/1959, str. 804

A.1.5.37. NARODNI ODBOR OP[TINE BRGULE – BRGULE

(1944-1955), 1947-1955.

Narodni odbor op{tine Brgule formiran je, oktobra 1944. godine, kao Na-

rodnooslobodila~ki odbor Brgule sa sedi{tem u Brgulama241

. Bio je u okviru Sre-

za tamnavskog.242


promenio je naziv u Mesni narodni odbor Brgule243

, a po Zakonu o administrativ-

no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Brgule, ostao je

u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ubu244

.

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta Brgule i Liso Poqe.

Aprila 1952. godine, Brgule su formirane kao Narodni odbor op{tine

Brgule i prelaze u okvir i nadle‘nost Sreza posavskog u Obrenovcu.245

Op{tina Brgule je ukinuta Zakonom od jula 1955. godine. Wena teritorija je,

od 1. septembra 1955. godine, pripojena narodnim odborima op{tina: Radqevo

(Brgule) i Stubline (Liso Poqe) – obe u okviru sreza Obrenovac.246




sumarni inventar.

Sadr‘i gra|u za period 1947-1955, 21 kwiga i 4 kutije spisa (1 m).

Kwige 1947-1955.

– strogo poverqivi delovodni protokoli 1947. i 1953, 2 kw.

– poverqivi delovodni protokoli 1947-1949, 1953, 4 kw.

– delovodni protokoli 1947-1952, 1955, 10 kw.

– partijalnici prihoda i rashoda 1947-1952, 2 kw.


– glavna kwiga mesnog samodoprinosa 1950, 1 kw.

Spisi 1947-1955.

Gra|a sadr‘i: zapisnike Narodnog odbora op{tine Brgule (1948-1955), ras-

pise vi{ih organa, izve{taje srezu spiskove: palih boraca, mobilisanih i dobro-

voqnih ~etnika, zanatlija i zanatskih radwi; odluke o obaveznim isporukama

poqoprivrednih proizvoda i uvo|ewu mesnog samodoprinosa, poreske prijave i

evidencije o naplati poreza, uverewa i karakteristike o vladawu za vreme okupa-

cije, uredbe o otkupu i uputstva za izdavawe karata za garantovano snabdevawe,

buxet (1949), zavr{ni ra~un (1948) i platne spiskove slu‘benika Narodnog odbora

i drugo.


96





245 Isto, br. 15 /1952

246 Isto, br. 56/1955

A.1.5.38. NARODNI ODBOR OP[TINE BRE@\E – BRE@\E

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Bre‘|e formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Bre‘|e sa sedi{tem u Bre‘|u. Bio je u okviru Sreza kolubar-

skog.247

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, promenio

je naziv u Mesni narodni odbor Bre‘|e.248

Zakonom o administrativno-teritori-

jalnoj podeli NR Srbije od aprila 1947. godine Bre‘|e, kao mesni narodni odbor,

prelazi u okvir Sreza vaqevskog i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbo-

ra u Vaqevu.249

Pored Bre‘|a, teritorija mesnog odbora obuhvatala je i teritoriju

ukinutog Mesnog narodnog odbora Gorwi Lajkovac.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Bre‘|e i ni-

je mewao pripadnost srezu.250

Teritorija op{tine nije se mewala.

Op{tina Bre‘|e ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.251

Wena teritorija

je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Mionica – srez Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Mionica, bez zapisnika, 1968. godi-

ne (Kwiga prijema br. 164).



sumarni inventar.


Kwige 1945, 1947-1955:

– zapisnici sednica mesnog i narodnog odbora 1951-1955, 1 kw.


– delovodni protokoli 1945, 1953-1957, 5 kw.


– partijalnik rashoda NOO 1952-1953, 2 kw.

– dnevnik primawa i izdavawa izgradwe zadru‘nog doma 1948-1949, 1 kw.

– delovodni protokol gradili{ta zadru‘nog doma 1948, 1 kw.

– dnevnici blagajne 1952-1953, 2 kw.


– dnevnik naplate poreza na dohodak 1949-1954, 1 kw.

– zavr{ni ra~uni naplate poreza 1949-1953, 5 kw.

Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora, zborova bira~a i odborskih komisija

i reorganizaciji odbora; izboru poslanika za Ustavotvornu skup{tinu (1945); po-

datke o: osnivawu saveta za narodno zdravqe i socijalno starawe, odborskih komi-

sija i {kolskog odbora, obaveznoj isporuci ‘itarica, masti, vune, drveta za ogrev,

97




250 Isto, br. 15/1952, str. 160

251 Isto, br. 56/1955, str. 435

raspodeli ‘ita siroma{nim doma}instvima, dodeli semenskog krompira, pasuqa

i ‘itarica siroma{nim proizvo|a~ima za prole}nu setvu, po{umqavawu, likvi-

daciji koza, popisu ovaca, eksproprijaciji zemqi{ta, uvo|ewu mesnog samodopri-

nosa, popravci puteva, izgradwi zadru‘nog doma i mosta na reci Manastirici,

radu kurseva za zdravstveno prosve}ivawe ‘enske omladine, zanatlijama i zanat-

skim radwama; personalna dokumenta; buxet i zavr{ne ra~une; naplate poreza;

platne spiskove i drugo.


A.1.5.39. NARODNI ODBOR OP[TINE BUKOVAC – BUKOVAC

(1944-1955), 1949-1955.

Narodni odbor op{tine Bukovac formiran je, oktobra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Bukovac sa sedi{tem u Bukovcu. Bio je u okviru

Sreza kolubarskog.252

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odbo-

rima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Bukovac,253

a po Zakonu o adminis-

trativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od aprila 1947. godine,254

MNO prela-

zi u okvir Sreza vaqevskog i potpada pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u

Vaqevu. Teritorija mu je obuhvatala: Bukovac, Golubac, Kr~mar i Mrati{i}.

Aprila 1952. godine, Bukovac je formiran kao Narodni odbor op{tine Bu-

kovac i nije mewao pripadnost srezu.255

Op{tina Bukovac ukinuta Zakonom od jula 1955. godine.256

Wena teritorija

je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Rajkovi} – srez Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Mionica, 1968. godine (Kwiga pri-

jema br. 165).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je, 1978. godine, tematski i hronolo-

{ki. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.

Sadr‘i gra|u za period 1949, 1951-1955, 4 kwige i 1 kutija spisa (0,25 m).

Kwige 1949,1951-1955:

– dnevnik isplate mesnog samodoprinosa MNO Bukovac 1949, 1 kw.

– dnevnici naplate poreza 1951-1955, 3 kw.

Spisi 1951-1955.

Gra|a sadr‘i: statisti~ke podatke o popisu stanovni{tva; evidencije o

prodatoj i kupqenoj zemqi, naplati poreza i mesnog samodoprinosa; podatke o po-

pisu stoke i zasejanim povr{inama; spiskove ubele‘enih (numerisanih) ku}a po

selima i drugo.


98




255 Isto, br. 15/1952, str. 160

256 Isto, br. 56/1955, str. 435

A.1.5.40. NARODNI ODBOR OP[TINE VRA^EVI] – VRA^EVI]

(1944-1955), 1945-1958.

Narodni odbor op{tine Vra~evi} formiran je, krajem septembra 1944. go-

dine, kao Narodnooslobodila~ki odbor Gorwi i Dowi Vra~evi}. Bio je u okviru

Sreza kolubarskog,257

a od 1947. godine, prelazi u sastav Sreza qi{kog i potpao

pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Qigu.258

Aprila 1952. godine, Vra~evi} je formiran kao Narodni odbor op{tine

Vra~evi} i nije mewao pripadnost srezu.259

Obuhvatao je teritoriju ukinutog Me-

snog narodnog odbora Gorwi Mu{i}.

Op{tina Vra~evi} ukinuta je, jula 1955. godine, Zakonom o podru~jima sre-

zova i op{tina u NR Srbiji.260

Wene nadle‘nosti i teritoriju preuzimaju Naro-

dni odbor op{tine Mionica (Gorwi Mu{i}) - srez Vaqevo i Narodni odbor op-

{tine Lajkovac (Vra~evi}) - srez Lazarevac.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Lajkovac, 1970. godine (Kwiga pri-

jema br. 267).



sumarni inventar.


Kwige 1946-1958:

– zapisnici Mesnog narodnog odbora 1950, 1 kw.


– poverqivi delovodni protokoli 1946-1948, 1950-1953, 5 kw.


– mati~na kwiga, 1950-1951, 1 kw.

– kwiga primawa i izdavawa 1950-1951, 1 kw.

– raspored poreza na dohodak od poqoprivrede 1950, 1952, 1955, 3 kw.

– op{ti upisnik komisije za prekr{aje 1953-1955, 1 kw.

– spisak agrarnih interesenata 1946, 1 kw.

– stalni bira~ki spiskovi 1946-1947, 1949-1950, 1953-1958261

, 3 kw.

Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora op{tine Vra~evi}; izvr{e-

wu naredbi, uputstava i raspisa od vi{ih organa – sreskog odbora i raznih minis-

tarstava, agrarnoj reformi i agrarnim interesentima, eksproprijaciji, obave-

znom otkupu poqoprivrednih proizvoda, otkupu ‘itarica, mesa, vune, krompira i

dr.; zasejanim setvenim povr{inama i primeni agrotehni~kih mera, komunalnoj

99



259 Isto, br. 15/1952

260 Isto, br. 56/1955

261 MIAV, Narodni odbor op{tine Vra~evi} – Vra~evi}, Stalni bira~ki spisak 1953-1958 (u istoj

kwizi vo|eni su bira~ki spiskovi Mesne kancelarije – Vra~evi} za perod 1955-1958), kw. inv. br. 34

izgradwi, izgradwi osnovne {kole u Vra~evi}u; prikupqawu u{ura od vodenica,

rasporedu i naplati poreza, suzbijawu {pekulacije, raspodeli „ukradene robe“,

formirawu i radu PAZ-a, regrutaciji; spiskove: zarobqenika u toku Drugog svet-

skog rata, dece palih boraca i ratnih vojnih invalida; dodele socijalne pomo}i;

podatke o logorovawu omladinaca polaznika predvojni~ke obuke, vakcinaciji de-

ce od zaraznih bolesti, organizovawu „De~je nedeqe“ (1947), raspodeli industrij-

skih karata, popisu stanovni{tva (1953), radu analfabetskih te~ajeva; personalna

dokumenta i platne spiskove.


A.1.5.41. NARODNI ODBOR OP[TINE VRELO – VRELO

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Vrelo formiran je, oktobra 1944. godine, kao Na-

rodnooslobodila~ki odbor Vrelo sa sedi{tem u Vrelu.262


tamnavskog.263


promenio je naziv u Mesni narodni odbor Vrelo,264

a po Zakonu o administrativ-

no-teritorijalnoj podeli NR Srbije od aprila 1947. godine, MNO Vrelo je ostao u


Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Vrelo i nije

mewao pripadnost srezu.266

Op{tina Vrelo ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.267

Wena teritorija

je, od 1. septembra iste godine, pripojena op{tini Bawani - srez Obrenovac.


Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je tematski 1972. godine. Fond je



Kwige 1955:

– zapisnici Narodnog odbora op{tine Vrelo 1955, 1 kw.


Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora i komisija odbora i reorganizaciji

odbora, otkupu poqoprivrednih proizvoda, dodeli zemqi{ta agrarnim intere-

sentima (siroma{nim zemqoradnicima), mesnom samodoprinosu, izgradwi puta

Ub – Vrelo i popravci seoskih puteva, }uprija i propusta, poqskim {tetama, ot-

pisu poreza usled elementarnih nepogoda, izgradwi zadru‘nog doma u Vrelu i Bre-

100





266 Isto, br. 15/1952, str. 185

267 Isto, br. 56 /1955, str. 456

zovici, popravci osnovne {kole, bespravnom zauze}u puteva i kanala za na-

vodwavawe, poreskim obveznicima; spiskove: dece palih boraca, dodele socijalne

pomo}i, vlasnika vr{alica i mlinova; podatke o otvarawu ~itaonice i osnivawu

{ah sekcije; buxet, naplate poreza i platne spiskove odbora.


A.1.5.42. NARODNI ODBOR OP[TINE GORWA GRABOVICA

– GORWA GRABOVICA

(1944-1955), 1946-1956.

Narodni odbor op{tine Gorwa Grabovica formiran je, krajem septembra

1944. godine, kao Op{tinski narodnooslobodila~ki odbor Gorwa Grabovica sa

sedi{tem u Gorwoj Grabovici. Bio je u okviru Sreza vaqevskog.268

Od 1946. godine,

na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, promenio je naziv u Mesni naro-

dni odbor Gorwa Grabovica.269

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Gorwa Gra-

bovica i ostaje u okviru istog sreza.270

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mes-

ta: Gorwu Grabovicu, Ra|evo Selo i Gorwu Zabrdicu.

Op{tina Gorwa Grabovica ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine. Wena

teritorija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena narodnim odborima op{tina

Vaqevo (Gorwa Grabovica i Ra|evo Selo) i Brankovina (Gorwa Zabrdica) – obe u

okviru sreza Vaqevo.271


ma br. 405).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je tematski, 1994. godine. Fond je



Kwige 1946-1956:


– delovodni protokol 1951-1952, 1 kw.

– dnevnici napla}enog samodoprinosa 1952-1954, 2 kw.

– mati~na kwiga ven~anih 1946-1956,272

1 kw.

Spisi 1952-1955.

Gra|a sadr‘i: zavr{ne ra~une Narodnog odbora, platne spiskove slu‘beni-

ka Narodnog odbora i ukinutog Mesnog narodnog odbora Ra|evo Selo, evidencije o

naplati mesnog samodoprinosa.


101



270 Sl. glasnik NR Srbije, br. 15/1952, str. 160

271 Isto, br. 56/1955, str. 435

272 MIAV, Narodni odbor op{tine Gorwa Grabovica – Gorwa Grabovica, od januara 1956. godine,

Kwigu ven~anih vodi Mesna kancelarija – Gorwa Grabovica, kw. inv. br. 4

A.1.5.43. NARODNI ODBOR OP[TINE DIVCI – DIVCI

(1944-1959), 1955-1959.

Narodni odbor op{tine Divci formiran je, krajem septembra 1944. godine,

kao Op{tinski narodnooslobodila~ki odbor Divci sa sedi{tem u Divcima. Bio

je u okviru Sreza vaqevskog.273

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o naro-

dnim odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Divci,274

a po Zakonu o


Divci je ostao u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog od-

bora u Vaqevu.275

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta Divci i Klanicu.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Divci i ne

mewa pripadnost srezu.276

Teritorija op{tine nije pro{irivana.


godine, pro{irena je teritorija op{tine Divci u okviru Sreza Vaqevo i obuhvata

devet naseqenih mesta: Divci, Veselinovac, Dupqaj, Klanicu, Kla{ni}, Loznicu,

Mr~i} i [u{eoku.277

Op{tina Divci ukinuta je, 1959. godine, na osnovu Zakona o podru~jima op-


Wena teritorija pripojena je op{tini Vaqevo,

izuzev naseqenih mesta [u{eoke i Kla{ni}a, koja prelaze u sastav op{tine Mio-

nica.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Vaqevo, 1967. godine (Kwiga pri-

jema br. 273).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je, 1994. godine, po principu

slobodne provenijencije, tematski i hronolo{ki. Fond je obra|en i ura|en je su-

marni inventar.


Kwige 1955-1957:

– zapisnici Saveta za privredu i finansije 1955-1957, 1 kw.

Spisi 1955-1959.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sednica Mesnog narodnog odbora, Op{tinskog ve-

}a i Ve}a proizvo|a~a, Saveta za privredu i finansije i odborni~kih komisija;

zavr{ne ra~une zemqoradni~kih zadruga i poreskih organa.


102




276 Isto, br. 15/1952, str. 160

277 Isto, br. 56/1955, str. 435

278 Isto, br. 51/1959, str. 804

A.1.5.44. NARODNI ODBOR OP[TINE DOKMIR – DOKMIR

(1944-1955), 1946-1955.

Narodni odbor op{tine Dokmir formiran je, oktobra 1944. godine, kao Na-

rodnooslobodila~ki odbor Dokmir sa sedi{tem u Dokmiru. Bio je u okviru Sreza

tamnavskog.279


promenio je naziv u Mesni narodni odbor Dokmir,280


no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Dokmir je os-

tao u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u

Ubu.281

Teritorija MNO-a obuhvatala je naseqena mesta: Dokmir, Slatinu, Kr{nu

Glavu i û~uge.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine i nije mewao

pripadnost srezu.282

Pored Dokmira, op{tina je obuhvatala i û~uge.

Op{tina Dokmir ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.283

Wena teritori-

ja je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Pambukovica – srez Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Ub, 1967. godine, zajedno sa arhiv-

skom gra|om NOO Pambukovica (Kwiga prijema br. 283/1).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je, 1978. godine, tematski i hronolo{ki.



Kwige 1948-1951, 1954-1955:

– zapisnik sednica odbora 1954-1955, 1 kw.

– dnevnici primawa i izdavawa 1948-1951, 1955, 2 kw.

– dnevnik naplate poreza od poqoprivrede 1954-1955, 1 kw.

Spisi 1946-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora i zborova bira~a, izboru

odbornika; izvr{ewe naredbi, uputstva i raspise Sreskog odbora Ub, vojnog odse-

ka i odeqewa unutra{wih poslova; planove otkupa poqoprivrednih proizvoda;

podatke o setvi, ‘etvi, vr{idbi, akcijama na suzbijawu {teto~ina, gubara i du-

dovca, socijalno-zdravstvenom starawu, dodeli pomo}i socijalno ugro‘enim li-

cima, korisnicima socijalne pomo}i, formirawu i radu jedinica PAZ-a, za{titi

komunalnih objekata, uvo|ewu mesnog samodoprinosa, popravci }uprija i lokal-

nih puteva (Ub – Presade i most na reci Dokmirici), pripremama i radu na podi-

zawu {kole u û~ugama, zanatskim radwama, deci palih boraca; zavr{ne ra~une,

buxete, naplate poreza i platne spiskove slu‘benika odbora.


103




282 Isto, br. 15/1952, str. 185

283 Isto, br. 56 /1955, str. 435

A.1.5.45. NARODNI ODBOR OP[TINE DOWA GRABOVICA

– DOWA GRABOVICA

(1944-1955), 1949-1955.

Narodni odbor op{tine Dowa Grabivica formiran je, krajem 1944. godine,

kao Mesni narodni oslobodila~ki odbor Dowa Grabovica sa sedi{tem u Dowoj

Grabovici. Bio je u okviru Sreza vaqevskog. Zakonom o adminisrtrativno-terito-

rijalnoj podeli NR Srbije, od 28. januara 1950. godine, u sastavu MNO nalaze se sela

Dowa Grabovica, Jasenica i Gori}.284

Zakonom o podeli teritorije NR Srbije na

op{tine srezove i gradove285

formiran je Narodni odbor op{tine Dowa Grabovica

sa sedi{tem u Dowoj Grabovici sa istom teritorijalnom nadle‘nosti. Ukinut je,

1955. godine, na osnovu Zakona o podru~jima srezova i op{tina u NR Srbiji.286

Wegove

nadle‘nosti i teritorija pre{li su u Narodni odbor op{tine Vaqevo.


Fond je fragmentarno sa~uvan. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Spisi 1949-1955.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sednica Izvr{nog odbora, sednica zborova bira~a

i zborova masovnih organizacija; buxetske planove i buxet za 1955. godinu.


A.1.5.46. NARODNI ODBOR OP[TINE DOWI BAWANI –

DOWI BAWANI

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Dowi Bawani formiran je, 4. oktobra 1944. godi-

ne, kao Narodnooslobodila~ki odbor Dowi Bawani. Bio je u okviru Sreza ka~er-

skog.287


je naziv u Mesni narodni odbor Dowi Bawani,288


no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Dowi Bawani

prelazi u okvir novoformiranog Sreza qi{kog i potpada pod nadle‘nost Sres-

kog narodnog odbora u Qigu.289

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta: Dowi

Bawani, Di}i i Lalinci.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Dowi Bawa-

ni. Teritorija mu je pro{irena pripajawem ukinutog MNO [tavica. Ostao je u

okviru Sreza qi{kog.290

104


285 Isto, br. 15/1952

286 Isto, br. 56/1955




290 Isto, br. 15/1952

Op{tina Dowi Bawani ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.291

Od 1.

septembra 1955. godine, teritorija op{tine sa naseqima: Dowi Bawani i Di}i

pripojena je op{tini Qig – srez Lazarevac, a naseqa [tavica i Lalinci, pripo-

jeni su Srezu ~a~anskom.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Qig, u dva navrata, 13. septembra

1967, zapisnikom br. 02-2581/4, i 14. septembra 1973, zapisnikom br. 622/1 (Kwiga

prijema br. 84 i 238).


provenijencije, po delovodnim brojevima i tematski. Obra|en je i ura|en je sumar-

ni inventar.


Kwige 1946-1955:

– zapisnici sednica Odbora i zborova bira~a 1951-1955, 1 kw.




– finansijske kwige (dnevnici kase, dnevnici primawa i izdavawa,

partijalnici i dr.) 1946-1952, 1954, 6 kw.

– poreske kwige (dnevnici, glavna kwiga zadu‘ewa, rasporedi, zavr{ni

ra~un) 1950-1955, 7 kw.

– spisak – popis zemqi{ta po doma}instvima (bez godine), 1 kw.

Spisi 1945, 1948-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu i nadle‘nosti odbora, reorganizaciji odbora

1952. i 1955. godine; izvr{ewu naredbi, uputstava i raspisa sreskog odbora, izbo-

ru i radu odborskih komisija, obaveznom otkupu poqoprivrednih proizvoda, ot-

kupu ‘itarica, stoke, mleka, suvih {qiva, pasuqa i dr.; eksproprijaciji zemqi-

{ta, po{umqavawu, vlasnicima vodenica poto~ara (spisak); zanatlijama i zanat-

skim radwama (spiskovi); stvarawu zemqi{nog fonda SRZ „Prvoborac“, numera-

ciji ulica i ku}a, popisu stanovni{tva, porodicama palih boraca; ratnim vojnim

i porodi~nim invalidima; poreskim obveznicima (spisak); regrutaciji i predvoj-

ni~koj obuci; organizovawu de~jeg letovali{ta u Di}ima; logorovawu dece; radu

kwi‘nice i ~itaonice; za{titi arhive; podizawu zadru‘nog doma; elektrifika-

ciji; dodeli pomo}i socijalno ugro‘enim licima (spisak); organizovawu kurseva

i te~ajeva za opismewavawe i dr.; uvo|ewu i naplati mesnog samodoprinosa;

popravci puteva; personalna dokumenta; naplate poreza i platne spiskove

slu`benika Narodnog odbora.


105

291 Isto, br. 56/1955

A.1.5.47. NARODNI ODBOR OP[TINE DOWA TOPLICA

– DOWI MU[I]

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Dowa Toplica formiran je, 1944. godine, kao Op-

{tinski narodnooslobodila~ki odbor Dowa Toplica. Bio je u okviru Sreza kolu-

barskog.292

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, prome-

nio je naziv u Mesni narodni odbor Dowa Toplica.293

Zakonom o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila

1947. godine, mewa naziv u Mesni narodni odbor Dowi Mu{i} i prelazi u okvir

novoformiranog Sreza qi{kog i u nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Qi-

gu.294

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta: Vrtiglav, Veliko Mari{te,

Maqevi}, Dowi Mu{i} i Nanomir.

Iste godine, 1947, po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o administra-

tivno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od jula meseca, MNO Dowi Mu{i} prela-

zi u okvir Sreza vaqevskog, izuzev naseqa Veliko Mari{te, koje se ukqu~uje u sas-

tav MNO-a Gorwi Mu{i}.295

Od 1950. godine, MNO Dowi Mu{i} izdvaja se iz Sreza vaqevskog i ulazi u

sastav novoformiranog Sreza mioni~kog.296

Aprila 1952. godine, mewa naziv u Narodni odbor op{tine Dowa Toplica

sa sedi{tem u Dowem Mu{i}u i ponovo prelazi u okvir i nadle‘nost Sreza vaqev-

skog.297

Teritorija op{tine obuhvatala je je {est naseqenih mesta: Veliko Mari-

{te, Vrtiglav, Dowi Mu{i}, Nanomir, Maqevi} i Dowu Toplicu.

Op{tina Dowa Toplica ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine. Wena teri-

torija je, od 1. septembra iste godine, pripojena op{tini Mionica – srez Va-

qevo.298


jema br. 162).




Kwige 1947-1955:

– zapisnici sednica Narodnog odbora 1947-1955, 2 kw.


– finansijske kwige (prihoda i rashoda, dnevnik primawa i izdavawa)

1951-1952, 1954, 3 kw.


106




295 Isto, br. 30 /1947

296 Isto, br. 7/1950

297 Isto, br. 15/1952, str. 160

298 Isto, br. 56/1955, str. 435

Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu i nadle‘nosti Narodnog odbora i saveta, izv-

r{ewu naredbi, uputstava i raspisa vi{ih organa vlasti; radu zbora bira~a; ot-

kupu poqoprivrednih proizvoda, p{enice, stoke, vune, i dr.; PZF-u i davawu

zemqi{ta na kori{}ewe, popravci i izgradwi puteva, elektrifikaciji,

izgradwi zadru‘nog doma, mesnom samodoprinosu, radu komisije za popis stoke i

‘ivine, vo}aka, vina i rakije, kazana za pe~ewe rakije, vodenica poto~ara i wiho-

vih vlasnika; spiskove ratnih vojnih invalida i ‘rtva fa{isti~kog terora, dece

palih boraca, zanatlija, muzi~ara, dece za vakcinaciju; podatke o dodeli socijal-

ne pomo}i, utvr|ivawu prinosa (statistika), organizovawu predvojni~ke obuke za

omladince, kursevima, broju odbornika, poreskih obveznika, otvarawu bibliote-

ke i ~itaonice; popravci {kolske zgrade i {kolskog dvori{ta; preduzimawu mera

za za{titu vo}waka od dudovice i ‘ivotiwa od zaraznih bolesti; materijalno-fi-

nansijskom poslovawu Narodnog odbora; buxet, zavr{ne ra~une i platne spiskove.


A.1.5.48. NARODNI ODBOR OP[TINE DRAGIJEVICA – DRAGIJEVICA

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Dragijevica formiran je, 1944. godine, kao Naro-

dnooslobodila~ki odbor Dragijevica sa sedi{tem u Dragijevici. Bio je u okviru

Sreza podgorskog.299

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odbori-

ma, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Dragijevica,300

a po Zakonu o admi-

nistrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Dra-

gijevica je ostao u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog

odbora u Ose~ini.301

Teritorija mu je obuhvatala naseqeno mesto Dragijevicu.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor Dragijevica i ne mewa

pripadnost srezu.302

Op{tina Dragijevica ukinuta je Zakonom, od jula 1955. godine.303

Wena te-

ritorija je, od 1. septembra iste godine, pripojena Narodnom odboru op{tine Ose-

~ina – srez Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Ose~ina, zapisnikom br. 02-530/1, od

22. novembra 1968. godine (Kwiga prijema br. 149).


provenijencije, po delovodnim brojevima i tematski. Obra|en je i ura|en je sumar-

ni inventar.


Kwige 1945-1955:

– zapisnici sa sednica odbora 1946-1948, 1951-1955, 2 kw.

107




302 Isto, br. 15/1952, str. 179

303 Isto, br. 56/1955, str. 435

– strogo poverqivi i poverqivi delovodni protokoli 1948-1951, 2 kw.


Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora i zborova bira~a; izvr{ewu

raspisa, uputstava i naredbi sreskog odbora, vojnog odseka i odseka unutra{wih

poslova; vo|ewu mati~nih kwiga i kwiga dr‘avqawa, regrutaciji, poginulim

borcima NOR-a, u~esnicima u neprijateqskim formacijama (tzv. narodni nepri-

jateqi), sprovo|ewu konfiskacije, agrarne reforme i eksproprijacije; uvo|ewu

mesnog samodoprinosa, popravci puteva, izgradwi osnovne {kole, osnivawu {um-

skog rasadnika, planovima otkupa poqoprivrednih proizvoda, zanatskim

radwama, posledicama su{e (1952), promeni naziva ulica i numeraciji ku}a i na-

seqenim mestima; buxet, dru{tveni plan (1953), naplate poreza i platne spiskove

slu‘benika Narodnog odbora i osnovne {kole.


A.1.5.49. NARODNI ODBOR OP[TINE DRAGODOL – DRAGODOL

(1944-1955), 1946-1956.

Narodni odbor op{tine Dragodol formiran je, 1944. godine, kao Narodno-

oslobodila~ki odbor Dragodol sa sedi{tem u Dragodolu. Bio je u okviru Sreza

azbukova~kog.304


promenio je naziv u Mesni narodni odbor Dragodol,305

a po Zakonu o administra-

tivno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Dragodol

pre{ao je u okvir Sreza podgorskog i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog od-

bora u Ose~ini.306

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Dragodol i

nije mewao pripadnost srezu.307

Op{tina Dragodol ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.308

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Pecka – srez Vaqevo.



Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je, 1973. godine, tematski i po hronolo-

giji. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1947-1956:

– zapisnici sednica MNO i zborova bira~a 1947-1950, 1 kw.


108




307 Isto, br. 15/1952, str. 179

308 Isto, br. 56/1955, str. 435

– partijalnici rashoda 1950-1955, 2 kw.


– buxetska kwiga 1950, 1 kw.

– poreske kwige (raspored poreza, poreski obveznici, dnevnik naplate

poreza na zemqarinu309

i dr.) 1950-1956, 5 kw.

– mesni samodoprinos (dnevnik, partijalnik, spisak lica koja su dala

samodoprinos) 1952-1954, 3 kw.

– dnevnik nabavki materijala 1951-1953, 1 kw.

– dnevnik primawa gotovog novca na molbe i izdata uverewa 1953-1954, 1 kw.

– popis stoke 1951, 1 kw.

Spisi 1946-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora, zborova bira~a i odborskih komisija,

reorganizaciji odbora 1947. i 1952. godine; obaveznom otkupu belih ‘itarica, pa-

suqa, mesa, vune, zobi i dr.; zasejanim povr{inama, raspodeli semenske p{enice

siroma{nim zemqoradnicima, podizawu {umskog rasadnika, garantovanom snab-

devawu, raspodeli p{enice i kukuruza za ishranu siroma{nih porodica, kori-

{}ewu op{tinske {ume, ~i{}ewu i uni{tavawu gubara, radu analfabetskog te~a-

ja, dodeli socijalnoj pomo}i porodicama palih boraca i socijalno ugro‘enim li-

cima, uvo|ewu mesnog samodoprinosa, izgradwi zadru‘nog doma, popravci puteva

i prelaza na rekama, anga‘ovawu radne snage za preduze}a, odlasku omladinaca na

radne akcije (auto-put Beograd – Zagreb, 1948. i dr.); proceni {tete od elementar-

nih nepogoda; narodnom zajmu 1948; buxet, zavr{ne ra~une, naplate poreza i platne

spiskove 1949-1955.


A.1.5.50. NARODNI ODBOR OP[TINE DRAGOQ – DRAGOQ

(1944-1955), 1947-1955.

Narodni odbor op{tine Dragoq formiran je, 4. oktobra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Dragoq sa sedi{tem u Dragoqu.310

Bio je u okviru

Sreza ka~erskog.311


ma, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Dragoq,312


trativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Dragoq

pre{ao je u okvir novoformiranog Sreza qi{kog i potpao pod nadle‘nost Sres-


Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Dragoq i ni-


109

309 MIAV, Narodni odbor op{tine Dragodol – Dragodol, od 1956. godine, Dnevnik naplate poreza na

zemqarinu vodi Mesna kancelarija u Lopatwu, jer je NOO Dragodol ukinut jula 1955. godine

310 Isto, Zbirka radni~kog pokreta i NOR-a, Gra|a za istoriju NOB-a za biv{i srez ka~erski, Qig




314 Isto, br. 15/1952, str. 174

Op{tina Dragoq ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.315

Wena teritori-

ja je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena je op{tini Belanovica – srez La-

zarevac.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Qig, zapisnikom br. 02-2581/4, od

13. septembra 1967 (Kwiga prijema br. 95).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je, 1972. godine, tematski i hronolo-



Kwige 1947-1948, 1953-1954:

– raspored poreza na dohodak i promet od samostalnih zanatlija 1954, 1 kw.


– raspored poreza dohodak i promet od samostalnih zanimawa 1953, 1 kw.

– kwiga ka‘wenih 1953, 1 kw.

Spisi 1947-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o ka‘wenim licima; prihodima i rashodima Naro-

dnog odbora, rasporedu poreza na dohodak i promet od samostalnih zanimawa; na-

plati poreza; buxet, zavr{ni ra~un i dr.


A.1.5.51. NARODNI ODBOR OP[TINE DRA^I] – DRA^I]

(1944-1959), 1950-1959.

Narodni odbor op{tine Dra~i} formiran je, krajem septembra 1944. godi-

ne, kao Narodnooslobodila~ki odbor Dra~i} sa sedi{tem u Dra~i}u. Bio je u



odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Dra~i},317

a po Zakonu o


Dra~i} je ostao u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog

odbora u Vaqevu.318

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta: Dra~i}, Zarube,

Kova~ice, Prijezdi} i Ravwe.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Dra~i} i ni-


Teritorija op{tine pokrivala je sedam naseqenih

mesta: Beli}, Brangovi}, Dra~i}, Zarube, Kova~ice, Prijezdi} i Ravwe.

Na osnovu Zakona o podru~jima srezova i op{tina u NR Srbije od jula 1955,

postoje}a teritorija op{tine Dra~i}, u okviru Sreza Vaqevo, pro{irena je za jo{

dva naseqena mesta, Ba~evci (ukinuta op{tina) i @abari.320

110

315 Isto, br. 56/1955, str. 448




319 Isto, br. 15/1952, str. 160

320 Isto, br. 56/1955, str. 435

Op{tina Dra~i} ukinuta je, 1959. godine, na osnovu Zakona o podru~jima


Wenu teritoriju i nadle‘nost preuzeo je Naro-

dni odbor op{tine Vaqevo.


ma br. 274).


provenijencije, po delovodnim brojevima, tematski i hronolo{ki. Fond je obra-

|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1950-1959:

– zapisnici sednica NOO, Izvr{nog odbora i plenuma 1950-1956, 3 kw.

– zapisnici saveta za prosvetu, narodno zdravqe, socijalnu politiku i

socijalno starawe i radne odnose 1955-1959, 2 kw.

– zapisnici saveta za privredu i op{tu upravu 1956-1959, 2 kw.

– buxetske kwige 1955-1957, 3 kw.

Spisi 1952-1959.

Gra|a sadr‘i: zapisnike Narodnog odbora, saveta i komisija; izve{taje o

radu Mesnog odbora, Narodnog odbora i zborova bira~a; privredne planove i

izve{taje inspekcijskih organa; zapisnike i izve{taje Op{tinske organizacije

Saveza boraca u Dra~i}u; zavr{ne ra~une zemqoradni~ke zadruge i poqoprivre-

dnog dobra i drugo.


A.1.5.52. NARODNI ODBOR OP[TINE DU^I] – DU^I]

(1944-1955), 1947-1956.

Narodni odbor op{tine Du~i} formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Du~i} sa sedi{tem u Du~i}u. Bio je u okviru Sreza kolubar-

skog.322


je naziv u Mesni narodni odbor Du~i},323

a po Zakonu o administrativno-terito-

rijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Du~i} pre{ao je u okvir

novoformiranog Sreza qi{kog i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbo-

ra u Qigu.324

Pored Du~i}a, teritorija MNO obuhvatala je i selo Todorin Do.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Du~i} i nije


Teritorija op{tine nije pro{irivana.

Op{tina Du~i} ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.326

Wena teritorija

je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Mionica – srez Vaqevo.

111

321 Isto, br. 51/1959, str. 804




325 Isto, br. 15/1952, str. 174

326 Isto, br. 56/1955, str. 435


jema br. 169).




Kwige 1947-1956:

– zapisnici Narodnog odbora 1947-1949, 1 kw.

– zapisnici Izvr{nog odbora, plenuma i zborova bira~a 1951-1955, 1 kw.



– kwiga zadu‘ewa i razdu‘ewa poreza na nasle|e i poklone 1948-1955, 1 kw.

– dnevnici naplata svih vrsta poreza i drugih prihoda 1954-1956327

, 2 kw.

Spisi 1948-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora, zborova bira~a i odborskih komisija;

reorganizaciji odbora 1947. i 1952. godine; obaveznom otkupu poqoprivrednih

proizvoda, otkupu mesa, krompira, pasuqa crnog luka, vune i dr.; rasporedu u{ura

od vodenica i ujma od vr{alica, zanatlijama i zanatskim radwama, ratnim vojnim

invalidima (spiskovi), mesnom samodoprinosu, izgradwi zadru‘nog doma, pop-

ravci puteva (Du~i} – Slovac), elektrifikaciji {kole i op{tinske zgrade, spro-

vo|ewu predvojni~ke obuke, raspodeli kukuruza socijalno ugro‘enim licima, vo-

|ewu mati~nih kwiga, imenovawu {kolskih odbora, predaji arhivske gra|e Op-

{tini Mionica; personalna dokumenta; buxet i zavr{ne ra~une, naplate poreza i

platne spiskove slu‘benika odbora.


A.1.5.53. NARODNI ODBOR OP[TINE \UR\EVAC – \UR\EVAC

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine \ur|evac formiran je, krajem septembra 1944. go-

dine, kao Op{tinski narodnooslobodila~ki odbor \ur|evac sa sedi{tem u \ur-

|evcu. Bio je u okviru Sreza kolubarskog.328

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg za-

kona o narodnim odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor \ur|evac.329

Zakonom o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. go-

dine, MNO \ur|evac je pre{ao u okvir Sreza vaqevskog i potpao pod nadle‘nost

Sreskog narodnog odbora u Vaqevu.330

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta:

\ur|evac, Kla{ni} i [u{eoku. Formirawem Sreza mioni~kog, po Zakonu o admi-

112

327 MIAV, Narodni odbor op{tine Du~i} – Du~i}, u kwizi Dnevnik naplate poreza 1955-1956. vo|ena

je naplata poreza Mesne kancelarije u Du~i}u, kw. inv. br. 11




nistrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od februara 1950. godine, \ur|evac

prelazi u okvir ovoga sreza.331

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine \ur|evac i

ponovo prelazi u okvir i nadle‘nost Sreza vaqevskog.332

Teritorija op{tine nije

pro{irivana.

Op{tina \ur|evac ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine. Wena teritori-

ja je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Mionica (\ur|evac) i

op{tini Divci (Kla{ni} i [u{eoka) – obe u u okviru Sreza vaqevskog.333


jema br. 167).


provenijencije, po delovodnim brojevima, tematski i hronolo{ki. Fond je obra-



Kwige 1945-1955:

– zapisnici Narodnog odbora, Izvr{nog odbora, plenuma, saveta i komi-

sija 1945-1953, 7 kw.





– finansijske kwige (dnevnik primawa i izdavawa i partijalnik prihoda)

1948-1952, 2 kw.

– dnevnici mesnog samodoprinosa 1951-1953, 2 kw.

Spisi 1945, 1948-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora, zbora bira~a i odborskih

komisija, agrarnoj reformi i konfiskaciji imovine osu|enih lica; izvr{ewu na-

redbi, raspisa i obave{tewa sreskih odbora o obaveznom otkupu poqoprivrednih

proizvoda; zasejanim setvenim povr{inama, popisu stoke, mesnom samodoprinosu,

popravci puteva; spiskove zanatlija i zanatskih radwi, vlasnika vodenica, dece

palih boraca i invalidima, boraca NOR-a i ‘rtva fa{isti~kog terora; podatke o

dodeli socijalne pomo}i, popisu stanovni{tva, numeraciji ku}a, predvojni~koj

obuci omladinaca na logorovawu, ~i{}ewu gubara, registraciji zapre‘nih vozi-

la, razrezu i isplati poreza, finansijskom poslovawu odbora, personalnim pi-

tawima; buxet, zavr{ne ra~une, platne spiskove zaposlenih u Narodnom odboru i

Osnovnoj {koli u \ur|evcu (1948-1955).


113

331 Isto, br. 7/1950, str. 171

332 Isto, br. 15/1952, str. 160

333 Isto, br. 56/1955, str. 435

A.1.5.54. NARODNI ODBOR OP[TINE IVANOVCI – IVANOVCI

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Ivanovci formiran je, 1. oktobra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Ivanovci sa sedi{tem u Ivanovcima.334

Bio je u

okviru Sreza ka~erskog.335


odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Ivanovci.336

Zakonom o admi-

nistrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Iva-

novci prelaze u okvir novoformiranog Sreza qi{kog i potpadaju pod nadle‘nost


Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Ivanovci i


Pored Ivanovaca, op{tina je obuhvatala i teri-

toriju ukinutih mesnih narodnih odbora Poqanice i Kozeq.

Op{tina Ivanovci ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.339

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Qig, a Poqanice i Kozeq

op{tini Belanovica – srez Lazarevac.


13. septembra 1967. godine (Kwiga prijema br. 75).


cije, po delovodnim brojevima, tematski i po hronologiji. Obra|en je i ura|en je

sumarni inventar.


Kwige 1945-1955:



– poverqivi (vojni) delovodni protokol 1948, 1 kw.



– mati~ni delovodni protokol 1950-1951, 1 kw.

– registar lica koja primaju invalidu 1955, 1 kw.


– partijalnik rashoda 1952, 1 kw.


– izvod za naplatu dr‘avnog, dugovnog i teku}eg poreza 1945, 1946, 1949,

1954, 3 kw.

– dnevnici naplate poreza na dohodak od poqoprivrede i samostalnih

zanimawa 1950, 1953, 1954, 14 kw.

114

334 MIAV, Zbirka memoarske gra|e, Gra|a za istoriju Sreza ka~erskog




338 Isto, br. 15/1952, str. 174

339 Isto, br. 56/1955, str. 448

– dnevnici blagajne osnovnih {kola (Ivanovci, Poqanice, Kozeq)

1951-1953, 5 kw.

– posedovni listovi op{tine Ivanovci, 1 kw.

Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora i zborova bira~a; reorgani-

zaciji odbora 1952. i 1955. godine; izvr{avawu naredbi, uputstava i raspisa vi-

{ih organa i SNO Qig; otkupu poqoprivrednih proizvoda, zasejanim povr{ina-

ma, zavo|ewu samodoprinosa, komunalnoj izgradwi, podizawu zadru‘nog doma, ek-

sproprijaciji zemqi{ta, ~lanovima radne zadruge (spisak), zanatlijama, po-

{umqavawu, uni{tavawu biqnih {teto~ina, likvidaciji koza, regrutaciji, pre-

dvojni~koj obuci, formirawu i radu jedinica PAZ-a, pojavi pegavog tifusa, dode-

li socijalne pomo}i, izgradwi {kole u Poqanicama, le~ewu invalida, popravci

puteva, posledicama od slabijeg zemqotresa (1955); naplate poreza i platne spis-

kove slu‘benika odbora.


A.1.5.55. NARODNI ODBOR OP[TINE JABU^JE – JABU^JE

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Jabu~je formiran je, 1944. godine, kao Op{tinski

narodnooslobodila~ki odbor Jabu~je sa sedi{tem u Jabu~ju.340

Bio je u okviru Sre-

za tamnavskog.341


promenio je naziv u Mesni narodni odbor Jabu~je,342


no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Jabu~je je ostao

u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ubu.343

Aprila 1952. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, for-

miran je, kao Narodni odbor op{tine Jabu~je, u okviru Sreza tamnavskog.344

Op{tina Jabu~je ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine, a wegove na-

dle‘nosti i teritoriju preuzela je op{tina Lajkovac u srezu Lazarevac.345

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Lajkovac, zapisnikom br. 507/1, od

4. decembra 1970. godine (Kwiga prijema br. 64).

Fond je u celini sa~uvan. Sre|en je po principu slobodne provenijencije,

po delovodnim brojevima i tematski. Fond je obra|en i ura|en je sumarni in-

ventar.


Kwige 1945-1955:



115





344 Isto, br. 15/1952.

345 Isto, br. 56/1955.


– delovodni protokoli PAZ-a 1949-1950, 2 kw.

– mati~ni delovodni protokol 1950, 1 kw.

– delovodni protokol komisije za upis narodnog zajma 1948, 1 kw.



– poreske kwige 1945-1949, 1955, 11 kw.

– bira~ki spiskovi i azbu~ni imenik 1948-1953, 3 kw.

– kwiga mesnog samodoprinosa 1953-1954, 1 kw.

– kwiga lekova ratnih vojnih invalida 1947, 1 kw.

– ostale kwige (isporuke ‘ita, spiskovi popisa stoke i dr.) 1950-1953, 6 kw.

Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu i nadle‘nosti Narodnog odbora; izvr{ewu

naredbi, uputstva i raspise vi{ih organa (Komande mesta i sreskog odbora); obra-

zovawu raznih komisija; konfiskaciji; licima streqanim od strane okupatora

(spisak), poginulim i nestalim u JA, ratnim vojnim invalidima, privrednoj sabo-

ta‘i, eksproprijaciji, grobovima palih sovjetskih vojnika, imovini stranih

dr‘avqana i saradnika okupatora; otkupu ‘itarica, mesa i vune; planu setve,

izgradwi zadru‘nog doma i osnovne {kole, mesnom samodoprinosu, upisu naro-

dnog zajma (1950), kolonizaciji, slawu bira~kih spiskova, popravci i gradwi pu-

teva, radnoj snazi za privredu, trajnoj i privremenoj socijalnoj pomo}i, mobili-

zaciji, izbeglicima, deci palih boraca, numeraciji ku}a, zanatskim radwama; na-

plate poreza i platne spiskove Narodnog odbora i dr.


A.1.5.56. NARODNI ODBOR OP[TINE KADINA LUKA – KADINA LUKA

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Kadina Luka formiran je, 1944. godine, kao Naro-

dnooslobodila~ki odbor Kadina Luka sa sedi{tem u Kadinoj Luci. Bio je u okvi-

ru Sreza kolubarskog.346

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim od-

borima promenio je naziv u Mesni narodni odbor Kadina Luka.347

Zakonom o admi-

nistrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Ka-

dina Luka je pre{ao u okvir novoformiranog Sreza qi{kog i potpao pod na-

dle‘nost Sreskog narodnog odbora u Qigu.348

Pored Kadine Luke, teritorija me-

snog odbora pokrivala je i selo Pale‘nicu.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Kadina Luka

i nije mewao pripadnost srezu.349

Obuhvatao je Kadinu Luku i Pale‘nicu.

116




349 Isto, br. 15/1952, str. 174

Op{tina Kadina Luka ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.350

Wena teri-

torija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Qig – srez Lazarevac.

Fond je preuzet od SO Qig, zapisnikom br. 02-2581/4, od 13. septembra 1967.




sumarni inventar.


Kwige 1946-1955:

– zapisnici Mesnog narodnog odbora 1947-1951, 1 kw.

– zapisnici Narodnog odbora op{tine i zbora bira~a 1951-1955, 1 kw.




– dnevnici primawa i i izdavawa 1948-1951, 1954-1955, 2 kw.

– partijalnik prihoda 1950-1951, 1 kw.

Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora i zborova bira~a, izboru od-

bora i odbornika, reorganizaciji op{tina (1955), otkupu poqoprivrednih proi-

zvoda, obaveznom otkupu krupne i sitne stoke, setvenim planovima, ‘etvi, vr{id-

bi, elektrifikaciji sela (1953), mesnom samodoprinosu, popravci lokalnih pute-

va, izgradwi zadru‘nog doma i zgrade Osnovne {kole u Pale‘nici, radu zemqora-

dni~ke zadruge, osnivawu preduze}a „^ardak“ – pe{~ar, socijalnom starawu,

ka‘wavawu lewivaca i bekrija, ~i{}ewu i uni{tavawu gubara, u{ura od vodeni-

ca; buxet, zavr{ne ra~une, naplate poreza i platne spiskove zaposlenih u Naro-

dnom odboru i Osnovnoj {koli u Kadinoj Luci.


A.1.5.57. NARODNI ODBOR OP[TINE KO@UAR – KO@UAR

(1944-1955), 1946-1955.

Narodni odbor op{tine Ko‘uar formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Ko‘uar sa sedi{tem u Ko‘uaru.351

Bio je u okviru Sreza tam-

navskog.352


nio je naziv u Mesni narodni odbor Ko‘uar,353

a po Zakonu o administrativno-te-

ritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Ko‘uar ostao je u


Te-

117

350 Isto, br. 56/955, str. 448





ritorija mu je obuhvatala Ko‘uar i teritoriju ukinutog Mesnog narodnog odbora

Vukona.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Ko‘uar i ni-


Pored Ko‘uara, op{tina je obuhvatala i naseqeno

mesto Vukonu.

Op{tina Ko‘uar ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.356

Wena teritori-

ja je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Bawani – srez Obrenovac.


Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je, 1979. godine tematski i hronolo-



Kwige 1948-1955:


Spisi 1946-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora, agrarnoj reformi i ekspro-

prijaciji, zborovima mesnih agrarnih interesenata, pravnim i bespravnim zana-

tlijama, poreskim obveznicima, vlasnicima vodenica poto~ara i kazana za pe~ewe

rakije, korisnicima socijalne pomo}i, mesnom samodoprinosu, osnivawu ~ita-

onica u Ko‘uaru i Vukoni, popravci lokalnih puteva i }uprija, podizawu nove

{kolske zgrade, personalnim pitawima, buxetu, naplati poreza; i platne

spiskove.


A.1.5.58. NARODNI ODBOR OP[TINE KOMIRI] – KOMIRI]

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Komiri} formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Komiri} sa sedi{tem u Komiri}u. Bio je u okviru Sreza ra-

|evskog.357


nio je naziv u Mesni narodni odbor Komiri}.358

Zakonom o administrativno-te-

ritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Komiri} pre{ao je u

okvir Sreza podgorskog i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ose-

~ini.359

Obuhvatao je i teritoriju ukinutog Mesnog narodnog odbora Kowu{a.

Aprila 1952. godine, Komiri} je formiran kao Narodni odbor op{tine

Komiri} i nije mewao pripadnost srezu.360

Teritorija op{tine ostala je nepro-

mewena.

118

355 Isto, br. 15/1952, str. 185

356 Isto, br. 56/1955, str. 435




360 Isto, br. 15/1952, str. 179

Op{tina Komiri} ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.361

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Ose~ina – srez Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Ose~ina dva puta, zapisnicima br.

01-530/1, od 22. novembra 1968. i br. 303/1, od 23. maja 1975. godine (Kwiga prijema

br. 150 i 247).


provenijencije, po delovodnim brojevima i tematski, a u okviru tema hronolo{ki.

Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1945-1955:




– dnevnik naplata dr‘avne poreze i okru‘nog prireza 1945-1946, 1 kw.


Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora, odborskih komisija i zborova bira~a;

izvr{avawu naredbi, raspisa, obave{tewa od vi{ih organa, sreskog odbora i Ko-

mande mesta u Krupwu; reorganizaciji mesnog odbora, ukidawu mesnih narodnih su-

dova – 22. avgusta 1945, izborima za organe vlasti, spiskove ratnih zarobqenika, me-

snom samodoprinosu, elektrifikaciji sela (1953), podizawu {umskog rasadnika, ot-

kupu poqoprivrednih proizvoda, opravci puteva, sprovo|ewu Zakona o poqopriv-

redno-zemqi{nom fondu, uvo|ewu telefona, po{umqavawu, raspodeli kukuruza si-

roma{nim doma}instvima, suzbijawu biqnih {teto~ina, registraciji zapre‘nih

vozila, odr‘avawu sto~nih va{ara, regrutaciji i predvojni~koj obuci, odr‘avawu

te~ajeva za opismewavawe, personalnim pitawima; radu seoskih biblioteka; buxet i

zavr{ne ra~une, naplate poreza i platne spiskove Mesnog odbora 1945-1949.


A.1.5.59. NARODNI ODBOR OP[TINE KOTE[ICA – KOTE[ICA

(1944-1955), 1947-1955.

Narodni odbor op{tine Kote{ica formiran je, krajem septembra 1944. go-

dine, kao Narodnooslobodila~ki odbor Kote{ica sa sedi{tem u Kote{ici. Bio je

u okviru Sreza vaqevskog.362


odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Kote{ica,363

a po Zakonu o


Kote{ica ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog

119

361 Isto, br. 56 /1955, str. 435



odbora u Vaqevu.364

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta: Jo{evu, Kote{icu

i Rabas.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Kote{ica i


Op{tina Kote{ica ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.366

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Brankovina – srez Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Vaqevo, 1967. godine (Kwiga

prijema br. 277).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je, 1982. godine, tematski, a u okviru

tema hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1947-1952:


– dnevnici prihoda i rashoda 1951-1952, 2 kw.

– partijalnici prihoda i rashoda 1952, 2 kw.

Spisi 1947-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o obaveznom otkupu poqoprivrednih proizvoda, za-

du‘ewu doma}instava obaveznim isporukama ‘itarica i stoke, planovima jesewe

i prole}ne setve i setvenim povr{inama, primeni agrotehni~kih mera, kontroli

vr{aja i vlasnicima vr{alica, ~lanovima zadruge (1948), vlasnicima vodenica

(spisak), porodicama koje trebuju potro{a~ke karte, socijalno ugro‘enim doma-

}instvima kojima je dodeqena pomo} u namirnicama (spisak), konkursima za vojna

u~ili{ta, ratnim vojnim invalidima, buxetu i zavr{nom ra~unu (1953).


A.1.5.60. NARODNI ODBOR OP[TINE LOZNICA – LOZNICA

(1944-1955), 1947-1954.

Narodni odbor op{tine Loznica formiran je, krajem septembra 1944. godi-

ne, kao Narodnooslobodila~ki odbor Loznica sa sedi{tem u Loznici. Bio je u



odborima promenio je naziv u Mesni narodni odbor Loznica,368

a po Zakonu o


Loznica ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog

odbora u Vaqevu.369

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta: Veselinovac, Lo-

znicu i Slovac.

120


365 Isto, br. 15/1952, str. 160

366 Isto, br. 56/1955, str. 435




Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Loznica i


U sastav op{tine u{la su dva naseqena mesta: Ve-

selinovac i Loznica.

Op{tina Loznica ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.371

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Divci – srez Vaqevo.


prijema br. 292).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je, 1982. godine, po vrsti kwiga i hro-

nolo{ki. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.

Sadr‘i gra|u za period 1947-1954, 4 kwige (0,10 m).

Kwige 1947-1954:




Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora, odbornicima, problemima

koje su re{avali (planirawe setve i otkup poqoprivrednih proizvoda, opi-

smewavawe, snabdevawe) i dr.


A.1.5.61. NARODNI ODBOR OP[TINE LOPATAW – LOPATAW

(1944-1955), 1944-1956.

Narodni odbor op{tine Lopataw formiran je, septembra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Lopataw sa sedi{tem u Lopatwu. Bio je u okviru



ma, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Lopataw,373


trativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Lopa-

taw ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbo-

ra u Ose~ini.374

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Lopataw i


Op{tina Lopataw ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.376

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Ose~ina – srez Vaqevo.



121

370 Isto, br. 15/1952, str. 160

371 Isto, br. 56/1955, str. 435




375 Isto, br. 15/1952, str. 179

376 Isto, br. 56/1955, str. 435


cije, po delovodnim brojevima i tematski, a u okviru tema hronolo{ki. Fond je



Kwige 1945-1956:




– dnevnik naplate poreza od poqoprivrednih doma}instava 1952-1956,377

1 kw.

Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora i zborova bira~a; izvr{a-

vawu naredbi, uputstava i raspisa od vi{ih organa (sreskog odbora i komande mes-

ta i dr.); izboru novih organa vlasti i wihovom radu, reorganizaciji op{tine

(1955); konfiskaciji imovine od vojnih dezertera, agrarnoj reformi, streqanim

pripadnicima NOB, u~esnicima drugih pokreta – ~etnika i nedi}evaca, zlo~ini-

ma za vreme okupacije, ravnogorskim odborima; setvi, ‘etvi i vr{idbi; obaveznom

otkupu ‘ivotnih namirnica;otkupu ‘itarica, mesa, vune, platna, vina i vo}a; ra-

tnim vojnim invalidima i deci palih boraca, poru{enim zgradama za vreme oku-

pacije, kursevima za opismewavawe, po{umqavawu goleti, popravci puteva i mos-

tova, izgradwi zadru‘nog doma, numerisawu ku}a, popisu stanovni{tva, zanat-

skim radwama, ratnoj {teti, kolonizaciji, planirawu radne snage za preduze}a,

otvarawu narodne ambulante, suzbijawu pegavog tifusa, ~i{}ewu i uni{tavawu

biqnih {teto~ina, uni{tavawu koza, garantovanom snabdevawu, vrsti socijalne

pomo}i, naplati poreza i u{ura od vodenica, regrutaciji i demobilizaciji, re-

gistraciji zapre‘nih vozila i dr.


A.1.5.62. NARODNI ODBOR OP[TINE MILI^INICA – MILI^INICA

(1944-1955), 1947-1955.

Narodni odbor op{tine Mili~inica formiran je, 1944. godine, kao Naro-

dnooslobodila~ki odbor Mili~inica sa sedi{tem u Mili~inici. Bio je u okviru



ma, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Mili~inica,379

a po Zakonu o admi-

nistrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Mi-

li~inica ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog


122

377 MIAV, Narodni odbor op{tine Lopataw – Lopataw, Dnevnik naplate poreza, za 1956. godinu,

vodila je Mesna kancelarija u Lopatwu, jer je NOO Lopataw prestao sa radom 1. septembra 1955.

godine, kw. inv. br. 16




Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Mili~inica

i nije mewao pripadnost srezu.381

Teritorija mu je pro{irena pripajawem ukinu-

tog MNO Gorwe Crniqevo.

Op{tina Mili~inica ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.382

Teritori-

ja op{tine, od 1. septembra 1955. godine, prelazi u okvir sreza Vaqevo. Naseqeno

mesto Mili~inica pripojeno je op{tini Kamenica, a Gorwe Crniqevo u{lo je u

sastav op{tine Ose~ina.


ma br. 278).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je, 1980. godine, po vrsti kwiga i hro-

nolo{ki. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1947-1955:

– zapisnik sednica MNO 1947-1950, 1 kw.

– zapisnici sa sednica 1949-1955, 2 kw.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora, izboru odbornika, obrazovawu

odborskih komisija, planu setve, otkupu poqoprivrednih proizvoda, po{umqavawu,

komunalnoj izgradwi, izgradwi i popravci puteva, uvo|ewu mesnog samodoprinosa,

snabdevawu stanovni{tva, upisu narodnog zajma, opismewavawu, sprovo|ewu predvoj-

ni~ke obuke, op{tenarodnoj imovini, buxetu, naplati poreza i dr.


A.1.5.63. NARODNI ODBOR OP[TINE MORAVCI – MORAVCI

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Moravci formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Moravci sa sedi{tem u Moravcima. Bio je u okviru Sreza ka-

~erskog – Belanovica.383

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim od-

borima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Moravci,384

a po Zakonu o admi-

nistrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Mo-

ravci prelazi u okvir novoformiranog Sreza qi{kog i potpada pod nadle‘nost


Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Moravci.386

Teritorija op{tine pro{irena je pripajawem teritorije ukinutog MNO Lipqe i

ostaje u okviru istog sreza.

Op{tina Moravci ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.387

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Qig – srez Lazarevac.

123

381 Isto, br. 15/1952, str. 179

382 Isto, br. 56/1955, str. 435




386 Isto, br. 15/1952, str. 174

387 Isto, br. 56/1955, str. 448



Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je, 1976. godine, tematski, a u okviru te-

ma hronolo{ki. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1945-1955:

– zapisnici sa sednica odbora 1947-1951, 1 kw.


– strogo poverqivi i poverqivi delovodni protokoli 1947, 2 kw.



– delovodni protokol Mesnog suda 1945, 1 kw.

– delovodni protokoli – vojni 1946-1947, 2 kw.

– raspored poreza na dohodak 1954, 3 kw.

– dnevnik naplate poreza na dohodak poqoprivrednika 1953, 1 kw.

– dnevnik naplate mesnog samodoprinosa 1952, 1 kw.

– dnevnici kase Osnovne {kole u Lipqu 1953-1954, 2 kw.

– registar ku}nih brojeva 1952, 1 kw.

Spisi 1947-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora, formirawu op{tine, personalnim

pitawima, regrutaciji, ~uvawu vojne arhive, smotri vojnih obveznika; deci palih

boraca i ‘rtvama fa{isti~kog terora i ratnim vojnim invalidima; dodeli stal-

ne socijalne pomo}i, samostalnim ekipama PAZ, obnovi sela, elektrifikaciji,

komunalnoj izgradwi, numeraciji ku}a, organizovawu raznih kurseva, po-

{umqavawu goleti, zavo|ewu mesnog samodoprinosa, privatnim zanatskim

radwama, registraciji vodenica poto~ara, otkupu belih ‘itarica i ostalih

poqoprivrednih proizvoda, razrezu i naplati poreza, buxetu, kao i platne spis-

kove zaposlenih u Narodnom odboru i osnovnim {kolama u Moravcima i Lipqu

(1951-1955).


A.1.5.64. NARODNI ODBOR OP[TINE MURGA[ – MURGA[

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Murga{ formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Murga{ sa sedi{tem u Murga{u.388

Bio je u okviru Sreza tam-

navskog.389


nio je naziv u Mesni narodni odbor Murga{,390


124

388 Petkovi}, Pavle, n.d., str. 224



ritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO ostao je u okviru is-

tog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ubu.391

Teritorija

mesnog odbora je obuhvatala Murga{ i seosko naseqe Ruklade.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Murga{ i


Op{tina Murga{ ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.393

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Ub – srez Vaqevo.






Kwige 1945-1955:



– kwiga zadu‘ewa doma}instava za naplatu mesnog samodoprinosa (bez

godine), 1 kw.



– kwiga rashoda 1946-1948, 1952-1953, 2 kw.


Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora i izboru odbornika, reorganizaciji

odbora; izvr{avawu naredbi, uputstava i raspisa vi{ih organa (Komande mesta

Ub i Sreskog odbora Ub); doseqavawu porodica (1918-1955); broju stanovnika i na-

seqa, mesnom samodoprinosu, popravci puteva, planovima obaveznog otkupa poqo-

privrednih proizvoda, otkupu stoke i ‘itarica, proizvodwi pivarskog je~ma i

suncokreta, dodeli `ita siroma{nim porodicama, snabdevawu ogrevom, ~i{}ewu

i uni{tavawu gubara, suzbijawu sto~nih zaraza, eksproprijaciji zemqi{ta, dode-

li socijalne pomo}i (spisak invalida), raspodeli pomo}i deci i porodicama pa-

lih boraca, ratnim zarobqenicima (spisak), uvo|ewu mati~nih kwiga, predvoj-

ni~koj obuci, numeraciji ku}a, buxetu, naplati poreza; i platne spiskove slu‘be-

nika Narodnog odbora.


125


392 Isto, br. 15/1952, str. 185

393 Isto, br. 56/1955, str. 435

A.1.5.65. NARODNI ODBOR OP[TINE OSE^ENICA – OSE^ENICA

(1944-1955), 1950-1955.

Narodni odbor op{tine Ose~enica formiran je, 1944. godine, kao Narodno-

oslobodila~ki odbor Ose~enica sa sedi{tem u Ose~enici. Bio je u okviru Sreza

kolubarskog.394


promenio je naziv u Mesni narodni odbor Ose~enica,395


tivno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, prelazi u okvir

Sreza vaqevskog i potpao je pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Vaqevu.396

Od 1950. godine prelazi u novoformirani Srez mioni~ki.397

Aprila 1952. godine formiran je kao Narodni odbor op{tine Ose~enica i

prelazi u okvir i nadle‘nost Sreza vaqevskog.398

Op{tina Ose~enica ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.399

Wena terito-

rija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Rajkovi} – srez Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Mionica, 1968. godine (Kwiga

prijema br. 170).


tema hronolo{ki. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1950-1954:

– poreski dnevnik 1950-1954, 1 kw.

Spisi 1950-1955.

Gra|a sadr‘i: raspise sreskog odbora, zapisnike poreske komisije, spiskove

regruta, odjave zanatskih radwi, statisti~ke izve{taje, izve{taje upu}ene Vojnom

odseku, ugovore i razna uverewa, personalne podatke i dr.


A.1.5.66. NARODNI ODBOR OP[TINE PAQUVI – PAQUVI

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Paquvi formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Paquvi sa sedi{tem u Paquvima. Bio je u okviru Sreza tam-

navskog.400


nio je naziv u Mesni narodni odbor Paquvi,401


ritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Paquvi ostao je u

126




397 Isto, br. 7/1950.

398 Isto, br. 15/1952, str. 160

399 Isto, br. 56/1955, str. 435




Po-

red Paquva, teritorija mu je obuhvatala i naseqeno mesto Stublenicu.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Paquvi i


Teritorija op{tine nije se mewala.

Op{tina Paquvi ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.404

Wena teritori-

ja je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Ub – srez Vaqevo.






Kwige 1945-1955:


– delovodni protokoli 1945, 1947-1950, 1952-1955, 12 kw.


Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora i zborova bira~a; planovi-

ma otkupa poqoprivrednih proizvoda; prinudnom otkupu stoke za potrebe JNA i

„radni{tva“; konfiskaciji i agrarnoj reformi; uvo|ewu mesnog samodoprinosa,

popravci {kolske zgrade, izgradwi zadru‘nog doma, popravci puta Ub – Slovac,

upisu narodnog zajma, vo|ewu mati~nih kwiga, popisu stanovni{tva, regrutaciji,

raspodeli pomo}i od Crvenog krsta siroma{nim porodicama i deci palih bora-

ca; licima koja primaju socijalnu pomo}, broju lica na obezbe|enom snabdevawu,

zanatskim radwama, vlasnicima vr{alica, u{uru od meqave, preseqavawu u Voj-

vodinu (kolonizacija), radu nabavqa~ke i sto~arske zadruge, licima koja su u~es-

tvovala u neprijateqskim formacijama (~etnici, nedi}evci) i ratnim zarobqeni-

cima koji se nisu vratili iz zarobqeni{tva do 1. juna 1946, personalnim pi-

tawima, izboru odbornika, zavr{nim ra~unima, buxetu, naplati poreza; i platne

spiskove slu‘benika odbora.


127


403 Isto, br. 15/1952, str. 185

404 Isto, br. 56 /1955, str. 435

128

A.1.5.67. NARODNI ODBOR OP[TINE PAMBUKOVICA – PAMBUKOVICA

(1944-1957), 1944-1957.

Narodni odbor op{tine Pambukovica formiran je, oktobra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Pambukovica sa sedi{tem u Pambukovici.405

Bio je u okviru Sreza tamnavskog.406

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o na-

rodnim odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Pambukovica,407

a po

Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. go-

dine, MNO Pambukovica ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost

Sreskog narodnog odbora u Ubu.408

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Pambukovi-

ca i nije mewao pripadnost srezu.409

Op{tina Pambukovica, Zakonom od jula 1955. godine, u{la je u okvir Sreza

vaqevskog i potpala pod nadle‘nost Narodnog odbora sreza Vaqevo. Pro{irena

teritorija op{tine, obuhvatala je naseqena mesta: Pambukovicu, Batalage, Do-

kmir, Zukve, Novake, Trli} i ^u~uge.410

Op{tina Pambukovica ukinuta je Zakonom od jula 1957. godine.411

Wena te-

ritorija pripojena je op{tini Ub – srez Vaqevo.






Kwige 1944, 1946-1957:

– zapisnici sednica Narodnog odbora i Izvr{nog odbora 1948-1955, 2 kw.

– kwiga zapisnika odborskih odluka 1955, 1 kw.

– kwiga zapisnika zborova bira~a 1948-1956, 1 kw.

– zapisnici Saveta za privredu 1955-1957, 1 kw.

– registri 1955-1957, 3 kw.


– mati~na kwiga slu‘benika 1955-1957, 1 kw.

– kwige mesnog samodoprinosa 1952-1956, 10 kw.

– registar osu|enih lica 1955-1957, 1 kw.

– op{ti upisnik sudija za prekr{aje 1955-1957, 2 kw.

– raspored poreza na dohodak od samostalnih zanimawa i imovine 1956, 1 kw.

– finansijske kwige (dnevnici primawa i izdavawa, partijalnici) 1944,

1946-1955, 8 kw.





409 Isto, br. 15/1952, str. 185

410 Isto, br. 56/1955, str. 435

411 Isto, br 27/ 1957, str 386

Spisi 1944-1957.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora i zbora bira~a; izboru odbornika i

obrazovawu raznih komisija; reorganizaciji odbora, obaveznom otkupu ‘itarica

i ostalih poqoprivrednih proizvoda, mesnom samodoprinosu, popravci seoskih

puteva i }uprija, izgradwi zadru‘nog doma i popravci zgrade osnovne {kole, uvo-

|ewu telefona (1950), izgradwi seoskog puta Ub – Presade, dodeli socijalne pomo-

}i, starateqstvu, sprovo|ewu higijenske za{tite, predvojni~koj obuci, slu‘bi

PAZ-a, suzbijawu {pekulacije i nedozvoqene trgovine, uni{tavawu gubara i du-

dovca, radu ~itaonice i streqa~ke dru‘ine, za{titi komunalnih objekata, raspo-

deli ‘ita socijalno ugro‘enim licima, osnivawu mesnih kancelarija u Trli}u,

Dokmiru i Batalagama; personalnim pitawima, u{uru od vodenica i mlinova

buxetu i zavr{nim ra~unima, naplati poreza i samodoprinosa; sre|ivawu i preda-

ji arhive i dr.


A.1.5.68. NARODNI ODBOR OP[TINE PAUNE – PAUNE

(1944-1955), 1950-1955.

Narodni odbor op{tine Paune formiran je, krajem septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Paune sa sedi{tem u Paunama. Bio je u okviru



rima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Paune,413


trativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Paune

prelazi u okviru Sreza vaqevskog i potpao je pod nadle‘nost Sreskog narodnog

odbora u Vaqevu.414

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta Mr~i} i Paune.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Paune i nije


Op{tina Paune ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.416

Wena teritorija

je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena narodnim odborima op{tina Divci

(Mr~i}) i Rajkovi} (Paune).

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Mionica, bez zapisnika, 1968. godi-





Kwige 1953:

– kwiga pla}enog poreza od poqoprivrede 1953, 1 kw.

129




415 Isto, br. 15/1952.

416 Isto, br. 56/1955, str. 435

Spisi 1950-1955.

Gra|a sadr‘i: raspise i uputstva sreskog odbora; naredbe o: popisu stoke,

proceni i popisu {teta od elementarnih nepogoda; podatke o rekonstrukciji i

stawu mati~nih kwiga, evidencije o istra‘ivawu mikoti~nih oboqewa i vakci-

naciji dece; izve{taje srezu o sprovo|ewu konfiskacije, agrarne reforme i ek-

sproprijacije; spiskove: zanatlija, regruta, obveznika predvojni~ke obuke, vla-

snika mlinova i vodenica, doma}instava kojima se zemqa oduzima po Zakonu o

PZF; podatke o naplati poreza, buxetu, personalnim pitawima i dr.


A.1.5.69. NARODNI ODBOR OP[TINE PEPEQEVAC – PEPEQEVAC

(1944-1955), 1946-1955.

Narodni odbor op{tine Pepeqevac formiran je, 1944. godine, kao Naro-

dnooslobodila~ki odbor Pepeqevac sa sedi{tem u Pepeqevcu. Bio je u okviru



rima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Pepeqevac,418

a po Zakonu o admi-

nistrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Pe-

peqevac pre{ao je u okvir novoformiranog Sreza qi{kog i potpao pod na-


Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Pepeqevac i

prelazi u okvir Sreza kolubarskog u nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Laza-

revcu.420

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta Pepeqevac i Strmovo.

Op{tina Pepeqevac ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.421

Wena teri-

torija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Lajkovac – srez Laza-

revac.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Lajkovac, 1968. godine (Kwiga pri-

jema br. 66).





Kwige 1946-1955:






130




420 Isto, br. 15/1952, str. 169

421 Isto, br. 56/1955, str. 448

Spisi 1946-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora; izvr{ewu naredbi, odluka,

uputstava i raspisa sreskog odbora, vojnog i unutra{weg odseka, povereni{tva

poqoprivrede i {umarstva i dr.; planovima otkupa, setvi, ‘etvi, vr{idbi, se~i

{uma; podatke o likvidaciji doma}ih koza, eksproprijaciji, regrutaciji, licima

koja su dobrovoqna po{la u NOB 1941. godine, invalidima NOR-a, deci palih bo-

raca, merama socijalne za{tite i starateqstva, personalnim pitawima, buxetu i

zavr{nim ra~unima, naplati poreza; i platne spiskove odbora (1948-1955).


A.1.5.70. NARODNI ODBOR OP[TINE PECKA – PECKA

(1944-1959), 1945-1959.

Narodni odbor op{tine Pecka formiran je, krajem septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Pecka sa sedi{tem u Peckoj. Bio je u okviru

Sreza azbukova~kog.422


rima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Pecka,423


trativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Pecka

prelazi u okvir Sreza podgorskog i potpao je pod nadle‘nost Sreskog narodnog


Teritorija mu je obuhvatala Pecku i podru~je ukinutog MNO

Carina. Mesni narodni odbor Pecka u svom sastavu imao je {est naseqenih mesta:

Eri}i, Puqezi, Kowic, Pecku i ukinute mesne odbore, Skadar i Carinu.425

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Pecka i nije


Novoformiranoj op{tini pripojeno je jo{ jedno na-

seqeno mesto – teritorija ukinutog MNO Guwaci.

Na osnovu Zakona o podru~jima srezova i op{tina u NR Srbije od jula 1955.

godine, teritorija op{tine Pecka pre{la je u okvir i nadle‘nost sreza Vaqevo.427

Obuhvatala je je {est naseqenih mesta: Guwaci, Dragodol (ukinuta op{tina),

Kowic, Pecka, Skadar i Carina.

Op{tina Pecka ukinuta je, 1959. godine, na osnovu Zakona o podru~jima op-


Wenu teritoriju i nadle‘nost preuzeo je Narodni

odbor op{tine Ose~ina.






131




425 Isto, br. 7/1950.

426 Isto, br. 15/1952, str. 179

427 Isto, br. 56/1955, str. 435

428 Isto, br. 51/1959, str. 806

Sadr‘i gra|u za period 1945-1959, 43 kwige i 11 kutija spisa (2 m).

Kwige 1946-1955:



– zapisnici sednica op{tinske izborne komisije 1957, 1 kw.

– zapisnici poreske komisije 1955-1959, 4 kw.

– registri predmeta (imeni~ni) 1954-1956, 4 kw.

– strogo poverqivi delovodni protokol MNO – PAZ-a 1949-1951, 1 kw.



– delovodni protokoli (mati~ni) 1955-1959, 3 kw.

– poreske kwige 1954, 1957, 2 kw.

– op{ti upisnici sudija za prekr{aje 1955-1956, 2 kw.

Spisi 1945-1959.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sednica Narodnog odbora, saveta i komisija; ras-

pise Sreskog narodnog odbora Ose~ina, Povereni{tva unutra{wih poslova i Voj-

nog odseka; planove otkupa poqoprivrednih proizvoda i setvene planove; odluke o

zavo|ewu mesnog samodoprinosa i pripajawu {kole u Dragodolu, Guwacima i Ca-

rini, osmogodi{woj {koli u Peckoj; podatke o dodeli socijalne pomo}i, stara-

teqstvu, deci palih boraca, ratnim vojnim invalidima; re{ewa o vo|ewu samos-

talnih zanatskih radwi, numeraciji ulica, ku}a i trgova; personalna dokumenta,

ugovore o kori{}ewu stanova, buxet NOO Pecka i osnovne {kole, dru{tveni plan

op{tine (1959), spiskove poreskih obveznika, zavr{ne ra~une, statisti~ke izve-

{taje, platne spiskove i dr.


A.1.5.71. NARODNI ODBOR OP[TINE PLANINICA – PLANINICA

(1944-1955), 1947-1955.

Narodni odbor op{tine Planinica formiran je, krajem 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Planinica sa sedi{tem u Planinici. Bio je u

okviru Sreza kolubarskog.429


odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Planinica,430

a po Zakonu o


Planinica pre{ao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora Sreza qi{kog –

Qig.431

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Planinica i


132




432 Isto, br. 15/1952, str. 174

Op{tina Planinica ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.433

Wena teri-

torija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Mionica – srez Vaqevo.


prijema br. 168).




Kwige 1947-1955:



– raspored mesnog samodoprinosa 1950, 1 kw.

– dnevnik naplate mesnog samodoprinosa, 1 kw.

– dnevnik naplate poreza na dohodak i ostalih buxetskih prihoda

1954-1956, 1 kw.


– partijalnik rashoda 1949-1950, 1953-1955, 2 kw.

– kwiga sto~nih paso{a, 1 kw.

Spisi 1947-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora, zborova bira~a i odborskih komisija;

obrazovawu saveta gra|ana (kulturno-prosvetnog, socijalno-zdravstvenog, poqo-

privrednog i finansijskog), Planske komisije i Komisije za otkup; izboru odbor-

nika; zavo|ewu mesnog samodoprinosa i op{tinskog prireza; otkupu poqoprivre-

dnih proizvoda; obaveznom otkupu belih ‘ita, krompira, pasuqa, vune, rakije, me-

sa i dr.; rasporedu u{ura od vodenica, popravci puteva i mostova, izgradwi za-

dru‘nog doma i zgrade odbora, anga‘ovawu radne snage za preduze}a i radne akcije,

mati~noj slu‘bi, dodeli pomo}i socijalno neobezbe|enim licima, raspodeli ‘i-

ta siroma{nim doma}instvima, radu analfabetskog te~aja, pomo}i porodicama

poginulih boraca, popisu stanovni{tva, numerisawu ku}a, formirawu odbora

PAZ-a, zanatlijama i zanatskim radwama, buxetu, zavr{nim ra~unima, naplati

poreza i dr.


A.1.5.72. NARODNI ODBOR OP[TINE PRI^EVI] – PRI^EVI]

(1944-1959), 1946-1959.

Narodni odbor op{tine Pri~evi} formiran je, krajem septembra 1944. go-

dine, kao Narodnooslobodila~ki odbor Pri~evi} sa sedi{tem u Pri~evi}u. Bio

je u okviru Sreza podgorskog.434

Od 1946. godine na osnovu Op{teg zakona o naro-

dnim odborima promenio je naziv u Mesni narodni odbor Pri~evi},435

a po Zakonu

o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od aprila 1947. godine MNO

133

433 Isto, br. 56/1955, str. 435



Pri~evi} prelazi u okvir Sreza vaqevskog i potpada pod nadle‘nost Sreskog na-

rodnog odbora u Vaqevu.436

Obuhvatao je naseqena mesta: Majinovi}, Pri~evi} i

Tupance. Od 1950. godine, pripojena mu je teritorija ukinutog MNO Beomu‘evi}.

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Pri~evi} i



godine, pro{irena je teritorija op{tine Pri~evi} u okviru Sreza Vaqevo i obu-

hvatala je {est naseqenih mesta: Beomu‘evi}, Dowu Bukovicu, Zlatari}, Majino-

vi}, Pri~evi} i Tupance.438

Izmenama i dopunama ovog zakona, juna 1957. godine,

teritorija op{tine pro{irena je za jo{ ~etiri naseqena mesta: Bobovu, Sitarice,

Staninu Reku i Suvodawe (ukinuta op{tina).439

Op{tina Pri~evi} ukinuta je, 1959. godine, na osnovu Zakona o podru~jima


Wena teritorija pripojena je op{tini Kameni-

ca, izuzev naseqenih mesta Dowa Bukovica i Zlatari}, koja prelaze u sastav op-

{tine Vaqevo.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Vaqevo (Kwiga prijema br. 284).


cije, po delovodnim brojevima i tematski, a u okviru tema hronolo{ki. Obra|en je

i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1955-1959:

– zapisnici sednica Narodnog odbora i Op{tinskog ve}a 1957-1958, 2 kw.

– zapisnici saveta, komisija i dru{tvenih slu‘bi 1956-1959, 8 kw.



Spisi 1946-1959.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu i nadle‘nosti Narodnog odbora; izvr{ewu

naredbi, uputstava i raspisa vi{ih organa vlasti; izbornim jedinicama i izbori-

ma; konfiskaciji, eksproprijaciji i davawu zemqi{ta na kori{}ewe; PAZ-u; oba-

veznom otkupu: krompira, pasuqa, mesa, vune, drva, ‘itarica i dr.; prinosima u

poqoprivredi i primeni agrotehni~kih mera; za{titi od {teto~ina: gubara, du-

dovca, krompirove zlatice i dr.; popravci i izgradwi puteva, elektrifikaciji,

uvo|ewu telefona, izgradwi zadru‘nog doma, mesnom samodoprinosu, izgradwi

{kolske zgrade, narodnom zajmu, uni{tewu koza, elementarnim nepogodama; soci-

jalnoj pomo}i: ugro‘enim licima, deci palih boraca i ‘rtvama fa{isti~kog te-

rora, repartriranim licima; vojnim obveznicima i predvojni~koj obuci; pri-

kupqawu zaostalog oru‘ja, gradwi vodenih brana na rekama, zanatlijama i zanat-

134


437 Isto, br. 15/1952, str. 160

438 Isto, br. 56/1955, str. 435

439 Isto, br. 27/1957, str. 387

440 Isto, br. 51/1959, str. 805

skim radwama, vakcinaciji dece, razrezu, naplati poreza i zemqarine; buxetu, zav-

r{nim ra~unima Op{tine i zadruge i dr.


A.1.5.73. NARODNI ODBOR OP[TINE BOGOVA\A – PRWAVOR

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Bogova|a formiran je, krajem septembra 1944. go-

dine, kao Narodnooslobodila~ki odbor Prwavor sa sedi{tem u Prwavoru. Bio je

u okviru Sreza kolubarskog.441


dnim odborima, promenio naziv u Mesni narodni odbor Prwavor,442

a po Zakonu o

administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, pre-

lazi u okvir Sreza qi{kog i potpada pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u

Qigu.443

Teritorija mu je obuhvatala Prwavor i Dowi Lajkovac.

Aprila 1952. godine, Prwavor mewa naziv u Narodni odbor op{tine Bogo-

va|a sa sedi{tem u Prwavoru i ostaje u okviru Sreza qi{kog.444

Obuhvatao je na-

seqena mesta: Prwavor, Dowi Lajkovac i Boqkovce.

Op{tina Bogova|a ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.445

Wena terito-

rija pripojena je op{tini Lajkovac, a Prwavor i Dowi Lajkovac – srezu Lazare-

vac, a naseqeno mesto Boqkovci prelazi u srez ^a~ak.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Lajkovac, zapisnikom br. 507/1, od 4.

decembra 1970. godine (Kwiga prijema br. 62).



sumarni inventar.


Kwige 1948-1955:

– kwiga zapisnika sednica odbora, plenuma i zborova bira~a 1951-1955, 1 kw.




Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sa sednica odbora, zapisnik sa odr‘ane rasprave

agrarnih interesenata od 3. aprila 1946, ‘albe Agrarnom sudu u vezi podele zemqe

agrarnim interesentima; poverqivu prepisku, planove setve i otkupa, dokumenta-

ciju o nepokretnoj imovini manastira Bogova|a, renovirawu manastirskog kona-

ka (1951); podatke o zapo{qavawu radnika u preduze}e „Kru{ik“, izgradwi {kole,

komunalnoj izgradwi; raspise sreskog odbora u vezi sa: sprovo|ewem eksproprija-

135




444 Isto, br. 15 /1952, str. 174

445 Isto, br. 56 /1955, str. 448

cije, vo|ewem mati~nih kwiga, organizovawem predvojni~ke obuke, likvidacijom

koza, obavqawem zanatske delatnosti, borbom protiv nepismenosti, dodelama so-

cijalne pomo}i; personalna dokumenta, regrutne spiskove, statisti~ke izve{taje,

buxet za 1946. godinu, platne spiskove i drugo.


A.1.5.74. NARODNI ODBOR OP[TINE RADQEVO – RADQEVO

(1944-1957), 1945-1957.

Narodni odbor op{tine Radqevo formiran je, oktobra 1944. godine, kao

Op{tinski narodnooslobodila~ki odbor Radqevo sa sedi{tem u Radqevu.446

Bio

je u okviru Sreza tamnavskog.447


dnim odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Radqevo,448

a po Zakonu

o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine,

MNO Radqevo ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog na-

rodnog odbora u Ubu.449

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Radqevo i


Teritorija op{tine obuhvatala je naseqena mesta:

Radqevo, [arbane, Rupqane i Kaleni}.

Po Zakonu o podru~jima srezova i op{tina u NR Srbiji, od 1955. godine, op-

{tina Radqevo pre{la je u okvir sreza Obrenovac.451

Pro{irena teritorija op-

{tine obuhvatila je naseqena mesta: Brgule (ukinuta op{tina), Kaleni}, Radqevo

i [arbane.

Op{tina Radqevo ukinuta je Zakonom, od juna 1957. godine, a wenu teritori-

ju i nadle‘nost preuzeo je Narodni odbor op{tine Ub – srez Vaqevo.452

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Ub, 1967. godine (Kwiga prijema br.

290).




Kwige 1945-1957:

– zapisnici sa sednica Narodnog odbora 1955-1957, 3 kw.



– registar zanatskih radwi 1945-1957, 1 kw.

– registar u~enika u privredi 1953-1956, 1 kw.

136

446 Petkovi}, Pavle, n.d., str. 224




450 Isto, br. 15/1952, str. 185

451 Isto, br. 56/1955, str. 456

452 Isto, br. 27/1957, str. 387

– finansijske kwige (dnevnik kase, naplate poreza, partijalnik) 1947,

1955-1957, 3 kw.

– kwige lica pod starateqstvom 1956, 1 kw.

Spisi 1945-1957.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu i nadle‘nosti Narodnog odbora; izboru od-

bornika i odborskih komisija; obaveznom otkupu poqoprivrednih proizvoda;

konfiskaciji pokretne i nepokretne imovine (spiskovi lica, tzv. narodnih

neprijateqa, od kojih je oduzeta imovina); vladawu za vreme okupacije (karakteris-

tike); eksproprijaciji i arondaciji; personalnim pitawima; spajawu zemqora-

dni~ke i seqa~ke radne zadruge u Kaleni}u; zanatlijama i zanatskim radwama

(spisak); radu i uspehu u~enika osnovnih {kola (izve{taj); radu zemqoradni~ke

zadruge u Radqevu; popravci puteva, komunalnoj izgradwi, privrednim organiza-

cijama (spisak), osnivawu mati~ne osnovne {kole, podizawu ciglane, mesnom sa-

modoprinosu, rasporedu i naplati poreza, dodeli privremene i stalne socijalne

pomo}i, poreskim obveznicima (spisak); broju ro|enih, ven~anih i umrlih

1911-1946; defektnoj deci (spisak); li~nim i vojnim invalidima (spisak); vojnim

zarobqenicima; kupovini i prodaji nepokretnosti; i platne spiskove Narodnog

odbora i Osnovne {kole u Radqevu.


A.1.5.75. NARODNI ODBOR OP[TINE RAJKOVI] – RAJKOVI]

(1944-1959), 1947-1960.

Narodni odbor op{tine Rajkovi} formiran je, 4. oktobra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Rajkovi} sa sedi{tem u Rajkovi}u. Bio je u okviru



rima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Rajkovi}.454

Po Zakonu o adminis-

trativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Rajko-

vi}, posle ukidawa Sreza kolubarskog, prelazi u okvir Sreza vaqevskog i potpada

pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Vaqevu.455

Ponovnim formirawem

Sreza kolubarskog, po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbi-

je od februara 1950. godine, Rajkovi} prelazi u okvir ovog sreza.456

Aprila 1952. godine, ukinut je Mioni~ki srez i Rajkovi} je formiran kao

Narodni odbor op{tine Rajkovi} i ponovo prelazi u okvir i nadle‘nost Sreza

vaqevskog.457

Teritorija mu je obuhvatala Rajkovi} i Robaje.

137




456 Isto, br. 7/1950

457 Isto, br. 15/1952, str. 160


godine, teritorija Op{tine Rajkovi} je pro{irena i obuhvatala je osam naseqenih

mesta: Bukovac, Golubac, Kr~mar, Mrati{i}, Ose~enicu, Paune, Robaje i Rajkovi}.458

Op{tina Rajkovi} ukinuta je, 1959. godine, na osnovu Zakon o podru~jima

srezova i op{tina u NR Srbiji.459

Wena teritorija pripojena je Narodnom odboru

op{tine Mionica.


prijema br. 166).





Kwige 1947-1960:


– kwiga odluka i re{ewa Narodnog odbora 1955-1958, 1 kw.

– registri 1952-1959, 5 kw.


– bira~ki spiskovi 1958, 8 kw.

– poreski dnevnici 1947-1952, 2 kw.

Spisi 1953-1959.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sednica Narodnog odbora, sekretarijata, mesnih

odbora i zemqoradni~kih zadruga, izve{taje, podatke o radu Narodnog odbora i

wegovih organa, izvr{ewu naredbi, uputstava i raspisa od vi{ih organa vlasti;

statisti~ke godi{we izve{taje; spiskove: doma}instava obuhva}enih Zakonom o

PZF-u, li~nih i porodi~nih invalida, zanatskih radwi i dr.; ugovore, gra|evin-

ske dozvole, godi{we izve{taje za gra|evinske objekte, odobrewa za rad zanatskih

radwi, izve{taje o postoje}em zemqi{nom fondu, re{ewa o eksproprijaciji; po-

datke o: samovlasnom zauze}u zemqi{ta, odr‘avawu raznih savetovawa i semina-

ra, izgradwi zadru‘nog doma i veterinarske stanice u Rajkovi}u, gradwi mlekare,

pekare, odmarali{ta planinarskog doma i vojnog objekta na Div~ibarama, setvi,

otvarawu privatnih radwi, izborima, imenovawima, radu {kola, raspisivawu i

ubirawu poreza i dr.


138

458 Isto, br. 56 /1955, str. 435

459 Isto, br. 51/1959, str. 805

A.1.5.76. NARODNI ODBOR OP[TINE GORWA TOPLICA – RAKARI

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Gorwa Toplica formiran je, oktobra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor sa sedi{tem u Rakarima. Bio je u okviru Sreza

kolubarskog.460


promenio je naziv u Mesni narodni odbor Rakari,461


no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, prelazi u okvir no-

voformiranog Sreza qi{kog i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u

Qigu.462

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta: Berkovac, Guwice, Popadi}

i Rakare. Oktobra 1949. godine, naseqeno mesto Popadi} izdvojeno je iz sastava

MNO Rakari, i formiran je poseban MNO sa sedi{tem u Popadi}u.463

Aprila 1952. godine, formiran je Narodni odbor op{tine Gorwa Toplica

sa sedi{tem u Rakarima i nije mewao pripadnost srezu.464

Teritorija op{tine

obuhvatala je: Berkovac, Guwice, Popadi}, Rakare i Struganik.

Op{tina Gorwa Toplica ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine. Wena te-

ritorija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Mionica – srez

Vaqevo.465


prijema br. 163).

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1972. godine, po principu slobodne proveni-

jencije po delovodnim brojevima i tematski. Obra|en je i ura|en je sumarni in-

ventar.


Kwige 1944-1955:

– zapisnici sednica NO, plenuma i zborova bira~a 1951-1955, 1 kw.



– dnevnik blagajne 1954-1955, 2 kw.

Spisi 1947-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu i nadle‘nosti Narodnog odbora, izvr{ewu na-

redbi, uputstava i raspisa vi{ih organa vlasti; zapisnike zborova bira~a; podatke

o izbornim jedinicama, sprovo|ewu izbora i odbornicima, konfiskaciji imovine;

molbe i ‘albe gra|ana; otkup rakije, ‘itarice, se~i i prodaji drva; preglede prino-

sa vo}a i drugih useva, uzimawu u{ura od vodenica; podatke o popravci i izgradwi

puteva, izgradwi zadru‘nog doma, mesnom samodoprinosu; rad komisija za: popis

stoke i ‘ivine, procenu stambenih zgrada, popravku su{ara za {qive i dr.;

139




463 Isto, br. 44/1949

464 Isto, br. 15/1952

465 Isto, br. 56/1955, str. 435

spiskove: vlasnika kazana za rakiju, zanatlija, dece za vakcinaciju, poreskih obve-

znika, dodele socijalne pomo}i ratnim vojnim invalidima; podatke o organizovawu

analfabetskih te~ajeva i kurseva za unapre|ewe poqoprivrede, za{titi biqa od gu-

bara i plamewa~e, likvidaciji preduze}a, otvarawu zanatskih radwi, katastru zgra-

da, slepim licima, za{titi arhivalija, vojnim obveznicima, materijalno-finansij-

skom poslovawu odbora (naplate poreza i doprinosa); buxet i drugo.


A.1.5.77. NARODNI ODBOR OP[TINE SLAVKOVICA – SLAVKOVICA

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Slavkovica formiran je, krajem septembra 1944.

godine, kao Narodnooslobodila~ki odbor Slavkovica sa sedi{tem u Slavkovici.

Bio je u okviru Sreza kolubarskog.466

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o

narodnim odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Slavkovica,467

a po

Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. go-

dine, MNO Slavkovica pre{ao je u okvir novoformiranog Sreza qi{kog i pot-

pao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Qigu.468

Aprila 1952. godine,

MNO Slavkovica je formiran kao Narodni odbor op{tine Slavkovica i nije

mewao pripadnost srezu.

Op{tina Slavkovica ukinuta je Zakonom, od jula 1955. godine.469

Wena teri-

torija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Qig – srez Lazarevac.



Fond je u celosti sa~uvan. Sre|en je po principu slobodne provenijencije,

po delovodnim brojevima i tematski, a u okviru tema hronolo{ki. Fond je obra|en



Kwige 1944-1955:

– zapisnici sednica Narodnog odbora, Izvr{nog odbora i zborova bira~a

1944-1955, 7 kw.



– registar potro{a~a na obaveznom snabdevawu 1948, 1 kw.

– finansijske kwige (dnevnici, partijalnici) 1944-1947, 1951, 1955, 11 kw.

Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o izvr{ewu naredbi, uputstva, raspisa vi{ih organa

Sreskog odbora i Komande mesta; eksproprijaciji nepokretne imovine, mesnom sa-

140




469 Isto, br. 56/1955, str. 435

modoprinosu, komunalnoj izgradwi, gra|evinskim objektima izgra|enim od oslo-

bo|ewa do 1954. godine, obaveznom otkupu poqoprivrednih proizvoda, izgradwi

zadru`nog doma u Qigu; spiskove: zanatlija i zanatskih radwi, ratnih zarobqeni-

ka i interniranih lica u Nema~ku, u~esnika NOR-a (1941-1945) i dece palih bora-

ca, ratnih vojnih invalida; podatke o vladawu za vreme okupacije (karakteristi-

ke), analfabetskom te~aju, personalnim pitawima, odbornicima i slu`benicima

Narodnog odbora, buxetu, razrezu i naplati poreza i platne spiskove.


A.1.5.78. NARODNI ODBOR OP[TINE SLOVAC – SLOVAC

(1948-1957), 1946-1957.

Narodni odbor op{tine Slovac formiran je, januara 1948. godine, kao Me-

sni narodni odbor Slovac sa sedi{tem u Slovcu.470

Bio je u okviru Sreza vaqev-

skog i nadle‘nosti Sreskog narodnog odbora u Vaqevu. Pre toga, 1947. godine, kao

naseqeno mesto bio je u sastavu Mesnog narodnog odbora Loznica,471

a od septem-

bra iste godine, naseqeno mesto Slovac ulazi u sastav Mesnog narodnog odbora

Markova Crkva.472

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbi-

je, od 1950. godine, Slovac je ponovo u sastavu MNO Loznica – Srez vaqevski.473

Aprila 1952. godine Slovac je formiran kao Narodni odbor op{tine Slo-

vac i nije mewao pripadnost srezu.474

Teritorija op{tine obuhvatala je naseqena

mesta: Virovac, Markovu Crkvu, Pridvoricu i Ratkovac.


godine, op{tina Slovac ostala je u okviru istog sreza.475

Pro{irena teritorija

op{tine obuhvatala je naseqena mesta: Bajevac (ukinuta op{tina), Virovce, Vrho-

vine, Markovu Crkvu, Nepri~avu, Pridvoricu, Ratkovac i Stepawe.

Op{tina Slovac ukinuta je Zakonom, od juna 1957. godine.476

Wena teritori-

ja pripojena je delom op{tini Ub (Bajevac, Vrhovine, Nepri~ava, Stepawe), delom

op{tini Lajkovac (Markova Crkva, Pridvorica, Ratkovac) i op{tini Mionica

– sve u srezu Vaqevo.



Fond je nepotpun. Sre|en je po principu slobodne provenijencije, po delo-

vodnim brojevima i tematski, a u okviru tema hronolo{ki. Fond je obra|en i ura-

|en je sumarni inventar.


141

470 Isto, br. 2/1948.

471 Isto, br. 17/1947, str. 158

472 Isto, br. 42, od 26. septembra 1947.

473 Isto, br. 7/1950.

474 Isto, br. 15/1952, str. 160

475 Isto, br. 56/1955, str. 436

476 Isto, br. 27/1957, str. 386

Kwige 1946-1957:

– zapisnici sednica Narodnog odbora, Izvr{nog odbora, zborova bira~a

1946477

-1952, 1955-1957, 8 kw.

– zapisnici komisija za statut, privredu i izvr{ewe buxeta 1955-1957, 2 kw.

– zapisnici sednica Saveta za prosvetu, kulturu i {kolstvo 1956-1957, 1 kw.

– registri uz delovodne protokole (imeni~ni) 1955-1957, 2 kw.





– kwiga evidencija zanatskih radwi 1951-1951, 1 kw.



Spisi 1948-1957.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sa sednica Narodnog odbora, saveta, komisija i

zborova bira~a; izve{taje vi{im organima vlasti; raspise Sreskog odbora, odlu-

ke o zavo|ewu mesnog samodoprinosa; spiskove poqoprivrednih gazdinstava i li-

ca za obaveznu isporuku ‘itarica; statisti~ke izve{taje; podatke o kanalizaciji

i komunalnoj izgradwi; personalna dokumenta; ugovore i re{ewa zanatskih

radwi; uverewa o imovnom stawu; poreska zadu‘ewa; zavr{ne ra~une, buxet, pla-

tne spiskove i dr.


A.1.5.79. NARODNI ODBOR OP[TINE SOVQAK – SOVQAK

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Sovqak formiran je, oktobra 1944. godine, kao Na-

rodnooslobodila~ki odbor Sovqak sa sedi{tem u Sovqaku.478

Bio je u okviru Sre-

za tamnavskog.479


promenio je naziv u Mesni narodni odbor Sovqak,480


no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO ostao je u okvi-

ru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ubu.481

Aprila 1952. godine, formiran je kao Narodni odbor op{tine Sovqak i ni-


Op{tina Sovqak ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.483

Wena teritori-

ja je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Ub – srez Vaqevo.

142

477 MIAV, Narodni odbor op{tine Slovac – Slovac, zapisnici zborova bira~a Slovca i Markove

Crkve 1946-1949, kw. inv. br. 1





482 Isto, br. 15/1952, str. 185

483 Isto, br. 56/1955, str. 435


285).





Kwige 1944-1955:


– zapisnici Izvr{nog odbora i plenuma 1947-1952, 1 kw.



– delovodni protokoli 1944-1945, 1947-1950, 1952-1954, 10 kw.

– kwiga mesnog samodoprinosa 1952-1954, 1 kw.

– raspored poreza na dohodak zemqoradnika 1946, 1 kw.

Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora i odborskih komisija; osnivawu saveta

za: socijalno starawe, radnu snagu, komunalne poslove, poqoprivredu i otkup, fi-

nansije, kulturno-prosvetna pitawa; reorganizaciji odbora (1952); obaveznom ot-

kupu poqoprivrednih proizvoda: belih ‘itarica, krupne i sitne stoke, pasuqa i

krompira; setvi, ‘etvi i vr{idbi; garantovanom snabdevawu, dodeli socijalne

pomo}i, konfiskaciji nepokretne imovine, zavo|ewu mesnog samodoprinosa,

izgradwi i popravci puteva; planirawu radne snage za rad u Kombinatu {e}era u

Beogradu, izgradwi zgrade Mesnog odbora, planu rada odbora PAZ-a, ~i{}ewu i

uni{tavawu gubara, raspodeli senskog kukuruza siroma{nim doma}instvima,

buxetu, zavr{nim ra~unima, naplati poreza i dr.


A.1.5.80. NARODNI ODBOR OP[TINE STAVE – STAVE

(1947-1955), 1947-1957.

Narodni odbor op{tine Stave sa sedi{tem u Stavama nastao je, na osnovu

izmena i dopuna Zakona o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od

aprila 1947, po kojem se sedi{te Mesnog narodnog odbora Suvodawe preme{ta u

Stave i mewa naziv u Mesni narodni odbor Stave.484

Pripadao je teritoriji

Vaqevskog sreza i obuhvatao je naseqena mesta: Stave, Bobovu, Sitarice, Staninu

Reku i Suvodawe.

Po pre~i{}enom tekstu istog zakona, od februara 1950, mewa naziv u

Narodni odbor op{tine Stave.485

Nije mewao pripadnost srezu, ni teritoriju.

143

484 Isto, br. 42/1947

485 Isto, br. 7/1950

Zakonom o podru~jima op{tina i srezova, od jula 1955, ukinuta je op{tina

Stave i weno sedi{te preme{teno u Suvodawe.486

Osnovan je Narodni odbor op-

{tine Suvodawe.


jema br. 287/1).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je, 1973. godine, tematski, a u okviru


Sadr`i gra|u za period 1947-1957, 10 kwiga (0,30 m).

Kwige 1947-1957:

– zapisnici sednica MNO i NOO 1951-1957,487

1 kw.

– delovodni protokol MNO 1949, 1 kw.


– partijalnici prihoda 1951-1955, 2 kw.

– partijalnici rashoda 1951-1955, 2 kw.


Gra|a sadr`i: podatke o radu odbora i finansijskom poslovawu.


A.1.5.81. NARODNI ODBOR OP[TINE STUBO – STUBO

(1944-1952, 1957-1959), 1946-1951, 1955-1959.

Narodni odbor op{tine Stubo formiran je, krajem septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Stubo sa sedi{tem u Stubu. Bio je u okviru Sre-

za vaqevskog.488

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima

promenio je naziv u Mesni narodni odbor Stubo,489


no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine MNO Stubo, ostao je

u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u

Vaqevu.490

Teritorija mu je obuhvatala naseqena mesta Stubo i Rovni. Posle uki-

dawa MNO Stubo 1952, kao naseqeno mesto, od 1952. do 1955. godine, bio je u sasta-

vu Narodnog odbora op{tine Jablanica,491

a od 1955. do 1957. godine, u okviru Na-

rodnog odbora op{tine Tubravi}.492

Prema novoj administrativno-teritorijalnoj podeli, ustrojenoj po Zakonu

o izmenama i dopunama Zakona o podru~jima op{tina i srezova u NR Srbiji iz

1957. godine, formirana je nova op{tina pod nazivom Narodni odbor op{tine

Stubo sa sedi{tem u Stubu.493

Op{tina je obuhvatala teritoriju ukinute op{tine

144

486 Isto, br. 56/1955

487 MIAV, Narodni odbor op{tine Stave – Stave, u kwizi se nalaze i zapisnici sednica NOO

Suvodawe, od 11. septembra 1955. do 22. juna 1957, kw. inv. br. 1




491 Isto, br. 15 /1952

492 Isto, br. 27/1957

493 Isto

Tubravi} i pokrivala je slede}a naseqena mesta: Stubo, Balinovi}, Brezovice, Vu-

jinova~a, Kunice, Pakqe, Rebeq, Mija~i, Rovni, Sova~ i Tubravi}.

Op{tina je ukinuta Zakonom od decembra 1959. godine.494

Wena teritorija

pripojena je Narodnom odboru op{tine Vaqevo – srez Vaqevo.


prijema br. 286).




Sadr‘i gra|u za period 1946-1951, 1955-1959, 5 kwiga i 2 kutije spisa (0,45 m).

Kwige 1947-1951, 1955-1959:

– zapisnici sednica odbora, plenuma, Izvr{nog odbora 1947-1951, 3 kw.

– zapisnici Saveta za poqoprivredu i finansije NOO Tubravi} – Stubo

1955-1959, 1 kw.

– azbu~ni registar ratnih vojnih i porodi~nih invalida iz NOR-a sa

podru~ja NOO Stubo, 1 kw.

Spisi 1946-1947, 1956-1959.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora, saveta i komisija; zapisni-

ke op{tinskog ve}a i ve}a proizvo|a~a; normativna akta (statut, poslovnike o ra-

du ve}a); privredne planove, buxet, zavr{ne ra~une zemqoradni~kih zadruga, izve-

{taje o uspehu u~enika; spiskove: ratnih vojnih i porodi~nih invalida iz NOR-a,

dece palih boraca i ugro‘enih lica kojima je dodeqena socijalna pomo}; podatke

o ure|ewu grobova palih boraca i dr.


145

494 Isto, br. 51/1959.

A.1.5.82. NARODNI ODBOR OP[TINE SUVODAWE – SUVODAWE

(1944-1957), 1946-1957.

Narodni odbor op{tine Suvodawe formiran je, krajem septembra 1944. go-

dine, kao Narodnooslobodila~ki odbor Suvodawe sa sedi{tem u Suvodawu. Bio je

u okviru Sreza podgorskog.495


dnim odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Suvodawe,496

a po Zako-

nu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine,

MNO Suvodawe prelazi u okvir Sreza vaqevskog i potpada pod nadle‘nost Sres-

kog narodnog odbora u Vaqevu.497

Obuhvatao je naseqena mesta: Bobovu, Sitarice,

Staninu Reku i Suvodawe. Novim Zakonom o administrativno-teritorijalnoj po-

deli NR Srbije, od septembra 1947. godine, sedi{te MNO Suvodawe preme{ta se iz

Suvodawa u Stave i mewa se naziv u Mesni narodni odbor Stave.498

Zakonom o podru~jima op{tina i srezova u NR Srbiji, od jula 1955. godine,

sedi{te Narodnog odbora op{tine Stave, Sreza vaqevskog, preme{ta se iz Stava u

Suvodawe i mewa naziv u Narodni odbor op{tine Suvodawe.499

Teritorija op{ti-

ne Suvodawe obuhvatala je naseqena mesta: Bobovu, Vrago~anicu, Sitarice, Sta-

ninu Reku i Suvodawe.

Op{tina Suvodawe ukinuta je Zakonom od juna 1957. godine.500

Wena terito-

rija pripojena je op{tini Pri~evi} i op{tini Kamenica – obe u srezu Vaqevo.


jema br. 287).




Kwige 1946-1957:


– zapisnici sednica Saveta i Komisije za privredu i finansije 1955-1957, 2 kw.


– starateqska kwiga 1956, 1 kw.

– kwiga zakqu~enih usvojewa 1955-1956, 1 kw.


– finansijske kwige (partijalnici, evidencije rashoda, buxetska kwiga)

1946, 1951-1957, 8 kw.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora i finansijskom poslovawu.


146




498 Isto, br. 42, od 26. septembra 1947.

499 Isto, br. 56/1955, str. 436

500 Isto, br. 27/1957, str. 386

A.1.5.83. NARODNI ODBOR OP[TINE TAKOVO – TAKOVO

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Takovo formiran je, oktobra 1944. godine, kao Na-

rodnooslobodila~ki odbor Takovo sa sedi{tem u Takovu.501


tamnavskog.502

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, pro-

menio je naziv u Mesni narodni odbor Takovo,503


ritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Takovo ostao je u


Te-

ritorija mu je obuhvatala naseqena mesta: Takovo, Bogdanovicu i Crvenu Jabuku.

Aprila 1952. godine, Takovo je formiran kao Narodni odbor op{tine Ta-

kovo i nije mewao pripadnost srezu.505

Teritorija op{tine nije pove}avana.

Op{tina Takovo ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.506

Wena teritorija

je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Ub – srez Vaqevo.






Kwige 1945-1955:






– mati~ni delovodni protokoli 1952-1953, 1955, 2 kw.

Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora i zborova bira~a, izboru od-

bornika, imenovawu odbornika za ~lanove {kolskih odbora, dono{ewu statuta

nove op{tine (1955), agrarnoj reformi, eksproprijaciji, uvo|ewu mesnog samodo-

prinosa, elektrifikaciji, izgradwi zgrade Osnovne {kole u Takovu, podizawu

mostova na prolaznim putevima Ub – Vrelo i Ub – Obrenovac, radu zemqoradni~ke

zadruge i produ‘ne {kole u Takovu, visini ratne {tete, takmi~ewu u otkupu ‘ita-

rica, proslavi Prvog maja (1946), konfiskaciji vr{alica, popisu stanovni{tva

(1948), {tedwi hlebnih ‘ita, raspodeli industrijske robe dobijene od UNR-e, su-

zbijawu {pekulacije i privredne sabota‘e, uverewa o vladawu pojedinaca za vreme

rata (karakteristike), pomo}i ratnim vojnim invalidima, korisnicima socijal-

147





505 Isto, br. 15/1952, str. 185

506 Isto, br. 56/1955, str. 435

ne pomo}i, palim borcima i wihovoj deci, vojnim beguncima, oficirima i podo-

ficirima biv{e Jugoslovenske vojske, vo|ewu mati~nih kwiga, buxetu, zavr{nim

ra~unima, naplati poreza; i platne spiskove slu‘benika Narodnog odbora.


A.1.5.84. NARODNI ODBOR OP[TINE TVRDOJEVAC – TVRDOJEVAC

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Tvrdojevac formiran je, oktobra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Tvrdojevac sa sedi{tem u Tvrdojevcu.507

Bio je u



odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Tvrdojevac,509

a po Zakonu o


Tvrdojevac ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog naro-

dnog odbora u Ubu.510

Pored Tvrdojevca obuhvatao je teritoriju ukinutih mesnih

odbora Gvozdenovi} i Zvizdar.

Aprila 1952. godine, Tvrdojevac je formiran kao Narodni odbor op{tine

Tvrdojevac i nije mewao pripadnost srezu.511

Teritorija op{tine ostala je ista.

Op{tina Tvrdojevac ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.512

Wena teri-

torija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Ub – srez Vaqevo.






Kwige 1945-1955:

– strogo poverqivi delovodni protokoli 1953, 1 kw.


– delovodni protokoli 1945-1950, 1953-1955, 10 kw.


– dnevnik mesnog samodoprinosa 1952-1955, 1 kw.

– dnevnici primawa i izdavawa 1945-1946, 1948-1952, 2 kw.

– partijalnik prihoda 1950, 1 kw.


148





511 Isto, br. 15/1952, str. 185

512 Isto, br. 56/1955, str. 435

Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Narodnog odbora, saveta i komisija, agrarnoj

reformi, planovima otkupa poqoprivrednih proizvoda, ‘itarica, stoke i dr.; ot-

kupu lekovitog biqa, organizovawu i radu poqoprivrednog te~aja, regrutaciji i

predvojni~koj obuci, vo|ewu mati~nih kwiga, konkursima za prijem u vojne {kole;

radu ~itala~kih grupa, priredbama, igrankama i sl.; registraciji motornih vozila,

uvo|ewu mesnog samodoprinosa, elektrifikaciji sela, likvidaciji koza, radu zem-

qoradni~ke zadruge, opismewavawu, obele‘avawu naseqenih mesta i numeraciji ku-

}a, deci palih boraca, vlasnicima zanatskih radwi, vr{alica, mlinova, kazana za

pe~ewe rakije; elementarnim nepogodama i proceni {teta; buxetu, zavr{nim ra~u-

nima, naplati poreza; i platne spiskove slu‘benika Narodnog odbora.


A.1.5.85. NARODNI ODBOR OP[TINE TRLI] – TRLI]

(1944-1955), 1946-1955.

Narodni odbor op{tine Trli} formiran je u oktobru 1944. godine, kao Na-

rodnooslobodila~ki odbor Trli} sa sedi{tem u Trli}u.513


tamnavskog.514

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima

promenio je naziv u Mesni narodni odbor Trli},515


no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Trli} ostao je

u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ubu.516

Aprila 1952. godine, formiran je, kao Narodni odbor op{tine Trli} i ni-


Op{tina je ukinuta Zakonom od jula 1955. godine.518

Wena teritorija je, od 1.

septembra 1955. godine, pripojena op{tini Pambukovica – srez Vaqevo.





Kwige 1947-1955:



– dnevnik samodoprinosa 1953-1955, 1 kw.


– dnevnik naplate poreza i samodoprinosa 1947-1950, 1 kw.

149





517 Isto, br. 15/1952, str. 184

518 Isto, br. 56/1955, str. 435

Spisi 1946-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu Mesnog i Narodnog odbora, konfiskaciji ne-

pokretne imovine, uvo|ewu mesnog samodoprinosa, vo|ewu mati~nih kwiga, kori-

snicima socijalne pomo}i, organizaciji PAZ-a, zanatlijama i zanatskim

radwama, planskoj se~i {uma, personalnim pitawima, poreskim zadu‘ewima zana-

tlija i poqoprivrednika, prihodima Narodnog odbora, buxetu, zavr{nim ra~uni-

ma; i platne spiskove zaposlenih u Narodnom odboru i Osnovnoj {koli u Trli}u.


A.1.5.86. NARODNI ODBOR OP[TINE TRUDEQ – TRUDEQ

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine Trudeq formiran je, 26. septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Trudeq sa sedi{tem u Trudequ. Bio je u okviru

Sreza ka~erskog.519


ma, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Trudeq,520


tivno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, MNO Trudeq

pre{ao u okvir novoformiranog Sreza qi{kog i potpao pod nadle‘nost Sreskog

narodnog odbora u Qigu.521

Teritorija mu je obuhvatala, pored Trudeqa, naseqeno

mesto Vranice.

Aprila 1952. godine, Trudeq je formiran kao Narodni odbor op{tine Tru-

deq i nije mewao pripadnost sreza.522

Teritorija op{tine ostala je ista.

Op{tina Trudeq ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.523

Wena teritori-

ja je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Belanovica – srez Lazarevac,

a naseqeno mesto Vranice pre{lo je u srez ^a~ak.




tema hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1945-1955:

– registar osu|enih lica sa teritorije Narodnog odbora 1945-1955, 1 kw.



– raspored poreza na dohodak od samostalnih zanimawa 1954, 1 kw.

150




522 Isto, br. 15/1952, str. 174

523 Isto, br. 56/1955, str. 448

Spisi 1955.

Gra|a sadr‘i: finansijski plan, buxet, zavr{ni ra~un, platne spiskove

(1955) i dr.


A.1.5.87. NARODNI ODBOR OP[TINE ]ELIJE – ]ELIJE

(1944-1955), 1945-1955.

Narodni odbor op{tine ]elije formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor ]elije sa sedi{tem u ]elijama. Bio je u okviru Sreza kolu-

barskog – Okrug beogradski.524


dnim odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor ]elije,525

a po Zakonu o


]elije ostao je u okviru istog sreza i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog od-

bora u Lazarevcu.526

Aprila 1952. godine, ]elije su formirane kao Narodni odbor op{tine ]e-

lije i nisu mewale pripadnost srezu.527

Op{tina je obuhvatala naseqena mesta ]e-

lije i @upawac.

Op{tina ]elije ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.528

Wena teritorija

je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Lajkovac, seosko naseqe @u-

pawac op{tini Lazarevac – srez Lazarevac.



Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je po principu slobodne provenijencije,

po delovodnim brojevima i tematski, a u okviru tema hronolo{ki. Fond je obra|en



Kwige 1945-1955:


– strogo poverqivi i poverqivi delovodni protokoli 1948-1955, 3 kw.


– kwige mesnog samodoprinosa 1950-1955, 4 kw.



– bira~ki spiskovi 1950-1957, 3 kw.

151




527 Isto, br. 15/952, str. 169

528 Isto, br. 56/1955, str. 448

Spisi 1948-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora i zborova bira~a; izboru odbornika i

reorganizaciji odbora; obaveznom otkupu poqoprivrednih proizvoda; otkupu be-

lih ‘itarica, mesa, stoke; sprovo|ewu predvojni~ke obuke na logorovawu seoske om-

ladine; regrutaciji, opismewavawu, korisnicima stalne socijalne pomo}i, raspo-

deli ‘ita, socijalno ugro‘enim licima, vojnim invalidima, deci palih boraca,

kursevima za zdravstveno prosve}ivawe omladine, mesnom samodoprinosu, elektri-

fikaciji, popravci seoskih puteva, izgradwi zgrade narodnog odbora, popravci

zgrade Osnovne {kole, po{umqavawu; uni{tavawu biqnih {teto~ina; pojavi zara-

znih bolesti, privatnim zanatlijama, u{ura od vodenica, garantovanom snabde-

vawu, suzbijawu {pekulacije, poreskim obveznicima, licima kojima je oduzeto bi-

ra~ko pravo, personalnim pitawima, buxetu i zavr{nim ra~unima, naplati poreza;

i platne spiskove zaposlenih u Narodnom odboru i Osnovnoj {koli u ]elijama.


A.1.5.88. NARODNI ODBOR OP[TINE CVETANOVAC – CVETANOVAC

(1944-1955), 1944-1955.

Narodni odbor op{tine Cvetanovac formiran je, septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Cvetanovac sa sedi{tem u Cvetanovacu. Bio je

u okviru Sreza kolubarskog (Mionica).529

Od 1946. godine, na osnovu Op{teg zako-

na o narodnim odborima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Cvetanovac,530

a po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947.

godine, MNO Cvetanovac pre{ao je u okvir novoformiranog Sreza qi{kog i pot-

pao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Qigu.531

Teritorija mu je obuhvata-

la, pored Cvetanovca, seosko naseqe Bo{wanovi}.

Aprila 1952. godine, Cvetanovac je formiran kao Narodni odbor op{tine

Cvetanovac i nije mewao pripadnost srezu.532

Teritorija op{tine obuhvatala je:

Cvetanovac, Bo{wanovi} i Milavac.

Op{tina Cvetanovac ukinuta je Zakonom od jula 1955. godine.533

Wena teri-

torija je, od 1. septembra 1955. godine, pripojena op{tini Qig – srez Lazarevac, a

seosko naseqe Milavac pripalo je Srezu ~a~anskom.







152




532 Isto, br. 15/1952, str. 174

533 Isto, br. 56/1955, str. 448

Kwige 1947-1955:

– zapisnici sednica Narodnog odbora, Izvr{nog odbora, plenuma i

zborova bira~a 1947-1955, 3 kw.

– strogo poverqivi delovodni protokol 1951, 1 kw.

– poverqivi delovodni protokoli 1950, 1954, 2 kw.


– dnevnici naplate poreza 1947, 1950-1952, 2 kw.

– raspored poreza na dohodak od samostalnih zanimawa – pau{alista 1954,

1 kw.

Spisi 1944-1955.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora, Izvr{nog odbora i zborova bira~a;

reorganizaciji odbora 1952. i 1955. godine; izvr{avawu naredbi, uputstava i ras-

pisa vi{ih organa vlasti i Komande mesta u Mionici; obaveznom otkupu poqo-

privrednih proizvoda; radu otkupnih komisija; otkupu stoke i vune; merama za

o~uvawe sto~nog fonda, eksproprijaciji nepokretne imovine, registraciji vode-

nica poto~ara, zanatlijama i zanatskim radwama, mesnom samodoprinosu, poprav-

ci i izgradwi puteva, popravci {kolske zgrade i izgradwi zadru‘nog doma, komu-

nalnoj izgradwi, garantovanom snabdevawu, dodeli nov~ane pomo}i socijalno

ugro‘enim licima, obezbe|ewu hrane za stanovni{tvo, li~nim i porodi~nim in-

validima (spisak), formirawu odbora PAZ-a, regrutaciji, popisu stanovni{tva,

~i{}ewu i uni{tavawu gubara, setvenim planovima, personalnim pitawima, ra-

zrezu poreza na dohodak od poqoprivrede, buxetu i zavr{nim ra~unima, naplati

poreza; i platne spiskove slu‘benika Narodnog odbora.


MESNI NARODNI ODBORI

U ciqu daqeg usavr{avawa i razvitka narodnih odbora kao osnovnih orga-

na dràvne vlasti, Skup{tina FNRJ donela je, 25. maja 1946, Op{ti zakon o naro-

dnim odborima.534

Ovim zakonom narodnooslobodila~ki odbori sela i mawih gra-

dova prerastaju u mesne narodne odbore (u daqem tekstu: MNO). Oni su organi

dràvne vlasti preko kojih narod vr{i vlast na svojim administrativno-terito-

rijalnim jedinicama. To su najvi{i organi dràvne vlasti od lokalnog zna~aja.

Delovali su kao predstavni~ki organi izabrani, na osnovu op{teg, jednakog i ne-

posrednog izbornog prava, tajnim glasawem. Na osnovu ovog zakona u selima i

mawim gradovima izabrani su mesni narodni odbori. Pojedini MNO pokrivali

su dva ili vi{e sela, {to je zavisilo od broja stanovnika i ekonomske snage datih

sela. Odluku o obrazovawu jednog MNO, za dva ili vi{e sela, donosio je Prezidi-

jum Narodne skup{tine NR Srbije, na predlog Okru`nog ili Oblasnog odbora.

U ve}im MNO, kao izvr{no-upravni organi, formirani su izvr{ni odbo-

ri. Izvr{ne odbor sa~iwavaju predsednik, sekretar i dva do ~etiri odbornika. U

mawim odborima celokupnom administracijom rukovode predsednik i sekretar.

153


Za svoj rad MNO odgovarao je sreskom narodnom odboru i zboru bira~a.

Unutra{wa organizacija i rad regulisani su statutom, koji je potvr|ivan od stra-

ne nadle`nog sreskog narodnog odbora.

MNO koji nisu bili predvi|eni Zakonom o administrativno-teritorijal-

noj podeli NR Srbije iz 1947, prestali su sa radom 30. aprila 1947. godine.535

Izvesne promene u organizaciji rada MNO uneo je Op{ti zakon o narodnim

odborima iz 1949. godine.536

Svi odbori imaju izvr{ne odbore, a kao pomo}ni or-

gani, predsedniku i sekretaru, formirani su odseci. Gra|ani su u~estvovali u ra-

du odbora preko zbora bira~a i preko saveta i komisija, ukoliko su postojali.

Na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima,537

1952, ukinuti su mesni

narodni odbori, a wihove poslove preuzimaju narodni odbori op{tina.

A.1.5.89. MESNI NARODNI ODBOR BABAJI] – BABAJI]

(1944-1952), 1946-1952.

Mesni narodni odbor Babaji} formiran je, 1944. godine, kao Narodnooslo-

bodila~ki odbor sa sedi{tem u Babaji}u. Bio je u okviru Sreza kolubarskog.538

Po

Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od aprila 1947. godi-

ne, Babaji} je, kao Mesni narodni odbor, pre{ao pod nadle‘nost Sreskog naro-

dnog odbora u Qigu.539

Obuhvatao je i selo Veli{evac.

Mesni narodni odbor Babaji} ukinut je aprila 1952. godine.540

Kao nase-

qeno mesto, u{ao je u sastav op{tine Qig – Srez qi{ki.



Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je 1973. godine. Izlu~en je bezvredan

registraturski materijal. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.

Sadr‘i gra|u za period 1946-1952. godina, 11 kwiga i 2 kutije spisa (0,55 m).

Kwige 1947-1952:





– kwiga blagajne 1951-1952, 1 kw.

– stalni bira~ki spisak 1947, 1 kw.

– mati~na kwiga zadu‘ewa i razdu‘ewa za obaveznu isporuku ‘itarica

1951-1952, 1 kw.

154



537 Isto, br. 22/1952



540 Isto, br. 15/1952. godine, str. 174; MIAV, fond: Sreski narodni odbor Qig – Qig, akt br.

3616/1952

Spisi 1946-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO, snabdevawu stanovni{tva prehrambe-

nom i industrijskom robom, obaveznom otkupu poqoprivrednih proizvoda, uvo-

|ewu samodoprinosa za elektrifikaciju sela, izvr{ewu godi{weg plana otkupa

‘itarica, popisu stoke (1951), obaveznoj isporuci drva, otkupu vina, reviziju bi-

ra~kih spiskova, planirawu radne snage za rad u rudnicima, izgradwi i popravci

puteva, regrutaciji, logorovawu polaznika predvojni~ke obuke, {kolovawu gluvo-

nemih, pojavi pegavog tifusa (1951), vakcinaciji, osposobqavawu ~lanova odbora

PAZ , reorganizaciji i teritorijalnoj podeli sreskih i mesnih odbora (1952), na-

plati poreza, buxetu i dr. U gra|i ima platnih spiskova i priznanica na

primqeni novac.


A.1.5.90. MESNI NARODNI ODBOR BRAN^I] – BRAN^I]

(1944-1952), 1945-1954.

Mesni narodni odbor Bran~i} formiran je, 5. oktobra 1944. godine, kao Na-

rodnooslobodila~ki odbor sa sedi{tem u Bran~i}u. Bio je u okviru Sreza ka~er-

skog.541

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od aprila

1947. godine, Bran~i} je, kao Mesni narodni odbor, potpao pod nadle‘nost Sres-


Obuhvatao je Bran~i} i Guko{i.

MNO Bran~i} ukinut je Zakonom od 1952. godine.543

Kao naseqeno mesto,

Bran~i} je pripojen Narodnom odboru op{tine Qig – Srez qi{ki.



Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je 1989. godine. Fond je obra|en i ura|en



Kwige 1946-1954:

– zapisnik sa sednica544

1951-1954, 1 kw.




– dnevnici primawa 1946-1947, 2 kw.

– dnevnici izdavawa 1946-1951, 2 kw.

155



543 Isto, br. 15/1952, str. 174

544 MIAV, Mesni narodni odbor Bran~i} – Bran~i}, Kwiga zapisnika sednica odbora 1951-1954; u

ovoj kwizi vo|eni su zapisnici zborova bira~a sela Bran~i} i Guko{i, za godine 1953. i 1954, kw.

inv. br. 1

Spisi 1945-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO i zborovima bira~a, planovima otkupa

‘itarica, izvr{ewu plana obaveznog otkupa vune, mesa, masti i mleka, planirawu

radne snage za privredu, eksproprijaciji zemqi{ta za podizawe rasadnika, uvo-

|ewu samodoprinosa, kori{}ewu konfiskovane zemqe, garantovanom snabdevawu,

raspodeli ‘itarica siroma{nim doma}instvima, popisu zanatskih radwi i vode-

nica, registraciji oru‘ja, regrutaciji, popravci puteva, dovr{ewu pruge Kadina

Luka – Slavkovica, razrezu i naplati poreza, buxetu, pojavi zaraznih bolesti, (pe-

gavog tifusa), prikupqawu sekundarnih sirovina; platne spiskove li~nih i poro-

di~nih invalida (1945) i spiskove slu‘benika MNO i drugo.


A.1.5.91. MESNI NARODNI ODBOR GORWI MU[I] – GORWI MU[I]

(1944-1952), 1947-1952.

Mesni narodni odbor Gorwi Mu{i} formiran je, 1944. godine, kao Naro-

dnooslobodila~ki odbor sa sedi{tem u Gorwem Mu{i}u. Bio je u okviru Sreza ko-

lubarskog.545

Na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, iz 1946. godine, pro-

menio je naziv u Mesni narodni odbor Gorwi Mu{i}.546

Prema Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od

aprila 1947. godine, Gorwi Mu{i}, kao Mesni narodni odbor, prelazi pod na-

dle‘nost novoformiranog Sreskog narodnog odbora u Qigu.547

Mesni narodni odbor Gorwi Mu{i} ukinut je aprila 1952. godine.548

Kao

naseqeno mesto, u{ao je u okvir op{tine Vra~evi} – Srez qi{ki.






Kwige 1947-1952:


– poverqivi delovodni protokoli – mati~ni 1950-1952, 3 kw.


– delovodni protokoli mati~ara 1949-1952, 4 kw.

– stalni bira~ki spisak 1947-1950, 1 kw.

156




548 Isto, br. 15/1952, str. 174

Spisi 1950–1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o planovima obaveznog otkupa poqoprivrednih pro-

izvoda, raspodeli ‘ita socijalno ugro‘enim licima, socijalnom starawu i nezi

starih lica i deci bez roditeqa, predvojni~koj obuci omladinaca na logorovawu,

polagawu majstorskih ispita, registraciji zadru‘nih organizacija i privatnih

zanatskih radwi, vakcinaciji dece, {tetama od elementarnih nepogoda, popravci

puteva, radu kwi‘nice i ~itaonice, planirawu radne snage za kolubarske rudnike,

evidentirawu lica nad kojima su u nacisti~kim logorima vr{eni „nau~no medi-

cinski eksperimenti“, reorganizaciji MNO-a 1952. godine, naplati poreza,

buxetu i drugo.


A.1.5.92. MESNI NARODNI ODBOR GUWACI – GUWACI

(1944-1952), 1947-1952.

Mesni narodni odbor Guwaci formiran je, 1944. godine, kao Narodnooslo-

bodila~ki odbor sa sedi{tem u Guwacima. Bio je u okviru Sreza azbukova~kog.549

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od aprila 1947.

godine, Guwaci su, kao Mesni narodni odbor, pre{li pod nadle‘nost Sreza pod-

gorskog sa sedi{tem u Ose~ini.550

MNO Guwaci ukinut je aprila 1952. godine.551

Kao naseqeno mesto, u{ao je u

okvir op{tine Pecka – Srez podgorski.






Kwige 1947-1951:



– partijalnik prihoda i rashoda 1948-1949, 1 kw.

– kwiga rashoda 1950-1951, 1 kw.

Spisi 1949–1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu i zadacima MNO-a, odr‘avawu zborova bira-

~a, eksproprijaciji imovine koju vr{e lokalni organi uprave, registraciji pre-

duze}a, privatnih radwi i radionica, mesnom samodoprinosu, planovima otkupa

poqoprivrednih proizvoda, osnivawu {umskih rasadnika, planskom po{um-

qavawu (1950), sakupqawu {umskog semena, isporukama i {tedwi drvne gra|e, se~i

157



551 Isto, br. 15/1952, str. 179

drveta u zadru‘nim i privatnim {umama, zabrani klawa stoke i ciqu o~uvawa

sto~nog fonda, mobilizaciji sto~nih zaprega za brawe kukuruza u Vojvodini, pri-

nosima vinograda, zabrani otkupa vina i rakije, raspodeli pomo}i koju je dala

vlada SAD preko organizacije KER, planovima vojnog odseka, osposobqavawu in-

valida, pojavi zarazne o~ne bolesti „trakom“, u~enicima koji ne poha|aju {kolu,

naplati poreza buxetu; platne spiskove zaposlenih u MNO-u i Osnovnoj {koli

(1950-1952) i drugo.


A.1.5.93. MESNI NARODNI ODBOR @IVKOVCI – @IVKOVCI

(1944-1952), 1947-1952.

Mesni narodni odbor @ivkovci formiran je, 25. septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor sa sedi{tem u @ivkovcima. Bio je u okviru

Sreza ka~erskog.552

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR

Srbije od aprila 1947. godine, @ivkovci su, kao Mesni narodni odbor, pre{li


MNO @ivkovci ukinut je aprila 1952. godine.554

Kao naseqeno mesto, u{ao

je u okvir op{tine Belanovica - Srez qi{ki.





Sadr‘i gra|u za period 1947-1952. godina, 4 kwige i 1 kutija spisa (0,20 m).

Kwige 1947-1952:




– kontrolnik kredita 1951, 1 kw.

Spisi 1947-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO, prihodima i rashodima, pregledu bla-

gajni~kog poslovawa, naplati mesnog samodoprinosa (1948), broju domova, stanov-

nika i |aka osnovnih {kola, poreskim obveznicama, popisu poqoprivrednih do-

ma}instava, invalidima i socijalno ugro‘enim licima koja primaju nov~anu po-

mo} i industrijske bonove, broju upisnika narodnog zajma (1946); buxet, platne

spiskove slu‘benika MNO i Osnovne {kole u @ivkovcima (1947, 1949-1952).

Obave{tajna sredstva: sumarni i inventar i delovodni protokol.

158



554 Isto, br. 15/1952, str. 174

A.1.5.94. MESNI NARODNI ODBOR ZLATARI] – ZLATARI]

(1944-1952), 1947-1953.

Mesni narodni odbor Zlatari} formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Zlatari} sa sedi{tem u Zlatari}u. Bio je u okviru Sreza pod-

gorskog.555

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od

aprila 1947. godine, Zlatari} je, kao Mesni narodni odbor, pre{ao pod na-

dle‘nost Sreskog narodnog odbora u Vaqevu.556

Obuhvatao je Zlatari}, Jovawu i

Sandaq.

MNO Zlatari} ukinut je aprila 1952. godine.557

Kao naseqeno mesto, u{ao je

u sastav op{tine Dowa Bukovica – Srez vaqevski.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Vaqevo, 28. decembra 1972. godine





Kwige 1949-1953:

– zapisnici Izvr{nog odbora 1949-1952, 1 kw.

– zapisnici Plenuma i redovnih sednica MNO558

1949-1953, 1 kw.

Spisi 1947-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO; podatke o formirawu komisija za: ot-

kup, radnu snagu i setvu, obaveznom otkupu ‘itarica, mesa i mle~nih proizvoda,

obaveznim isporukama i raspodeli kukuruza siroma{nom stanovni{tvu, setvi,

‘etvi i vr{idbi, mesnom samodoprinosu, popravci lokalnih i seoskih puteva,

izgradwi zadru‘nog doma, zabrani dr‘awa koza, sadwi maline (1949), pri-

kupqawu vojnih ~uturica (aluminijuma), „nedeqi ~isto}e“, ~i{}ewu vo}waka i

{uma od gubara (gusenica), prikupqawu lekovitog biqa, razrezu i naplati poreza,

popisu doma}instava, upisu |aka u osnovnu {kolu, vojnim obveznicama i dr.


159



557 Isto, br. 15/1952, str. 160

558 MIAV, Mesni narodni odbor Zlatari} – Zlatari}, Zapisnici Plenuma i redovnih sednica MNO

1949-1953; u ovoj kwizi vo|eni su i zapisnici odborskih sednica novoizabranog Narodnog odbora

op{tine Dowa Bukovica 1952-1953, kw. inv. br. 2

A.1.5.95. MESNI NARODNI ODBOR KALAWEVCI – KALAWEVCI

(1944-1952), 1945-1953.

Mesni narodni odbor Kalawevci formiran je, 25. septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Kalawevci sa sedi{tem u Kalawevcima. Bio je

u okviru Sreza ka~erskog.559

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli

NR Srbije od aprila 1947. godine, Kalawevci su, kao Mesni narodni odbor, pre-

{li pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Qigu.560

MNO Kalawevci ukinut je aprila 1952. godine.561

Kao naseqeno mesto, pri-

pojeno je op{tini Belanovica – Srez qi{ki.



Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je 1987. godine. Fond je obra|en i



Kwige 1945-1950:


Spisi 1946-1953.

Gra|a sadr‘i: podatke o utro{enim sredstvima za izgradwu zgrade MNO,

blagajni~kom poslovawu, broju upisnika Drugog narodnog zajma (1950); platne

spiskove slu‘benika MNO (1948-1952) i Osnovne {kole u Kalawevcima

(1952-1953).


A.1.5.96. MESNI NARODNI ODBOR KQU^ – KQU^

(1944-1952),1947-1951.

Mesni narodni odbor Kqu~ formiran je, 1944. godine, kao Narodnooslobo-

dila~ki odbor Kqu~ sa sedi{tem u Kqu~u. Bio je u okviru Sreza kolubarskog.562

Godine 1946, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, promenio je naziv u

Mesni narodni odbor Kqu~.563

Prema Zakonu o administrativno-teritorijalnoj

podeli NR Srbije od aprila 1947. godine, Kqu~ je, kao Mesni narodni odbor, pot-

pao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Vaqevu.564

Mesni narodni odbor Kqu~ ukinut je aprila 1952. godine565

i kao naseqeno

mesto, u{ao je u sastav op{tine Mionica.

160



561 Isto, br. 15/1952, str. 174




565 Isto, br. 15/1952, str. 160


prijema br. 175).




Kwige 1947-1951:


– dnevnik naplate poreza 1951, 1 kw.


– azbu~ni imenik bira~a 1947-1949, 1 kw.

Spisi 1948-1950.

Gra|a sadr`i: evidencije bira~a i bira~ke spiskove, zapisnike o sklop-

qenim brakovima, podatke o finansijskom poslovawu, naplati poreza i drugo.

Obave{tajno sredstvo: sumarni inventar i delovodni protokol.

A.1.5.97. MESNI NARODNI ODBOR KOZEQ – KOZEQ

(1944-1952), 1946-1952.

Mesni narodni odbor Kozeq formiran je, 30. septembra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Kozeq sa sedi{tem u Kozequ. Bio je u okviru Sreza

ka~erskog.566

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od

aprila 1947. godine, Kozeq je, kao Mesni narodni odbor, u{ao u okvir Sreza qi-

{kog i potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Qigu.567

MNO Kozeq ukinut je aprila 1952. godine.568

Kao naseqeno mesto, pripojen

je op{tini Ivanovci – Srez qi{ki.






Kwige: 1947-1952:

– zapisnici sa sednica MNO 1947-1952, 2 kw.



– poverqivi delovodni protokoli 1947-1948,1950-1951, 3 kw.



161



568 Isto, br. 15/1952, str. 174

– dnevnik kase 1947, 1 kw.


– raspored poreza na dohodak poqoprivrednih doma}instava 1950, 1 kw.

– obavezne isporuke ‘itarica 1950, 1 kw.

Spisi 1946-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO, otkupu poqoprivrednih proizvoda, an-

ga‘ovawu radne snage za vojna preduze}a u Beogradu, po{umqavawu, se~i priva-

tnih {uma, radu setvenog odbora i komisije za otkup poqoprivrednih i industrij-

skih proizvoda, otkupu mesa, vune i rakije, planovima jesewe i prole}ne setve,

osnivawu rasadnika, prikupqawu u{ura od vodenica, regrutaciji, sprovo|ewu

predvojni~ke obuke, popisu stanovni{tva (1948), raspodeli p{enice i tekstila

siroma{nim doma}instvima, opravci puteva, izgradwi zadru‘nog doma i zgrade

MNO, radu analfabetskih te~ajeva (1947), osnivawu |a~ke kuhiwe, dodeli pomo}i

socijalno ugro‘enim licima, vojnim invalidima, licima koja su za vreme rata bi-

la internirana, {kolovawu i zapo{qavawu gluvonemih lica, vakcinaciji dece,

obele‘avawu "de~je nedeqe", poreskim obveznicima, razrezu i naplati poreza;

buxet, platne spiskove zaposlenih u MNO i Osnovnoj {koli u Kozequ.


A.1.5.98. MESNI NARODNI ODBOR KOMANICE – KOMANICE

(1944-1952), 1945-1952.

Mesni narodni odbor Komanice formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Komanice sa sedi{tem u Komanicama. Bio je u okviru Sreza

kolubarskog.569

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije,

od aprila 1947. godine, MNO Komanice potpao je pod nadle‘nost Sreskog naro-

dnog odbora u Qigu.570

MNO Komanice ukinut je aprila 1952. godine.571

Kao naseqeno mesto, u{ao

je u sastav op{tine Mionica – Srez vaqevski.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tina Mionica, 1968. godine (Kwiga pri-

jema br. 174).




Kwige 1945-1952:



– izvod za isplatu du‘nog i teku}eg poreza na dohodak 1950, 1 kw.

– dnevnik naplate poreza 1952, 1 kw.

162



571 Isto, br. 15/1952, str. 160

– stalni bira~ki spisak 1945. i 1950, 2 kw.

– bira~ki azbu~ni imenik 1945-1946, 1 kw.

– izvod iz stalnog bira~kog spiska 1949, 1 kw.

Spisi 1947-1951.

Gra|a sadr‘i podatke o: radu mati~ne slu‘be, broju ro|ene dece kao i dece

koja polaze u {kolu (1951), naplati du‘nog i teku}eg poreza od privatnih zanatli-

ja, formirawu bira~kog spiska, sprovo|ewu predvojni~ke obuke me|u seoskom om-

ladinom i drugo.


A.1.5.99. MESNI NARODNI ODBOR LIPQE – LIPQE

(1944-1952), 1945-1952.

Mesni narodni odbor Lipqe formiran je, krajem septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Lipqe sa sedi{tem u Lipqu. Bio je u okviru

Sreza ka~erskog.572


Srbije od aprila 1947. godine, Lipqe je, kao Mesni narodni odbor, pre{ao pod na-


MNO Lipqe ukinut je aprila 1952. godine.574


okvir op{tine Moravci – Srez qi{ki.


13. septembara 1967. godine (Kwiga prijema br. 73).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je 1976. godine. Izlu~en je bezvredan

registraturski materijal. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1945-1952:




– delovodni protokol Narodnog suda 1945, 1 kw.

– kwiga blagajne (primawa i izdavawa) 1946-1948, 1 kw.

Spisi 1945-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO, garantovanom snabdevawu stanovni-

{tva prehrambenom i industrijskom robom, obaveznom otkupu ‘itarica, mesa i

vune, operativnom planu prole}ne setve po kulturama za 1951. godinu, sejawu pi-

varskog je~ma, op{tem popisu stoke, ‘ivine, ko{nica i zemqi{ta (1952), besprav-

noj se~i drveta, prikupqawu {umskog semena, pojavi biqnih bolesti, prikupqawu

163



574 Isto, br. 15/1952, str. 174

nov~ane pomo}i za krajeve u Sloveniji pogo|ene elementarnim nepogodama, uvo-

|ewu samodoprinosa, popravci puta Qig – Lazarevac, logorovawu omladinaca i

raspu{tawu centra za predvojni~ku obuku (1952), evidentirawu dece palih bora-

ca, zapo{qavawu gluvonemih, osposobqavawu sanitetske jedinice PAZ, regruta-

ciji omladinaca, socijalnoj i zdravstvenoj za{titi stanovni{tva (vakcinaciji),

upisivawu dece u sredwu poqoprivrednu {kolu; buxet, naplate poreza, platne

spiskove zaposlenih u MNO i drugo.


A.1.5.100. MESNI NARODNI ODBOR LISO POQE – LISO POQE

(1944-1947), 1946-1947.

Mesni narodni odbor Liso Poqe formiran je, u oktobru 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor Liso Poqe sa sedi{tem u Lisom Poqu. Bio je u


Godine 1946, na osnovu Op{teg zakona o narodnim od-

borima, promenio je naziv u Mesni narodni odbor Liso Poqe.576

Mesni narodni odbor Liso Poqe ukinut je aprila 1947. godine.577

Kao na-

seqeno mesto, u{ao je u sastav Mesnog narodnog odbora Brgule – Srez tamnavski.


265).




Kwige 1946-1947:



Spisi 1946-1947.

Gra|a sadr‘i: podatke o otkupu ‘itarica, stoke, vo}a, povr}a, ‘ivine, se-

tvi industrijskih kultura, zanatskim radwama, prikupqawu u{ura od vodenica,

raspodeli ‘itarica siroma{nim gra|anima, izvozu suve {qive, va{arima, dode-

li pomo}i od Crvenog krsta, poginulim borcima za vreme NOR-a, le~ewu ratnih

vojnih invalida, prijemu dece palih boraca u domove, regrutaciji, novom nastav-

nom planu rada za osnovne {kole; naplate poreza, platne spiskove i drugo.


164




A.1.5.101. MESNI NARODNI ODBOR MARKOVA CRKVA

– MARKOVA CRKVA

(1944-1952), 1945-1952.

Mesni narodni odbor Markova Crkva formiran je, 1944. godine, kao Naro-

dnooslobodila~ki odbor Markova Crkva sa sedi{tem u Markovoj Crkvi. Bio je u


Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj pode-

li NR Srbije, od aprila 1947. godine, Mesni narodni odbor Markova Crkva pot-

pao je pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Vaqevu.579

Teritorija MNO obu-

hvatala je Virovac, Markovu Crkvu, Pridvoricu i Ratkovac.

MNO Markova Crkva ukinut je aprila 1952. godine. Kao naseqeno mesto,

Markova Crkva je pripojena Narodnom odboru op{tine Slovac – Srez vaqevski.


jema br. 57).




Kwige 1945-1952:

– strogo poverqivi delovodni protokoli 1947. i 1951, 2 kw.





– dnevnik kase 1947, 1 kw.



– pregled zemqi{ta po kulturama 1951, 1 kw.


– upisnici zemqi{ta (potesi) 1951, 1 kw.

Spisi 1946-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO, mati~noj slu‘bi, obaveznom otkupu

poqoprivrednih proizvoda, zasejanim povr{inama po kulturama; planovima o ot-

kupu belih ‘itarica, mesa i mleka; prikupqawu u{ura od vodenica, prole}noj i

jesewoj setvi, zabrani se~e drva, izgradwi pruge Baro{evac – Rudovci, anga‘o-

vawu radne snage za kolubarske rudnike ugqa, izgradwi zadru‘nog doma, upisu na-

rodnog zajma (1948), radu prosvetnih odbora i formirawu kulturno-prosvetnog sa-

veta, sprovo|ewu predvojni~ke obuke na logorovawu seoske omladine, sme{taju de-

ce u domove, raspodeli industrijskih karata, razvoju doma}e radinosti, radu te~a-

jeva za opismewavawe; razreze i naplate poreza, buxet, platne spiskove MNO i

Osnovne {kole u Markovoj Crkvi i drugo.


165



A.1.5.102. MESNI NARODNI ODBOR MIONICA (SELO)

– MIONICA (SELO)

(1944-1952),1946-1952.

Mesni narodni odbor Mionica (selo) formiran je, 1944. godine, kao Naro-

dnooslobodila~ki odbor Mionica (selo) sa sedi{tem u selu Mionica. Bio je u


Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj pode-

li NR Srbije, od aprila 1947. godine, Mesni narodni odbor Mionica (selo), pot-

pao je pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Vaqevu.581

Obuhvatao je Mionicu

(selo), Pa{tri}, Radobi}, Sankovi}, Tabanovi} i Toli}.

MNO Mionica (selo) ukinut je Zakonom od aprila 1952. godine.582

Kao na-

seqeno mesto, u{ao je u sastav op{tine Mionica – Srez vaqevski.


prijema br. 171).




Kwige 1947,1951-1952:


– dnevnik naplate poreza na dohodak zanatlija 1951, 1 kw.

– dnevnici naplate mesnog samodoprinosa 1951-1952, 2 kw.

Spisi 1946-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o finansijskom poslovawu, uvo|ewu i naplati me-

snog samodoprinosa, buxetu, razrezu i naplati poreza na dohodak od poqoprivre-

dnih doma}instava i zanatlija, otkupu ‘itarica, zasejanim povr{inama, otkupu

stoke, masti, vune, popisu vina i rakije, zabrani se~e stabala u privatnim i za-

dru‘nim {umama, ukqu~ewu radne snage u privredu, registraciji vozila, vakcina-

ciji stanovni{tva protiv zaraznih bolesti (trbu{ni tifus), slu‘bi PAZ-a; zav-

r{ne ra~une i platne spiskove slu‘benika za period 1947-1952.


A.1.5.103. MESNI NARODNI ODBOR NOVACI – NOVACI

(1944-1952), 1945-1952.

Mesni narodni odbor Novaci formiran je u oktobru 1944. godine, kao Na-

rodnooslobodila~ki odbor Novaci sa sedi{tem u Novacima. Bio je u okviru Sre-

za tamnavskog.583

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije

166



582 Isto, br. 15/1952, str. 160


od aprila 1947. godine, Novaci su, kao Mesni narodni odbor, ostali u okviru is-

toga sreza i potpali pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ubu.584

MNO Novaci ukinut je aprila 1952. godine.585

Kao naseqeno mesto, pripo-

jen je op{tini Batalage – Srez tamnavski.


266).




Kwige 1947-1952:


– partijalnik prihoda 1947, 1 kw.


Spisi 1945-1949.

Gra|a sadr‘i: podatke o finansijskom poslovawu MNO, broju popisanih

doma}instava i lica iz sela Vukone i Batalage koja je, 1945, „potukao grad“, odo-

brewu investicionog zajma (30.000 dinara) za popravku zgrada MNO, naplati po-

reza; zavo|ewu i naplati tro{arine na va{aru kod crkve, 21. septembra 1947. godi-

ne; vlasnicima kazana za pe~ewe rakije; buxet, i platne spiskove MNO i Osnovne

{kole (1947).


A.1.5.104. MESNI NARODNI ODBOR OSTRU@AW – OSTRU@AW

(1944-1952), 1946-1952.

Mesni narodni odbor Ostru‘aw formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Ostru`aw sa sedi{tem u Ostru‘wu. Bio je u okviru Sreza

podgorskog.586

Godine 1946, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima, prome-

nio je naziv u Mesni narodni odbor Ostru‘aw.587

Prema Zakonu o administrativ-

no-teritorijalnoj podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, Ostru‘aw je kao Me-

sni narodni odbor potpao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ose~ini.588

Teritorija MNO-a obuhvatala je i selo Brata~i}.

Mesni narodni odbor Ostru‘aw ukinut je aprila 1952. godine.589

Kao na-

seqeno mesto, u{ao je u okvir op{tine Ose~ina – Srez podgorski.

Fond je preuzet od Skup{tine op{tine Ose~ina, zapisnikom br. 303/1, od

23. maja 1975. godine (Kwiga prijema br. 246).

167


585 Isto, br. 15/1952, str. 185




589 Isto, br. 15/1952, str. 179




Kwige 1946-1952:

– zapisnici sa sednica odbora 1950-1952, 2 kw.



Spisi 1948-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO; formirawu i radu komisija za: otkup,

po{umqavawe, sto~arstvo, vo}arstvo, radnu snagu i komunalne poslove; radu save-

ta za prosvetu, kulturu i sto~arstvo; zavo|ewu samodoprinosa, sprovo|ewu uredbe

o predvojni~koj obuci, deci palih boraca i ‘rtvama rata, popravci puta kroz Ose-

~inu, otkupu, setvi, ‘etvi, vr{idbi, osnivawu rasadnika, raspodeli kukuruza,

trebovawu industrijskih karata, lokalnoj industriji i zanatskim radwama, ge-

olo{kim istra‘ivawima terena, naplati poreza na dohodak, buxetu, pripremama

za administrativno teritorijalnu reorganizaciju (1952) i drugo.


A.1.5.105. MESNI NARODNI ODBOR POQANICE – POQANICE

(1944-1952), 1946-1960.

Mesni narodni odbor Poqanice formiran je, 27. septembra 1944. godine,

kao Narodnooslobodila~ki odbor Poqanice sa sedi{tem u Poqanicama. Bio je u

okviru Sreza ka~erskog.590

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli

NR Srbije od aprila 1947. godine, Poqanice su, kao Mesni narodni odbor potpale


MNO Poqanice ukinut je Zakonom od 1952. godine.592

Kao naseqeno mesto,

Poqanice su, pripojene Narodnom odboru op{tine Ivanovci – Srez qi{ki.




je sumarni i op{ti inventar.

Sadr‘i gra|u za period 1946-1952, 1956-1957. i 1960, 27 kwiga i 1 kutija spi-

sa (0,91 m).

Kwige 1946-1960:

– zapisnici sa sednica MNO 1947-1952, 1 kw.

168



592 Isto, br. 15/1952, str. 174

– zapisnici izvr{nog odbora, plenuma i zborova bira~a 1950-1952. i

zapisnici Mesne kancelarije u Poqanicama 1956-1957. i 1960593

, 1 kw.

– poverqivi i strogo poverqivi delovodni protokoli 1947-1952, 2 kw.






Spisi 1946-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora; novoj reorganizaciji i teritorijal-

noj podeli MNO; otkupu ‘itarica, stoke, masti, vune, mesa, alkoholnih pi}a;

obrazovawu i radu komisija za otkup, setvu, radnu snagu, podeli ‘ita i pasuqa

ugro‘enim doma}instvima; uvo|ewu samodoprinosa, eksproprijaciji zemqi{ta,

ubirawu u{ura na vodenice, popravci puta Qig – Belanovica (1948), anga‘ovawu

radne snage na izgradwi Novog Beograda, ~i{}ewu {uma i vo}waka od gubara, ra-

zrezu poreza i naplati poreza, {kolovawu i zapo{qavawu gluvonemih lica, pri-

kupqawu bagremovog semena, uvo|ewu potro{a~kih karata i industrijskih bono-

va, obavqenoj predvojni~koj obuci na logorovawima, vakcinaciji stanovni{tva

protiv difterije i pegavog tifusa, reorganizaciji slu‘be PAZ, proslavi Prvog

maja (1948), i dr. U gra|i ima platnih spiskova slu‘benika MNO.


A.1.5.106. MESNI NARODNI ODBOR POPADI] – POPADI]

(1944-1952), 1949-1952.

Mesni narodni odbor Popadi} formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Popadi} sa sedi{tem u Popadi}u. Bio je u okviru Sreza kolu-

barskog.594

Na osnovu Op{teg Zakona o narodnim odborima, od maja 1946. godine,

promenio je naziv u Mesni narodni odbor Popadi}.595

Mesni narodni odbor Popadi} ukinut je Zakonom o administrativno-teri-

torijalnoj podeli NR Srbije od aprila 1947. godine.596

Kao naseqeno mesto pripo-

jen je Mesnom narodnom odboru Rakari – Srez qi{ki.

Narodna skup{tina NRS donela je, 6. oktobra 1949. godine, Zakon o izmena-

ma administrativno-teritorijalne podele NRS po kojem se, pored vi{e izmena u

podru~jima MNO-a u Srezu qi{kom, naseqeno mesto Popadi} izdvaja iz sastava

MNO Rakari i za wega obrazuje poseban MNO pod nazivom Popadi} sa sedi{tem u

Popadi}u.597

169

593 MIAV, Mesni narodni odbor Poqanice – Poqanice, Zapisnici sednica Izvr{nog odbora MNO

1950-1952, vo|eni su i zapisnici sednica Mesne kancelarije – Poqanice za 1956–1957. i 1960.

godinu, kw. inv. br. 2




597 Isto, br. 44/1949.

MNO Popadi} ukinut je aprila 1952. godine. Kao naseqeno mesto, u{ao je u

sastav op{tine Gorwa Toplica (Rakari) – Srez qi{ki.598


prijema br. 173).




Kwige 1949-1952:



Spisi 1951-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO, formirawu i radu saveta gra|ana za

zdravstvena, socijalna i kulturna pitawa; obaveznom otkupu svih vrsta poqo-

privrednih proizvoda, proizvo|a~ima koji duguju obavezne isporuke, o otkupu be-

lih ‘itarica, kontroli jesewe i prole}ne setve, reviziji svih vrsta otkupa, an-

ga‘ovawu radne snage za preduze}a, raspodeli ‘ita siroma{nim doma}instvima,

popravci puteva, izgradwi zgrade zadru‘nog doma, poslovawu zemqoradni~ke za-

druge, razrezu i naplati poreza, uvo|ewu samodoprinosa, buxetu i dr. U gra|i ima

platnih spiskova zaposlenih u MNO.


A.1.5.107. MESNI NARODNI ODBOR SEDLARI – SEDLARI

(1944-1952), 1948-1951.

Mesni narodni odbor Sedlari formiran je, krajem 1944. godine, kao Naro-

dnooslobodila~ki odbor Sedlari sa sedi{tem u Sedlarima.599

Potpada pod na-

dle‘nost sreza Vaqevo.600

Na osnovu Op{teg Zakona o narodnim odborima iz 1946.

godine, mewa naziv u Mesni narodni odbor Sedlari.601

Ukinut je 1952. godine, na osnovu Zakona o podeli teritorije NR Srbije na

op{tine, gradove i srezove, a wegovu teritoriju i nadle‘nosti preuzeo je Narodni

odbor op{tine Belo Poqe.602


Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|ivawe je u toku.


170

598 Isto, br. 15 /1952, str. 174

599 Baji}, Dragutin: Vremeplov Vaqeva, Vaqevo 1986, str. 38

600 Jevti}, @ivorad: Administrativno-teritorijalne promene u vaqevskom kraju 1944-1955, „Glasnik”

MIAV, br. 23, Vaqevo 1988, str. 47-81



Spisi 1948-1951.

Gra|a sadr‘i: poverqiva akta o otkupu poqoprivrednih proizvoda u nave-

denom periodu sa propisanim koli~inama, na~inom otkupa i drugo.

U nedostatku obave{tajnih sredstava slu`i popis arhivske gra|e.

A.1.5.108. MESNI NARODNI ODBOR SKADAR – SKADAR

(1944-1952), 1946-1947.

Mesni narodni odbor Skadar formiran je, 1944. godine, kao Narodnooslo-

bodila~ki odbor Skadar sa sedi{tem u Skadru. Do 1947. godine, bio je u okviru

Sreza azbukova~kog – Qubovija.603

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj

podeli NR Srbije, od aprila 1947. godine, Skadar je, kao Mesni narodni odbor,

pre{ao pod nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Ose~ini.604

MNO Skadar ukinut je aprila 1952. godine.605


sastav op{tine Pecka – Srez podgorski.

Fond je preuzet od SO Ose~ina, zapisnikom br. 01-530/1, od 22. novembra

1968. godine (Kwiga prijema br. 159).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je 1988. godine. Kwige su obra|ene i



Kwige 1946-1947:


– delovodni protokol – vojni 1947, 1 kw.

– delovodni protokol za izdata uverewa 1947, 1 kw.


A.1.5.109. MESNI NARODNI ODBOR STRUGANIK – STRUGANIK

(1944-1952), 1947-1955.

Mesni narodni odbor Struganik formiran je, 1944. godine, kao Narodnoo-

slobodila~ki odbor Struganik sa sedi{tem u Struganiku. Bio je u okviru Sreza

kolubarskog.606

Po Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije,

od aprila 1947. godine, Struganik je, kao Mesni narodni odbor, potpao pod na-


MNO Struganik ukinut je Zakonom od aprila 1952. godine.608

Kao naseqeno

mesto, Struganik je, pripojen Narodnom odboru op{tine Gorwa Toplica (Rakari)

– Srez qi{ki.

171



605 Isto, br. 15/1952.



608 Isto, br. 15/1952, str. 174


prijema br. 176).




Kwige 1947–1955:


– dnevnik naplate poreza 1951-1955,609

1 kw.

– plan otkupa poqoprivrednih proizvoda 1951-1952, 1 kw.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu odbora, otkupu poqoprivrednih proizvoda,

merama za za{titu poqoprivrede, {umarstva i sto~arstva; isporukama mesa, mle-

ka, vune, ‘itarica i ogrevnog drveta; uvo|ewu samodoprinosa za izgradwu zgrade

osovne {kole, osnivawu bora~ke organizacije, sprovo|ewu predvojni~ke obuke,

anga‘ovawu radne snage za preduze}a, suzbijawu nepismenosti, radnim akcijama,

popravci puteva, reorganizaciji MNO i drugo.


A.1.5.110. MESNI NARODNI ODBOR CARINA – CARINA

(1944-1947), 1945-1947.

Mesni narodni odbor Carina formiran je, 1944. godine, kao Narodnooslo-

bodila~ki odbor Carina sa sedi{tem u Carini. Bio je u okviru Sreza azbuko-

va~kog.610

Na osnovu Op{teg Zakona o narodnim odborima, od maja 1946. godine,

promenio je naziv u Mesni narodni odbor Carina.611

Mesni narodni odbor Carina ukinut je Zakonom o administrativno-teri-

torijalnoj podeli NR Srbije od aprila 1947. godine.612

Kao naseqeno mesto, pri-

pojen je MNO Pecka – Srez podgorski.






Kwige 1945-1947:




172

609 MIAV, Mesni narodni odbor Struganik – Struganik, Dnevnik naplate poreza 1951-1952; U ovoj

kwizi vo|ena je naplata poreza i za NOO Gorwa Toplica, 1953-1955. godina, kojem je, 1952. godine,

pripojen MNO Struganik, kw. inv. br. 2




A.1.5.111. MESNI NARODNI ODBOR [TAVICA – [TAVICA

(1944-1952), 1945-1952.

Mesni narodni odbor [tavica formiran je, 29. septembra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor [tavica sa sedi{tem u [tavici. Bio je u okviru

Sreza ka~erskog.613


Srbije od aprila 1947. godine, [tavice su, kao Mesni narodni odbor, pre{le pod

nadle‘nost Sreskog narodnog odbora u Qigu.614

MNO [tavica ukinut je aprila 1952. godine.615

Kao naseqeno mesto, u{ao je

u sastav op{tine Bawani – Srez qi{ki.



Fond je nepotpun. Sre|en je 1976. godine. Fond je obra|en i ura|en je sumar-

ni inventar.

Sadr‘i gra|u za period 1945-1952, 23 kwige i 3 kutije spisa (0,90 m).

Kwige 1945-1952:




– delovodni protokol – mati~ni 1950, 1 kw.



– dnevnici naplate poreza 1949-1951, 2 kw.

– plan razvoja sto~arstva 1950, 1 kw.

– zadu‘ewa za predaju ‘itarica 1950-1951, 1 kw.

– obradna tabela (u ekonomskoj 1952/1953) vi{kova ‘itarica 1952, 1 kw.

– kwiga zadu‘ewa i razdu‘ewa obaveznim isporukama ‘itarica 1951-1952,

1 kw.

Spisi 1945-1952.

Gra|a sadr‘i: podatke o radu MNO, snabdevawu stanovni{tva prehrambe-

nom i industrijskom robom, otkupu ‘itarica (1950), konfiskaciji imovine, ra-

zvoju sto~arske proizvodwe (1948), eksproprijaciji zemqe, po{umqavawu goleti,

sakupqawu {umskog semena, mesnom samodoprinosu za izgradwu zadru‘nog doma,

registraciji zapre‘nih vozila i svih vrsta oru‘ja, sprovo|ewu predvojni~ke obu-

ke me|u omladincima na logorovawu, regrutaciji, ~uvawu vojnih spiskova i po-

verqive arhive, evidentirawu rezervnih oficira, konkursima za upis i vojne

{kole, licima odvedenim za vreme rata, le~ewu ratnih vojnih invalida, prijemu

dece u {kolski internat u Qigu, {kolovawu i zaposlewu gluvonemih, popisu su-

173



615 Isto, br. 15/1952, str. 174

{ara, suzbijawu nedozvoqene trgovine i {pekulacije, naplati poreza, buxetu i dr.

U gra|i ima platnih spiskova MNO i Osnovne {kole u [tavici (1951-1952).


A.1.5.112. MESNI NARODNI ODBOR [UTCI – [UTCI

(1944-1952), 1948-1952.

Mesni narodni odbor [utci formiran je, 25. septembra 1944. godine, kao

Narodnooslobodila~ki odbor [utci sa sedi{tem u [utcima. Bio je u okviru

Sreza ka~erskog.616

Godine 1946, na osnovu Op{teg zakona o narodnim odborima,

promenio je naziv u Mesni narodni odbor [utci.617

Prema Zakonu o administrativno-teritorijalnoj podeli NR Srbije od

aprila 1947. godine, [utci su, kao Mesni narodni odbor, pre{li pod nadle‘nost

novoformiranog Sreskog narodnog odbora u Qigu.618

Mesni narodni odbor [utci ukinut je aprila 1952. godine.619

Kao naseqeno

mesto, u{ao je u okvir op{tine Belanovica – Srez qi{ki.






Kwige 1948-1951:


Spisi 1950-1952.

Gra|a sadr`i: buxet, zavr{ne ra~une, platne spiskove MNO i platne

spiskove Osnovne {kole u [utcima.


174




619 Isto, br. 15/1952, str. 174

UPRAVE I UPRAVNE USTANOVE

A.1.5.113. ME\UOP[TINSKA ZAJEDNICA KULTURE – VAQEVO

(1969-1974), 1969-1974.

Me|uop{tinska zajednica kulture Vaqevo (u daqem tekstu: Zajednica ili

MZK) osnovana je odlukama skup{tina op{tina: Vaqevo, Lajkovac, Mionica i

Ose~ina, 25. aprila 1969. godine.620

U registar ustanova kod Okru`nog privrednog

suda u Beogradu upisana je re{ewem br. 165/69, od 12. maja 1969. godine.

Zajednica je osnovana sa ciqem da: uskla|uje razvoj kulture i kulturnih us-

tanova, sa teritorija pomenutih op{tina, a u skladu sa op{tim dru{tvenim ra-

zvitkom; obezbe|uje sredstva za programe kulturnih ustanova i ja~awe materijalne

baze kulture; vodi kadrovsku politiku u ovoj oblasti; podsti~e sve vidove kultur-

nog stvarala{tva; da kulturu pribliì mladima, pogotovu na selu; da poboq{a

za{titu kulturnih dobara i dr.

Zajednica je imala Skup{tinu i Izvr{ni odbor. Skup{tina je bila najvi-

{i organ od 52 ~lana, delegirana od strane RO, DPZ i DPO. Izvr{ni odbor imao

je 11 ~lanova izabranih iz redova Skup{tine i bio je weno izvr{no telo. Skup-

{tina Zajednice imala je stalne i povremene komisije koje su pratile kulturne de-

latnosti u celini i uskla|ivale rad Zajednice sa odre|enim kulturnim potrebama.

Preko Zajednice obezbe|ivana su sredstva za ostvarivawe programa ustano-

va kulture: Arhiva, Muzeja, biblioteka, domova kulture i drugih na teritoriji

vaqevskog kraja. Zajednica je vodila brigu i odràvala (u smislu restauracije i

adaptacije) spomenike kulture (npr. 11 crkava i manastira) i spomen komplekse

(ku}a vojvode @ivojina Mi{i}a u Struganiku i Spomen kompleks Nenadovi}a u

Brankovini). Tako|e, finansirala je i u~estvovala u organizaciji ~itavog niza

manifestacionih programa, kao {to su Susreti jugoslovenskih amatera „Abra{e-

vi}“, koji su imali tradicionalni karakter.

Vi{i oblik integracije i povezivawe kulturne delatnosti sa udruènim

radom ostvaren je 24. decembra 1974. godine, kada je konstituisana Skup{tina Sa-

moupravne interesne zajednice kulture – Vaqevo. Osnivawem SIZ-a kulture pres-

tala je da postoji Me|uop{tinska zajednica kulture Vaqevo.621

Fond je preuzet od SIZ-a kulture Vaqevo, 26. januara 1978, zapisnikom o

primopredaji arhivske gra|e br. 64/1 (Kwiga prijema br. 336).

Fond je nepotpun. Odabir arhivske gra|e i izlu~ivawe bezvrednog registra-

turskog materijala, kao i sre|ivawe fonda ura|eni su krajem 1978. godine. Fond je

sre|en po principu slobodne provenijencije, tematski i po hronologiji. Sa~uvana

arhivska gra|a pruà iscrpne podatke o stvaraocu, a i {ire, o sveukupnom radu kul-

turnih ustanova i kulturnoj delatnosti uop{te. Fond je obra|en i ura|en je sumarni

inventar.

Sadrì gra|u za period 1969-1974, 1 kwiga, 11 kutija (1,15 m).

175

620 MIAV, Me|uop{tinska zajednica kulture – Vaqevo, Osniva~ka skup{tina MZK, od 25. aprila

1969, kut. inv. br. 8

621 Isto, Samoupravni sporazum o osnivawu SIZ-a kulture Vaqevo 1974, kut. inv. br. 8

Kwige 1969-1973:


Spisi 1969-1974:

– zapisnici Skup{tine, Izvr{nog odbora i dr. 1969-1974, 1 kut.

– izve{taji o radu Zajednice i ustanova kulture 1969-1974, 2 kut.

– normativna akta 1969-1974, 1 kut.

– planovi razvoja i programi rada 1969-1974, 2 kut.

– podaci o spomenicima kulture na podru~ju Op{tine Vaqevo 1969-1974, 1

kut.

– razni ugovori 1969-1974, 1 kut.

– izve{taji o finansijskom poslovawu Zajednice i finansijski planovi

1969-1974, 1 kut.

– zavr{ni ra~uni 1969-1974, 1 kut.


Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu i prestanku rada Zajednice, izve{taje o

radu Zajednice, podatke o spomenicima kulture i spomen kompleksima, zavr{ne

ra~une, platne spiskove i dr.


SAMOUPRAVNE INTERESNE ZAJEDNICE

Samoupravne interesne zajednice organizovane su na osnovu Ustava SFRJ iz

1974. godine, kao poseban oblik samoupravnog organizovawa radnih qudi, radi za-

dovoqavawa li~nih i zajedni~kih potreba i interesa i radi uskla|ivawa rada u

odgovaraju}im oblastima materijalne proizvodwe i dru{tvenim delatnostima.

Samoupravne interesne zajednice u oblasti materijalne proizvodwe pred-

stavqale su vid poslovnog udru‘ivawa radi unapre|ewa i obezbe|ivawa kontinu-

iteta materijalne proizvodwe.

[iri oblik me|usobnog povezivawa, kroz Samoupravne interesne zajedni-

ce, obuhvatao je i oblast dru{tvenog rada van materijalne proizvodwe u okviru

dru{tvenih delatnosti. Ovim oblikom organizovawa zajednica zadovoqeno je

proklamovano na~elo „slobodne razmene rada“. Namera je bila, da se preko Samou-

pravne interesne zajednice obezbedi ravnopravan polo‘aj radnicima u dru{tve-

nim delatnostima sa radnicima u materijalnoj proizvodwi, jer je rad, i jednih i

drugih, dru{tveno koristan rad. Svojim radom i oni doprinose stvarawu nove

vrednosti i pove}awu produktivnosti u ukupnom dru{tvenom proizvodu i razvoju

dru{tva kao celine.622

Ustavom su utvr|ene najzna~ajnije delatnosti u kojima su osnivane Samou-

pravne interesne zajednice: obrazovawe, nauka, kultura, zdravstvena i socijalna

za{tita, oblast penzijsko-invalidskog osigurawa, stambena oblast, komunalne de-

latnosti, zatim oblasti energetike, vodoprivrede, saobra}aja i druge delatnosti

materijalne proizvodwe. Obavezno osnivawe Samoupravnih interesnih zajednica

176

622 Sl. list SFRJ, br. 53/1976, Zakon o udru‘enom radu

propisano je Ustavom za pojedine oblasti. Ipak, dato je pravo skup{tinama repu-

blika da zakonima mogu utvrditi obavezu osnivawa ili osnivati Samoupravne in-

teresne zajednice u odre|enim delatnostima, ako to nala‘u prilike i interesi.

Osnovni pravni okvir i akt osnivawa bio je samoupravni sporazum ili odluka ov-

la{}ene dru{tveno-politi~ke zajednice. Osim toga, data im je sloboda utvr|i-

vawa na~ela za organizovawe zajednice.

Najvi{i organ Samoupravne interesne zajednice je Skup{tina, konstitu-

isana na delegatskom principu, a delegati raspore|eni u dva ve}a: Ve}e korisnika

i Ve}e davalaca usluga. Iz redova delegata u Skup{tini biran je Izvr{ni odbor

ili Predsedni{tvo, zatim, prema potrebi, formirana su radna tela (komisije i

odbori) i sekretar. Za obavqawe stru~nih poslova (administrativne i finansij-

ske) formirane su stru~ne slu‘be ili radne zajednice.

U oblasti materijalne proizvodwe Samoupravne interesne zajednice ukinu-

te su 1986. godine, a u dru{tvenim delatnostima, 31. marta 1990. godine, Zakonom o

dru{tvenim delatnostima.623

Sva prava i obaveze preuzeli su fondovi pri op-

{tinskim organima uprave.

Ovu grupu ~ini ~etiri fonda Samoupravnih interesnih zajednica, od toga

jedan je fond regionalne i tri su fonda op{tinskih Samoupravnih interesnih za-

jednica.

A.1.5.114. SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA USMERENOG

OBRAZOVAWA ZA PODRU^JE PODRIWSKO-KOLUBARSKE

ME\UOP[TINSKE REGIONALNE ZAJEDNICE – VAQEVO

(1977-1990), 1977-1990.

U skladu sa Zakonom o samoupravnim interesnim zajednicama obrazovawa i

vaspitawa osnovana je, 3. oktobra 1977. godine, Samoupravna interesna zajednica

usmerenog obrazovawa za podru~je Podriwsko-kolubarske me|uop{tinske regi-

onalne zajednice sa sedi{tem u Vaqevu624

(u daqem tekstu: Zajednica) za potrebe op-

{tina: Vaqevo, Vladimirci, Koceqeva, Krupaw, Lajkovac, Loznica, Qig, Qubo-

vija, Mali Zvornik, Mionica, Ose~ina, Ub i [abac.

Statutom i samoupravnim sporazumom odre|ena je delatnost Zajednice, sa-

moupravqawe, planirawe sredstava, du‘nosti i odgovornosti davalaca i kori-

snika usluga, odnosi Zajednice sa dru{tveno-politi~kom zajednicom, rad stru~ne

slu‘be Zajednice i dr.

Delatnost Zajednice je od posebnog dru{tvenog interesa i ogleda se kroz: ne-

posredno ostvarivawe obrazovawa od 1. do 5. stepena stru~ne spreme i obezbe|i-

vawe uslova, {to zna~i programirawe, planirawe, usmeravawe i pra}ewe razvoja

usmerenog obrazovawa; utvr|ivawe i obezbe|ivawe sredstava za obavqawe navede-

nih poslova.

Zajednica je imala Skup{tinu od 70 delegata (birani svake 4 godine) sas-

tavqenu od dva ve}a: Ve}a korisnika usluga (47 delegata) i Ve}e davalaca usluga (23

177


624 Isto, br. 48/1974, 44/1975, 53/1975, 21/77 i 54/1977

delegata). Skup{tina je, iz redova delegata, birala Izvr{ni odbor od 15 ~lanova.

Za odre|ene poslove Skup{tina je obrazovala odbore i komisije kao: Odbor za sa-

moupravnu kontrolu, Komisiju za program i razvoj, Komisiju za izbor i imeno-

vawe kadrova.

Zajednica je sticala dohodak slobodnom razmenom rada izme|u OUR-a u

privredi i drugim delatnostima.

Za obavqawe stru~nih, administrativnih poslova Zajednica je imala stru-

~nu slu‘bu ili Radnu zajednicu SIZ-a.

Na osnovu Zakona o dru{tvenim delatnostima, iz 1990. godine,625

SIZ-ovi

su prestali sa radom, pa i postoje}a Zajednica.

Fond je preuzet u nesre|enom stawu, 26. aprila 1990. godine, zapisnikom br.

309, od op{tinskog Fonda za teritoriju vi{e op{tina za sredwe obrazovawe

Vaqevo (Kwiga prijema br. 387).

Fond je nepotpun. Odabir arhivske gra|e, izlu~ivawe bezvrednog registra-

turskog materijala, klasifikacija i sistematizacija ura|eni su 1991. i 1993. godi-

ne. Sistematizacija arhivske gra|e izvr{ena je po principu slobodne provenijen-

cije, odnosno, deo arhivske gra|e sre|en je po delovodnom broju registrature, a deo

tematski prema vrsti i sadr‘aju dokumenata (u okviru grupa hronolo{ki ili po

azbu~nom redu).

Sadr‘i gra|u za period od 1977-1990, 9 kwiga i 48 kutija (5,10 m).

Kwige 1977-1990:

– zapisnici Skup{tine SIZ-a usmerenog obrazovawa 1982-1986, 3 kw.

– zapisnici Izvr{nog odbora Skup{tine 1984-1990, 2 kw.

– zapisnici komisija 1978-1986, 2 kw.


– kwiga delegata Skup{tine SIZ-a 1977-1980, 1 kw.

Spisi 1977-1990:

– zapisnici Skup{tine SIZ-a usmerenog obrazovawa 1977-1988, 12 kut.

– zapisnici Izvr{nog odbora Skup{tine 1977-1989, 6 kut.

– zapisnici odbora i komisija 1977-1987, 2 kut.

– normativna akta (statuti, samoupravni sporazumi i dr.) 1977-1986, 1 kut.

– izve{taji, programi, planovi, odluke 1977-1990, 2 kut.

– prepiska 1977-1985, 15 kut.

– zapisnici o prosvetnoj inspekciji {kola, izve{taji o izvr{enoj verifi-

kaciji {kola, upisi u sredwe {kole (planovi, uputstva, zapisnici,

izve{taji, informacije, tabele), 1977-1984, 6 kut.

– Radna zajednica SIZ-a (zapisnici Zbora, OO SK, OO SS, izve{taji o finan-

sijskom poslovawu, odluke, personalna dokumentacija) 1978-1990, 2 kut.



178

625 Isto, br. 1/1990

Gra|a sadr‘i: podatke o osnivawu i delatnosti Zajednice, zapisnike organa

upravqawa, izve{taje o radu, normativna akta, prepisku, podatke o radu stru~ne

slu‘be, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.

U nedostatku obave{tajnih sredstava slu‘i popis arhivske gra|e i

delovodni protokol.

A.1.5.115. SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA STANOVAWA,

KOMUNALNIH DELATNOSTI I URE\IVAWA GRA\EVINSKOG

ZEMQI[TA OP[TINE VAQEVO – VAQEVO

(1974-1990), 1959-1992.

SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA STANOVAWA OP[TINE

VAQEVO – VAQEVO

(1974-1986), 1959-1991.

Samoupravna interesna zajednica stanovawa op{tine Vaqevo (u daqem tek-

stu: Zajednica stanovawa) osnovana je, 1974. godine, potpisivawem Samoupravnog

sporazuma od strane 84 osnovne organizacije udruènog rada, odmah po stupawu na

snagu Zakona o samoupravnim interesnim zajednicama stanovawa.626

Po~ela je sa

radom 1. jula 1974. godine.

Zajednica stanovawa obavqala je poslove od posebnog dru{tvenog interesa:

vr{ila je programirawe i organizaciju stambene i solidarne stambene izgradwe

(izgradwa i raspodela stanova, utvr|ivawe kriterijuma za odre|ivawe stanarine,

predlagawe uslova za davawe zajmova), upravqala je odràvawem stambenih zgrada

i stanova u dru{tvenoj svojini, uticala na politiku kreditirawa stambene i ko-

munalne izgradwe i druge poslove.

Organi Zajednice stanovawa su Skup{tina (sastavqena od 70 delegata bira-

nih na 4 godine), Izvr{ni odbor (od 11 ~lanova), {est odbora (Odbor za stambenu

izgradwu, Odbor za odràvawe stambenih zgrada, stanova i poslovnih prostorija,

Odbor za solidarnu stambenu izgradwu, Odbor za poslovni prostor, Odbor za

izgradwu stanova za u~esnike NOR-a i Odbor za davawe na kori{}ewe stanova so-

cijalno neobezbe|enim licima) i sekretar Zajednica stanovawa. Skup{tina Zaje-

dnice stanovawe imala je pravo da obrazuje i druga stalna i povremena radna tela

(odbore i komisije i dr.) u skladu sa ukazanim potrebama.

Samoupravne interesne zajednice: stanovawa, komunalnih delatnosti i ure-

|ivawa gra|evinskog zemqi{ta i za puteve na osnovu svojih statuta donele su, u ja-

nuaru 1976. godine, odluku o osnivawu, organizaciji i delokrugu rada Stru~ne

slu`be pomenutih samoupravnih interesnih zajednica.

Na osnovu Zakona o ostvarivawu posebnog dru{tvenog interesa u oblasti ko-

munalne delatnosti, iz 1985. godine,627

objediwena su ova dva SIZ-a, i SO Vaqevo

donela je, 14. maja 1986. godine, re{ewe o davawu saglasnosti na Samoupravni spora-

179


627 Isto, br. 28/1985.

zum o osnivawu Samoupravne interesne zajednice stanovawa, komunalnih delatnos-

ti i ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta op{tine Vaqevo – Vaqevo.628

Zakonom o dru{tvenim delatnostima, od 31. marta 1990. godine,629

prestala

je sa radom Samoupravna interesna zajednica stanovawa, komunalnih delatnosti i

ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta op{tine Vaqevo – Vaqevo.

Fondovi samoupravnih interesnih zajednica preuzeti su sredinom 2000. i

krajem 2001. godine, od SO Vaqevo, bez zapisnika, u rasutom i nesre|enom stawu


Fond je nepotpun. Tokom 2001. godine, izvr{en je pregled, razgrani~ewe

fondova i izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala. Sre|en je po

principu slobodne provenijencije, tematski i po hronologiji. U fondu se nalazi

i arhivska gra|a koja pripada fondu Skup{tine op{tine Vaqevo, kao na primer

re{ewa o raspodeli stanova, odre|ivawu stanarine i drugo.630

Sadrì gra|u za period 1959-1991, 10 kwiga, 51 kutiju spisa i 70 sve`weva

projekata (26,50 m).

Kwige 1975-1986:


Spisi 1959-1991.

Gra|a sadrì: zapisnike Skup{tine SIZ-a, zapisnike Izvr{nog odbora

SIZ-a, normativna akta (statuti, samoupravni sporazumi, poslovnici); re{ewa o:

raspodeli stanova, nosiocima stanarskog prava i odre|ivawu stanarine

(1959-1965); ugovori o: udruìvawu sredstava za stambenu izgradwu, kreditu, kori-

{}ewu stana i drugi; dokumentaciju o Fondu za solidarnu stambenu gradwu (zapi-

snici Skup{tine i Upravnog odbora Fonda, raspodela stanova, ugovori o

izgradwi solidarne stambene gradwe); zapisnici i informacije OO SK; zapisni-

ke o velikim investicijama (npr. o izgradwi naseqa Kolubara II), zavr{ne ra~une,

okon~ane situacije i platne spiskove. U gra|i se nalazi tehni~ka dokumentacija

stambenih naseqa i drugo.

U nedostatku obave{tajnih sredstava sluì popis arhivske gra|e i delovod-

ni protokoli.

SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA KOMUNALNIH DELATNOSTI I

URE\IVAWA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA OP[TINE VAQEVO – VAQEVO

(1975-1986), 1962-1991.

Samoupravna interesna zajednica komunalnih delatnosti i ure|ivawa gra-

|evinskog zemqi{ta op{tine Vaqevo – Vaqevo osnovana je na osnovu Zakona o gra-

|evinskom zemqi{tu iz 1975. godine i odlukom SO Vaqevo od 10. novembra iste go-

180

628 MIAV, Samoupravna interesna zajednica stanovawa op{tine Vaqevo – Vaqevo, Re{ewe SO

Vaqevo br. 025-2/86-02, od 14. maja 1986. godine, kut. inv. br. 17


630 MIAV, SIZ stanovawa op{tine Vaqevo; u fondu se nalaze dokumenta koja pripadaju fondu

Skup{tine op{tine Vaqevo – Odeqewe za komunalne i stambene poslove, kasnije, Fond za stambenu

izgradwu SO Vaqevo za period 1959-1965 (re{ewa o odre|ivawu stanarine i zbirni pregledi za

stanove i poslovne prostorije), kut. inv. br. 22

dine631

pod nazivom Samoupravna interesna zajednica za upravqawe gra|evinskim

zemqi{tem – Vaqevo (u daqem tekstu: Zajednica).

Delatnost Zajednice su poslovi upravqawa i raspolagawa gra|evinskim

zemqi{tem koje joj poveri SO Vaqevo, ure|ivawe i iskori{}avawe gra|evinskog

zemqi{ta od posebnog dru{tvenog interesa. Zadaci su joj da utvr|uje program ure-

|ivawa gra|evinskog zemqi{ta, da daje na kori{}ewe u skladu sa propisanim

uslovima od strane SO Vaqevo, da utvr|uje na~in davawa i izdaje u zakup, udru`uje

sredstva za finansirawe ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta sa komunalnim i dru-

gim organizacijama i vr{i druge poslove koje joj poveri SO Vaqevo.

Organi Zajednice su Skup{tina (sastavqena od 45 delegata biranih na 4 go-

dine), Izvr{ni odbor (od 11 ~lanova) i sekretar Zajednice imenovan od strane

Skup{tine Zajednice. Skup{tina Zajednice mo`e obrazovati stalna i povremena

radna tela (odbore, komisije i dr.) za pripremawe, prou~avawe i sagledavawe odre-

|enih pitawa iz svoje nadle`nosti.


|ivawa gra|evinskog zemqi{ta i za puteve na osnovu svojih statuta donele su u ja-

nuaru 1976. godine odluku o osnivawu, organizaciji i delokrugu rada Stru~ne

slu`be pomenutih samoupravnih interesnih zajednica.

Posle dono{ewa Zakona o gra|evinskom zemqi{tu, 1979. godine,632

Zajedni-

ca po~etkom 1982. godine mewa ime i dobija naziv: Samoupravna interesna zajedni-

ca komunalnih delatnosti i ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta op{tine Vaqe-

vo.633

Tako|e, pro{iruje delatnost na sprovo|ewe komunalne politike, vr{i pre-

dlagawe postupka preuzimawa i eksproprijacije gra|evinskog zemqi{ta za stam-

benu i drugu izgradwu, utvr|uje elemente i merila za formirawe cena komunalnih

poslova i druge poslove.

Na osnovu Zakona o ostvarivawu posebnog dru{tvenog interesa u oblasti

komunalne delatnosti, iz 1985. godine,634

objediwena je ova Zajednica sa SIZ-om

stanovawa i SO Vaqevo donela je, 14. maja 1986. godine, re{ewe o davawu sagla-

snosti na Samoupravni sporazum o osnivawu Samoupravne interesne zajednice

stanovawa, komunalnih delatnosti i ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta op{tine

Vaqevo – Vaqevo.635


prestala

je sa radom Samoupravna interesna zajednica stanovawa, komunalnih delatnosti i

ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta op{tine Vaqevo – Vaqevo, osniva se Dru{tve-

ni fond za gra|evinsko zemqi{te op{tine Vaqevo koji preuzima sve poslove i za-

datke biv{eg SIZ-a.

181

631 Sl. glasnik SR Srbije br. 32/1975 i Odluka SO Vaqevo br. 011-33/75-08 o osnivawu Samoupravne

interesne zajednice za upravqawe gra|evinskim zemqi{tem, od 10. novembra 1975. godine, Sl. gla-

snik op{tine Vaqevo, br. 4/1975


633 MIAV, Samoupravna interesna zajednica komunalnih delatnosti i ure|ivawa gra|evinskog

zemqi{ta, Statut SIZ-a, od 2. februara 1982, kut. inv. br. 5 (pod br. 35)

634 Sl. glasnik SR Srbije, br. 28/1985.

635 MIAV, SIZ stanovawa op{tine Vaqevo, Re{ewe SO Vaqevo, br. 025-2/86-02, od 14. maja 1986. godine,

kut. inv. br. 17






fondova i izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala. Sre|en je po

principu slobodne provenijencije, tematski i po hronologiji. U fondu se nalazi

i arhivska gra|a koja pripada fondu SO Vaqevo.

Sadr`i gra|u za period 1962-1991, 7 kwiga, 54 kutije spisa i 65 sve`weva

projekata (25 m).

Kwige 1976-1986:


Spisi 1962-1991.

Gra|a sadr`i: zapisnike Skup{tine i Izvr{nog odbora SIZ-a, normativna

akta, akta Komisije za placeve (re{ewa i ugovore o kori{}ewu i nadoknadi za gra-

|evinsko zemqi{te i kupo-prodaji, re{ewa o izuzimawu zemqi{ta, odobrewa za

gradwu i dr.), re{ewa o eksproprijaciji zemqi{ta637

, zavr{ne ra~une, tehni~ku do-

kumentaciju (okon~ane situacije i projekti) i drugo. Posebno su izdvojena akta koja

se odnose na izgradwu objekata na Div~ibarama (re{ewa, odobrewa, dodele zemqi-

{ta, eksproprijacija, projekti za: Kamp naseqe, Auto kamp, Titov gaj i drugo).


ni protokoli.

RADNA ZAJEDNICA – STRU^NA SLU@BA SIZ-a STANOVAWA,

KOMUNALNIH DELATNOSTI I URE\IVAWA GRA\EVINSKOG

ZEMQI[TA I SAMOUPRAVNE INTERESNE ZAJEDNICE ZA PUTEVE

OP[TINE VAQEVO – VAQEVO

(1976-1990), 1967-1992.


|ivawa gra|evinskog zemqi{ta i za puteve, na osnovu svojih statuta, donele su u ja-

nuaru 1976. godine, odluku o osnivawu, organizaciji i delokrugu rada Stru~ne

slu`be pomenutih samoupravnih interesnih zajednica.638

Tako|e, Stru~na slu`ba

vr{ila je poslove organizovawa sednica skup{tina i wihovih organa, priprema-

la je predloge op{tih i drugih akata koje donosi skup{tina, radne materijale,

obavqala je poslove saradwe sa OUR-ima, nosiocima stanarskog prava, korisni-

cima gra|evinskog zemqi{ta i druge poslove. Organizaciono posao je obavqala

preko tri odseka: 1. Slu`be za op{te, pravne i samoupravne poslove; 2. Slu`be za

investicije, plan i razvoj; 3. Slu`be za kwigovodstveno-ra~unovodstvene poslove.

Stru~na slu`ba imala je zadatak da obavqa op{te stru~ne, pravne, administrativ-

182

637 MIAV, SIZ za upravqawe gra|evinskim zemqi{tem op{tine Vaqevo; u fondu se nalaze dokumenta

koja pripadaju fondu SO Vaqevo – Odeqewe za finansije i Odeqewe za komunalne istambene poslo-

ve za period 1963-1967 (re{ewa o eksproprijaciji zemqi{ta radi izgradwe: glavnog kolektora –

kanalizacije za grad Vaqevo, stambenih zgrada, prosecawe novih ulica i dr.), kut. inv. br. 44

638 Sl. glasnik op{tine Vaqevo br. 87/1975

ne, ra~unovodstveno-kwigovodstvene i tehni~ke poslove, kao i druge poslove za

tri navedena SIZ-a.

Radom Stru~ne slu`be rukovodio je sekretar imenovan od strane skup{tina

tri SIZ-a po prethodno raspisanom konkursu. Organi upravqawa Stru~ne slu`be

su imale Radni~ki savet i Zbor radnih qudi. Stru~na slu`ba nije imala status

pravnog lica.639


prestale

su sa radom samoupravne interesne zajednice, pa samim tim prestala je potreba za

Stru~nom slu`bom.




Tokom 2001. godine, izvr{en je pregled, razgrani~ewe fondova i izlu~i-

vawe bezvrednog registraturskog materijala. Arhivska gra|a Stru~ne slu`be

sre|ena je po principu slobodne provenijencije, tematski i po hronologiji.

Sadr`i gra|u za period 1967-1992, 4 kwige, 35 kutija spisa (3,20 m).

Kwige 1976-1984:


Spisi 1967-1992.

Gra|a sadr`i: zapisnike organa upravqawa (Radni~kog saveta i Zbora ra-

dnih qudi), normativna akta; zapisnike, izve{taje i informacije o radu OO SK

RZ; prijave o nesre}i na poslu, personalna dokumenta, zavr{ne ra~une, platne

spiskove, okon~ane situacije i drugo.


ni protokoli.

A.1.5.116. SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA ZA PUTEVE


(1975-1989), 1972-1993.

Samoupravna interesna zajednica za puteve op{tine Vaqevo (u daqem tek-

stu: Zajednica) sa sedi{tem u Vaqevu osnovana je, 10. novembra 1975. godine, kao

Samoupravna interesna zajednica za lokalne i nekategorisane puteve – Vaqevo.641

Radila je u sastavu Regionalne zajednice za puteve sa sedi{tem u Loznici.642

Skra-

183

639 MIAV, SIZ stanovawa op{tine Vaqevo, Zapisnik sa sednice Skup{tine, od 5. januara 1976, odlu-

ka o osnivawu Stru~ne slu`be, br. 01-736/1-76, kut. inv br. 11


641 MIAV, SIZ za puteve op{tine Vaqevo, Odluka SO Vaqevo, br. 011-34/75-08; Sl. glasnik op{tine

Vaqevo, br. 4/1975; Statut Zajednice, kut. inv. br. 12 (pod br. 59)

642 Isto, pun naziv firme preuzet iz istog izvora je: „Podriwsko-kolubarska regionalna samoupravna

interesna zajednica za puteve za podru~je Podriwsko-kolubarske me|uop{tinske regionalne zaje-

dnice u Loznici sa potpunom odgovorno{}u – Osnovna zajednica za puteve Op{tine Vaqevo“, a

skra}eni naziv je: „Osnovna zajednica za puteve Op{tine Vaqevo“

}eni naziv firme je: Osnovna zajednica za puteve op{tine Vaqevo. Prema izmena-

ma i dopunama statuta Zajednice, iz 1978, mewa naziv u: „Vaqevska osnovna zajedni-

ca za puteve sa P.O. Vaqevo“.643

Po~etkom 1986. godine, „Samoupravnim sporazumom o osnivawu Samou-

pravne interesne zajednice za puteve op{tine Vaqevo“644

utvr|en je naziv i sedi-

{te Zajednice, poslovi i zadaci, organizacija Zajednice, na~in obezbe|ewa i upo-

trebe sredstava za upravqawe putevima i drugi zadaci. Pun naziv Zajednice je: Sa-

moupravna interesna zajednica za puteve op{tine Vaqevo – Vaqevo. Bila je samos-

talna i pokrivala je teritoriju op{tine Vaqevo. Poslovi, zadaci i organi

upravqawa ostali su isti.

Delatnost Zajednice za puteve su: upravqawe putevima kao dobrima u op{toj

upotrebi i zadovoqavawe zajedni~kih potreba i interesa u kori{}ewu, odràvawu,

rekonstrukciji, izgradwi i za{titi lokalnih i nekategorisanih puteva na teritori-

ji op{tine Vaqevo; vr{i organizovawe izrada studija i projekata u oblasti puteva;

vr{i utvr|ivawe izvora finansirawa za navedene poslove prema usvojenim planovi-

ma; obavqa evidentirawe tehni~kih i drugih podataka o putevima putnim objektima;

vr{i uskla|ivawe rada u ovoj oblasti i obavqa druge propisane poslove i zadatke.

Organi Zajednice za puteve su Skup{tina (sastavqena od 45 delegata bira-

nih na 4 godine), Izvr{ni odbor i sekretar Osnovne zajednice.

Administrativno-stru~ne poslove za Zajednicu obavqala je Stru~na slu-

`ba, koju osniva Skup{tina Zajednice.

Na osnovu Zakona o putevima, iz 1989. godine,645

prestao je sa radom SIZ za

puteve, a SO Vaqevo donela je odluku o osnivawu Dru{tvenog fonda za puteve op-

{tine Vaqevo,646

koji preuzima sve poslove i zadatke biv{eg SIZ-a.





fondova i izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala.

Sadrì gra|u za period 1972-1993, 4 kwige, 22 kutije spisa, 21 kutija i 17

sve`weva projekata (9,50 m).

Kwige 1976-1986:


Spisi 1972-1993.647

Gra|a sadrì: zapisnike Skup{tine, Izvr{nog odbora, normativna akta

(statuti, samoupravni sporazumi, poslovnici), izve{taje o izgradwi puteva na te-

184

643 Isto, Zapisnik Skup{tine Zajednice, od 19. maja 1978, kut. inv. br. 5 (pod br. 52)

644 Isto, Samoupravni sporazum o osnivawu Samoupravne interesne zajednice za puteve op{tine

Vaqevo, april 1986, kut. inv. br. 12 (pod br. 59)


646 MIAV, Samoupravna interesna zajednica za puteve op{ine Vaqevo – Vaqevo, Odluka SO Vaqevo,

br. 022-18/89-03/3, kut. inv. br. 20

647 Isto, Posebno su izdvojeni projekti saobra}ajne signalizacije u gradu 1986-1988. i projekti ulica

i saobra}ajnica za period 1975-1993, i zapakovani u 21 kutiju.

ritoriji op{tine Vaqevo (1972-1989), re{ewa o eksproprijaciji zemqi{ta radi

izgradwe puteva, odluke, ugovore, personalna dokumenta (1992), statisti~ke izve-

{taje, zavr{ne ra~une, okon~ane situacije i platne spiskove. U gra|i se nalazi te-

hni~ka dokumentacija – projekti o izgradwi va`nijih puteva, saobra}ajnica i sa-

obra}ajne signalizacije u gradu.


ni protokoli.

A.1.5.117. SAMOUPRAVNA INTERESNA ZAJEDNICA FIZI^KE

KULTURE, ODMORA I REKREACIJE OP[TINE

VAQEVO – VAQEVO

(1974-1990), 1972-1984.

Samoupravna interesna zajednica fizi~ke kulture, odmora i rekreacije op-

{tine Vaqevo, sa sedi{tem u Vaqevu osnovana je, 4. decembra 1974. godine.648

Zajednica je osnovana radi organizovawa, razvoja i trajnog zadovoqavawa

potreba i interesa u oblasti fizi~ke kulture. Finansirana je, po principu slo-

bodne razmene rada, iz prihoda utvr|enog op{tinskim doprinosom za fizi~ku

kulturu i od sredstava ostvarenih od igara na sre}u i izdavawa objekata za fi-

zi~ku kulturu.

Organi zajednice su Skup{tina, Odbor samoupravne kontrole i sekcije.649

Poslovawem zajednice upravqala je Skup{tina, koja je brojala oko 45 delegata. Iz

wenih redova biran je Izvr{ni odbor i sekretar.

Od maja 1982. godine, zajednica posluje pod nazivom Samoupravna interesna

zajednica fizi~ke kulture, odmora i rekreacije op{tine Vaqevo – Vaqevo.650

Dono{ewem Zakona o dru{tvenim delatnostima zajednica je prestala sa ra-

dom, 31. marta 1990. godine,651

a wena prava, obaveze i imovinu preuzeo je Fond za

fizi~ku kulturu op{tine Vaqevo.

Fond je preuzet 1988. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 353).

Fond je nepotpun. Sre|en je 1988. godine, po principu slobodne provenijen-

cije, tematski i po hronologiji.


Spisi 1972-1984:

– zapisnici Skup{tine i Izvr{nog odbora 1974-1984, 11 kut.

– izve{taji o radu 1973-1983, 1 kut.

– normativna akta (statuti, samoupravni sporazumi) 1973-1983, 1 kut.

– programi rada 1973– 1981, 1 kut.

185

648 Isto, Samoupravna interesna zajednica fizi~ke kulture, odmora i rekreacije op{tine Vaqevo –

Vaqevo, Zapisnik sednice Skup{tine SIZ-a, od 4. decembra 1974, kut. inv. br. 1

649 Isto, Statut SIZ-a 1982, kut. inv. br. 12

650 Isto


187

A.2. PRAVOSU\E

A.2.1. ARHIVSKI FONDOVI DO 1944.

SUDSTVO

Sudstvo kao jedna od najva`nijih institucija svake dràve, po~elo se

izgra|ivati na samom po~etku uspostavqawa nove srpske dràve, kada je i osnovan

prvi sud u Vaqevskoj nahiji 1804. godine. Praviteqstvuju{}i sovjet, po svom

osnivawu 1805. godine, izme|u ostalih poslova vr{io je i sudsku vlast. Bio je

sastavqen od vi|enijih qudi iz svake nahije i zasedao je i sudio najpre u

manastirima Voqav~i i Bogova|i, a potom u Smederevu i Beogradu.

Od 25. aprila 1806. godine sudsku vlast u Srbiji su vr{ili vojni zapoved-

nici, sve do 26. oktobra 1807, kada je naredbom Sovjeta u svakoj nahiji osnovan sud.

Sud je bio sastavqen od trojice sudija, naj~e{}e od dva kmeta i jednog sve{tenika.

U kneìnama su knezovi, sa jednim od kmetova sudili samo u mawim sporovima.

Svaki nahijski sud (magistrat) bio je nadleàn za sve sporove u prvom stepenu i u

drugom stepenu za oàlbene slu~ajeve po kneìnama. Svako je mogao do}i na sud i

pozvati na odgovornost svakoga, pa ~ak i vojvode, ako mu je u~iwena nepravda.

@albe protiv odluka nahijskih sudova re{avao je Sovjet.

Novom reorganizacijom vlasti januara 1811. godine magistrate su birale

vojvode u dogovoru sa knezovima svoje nahije i ~inili su ih trojica sudija i jedan

pisar. Magistrati su istovremeno neprekidno vr{ili upravnu i policijsku

slu`bu. Od sovjetnika Praviteqstvuju{}eg sovjeta sastavqen je Narodni ili

Veliki sud u Beogradu, koji je re{avao ‘albe na presude magistrata i na ~ijem se

~elu nalazio pope~iteq (ministar) pravosu|a kao veliki, vilajetski sudija. Bilo

je slu~ajeva da je i neki od vojvoda, naro~ito Kara|or|e, usled neredovnih prilika

i pored postojawa sudova, vr{io sudsku vlast i presu|ivao po svom naho|ewu, od

najmawih do najve}ih krivica.

Sa propa{}u ustanka propali su i srpski sudovi i opet uvedeni turski. Po

dogovoru kneza Milo{a sa Mara{li Ali-pa{om, Srbima su sudili u me|usobnim

sporovima knezovi, a {to oni nisu mogli da presude, sudilo se u Narodnoj

kancelariji u Beogradu. Narodnu kancelariju su ~inili 12 knezova - po jedan knez

iz svake nahije. U sporovima sa Turcima sudio je muselim, ali uz obavezno prisus-

tvo srpskog kneza.

U Srbiji se u prvoj polovini 19. veka uglavnom sudilo na osnovu obi~ajnog

prava i zdravog razuma, Protinog i Kara|or|evog zakona, brojnih uredbi, naredbi

i uputstava.

188

Postepenim osamostaqivawem u upravnim poslovima, stvarani su uslovi za

osnivawe sudova: 1820. u Kragujevcu, 1821. u Poàrevcu, 1823. u Vaqevu, [apcu,

â~ku, Jagodini i Smederevu, 1824. u Brusnici, Svilajncu, Uìcu i drugim nahi-

jama. Kragujeva~ki sud je 1823. godine postao drugostepeni sud za sve sudove sa

nazivom Op{tenarodni sud, a od 1825. godine Narodni (Veliki) sud koji je radio je

i pod nazivom: Sud ob{tenarodni Serbski i Sud narodni Serbski. Knez je bio

najvi{a, kasaciona vlast u svim sporovima, a ponekad je i sam sudio. Ova

organizacija sudstva dopuwavana je uredbama 1827, 1828, 1829. i 1833. godine.

Ure|ewem Dràvnog Saveta 1835. godine, sastavqenom od Uredbenog i Sudbenog

odeqewa, Sudbeno odeqewe vr{i potvr|ivawe ili osporavawe presuda niìh

sudova. Protiv presuda Sudbenog odeqewa ‘alba se izjavqivala Dràvnom

Savetu, koji je tada re{avao na op{toj sednici (oba odeqewa), a izvesne predmete je

re{avao i sam knez.

Od 11. novembra 1836. sudsku vlast su po~ele da vr{e i sreske stare{ine sa

dva izabrana kmeta, a kao drugostepeno bilo je ispravni~estvo na nivou okruga.

Ispravni~estva su 1837. godine nazvana su ponovo magistratima.

Sudska organizacija ponovo je preure|ena na osnovu Ustava iz 1838. godine,

kada su u selima osnovani primiriteqni sudovi, u svakom okrugu po jedan sud

prvog stepena, a u prestonici Apelacioni sud. Na osnovu Ustava izdata je 1840.

godine Uredba o ustrojstvu okru`nih sudova i Apelacionog suda i propisan

postupak za izvi|awe i su|ewe. Uredbom 1846. ustanovqen je i Vrhovni sud kao sud

najvi{eg i posledweg stepena. Kada je 1851. godine u Kneèvoj kancelariji

osnovano Sudbeno odeqewe, knez je postao kasaciona vlast, ali samo do 1855. kada

je osnovan Kasacioni sud i propisano wegovo ure|ewe.

Sudstvo je kona~no ure|eno Zakonom o ustrojstvu sudova od 20. februara

1865. sa izmenama i dopunama 1890. i 1903. kada su u Srbiji ustanovqeni slede}i

sudovi: op{tinski (nadle`ni za gra|anske sporove male vrednosti), okru`ni (za

svaki okrug po jedan), Sud varo{i Beograda, Trgova~ki sud u Beogradu i Ape-

lacioni i Kasacioni sud u Beogradu. Od 1890. godine svi okru`ni sudovi mewaju

naziv u prvostepene sudove, sve do 1928. kada je vra}en stari naziv i kada su u

organizaciji sudstva predvi|eni i sreski sudovi, koji su i ranije osnivani (1911),

ali nisu zaìveli sve do 1931. godine. Pored ovih sudova postojali su i posebni

sudovi: trgova~ki, crkveni, sud dràvne uprave, invalidski, agrarni, sudovi rad-

ni~kog osigurawa, vojni i, jedno vreme, Sud za za{titu dràve.

Dono{ewem Gra|anskog zakonika 1844. i Krivi~nog zakonika 1860. godine,

udareni su temeqi srpskom pravosu|u.

Na podru~ju Vaqevskog okruga kao redovni postojali su primiriteqni

sudovi, sudovi op{tina, sreski sudovi pri srezovima Vaqevskom, Podgorskom,

Kolubarskom, Tamnavskom i Posavskom i Okru`ni sud u Vaqevu.

Iz ove grupe fondova Arhiv poseduje jedan fond.

A.2.1.118. OKRU@NI SUD – VAQEVO

(1804-1944), 1807-1944.

Okru`ni sud u Vaqevu, kao jedan od najstarijih i najuglednijih u Srbiji,

zahvaquju}i svom geografskom poloàju i duhovnom stawu stanovni{tva nad kojim je

bio nadleàn, imao je prvorazrednu ulogu u uspostavqawu zakonitosti i ure|ewu

svakodnevnog ‘ivota stanovnika vaqevskog kraja. Ustanovqen je 5. maja 1804. godine.652

Usled neredovnih, ustani~kih prilika ukinut je 25. aprila 1806. godine kada je sudska

vlast vra}ena vojnim zapovednicima. Ponovo je osnovan, verovatno 1807. godine, a

odlukom Sovjeta „ure|en” 1. januara 1809. godine kada je progla{en za varo{ki i

nahijski sud (magistrat); odre|eno je da, pored pravosudnih, obavqa i administrativne

poslove. Prestao je sa radom sa slomom Prvog srpskog ustanka, a tragove wegovog

ponovnog rada nalazimo u vreme Drugog, sve do sporazuma kneza Milo{a sa Mara{li

Ali pa{om. Naredba kneza Milo{a od 1. jula 1822. godine da se u Vaqevu ustanovi

nahijski sud ostvarena je u maju 1823. godine od kada nije prestajao sa radom.

Svoju delatnost je obavqao pod razli~itim nazivima: Vaqevski nahijski sud,

Sud varo{i vaqevske, Magistrat do 1835, od 1835-1837. Ispravni~estvo, a od 1837-1840.

ponovo Magistrat, a od 1840-1890. Sud okruìja vaqevskog. Od 1890. do 1928. nazivao se

Vaqevski prvostepeni sud, a potom Okru`ni sud. Sud je kao i svi sudovi onog vremena

vr{io i pored sudske i upravno-izvr{nu vlast. Dono{ewem Sretewskog, pa „Turskog

ustava” i kasnije niza zakona i uredbi sud se sve vi{e osloba|ao poslova koji nisu bili

u domenu sudske vlasti. Vaqevski okru`ni sud je u prvoj polovini 19. veka obavqao

slede}e poslove: isle|ewe krivi~nih dela i gra|anskih parnica i dono{ewa presuda po

istim; vr{io nadzor nad upravnom vlasti i obavqao administrativne poslove; brinuo

se o doseqenicima i narodnom zdravqu; vr{io kontrolu i nadzor nad trgovinom,

zanatstvom i gra|evinarstvom; organizovao tajnu slu`bu prema Bosni i Austriji u

pograni~nom delu Okruga; obavqao poslove vojne struke. Imao je rang prvostepenog

suda koji je odobravao ili poni{tavao odluke primiriteqnih i kasnije sudova

op{tina i sreskih sudova i re{avao predmete za koje ovi sudovi nisu bili nadle`ni

uglavnom gra|anske parnice i krivi~na dela.

U vreme porasta hajdu~ije od 1863-1866, 1885. i 1894-1895. postupao je po ovla{}e-

wima Zakona o prekim sudovima. Rad suda bio je organizovan preko sudskih ve}a, sudija,

istra`nih sudova i administrativnog osobqa. Teritorijalna nadle`nost se prostirala

na srezove: Kolubarski, Tamnavski, Podgorski, Posavski i kasnije Vaqevski.

Sud je radio do okupacije zemqe a potom, pod okupacijom nastavio rad sa

istom organizacijom i po istim zakonskim propisima.

Fond je preuziman u vi{e navrata. Posebnu pa`wu zavre|uje podatak, da se

odmah po osnivawu Arhivskog sredi{ta u Vaqevu 1948, rukovodilac Blagoje ûpa-

revi} posvetio prikupqawu i sre|ivawu rasute arhivske gra|e Okru`nog suda,

koja se nalazila na tavanu zgrade suda, u podrumu kafane "Zlatibor" i drugim

mestima. U tom poslu pomagala mu je vojska i u~enici u privredi.653

Fond je

189

652 Gavrilovi}, Obrad: Vaqevski sud 1815-1865, Beograd, 1973, str. 2

653 U tekstu „Arhivsko sredi{te u Vaqevu (1948-1952)” objavqen je prepis izve{taja arhivskog

rukovodioca Blagoja ûparevi}a, od 11. jula 1949, upu}enog Ministarstvu prosvete NR Srbije u

kojem detaqno iznosi na~in „prikupqawa” arhivske gra|e Okru`nog suda i druge brojne probleme

sa kojima se susretao, „Glasnik” br. 23, MIAV, Vaqevo, 1988

nezvani~no predat (Kwiga prijema br. 1). Arhiv Srbije zapisnikom br. 154/1, od

24. marta 1969, predao je Arhivu deo arhivske gra|e suda (Kwiga prijema br. 245).

Fond je nepotpun. Sre|en je do 1900, po principu provenijencije, odnosno,

arhivska gra|a razvrstana je na godine, u okviru godina po fasciklama, a u okviru

fascikle, formirani predmeti, sloèni su po numerama. U toku je sre|ivawe i

obrada ostalih godina.

Publikovan je deo arhivske gra|e fonda za period 1815-1865. Zbornik gra|e

priredio je Obrad Gavrilovi} pod naslovom: Vaqevski okru`ni sud 1815-1865,

Beograd, 1973, 412.

U ~asopisu “Glasnik” br. 2-3, MIAV, Vaqevo, 1967, publikovan je deo

arhivske gra|e fonda koji je priredio Obrad Gavrilovi} pod naslovom: Vaqevski

okru`ni sud od 25. avgusta 1849. godine, str. 51-78.

Fond je kategorisan u grupu arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja.654

Sadrì gra|u za period 1807-1944, 372 kwige i 4664 kutije spisa (621 m).

Kwige 1842-1938:

- delovodni protokoli 1845-1938, 291 kw.

- registri 1842-1932, 81 kw.

Spisi 1807-1944.

Gra|a sadrì: administrativne spise, uputstva, obave{tewa i naredbe

vaqevskim knezovima; razna zakonodavna akta, uredbe o setvi, prikupqawu poreza,

desetka, ure|ewu svakodnevnog ‘ivota i dr.; predmete krivi~nih sporova: povrede,

kra|e, pqa~ke, ubistva, ~edomorstva, nemoralno pona{awe i politi~ke krivice.

Tako|e sadrì predmete gra|anskih sporova: mase, deobe, razna dugovawa, nasle|a;

predmete trgova~kih sporova, zajma, najma, zakupa, ortakluka, trampe, javne

prodaje; razne izve{taje o radu, bira~ke spiskove po srezovima Vaqevskog okruga,

spiskove porotnika, konduit liste za izbor narodnih poslanika; statisti~ke

izve{taje o vrsti presuda op{tinskih sudova, statistika pritvorenika po kri-

vicama; predmete ratne {tete posle Prvog svetskog rata, platne spiskove sudskih

~inovnika; razne ra~une za: odràvawe objekata, ogrev, kancelarijski materijal,

lekove zatvorenika i drugo. U Okru`nom sudu u Vaqevu radile su mnoge poznate i

zna~ajne li~nosti: Prota Mateja Nenadovi}, Jakov Nenadovi}, Jovica Milutino-

vi}, Gaja Dabi}, Petar Joki}, Teodor Grujovi}, Vladislav Petkovi} Dis i dr.

Obave{tajna sredstva: analiti~ki inventar za pojedine godine, popis gra|e

~ije je sre|ivawe u toku i delovodni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Branko Peruni~i}: Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915,

MIAV, Vaqevo, 1973, 1270

– Jerotije Vuji} i dr.: Okru`ni sud Vaqevo, „Glasnik” br. 1, MIAV, Vaqe-

vo, 1966.

– Sneàna Radi}: Dva veka prvog suda u Srbiji - Posve}eno 200-godi{wici

osnivawa prvog suda u Vaqevu, Dru{tvo sudija Srbije, Beograd, 2004, 46

190

654 Sl. glasnik SR Srbije br. 18/79. i br. 42/98.

A.4. PROSVETNE, KULTURNE I NAU^NE USTANOVE

Fondovi ove grupe nastali su radom prosvetnih i kulturnih ustanova koje su

radile ili jo{ uvek rade na teritoriji op{tina: Vaqevo, Mionica, Lajkovac i Ub.

Deo fondova poti~e iz 19. veka: Vaqevska gimnazija i osnovne {kole u

Vaqevu, Rabrovici i Tvrdojevcu. Ostali fondovi su iz 20. veka.

Stepen o~uvanosti arhivske gra|e ovih fondova je razli~it. Retki su fondo-

vi gde je gra|a u celosti sa~uvana. Prete`no su nekompletni, a neki su samo frag-

mentarno sa~uvani. Preuzimani su u Arhiv, od ustanova ~ijim su radom nastali

ili od wihovih pravnih naslednika, u nesre|enom stawu. Sre|eni su u Arhivu.

Fondovi ove grupe podeqeni su na dve podgrupe: fondove prosvetnih i fon-

dove kulturnih ustanova. Redosled u podgrupi prosvetnih ustanova ustanovqen je

prema vrstama i rangu ustanova (sredwe, zanatske {kole i osnovne {kole) i azbu-

~nom redu naziva mesta, sedi{tu stvaralaca arhivskih fondova.

Kao obave{tajna sredstva sluè: sumarni inventari, kwige zapisnika, delo-

vodni protokoli, mati~ne kwige, upisnice i istorijske bele{ke.

U ovoj grupi ima 22 fonda od kojih 16 pripada prosvetnim, a 6 ustanovama

kulture.

Objavqeni radovi:

– Marija Isailovi}: Osnovne {kole u vaqevskom kraju 1804-1918, Narodni

muzej Vaqevo, Vaqevo, 1985, 384

– Grupa autora: Osnovne {kole u vaqevskom kraju 1918-1985, Narodni muzej

Vaqevo, Vaqevo, 1986, 360

– Mom~ilo Isi}: Osnovno {kolstvo u Tamnavi 1820-1941, Gradska biblio-

teka „Boìdar Kneèvi}”, Ub, 2002, 361

– Kultura u pro{losti vaqevskog kraja (Izbor tekstova emitovanih u

emisijama Radio Vaqeva - priredio Zdravko Rankovi}), Novinska i radio

ustanova „Napred” Vaqevo, Vaqevo kw. I i II, Vaqevo 1977. i 1979.

A.4.1. PROSVETNE USTANOVE

A.4.1.119. VAQEVSKA GIMNAZIJA – VAQEVO

(1870- ), 1870-1974.

Vaqevska gimnazija po~ela je sa radom 23. novembra 1870. godine. na osnovu

Ustrojstva gimnazija iz 1863. godine, kao mala realka ili gimnazijska realka sa

dva razreda. Weni koreni su privatnoj gimnaziji \ure Kozarca, koja je osnovana

godinu dana ranije, ali je radila bez prava polagawa ispita. U 1874. godini otvo-

191

ren je tre}i, a 1875. i ~etvrti razred, od kada se zove Vaqevska nià gimnazija. Tek

1893. godine otvoren je peti i {esti razred, da bi 1898, bila svedena na ranija ~eti-

ri razreda. U 1903. godini otvoren je ponovo peti, a 1904. {esti razred. Sedmi ra-

zred je osnivan, pa ukidan 1907. godine, da bi u 1912. godini, bio otvoren ponovo se-

dmi, a 1913. osmi razred. Od tada, pa sve do 1940. godine, radila je potpuna osmora-

zredna me{ovita gimnazija, kada su od we stvorene Prva i Druga me{ovita gimna-

zija. U 1942. stvorene su mu{ka i ‘enska gimnazija, a 1945, ponovo su spojene u me-

{ovitu gimnaziju. Od 1951. do 1959, zvala se Vi{a me{ovita realna gimnazija, od

tada do 1970. Gimnazija, od 1970. do 1992, Gimnazija „Vladimir Ili~ Lewin“, a od

1992. godine, Vaqevska gimnazija. Pod tim nazivom radi i danas.

Deo fonda preuzet je od Gimnazije, 1980. godine (Kwiga prijema br. 47).

Fond je nepotpun. Sre|en je po principu slobodne provenijencije (tematski).


Sadrì gra|u za period 1870-1974, 125 kwiga i 9 kutija spisa (4,65 m).

Kwige 1870-1970:

– zapisnici Upravnog odbora 1964-1967, 1 kw.

– zapisnici [kolskog odbora 1947-1960, 4 kw.

– zapisnici Nastavni~kog ve}a 1945- 1967, 8 kw.

– zapisnici stru~nih aktiva 1945-1959, 6 kw.

– zapisnici o polagawu ispita 1947-1967, 24 kw.


– dnevnici rada 1948-1970, 71 kw.

– letopis 1870-1963, 1 kw.

– kwiga naredbi direktora 1946-1949, 1 kw.

– kwiga saop{tewa 1962-1965, 1 kw.

– kwiga naredbi i pohvala 1948-1951, 1 kw.

– kwiga posmatrawa {kolskog rada 1944-1954, 1 kw.

Spisi 1933-1974:

– op{ta dokumentacija 1933-1974, 2 kut.

– izve{taji 1940-1960, 1 kut.


– finansijska dokumentacija 1945-1967, 2 kut.

– maturski radovi 1967-1974, 3 kut.

Gra|a sadrì: zapisnike o radu Gimnazije, dnevnike rada, spiskove u~enika,

izve{taje o radu i uspehu, izve{taje Fonda za siroma{ne u~enike, pravilnike,

odluke, personalnu, finansijsku i ostalu prate}u dokumentaciju.

U nedostatku obave{tajnih sredstava sluì popis arhivske gra|e i delovo-

dni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Milan Tripkovi}: [trajk u~enika gimnazije u Vaqevu 1919, „Glasnik“

MIAV, br. 4-5, Vaqevo, 1969

192


– D. Nedeqkovi}, M. Tripkovi}: Sto godina Vaqevske gimnazije, Gimnazija

„V. I. Lewin”, Vaqevo, 1970, 236

– D. Nedeqkovi}, M. Tripkovi}, D. Teodosi}: U~enici vaqevske gimnazije iz-

ginuli u NOR-u 1941-1945, Gimnazija „V. I. Lewin”, Vaqevo, 1970, 28

– Dobrivoje Nedeqkovi}: Osnivawe gimnazijske realke u Vaqevu i prve

godine wenog rada, „Glasnik“ MIAV, br. 7, Vaqevo, 1972.

– Grupa autora: 125. godina Vaqevske gimnazije 1870-1995, Vaqevska gimna-

zija, Vaqevo, 1995, 165

– Zoran Tripkovi}: Gimnastika, telesno i vojno ve`bawe u Vaqevskoj gim-

naziji (1870-1914), „Glasnik“ MIAV, br. 25, Vaqevo, 1990

– Grupa autora: Vaqevski gimnazijalci - kwièvnici / umetnici / nau~nici -

1870-1980, Vaqevska gimnazija, Vaqevo, 1980, 190

– Milan Tripkovi}: Privatna vaqevska ènska gimnazija (1904-1912),

„Glasnik“ MIAV, br. 23, Vaqevo, 1988

– Milan Tripkovi}: Bogdan Jankovi} - profesor Vaqevske gimnazije, Vaqev-

ska gimnazija, Vaqevo, 1998, 114

– Milan Tripkovi}: Rad \a~ke literarne druìne "îka Quba" u Vaqevskoj

gimnaziji (1906-1941), „Glasnik“ MIAV, br. 33, Vaqevo, 1999

– Zdravko Rankovi}: Vaqevska gimnazija 1869-2004, IP Kolubara, Vaqevo

2004, 199

– Milorad Radoj~i}: \ura Kozarac - prvi vaqevski profesor, Vaqevska

gimnazija, Vaqevo 2004, 192

A.4.1.120. GIMNAZIJA „BRANISLAV PETRONIJEVI]“ – UB

(1969- ), 1969-1982.

Gimnazija „Branislav Petronijevi}“ u Ubu osnovana je re{ewem Skup{tine

op{tine Ub br. 01-2415/1-69, od 11. jula 1969. godine,656

pod nazivom Gimnazija – Ub,

a sa radom je po~ela 1. septembra iste godine. U registar ustanova za srez Vaqevo

upisana je kod OPS u Beogradu, re{ewe br. US-24/70, od 28. januara 1970. godine.

Osnovna delatnost {kole je op{te sredwe obrazovawe iz oblasti prirodnih

i dru{tvenih nauka, a to je ostvarivano kroz nastavu, van nastavne aktivnosti i

javnu i kulturnu delatnost. [kola je imala dva smera: dru{tveno-jezi~ki i priro-

dno-matemati~ki.

Po prestanku sa radom U~iteqske {kole „Vuk Karaxi}“ u Ubu, SO Ub je do-

nela re{ewe, 21. decembra 1973. godine, po kojem je {kolska zgrada, deo name{taja i

u~ila, preneto na Gimnaziju u Ubu.657

Tako|e je odlu~eno da u~enici biv{e U~iteqske {kole, peti razred, odno-

sno {kolsku 1973/74. godinu, zavr{e u Gimnaziji.

Re{ewem Republi~kog sekretarijata za obrazovawe i nauku SR Srbije, od 10.

maja 1978. utvr|eno je da su ispuweni propisani uslovi za po~etak rada novoosno-

vanog Obrazovnog centra u Ubu.658

193

656 MIAV, Gimnazija „Branislav Petronijevi}“- Ub, Re{ewe SO Ub, od 11. jula 1969, kut. inv. br. 8

657 Isto, Re{ewe SO Ub, od 21. decembra 1973, kut. inv. br. 8

658 Isto, Re{ewe Republi~kog sekretarijata br. 022-46/78-08, od 10. maja 1978, kut. inv. br. 8

Obrazovni centar konstituisan u skladu sa odredbama ZUR-a iz 1976. i u

svom sastavu je imao: Gimnaziju i [kolu za KV radnike – bez svojstva pravnog li-

ca. U Obrazovnom centru organizovano je ~etvorogodi{we {kolovawe za: prvi ra-

zred usmerenog obrazovawa (tzv. zajedni~ke osnove), drugi razred Gimnazije dru-

{tveno-jezi~kog smera, tre}i i ~etvrti razred Gimnazije dru{tveno-jezi~kog sme-

ra, drugi i tre}i razred [kole za kvalifikovane radnike trgovinske, tekstilne,

ugostiteqske i metalske struke.

[kolske 1983/84. godine, Obrazovni centar prerasta u Obrazovni centar za

usmereno obrazovawe i vaspitawe „Ub“ u Ubu.659

Poslovao je kao prosta organiza-

cija udruènog rada. Osnovni ciq nove organizacije bio je integrisawe vaspi-

tno-obrazovne delatnosti u sistem udruènog rada, odnosno povezivawe obrazo-

vawa sa radnim procesom u oblasti proizvodwe i drugim delatnostima. Centar je

vr{io obrazovawe u~enika za drugi, tre}i i ~etvrti stepen stru~ne spreme za zani-

mawa: ekonomsko-komercijalne i pravne struke, zatim za ma{insko-energetsku,

tekstilnu i ugostiteqsko-turisti~ku struku.

Obrazovni centar za usmereno obrazovawe i vaspitawe „Ub“ u Ubu prestao

je sa radom 1990. godine,660

iz kojeg se izdvajaju, odnosno, na osnovu Zakona o

sredwem obrazovawu i vaspitawu,661

ponovo otvaraju dve sredwe {kole koje su i

u{le u wegov sastav: Gimnazija – Ub i Sredwa {kola „Ub“ u Ubu.

Prema odluci SO Ub, od 28. novembra 1990. godine, Gimnazija je dobila ime is-

taknutog filozofa Branislava Petronijevi}a, ro|enog 1875. godine u Sovqaku kod

Uba i nastavqa delovawe pod nazivom: Gimnazija „Branislav Petronijevi}“ – Ub.662

Fond je preuzet u nesre|enom stawu 1986. i 1990. godine, oba puta od Obra-

zovnog centra za usmereno obrazovawe i vaspitawe „Ub“ u Ubu (Kwiga prijema br.

360, 376 i 389). Fond nije u celosti predat Arhivu.

Fond je delimi~no sa~uvan. Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog mate-

rijala i klasifikacija arhivske gra|e obavqena je 1987. godine. Sistematizacija

arhivske gra|e ura|ena je, 1993. godine, tematski, prema vrsti i sadràju dokume-

nata (na grupe i podgrupe) i hronolo{ki.

Sadrì gra|u za period 1969-1982, 3 kwige i 6 kutija spisa (0,72 m).

Kwige 1969-1977:


Spisi 1969-1982:

– zapisnici sednica Nastavni~kog ve}a, Saveta, Zbora radnih qudi, Radne

zajednice, op{tih roditeqskih sastanaka 1969-1977, 3 kut.

– zapisnici o polagawu zavr{nog ispita, popravnog ispita, ispita vanre-

dnih u~enika 1970-1982, 1 kut.

194

659 Isto, Re{ewe Republi~kog komiteta za obrazovawe i fizi~ku kulturu SR Srbije, od 1. jula 1983. br.

022-179/82-02, kut. inv. br. 8

660 Isto, Zapisnik o primopredaji arhivske gra|e, od 3. februara 1990. godine, Dosije aktivne

registrature br. 129


662 MIAV, Dosije aktivne registrature br. 129, Re{ewe OPS u Vaqevu br. Fi 1874/90, od 11. decembra

1990. godine, o registraciji Gimnazije sa novim nazivom.

– normativna akta, izve{taji o radu, problemi rada, odluke, ugovori, per-

sonalna dokumenta 1969-1977, 1 kut.

– zavr{ni ra~uni, kartoni li~nih dohodaka i platni spiskovi, 1969-1977, 1 kut.

Gra|a sadr`i: akta o osnivawu, reorganizaciji i promeni naziva {kole, za-

pisnike organa upravqawa, izve{taje o radu [kole, normativna akta, personalnu

dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.

U nedostatku obave{tajnih sredstava slu`i popis klasifikovane arhivske

gra|e i delovodni protokoli.

A.4.1.121. TEHNI^KA [KOLA „UB“ – UB

(1964– ), 1964-1979.

Tehni~ka {kola „Ub” u Ubu osnovana je kao [kola u~enika u privredi u

Ubu, re{ewem SO Ub br. 05-3584/1-6, od 9. aprila 1964. godine,663

na osnovu

iskazanih potreba za kvalifikovanom radnom snagom i privrednog razvoja op-

{tine Ub. Sredstva za rad {kole obezbedila je ubska op{tina iz Fonda za {kol-

stvo. Zadatak {kole je bio da osposobqava stru~ne kadrove potrebne za radne orga-

nizacije na podru~ju op{tine Ub.

Od {kolske 1968/69. godine, na osnovu re{ewa SO Ub br. 7660/1, od 18. sep-

tembra 1967. godine, {kola nosi naziv: [kola za kvalifikovane radnike u Ubu.664

Osnivawem Obrazovnog centra u Ubu 1978. godine,665

[kola za KV radnike i

Gimnazija u Ubu u{le su u wegov sastav. Re{ewem Republi~kog komiteta za obrazo-

vawe i fizi~ku kulturu, od 1. jula 1983. godine, br. 022-179/82-08 Obrazovni centar

prerastao je u Obrazovni centar za usmereno obrazovawe i vaspitawe „Ub“ u Ubu

gde su, pored prvog razreda zajedni~kih osnova, u~enici osposobqavani za stru~na

zanimawa ma{inske, energetske, tekstilne i ugostiteqsko-turisti~ke struke. Nas-

tavu su izvodili nastavnici biv{e [kole za KV radnike. Obrazovni centar za

usmereno obrazovawe i vaspitawe „Ub“ prestaje sa radom 1990. godine i iz wega su

izdvojene dve sredwe {kole: Sredwa {kola „Ub“ i Gimnazija „Branislav Petroni-

jevi}“, obe u Ubu.

Naziv, Sredwa {kola „Ub“ u Ubu, dobila je 3. decembra 1990. godine i upi-

sana je u sudski registar kod OPS u Vaqevu pod Fi br. 2476/90.666

Registrovana je za

sticawe op{teg, stru~nog, teorijskog i prakti~nog znawa od prvog do petog stepe-

na stru~ne spreme u okviru ma{inske, ma{insko-energetske, tekstilne i ekonom-

sko-komercijalne struke.

Posledwa promena naziva {kole u Tehni~ka {kola „Ub“ - Ub, pod kojim i

danas radi, izvr{ena je kod Privrednog suda u Vaqevu 1996. godine.667

195

663 Isto, Tehni~ka {kola „Ub” – Ub, Re{ewe SO Ub o osnivawu [kole u~enika u privredi, od 9. apri-

la 1964. godine, kut. inv. br. 10

664 Isto, Re{ewe SO Ub, od 18. septembra 1967. godine, kut. inv. br. 10

665 Isto, Re{ewe Republi~kog sekretarijata za obrazovawe i nauku SR Srbije br. 022-46/78-08, od 10.

maja 1978. godine, kojim je utvr|eno da su ispuweni propisani uslovi za po~etak rada Obrazovnog

centra u Ubu, kut. inv. br. 10

666 Isto, Dosije aktivne registrature br. 42

667 Isto, isto, Re{ewe Privrednog suda u Vaqevu Fi br. 1438/96, od 30. jula 1996. godine

Fond je preuziman dva puta u nesre|enom stawu zajedno sa arhivskom gra|om

Gimnazije – Ub i @enske zanatske {kole – Ub, 1986. i 1990, oba puta od Obrazovnog

centra za usmereno obrazovawe i vaspitawe „Ub“ (Kwiga prijema br. 360, 361 i 390).

Fond je nepotpun. Klasifikacija i izlu~ivawe bezvrednog registraturskog

materijala obavqeni su 1987. godine, a obra|en je tematski, 1994. godine. Ura|en je

sumarni inventar.


Kwige 1964-1977:

– zapisnici sednica Nastavni~kog ve}a 1972-1976, 1 kw.

– zapisnici sednica Saveta {kole 1973-1975, 1 kw.


Spisi 1964-1979:

– zapisnici Nastavni~kog ve}a, Zbora radnih qudi radne zajednice, op-

{tih roditeqskih sastanaka i drugi 1965-1978, 1 kut.

– zapisnici o zavr{nim ispitima 1964-1979, 5 kut.

– izve{taji o radu {kole, nastavni programi i planovi, normativna akta

(statuti, pravilnici i samoupravni sporazumi), odluke, re{ewa, perso-

nalna dokumenta 1964-1978, 1 kut.



Gra|a sadr`i: akta o osnivawu, pripajawu, izdvajawu i promeni naziva [kole,

zapisnike Nastavni~kog ve}a, Saveta {kole, op{tih roditeqskih sastanaka; zapi-

snike o polagawu zavr{nih ispita, izve{taje o radu [kole, normativna akta, perso-

nalnu dokumentaciju, statisti~ke izve{taje, zavr{ne ra~une i platne spiskove.


A.4.1.122. U^ITEQSKA [KOLA „VUK KARAXI]“ – UB

(1948-1973), 1948-1973.

U~iteqska {kola „Vuk Karaxi}“ u Ubu osnovana je odlukom Ministarstva

prosvete NR Srbije, 6. jula 1948. godine, pod nazivom Me{ovita u~iteqska {kola

u Ubu.668

[kola je po~ela sa radom septembra iste godine, a {kolovawe je trajalo

pet godina.

Zbog potreba za predmet doma}instvo, {kola 1954. godine, delimi~no mewa

delatnost i prerasta u U~iteqsko doma}i~ku {kolu.669

Do maja, 1957. godine, {ko-

le rade paralelno.670

Doma}i~ka {kola je bila ~etvorogodi{wa i poha|ale su je

u~enice, koje su, po zavr{enom {kolovawu, dobijale zvawe stru~nih u~iteqica.

196

668 Isto, U~iteqska {kola „Vuk Karaxi}“ – Ub, Delovodni protokol za 1948, pod brojem 1, zavedena je

odluka Ministarstva prosvete NR Srbije br. 41094, od 6. jula 1948, o otvarawu U~iteqske {kole u

Ubu, kw. inv. br. 17

669 Isto, U delovodnom protokolu U~iteqsko doma}i~ke {kole 1954-1956, pi{e da je {kola osnovana,

2. jula 1954. godine, odlukom Saveta za prosvetu i kulturu NR Srbije, kw. inv. br. 26

670 Isto, Zapisnici sednica Nastavni~kog saveta Me{ovite u~iteqske {kole i U~iteqsko doma}i~ke

{kole 1954-1957, kw. inv. br. 11

Imaju}i u vidu sve ve}u potrebu za u~iteqskim kadrom i tradiciju {kolo-

vawa u~iteqa u Ubu, Narodni odbor op{tine Ub doneo je re{ewe, 8. aprila 1961, o

ponovnom osnivawu U~iteqske {kole u Ubu.671

Zadatak {kole bilo je stru~no os-

posobqavawe kadrova za rad u niìm razredima osnovne {kole. [kola je bila pe-

togodi{wa.

Na predlog [kolskog odbora, a povodom 100-godi{wice smrti Vuka Ka-

raxi}a i 20-godi{wice oslobo|ewa Uba, Skup{tina op{tine Ub donela je re-

{ewe, 28. decembra 1964. godine, po kojem }e {kola nositi ime Vuka Karaxi}a i o

preseqewu [kole u novu {kolsku zgradu sa savremenom opremom.672

Dom u~enika U~iteqske {kole u Ubu, osnovan 1948. godine, pripojen je U~i-

teqskoj {koli u jesen 1965. godine.673

Od tada Dom i {kola posluju kao jedna usta-

nova sa jedinstvenim ciqem obrazovawa i vaspitawa.

Vi{ak u~iteqskog kadra na uèm podru~ju Srbije i prerastawe jednog broja

u~iteqskih {kola u pedago{ke akademije, uslovili su da SO Ub, 28. marta 1970. go-

dine, donese re{ewe o postepenom ga{ewu [kole.674

Re{ewem SO Ub br. 610-23/72-01, od 20. oktobra 1972. godine, ukinuta je U~i-

teqska {kola „Vuk Karaxi}“ u Ubu, a prestala je da radi 30. septembra 1973. godi-

ne.675

Posebnim re{ewem, od decembra iste godine, nepokretna i pokretna imovi-

na preneta je na Gimnaziju i [kolu za kvalifikovane radnike u Ubu. Zapo~eto

{kolovawe u~enici su zavr{ili pri Pedago{koj akademiji u [apcu i Gimnaziji

u Ubu.

U~iteqska {kola „Vuk Karaxi}“ imala je vi{estruki zna~aj, pre svega, pro-

svetno-vaspitni i kulturni, a najve}i je bio u tome {to je, za 25 godina svoga posto-

jawa, dala 1300 u~iteqa i 156 stru~nih u~iteqica, koji su svojim radom afirmisa-

li i {kolu i sredinu iz koje su potekli.

Fond je preuzet u dva navrata: prvi put, 30. septembra 1973. godine, od biv{e

U~iteqske {kole (Kwiga prijema br. 240), i drugi put, 21. januara i 9. marta 1976.

godine, od Gimnazije u Ubu (Kwiga prijema br. 392).

Fond je sa~uvan u celosti. Sre|en je, 1978. godine, po principu slobodne

provenijencije. Deo op{te arhive sre|en je po delovodnim brojevima, a deo temat-

ski i hronolo{ki; personalna dokumenta po azbu~nom redu i platni spiskovi po

mesecima i godinama. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1948-1973, 87 kwiga i 21 kutija spisa (5 m).

Kwige 1948-1973:

– zapisnici sednica [kolskog odbora 1955-1962, 2 kw.

– zapisnici sednica Upravnog odbora 1955-1965, 1968-1970, 2 kw.

197

671 Isto, Re{ewe NOO Ub o osnivawu U~iteqske {kole u Ubu, br. 01-5591/1, od 8. aprila 1961. godine,

kut. inv. br. 88

672 Isto, Re{ewe SO Ub da U~iteqska {kola u Ubu dobije naziv: U~iteqska {kola „Vuk Karaxi}“ –

Ub, br. 05-10053/1-64, od 28. decembra 1964, kut. inv. br. 88

673 Isto, Re{ewe SO Ub o davawu saglasnosti na odluke Doma i U~iteqske {kole o wihovom spajawu

br. 02-10430/1-65, od 27. novembra 1965, kut. inv. br. 88

674 Isto, Re{ewe SO Ub o postupnom ukidawu U~iteqske {kole „Vuk Karaxi}“ u Ubu br. 01-1065/1-70,

od 28. marta 1970. godine, kut. inv. br. 88

675 Isto, Re{ewe SO Ub o ukidawu U~iteqske {kole „Vuk Karaxi}“ u Ubu br. 610- 23/72-01, od 20. okto-

bra 1972. godine, kut. inv. br. 88

– zapisnici sednica Nastavni~kog ve}a 1950-1973, 9 kw.

– zapisnici sednica Radne zajednice 1968-1969, 1 kw.

– zapisnici sednica Ve}a vaspita~a Doma u~enika 1963-1967, 1 kw.

– zapisnici sednica Stru~nog saveta, Uprave doma, Nastavni~kog ve}a, Ve-

}a vaspita~a i Komisije za ocewivawe vaspita~a u Domu 1957-1963, 1 kw.

– zapisnici sednica za polagawe diplomskog ispita 1952-1973, 10 kwiga

– glavni protokol o diplomskom ispitu 1951-1961, 2 kw.

– zapisnici sednica ispitnog odbora za prekvalifikaciju stru~nih u~i-

teqica 1961-1962, 1 kw.

– zapisnici sednica ispitne komisije za polagawe stru~nih u~iteqskih is-

pita 1962-1963, 1 kw.

– strogo poverqivi delovodni protokol 1949-1950, 1 kw.



– mati~ne kwige 1948-1972, 2 kw.

– glavne kwige (upisnice) 1948-1973, 30 kw.

– letopisi 1948-1954, 2 kw.

– dnevnik rada 1966-1967, 1 kw.

– kwiga naredbi 1955-1959, 1 kw.

– kwige osnovnih sredstava 1962-1972, 2 kw.

Spisi 1948-1973:

– prepiska 1948-1973, 1 kut.

– zapisnici sednica 1951-1973, 1 kut.

– zapisnici o polagawu diplomskih, popravnih i vanrednih ispita

1956-1973, 8 kut.



– programi i planovi 1950-1973, 3 kut.




– diplome, nagrade, priznawa, zahvalnice i pohvale 1957-1972, 1 kut.

Gra|a sadr`i: akta o osnivawu i prestanku rada [kole, zapisnike, izve-

{taje o radu, programe i planove, podatke o Domu u~enika, personalnu dokumenta-

ciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, delovodni protokoli i upisnice.

Objavqeni radovi:

– Milivoje Radoj~i}: U~iteqska {kola u Ubu, „Glasnik“ MIAV br. 22,

Vaqevo, 1987

198

A.4.1.123. @ENSKA ZANATSKA [KOLA – UB

(1919-1957), 1921-1957.

@enska zanatska {kola – Ub osnovana je na inicijativu Ubske ‘enske po-

druìne,676

odmah posle Prvog svetskog rata 1919. godine,677

pod nazivom @enska

radni~ka {kola. Jedno vreme nosila je naziv Nià ‘enska zanatska {kola – Ub.

Ubska ‘enska podruìna bile je sme{ena u ku}i Avrama Sandi}a, koji je tes-

tamentom, iz 1936. godine, zave{tao zgradu op{tinskoj upravi, s tim, da se obezbe-

di dovoqan broj prostorija za @ensku zanatsku {kolu. [kolski inventar nabavi-

la je Podruìna. U ku}i Avrama Sandi}a, {kola je ostala do 1947, kada je preme-

{tena u lokal Vlastimira Vasovi}a.

[kola je trajala tri godine. U wu su se upisivale u~enice posle zavr{ene

osnovne {kole. Prvi razred bio je pripremni, a drugi i tre}i stru~ni. Osnovni

zadatak {kole bio je da ‘ensku decu, sa podru~ja Tamnave, osposobi za prakti~na

zanimawa iz krojewa, {ivewa, ‘enskog ru~nog rada i vo|ewa doma}instva. Pored

prakti~ne obuke iz stru~nih predmeta, u~enice su sticale znawa i iz op{teg obra-

zovawa. [kola je aktivno u~estvovala na svim ve}im manifestacijama i priredba-

ma koje su odràvane u Ubu. Na kraju {kolske godine organizovane su izlo`be naj-

uspe{nijih prakti~nih radova u~enica. Ponekad su izlo`be imale prodajni ka-

rakter, pa je {kola i na taj na~in ostvarivala prihod. @enska zanatska {kola – Ub

postigla je zapaèn uspeh na Prvoj zemaqskoj izlo`bi u Beogradu, oktobra 1938, sa

ru~nim radovima svojih u~enica.678

Do Drugog svetskog rata nastava se izvodila prema propisanim planovima i

programima Ministarstva trgovine i industrije, a posle rata, od strane Minis-

tarstva industrije – Odeqewa za stru~nu nastavu.

Izme|u dva rata {kolu su finansirali Ministarstvo i Ubska ‘enska po-

druìna. Finansijsku potporu pruàli su i gra|ani kroz dobrovoqne priloge,

kao i Odbor za zdravstvenu za{titu u~enika. Posle rata, materijalne tro{kove

[kole pokrivao je ONO Vaqevo, zatim NO sreza tamnavskog, a od 1. januara 1956,

NO sreza vaqevskog.

@enska zanatska {kola radila je bez prekida od 1919. do 1948. godine. U toku

rata, 1941-1944, nije prekidala rad. [kola je ukinuta re{ewem IO SNO Ub od 9.

marta 1948. godine.679

Nakon ukidawa @enske zanatske {kole organizovawe kurseva i te~ajeva (za

krojewe, {ivewe, osposobqavawe trgovaca, prosvetno doma}i~ke radove), na teri-

toriji sreza tamnavskog, preuzela je Kursna {kola u Ubu.

Godine 1953, ponovo je osnovana @enska zanatska {kola, zbog iskazanih po-

treba u prethodnom periodu, odlukom Sreskog ve}a NO sreza tamnavskog, od 15. ja-

nuara 1953, da se Kursna {kola u Ubu „pretvori“ u @ensku zanatsku {kolu.680

199

676 Isto, @enska zanatska {kola – Ub, Izve{taj o radu Podruìne u 1936, kut. inv. br. 36.

677 Isto, Statisti~ki list iz 1946, kut. inv. br. 36

678 Isto, Izve{taj o radu za {kolsku 1938/39. godinu, kut. inv. br. 36

679 Isto, Re{ewe IO SNO Ub br. 25, od 9. marta 1948, kut. inv. br. 35

680 Isto, Odluka Sreskog ve}a NO sreza tamnavskog br.12, od 15. januara 1953, kut. inv. br. 35

Tri godine kasnije, 1955, Savet za prosvetu i kulturu NO sreza tamnavskog

doneo je odluku da se, od {kolske 1955/56. godine, {kola postepeno gasi i da se ne

vr{i upis novih u~enica.681

@enska zanatska {kola prestala je sa radom 1957. godine.

Fond je preuzet od Obrazovnog centra – Ub, 1987. godine (Kwiga prijema br. 307).


cije. Op{ta arhiva je sre|ena po delovodnim brojevima (prepiska) i tematskim ce-

linama: planovi i programi, izve{taji o radu, zapisnici, pravilnici i pravila

{kole, personalna dokumenta i drugo. Finansijska arhiva (zavr{ni ra~uni,

buxeti, platni spiskovi i dr.) sre|ena je po grupama i hronologiji. Fond je


Sadrì gra|u za period 1921-1957, 34 kwige i 3 kutije spisa (1,30 m).

Kwige 1929–1957:

– delovodni protokoli 1930-1936, 1941-1947, 1949-1957, 10 kw.

– upisnice 1941-1948, 1952-1956, 4 kw.


– prozivnici 1939-1940, 1942, 1946-1950, 7 kw.

– buxetske kwige 1956, 2 kw.

– dnevnici kase 1929-1930, 1942-1947, 2 kw.

Spisi 1921-1957:

– zapisnici, izve{taji, normativna akta, programi i planovi, spiskovi

1921-1957, 2 kut.

– personalna dosijea, zavr{ni ra~uni i platni spiskovi 1931-1957, 1 kut.

Gra|a sadrì: akta o osnivawu i ukidawu {kole, zapisnike o pregledu {ko-

le, zapisnike o polagawu diplomskih i popravnih ispita, godi{we i polugo-

di{we izve{taje o radu, statisti~ke izve{taje, pravilnike i pravila, nastavne

planove i programe, spise Ubske ‘enske podruìne, podatke o radu prosvetno do-

ma}i~kih te~ajeva, personalnu dokumentaciju, prijave za upis u~enica, zavr{ne

ra~une, spiskove i drugo.


Objavqeni radovi:

– Radi} Sneàna: @enska zanatska {kola - Ub (1919-1957) - istorijska be-

le{ka, „Glasnik“ br. 23, MIAV, Vaqevo, 1988, str. 115

200

681 Isto, Obave{tewe NO sreza tamnavskog o odluci Saveta za prosvetu i kulturu iz jula 1955, akt. br.

162, od 1. oktobra 1955, kut. inv. br. 35

A.4.1.124. MUZI^KA [KOLA „@IVORAD GRBI]“ – VAQEVO

(1952- ), 1954-1967.

Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}” – Vaqevo osnovana je na inicijativu Sa-

veta za prosvetu i kulturu Gradskog narodnog odbora Vaqevo na sednici, od 24.

septembra 1952. godine, kada je doneto re{ewe o osnivawu Niè muzi~ke {kole u

Vaqevu.682

Zbog nedostatka nastavnog kadra i odgovaraju}eg prostora, {kola je po-

~ela sa radom, tek, 1. oktobra 1954. godine.683

[kola je bila samostalna vaspitno-obrazovna umetni~ka ustanova sa svoj-

stvom pravnog lica. Finansirana je iz buxeta op{tine Vaqevo – Fonda za obrazo-

vawe.

Osnovna delatnost {kole je muzi~ko obrazovawe dece od 8 do 18 godina sta-

rosti, preko instrumentalne (individualne) i teorijske (kolektivne) nastave. Za-

daci {kole su da: pruì u~enicima osnovno muzi~ko obrazovawe i da ih osposobi

za daqe muzi~ko {kolovawe; razvija qubav prema muzici, stvara muzi~ku publiku

i podiè muzi~ku kulturu najniìh slojeva u svojoj sredini. [kolovawe u~enika

trajalo je 6 godina. Radilo se na osnovu nastavnog plana i programa. Stru~na tela

[kole su: Nastavni~ko ve}e, Ve}e {efova odseka, stare{ine klasa i direktor. U

prvoj {kolskoj godini 1954/55, bila su dva odseka sa dve klase za klavir i violinu.

Naredne {kolske godine {kola ima tri odseka: klavirski, guda~ki i duva~ki sa

{est klasa (klavir, violina, violon~elo, kontrabas, truba i klarinet).

Promena naziva {kole izvr{ena je 1962. godine u „[kolu za osnovno mu-

zi~ko obrazovawe“, a re{ewem SO Vaqevo br. 06-1791/1-1963, od 28. aprila 1965.

godine, {kola je dobila ime istaknutog muzi~kog pedagoga @ivorada Grbi}a, ro-

|enog u Vaqevu.

Program rada [kole postojao je sve zahtevniji, a problemi koji su pratili

{kolu od osnivawa (prostor – nastava se izvodila u biv{oj kasarni, nedovoqno

instrumenata i stru~nog kadra, nezadovoqavaju}i nivo organizacije rada), spre-

~avali su wegovu realizaciju. Zato je SO Vaqevo na svojoj sednici, od 16. jula 1967.

godine, donela re{ewe br. 02-6543/1-67 o prestanku rada {kole.684

Za u~enike od 3

do 6 razreda, pojedinih klasa, daqe {kolovawe obezbe|eno je u okviru Doma kultu-

re u Vaqevu, a nastavni kadar obezbe|en je u saradwi sa Sredwom muzi~kom {kolom

„Stevan Mokrawac“ u Beogradu. Celokupan inventar i dokumenta {kole predati

su Domu kulture u Vaqevu.

Ve} posle dve godine, 31. marta 1969. godine, SO Vaqevo donela je odluku o

osnivawu [kole za osnovno muzi~ko vaspitawe „@ivorad Grbi}“ – Vaqevo. Zbog

nedostatka prostora, od 1985. do 1990. godine, {kola radi kao Odeqewe za osnovno

muzi~ko obrazovawe u okviru Osnovne {kole „@ikica Jovanovi} – [panac“ u

Vaqevu. U namenski novoizgra|enu zgradu {kola se useqava 1990. godine i po~iwe

da radi pod nazivom [kola za sredwe muzi~ko obrazovawe i vaspitawe „@ivorad

Grbi}“ – Vaqevo. Kod Okru`nog privrednog suda u Vaqevu, 12. marta 1993. godine,

201

682 Isto, SO Vaqevo, Zapisnici zasedawa Gradskog narodnog odbora Vaqevo 1951-1952, kw. inv. br. 4

683 Isto, Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ – Vaqevo, Delovodni protokol 1954-1956, kw. inv. br. 8

684 Isto, Re{ewe SO Vaqevo o prestanku rada [kole, kut. inv. br. 33; Fond: SO Vaqevo, isto re{ewe,

kut. inv. br. 98

{kola je registrovana pod nazivom, pod kojim i danas radi: Muzi~ka {kola „@i-

vorad Grbi}“ – Vaqevo.685

Od 1954. do 1967. oko 800 u~enika zavr{ilo je osnovnu muzi~ku {kolu.686

Naj-

vi{e upisanih u~enika, 205, bilo je u {kolskoj 1961/62. godini. [kola je mnogo do-

prinela razvoju i {irewu muzi~ke kulture mladih.

Fond je preuzet od Doma kulture u Vaqevu, bez zapisnika u rasutom i nesre-

|enom stawu (Kwiga prijema br. 335).

Fond je nepotpun. Deo op{te arhive sre|en je po delovodnim brojevima, a

deo tematski, po vrsti dokumenata i hronolo{ki, personalna dosijea po azbu~nom

redu, a platni spiskovi na godine i mesece. Fond je obra|en 1990. godine i ura|en je

sumarni inventar.


Kwige 1954-1967:

– zapisnici [kolskog odbora, Saveta {kole, sednica Radne zajednice

1963-1965, 2 kw.


– zapisnici zavr{nih ispita, popravnih i kontrolnih ispita 1954-1961, 5 kw.

– upisnice (po klasama) 1954-1966, 13 kw.

– glavne kwige upisa (po klasama) 1964-1967, 6 kw.

Spisi 1954-1967:

– zapisnici [kolskog odbora, Nastavni~kog ve}a, o polagawu ispita (re-

dovnih i vanrednih) u~enika 1955-1967, 2 kut.

– izve{taji o radu [kole 1955-1967, 2 kut.

– normativna akta, prepiska, spiskovi, personalna dosijea i dr. 1954-1967,

2 kut.

– zavr{ni ra~uni i platni spiskovi 1954-1966, 2 kut.

Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu, promeni naziva i prestanku rada [kole,

zapisnike, normativna akta, izve{taje o radu, prepisku, podatke o u~e{}u u~enika

na muzi~kim festivalima, personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne pis-

kove i dr.


Objavqeni radovi:

– Dejan V. Popovi}: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}" Vaqevo (1954-1969),

„Glasnik“ br. 36, MIAV, Vaqevo, 2002, str. 73

202


686 Isto, Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ – Vaqevo, Izve{taji o radu za period 1954-1967, kut. inv.

br. 34 i 35

A.4.1.125. DOMA]I^KA [KOLA – MIONICA

(1953-1956), 1953-1960.

Doma}i~ku {kolu, sa sedi{tem u Mionici, osnovao je Narodni odbor sreza

vaqevskog re{ewem br. 8304/53, od 25. marta 1953. godine.687

[kola je, kao kultur-

no-prosvetna ustanova, imala za ciq prosve}ivawe i osposobqavawe ‘enske omla-

dine sa sela u vo|ewu doma}instva i stvarawe boqih uslova ‘ivota i rada u poro-

dicama i zadrugama na selu.

[kola je bila jednogodi{wa i internatskog tipa. Broj upisivanih u~enica

bio je ograni~en na 50 devojaka. Primane su u~enice, od 15 pa do navr{enih 20 go-

dina starosti, sa teritorije sreza vaqevskog i izuzetno iz drugih srezova. Rashode

{kole i internata pokrivao je osniva~. Narodni odbor sreza vaqevskog doneo je

re{ewe, 21. decembra 1956. godine, o prestanku rada Doma}i~ke {kole u Mionici

sa 31. decembrom 1956. godine.688

Januara 1957. godine formirana je likvidaciona komisija, a postupak li-

kvidacije zavr{en je juna 1960. godine.689

Fond je preuzet u nesre|enom stawu, bez zapisnika (Kwiga prijema br. 343).


provenijencije, odnosno, deo gra|e sistematizovan je po delovodnom broju, a deo te-

matski. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1953-1957:

– zapisnici sednica Nastavni~kog saveta 1953-1956, 1 kw.


– upisnica 1953, 1 kw.

– dnevnik rada 1956, 1 kw.

– ostale kwige 1953 -1957, 2 kw.

Spisi 1953-1960:

– prepiska, personalna i finansijska arhiva 1953-1960, 1 kut.

Gra|a sadr`i: akta o osnivawu i prestanku rada {kole, zapisnike, izve{ta-

je o radu, podatke o {kolskoj ekonomiji i otvarawu radionice za izradu tepiha,

tro{kovima {kolarine, personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spis-

kove i dr.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, delovodni protokoli i upisnica.

203

687 Isto, Doma}i~ka {kola – Mionica, Re{ewe NOS vaqevskog o osnivawu Doma}i~ke {kole sa sedi-

{tem u Mionici, br. 8304, od 25. marta 1953, kut. inv. br. 8

688 Isto, Re{ewe NOS Vaqevo br. 25269, od 21. decembra 1956. godine, o prestanku rada Doma}i~ke

{kole u Mionici, kut. inv. br. 8

689 Isto, Re{ewe NOS Vaqevo o odobrewu zavr{nog likvidacionog bilansa, dostavqeno Komisiji za li-

kvidaciju biv{e Doma}i~ke {kole u Mionici br. 01-6264/1-1960, od 8. juna 1960. godine, kut. inv. br. 8

A.4.1.126. OSNOVNA [KOLA – VAQEVO

(1808-1951), 1885-1951.

Osnovna {kola u Vaqevu otvorena je pod nazivom „mala {kola“ u vreme

Prvog srpskog ustanka, 1808. godine. Prvi u~iteq je bio Jovan Rusimir (Rusimiro-

vi}), sve do 1813. godine. Ve} 1815. godine obnovqen je rad {kole, koja je sa preki-

dima radila sve do 1818. godine, a od tada, neprekidno radi. Prvi stalni u~iteq je

bio Ivan Treptalo, a 1832. godine pomiwu se u~iteqi Georgije i Tanasije Rizin.

Do 1840. izdr`avana je iz „praviteqstvene“ kase, a od tada iz op{tinske. Od 22.

marta 1856. godine otvorena je i posebna {kola za ‘ensku decu. U 1870. godini ot-

po~ela je rad u novoj {kolskoj zgradi. U 1951. godini pregrupisana je u tri osnovne

{kole: Prva, Druga i Tre}a osnovna {kola.690

Fond je preuzet, u dva navrata, od O[ „@ikica Jovanovi} [panac“ – Vaqe-

vo (Kwiga prijema br. 46 i 326).



Kwige 1885-1951:

– zapisnici Nastavni~kog ve}a 1922-1929, 1 kw.


– upisnici 1885-1951, 58 kw.


– prozivnici 1941-1943, 4 kw.

– kwiga analfabetskog te~aja (bez godine), 1 kw.

– kwiga potro{nog materijala 1948-1950, 1 kw.

Gra|a sadr`i: zapisnike o radu Nastavni~kog ve}a, upisnice u~enika, dnev-

nike rada i prozivnike.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, delovodni protokoli i upisnici.

Objavqeni radovi:

– Marija Isailovi}: Polemika oko ispita u vaqevskoj osnovnoj {koli 1847.

godine, „Glasnik“ MIAV br. 28-29, Vaqevo, 1995, str. 18

A.4.1.127. OSNOVNA [KOLA „DESANKA MAKSIMOVI]“ – VAQEVO

(1923- ), 1922-1957.

Osnovna {kola u Dowoj Grabovici otpo~ela je sa radom {kolske

1923/1924,691

u iznajmqenoj privatnoj ku}i, nakon podele [kolske op{tine grabo-

vi~ke na Grabovi~ku i Jaseni~ku, 15. decembra 1923. godine,692

osamostaqivawem

od Osnovne {kole u Gorwoj Grabovici i izborom samostalnih organa upravqawa.

204

690 Arhiv Srbije, Savet za prosvetu i kulturu NR Srbije, 5-193, [kolski izve{taji, f-21, 22

691 Jevti}, @ivorad: Selo Jasenica, monografija, Vaqevo, 2001; U septembru 1922, u Dowoj Grabovici

otvoreno je kao drugo odeqewe O[ u Gorwoj Grabovici, koje je radilo u iznajmqenoj ku}i, str 268

692 MIAV, Osnovna {kola „Desanka Maksimovi}“ – Vaqevo, kut. inv. br. 86

Januara 1924. godine, Okru`ni {kolski odbor u Vaqevu potvrdio je donete odluke

i {kola dobija naziv Osnovna {kola dowograbovi~ka, da bi ve} naredne {kolske

godine dobila naziv: Osnovna {kola u Dowoj Grabovici. Od osnivawa radila je

kao ~etvororazredna. Nastavu su poha|ala deca sa podru~ja {kolskih op{tina:

Dowa Grabovica, Jasenica i zaseoka Gori}. U 1928. godini, zavr{ena je nova {ko-

lska zgrada na imawu koje je pokloweno za {kolu i {kolsku ekonomiju. [kolska

zgrada izgra|ena je iskqu~ivo od sredstava samih me{tana. U periodu, 1933-1946,

zove se Dr`avna narodna {kola.

Za vreme Drugog svetskog rata radila sa prekidima,693

a 1944, znatno je o{te-

}ena, {to se odrazilo na poha|awe nastave. Ministarstvo prosvete odredilo je

{kolu za izvo|ewe eksperimentalne nastave na osnovu Zakona o osnovnim {kolama

iz 1949. i novog nastavnog programa.

Po osnivawu, {kola je finansirana iz sredstava {kolske op{tine, a od

tridesetih godina o {koli se, kao i o svemu drugom, brinula Kraqevska uprava

Drinske banovine iz Sarajeva, a za vreme Drugog svetskog rata Okru`no na~elstvo

uz pomo} op{tine. Pri {koli je radila, u predratnom periodu, i sokolska dru`i-

na, a sama {kola je bila centar svih kulturnih i sportskih aktivnosti u Dowoj

Grabovici i {ire (organizacija i rad narodne kwi`nice, kulturno-umetni~kog

dru{tva, analfabetski i prosvetni te~ajevi).694

Od 1978, {kola radi u novopodignutoj {kolskoj zgradi u Vaqevu. Naredne,

1979. godine mewa naziv u: Osnovna {kola „Vaqevski narodno-oslobodila~ki par-

tizanski odred“, sa sedi{tem u Novom nasequ – Vaqevo. Na osnovu odluke Mini-

starstva prosvete i re{ewa Privrednog suda u Vaqevu, {kola od 25. septembra

2000. godine, nosi ime pesnikiwe, Desanke Maksimovi} i sada radi pod nazivom:

Osnovna {kola „Desanka Maksimovi}“ – Vaqevo.695

Arhivsku gra|u ovog fonda prona{ao je arhivista, Jerotije Vuji}, na tavanu

zadruge u Dowoj Grabovici, u jesen 1971, kada je fond preuzet, bez zapisnika i u ne-

sre|enom stawu (Kwiga prijema br. 200).

Fond je nepotpun. Sre|en je po principu slobodne provenijencije, 1978.

godine. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige1922-1957:

– zapisnici Mesnog {kolskog odbora 1933-1938, 1 kw.


– delovodni protokol Mesnog {kolskog odbora 1940, 1 kw.

– prozivnici 1922-1946, 48 kw.

– kwiga raspodele nastavnog gradiva 1931-1932, 1 kw.

– dnevnici rada: te~aja, analfabetskog i vi{eg prosvetnog te~aja 1937-1938,

1946-1950, 2 kw.

205

693 Zbog ratne opasnosti i pojave epidemija (tifusa, {arlaha i gripa)

694 Grupa autora: Osnovne {kole u vaqevskom kraju 1918-1985, Narodni muzej Vaqevo, Vaqevo, 1986, str.

40, 46, 81-83

695 MIAV, Dosije aktivne registrature br. 20, Odluka Ministarstva prosvete – Beograd br.

05-610-00-2793/2000/01 i re{ewe Privrednog suda u Vaqevu Fi br. 1497/00, od 25. septembra 2000.

– dnevnici rada {kole 1950-1957, 4 kw.

– dnevnici nabavke i kase 1924-1944, 8 kw.

Spisi 1922-1955.

Gra|a sadr`i: zapisnike Mesnog {kolskog odbora, zapisnike {kolskog ins-

pektora, izve{taje o radu {kole, pravila, podatke o gradwi {kole, podatke o te-

~ajevima i polaznicima (zapisnici, spiskovi, diplome i uverewa), podatke o {kol-

skim priredbama, spiskove u~enika, prepisku, raspise, odluke, uputstva o upotrebi

{kolskih uxbenika, odr`avawu privatnih ispita, otvarawu odeqewa; statisti~ke

izve{taje, finansijsku dokumentaciju (buxet), platne spiskove i drugo.


A.4.1.128. PRVA OSNOVNA [KOLA – VAQEVO

(1951- ), 1950-1977.

Savet za prosvetu i kulturu Gradskog narodnog odbora u Vaqevu, na sednici

od 14. jula 1951. godine, doneo je odluku br. 13731 o rasformirawu dve dotada{we

gimnazije i Osnovne {kole i formirawu jedne Vi{e gimnazije i tri osnovne {ko-

le. Jedna od novoosnovanih {kola je Prva me{ovita osmoletka „@ikica Jovano-

vi} – [panac“ sa sedi{tem u Vaqevu.696

Ista odluka i pod tim istim brojem dos-

tavqena je {koli 6. septembra 1951. godine. Re{eno je da Prva osmoletka bude sme-

{tena u prizemqu zgrade biv{ih gimnazija, a druga osmoletka na spratu iste zgra-

de. [kolsku 1951/52. godinu {kolu je poha|ao 821 u~enik.

U 1955. godini {kola nosi naziv Osmogodi{wa {kola, a 1960, dobija ime

Osnovna {kola „@ikica Jovanovi} – [panac“ Vaqevo. Na predlog [kolskog

odbora, od maja 2004, Ministarsvo prosvete i sporta RS donelo je re{ewe o

promeni naziva {kole, 24. avgusta 2004. godine,697

u: Prva osnovna {kola – Vaqevo.

Kratko vreme, u {kolskoj 1962/63. godini, ovoj {koli pripojena je nepotpu-

na osnovna {kola u Popu~kama.698

Re{ewem Narodnog odbora op{tine Vaqevo br.

66-8718/1, od 24. avgusta 1963. godine, {koli su pripojena odeqewa u Jovawi i Zla-

tari}u u ~ijem sastavu su i danas.699

Prvog septembra 1966. {kola je preseqena u no-

vu zgradu, odnosno, adaptirane vojne kasarne. Tokom 1987. godine po~iwe do-

gradwa i adaptacija {kole, da bi u novoj {kolskoj zgradi po~ela da radi u {kol-

skoj 1989/90. godini. Mla|i razredi rade u u~ionicama, a za starije organizovana

je kabinetska nastava sa savremenim u~ilima. U posledwoj fazi gradwe {kole,

izgra|ena je i savremeno opremqena fiskulturna sala i ure|eno je {kolsko dvori-

{te. Predati su u~enicima na upotrebu po~etkom {kolske 1993/94, tako da je {kola

svoj 45. ro|endan do~ekala u jednoj od najsavremenijih {kolskih zgrada u Srbiji.

206

696 Isto, Prva osnovna {kola – Vaqevo, Godi{wi izve{taj o radu {kole u {k. 1951/52 god. kut. inv. br. 31

697 Isto, Dosije aktivne registrature br. 18, Re{ewe Ministarstva prosvete i sporta Republike

Srbije br. 610-00-00224/2004-03, od 24. avgusta 2004. godine

698 Isto, Prva osnovna {kola – Vaqevo, Godi{wi izve{taj o radu {kole u {kolskoj 1962/63. godini,

kut. inv. br. 32

699 Isto, Godi{wi izve{taj o radu {kole za {kolsku 1963/64. godinu, kut. inv. br. 32

[kolsku 1995/96. godinu poha|alo je 1482 u~enika.

Fond je preuzet od Osnovne {kole „@ikica Jovanovi} – [panac“ u Vaqevu,

u nesre|enom stawu i bez zapisnika (Kwiga prijema br. 355). Nisu predate mati~ne

kwige u~enika i delovodni protokoli, jer je stvaralac aktivan.

Fond je nepotpun. Sre|en je 1988. godine, tematski, po hronologiji ili po az-

bu~nom redu (personalna dokumenta). Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1950-1977:

– zapisnici [kolskog odbora 1955-1964, 3 kw.

– zapisnici Upravnog i Izvr{nog odbora, 1955-1964, 3 kw.


– zapisnici Nastavni~kog saveta, 1951-1958, 2 kw.

– zapisnici Saveta {kole 1964-1968, 2 kw.

– zapisnici Saveta {kole i Radne zajednice 1968-1975, 3 kw.

– zapisnici Ispitnog odbora za ni`i te~ajni ispit 1953-1956, 4 kw.

– zapisnici Saveta pionira 1963-1972, 1 kw.

– kwige evidencija (o svr{enim, zapu{tenim, odseqenim i doseqenim u~e-

nicima) 1954-1974, 4 kw.

– kwiga inventara (uveden je i deo inventara, nabavqenog pre rata)

1950-1962, 1 kw.

– partijalnik kredita 1959-1960, 1 kw.

Spisi 1951-1977:

– zapisnici [kolskog odbora, Zbora radnih qudi i inspekcijski zapisni-

ci o pregledu rada {kole 1952-1971, 1977, 1 kut.


– programi i planovi rada i razvoja {kole 1966-1976, 1 kut.

– godi{wi i polugodi{wi izve{taji o radu {kole 1951-1976, 4 kut.

– zapisnici o polagawu popravnih ispita i ispita vanrednih u~enika

1952-1977, 6 kut.

– personalna dokumentacija i prevodnice za prelaz u~enika iz jedne u drugu

osnovnu {kolu 1960-1977, 1 kut.

– zavr{ni ra~uni, finansijski planovi prohoda i rashoda {kole,

1956-1970, 1 kut.


– \a~ka zadruga „@ikica Jovanovi} – [panac“ (normativna akta, planovi

rada, izve{taji o ostvarenom prihodu, o rashodima Zadruge i dr.)

1972-1976, 1 kut.

– biblioteka, kulturno-umetni~ki rad, ~asopis {kole „Prva iskra“, po-

dmladak Crvenog krsta, rad sekcija {kole i drugo 1972-1976, 1 kut.

Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu i radu {kole, zapisnike Saveta {kole,

Nastavni~kog ve}a i [kolskog odbora; normativna akta; godi{we, polugodi{we

i statisti~ke izve{taje; zapisnike o polagawu ispita, preglede uspeha u~enika,

personalnu dokumentaciju, finansijsku dokumentaciju (zavr{ne ra~une, planove

207

prihoda i rashoda), platne spiskove, podatke o |a~koj zadruzi, biblioteci, po-

dmlatku Crvenog krsta i drugo.


Objavqeni radovi:

– Krista Vuji}: Osnovna {kola „@ikica Jovanovi} [panac" Vaqevo 1951-1996,

Drugo dopuweno izdawe, Vaqevo, 1997

A.4.1.129. OSNOVNA [KOLA „MILE DUBQEVI]“ – LAJKOVAC

(1936- ), 1948-1980.

Osnovna {kola „Mile Dubqevi}“ u Lajkovcu po~ela je sa radom, 1936. godi-

ne,700

u zgradi Sokolskog dru{tva, pod nazivom Osnovna {kola u Lajkovcu.

Zakonom o sedmogodi{wem {kolovawu, 1945. godine, obavezno {kolovawe

produèno je sa 4 na 7 godina i od {kolske 1946/47. godine, pored osnovne {kole

radi i Progimnazija.

Po oslobo|ewu 1944, {kola nosi naziv Narodna osnovna {kola. Prerasta-

wem u osmogodi{wu {kolu 1952. godine701

dobija naziv Osmogodi{wa {kola, od

1956. je Osmogodi{wa {kola „Mile Dubqevi}“, a dana{wi naziv, Osnovna {kola

„Mile Dubqevi}“, dobila je 1961. godine702

kada se uselila u novu {kolsku zgradu.

Reorganizacija {kolske mreè na teritoriji Republike, uslovila je da SO

Lajkovac donese re{ewe br. 01-7078/6-61, od 23. decembra 1961, kojim {kola postaje

mati~na {kola sa jedinstvenom upravom nad isturenim odeqewima u Pepeqevcu,

]elijama i Selu Lajkovac.703

Oktobra 1969. godine, Osnovna {kola „Vo`d Kara|or|e“ u Bogova|i704

inte-

grisana je sa {kolom u Lajkovcu radi obavqawa kvalitetnije nastave.705

[kola u

Bogova|i dobila je status isturenog odeqewa. Wenim pripajawem pro{irena je

{kolska mreà mati~ne {kole na Bogova|u, Vra~evi} i Dowi Lajkovac. Osnovna

{kola u Markovoj Crkvi pripojena je u Osnovnoj {koli „Mile Dubqevi}“, 1978.

godine706

, pa je teritorija na kojoj je {kola obavqala svoju delatnost pro{irena na

Rubribrezu i Strmovo. Sedamdesetih godina broj u~enika u {koli kretao se oko

1200, dok je u {k. 1950/51. godini bilo upisano 340 u~enika.

Organi upravqawa {kole su: [kolski odbor, Nastavni~ko ve}e, [kolski

savet, Upravni odbor i upravnik, odnosno direktor {kole.

208

700 Isto, ONO Vaqevo - Odeqewe za prosvetu, Podaci o osnovnim {kolama, del. br. 2053, od 10. sep-

tembra 1945. godine, kut. inv. br. 6

701 Isto, Osnovna {kola „Mile Dubqevi}“ – Lajkovac, Letopis {kole 1949-1953, kut. inv. br. 41

702 Isto, Statut iz 1969. u kojem pi{e da je SO Lajkovac donela re{ewe br. 01-7078/6-61, 23. decembra

1961, kut. inv. br. 26

703 Isto

704 Isto, ONO Vaqevo - Odeqewe za prosvetu, Podaci o osnovnim {kolama, del. br. 2053, od 10. sep-

tembra 1945. godine, kut. inv. br. 6; Osnovna {kola „Vo`d Kara|or|e“ u Bogova|i jedna je od

najstarijih {kola vaqevskog kraja, osnovana je 1866. godine.

705 Isto, Osnovna {kola „Mile Dubqevi}“ – Lajkovac, Integracija O[ „Vo`d Kara|or|e“ u Bogova-

|i sa O[ „Mile Dubqevi}“ u Lajkovcu 1969, kw.. inv. br. 17


Od 21. februara 1960. godine u {koli radi \a~ka zadruga „Sloga“.

Fond je preuzet, 1982. godine, od Osnovne {kole „Mile Dubqevi}“ u Lajkov-

cu (Kwiga prijema br. 347).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematski 1984. godine. U fondu se nalaze i

pojedina~na dokumenta pripojene Osnovne {kole „Vo`d Kara|or|e“ u Bogova|i.


Sadrì gra|u za period 1948-1980, 20 kwiga i 24 kutije spisa (3 m).

Kwige 1955-1980:


– zapisnici [kolskog odbora 1955-1958, 1961-1962, 2 kw.


– zapisnici Saveta {kole 1965-1966, 1 kw.

– zapisnici Zbora radnih qudi 1965-1967, 1 kw.

– zapisnici Sindikalne podru`nice 1956-1960, 1 kw.

– zapisnici sa polagawa nièg te~ajnog ispita 1957-1958, 1 kw.

– zapisnici Saveta za prosvetu i kulturu NO op{tine Lajkovac 1955-1957,

1 kw.

– zapisnici Udruèwa prosvetnih radnika op{tine Lajkovac 1955-1962, 1 kw.


– delovodni protokoli Dru{tva Crvenog krsta op{tine Lajkovac

1956-1960, 1 kw.

– kwiga osnovnih sredstava 1963-1980, 1 kw.

– kwiga nepokretne imovine Osnovne {kole „Vo`d Kara|or|e“ u Bogova|i

1964-1969, 1 kw.

Spisi 1948-1979:

– zapisnici organa upravqawa [kole ([kolskog odbora, Upravnog odbo-

ra, Saveta, Nastavni~kog ve}a, Zbora radnih qudi) i Sindikalne po-

dru`nice 1955-1973, 4 kut.

– normativna akta (statuti i pravilnici) 1956-1978, 4 kut.

– programi i planovi rada 1961-1969, 1 kut.

– izve{taji o radu [kole, izve{taji {kolskog inspektora, letopis [kole,

tabelarni pregledi uspeha u~enika, razni podaci (o integraciji sa dru-

gim {kolama, nabavci opreme, posedovawu imovine), odluke, re{ewa i dr.

1948-1955, 1 kut.

– statisti~ki izve{taji o radu [kole 1963-1979, 2 kut.

– personalna dosijea, 2 kut.


– platni spiskovi 1948-1950, 1954-1977, 3 kut.

– kartoni li~nih dohodaka 1967-1975, 3 kut.

– Osnovna organizacija Saveza komunista [kole 1960-1975, 1 kut.

Gra|a sadrì: zapisnike organa upravqawa, zapisnike nièg te~ajnog ispi-

ta, zapisnike Saveta za prosvetu i kulturu op{tine Lajkovac i Udruèwa prosve-

tnih radnika, programe i planove rada, izve{taje o radu, akta o integraciji sa

209

drugim osnovnim {kolama, letopis, tabelarne preglede o uspehu u~enika, perso-

nalna dosijea, zavr{ne ra~une, platne spiskove; podatke o radu OOSK {kole i ra-

du |a~ke kuhiwe i dr.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar i delovodni protokoli

A.4.1.130. OSNOVNA [KOLA – MARKOVA CRKVA

(1904-1978), 1959-1978.

Osnovna {kola markova~ka u Markovoj Crkvi po~ela je sa radom, 1904. go-

dine, u zgradi sazidanoj od tvrdog materijala.707

Po ratu nosi naziv Narodna osnovna {kola. U potpunu osmogodi{wu {ko-

lu prerasla je odlukom Narodnog odbora sreza Mionica br. 200, od 1. avgusta 1950.

godine,708

iako za to nije imala prostornih uslova. Jedan deo nastave odr`avao se u

zgradi biv{e kafane, koja je bila vlasni{tvo Pani} Dragi{e iz Virovaca. [kola

od tada nosi naziv Osmogodi{wa {kola. Nova {kolska zgrada, koja je u potpunos-

ti odgovarala nastavno vaspitnom procesu, podignuta je 1957. godine.709

Po~etkom 1962. godine, centralnoj {koli pripojena je osnovna ~etvororazre-

dna {kola u Ratkovcu koja dobija status isturenog odeqewa.710

Iste godine dobija

ime Osnovna {kola Markova Crkva. Poha|ala su je deca iz slede}ih sela: Markova

Crkva, Ratkovac, Pridvorica, Slovac, Virovac, Veselinovac i Nanomir.

Organi upravqawa u {koli bili su [kolski odbor, Nastavni~ko ve}e i

upravnik, odnosno direktor {kole.

U {koli je radila U~eni~ka zadruga „Ranko Gavrilovi}“. Osnovna {kola u

Markovoj Crkvi pripojena je, 1. septembra 1978. godine, Osnovnoj {koli „Mile

Dubqevi}“ u Lajkovcu.711

Fond je preuzet, 1982. godine, od Osnovne {kole „Mile Dubqevi}“ u Lajkov-

cu u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 337).

Fond je nepotpun. Sistematizovan je tematski, prema vrsti i sadr`aju doku-

menata, 1984. godine. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1959-1978:

– zapisnici Saveta 1965-1969, 1 kw.

– zapisnici Nastavni~kog ve}a 1962–1964, 1968–1971, 2 kw.


Spisi 1959-1978:

– zapisnici {kolskog inspektora, normativna akta, izve{taji o radu

1962-1978, 1 kut.


210

707 Isto, ONO Vaqevo - Odeqewe za prosvetu, Izve{taj o radu Narodne osnovne {kole Markove

Crkve, del. br. 2053, od 20. septembra 1945. godine, kut. inv. br. 6

708 Isto, Osnovna {kola Markova Crkva, Statut [kole za 1965, kut. inv. br. 10

709 Isto, Izve{taj o radu {kole za {k. 1958/59 godinu, kut. inv. br. 10

710 Isto, Izve{taj o poslovawu {kole u 1964. godini, kut. inv. br. 10

711 Isto, Delovodni protokol za 1977-1978, gde je pod del. br. 121, od 31. avgusta 1978. godine, zavedena

Prijava o brisawu iz sudskog registra kod OPS u Vaqevu, kw. inv. br. 9

– analize programa rada, dnevnici rada 1959-1977, 1 kut.

– personalna dosijea od A do [, 1 kut.

– re{ewa i odluke o davawu kredita za stambenu izgradwu 1971-1977, 1 kut.

– zavr{ni ra~uni 1961-1965, 1967-1978, 1 kut.


Gra|a sadr`i: zapisnike organa upravqawa, izve{taje o radu, programe i pla-

nove, normativna akta, personalna dosijea, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.4.1.131. OSNOVNA [KOLA – RABROVICA

(1844- ), 1899-1961.

Osnovna {kola u Rabrovici otpo~ela je sa radom 1844. godine, kada je seoska

op{tina izgradila, po uputstvu Ministarstva prosvete, jednu od prvih, po stru-

~nom planu projektovanu {kolu.712

Sve do 1878. godine, bila je jedna od ~etiri

{kole u Tamnavskom srezu i imala izuzetnu ulogu u {irewu pismenosti i obrazo-

vawa. [kolu je poha|ao veliki broj u~enika pa je zbog brojnosti |aka {kolska

zgrada pro{irivana ve} posle tri godine, a 1858. godine ozidana je nova, moderna

{kolska zgrada, prva u Vaqevskom okrugu. Temeqno je rekonstruisana 1933, a

obnovqena 1946. godine.713

U sastavu {kole je, od samog po~etka, bio organizovan sme{taj za |ake koji

nisu mogli da putuju od svojih ku}a zbog udaqenosti.714

[kola je prvo radila sa

tri, a kasnije sa ~etiri razreda.

Prvi u~iteqi su bili Jovan Radowi}715

, Pavle Sabovqevi}, Radomir Jova-

novi}, Mladen Popovi}, Nikola Stojanovi}, Jevrem Miloradovi}, Vule Kosti},

\or|e Uro{evi} i Todor Jovanovi}. [kola je povremeno organizovala {kolsku

kuhiwu i |a~ku zadrugu i bila organizator raznih prosvetnih i humanitarnih ak-

cija (analfabetski te~aj, predavawa iz raznih oblasti, prikupqawe humanitarnih

pomo}i).

Fond je preuzet 5. juna 1989. godine, u nesre|enom stawu sa obolelom i o{te-

}enom arhivskom gra|om (Kwiga prijema br. 407).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je po sistemu provenijencije, 1996. godi-

ne. Gra|a je klasifikovana i razvrstana po godinama, obra|ena i ura|en je sumarni

inventar.


Kwige 1899-1961:



211

712 Isailovi}, Marija: Osnovne {kole u vaqevskom kraju 1804-1918, Vaqevo 1985, str. 73, 74

713 Isto, n. d., str. 298

714 MIAV, Osnovna {kola u Rabrovici, kut. inv. br.48

715 Jovan Radowi}, iz sela Radu{e u vaqevkom kraju, bio je 1846. na jednomese~nom seminaru za usavr-

{avawe u~iteqa u Beogradu.

– dnevnici kase 1919-1942, 17 kw.

– amanetna kwiga 1937-1944, 1 kw.

Spisi 1918-1958.

Gra|a sadrì: zapisnike [kolskog odbora, izve{taje o radu, podatke o radu

[kolskog odbora i {kolske op{tine; dopise i uputstva u vezi sa nastavom, i

nastavne planove i programe; spise Podmlatka dru{tva Crvenog krsta, podatke o

obnavqawu {kolske zgrade, prepisku, spiskove u~iteqa i u~enika, spiskove

polaznika analfabetskog te~aja, statisti~ke i finansijske izve{taje.


A.4.1.132. OSNOVNA [KOLA – TVRDOJEVAC

(1893- ), 1919-1951.

Osnovna {kola u Tvrdojevcu osnovana je, 1893. godine,716

kao ~etvororazred-

na za [kolsku op{tinu tvrdojeva~ku. U radu {kole, od samog po~etka, u~estvovao

je izuzetno aktivni [kolski odbor, koji se brinuo o odràvawu {kole, poha|awu

nastave, platama u~iteqa i svim ostalim pitawima. U 1926. godini, pri {koli je

osnovana Narodna kwi`nica i ~itaonica koja je, za one prilike, imala zavidan

broj kwiga.717

Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata i za vreme epidemije {kola nije radi-

la. Od 1952. godine {kola je radila kao osmorazredna. Pri {koli je postojala i

{kolska ekonomija od ~ijih prihoda su poboq{avani uslovi rada {kole i kvali-

tet nastave. U posleratnom periodu bili su organizovani niì i vi{i prosvetni

i doma}i~ki te~ajevi, kao i analfabetski te~ajevi.

Fond je preuzet, 1978. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 341).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je po sistemu slobodne provenijenci-

je. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1919-1951, 17 kwiga i 4 kutije spisa (0,90 m).

Kwige 1919-1951.

– upisnici 1919-1920, 1945-1946, 1950-1951, 3 kw.

– prozivnici 1925-1926, 1941-1942, 2 kw.


– kwige analfabetskog i prosvetnog te~aja 1942-1950, 8 kw.

– ispitni prozivnici 1941-1942, 1946-1947, 3 kw.

Spisi 1919-1951.

Gra|a sadrì: zapisnike [kolskog odbora, izve{taje o radu i finansij-

skom poslovawu {kole, uputstva, dopise, prepisku, spiskove {kolske dece, razne

materijale i drugo.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar i upisnici.

212

716 Isailovi}, Marija, n.d., str. 282

717 Grupa autora: Osnovne {kole u vaqevskom kraju 1918-198, Narodni muzej Vaqevo, Vaqevo, 1986, str.

38 i 41

A.4.1.133. ME\UOP[TINSKI ZAVOD ZA UNAPRE\IVAWE

VASPITAWA I OBRAZOVAWA – VAQEVO

(1965-1992), 1957-1992.

Prosvetno pedago{ki zavod u Vaqevu, kao samostalna i samoupravna radna orga-

nizacija sa zadatkom da vr{i nadzor u osnovnim i sredwim {kolama i nad ostvari-

vawem programa vaspitno obrazovnog rada, osnovan je na osnovu Zakona o prosvetno-pe-

dago{koj slu`bi, po kojem je Skup{tina sreza Vaqevo donela re{ewe br. 01-1-7192, od

10. jula 1965. godine718

. Prosvetno pedago{ki zavod u Vaqevu ostvarivao je nadle`nost

na teritoriji petnaest op{tina: 14 op{tina u sastavu Podriwsko-kolubarskog regi-

ona (Vaqevo, Ub, Qig, Lajkovac, Ose~ina, Mionica, Loznica, Krupaw, Mali Zvornik,

Qubovija, [abac, Bogati}, Vladimirci, Koceqeva) i op{tini Lazarevac.

Posle rasformirawa Vaqevskog sreza, 1. jula 1967, i prelaska op{tine La-

zarevac pod teritorijalnu nadle`nost Beograda, Prosvetno pedago{ki zavod

Vaqevo nastavio je rad u 10 op{tina: u subregionu Vaqevo u {est op{tina

(Vaqevo, Ose~ina, Mionica, Lajkovac, Qig i Ub) i subregionu Loznica u ~etiri

op{tine (Loznica, Krupaw, Mali Zvornik i Qubovija).

Osniva~ Prosvetno pedago{kog zavoda Vaqevo je Skup{tina op{tine

Vaqevo, a suosniva~i su skup{tine op{tina: Mionica, Qig, Lajkovac, Ub, Ose~i-

na, Krupaw, Mali Zvornik, Qubovija i Loznica.

Zakonom o prosvetno pedago{koj slu`bi, od 21. jula 1975,719

unose odre|ene

novine i prestaje va`nost Zakona o prosvetno pedago{koj slu`bi.720

Op{tina

Vaqevo i Samoupravna interesna zajednica obrazovawa i vaspitawa Vaqevo su, na

osnovu ovog zakona, poverile vr{ewe prosvetno pedago{ke slu`be ve} postoje}em

Zavodu. Novi naziv je: Me|uop{tinski zavod za unapre|ivawe vaspitawa i obrazo-

vawa Vaqevo, koji je kao organizacija udru`enog rada, bio obavezan da uskladi svoju

organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana (do 1976). Sred-

stva za rad Zavoda obezbe|ivali su, na osnovu programa rada Zavoda, samoupravne

interesne zajednice obrazovawa i vaspitawa i op{tine na ~ijoj teritoriji je Zavod

ostvarivao svoju delatnost (Vaqevo, Ub, Ose~ina, Qig, Lajkovac, Mionica).

Delatnost prosvetno pedago{ke slu`be, Zakonom iz 1975, pro{irena je, po-

red osnovnog i sredweg, i na pred{kolsko obrazovawe. Poslove prosvetno pedago-

{ke slu`be Me|uop{tinskog zavoda za obrazovawe i vaspitawe Vaqevo, Zakonom

iz 1975, vr{ili su prosvetni savetnici i stru~ni saradnici odgovaraju}e stru~ne

spreme i idejno-politi~ke i moralne podobnosti za vr{ewe datih poslova.

Na osnovu ~lana 1. Zakona o prestanku va`ewa Zakona o prosvetno pedago-

{koj slu`bi721

i ~lana 15, 55. i 56. Statuta op{tine Vaqevo722

na sednici Skup-

{tine op{tine Vaqevo, od 27. marta 1992. godine, doneta je odluka o prestanku ra-

da Me|uop{tinskog zavoda za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa Vaqevo.723

213

718 Sl. glasnik SR Srbije br. 15/65; MIAV, Me|uop{tinski zavod za unapre|ivawe vaspitawa i obra-

zovawa – Vaqevo, akt br. 8/65, od 5. avgusta 1965, kut. inv. br. 21


720 Isto, br. 15/65

721 Sl. glasnik Republike Srbije br. 75/1991

722 Sl. glasnik op{tine Vaqevo br. 11/1991

723 MIAV, Me|uop{tinski zavod za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa – Vaqevo, akt br. 47, od 9.

aprila 1992, kut. inv. br. 21

U skladu sa dru{tvenim merama koje se preduzimaju u pravcu uskla|ivawa

ove delatnosti sa ustavno pravnim re{ewima Republike, nadzor nad stru~nim ra-

dom u osnovnim i sredwim {kolama i nad ostvarivawem programa vaspitno obra-

zovnog rada, prema Zakonu o ministarstvima, preuzima Ministarstvo prosvete.724

Prava i obaveze, predmete, arhivu i drugi registraturski materijal, opre-

mu, sredstva za rad i druga sredstva, kao i radnike Zavoda Vaqevo koje nije preu-

zelo Ministarstvo prosvete, preuzeli su nadle`ni organi op{tine Vaqevo.725

Fond je preuziman u dva navrata. Prvi put, zbog pisawa novije istorije {kol-

stva u vaqevskom kraju, kada su preuzeti planovi, programi, izve{taji, informacije

i analize {kola, zapisnikom br. 222, od 24. marta 1987, (Kwiga prijema br. 393).

Prethodno je, u registraturi, izvr{eno izlu~ivawe duplikata dokumenata. Drugi

put, ukidawem Me|uop{tinskog zavoda za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa

Vaqevo, preuzeta je preostala arhivska gra|a i registraturskog materijala, zapi-

snikom br. 230, od 1. juna 1992. godine (Kwiga prijema br. 395).

Fond je nepotpun. Odabir arhivske gra|e i izlu~ivawe bezvrednog registra-

turskog materijala obavqeni su 1995. godine. Fond je sre|en.


Kwige 1965-1992:

– zapisnici Stru~nog kolegijuma 1967-1992, 3 kw.


Spisi 1957-1992:

– zapisnici Zbora zaposlenih i Stru~nog kolegijuma 1965-1991, 1 kut.


– analize 1961, 1963-1990, 4 kut.


– prepiska 1964-1985, 1 kut.



Gra|a sadr`i: akta o osnivawu i ukidawu Me|uop{tinskog zavoda za una-

pre|ivawe vaspitawa i obrazovawa - Vaqevo, zapisnike sednica Zbora i Stru~nog

kolegijuma, programe i planove rada, analize, izve{taje {kola, podatke o osnov-

nim i sredwim {kolama, informacije, zavr{ne ra~une i platne spiskove.


dni protokoli.

214

724 Isto, akt br. 45, od 16. marta 1992, kut. inv. br. 21

725 Isto, akt br. 47, od 9. aprila 1992, kut, inv. br. 21

A.4.1.134. RADNA ORGANIZACIJA USMERENOG OBRAZOVAWA

„VAQEVO“ – RADNA ZAJEDNICA

ZAJEDNI^KIH POSLOVA – VAQEVO

(1979-1984), 1979-1984.

Radna organizacija usmerenog obrazovawa „Vaqevo“ u Vaqevu (u daqem tek-

stu: RO) osnovana je u skladu sa odredbama ZUR-a iz 1976. godine, od strane SO

Vaqevo, 23. maja 1979. godine, a po~ela je sa radom 1. oktobra iste godine.726

Obje-

diwavala je rad pet vaqevskih sredwih {kola, konstituisanih u okviru RO, kao

osnovne organizacije udruènog rada (u daqem tekstu OOUR): OOUR za usmereno

obrazovawe „Vaqevska gimnazija V. I. Lewin“, OOUR za usmereno obrazovawe

„Milica Pavlovi}“, OOUR za usmereno obrazovawe „25. maj“, OOUR za usmereno

obrazovawe „Dr Mi{a Panti}“ i OOUR za usmereno obrazovawe „Bora Atanacko-

vi}“. Dva OOUR-a imala su fizi~ki odvojena odeqewa u Ose~ini, Peckoj i Mioni-

ci. Na nivou RO, 2. novembra 1979, osnovana je Radna zajednica zajedni~kih poslo-

va (u daqem tekstu: RZ), koja je vr{ila poslove od zajedni~kog interesa za udru‘ene

OOUR-e i samu RO, odnosno obavqala je administrativno-ra~unovodstvene i

stru~ne poslove.

Osnovni zadatak RO bio je da radi na razvoju OOUR-a, da uskla|uje wihove

planove, uspostavqa poslovnu saradwu sa radnim organizacijama (preduze}ima),

prati i vr{i nau~na istraìvawa iz prosvetne delatnosti, raspolaè udruènim

sredstvima, vr{i investiciona ulagawa, obezbe|uje kadrove i brine o wihovom

stru~nom usavr{avawu, stara se stambenoj izgradwi i dru{tvenom standardu ra-

dnika, vodi materijalno-finansijsko poslovawe i obavqa poslove op{tenarodne

odbrane i dru{tvene samoza{tite. Postavqeni zadaci su odslikavali reformu

postoje}eg sistema sredweg obrazovawa, kao i nov na~in organizovawa sredweg

obrazovawa.

Poslovima RO upravqali su direktor i radnici OOUR-a i RZ preko svojih

delegata u organima RO: Radni~kom savetu, Ve}u samoupravne radni~ke kontrole,

Konferenciji delegacija, Akcionoj konferenciji Saveza sindikata i Stru~nih

aktiva iz vi{e nastavnih predmeta.

U junu 1982. godine do{lo je do promena i smawewa broja zaposlenih u RZ sa

95 na 10 radnika, odnosno 85 radnika RZ raspore|eno je u OOUR-e radi uspe{nijeg

obavqawa poslova.727

Dislocirane su u celosti, ili delovi pojedinih slu`bi, kao

{to su: pedago{ka slu`ba, finansijsko-materijalna, administrativno-kadrovska

i tehni~ko-pomo}na slu`ba.

Izmene Zakona o usmerenom obrazovawu i vaspitawu iz 1984. donele su radi-

kalnije promene u organizaciji i daqem procesu razvoja usmerenog obrazovawa.

Zahtevalo se, da obrazovno-vaspitne organizacije ({kole) budu radne i obrazov-

no-organizacione celine, koje }e se brè ukqu~iti u dru{tveno-ekonomske tokove

zasnovane na na~elima slobodne razmene rada. Radi potpunog ostvarivawa ovih

funkcija, {kole odnosno OOUR-i, prerastaju u organizacije udruènog rada i sti-

215

726 Isto, Radna organizacija usmerenog obrazovawa „Vaqevo“ – Vaqevo, Zapisnici Radni~kog saveta

1979-1984, kw. inv. br. 1; Samoupravni sporazum o udruìvawu u RO 1979, kut. inv. br. 11

727 Isto, Zapisnik komisije RO za popis nov~anih sredstava 1982, kut. inv. br. 10

~u svojstva pravnog lica. To je uslovilo da nastupi proces ukidawa Radne organi-

zacije usmerenog obrazovawa „Vaqevo“ u Vaqevu od 1. septembra 1984. godine.728

Odgovaraju}e statusne promene izvr{ila je svaka od {kola i to registrova-

la kod Okru`nog privrednog suda u Vaqevu od septembra do decembra 1984. godine.

Radna organizacija usmerenog obrazovawa „Vaqevo“ u Vaqevu, kao i Radna

zajednica zajedni~kih poslova prestala je sa radom 31. decembra 1984. Pet OOUR-a

({kola) u novoj organizaciji {kolstva posluju kao pet potpuno nezavisnih i pros-

tih radnih organizacija ili organizacija udru`enog rada (OUR-a).

Fonda je preuzet u nesre|enom stawu od stvaraoca zapisnicima, od 24. de-

cembra 1984. i 3. jula 1985. godine (Kwiga prijema br. 351).


cije, odnosno tematski, po vrsti dokumenata, na grupe i podgrupe, a u okviru wih

po hronologiji. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1979-1984:

– zapisnici Radni~kog saveta 1979-1981, 1 kw.

– zapisnici Stru~nog kolegijuma 1979-1984, 3 kw.

– zapisnici Osnovne organizacije Saveza sindikata RZ 1979-1983, 1 kw.

– delovodni protokol RO 1979-1980, 1 kw.

– delovodni protokoli RZ zajedni~kih poslova 1979-1984, 2 kw.

– mati~na kwiga radnika RZ zajedni~kih poslova 1980-1984, 1 kw.

Spisi 1979-1984:

– zapisnici Radni~kog saveta, Zbora radnih qudi; Akcione konferencije

Saveza komunista, Saveza sindikata, Socijalisti~ke omladine i dr.

1979-1984, 1 kut.

– akta o registraciji RO, statusnim promenama i normativna akta

1979-1984, 1 kut.

– izve{taji, informacije, analize, programi i planovi, odluke i dr.

1979-1984, 2 kut.


– zavr{ni ra~uni, finansijski planovi, kartoni li~nih dohodaka i pla-

tni spiskovi 1979-1984, 3 kut.

Gra|a sadr`i: akta o osnivawu, promeni naziva i reorganizaciji RO i RZ,

zapisnike organa upravqawa i DPO, izve{taje o radu, normativna akta, programe

i planove, personalanu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


Objavqeni radovi:

– Zorica Gioia Jeremi}: Radna organizacija usmerenog obrazovawa „Vaqevo“-

Radna zajednica zajedni~kih poslova – Vaqevo 1979-1984, istorijska bele-

{ka, „Glasnik” MIAV br. 33, Vaqevo, 1999, 153-166 str.

216

728 Isto, Odluka Radni~kog saveta RO br. 01-207, od 11. juna 1984, kut. inv. br. 10

A.4.2. USTANOVE KULTURE

A.4.2.135. ME\UOP[TINSKI ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO –

VAQEVO

(1948- ), 1948-2001.

Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo osnovan je, kao Arhivsko sredi-

{te, 15. aprila 1948,729

na predlog Dràvne arhive u Beogradu, odlukom Ministar-

stva prosvete NR Srbije sa zadatkom „da se stara o evidentirawu, prikupqawu i

za{titi arhivske gra|e”, sa teritorijalnom nadle‘no{}u za grad Vaqevo i Srez

vaqevski i okolne srezove. U po~etku, Arhivsko sredi{te, objediwava muzejsku i

delatnost nau~ne biblioteke. Odlukom Gradskog narodnog odbora, uz prethodno

pribavqenu saglasnost Saveta za prosvetu, nauku i kulturu NR Srbije, od 3. janu-

ara 1952. godinu, osniva se Gradska dr‘avna arhiva Vaqevo,730

kao samostalna us-

tanova, sa nadle‘no{}u da vr{i za{titu arhivske gra|e nastale delatno{}u stva-

ralaca sa teritorije tada{wih srezova: Vaqevskog, Podgorskog, Tamnavskog, Ko-

lubarskog, Qi{kog i Azbukova~kog.

Narodni odbor sreza Vaqevo odlukom, od 1. septembra 1955, preuzima Arhiv

u svoju nadle‘nost pod novim nazivom Dr‘avni arhiv sreza Vaqevo,731

imenuje

predstavnike u Savet ustanove i utvr|uje teritorijalnu nadle‘nost. Skup{tina

sreza Vaqevo, na predlog Saveta ustanove, 14. juna 1965,732

donosi odluku o promeni

naziva u Istorijski arhiv Vaqevo u skladu sa Osnovnim zakonom o ustanovama.

Ukidawem srezova, 1967. godine, Arhiv nastavqa sa obavqawem delatnosti za{ti-

te arhivske gra|e na teritoriji op{tina koje su ulazile u sastav Sreza vaqevskog

do wegovog ukidawa. Svojim odlukama, donetim tokom 1971. godine, op{tine:

Vaqevo, Lajkovac, Qig, Mionica, Ub i Ose~ina, preuzimaju osniva~ka prava nad

ustanovom, kao i obavezu finansirawa wegove delatnosti, koja posluje pod nazi-

vom Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo sa sedi{tem u Vaqevu.733

Fond je preuziman tri puta od stvaraoca, zapisnicima iz 1982, 2000. i 2004.

godine (Kwiga prijema br. 340, 502 i 508).

Fond je u celosti sa~uvan. Sre|en je po principu slobodne provenijencije,

odnosno, tematski po vrsti dokumenata, na grupe i podgrupe, a u okviru wih po

hronologiji .

217

729 Tripkovi}, Milan: Arhivsko sredi{te u Vaqevu (1948-1952), „Glasnik” MIAV br. 23, Vaqevo, 1988,

str. 107

730 MIAV, fond: Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (MIAV), Saglasnost Saveta za prosvetu,

nauku i kulturu pri Ministarstvu za prosvetu i kulturu o osnivawu Gradske dràvne arhive u

Vaqevu br. 31586, od 3. januara 1952, kut. inv. br. 75

731 Isto, Re{ewe Narodnog odbora sreza Vaqevo o prelasku u nadle`nost Narodnog odbora sreza

Gradskog dràvnog arhiva u Vaqevu pod nazivom „Dràvni arhiv sreza Vaqevo“ br. 7879, kut. inv.

br. 75

732 Isto, Skup{tina sreza Vaqevo – Vaqevo, Re{ewe Skup{tine sreza Vaqevo o promeni naziva Dr-

àvnog arhiva sreza Vaqevo u: Istorijski arhiv u Vaqevo br. 04/2-4090/1-1965, od 14. jun 1965, kw.

inv. br. 45

733 Isto, fond: MIAV, Re{ewe SO Vaqevo, po prethodno pribavqenim saglasnostima od skup{tina

op{tina: Ub, Qig, Mionica, Lajkovac i Ose~ina, o osnivawu Me|uop{tinskog istorijskog arhiva

u Vaqevu br. 630-1/71-02, od 3. juna 1971, kut. inv. br. 75


Kwige 1952-1992:

- zapisnici 1953-1960, 2 kw.

- delovodni protokoli 1952-1992, 22 kw.

- mati~na kwiga 1952- , 1 kw. (nalazi se u pisarnici)

Spisi 1948-2001.

Gra|a sadr‘i: zapisnike sa sednica Upravnog odbora, Saveta, Zbora radni-

ka, Stru~nog ve}a, Programskog saveta, komisija i dr., planove, programe, izve-

{taje, analize i informacije, normativna akta (statuti, pravilnici, samouprav-

ni sporazumi); izdavawe prepisa, uverewa i potvrda; evidencije kori{}ewa i ko-

risnika arhivske gra|e, spise o mati~noj delatnosti Arhiva, stru~no usavr{a-

vawe, personalnu dokumentaciju, informativna sredstva o arhivskoj gra|i i dr.,

finansijsko-ra~unovodstvenu dokumentaciju; ugovore o finansirawu, finansij-

ske programe i izve{taje, platne spiskove zaposlenih, isplate po ugovoru, zavr{ne

ra~une i dr.


dni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Milorad Mitra{inovi}: Pregled fondova arhivske gra|e Istorijskog

arhiva u Vaqevu, „Glasnik“ MIAV, br. 7, Vaqevo, 1972

– Milorad Mitra{inovi}: Od arhivskog sredi{ta do Me|uop{tinskog

istorijskog arhiva (1948-1978), „Glasnik“ MIAV, br. 13-14, Vaqevo, 1979

– Dragana Lazarevi}-Ili}: Rad Arhiva i Muzeja od osnivawa do 1965. godine,

Vaqevo 1945-1965, Saop{tewa sa nau~nog skupa "Razvoj vaqevskog kraja

1945-1965", odr`anog 19. septembra 1996. godine u Vaqevu, Narodni muzej

Vaqevo, Vaqevo, 1997, str. 237-254.

– Grupa autora: Arhivi u Srbiji, Arhiv Srbije, Beograd, 2000, str. 75-82.

A.4.2.136. GRADSKO NARODNO POZORI[TE – VAQEVO

(1950-1956), 1950-1956.

Gradsko amatersko pozori{te u Vaqevu osnovano je 4. aprila 1950. godine.734

Izraslo je iz Centralne dramske grupe u ~ijem su sastavu bili najboqi amateri

dramskih sekcija kulturno umetni~kih dru{tava u Vaqevu. Najve}i broj ~lanova

dali su KUD „Abra{evi}“ i „Polet“. Biv{i hotel, u to vreme bioskop „Srbija“,

renoviran je u pozori{nu zgradu sa 500 sedi{ta. Sredstva za renovirawe obezbedi-

li su KPS Gradski komitet partije, SNO i GNO Vaqevo, Povereni{tvo za prosve-

tu i kulturu, ~lanovi Narodnog fronta i Pozori{ta.

218

734 Isto, Gradsko narodno pozori{te – Vaqevo, Letopis Narodnog pozori{ta u Vaqevu 1950-1956, kw.

inv. br. 10

Osniva~ka skup{tina Gradskog amaterskog pozori{ta odràna je, 17. sep-

tembra 1950. godine,735

kada je izabrana stalna uprava.

Prva pozori{na predstava „Hajduk Stanko“ prikazana je 9. novembra 1950.

godine.736

Re{ewem Gradskog narodnog odbora Vaqevo br. 28289/50, od 28. decembra

1950. godine, preuzeto je Gradsko amatersko pozori{te od Gradskog odbora naro-

dnog fronta u Vaqevu i osnovano je Gradsko narodno pozori{te u Vaqevu.737

Zada-

tak pozori{ta bilo je {irewe prosvete i kulture kroz pozori{nu umetnost. Naro-

dni odbor op{tine Vaqevo doneo je re{ewe, aprila 1956. godine, da Gradsko naro-

dno pozori{te prestane sa radom 31. avgusta iste godine.738

Posledwa predstava

odigrana je 17. jula 1956. godine. Vest o zatvarawu pozori{ta Vaqevci su primili

sa negodovawem. U to vreme, zatvarana su mnoga pozori{ta u Srbiji bez obzira na

uspehe u radu.

Za {est sezona Gradsko narodno pozori{te odigralo je 842 predstave i pri-

premilo 70 premijera. Predstave je videlo preko 250.000 gledalaca, a igrane su u

Vaqevu i okolnim mestima, kao i u nekim gradovima po Srbiji: Aran|elovcu,

Gorwem Milanovcu, â~ku, ]upriji, Svetozarevu i [apcu.

Fond je preuzet 18. septembra 1956. godine u nesre|enom stawu od biv{e

Uprave pozori{ta (Kwiga prijema br. 14).

Fond je nepotpun. Fond je sre|en 1978. godine, hronolo{ko-tematski.



Kwige 1950-1956:

– zapisnici sednica Uprave pozori{ta, osniva~ke skup{tine i Radni~kog

saveta 1950-1951, 1 kw.

– zapisnici sednica radnih konferencija i pozori{nog Saveta 1951-1956,

2 kw.




– letopis 1950-1956, 1 kw.

– kwiga repertoara odrànih predstava 1950-1956, 1 kw.

– glavna kwiga inventara 1951-1954, 1 kw.

Spisi 1950-1956:

– poverqiva i op{ta prepiska, normativna akta, izve{taji o radu, reper-

toar, personalna dosijea 1950-1956, 3 kut.

– zavr{ni ra~uni i platni spiskovi, 1 kut.

Gra|a sadrì: akta o osnivawu i prestanku rada pozori{ta, zapisnike Os-

niva~ke skup{tine, Uprave pozori{ta i Radni~kog saveta; normativna akta, izve-

219

735 Isto, Zapisnik sa osniva~ke skup{tine Gradskog amaterskog pozori{ta odràne, 17. septembra

1950. godine u sali Vaqevske gimnazije, kw. inv. br. 1

736 Isto, Kwiga repertoara odrànih predstava, sezona 1950/51, kw. inv. br. 11

737 Isto, Re{ewe GNO Vaqevo br. 28289/50, od 28. decembra 1950. godine, kut. inv. br. 13

738 Isto, Re{ewe NOO Vaqevo br. 10160, od 27. aprila 1956, kut. inv. br. 13

{taje o radu, statisti~ke izve{taje, planove repertoara, personalnu dokumentaci-

ju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


Objavqeni radovi:

– Katarina Milinovi}: Gradsko narodno pozori{te (GNP) u Vaqevu 1950-1956,

„Glasnik“ br. 33, MIAV, Vaqevo, 1999

A.4.2.137. NARODNA KWI@NICA I ÎTAONICA – VAQEVO

(1933-1941), 1933-1941.

Narodna kwi`nica i ~itaonica u Vaqevu osnovana je na inicijativu Naro-

dnog univerziteta pri Okru`nom odboru za narodno prosve}ivawe, 8. novembra

1933. godine, sa ciqem da nabavqa kwige, ~asopise i listove koji }e sluìti

wenim ~lanovima za ~itawe i tim uticati na intelektualno, prosvetno i vaspitno

razvijawe ~lanova kwi`nice i ~itaonice.739

Pravilima su bila predvi|ena i

sredstva za rad ustanove, a to su: ulozi redovnih ~lanova, utemeqa~a, ulozi veli-

kih dobrotvora, ulozi dobrotvora, prihodi od zabava, koncerata, predavawa,

{tampawa listova ili kwiga i dr.

Od osnivawa ~itaonica se nalazila u centru varo{i u prostorijama biv{e

kafane „Srpski kraq“. Prostorije ove kafane Vaqevska op{tina ustupala je ~ita-

onici besplatno na kori{}ewe. Rad je po~ela sa 184 kwiga, 146 ~asopisa i 106 ~la-

nova, da bi sedam godina kasnije (1940) imala 1416 kwiga, 1679 ~asopisa i 130 ~la-

nova. Pored svoje osnovne funkcije ~itaonica je, u preure|enim prostorijama, or-

ganizovala raznovrsne kulturno-prosvetne manifestacije: izlo`be, koncerte,

predavawa i sl. Tako je, 1935. godine, odràno {est predavawa iz raznih oblasti

nau~nog i kulturnog ‘ivota koji su dràli ne samo poznatiji Vaqevci ve} i ista-

knuti kulturni radnici i profesori Univerziteta iz Beograda.

Za relativno kratko vreme Narodna kwi`nica i ~itaonica postala je cen-

tar kulturno-prosvetne aktivnosti ove varo{i. Wene prostorije za svoje programe

koristile su i druga dru{tva i udruèwa: Udruèwe studenata prava, Francusko-

srpski klub, Vaqevsko zdravstveno dru{tvo, Peva~ko dru{tvo „îka Quba“,

Vaqevski tenis klub i dr.

Narodna kwi`nica i ~itaonica bila je samostalna ustanova, ali pod nadzo-

rom Ministarstva prosvete - Otseka za narodno prosve}ivawe. Organi ustanove:

Skup{tina, Upravni i Nadzorni odbor, svaki u svojoj nadle`nosti, vodili su

brigu o poslovawu i razvoju ove ustanove.

Kao najvi{i organ, Skup{tina je odlu~ivala o svim poslovima i pitawima

koji su bili od zna~aja i koji su se odnosili na rad ove ustanove. Redovna Skup{ti-

na birana je na godinu dana i pratila je rad Upravnog i Nadzornog odbora i

kwi`ni~ara-blagajnika.

220

739 Isto, Narodna kwi`nica i ~itaonica – Vaqevo, Zapisnik Okru`nog odbora za narodno

prosve}ivawe, del. br. 8, od 11. decembra 1933. godine, kut. inv. br. 6

Upravni odbor (6 ~lanova) upravqao je Narodnom kwi`nicom i ~itaoni-

com, odlu~ivao o nabavci kwiga, ~asopisa i listova, sazivao redovnu godi{wu

Skup{tinu i vr{io druge poslove u skladu sa Pravilnikom, a odnose se na finan-

sije i status ~lanova.

Nadzorni odbor (5 ~lanova) bio je duàn da se stara da se u Narodnoj

kwi`nici i ~itaonici radi po usvojenim pravilima i skup{tinskim odlukama.

Odlu~ivao je i po ‘albama pojedinaca i po potrebi sazivao vanrednu skup{tinu.

Na kraju godine, Nadzorni odbor pregleda izve{taj Upravnog odbora, dnevnik

blagajne i nastale kwige.

Rat i okupacija, 1941, prekinuli su rad ove ustanove. Narodna kwi`nica i

~itaonica prestala je sa radom 24. maja 1941. godine.740

Dobro o~uvanu arhivsku gra|u fonda predali su Arhivu, 1954. godine, doma-

}ini ~itaonice, Ilija Ili} i u~iteq Vidoje Jovanovi} (Kwiga prijema br. 11).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematski, 1988. godine. Obra|en je i ura|en je su-

marni inventar.


Kwige 1933-1941:


– kwiga naplate ~lanskih uloga 1933-1941, 1 kw.

– dnevnik primawa i izdavawa novca 1933-1941 1 kw.


Spisi 1933-1941.

Gra|a sadrì: zapisnike Skup{tine, Upravnog i Nadzornog odbora, go-

di{we izve{taje o radu kwi`nice i ~itaonice, godi{wi ra~un, izve{taje o radu

Upravnog i Nadzornog odbora; spiskove: ~lanova, dobrotvora, utemeqa~a, velikih

dobrotvora, po~asnih ~lanova; popis kwiga koje treba rashodovati, spiskove na-

bavqenih kwiga (kupovinom i poklonom), evidencije ~lanova koji su platili ~la-

narinu i ~lanova koji nisu vratili kwige, podatke o radu Francusko-srpskog dru-

{tva i proslavi stogodi{wice od smrti ruskog pesnika A. Pu{kina, aktivnosti-

ma udruèwa „Vaqevska nahija“ i Peva~kog dru{tva „îka Quba“. U gra|i se nala-

ze prva pravila narodne kwi`nice i ~itaonice, doneta juna 1933. godine.


Objavqeni radovi:

– Dragana Lazarevi}-Ili}: Narodna kwi`nica i ~itaonica u Vaqevu od

1933. do 1941. godine, „Glasnik“ br. 31, MIAV, Vaqevo, 1997, str. 237

221

740 Isto, Delovodni protokol 1937-1941, pod br. 33, od 24. maja 1941, napisano je „Kwige su sme{tene u

3 velika ormana koji su op{tinskim pe~atom zape~a}ena“, kw. inv. br. 2

A.4.2.138. RADNI^KI UNIVERZITET „VAQEVO“ – VAQEVO

(1958-1987), 1958-1987.

Osniva~ka skup{tina Radni~kog univerziteta odràna je, decembra 1958.

godine,741

kada su izabrani Upravni i Nadzorni odbor. êtiri meseca kasnije, 10

marta 1959. godine, Narodni odbor op{tine Vaqevo doneo je Re{ewe o osnivawu

Radni~kog univerziteta br. 07-1934-1959742

u ciqu op{tekulturnog, ideolo-

{ko-politi~kog, ekonomskog i stru~nog obrazovawa radnika i slu`benika. Nad-

zor nad zakonito{}u rada ustanove vr{io je Odsek za prosvetu i kulturu NOO

Vaqevo.

Radni~ki univerzitet organizovao je rad preko centara, ~iji se broj mewao

od {est u 1964, do dva u 1973. godini. Stalno, sa mawim dopunama programa, posto-

jali su Centar za stru~no i op{te obrazovawe sa {kolom za osnovno obrazovawe

odraslih i Centar za dru{tveno-ekonomsko i politi~ko obrazovawe. Centri su

svoje programe ostvarivali kroz kurseve, seminare, predavawa, {kolu za osnovno

obrazovawe odraslih, prekvalifikacije i sticawe vi{e stru~ne spreme, poli-

ti~ku {kolu, izlo`be, filmove, revije i dr. U toku jedne godine odràvano je oko

50 raznih kurseva; osnovnu {kolu poha|alo je izme|u 200 i 300 polaznika, a poli-

ti~ku {kolu od 80 do 90 polaznika. Od 1965, kada je po~ela sa radom osnovna {kola

za obrazovawe odraslih, do 1987, istu je zavr{ilo oko 3500 polaznika.743

Radni~ki

univerzitet imao je mali broj stalno zaposlenih radnika (od 6 do 12), ali su zato za

realizaciju brojnih programa angaòvani spoqni saradnici, pa je wihov broj, u

pojedinim {kolskim godinama, i{ao i preko 200.

Svoju op{tekulturnu i obrazovnu funkciju Radni~ki univerzitet „Vaqevo“

obavqao je do 11. septembra 1987. godine, kada je doneto re{ewe SO Vaqevo o pres-

tanku sa radom univerziteta.744

Fond je preuzet 1987, a mawi deo fonda 1990. godine (Kwiga prijema br. 359 i

391).

Fond je nepotpun. Sre|ivawe i obrada obavqeni su 1989. godine, sa dopunama

1993 (zbog naknadno primqene gra|e), tematski, prema vrsti i sadràju dokumenata,

a u okviru grupa hronolo{ki ili po azbu~nom redu. Ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1959-1987:

– zapisnici Nastavni~kog ve}a 1974-1977, 1983-1986, 2 kw.


– zapisnici OOSK Radni~kog univerziteta 1981-1983, 3 kw.

– zapisnici ispita za daktilografe 1981-1982, 1 kw.

– registri 1979-1986, 2 kw.


222

741 Isto, Radni~ki univerzitet „Vaqevo“ – Vaqevo, Zapisnik sa osniva~ke skup{tine, decembar 1958,

kut. inv. br. 60

742 Isto, Re{ewe NOO Vaqevo o osnivawu Radni~kog univerziteta u Vaqevu br. 07-1934-1959, od 10.

marta 1959, kut. inv. br. 62

743 Isto, Izve{taji o radu Radni~kog univerziteta za period 1960-1986, kut. inv. br. 65; grupa: [kola

za osnovno obrazovawe odraslih 1965-1986, kut. inv. br. 67

744 Sl. glasnik op{tine Vaqevo, iz septembra 1987. godine

– mati~ne kwige u~enika 1959-1987, 6 kw.

– razredne kwige 1968-1971, 7 kw.


– kwiga vanrednih polagawa 1985-1987, 1 kw.

– spiskovi u~enika kurseva 1965-1967; 1970-1974, 4 kw.

– spiskovi studenata od I do III godine Vi{e tehni~ke {kole u â~aku

1970-1979, 9 kw.


Spisi 1958-1987:

– zapisnici: sednica organa upravqawa; o polagawu ispita 1958-1987, 12 kut.




– personalna dosijea 1960-1986, 1 kut.



Gra|a sadrì: akta o osnivawu, zapisnike organa upravqawa, zapisnike o

polagawu ispita; normativna akta; podatke o radu centara pri Radni~kom univer-

zitetu, podatke o {kolama (osnovnoj, politi~koj i {koli samoupravqa~a); izve-

{taje o radu, planove i programe; spiskove polaznika kurseva, spiskove polaznika

za dokvalifikaciju za KV i VKV radnike, spiskove studenata Vi{e tehni~ke {ko-

le u â~ku; personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne piskove i dr.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, registri, delovodni protokoli i

mati~ne kwige u~enika.

A.4.2.139. USTANOVA ZA KULTURU MLADIH „OMLADINSKI CENTAR“ –

VAQEVO

(1967- ), 1967-1979.

Ustanova za kulturu mladih „Omladinski centar“ – Vaqevo osnovana je na

inicijativu Op{tinskog komiteta Saveza omladine Srbije – Vaqevo, 21. maja

1967. godine, pod nazivom Dom omladine u Vaqevu, kao vaspitna, obrazovna i kul-

turna ustanova.745

Konstituisawe Doma izvr{eno je, 25. januara 1968. godine, a

upis u sudski registar 29. aprila iste godine.746

Zadatak ustanove je bio da obavqa

kulturno-umetni~ku delatnost i zabavni program, a kao dopunske delatnosti, re-

gistrovano je, organizovawe izlo`bi i davawe sale u zakup.

Ustanova, od 1. januara 1970. godine, nosi naziv: Dom omladine „Milivoje

Radosavqevi}“ – Vaqevo.747

Kratko vreme, 1974, u skladu sa vaè}im propisima na-

zivu je dodata skra}enica OUR.748

Sredinom iste godine dolazi do integracije Do-

223

745 MIAV, Ustanova za kulturu mladih „Omladinski centar“ – Vaqevo, Odluka OK SO Srbije –

Vaqevo o osnivawu Doma omladine u Vaqevu, od 21. maja 1967, kut. inv. br. 6.

746 Isto, Re{ewe OPS u Beogradu US-89/68, od 29. aprila 1968, kut. inv. br. 6

747 Isto, Finansijska arhiva – platni spiskovi za 1970, kut. inv. br. 7

748 Isto, Re{ewe OPS u Beogradu o konstituisawu Doma omladine u jedinstvenu organizaciju udruè-

nog rada (OUR), US-1662/73, od 17. januara 1974, kut. inv. br. 6

ma sa stru~nom slu`bom Op{tinske konferencije Saveza omladine Vaqevo i pro-

mene naziva: Omladinski centar „Milivoje Radosavqevi}“ - Vaqevo.749

Namera je

bila, da se ostvari ve}i uticaj omladinskog rukovodstva na programsku politiku

Doma omladine. Do reintegracije dolazi 1979. godine, od kada Dom posluje kao sa-

mostalna ustanova.

Posledwa promena naziva usledila je 1990. godine od kada ustanova posluje

pod nazivom: Ustanova za kulturu mladih „Omladinski centar“ – Vaqevo750

i pod

tim nazivom radi i danas.

U rad Omladinskog centra ukqu~ena je populacija dece i omladine od pred-

{kolskog uzrasta do studenata. Centar omogu}ava da mladi, amaterski, ispoqe

svoja interesovawa kroz razne vidove stvarala{tva organizovani u: De~je pozori-

{te, Likovnu {kolu, Strip studio, Ritmi~ku grupu i Folklornu grupu; zatim,

vr{i organizovawe rok koncerata, koncerata klasi~ne muzike, organizuje tribi-

ne, kwi`evne ve~eri, „{arene programe“ za decu i drugo.

Fond je preuzet 1988. godine u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 306).

Fond je delimi~no sa~uvan. Odabir arhivske gra|e i izlu~ivawe bezvrednog

registraturskog materijala obavqeni su 1990. godine, kada je izvr{ena klasifika-

cija. Tematsko sre|ivawe fonda ura|eno je 1998. godine.


Kwige 1967-1974:


– kwiga nepokretne imovine 1967, 1 kw.

– dnevnik rada Doma omladine 1972-1974, 1 kw.

Spisi 1967-1979:

– akta o osnivawu, zapisnici, normativna akta, izve{taji o radu, programi

i planovi, ugovori i personalna arhiva 1967-1979, 1 kut.

– platni spiskovi i statisti~ki izve{taji 1967-1974, 1 kut.

Gra|a sadr`i: akta o osnivawu, statusnim promenama i promenama naziva,

podatke o delatnosti Doma omladine, normativna akta, izve{taje o radu, programe

i planove, personalnu arhivu, platne spiskove i drugo.


dni protokoli.

224

749 Isto, Odluka o integraciji br. 435, od 28. juna 1974, kut. inv. br. 6

750 Isto, Re{ewe o registraciji ustanove kod OPS u Vaqevu br. Fi 831/90, od 4. juna 1990. godine, Do-

sije aktivne registrature br. 50

225

A.5. SOCIJALNE I ZDRAVSTVENE USTANOVE

Ovoj grupi pripada {est arhivskih fondova socijalnih i zdravstvenih us-

tanova, sa teritorija op{tina Vaqevo i Qig. Wihova arhivska gra|a obuhvata pe-

riod 1931-1979. godine.

Fondovi su u delovima ili u celini preuzimani u Arhiv, od wihovih prav-

nih naslednika ili ustanova ~ijim su radom nastali.

Najstariji fond, Zdravstveni centar u Vaqevu, pravni je naslednik

Okru`ne bolnice u Vaqevu nastale sredinom 19. veka, ali nije u potpunosti sa~u-

van jer nedostaje najstarija arhivska gra|a. Ostali fondovi nastali su posle 1944.

godine i nekompletni su.

Svi fondovi su sre|eni, izuzev jednog.

Redosled fondova u podgrupama odre|en je po azbu~nom redu naziva mesta,

sedi{ta stvaraoca arhivskog fonda.

Kao obave{tajna sredstva sluè: sumarni inventari, delovodni protokoli,

mati~ne kwige, privremeni popis gra|e i istorijske bele{ke.

Objavqeni radovi:

– Sneàna Radi}: Razvoj zdravstvene slu`be i rad zdravsvenih ustanova u Va-

qevu i vaqevskom kraju 1944-1965, Vaqevo 1945-1965, Saop{tewa sa nau~nog

skupa Razvoj vaqevskog kraja 1945-1965, Istraìvawa IX, Narodni muzej

Vaqevo, Vaqevo, 1997, str. 50.

A.5.1. SOCIJALNE USTANOVE

A.5.1.140. DE^JI DOM „STEVAN MARKOVI] – SINGER“ –

BELANOVICA

(1946-1960), 1946-1961.

De~ji dom „Stevan Markovi} – Singer“ u Belanovici osnovan je 1946. godi-

ne, kada je 80-oro dece palih boraca i ‘rtava fa{izma iz Kragujevca dobilo u

wemu sme{taj.751

U po~etku, sastav dece u domu bio je me{ovit, da bi kasnije, u domu

bila sme{tena samo mu{ka deca.

Zgradu Doma podigla je op{tina grada Beograda 1940. godine i bila je na-

mewena za letovawe beogradske dece. Rat je omeo te planove i od 1946. godine Dom je

751 Isto, De~ji dom „Stevan Markovi} – Singer“ Belanovica, Izve{taj o radu za 1951. godinu, kut. inv.

br. 9

226

socijalna ustanova. Za prve godine postojawa, nema podataka o na~inu finansi-

rawa, a od 1948. godine Dom finansira SNO Qig. Materijalnu pomo} pruàla su

i nadle`na ministarstva. Od 31. maja 1955. godine, Re{ewem NO sreza qi{kog br.

6866/55, Dom dobija svojstvo pravnog lica i samostalno se finansira.752

Zadatak

doma kao socijalno vaspitne ustanove bio je da pruà sme{taj, ishranu i odevawe;

obezbe|uje {kolovawe i zadovoqava kulturne i vaspitne potrebe {ti}enika do 15

godina starosti. To se prvenstveno odnosilo na {ti}enike bez roditeqa i one ko-

jima je bila potrebna pomo} iz ekonomskih, socijalno-zdravstvenih ili vaspitnih

razloga. Dom je mogao da primi 60 {ti}enika.

Posle ukidawa Sreza qi{kog Dom je, 1956. godine, pre{ao u nadle`nost NO

sreza Lazarevac. Novom teritorijalnom promenom, ukidawem sreza Lazarevac,

Dom je preuzeo NO sreza Vaqevo, 30. avgusta 1957. godine.753

Isti srez, maja 1959. go-

dine, predao je Dom sa svom pokretnom i nepokretnom imovinom, Narodnom odbo-

ru op{tine Belanovica.754

Narodni odbor op{tine Qig doneo je re{ewe, 28. decembra 1960. godine, o

prestanku rada De~jeg doma „Stevan Markovi} – Singer“ u Belanovici sa 31. de-

cembrom 1960. godine755

, a kao razlog navedena je nerentabilnost Doma, jer je radio

sa polovinom kapaciteta. Mese~ne gubitke koje je Dom beleìo, osniva~, op{tina

Qig, nije mogao da pokrije.

Fond je preuzet zajedno sa arhivskom gra|om SO Qig, 13. septembra 1967. go-

dine, zapisnikom br. 02-2581 (Kwiga prijema br. 91).


cije, odnosno, po delovodnim brojevima i tematski, po vrsti i sadràju dokumena-

ta. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1946-1961, 8 kwiga i 4 kutije spisa (0,65 m)

Kwige 1952-1960:

– zapisnici sednica Upravnog odbora 1955-1960, 1 kw.

– zapisnici sednica Stru~nog saveta 1953-1960, 1 kw.



Spisi 1946-1961:

– zapisnici, izve{taji, normativna akta, prepiska i personalna dosijea

1946-1961, 2 kut.

– podaci o {ti}enicima (dosijea, evidentni listovi i spiskovi {ti}eni-

ka) 1948-1959, 1 kut.


Gra|a sadrì: zapisnike, izve{taje o radu Doma, o uspehu i broju {ti}eni-

ka, o deci iz drugih republika, normativna akta, ugovore o izdràvawu {ti}eni-

752 Isto, Re{ewe SNO Qig br. 6866/55, od 31. maja 1955. godine, kut. inv. br. 10

753 Isto, Re{ewe NOS Vaqevo br. 18756, od 30. avgusta 1957. godine, kut. inv. br. 10

754 Isto, Re{ewe NOS Vaqevo br. 07-4338/2, od 5. maja 1959. godine, kut. inv. br. 10

755 Isto, Re{ewe NOO Qig br. 02-9808/1-1960, od 28. decembra 1960. godine, kut. inv. br. 10

ka, dosijea {ti}enika, personalnu dokumentaciju, buxete, zavr{ne ra~une, platne

spiskove i dr.


A.5.1.141. DOM U^ENIKA U PRIVREDI „STEVAN FILIPOVI]“ –

VAQEVO

(1945-1972), 1946-1973.

Dom u~enika u privredi „Stevan Filipovi}“ u Vaqevu osnovan je od strane

Okru`nog narodnog odbora u Vaqevu, u leto 1945. godine, na inicijativu Mesnog

sindikalnog ve}a u Vaqevu, pod nazivom [egrtski de~ji dom.756

Zadatak Doma bio

je da pru`i sme{taj, ishranu i negu deci palih boraca u NOB-u i deci ‘rtava fa-

{isti~kog terora, koja su bila na izu~avawu zanata u Vaqevu. Odmah po osnivawu,

Dom je primio 50 {egrta zaposlenih u „Vistadu“ (danas „Kru{ik“).

[egrtski de~ji dom, sredinom 1946. godine, mewa naziv u Dom u~enika u

privredi „Stevan Filipovi}“.

Posle ukidawa ONO Vaqevo, aprila 1947. godine, Dom je pre{ao u na-

dle`nost i na buxet op{tine Vaqevo. Prelaskom pod upravu sreza Vaqevo, 28. maja

1956. godine,757

Dom je progla{en za ustanovu sa samostalnim finansirawem. Ime-

novan je Upravni odbor od 7 ~lanova i doneta su Pravila Doma. Posle ukidawa

sreza 1967, pre{ao je na buxet op{tine Vaqevo.

Zadatak Doma bio je da se, uz nov~anu nadoknadu, brine za ishranu, negu,

prawe rubqa i stanovawe u~enika sme{tenih u ovoj ustanovi, uz obavezu da u~eni-

cima, bez roditeqa, nabavqa ode}u i {kolski pribor. Za navedene potrebe odgova-

raju}e iznose upla}ivali su poslodavci, odnosno NOO, SNO, preduze}a, zanatske

radwe i privatna lica.

Vaspitni rad odvijao se prema utvr|enom godi{wem planu koji je

predlagalo Ve}e vaspita~a Doma, a usvojao ga je Upravni odbor. Na osnovu wega

svaki vaspita~ je pravio tromese~ni plan, pri ~emu se vodilo ra~una o uzrastu u~e-

nika i zanatu koji izu~ava.

U Domu je najvi{e u~enika bilo pedesetih i {ezdesetih godina, kada se broj

kretao od 96 u 1948, do 169 u 1959. godini. Najmawe ih je bilo 1972, svega 25 u~enika.

Dom je primao u~enike u privredi, izuzev 1948. i 1956. godine, kada je u Domu bilo i

u~enica, dok im nije obezbe|en odgovaraju}i sme{taj.

Dom kao socijalno-vaspitna ustanova imao je neprocewiv zna~aj i vi{es-

truku ulogu. Bio je uto~i{te za nezbrinutu i siroma{nu decu i wegovim radom

omogu}eno je da veliki broj omladinaca izu~i razne zanate. Za 28 godina rada i

postojawa iz Doma je iza{lo preko 2000 svr{enih u~enika u privredi, odnosno za-

natlija. U wemu su sme{taj i ‘ivotnu sigurnost na{li mladi iz svih krajeva ta-

da{we Jugoslavije.

227

756 Isto, ONO Vaqevo - Socijalno odeqewe, Izve{taj Socijalnog odeqewa o radu [egrtskog doma,

del. br. 2640, od 10. novembra 1945, kut. inv. br. 16

757 Isto, Dom u~enika u privredi „Stevan Filipovi}“ – Vaqevo, Pravila Doma za 1956. godinu, kut.

inv. br. 27

Broj zaposlenih u Domu bio je razli~it: od tri po osnivawu, a kasnije i 15

radnika, od kojih je najvi{e bilo vaspita~a.

Uslovi rada u Domu bili su oteàni zbog neodgovaraju}eg prostora. Dom je

od osnivawa imao glavnu zgradu, ali za svoje potrebe koristio je u 1948. godini

zgradu hotela „Beograd“; od 1956. do 1960, zgradu biv{eg internata „Milivoje Ra-

dosavqevi}“758

i od 1960. do 1966, nekoliko prostorija u Sredwoj tehni~koj {koli

u Vaqevu.

Navedene te{ko}e podstakle su prosvetnog inspektora, a zatim i op{tinu

Vaqevo da predloè kolektivu da Dom prestane sa radom, {to je u~iweno 31. avgus-

tom 1972. godine.759


Fond je nepotpun. Klasifikacija arhivske gra|e ura|ena je iste godine, a de-

taqno sre|ivawe po principu slobodne provenijencije 1994. godine. Deo arhivske

gra|e sre|en je tematski, po vrsti dokumenata i hronolo{ki, a personalna dosijea

po azbu~nom redu. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1947-1973:

– zapisnici Upravnog odbora, Pedago{kog ve}a, domske zajednice, aktiva

omladine 1956-1966, 5 kw.


– mati~ne kwige u~enika 1947-1952, 2 kw.

– dnevnici vaspitnog rada 1949-1950, 2 kw.

– kwige dnevnog deùrstva 1956-1957, 1961-1962, 1970-1971, 3 kw.

– glavne kwige 1948-1949, 1954, 2 kw.

Spisi 1946-1972:

– zapisnici, normativna akta, izve{taji, programi i planovi, 1946-1972, 2

kut.

– personalna dosijea, zavr{ni ra~uni i platni spiskovi 1946-1972, 2 kut.

Gra|a sadrì: zapisnike Upravnog odbora, Pedago{kog ve}a, domske zaje-

dnice; normativna akta, izve{taje, programe i planove, prepisku, spiskove, ugovo-

re o u~ewu i izdràvawu u~enika, personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, pla-

tne spiskove i drugo.


Objavqeni radovi:

– Sneàna Radi}: Dom u~enika u privredi „Stevan Filipovi}" (1945-1972),

1946-1973, istorijska bele{ka, „Glasnik“ MIAV, br. 32, Vaqevo, 1998

228

758 Isto, Delovodnik 1955-1957, pod del. br. 549, od 2. avgusta 1956, zavedeno je re{ewe NOS Vaqevo o

preuzimawu Internata od strane Doma br. 15696, od 31. jula 1956, kw. inv. br. 13

759 Isto, Saglasnost Doma na predlog op{tine Vaqevo i prosvetnog inspektora da Dom prestane sa ra-

dom 31. avgusta 1972, br. 29, od 20. juna 1972, kut. inv. br. 27

A.5.1.142. SREDWO[KOLSKI INTERNAT „MILIVOJE

RADOSAVQEVI]“ – VAQEVO

(1945-1956), 1945-1955.

Ministarstvo prosvete NR Srbije na osnovu ukazanih potreba predloìlo

je, u leto 1945. godine, Prosvetnom odeqewu ONO Vaqevo da formira |a~ki inter-

nat za sme{taj siroma{nih sredwo{kolaca, pre svega dece palih boraca. Mesne

narodne vlasti sa antifa{isti~kim organizacijama donele su odluku o osnivawu

Okru`nog sredwo{kolskog internata u Vaqevu 8. septembra 1945. godine.760

Kra-

jem 1946. godine, Dom dobija ime narodnog heroja Milivoja Radosavqevi}a.

Internat je bio ustanova socijalnog tipa sa samostalnim finansirawem,

dok je osobqe internata bilo pod neposrednim rukovodstvom Prosvetnog

odeqewa. Po ukidawu ONO Vaqevo, prava i du`nosti osniva~a ustanove preuzeo je

Narodni odbor op{tine Vaqevo. Kratko, samo tokom 1955. godine, internat je bio

na buxetu grada Vaqevo.

Internat je primao do 60 u~enika iz Vaqeva i okoline, a sastav je bio me{o-

vit. Za najugroènije u~enike, pored besplatne ishrane, obezbe|ivana je ode}a i

obu}a. U 1951. godini pitomci doma su samo u~enice, pa mewa naziv u @enski

sredwo{kolski internat „Milivoje Radosavqevi}“. Prelaskom u nadle`nost Na-

rodnog odora sreza Vaqevo 1956. godine, internat ponovo mewa naziv, koji glasi:

Sredwo{kolski internat „Milivoje Radosavqevi}“. Promenu naziva uslovili su

i novodobijeni zadaci, da prima u~enike sredwih {kola u Vaqevu na sme{taj, is-

hranu i vaspitawe, uz nov~anu nadoknadu.761

Internat je prestao sa radom 31. jula 1956. godine, jer je re{ewem NO sreza

Vaqevo pripojen Domu u~enika u privredi „Stevan Filipovi}“ u Vaqevu.762

Fond je preuzet zajedno sa arhivskom gra|om Doma u~enika u privredi „Ste-

van Filipovi}“ 1976. godine (Kwiga prijema br. 345).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je 1988. godine, tematski, po vrsti

dokumenata, a u okviru wih hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1945-1946, 1953-1955, 3 kwige i 1 kutija spisa (0,20 m).

Kwige 1945-1946, 1953-1955:


– inventar stvari 1945-1946, 1 kw.


Spisi 1954-1955:


229

760 Isto, ONO Vaqevo - Prosvetno odeqewe, Odluka o osnivawu internata u Vaqevu del. br. 1821, od 8.

septembra 1945. godine, kut. inv. br. 4

761 Sl. glasnik NR Srbije br. 20/56, Re{ewe o preuzimawu Sredwo{kolskog internata „Milivoje Ra-

dosavqevi}“ u Vaqevu i wegovom progla{ewu za ustanovu sa samostalnim finansirawem od strane

Narodnog odbora sreza Vaqevo na sednici, od 28. marta 1956. godine

762 MIAV, Dom u~enika u privredi „Stevan Filipovi}“ u Vaqevu, Delovodnik 1955-1957, pod del. br.

549, od 2. avgusta 1956, zavedeno je re{ewe NO sreza Vaqevo o preuzimawu internata od strane Doma

u~enika u privredi „Stevan Filipovi}“ br. 15696, od 31. jula 1956, kw. inv. br. 13

Gra|a sadrì: izve{taje o radu, raspise, uputstva, spisak slu`benika; fi-

nansijska dokumenta (prihod, rashod i buxet).


A.5.2. ZDRAVSTVENE USTANOVE

A.5.2.143. ZDRAVSTVENA STANICA – BELANOVICA

(1956-1961), 1950-1962.

Zdravstvenu stanicu u Belanovici osnovao je Narodni odbor op{tine Bela-

novica re{ewem br. 7145, od 2. jula 1956. godine, kao ustanovu sa samostalnim fi-

nansirawem.763

Zadaci Zdravstvene stanice u Belanovici su: ukazivawe ambulantne pomo}i

stanovni{tvu i pruàwe hitne pomo}i kod ku}e, upu}ivawe bolesnika u bolnicu i

na specijalisti~ka le~ewa, preduzimawe sanitarnih mera protiv epidemija, pri-

javqivawe zaraznih bolesnika i izvora zaraze, pruàwe zdravstvene za{tite tru-

dnicama, majkama i deci i dr.

Nadle`nost Zdravstvene stanice protezala se na Belanovicu i okolna sela,

a usluge su koristili i me{tani nekih sela Mladenova~kog i â~anskog sreza.

Stanicom je upravqao Upravni odbor, kao kolektivno telo od pet ~lanova,

dok je upravnik neposredno rukovodio ustanovom, postavqan i razre{avan

du`nosti od strane osniva~a.

NOO Qig doneo je, 17. juna 1961. godine, re{ewe br. 01-4872/1-1961 o pres-

tanku rada Zdravstvene stanice u Belanovici sa 30. junom 1961. godine.764

Imovinu

Zdravstvene stanice preuzeo je NOO Qig. Istog dana doneto je re{ewe o likvida-

ciji, ali i re{ewe NOO Qig br. 01-4873/1-1961 o osnivawu Prve zdravstvene sta-

nice u Belanovici.

Fond je preuzet u dva navrata od Skup{tine op{tine Qig, zapisnicima, br.

02-2581/4, od 13. septembra 1967. i br. 622/1, od 14. septembra 1973. godine (Kwiga

prijema br. 93 i br. 236).

U arhivskoj gra|i ovog fonda, nalazi se par dokumenata Sektorske ambulan-

te Belanovica koja je bila u nadle`nosti, tada SNO Qig. Ambulanta je bila u sas-

tavu Doma narodnog zdravqa u Qigu, koja se 1956. godine izdvaja i odlukom NOO

Belanovica prerasta u ustanovu sa samostalnim finansirawem.

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je 1997. godine, po principu slobodne

provenijencije. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1957-1960:


– lekarski i laboratorijski dnevnici 1957-1960, 3 kw.

230

763 Isto, Zdravstvena stanica – Belanovica, Re{ewe NOO Belanovica o osnivawu Zdravstvene stani-

ce u Belanovici br. 7145, od 2. jula 1956, kut. inv. br. 5

764 Isto, Re{ewe NOO Qig o prestanku rada Zdravstvene stanice u Belanovici br. 01-4872/1-1961, od

17. juna 1961, kut. inv. br. 5

Spisi 1950-1962:

– prepiska, personalna dosijea, zavr{ni ra~uni i platni spiskovi

1950-1962, 1 kut.

Gra|a sadr`i: re{ewa o osnivawu i prestanku sa radom Zdravstvene stanice

Belanovica, prepisku Sektorske ambulante od 1950. do 1956. godine, analize zdrav-

stvenog stawa stanovni{tva na teritoriji sreza Lazarevac, izve{taje o kretawu bo-

lesti, spiskove, personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.5.2.144. ZDRAVSTVENI CENTAR VAQEVO – VAQEVO

(1867- ), 1931-1979.

Organizovawe zdravstvene slu`be u Srbiji po~elo je tridesetih godina 19.

veka. Odlukom o ustanovqewu okru`nih {pitaqskih (bolni~kih) fondova osnova-

no je 14 bolnica u Srbiji, me|u kojima i u Vaqevu. Okru`na bolnica u Vaqevu po-

~ela je sa radom 22. oktobra 1867. godine i bila je sme{tena u ku}i biv{eg sreskog

na~elnika Alekse Andonovi}a.765

Osamnaest godina po osnivawu, ta~nije 1885,

bolnica dobija novu zgradu.

Zahvaquju}i dr Selimiru \or|evi}u koji je slu`bovao u Vaqevu, od 1907. do

svoje smrti 1915. godine, kao upravnik Okru`ne bolnice, pro{ireno je bolni~ko

dvori{te i sagra|en hirur{ki paviqon.766

Nova zgrada Banovske bolnice u Vaqevu po~ela je da se zida par godina pred

po~etak Drugog svetskog rata, nedaleko od fabrike „Vistad“, danas „Kru{ik“.

Projekat i sredstva obezbedila je Drinska banovina u Sarajevu.767

Dugo po oslobo-

|ewu nazivana je Ruska bolnica, jer su se u woj prilikom osloba|awa zemqe posle

Drugog svetskog rata nalazili ruski rawenici.

Ukidawem ONO Vaqevo, 1947. godine, Okru`nu narodnu bolnicu finansi-

ra NO op{tine Vaqevo i dobija naziv Gradska bolnica. Iste godine je renovirana

i snabdevena najpotrebnijom medicinskom opremom. Po~etkom 1954. godine, pre-

seqena je iz grada u adaptiranu tzv. Rusku bolnicu kod „Kru{ika“ i dobija ime:

Op{ta bolnica „Dr Mi{a Panti}“ – Vaqevo.768

Bolnica je raspolagala sa 450

posteqa i imala slede}a odeqewa: interno, zarazno, de~je, hirur{ko, grudno i cen-

tar za rehabilitaciju. Za razliku od ostalih zdravstvenih ustanova imala je i eko-

nomiju od 10,5 ha zemqe, dobijene od Vaqevske op{tine. Pod upravu i finansirawe

Vaqevskog sreza prelazi 28. marta 1956. godine.769

231

765 Peri{i}, Miroslav: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka (1870-1903), MIAV, Vaqevo 1997, str. 144, 145.

766 MIAV, Op{tina grada Vaqeva - Vaqevo, Tehni~ki prijem hirur{kog paviqona Okru`ne bolnice

10. oktobra 1907, kut. inv. br. 125; Nedeqnik „Glas Vaqeva“, Vaqevo, br. 23, od 2. decembra 1928,

tekst pod naslovom „Dr Selimir \or|evi}“.

767 Isto, Zbirka Varia, Projekat Banovske bolnice u Vaqevu, avgust 1937, Sarajevo, pr. br. 18, kut. inv.

br. 35.

768 Nedeqnik „Napred“, Vaqevo, br. 245, od 21. januara 1954. godine, tekst pod naslovom: „U Vaqevu se

vr{e pripreme za stvarawe zdravstvenog centra"

769 MIAV, Skup{tina sreza Vaqevo, Re{ewe br. 7862, od 28. marta 1956, kut. inv. br. 256

Narodna ambulanta osnovana je, 26. septembra 1944. godine, u ku}i dr Rado-

mira Race Stefanovi}a i imala je 7 odeqewa: interno, ko`no-veneri~no, bakteri-

olo{ko, hemijsko i ginekolo{ko odeqewe, previjali{te, antituberkulozni dis-

panzer i zubnu stanicu.770

Administrativno-teritorijalne promene iz 1952. godine, donele su krupne

promene u organizaciji zdravstvene slu`be na teritoriji Vaqevskog sreza. Iste

godine, osnovan je Dom narodnog zdravqa - Vaqevo u kome su bile objediwene sve

stru~ne slu`be, odnosno dispanzeri i poliklinike. Iste godine, dràvne zdrav-

stvene ustanove prelaze na samostalno finansirawe. Ponovna reorganizacija

izvr{ena je 1957, kada je Dom narodnog zdravqa rasformiran, a dispanzeri i poli-

klinike dobijaju samostalnost. Spajawe ovih ustanova, u novoformirani Dom

zdravqa u Vaqevu, do{lo je 1962. godine.771

Postoje}a organizacija zdravstvene slu`be i mreà zdravstvenih ustanova

nije zadovoqavala potrebe stanovni{tva vaqevskog kraja. Pristupilo se novoj or-

ganizaciji, i sve zdravstvene slu`be na teritoriji vaqevske op{tine integrisane

su, 30. decembra 1964, u Medicinski centar – Vaqevo koji je po~eo sa radom 1. janu-

ara 1965. godine.772

U wegov sastav u{li su Dom zdravqa, Op{ta bolnica „Dr Mi{a Panti}“,

ambulante pri vaqevskim preduze}ima i isturene seoske ambulante. Obje-

diwavawem ustanova op{te i specijalisti~ke medicine omogu}en je efikasniji

dispanzerski rad, rad specijalisti~kih slu`bi i stacionirano le~ewe.

SO Vaqevo donela je, 8. septembra 1992. godine, odluku o osnivawu Zdrav-

stvenog centra u Vaqevu br. 011-42/92-08, a registrovan je kod Okru`nog privre-

dnog suda u Vaqevu, re{ewem Fi br. 3953/92, od 30. septembra 1992. godine.773

Orga-

nizacioni delovi Zdravstvenog centra u Vaqevu su Dom zdravqa i Op{ta bolnica.

U Dom zdravqa kao jedinicu ulaze domovi zdravqa u Vaqevu, Lajkovcu, Ubu, Mi-

onici, Qigu i Dom zdravqa u Ose~ini sa ogrankom u Peckoj. U organizacionom de-

lu Op{ta bolnica je sada{wa bolnica u Vaqevu. Na nivou Zdravstvenog centra

organizovana je stru~na slu`ba za obavqawe zajedni~kih poslova.

Fond je preuziman u dva navrata. Medicinski centar u Vaqevu predao je,

1982. godine, nesre|enu i o{te}enu gra|u, jer je u prostorijama gde je odlagana do-

{lo do poplave. Gra|a je obuhvatala period 1931-1983. godinu (Kwiga prijema br.

354). Najve}i deo bile su istorije bolesti, protokoli bolesnika i zanemarqiva

koli~ina op{te arhive. Gra|a je bila mokra i bu|ava. Drugi put, 1995, Zdravstveni

centar u Vaqevu predao je Arhivu istorije bolesti Ginekolo{ko-aku{erskog

odeqewa vaqevske bolnice za period 1980-1989. godinu (Kwiga prijema br. 418)

Fond je fragmentarno sa~uvan. Tokom 1984, 1985. i 1988. godine izvr{eno je

izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala. Arhivska gra|a sre|ena je te-

232

770 Isto, ONO Vaqevo - Zdravstveno-sanitetsko odeqewe ONO, Izve{taj o radu Sanitetskog odseka

ONO od osnivawa do 31. oktobra 1944, kut. inv. br. 1.

771 Isto, Dosije aktivne registrature br. 162, Izve{taj o spajawu zdravstvenih ustanova u Dom

zdravqa, upu}en upravniku Dràvnog arhiva u Vaqevu, 7. maja 1962. godine.

772 Isto, SO Vaqevo, Zapisnik sednice SO Vaqevo, od 30. decembra 1964. godine, kut. inv. br. 127

773 Isto, Dosije aktivne registrature br. 162, pomenuta re{ewa. Na taj na~in izvr{eno je usagla{a-

vawe i sa Zakonom o zdravstvenoj za{titi (Sl. glasnik RS br. 17/92) i Zakonom o javnim slu`bama.

matski prema vrsti i sadràju dokumenata, a u okviru celina po hronologiji. Ar-

hivska gra|a preuzeta 1995. godine nije sre|ivana.

Na zahtev Zdravstvenog centra, Arhiv je vratio stvaraocu arhivsku gra|u i

registraturski materijal za period 1949-1989. i to 28 kwiga i 472 kutije spisa (ma-

ti~ni listovi i istorije bolesti), zapisnik o primopredaji br. 165, od 16. maja

1997. Na trajno ~uvawe, na zahtev Arhiva, ostavqene su tri kwige i pet arhivskih

kutija spisa.

Sadrì gra|u za period: 1931, 1943, 1945. i 1969-1979, 3 kwige i 5 kutija spi-

sa (0,85 m).

Kwige 1931, 1943. i 1945:

– mati~na kwiga bolesnika 1931, 1 kw.

– glavni bolesni~ki protokol 1943, 1945, 2 kw.

Spisi 1969-1979:

– zapisnici Radni~kog saveta i Upravnog odbora 1969-1979, 4 kut.

– prepiska 1977-1978, 1 kut.

Gra|a sadrì: zapisnike organa upravqawa Medicinskog centra Vaqevo i

podatke o bolestima od kojih su le~eni stanovnici vaqevskog kraja izme|u dva ra-

ta i u toku Drugog svetskog rata.


A.5.2.145. GRADSKO PREDUZE]E ZA PROMET LEKOVIMA – VAQEVO

(1947-1952), 1947-1953.

Gradsko preduze}e za promet lekovima u Vaqevu osnovao je Gradski narodni

odbor u Vaqevu, 11. februara 1947. godine, i to potvrdio odlukom br. 5261, od 26.

februara, pod nazivom Gradska narodna apoteka u Vaqevu.774

Apoteka je bila pod

administrativno-operativnim rukovodstvom Izvr{nog odbora GNO Vaqevo,

odnosno wegovog Odseka za narodno zdravqe. Predmet poslovawa apoteke bila je

izrada i prodaja lekova i ostale zdravstvene robe po postoje}im propisima. Roba

je nabavqana kod Zemaqskog slagali{ta lekova Srbije i kod ostalih ovla{}enih

ustanova.

Po~etkom 1948. godine, apoteka je stavqena pod rukovodstvo Uprave trgo-

va~kih preduze}a GNO Vaqevo, a ve} avgusta iste godine, vra}ena je pod upravu IO

GNO Vaqevo.

Re{ewem GNO Vaqevo, od 6. avgusta 1949. godine, nacionalizovane apoteke

ranijih privatnih vlasnika, Petra Tadi}a i Josifa Prikelmajera iz Vaqeva, pri-

pojene su, sa celokupnom imovinom, Gradskoj narodnoj apoteci, koja tada mewa na-

ziv u Gradsko preduze}e za promet lekovima Vaqevo775

.

233

774 Isto, Gradsko preduze}e za promet lekovima – Vaqevo, Odluka GNO Vaqevo, od 26. februara 1947,

kut. inv. br. 9

775 Isto, SO Vaqevo, Re{ewe GNO Vaqevo br. 21811, od 6. avgusta 1949, kut. inv. br. 9

Narodni odbor grada Vaqeva doneo je, 30. januara 1952, re{ewe da Gradsko

preduze}e za promet lekova prestane sa radom 1. februara, a da se wegova likvida-

cija „ima sprovesti do 29. februara iste godine“.776

Tako|e, odlu~eno je da tri

dràvne apoteke koje su bile u sastavu preduze}a, ubudu}e posluju kao samostalne

zdravstvene ustanove i budu pod rukovodstvom Povereni{tva za narodno zdravqe

i socijalno starawe GNO Vaqevo.

Likvidacioni postupak zavr{en je 12. februara 1953. godine, a re{ewem

NO gradske op{tine Vaqevo, od 5. marta iste godine, preduze}e je izbrisano iz re-

gistra dràvnih privrednih preduze}a.777

Fond je prikupqen, nalazio se na vi{e mesta, u {upama i magacinima biv.

privatnih apoteka (Kwiga prijema br. 45).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski, 1994. godine. Obra|en je i


Sadrì gra|u za period 1947-1953, 8 kwiga i 1 kutija spisa (0,35 m)

Kwige 1947-1952:



– kwige izdatih lekova po receptima 1948, 1952, 4 kw.

– ostale kwige 1947-1948, 1951, 2 kw.

Spisi 1947-1953:


Gra|a sadrì: akta o osnivawu, statusnim promenama, promenama naziva i

prestanku rada preduze}a; zapisnike, podatke o delatnosti, izve{taje, normativna

akta, personalnu dokumentaciju, finansijske planove, zavr{ne ra~une i platne

spiskove.


234

776 Isto, Re{ewe NO grada Vaqeva br. 24100, od 30. januara 1952, kut. inv. br. 9

777 Isto, isto, kut. inv. br. 9

A.6. PRIVREDA I BANKARSTVO

Grupi privreda i bankarstvo pripadaju privredna udruèwa, komore i

privredna preuze}a, koja su radila ili jo{ uvek rade, na teritoriji op{tina:

Vaqevo, Ose~ina, Mionica, Qig, Lajkovac, Ub i Obrenovac. Arhivska gra|a ovih

fondova obuhvata period od 1871. do 1990. godine.

Podela fondova izvr{ena je prema vremenu nastanka i vrsti delatnosti koju

su obavqali. Prema vremenu nastanka, grupa je podeqena na period do 1944. godine i

period od 1944. godine. Svaki od ovih perioda sistematizovan je prema vrsti delat-

nosti i to: period do 1944 (banke i nov~ani zavodi i privredna udruèwa) i period

od 1944 (privredna udruèwa i komore; privredna preduze}a sa podelom na: indus-

triju i rudarstvo; poqoprivredu i {umarstvo; trgovinu, ugostiteqstvo i turizam;

saobra}aj, gra|evinarstvo, zanatstvo, zadruge i ostalo).

Fondovi su preuzimani u Arhiv od wihovih tvoraca ili pravnih nasledni-

ka u delovima ili u celini i u ve}ini slu~ajeva, u nekompletnom i nesre|enom

stawu. Za fond Vaqevska pivara, nastao je sredinom 19. veka, najstarija arhivska

gra|a nije sa~uvana.

Fondovi su nepotpuni ili samo fragmentarno sa~uvani.

Arhiv raspolaè sa 15 fondova iz perioda do 1944. godine i 81 fondom iz

perioda od 1944. godine. Fondovi su najve}im delom sre|eni. Od ukupno 96 fon-

dova ove grupe, za 81 fond su ura|eni sumarni inventari.

Kao obave{tajna sredstva sluè: sumarni inventari, registri, delovodni

protokoli, istorijske bele{ke, mati~ne kwige i popisi arhivske gra|e.

A.6.1. PERIOD DO 1944.

A.6.1.1. BANKE I NOVÂNI ZAVODI

A.6.1.1.146. VAQEVSKA ZADRUGA A. D. – VAQEVO

(1888-1948), 1888-1948.

Vaqevsku zadrugu A. D. u Vaqevu osnovali su vaqevski trgovci, 1. jula 1888.

godine,778

pod nazivom Zadruga za me|usobno pomagawe i {tedwu (akcionarsko

dru{tvo). Zadruga je imala zadatak da kreditira trgova~ku i poqoprivrednu dela-

tnost u vaqevskom kraju.

235

778 Isto, Vaqevska zadruga A. D. – Vaqevo, Zapisnici Nadzornog odbora od 5. novembra 1888. do 5.

aprila 1938, kw. inv. br. 1; Biblioteka MIAV, Pravila Vaqevske zadruge, Beograd 1899

Po~etkom 20. veka dobija ime „Vaqevska zadruga“ i zajedno sa svojom bankom

ostvaruje konstantnu dobit kroz nekoliko godina uzastopno. Ukupan obrt svih po-

slova iznosio je, u 1910. godini, 27.894.486 dinara. Glavni posao, kroz kooperaciju

sa seqacima, bio je izvoz suvih {qiva, uglavnom na trì{te Austro-ugarske. Po-

sle zavr{etka Prvog svetskog rata Zadruga je u Vaqevu izgradila zgradu za etivaù

suvih {qiva.

Re{ewem ministra finansija FNRJ br. 11124, od 5. aprila 1947. godine,

odre|ena je likvidacija Vaqevske zadruge.779

Zavr{ni likvidacioni bilans sas-

tavqen je 30. juna 1948. godine, kada ona potpuno prestaje sa radom, a sva wena imo-

vina prelazi u dràvno vlasni{tvo.

Fond je preuzet bez zapisnika, jer je periodu od 1954. do 1958. godine, arhiv-

ska gra|a fonda prikupqana na raznim mestima (Kwiga prijema br. 4).

Fond je nepotpun. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.



Kwige 1888-1948:

– zapisnici 1888-1946, 2 kw.

– registri 1905, 1920-1930,1933-1938, 5 kw.


– dnevnici 1935-1948, 3 kw.

– ostale kwige (blagajne teku}ih ra~una, bilansi {tedwe, akcionara,

inventara, zajmova, zaloga, cenzure, uloga, tro{kova, kupona za ratnu

{tetu i dr.) 1893-1948, 42 kw.

Spisi 1890-1948.

Gra|a sadrì: pravila Zadruge iz 1892. godine; zapisnike sa godi{wih skup-

{tina i izve{taje Upravnog i Nadzornog odbora; pozive za skup{tine, glasa~ke

liste, ulaznice za skup{tinu; prepisku: sa nadle`nim ministarstvom, narodnom

bankom, finansijskom direkcijom, drugim bankama i nov~anim zavodima, inos-

tranim komitentima i privrednim subjektima; spiskove: akcionara, liferanata,

vlasnika menica, ispla}enih kamata i renti, trgovaca izvoznika, uloga i dr.; po-

slovnike, oglase, reklame, cirkulate, nacrte, re{ewa o razrezu poreza, prijave

prihoda, akcije; podatke o: ratnoj {teti, poveriocima, depozitu, osobqu zadruge,

taksama, zadru`nim zgradama, zloupotrebama pojedinih akcionara, deviznim oba-

vezama, sporovima, raznim finansijskim transakcijama, likvidaciji zadruge i

drugo. U gra|i se nalaze platni spiskovi, buxet i zavr{ni ra~uni.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar i registri.

236

779 Isto, Grupa: prepiska - likvidaciona akta Vaqevske zadruge A. D., Re{ewe br. 11124, od 5. aprila

1947, kut. inv. br. 63


A.6.1.1.147. VAQEVSKA [TEDIONICA – VAQEVO

(1871-1948), 1871-1948.

Vaqevska {tedionica – Vaqevo u vreme osnivawa, 30. juna 1871. godine,781

bila je jedan od najstarijih nov~anih zavoda u Srbiji. Inicijator i osniva~ bio je

vaqevski trgovac, Radovan Lazi}, sa jo{ nekoliko gra|ana. Ideju i saznawa o ula-

gawu novca na {tedwu, na~inu rada i korisnoj ulozi {tedionice dobio je prili-

kom boravka u Pan~evu, 1869. godine. Vaqevcima je neumorno govorio da }e, ukoli-

ko svoje u{tede i novac daju {tedionici na ~uvawe, pomo}i da oìve privredni i

izvozni poslovi, koji }e obogatiti ~itav vaqevski kraj. Prva Pravila iz 1871. go-

dine (~l. 4) utvrdila su {tedioni~ki kapital od 1.000 cesarskih dukata, pri-

kupqen na osnovu akcija ili udeonica.782

Osnovni kapital pove}an je na 5.000 du-

kata, a 1881. godine, na 10 miliona dinara raspore|enih u sto hiqada akcija nomi-

nalne vrednosti po 100 dinara. Naziv „Vaqevska {tedionica“ dobija promenom

Pravila 1891. godine,783

koji je iste godine potvrdio ministar narodne privrede.

Pored bankarske delatnosti [tedionica se bavila izvozom suve {qive u Aus-

tro-ugarsku i Nema~ku, a kasnije u Poqsku i êhoslova~ku. Postala je i vlasnik

industrijskih preduze}a: Parne strugare i mlina u Obrenovcu i Strugare u

Vaqevu, na levoj obali Qubostiwe. U vreme Prvog svetskog rata i okupacije, [te-

dionica ne radi, jer je kapital vaqevskih banaka bio sklowen u Francusku. Rad na-

glo oìvqava po oslobo|ewu, pa je wena ~ista dobit, 1924. godine, iznosila

1.061.945 dinara, a dividenda na 25.000 akcija nominalne vrednosti po 200 dinara

(15%). Tokom Drugog svetskog rata [tedionica neprekidno posluje. Promene dru-

{tveno-ekonomskog sistema, nastale posle 1945. godine, uslovile su likvidaciju

[tedionice na osnovu Zakona o nacionalizaciji784

. Likvidacioni odbor utvrdio

je, 4. decembra 1948. godine, aktivu i pasivu [tedionice, a nakon ispravke zav-

r{nog likvidacionog bilansa, odobrenog od Ministarstva finansija NR Srbije

br. 54344/48, ona prestaje da postoji i wena imovina postaje dràvno vlasni-

{tvo.785

Fond je preuzet 1955. godine, bez zapisnika, u nesre|enom i rasutom stawu


Fond je nepotpun. Sre|en je po principu slobodne provenijencije, tematski

i hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.



Kwige 1880-1948:

– zapisnici Glavnog, Upravnog i Nadzornog odbora 1893-1932, 5 kw.

– dnevnici 1880-1942, 24 kw.

237

781 MIAV, Biblioteka MIAV, Pravila Vaqevske {tedionice, Beograd 1871. godine

782 Isto, isto

783 Isto, Biblioteka MIAV, Pravila Vaqevske {tedionice, Beograd 1891. godine

784 Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduze}a, Sl. list FNRJ br. 98/1946

785 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalizaciji privatnih privrednih preduze}a, Sl. list

FNRJ br. 35/48



– registri 1893, 1910-1915, 1920-1941, 12 kw.

– kwige blagajne 1893-1944, 53 kw.

– ostale kwige (partijalnici, rokovnici, primo-note akcionara, inven-

tari, {kadencije, teku}ih ra~una, obaveza, raznih meni~nih du`nika,

prepisa menica, kopija pisama, zaloga, du`nika, {tedwe, naplate, divi-

dendnih kupona i dr.) 1881-1948, 168 kw.

Spisi 1871-1942.

Gra|a sadrì: zapisnike sa Skup{tine; pravila [tedionice i poslovnike;

prepisku sa Narodnom bankom, udruèwima banaka, bankama i preduze}ima u

zemqi, stranim bankama i preduze}ima, ostalim {tedionicama, trgova~kim i za-

natskim radwama i dr.; deonice; spiskove: du`nika, poverilaca i ratne {tete;

prihod za pojedine godine, menice, zabrane, zajam, eskontne liste, popise isprava

predatih Privilegovanoj agrarnoj banci sa podacima o izgradwi zgrade [tedi-

onice i otplati duga [tedionice, buxet, zakqu~ne (godi{we) ra~une i platne

spiskove za pojedine godine.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar i registri.

A.6.1.1.148. VAQEVSKO TRGOVA^KO-INDUSTRIJSKO A. D. – VAQEVO

(1907-1948), 1908-1940.

Po~etkom 20. veka poqoprivredna proizvodwa u vaqevskom kraju bila je

vrlo rentabilna i sve privla~nija za trgovce - izvoznike. Trgovina je uzimala sve

ve}eg maha, trgova~ki kapital je rastao, a broj trgovaca u Vaqevu, iz godine u godi-

nu, bio je sve ve}i. Za izvoz suvih {qiva, stoke i drugih proizvoda, uglavnom, u

zemqe Austro-ugarske monarhije, trgovcima je trebalo jo{ vi{e kapitala. Zato su

oni odlu~ili i osnovali, 1907. godine, akcionarsko dru{tvo – Vaqevsku trgo-

va~ku banku.787

Akcionari i organi banke: Skup{tina, Upravni i Nadzorni od-

bor, obavestili su gra|ane da }e pod povoqnim uslovima kreditirati trgovinu,

poqoprivredni rad i da }e na vreme ispla}ivati dividende akcionarima i kamate

{tedi{ama na wihove uloge.

Prema ~lanu 34. Pravila Trgova~ke banke, na Skup{tini imaju pravo glasa

oni akcionari koji su svoje akcije deponovali kod Banke najmawe tri dana pred

Skup{tinu. Od broja uloènih akcija zavisio je i broj glasova koje je imao svaki

akcionar ove Banke, a niko nije mogao imati vi{e od deset glasova.

Posle Prvog svetskog rata Banka je promenila naziv u „Vaqevsko trgova~ko

-industrijsko akcionarsko dru{tvo“ jer je imala industrijske pogone u Lukavcu

(fabriku koà) i Kadinoj Luci (parnu strugaru). Banka je uspe{no radila sve do

pred rat (1941) kada zapada u krizu i postaje nelikvidna. Fabrika koà u Lukavcu

prodata je beogradskom industrijalcu, Jovanu Juzba{i}u, jer {tedi{ama i akci-

onarima nije bila u stawu da redovno ispla}uje dividende i kamate na uloèni no-

238

787 Stanojevi}, Stanoje: Narodna enciklopedija SHS I, Sremski Karlovci 2000, str. 312

vac. Posle rata (1945), Banka je radila sa malo kapitala i smawenim obimom po-

slova, do juna 1948. godine. Re{ewem Ministarstva finansija NRS br. 50045, od

17. juna 1948. godine,788

odre|ena je stru~na komisija za pregled zavr{nog likvida-

cionog bilansa. Imovinu Banke, pokretnu i nepokretnu, preuzeli su Gradski na-

rodni odbor u Vaqevu i Fabrika koà „Milan Kitanovi}“ u Vaqevu.

Fond je preuzet bez zapisnika, jer je u periodu od 1954. do 1958. godine pri-

kupqan na raznim mestima: podrumima i tavanima (Kwiga prijema br. 5).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sa~uvane su samo kwige koje su arhivisti~ki

obra|ene 1976. godine. Ura|en je sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1908-1940, 59 kwiga (4 m).

Kwige 1908-1940:


– dnevnici 1908-1930, 5 kw.


– registar meni~nih obaveza, 1 kw.

– kwige meni~nih obaveza 1910-1940, 6 kw.

– kwiga akcionara 1922-1927, 1 kw.

– kwige bilansa 1908-1940, 5 kw.

– ostale kwige (teku}ih ra~una, kopija menica, zaloga, zajmova, uloga, uloga

na {tedwu, razne evidencije) 1908-1936, 14 kw.

Gra|a sadrì: podatke o radu trgova~ke banke, kreditirawu trgovine,

poqoprivrednog rada, davawu zajmova gra|anima na osnovu garantovanih menica,

primawu uloga na {tedwu i isplati dividende akcionarima i kamate {tedi{ama,

podizawu industrijskih pogona u Kadinoj Luci i selu Lukavac kod Vaqeva.


A.6.1.1.149. DR@AVNA HIPOTEKARNA BANKA – FILIJALA U VAQEVU

– VAQEVO

(1929-1946), 1894-1949.

Dràvna hipotekarna banka - Filijala u Vaqevu osnovana je, 1929. godine,

kao Agencija, Dràvne hipotekarne banke - Filijale u Ni{u.789

Dràvna hipote-

karna banka u Vaqevu nastala je preimenovawem dotada{we Uprave fondova, zako-

nom od 30. marta 1922. godine.790

Agencija u Vaqevu bila je formalno vezana za Fi-

lijalu u Ni{u, uglavnom je bila oslowena na beogradsku centralu i ~itav niz go-

dina poslovi Agencije i Centrale nisu bili razgrani~eni. Prostorije Agencije

nalazile su se u biv{em hotelu „Sekuli}“. Za wene potrebe izgra|ena je nova zgrada

u Ulici Vuka Karaxi}a i od 1. januara 1940. godine odvajawem od ni{ke, Agencija u

Vaqevu postaje Filijala.791

Nakon aprilskog rata 1941. godine, Filijala, zakrat-

239

788 MIAV, Dosije fonda

789 Hrabak, Bogumil: Banke i akcionarska dru{tva u Vaqevu i Okrugu izme|u dva svetska rata, Vaqevo

postanak i razvoj gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994, str. 333-360

790 Stanojevi}, Stanoje, n. d., str. 312

791 Hrabak, Bogumil, n. d.

ko, ne radi. Sa radom nastavqa ve} 28. aprila 1941. godine, {to se vidi iz dopisa,

upu}enog Centrali u Beograd, o pri~iwenoj ratnoj {teti, pqa~ki inventara i

broju qudi koji su napustili posao do navedenog datuma. Od kraja septembra 1941.

godine, dobija status Glavne filijale. Po oslobo|ewu radi ponovo, kao Filijala.

Osnovni zadatak Filijale bio je davawe zajma pod interes sa utvr|enom go-

di{wom kamatom. Jemstvo za zajam bila su nepokretna dobra, a svaki se morao in-

tabulisati kod nadle`nog suda. Na taj na~in poverilac je imao namirewe duga

prodajom zaloènog dobra du`nika preko suda, ako u roku ne bude ispla}en. Pored

ovih poslova Filijala je vodila ve}i broj fondova, ve}inu nasle|enih iz vremena

Prvog svetskog rata, zatim eksproprijaciju zemqi{ta planiranu za deonicu ‘ele-

zni~ke pruge Vaqevo – Loznica (1939-1940) i drugo.

Septembra 1946. godine, Filijala prestaje sa radom i poslove Dràvne hi-

potekarne banke preuzima Dràvna investiciona banka, Filijala u Vaqevu i vodi

ih posebno sve do 1949. godine kada ih uklapa u svoje redovno poslovawe.

Fond je preuzet bez zapisnika, 1957. godine, od Narodne banke - Filijale u

Vaqevu (Kwiga prijema br. 20).


cije, deo po delovodnim brojevima, a deo tematski i po hronologiji. Fond je

obra|en. Ura|en je sumarni inventar.



Kwige 1941-1949:

– imenski registar 1946-1949, 1 kw.


– uputstva i odluke 1941. i 1944-1945, 2 kw.

– partijalnici privatnih kapitala 1940-1949, 2. kw.

Spisi 1894-1948.

Gra|a sadrì: prepisku sa Centralnom i Glavnom filijalom; spiskove za is-

platu naknade licima kojima su eksproprisana imawa za izgradwu ‘elezni~ke pruge

Vaqevo – Loznica sa parcelnim planom; re{ewa, odluke, priznanice, dosijea zapo-

slenih, statisti~ke podatke; podatke o: davawu zajmova pod interes crkvama,

manastirima i op{tinama, gradwi nove zgrade Filijale, ratnoj {teti na objektu

Filijale nakon aprilskog rata 1941, zabrani kori{}ewa deponovanih sredstava po-

jedinim licima na zahtev nema~kih okupacionih vlasti, zameni nov~anica, ostalim

finansijskim transakcijama i drugo.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, registar i delovodni protokol.

240


A.6.1.1.150. ZADRUGA DR@AVNIH SLU@BENIKA ZA

NABAVKU KREDITA – VAQEVO

(1928-1946), 1928-1946.

Zadruga dràvnih slu`benika za nabavku kredita sa sedi{tem u Vaqevu

osnovana je, 22. decembra 1928. godine,793

na osnovu Pravilnika koji je doneo Savez

nabavqa~kih zadruga dràvnih slu`benika, 20. novembra 1928. godine. Registro-

vana je po~etkom slede}e godine, 29. januar 1929, pod br. 3432-Z-53/1929, za srezove:

vaqevski, podgorski, kolubarski, posavski i tamnavski. Savez nabavqa~kih zadru-

ga dràvnih slu`benika u Beogradu izvestio je, 7. februara 1929. godine, da je Zadru-

ga dràvnih slu`benika za nabavku kredita u Vaqevu primqena u ~lanstvo Saveza.

Osnivawe Zadruge trebalo je da zadovoqi potrebe ~inovnika za davawem po-

voqnih kredita. înovnici su se do tada zaduìvali kod individualnih kredito-

ra {to se odraàvalo na wihov pravilan rad.

Svaki zadrugar imao je pravo na kredit, koji se dobijao i zavisio od Skup-

{tine. Naime, ovo telo je odre|ivalo visinu kredita koji se mogao podi}i. To pra-

vo koristio je svaki zadrugar po prethodno upla}enoj upisnini i udelu. Zadruga je

ispuwavala svoje obaveze prema ~lanovima, najve}im delom, pomo}u kredita koji je

dobijala od Saveza. Broj upisanih ~lanova u Zadrugu odraàva te{ku situaciju

dràvnih slu`benika. Rad je otpo~ela sa 23 ~lana, u toku 1929. upisala su se jo{ 84

~lana, a u 1930. godini, 111 ~lanova.

Na osnovu Zakona o privrednim zadrugama iz 1937,794

promewena je terito-

rijalna nadle`nost Zadruge, i ona pokriva podru~ja srezova: vaqevskog,

podgorskog, kolubarskog i crnogorskog.

U godinama pred Drugi svetski rat, Zadruga je sve vi{e stavqala akcenat na

{tedwu i to: stalna {tedwa i obi~na {tedwa, a u okviru we de~ja {tedwa. Kamata

na {tedne uloge kretala se oko 4%. Zadruga je imala i svoj posmrtni fond, osnovan

na Skup{tini, 1934. godine, sa namenom davawa pomo}i u smrtnim slu~ajevima.

Posle kra}eg prekida, usled ratnih doga|aja (1941), Zadruga je nastavila sa

radom, u junu iste godine, ispuwavaju}i zahteve okupacione vlasti, kao npr. zabra-

na Jevrejima i Ciganima da budu ~lanovi Zadruge. Po zavr{etku rata radila je

izvesno vreme.

O poslovawu Zadruge brinuli su se organi Zadruge: Skup{tina, Upravni i

Nadzorni odbor. Zadrugari su svoja prava, u pogledu upravqawa Zadrugom i kon-

trolisawem wenih organa, ostvarivali na skup{tinama koje su odràvane po~et-

kom svake godine i to najdaqe do kraja marta meseca.

Redovna godi{wa skup{tina nakon usvajawa izve{taja Upravnog i Nadzor-

nog odbora donosi odluku o podeli u skladu sa Zakonom o privrednim zadrugama,

tako {to se ~isti vi{ak raspore|ivao na: rezervni fond, penzioni fond, nagrade

~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora (najvi{e do 5%), op{te kulturno-huma-

ne akcije i druge potrebe.

241

793 MIAV, Zadruga dràvnih slu`benika za nabavku kredita sa sedi{tem - Vaqevo, Zapisnik sa

Osniva~ke skup{tine, kut. inv. br. 33

794 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije br. 217, od 24. septembra 1937.

Zadruga je prestala sa radom 1946. godine, na osnovu Zakona o zadrugama.795

Fond je preuzet od Udruèwa zanatlija u Vaqevu zapisnikom br. 318/1, od 21.

novembra 1971, u delimi~no sre|enom stawu (Kwiga prijema br. 199).


cije, tematski i hronolo{ki.


Kwige 1929-1946:


– zapisnici Nadzornog odbora 1931-1939, 1 kw.

– registri ~lanova zadruge, 3 kw.


– imenici i spiskovi zadrugara i ~lanova zadruge 1929-1944, 6 kw.

– kwige verovnika i du`nika 1930-1943, 2 kw.

– kwiga stalne {tedwe 1933-1940, 2 kw.

– kwige pozajmica 1932-1943, 5 kw.

– kwiga stawa novaca 1932-1934, 3 kw.


Spisi 1928-1944.

Gra|a sadrì: zapisnike Skup{tine, Upravnog i Nadzornog odbora, izve{taje

o poslovawu, pravilnike, spiskove ~lanova, pristupnice, prepisku sa centralom

u Beogradu, bilanse (zavr{ne ra~une), podatke i spiskove o datim kreditima,

tu`be zbog nevra}enih kredita, finansijsku dokumentaciju (izvodi iz kwige

pozajmica, zaduèwa, dugovi, uplatnice) i dr.

U nedostatku obave{tajnih sredstava sluì popis arhivske gra|e, registri


A.6.1.1.151. ZANATSKA KREDITNA ZADRUGA SOJ – VAQEVO

(1926-1965), 1926-1965.

Zanatska kreditna zadruga SOJ u Vaqevu osnovana je na Skup{tini zadruga-

ra, 7. februara 1926. godine.796

Wenu registraciju izvr{io je Vaqevski prvostepeni

sud na osnovu ~l. 5, Zakona o zemqoradni~kim i zanatlijskim zadrugama.797

U sud-

ski zadru`ni registar uvedena je, 11. februara 1926. godine, pod br. 7271.

Delokrug wenog rada prostirao se na podru~je srezova vaqevskog i podgor-

skog. Zadaci Zadruge su: da prima uloge na {tedwu od svojih ~lanova i ne~lanstva i

daje pozajmice svojim ~lanovima pod povoqnim uslovima; odobrava zajmove preko

Zanatske banke; dobavqa na ra~un ~lanova, sirovine i ma{ine; pomaè iz svojih

fondova razne socijalne, humane i prosvetne ustanove.

242


796 MIAV, Zanatska kreditna zadruga SOJ – Vaqevo, Zapisnik sa osniva~ke skup{tine zanatlija

grada Vaqeva za osnivawe Zanatske zadruge, od 7. februara 1926, kut. inv. br. 47

797 Isto, Pravila Vaqevske zanatske zadruge, overena 11. februara 1926, kut. inv. br. 47

Organi Zadruge su Skup{tina, Upravni odbor, od 9 ~lanova i Nadzorni od-

bor, od 5 ~lanova, koji su vodili su celokupno poslovawe. Na svojim sednicima

Upravni odbor razmatrao je svaki pojedina~ni zahtev za prijem novih ~lanova,

iskqu~ewe, davawe pozajmica, zajmova i drugo. Od 1930. godine, Zadruga posluje za-

jedno sa zanatskim esnafom i opan~arskim udruèwem. Na Skup{tini zadrugara,

od 6. avgusta 1939. godine, usvojena su nova pravila i promeweno ime u „Zanatska

kreditna zadruga SOJ“. Za vreme okupacije (1941) Zadruga je kratko prekinula rad,

zbog odlaska velikog broja ~lanova na vojnu du`nost. Zadruga je bila pokreta~ ra-

da na podizawu Doma zanatlija u Vaqevu. U fond za wegovu izgradwu, svake godine,

davala je tre}inu svog ~istog prihoda. Nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, broj

uloga na {tedwu i pozajmica znatno je smawen. Nova vlast je krenula u reorganiza-

ciju bankarskog aparata. Zadruga posluje sa Komunalnom bankom u Vaqevu kod koje

ulaè gotovinu na teku}i ra~un. Zadruga, vezana za druge finansijske institucije,

opstaje do dono{ewa Zakona o bankama 1965. godine,798

kad Komunalna banka posta-

je osnovna kreditiraju}a ustanova celokupne privrede, svih ustanova i gra|ana na

svom podru~ju, a zadru`ne i gradske {tedionice se ukidaju, ~ime i Zanatska kredi-

tna zadruga SOJ u Vaqevu prestaje sa radom.

Fond je preuzet od Osnovne privredne komore Vaqevo, zapisnikom od 8. maja

1972. godine (Kwiga prijema br. 223).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je 1976. godine po principu slobodne

provenijencije, tematski i hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1926-1963:



– spisak zadrugara 1926-1943, 1 kw.


– kwige {tedwe 1926-1949, 10 kw.

– kwige du`nika 1926-1932, 1948-1960, 3 kw.

– evidencija teku}ih ra~una 1938-1962, 1 kw.

– ostale kwige (blagajne, udela, uloga, ~lanstva, deponovanih potpisa,

~lanova fonda za pomo} u slu~aju bolesti i smrti) 1926-1963, 10 kw.

Spisi 1926-1965.

Gra|a sadrì: pravila Zadruge iz 1926, pravila fonda Zanatlijskog doma,

pravilnik fonda za pomo} u slu~aju bolesti i smrti; zapisnike i izve{taje go-

di{wih skup{tina, prepisku sa Zanatskom komorom i Finansijskom direkcijom,

molbe za prijem u ~lanstvo, ispisnice biv{ih ~lanova, obveznice, zapisnike o

pregledu poslovawa Zadruge koje je vr{ila Zanatska banka; popise: {tednih uloga,

traènih i odobrenih pozajmica i zajmova, akcionara Zanatske banke kojima su ak-

cije prosle|ivane preko Zadruge, napla}ene ~lanarine; spiskove zadrugara, liste

243

798 Sl. list SFRJ br. 12, od 24. marta 1965.

dobrovoqnog rada zadrugara, zavr{ne ra~une, poreske prijave i spiskove, prizna-

nice i drugo.


A.6.1.1.152. OBRENOVA^KA ZADRUGA ZA ME\USOBNO POMAGAWE

I [TEDWU – OBRENOVAC

(1893- ?), 1898-1899.

Obrenova~ka zadruga za me|usobno pomagawe i {tedwu u Obrenovcu osnova-

na je, 1893. godine,799

sa namerom da umnoènim kapitalom od novca primqenog na

{tedwu olak{a promet novca i davawe zajmova, da radi na ja~awu trgovine i za-

natstva, kao i poqoprivrede. Bavila se svim bankarskim i kreditnim poslovima.

Bila je zna~ajna za razvoj privrede u obrenova~kom kraju. Pravo nadzora nad radom

zadruge imao je ministar narodne privrede. Rad zadruge obavqao se preko Skup-

{tine, Upravnog, Nadzornog i Glavnog odbora i ~inovnika.

Arhivska gra|a fonda izdvojena je iz zbirke Varia, 1997. godine (Kwiga

prijema br. 433).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je 1998. godine po hronologiji.


Sadrì gra|u za period 1898-1899, 1 kutija spisa (0,10 m).

Spisi 1898-1899.

Gra|a sadrì: zapisnik sa Skup{tine, godi{wi izve{taj Upravnog i Nad-

zornog odbora, pravila o poslovawu i finansijsku arhivu.


A.6.1.1.153. SRPSKA NARODNA BANKA – FILIJALA U VAQEVU –

VAQEVO

(1942-1945), 1941-1946.

Srpska narodna banka – Filijala u Vaqevu zapo~ela je sa radom, 11. marta

1942. godine,800

u zgradi Vaqevske {tedionice. Otvarawu Filijale prethodile su

vi{emese~ne pripreme o ~emu svedo~i prepiska sa centralom u Beogradu, koja je

nastala pre 11. marta 1942. godine. Nakon oslobo|ewa, na osnovu Odluke Dràvnog

povereni{tva za finansije NKOJ, od 12. decembra 1944. godine, poslove Filijale

u Vaqevu preuzima Narodna banka Jugoslavije, a kasnije Narodna banka FNRJ –

Filijala u Vaqevu. Srpska narodna banka – Filijala u Vaqevu prestaje sa radom

februara 1945. godine.801

244

799 MIAV, Biblioteka MIAV, Pravila Obrenova~ke zadruge za me|usobno pomagawe i {tedwu u

Obrenovcu, [tamparija Petra K. Tankosi}a, Beograd 1899, str. 51

800 Isto, Srpska narodna banka – Filijala u Vaqevu – Vaqevo, Zahtev da se izda dozvola za putovawe

upu}en Predstavni{tvu gradske policije, 9. marta 1942, iz koga se vidi da filijala po~iwe sa ra-

dom 11. marta 1942. godine i Zapisnik br. 1, od 10. marta 1942. godine o rukovawu kqu~evima kase,

kut. inv. br. 2

801 Sl. list DFJ br. 4, od 18. februara 1945.

Filijala vr{i poslove sa komitentima na osnovu odobrewa centrale u Beo-

gradu i ima status dràvnog nov~anog zavoda. Vodi emisione i ‘iro poslove da-

vawem kratkoro~nih i dugoro~nih kredita, prikupqa {tedwu i vr{i devizno po-

slovawe. Kao buxetski nadzorni organ sprovodi kontrolu i evidenciju finansij-

skog poslovawa, pu{ta u opticaj novac, vr{i zamenu nov~anica koje su povu~ene iz

opticaja i druge finansijske transakcije.

Fond je preuzet, bez zapisnika, od Filijale Narodne banke u Vaqevu, 1957.


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je 1996. godine po principu slobodne

provenijencije, tematski. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1945:


Spisi 1941-1946.

Gra|a sadrì: zapisnike o primopredaji du`nosti u Filijali, izve{taje o

stawu uloga na {tedwu, prepisku sa centralom u Beogradu i komitentima, spisko-

ve zamene nov~anica koje se povla~e iz opticaja (1942-1945); evidencije: kwièwa,

potraìvawa, dugovawa, vlasnike ra~una, preglede tro{kova Filijale; personal-

ne podatke i dr.


A.6.1.2. PRIVREDNA UDRU@EWA

Zanatska udruèwa, pre esnafi, osnivani su sa zadatkom da unapre|uju za-

natstvo, da se staraju o op{em stru~nom obrazovawu svojih ~lanova i wihovih

pomo}nika, da koordiniraju sa organima vlasti u vezi bespravnog rada ili uko-

liko zanemaruju obaveze svojih ~lanova.

Da bi se obrazovao esnaf, prema Uredbi o esnafima iz 1847. godine,802

bilo

je potrebno 12 ~lanova. Esnaf su ~inile zanatlije jednog roda zanata ili trgovaca,

ali je pomenuta Uredba dopu{tala mogu}nost osnivawa me{ovitih od srodnih za-

nata i trgovaca sli~nom robom.

Wihov rad je bio u nadle`nosti Ministarstva unutarwih dela i Ministar-

stva finansija, a od 1882. godine, Ministarstva narodne privrede. Kontrolu nad

svakim esnafom vr{ila je nadle`na policijska vlast.

Eesnafska skup{tina, kao najvi{i organ, svake godine je birala stare{inu

i wegovog pomo}nika koji su predstavqali, neku vrstu, izvr{nog organa esnafa.

Skup{tina se odràvala jednom godi{we, po potrebi i ~e{}e, a predsedavao joj je

policijski komesar.

Osim esnafa, u posledwim decenijama 19. veka, osnivana su i druga zanatlij-

ska i trgova~ka udruèwa. Svoj rad su obi~no po~iwala kao humanitarna dru{tva,

245

802 Zbornik zakona i uredaba Kneèvine Srbije br. 14/1847.

ali su sebi u ciq stavqala i druge zadatke, pa su vremenom postajala zna~ajan ~i-ali su sebi u ciq stavqala i druge zadatke, pa su vremenom postajala zna~ajan ~i-

nilac u razvitku trgovine i zanata na svom podru~ju.

Zakon o radwama, od 29. juna 1910,803

koji se po~eo primewivati godinu dana

kasnije, propisao je druga~iju organizaciju esnafa i izmenio wihovu nadle`nost.

Do tada, ve}i broj srodnih esnafa jedne varo{i ili sreza spojen je u jedan zanatlij-

ski esnaf. Majstori se me|usobno udruùju u jedan esnaf kako bi na taj na~in olak-

{ali postizawe zajedni~kog ciqa pro{irewe i unapre|ewe proizvodwe, a samim

tim i uve}ane zarade. Esnaf je moglo osnovati najmawe 20 majstora vlasnika radwi

u srezu ili varo{i. Esnaf se starao o: odràvawu dobrih odnosa izme|u majstora i

pomo}nog osobqa, moralnom i stru~nom obrazovawu svojih ~lanova, unapre|ewu

delatnosti, u~enicima i wihovom {kolovawu i dr.

Esnafska skup{tina je birala upravu kao svoj izvr{ni organ. Organizacija

i rad su utvr|ivani statutom ~ije dono{ewe je bilo obavezno.

Svi esnafi, koji su postojali u jednom okrugu, imali su Okru`nu esnafsku

upravu kao svog predstavnika, obi~no sa sedi{tem u centru okruga ili u mestu u

kom je bio prvostepeni sud. Uprava je imala 9 ~lanova, a zadatak joj je bio da vr{i

nadzor nad radom esnafa u svom okrugu i preduzima mere u ciqu za{tite wihovih

interesa.

Zakonom o radwama, od 5. novembra 1931,804

utvr|uje se jedinstvena sistemska

osnova za zanatsku, trgovinsku, ugostiteqsku i industrijsku delatnost u zemqi.

Esnafi su prestali da postoje, a wihovu obaveze i imovinu preuzimaju udruèwa:

zanatlija, trgovaca, ugostiteqa i dr. Udruèwe je za svoj rad odgovaralo na-

dle`noj komori u Beogradu koja je vr{ila nadzor nad wegovim radom, a odre|ivala

je i predsednika udruèwa.

Udruèwa su nakon zavr{etka Drugog svetskog rata nastavila sa radom u

smawenom obimu. Neka su uga{ena u prvim poratnim godinama, a najduè su se

odràla udruèwa zanatlija koja su ukinuta Zakonom o zanatstvu NR Srbije iz

1950. godine.805

Wihovu imovinu i obaveze preuzele su novoosnovane sreske zanat-

ske komore.

Arhiv iz ove grupe poseduje ukupno 7 fondova. Svi su nepotpuni, obra|eni i

za wih su ura|eni sumarni inventari. Sadrè arhivsku gra|u u rasponu od 1895. do

1950. godine. Fondovi su preuzeti u Arhiv od Osnovne privredne komore Vaqevo,

1972. godine, u nesre|enom stawu i izme{ani sa arhivskom gra|om komora.

Objavqeni radovi:

– Grupa autora: Zanatstvo u vaqevskom kraju i druge samostalne privredne

delatnosti, Udruèwe samostalnih zanatlija, ugostiteqa i auto-prevoz-

nika Vaqevo i drugi, Vaqevo, 1987

246

803 Srpske novine br. 140/1910.

804 Sl. novine Kraqevine Jugoslavije br. 262/1931.


A.6.1.2.154. UDRU@EWE ZANATLIJA ZA SREZ

VAQEVSKI I PODGORSKI – VAQEVO

(1910-1950), 1911-1950.

Udruèwe zanatlija za srez vaqevski i podgorski – Vaqevo osnovano je na

osnovu Zakona o radwama, od 29. juna 1910. godine, kao Zanatlijski esnaf za srez

vaqevski i varo{ Vaqevo sa sedi{tem u Vaqevu.806

Zanatski esnaf je osnovan sa ciqem da unapre|uje zanatstvo, da u~enici i

pomo}nici uredno poha|aju {kolu (starawe o stru~nom obrazovawu ~lanova i

wihovog pomo}nog osobqa), da osniva humanitarne fondove u slu~aju bolesti, sta-

rosti ili smrti.807

Esnaf unapre|uje ekonomske interese svojih ~lanova savremenijim metoda-

ma rada i prire|ivawem stalnih izlo`bi, odràvawem predavawa, kurseva i dr.

Funkcije esnafa se svode na osnivawe privrednih preduze}a i privrednih

zadruga, kao i na zajedni~ku proizvodwu i preradu proizvoda.

Za vr{ewe upravnih i administrativnih poslova postojali su slede}i orga-

ni udruèwa: Skup{tina, koja je vrhovni organ udruèwa, Nadzorni odbor, kao

kontrolni organ, stru~ni odbori ili sekcije, Povereni{tvo i Sud ~asti. Nadzor

nad udruèwem vr{i Zanatska komora u Beogradu, koja moè u svako vreme naredi-

ti pregled celokupnog poslovawa udruèwa.

U vreme Prvog svetskog rata esnaf nije radio. Posledwa redovna skup{tina

odràna je po~etkom 1914. godine. Iste godine, pri Esnafu je obrazovan fond za po-

dizawe Zanatskog doma u Vaqevu; usvojena Pravila fonda za podizawe Zanatskog do-

ma u Vaqevu i doneta odluka „ da se za ovu ceq iz esnafske kase izda 20.000 dinara“.

Prilikom upada neprijateqske vojske u Vaqevo (1914-1915) mnoge esnafske radwe su

opusto{ene, a esnafska kancelarija potpuno je demolirana. Esnafska imovina (in-

ventar, kwige, arhiva) je rasturena i uni{tavana. Krajem 1918. godine, prona|eno je

ne{to name{taja i vrednosnih papira (akcija) u vrednosti od 18.000 dinara.

Esnaf je obnovio rad po~etkom 1919. godine. Preko Zanatske komore u Beo-

gradu ulaù se napori da se zanatlijama omogu}i obnova radwi, nabavka alata i

materijala za rad. U tu svrhu, za 1919. i 1920. godinu, odobreno je 95.000 kruna, mada

je traèno znatno vi{e (2.808.000).

Na osnovu novog Zakona o radwama, od 5. novembra 1931. godine, odràna je

vanredna skup{tina, 4. septembra 1932. godine, kada je doneta odluka da se dosa-

da{wi Zanatski esnaf pretvori u prinudno (obavezno) „Udruèwe zanatlija za

srez vaqevski i podgorski“808

. Teritorija Udruèwa pripadala je Zanatskoj komo-

ri u Sarajevu (do 1941. godine).

Iako ovaj zakon nije doneo neke bitne promene, u~inio je korak napred u po-

gledu sticawa uslova za otvarawe zanatske radwe. Sada se iskqu~ivo traì po-

loèn majstorski ispit.

247


807 MIAV, Udruèwe zanatlija za srez vaqevski i podgorski – Vaqevo, Pravila Udruèwa iz 1932. go-

dine, Dosije fonda

808 Isto, Zapisnik sa vanredne skup{tine Udruèwa, od 4. septembra 1932, kw. inv. br. 2; Pravila

Udruèwa iz 1932, Dosije fonda

Za vreme okupacije (1941-1945) rad Udruèwa se, uglavnom, svodio na pri-

kupqawe zimske pomo}i, pomo}i porodicama zanatlija ~iji su hranioci u ropstvu

ili na radu u Borskom rudniku, za pomo} deci radnika izbegloj iz drugih krajeva.

Posle rata (1945) ekonomski poloàj zanatlija nije se bitnije promenio. Priva-

tni sektor stagnira jer ne dobija sirovine i materijal za proizvodwu. Svi neopho-

dni artikli dostavqaju se samo dràvnim preduze}ima i zadrugama, tako da dolazi

do masovnog zatvarawa privatnih zanatskih radwi. Teritorija ovog Udruèwa

pro{irena je i na srez kolubarski u Mionici, jer je odlukom Zanatske komore u Be-

ogradu br. 5147 od 12. juna 1947. godine nadle`nost nad podru~jem ukinutog

Udruèwe zanatlija za srez kolubarski – Mionica preneta na Udruèwe zanatlija

u Vaqevu.

Udruèwe je ukinuto 1950. godine.809

Re{ewe o likvidaciji doneo je Gradski

narodni odbor u Vaqevu br. 18113, od 16. avgusta 1950. godine. Imovinu i inventar

preuzela je Gradska zanatska komora u Vaqevu.810

Fond je preuzet od Osnovne privredne komore Vaqevo, 1972. godine (Kwiga

prijema br. 254).

Fond je nepotpun. Fond je sre|en tematski, 1977. godine. Obra|en je i ura|en




Kwige 1914-1950:

– zapisnici sednica udruèwa (Skup{tine, Upravnog i Nadzornog odbora)

1914-1950, 6 kw.

– registri 1919-1948, 8 kw.


– ostale kwige (registri majstorskih ispita, poslovnih kwiìca, glavna

kwiga, kwiga blagajne, dnevnik kase mati~na kwiga i dr.) 1914-1950, 17 kw.

Spisi 1911-1950.

Gra|a sadrì: pravila Udruèwa i poslovnih zajednica (sekcija), raspise

nadle`nog ministarstva i Zanatske komore, prepisku sa vlastima, kandidatske

liste za ~lanove uprave i stalne ~lanove Zanatske komore, protokole o polagawu

majstorskih ispita; kalfenska, pomo}ni~ka i majstorska pisma, uverewa o stru-

~nosti zanatlija, poslovne kwiìce, ugovore o radu i u~ewu, gra|evinske dozvole

za izgradwu i nadgradwu zanatskih objekata, zahteve i odobrewa za registrovawe;

spiskove: ispitnih komisija, zanatlija po pojedinim granama, svih zanatlija u

Vaqevu (1945), prilo`nika za zabave, davaoca zajma za pomo} ratom osiroma{enim

zanatlijama; podatke o: isporukama zanatskih proizvoda za ratne potrebe (1914),

kursevima za pojedine zanate, zanatsko-trgova~koj {koli, bespravnom radu, kredi-

tirawu ratom postradalih zanatlija preko Zanatske komore, pomo}i prognanici-

248


810 MIAV, Udruèwe zanatlija za srez vaqevski i podgorski – Vaqevo, Zapisnik sednice Upravnog od-

bora Udruèwa zanatlija, od 21. avgusta 1950. godine, kw. inv. br. 6


ma i izbeglicama (1941), planskoj raspodeli sirovina, odre|ivawu cena zanatskim

uslugama, ratnoj {teti na radwama, pla}awu ~lanarine, porezu i dr. U gra|i se na-

lazi buxet i zavr{ni ra~uni za pojedine godine.


A.6.1.2.155. UDRU@EWE ZANATLIJA ZA SREZ KOLUBARSKI –

MIONICA

(1911-1947), 1911-1947.

Udruèwe zanatlija za srez kolubarski – Mionica osnovano je na molbu mi-

oni~kih zanatlija „da im se odobri osnivawe me{ovitog esnafa za Mionicu i srez

kolubarski“.812

Zanatska komora u Beogradu donela je re{ewe (NO

– 4647), 1. decem-

bra 1911. godine, da se izabere odbor za osnivawe esnafa – „po{to ranije nije bio

nikakav esnaf u Mionici srezu kolubarskom“.

Na osniva~koj skup{tini esnafskih majstora „sviju zanata“ u Mionici, 20.

decembra 1911. godine, u gostionici „Srpski kraq“, usvojeni su „Ugledni Statut“

i Mesna pravila, a potom su jednoglasno izabrani esnafski organi: Upravni i

Nadzorni odbor.813

Na prvoj sednici Uprava je odlu~ila da se u „Srpske novine“

po{aqe oglas za upis ~lanova. Podru~je esnafa obuhvatalo je varo{icu Mionicu

i Srez kolubarski sa sedi{tem u Mionici.

Osnovni zadaci esnafa bili su: da zastupa i unapre|uje interese zanatstva,

da se stara o stru~nom obrazovawu ~lanova i wihovog pomo}nog osobqa, da osniva

humane fondove za potporu svojih ~lanova i wihovih porodica u slu~aju bolesti,

starosti i smrti. Od 1928. godine uveden je dan esnafske slave „Pavlovdan“. Iste

godine, pri esnafu je obrazovan fond za podizawe zanatskog doma u Mionici i po-

tvr|ena pravila fonda. U toku 1931. godine, donet je nov Zakon o radwama, na osno-

vu kojeg se Zanatski esnaf za srez kolubarski, od 9. marta 1932. godine, pretvara u

prinudno (obavezno) udruèwe i novi naziv glasi: Udruèwe zanatlija za srez ko-

lubarski.814

Skup{tina je usvojila nova Pravila koja je odobrila i potvrdila Za-

natska komora u Beogradu.

Iako ovaj zakon nije doneo bitne promene u~inio je korak napred u pogledu

sticawa uslova za otvarawe zanatske radwe. Sada se iskqu~ivo traì poloèn

majstorski ispit.

Udruèwe je ukinuto odlukom Zanatske komore u Beogradu br. 5147, od 12. ju-

na 1947. godine,815

a nadle`nost nad podru~jem ukinutog udruèwa preneto je na

Udruèwe zanatlija za srez vaqevski i podgorski. Kontrolu finansijskog poslo-

vawa obavio je revizor dràvne kontrole, 31. avgusta 1947. godine i ovim izvr{io

likvidaciju ovog udruèwa u skladu sa odlukom Komore.

249

812 MIAV, Udruèwe zanatlija za srez kolubarski – Mionica, Molba mioni~kih zanatlija, kut. inv.

br. 15

813 Isto, Zapisnik sednice Udruèwa, od 26. decembra 1911. godine, kw. inv. br. 1

814 Isto, Pravila Udruèwa zanatlija za srez kolubarski – Mionica iz 1932, potvr|ena od Zanatske

komore u Beogradu br. 13745, od 14. decembra 1932, kut. inv. br. 16

815 Isto, Odluka Zanatske komore u Beograd br. 5147, od 12. juna 1947. godine, kut. inv. br. 17


prijema br. 255).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski 1975. godine. Obra|en je i




Kwige 1911-1947:

– zapisnici sednica udruèwa 1911-1947, 3 kw.

– zapisnici sednica odbora za podizawe zanatlijskog doma 1928-1945, 1 kw.

– registar pravnih majstora i ~lanova dobrotvora 1912-1946, 1 kw.


– zapisnici o polagawu pomo}ni~kih ispita 1929-1946, 1 kw.

– dnevnik blagajne sa registrom ~lanova 1912-1945, 1 kw.


Spisi 1911-1947.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica Skup{tina, Upravnog odbora i Nadzor-

nog odbora, izve{taje o radu udruèwa i wegovih organa; dokumenta o prestanku

rada i likvidaciji Udruèwa, uputstva Zanatske komore u Beogradu, Pravila i

pravilnike o polagawu kafanskih i majstorskih ispita, Pravila fonda za podi-

zawe zanatskog doma u Mionici, dozvole za obavqawe zanatske delatnosti i oglase

o otvarawu zanatskih radwi, spiskove pravnih i bespravnih majstora i ~lanova

ispitnog odbora, ugovore o radu i u~eni~ke ugovore, liste – formulare za pri-

kupqawe i dostavqawe podataka o zanatima, obave{tewa i uputstva Zanatske ko-

more i Banske uprave u Sarajevu o potrebi i na~inu novog organizovawa Zanatskog

esnafa u Mionici i drugo.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, delovodni protokoli i registar

majstora i ~lanova dobrotvora.

A.6.1.2.156. UDRU@EWE ZANATLIJA ZA SREZ TAMNAVSKI – UB

(1910-1950), 1919-1950.

Udruèwe zanatlija za srez tamnavski – Ub osnovano je na osnovu Zakona o

radwama, od 29. juna 1910. godine,817

kao zanatlijski esnaf. Obuhvatao je podru~je

Sreza tamnavskog i varo{icu Ub. Sedi{te esnafa je u Ubu.

Osnovni zadaci esnafa bili su: unapre|ewe zanatstva i po{tovawe stale-

{ke ~asti, starawe da u~enici i pomo}nici uredno poha|aju {kolu i na vreme po-

laù kalfenske i majstorske ispite, obezbe|ewe zajmova, kredita, snabdevawe zana-

tlija potrebnom robom, pruàwe finansijske potpore zanatlijama i wihovim po-

rodicama u slu~aju bolesti, iznemoglosti i smrti. U vreme ratova i okupacije

250


817 Srpske novine br. 140/1910

(1912-1918) aktivnost esnafa je potpuno zamrla. Posle oslobo|ewa rad je

obnovqen, 21. februara 1919. godine, izborom privremene uprave. Iste godine na

Prvoj skup{tini (28. septembra ) izabrani su novi organi, upravni i nadzorni

odbor.

U periodu izme|u dva rata (1919-1941) rad Udruèwa postaje organizovaniji

i raznovrsniji. Nadzor nad radom Udruèwa vr{ila je Zanatska komora u Beogra-

du. ^lanovi Udruèwa bili su zanatlije koji na podru~ju sreza obavqaju zanatsku

radwu i zanatska preduze}a dràvnih i samostalnih tela. Pored postoje}ih, for-

miraju se novi organi: povereni{tva, sud ~asti i dr. Preko sredi{we zadruge u Be-

ogradu i Zadruge za kredit i {tedwu u Ubu zanatlije dobijaju kreditne olak{ice.

Uprava Udruèwa radi i na kulturnom planu: organizuje zanatske zabave za pravo-

slavnu novu godinu i sve~anosti povodom esnafske slave Svetog Ilije, na kojima

u~estvuju peva~ki hor i zanatsko-pozori{na diletantska grupa.

Na osnovu novog Zakona o radwama, od 5. novembra 1931. godine i Pravila

Udruèwa usvojena na vanrednoj skup{tini ~lanova, 4. septembra 1932. godine,Za-

natlijski esnaf mewa naziv u prinudno (obavezno) Udruèwe zanatlija za Srez

tamnavski.818

Zanatska komora u Beogradu odobrila je Pravila Udruèwa, 29. sep-

tembra 1932. godine (br. 13609)819

.

Nova uprava ( Upravni odbor, od sedam i Nadzorni odbor, od tri ~lana) do-

bila je od op{tine Ub plac za zidawe zanatskog doma. Posledwa sednica

Udruèwa odràna je, 17. jula 1941. godine i tada nastaje prekid u radu koji traje

sve do 11. marta 1945. godine, kada je odràna konferencija zanatlija Sreza tam-

navskog. Uprava Udruèwa i privatne zanatlije ukazuju novim vlastima na pro-

puste i nerazumevawe prema privatnom sektoru oko snabdevawa neophodnim arti-

klima i proizvodima koji spadaju u garantovano snabdevawe.820

Udruèwe zanatlija za Srez tamnavski prestalo je sa radom, 1950. godine, na

osnovu Uputstva za likvidaciju zanatskih organizacija.821

Imovinu udruèwa i

fonda zanatskog doma preuzela je Sreska zanatska komora u Ubu, 10. oktobra 1950.

godine.822


prijema br. 256).

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1975. godine, po brojevima registrature.




Kwige 1919-1950:

– zapisnici sednica udruèwa 1919-1950, 3 kw.

– registar u~enika i zanatskih pomo}nika 1935-1945, 2 kw.

251

818 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije br. 262/1931. godine

819 MIAV, Pravila iz 1932. godine, Dosije fonda

820 Isto, Udruèwe zanatlija za srez tamnavski – Ub, Izve{taj o radu za 1949. godinu, kw. inv. br. 3

821 Sl. glasnik NR Srbije br. 18/1950; MIAV, Zapisnik sednice, od 3. avgusta 1950. godine, kw. inv. br. 2

822 Zbog nemogu}nosti fizi~kog izdvajawa, kwiga - delovodni protokol za 1949. i 1950. godinu Udru-

èwa zanatlija za srez tamnavski nalazi se u fondu Sreske zanatske komore - Ub, kw. inv. br. 2



– ostale kwige (~lanova, ~lanarine, poslovne kwiìce, prihoda i rashoda,

zavr{nog ra~una i dr.) 1919-1950, 8 kw.

Spisi 1920-1950.

Gra|a sadrì: Pravila Udruèwa iz 1932. godine, prepisku sa nadle`nim

ministarstvom, zanatskom komorom i sredi{wom upravom za snabdevawe, razna

uverewa, zahteve i re{ewa za upu}ivawe u~enika na polagawe ispita, ugovore o ra-

du i u~ewu, poslovne kwiìce, kontrolne listove; spiskove: zanatskih radwi, za-

natlija i prilo`nika na zabavama u korist Udruèwa; odobrewa za bavqewe odre-

|enim zanatom; podatke o: izborima za ~lanove uprave Udruèwa i zanatske komo-

re, ispitnim komisijama, nadoknadi ratne {tete (1921. i 1945. godine), zajmu za

unapre|ewe zanatstva, bespravnom radu, registrovawu i preregistrovawu radwi,

zanatskim glasilima, odre|ivawu cena zanatskim proizvodima i uslugama, snab-

devawu sirovinama, zajmovima zanatske banke i wenim akcionarima, porezu, me|u-

sobnim pozajmicama zanatlija i dr. U gra|i se nalaze buxet i zavr{ni ra~uni za

pojedine godine.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, delovodni protokoli i registri

u~enika i zanatskih pomo}nika.

A.6.1.2.157. UDRU@EWE OPANÂRSKIH MAJSTORA U VAQEVU –

VAQEVO

(1910-1939), 1921-1939.

Udruèwe opan~arskih majstora u Vaqevu osnovano je, 1910. godine,824

sa

ciqem da radi na za{titi zajedni~kih interesa ~lanova, usavr{avawa zanata, ma-

terijalnom i moralnom pomagawu svojih ~lanova i da odràva dobre odnose izme-

|u majstora i radnika.

Udruèwe su osnovali 46 opan~arskih majstora u Vaqevu i naslednik je biv-

{eg opan~arskog esnafa. Imao je Skup{tinu, Upravni i Nadzorni odbor. Po~et-

kom 1934. godine, postalo je ~lan Udruèwa zanatlija za srez vaqevski i

podgorski i od tada radi kao sekcija opan~arske bran{e pri udruèwu. Sekcija je

prestala sa radom 1939. godine.


Fond je fragmentarno sa~uvan. Obra|en je 1997. i ura|en je sumarni

inventar.


Spisi 1921-1939.

Gra|a sadrì: zapisnike Upravnog i Nadzornog odbora, pravila Udruèwa

(1927), spiskove ~lanova Udruèwa i ostalu op{tu i finansijsku dokumentaciju

(priznanice i ra~une).


252

824 Srpske novine br. 140/1910

A.6.1.2.158. UDRU@EWE TRGOVACA ZA

SREZ VAQEVSKI I PODGORSKI – VAQEVO

(1910-1948), 1914-1948.

Udruèwe trgovaca za srez vaqevski i podgorski sa sedi{tem u Vaqevu

osnovano je 29. juna 1910. godine, kao Trgova~ko udruèwe u Vaqevu na osnovu Zako-

na o radwama (~l. 98), a sa radom je otpo~elo 1911. godine.825

Podru~je Udruèwa je

obuhvatalo biv{i srez vaqevski sa sedi{tem u Vaqevu, a od 1932. godine i srez

podgorski u smislu novog Zakona o radwama (~lan 442), od 5. novembra 1931. godi-

ne.826

Nadzor nad radom Udruèwa vr{ila je Trgova~ka komora u Beogradu.

Udruèwe ima status pravnog lica, a zastupaju ga predsednik i sekretar.

Zadaci udruèwa su: da pomaè razvoj trgovine i neguje duh uzajamnog poma-

gawa me|u ~lanovima, da se stara o stru~nom obrazovawu i moralnom vaspitawu

~lanova putem predavawa, {kola, izlo`bi i dr., da vr{i sve funkcije u vezi sa ugo-

vorima i u~eni~kom, odnosno, slu`beni~kom odnosu izme|u svojih ~lanova i pomo-

}nog osobqa, sara|uje sa javnom berzom rada, organizuje svoj izborni odbor, kao i

odbor ~asti za raspravqawe sporova izme|u svojih ~lanova, podsti~e osnivawe

privrednih preduze}a, osniva humane fondove za potporu svojih ~lanova i wiho-

vih porodica u nevoqi, starosti i smrti, da obra}a pa`wu vlastima na bespravan

rad, da vodi registre i statistiku trgova~kih radwi na svom podru~ju i da vr{i

sve druge zadatke koji mu po Zakonu o radwama pripadaju.

U vreme ratova i okupacija (1912–1918) aktivnost Udruèwa je potpuno zam-

rla. U Izve{taju Upravnog odbora, od 29. maja 1921. godine, navodi se „da je

Udruèwe obnovilo rad 1919. godine“,827

da je dru{tvena arhiva uni{tena za vreme

okupacije i da je na po~etku 1920. godine bilo 97, a na kraju iste godine, 177 redov-

nih ~lanova. Pored redovnih ~lanova, Udruèwe je imalo, kao ~lanove, dobrotvo-

re, utemeqa~e, po~asne, dopisne i pomaù}e ~lanove. ^lanstvo prestaje samo u slu-

~aju prestanka radwe, padom pod ste~aj, ili stupawem u ~lanstvo novog stru~nog

udruèwa.

U prvim posleratnim godinama Uprava udruèwa je veoma aktivna. Trgo-

va~koj komori u Beogradu daje korisne predloge: kako da otklone „smetwe“ izvoznoj

i uvoznoj trgovini, na koji na~in pomaè trgovcima koji su za vreme rata o{te}e-

ni od neprijateqa, na~in regulisawa ratne „o{tete“, a naro~ito se nastojalo na

{to brèm uspostavqawu ‘elezni~kog, re~nog i telefonskog saobra}aja. Preko

kraqevske vlade, Ministarstva trgovine i industrije, ~iweni su napori da se za

trgovce, koji su postradali za vreme rata i okupacije obezbede povoqni krediti i

zajmovi. Za wih je obezbe|en kredit od 310.000 dinara.

Na ~elu Udruèwa, izme|u dva rata, najduè je bio Milan Mati}, poznati

vaqevski trgovac. Materijalno-finansijsko stawe Udruèwa bilo je stabilno.

253

825 MIAV, Udruèwe trgovaca za srez vaqevski i podgorski – Vaqevo, Pravila udruèwa iz 1932. go-

dine, kut. inv. br. 23

826 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije br. 262/1931

827 MIAV, Udruèwe trgovaca za srez vaqevski i podgorski – Vaqevo, Izve{taji Upravnog odbora

udruèwa, kut. inv. br. 32

Prihodi su ostvarivani od ~lanskih uloga, dividendi na akcije, kamata na

{tedwu i dr.

Na osnovu novog Zakona o radwama (~l. 442), od 5. novembra 1931. godine, ovo

udruèwe je pretvoreno u prinudno (obavezno) Udruèwe trgovaca za srez vaqev-

ski i podgorski sa sedi{tem u Vaqevu.828

Na Skup{tini Udruèwa, 13. marta 1932.

godine, usvojena su nova Pravila, koja je potvrdila Trgovinska komora u Beogradu,

31. marta 1932. godina (br. 3453).

Organi Udruèwa su: Skup{tina, Uprava, Nadzorni odbor, odbori povere-

ni{tva. Skup{tina je vrhovni organ Udruèwa, zaseda redovno ili vanredno i ~i-

ne je svi ~lanovi. Skup{tina bira Upravu, za period od tri godine, koja rukuje svim

teku}im poslovima. Nadzorni odbor je kontrolni organ. Po ovla{}ewu Skup{tine

udruèwa mogu se obrazovati odbori za pojedine struke u mestima u kojima ima naj-

mawe 25 ~lanova ili, ako Uprava to na|e za potrebno, obrazuje se povereni{tvo. Za

obavqawe svih administrativnih poslova Udruèwe obrazuje ured.829

Za vreme okupacije i posle rata (1945) aktivnost Udruèwa znatno je

smawena. Ve}ina trgova~kih radwi prelazi u dràvne ruke, a broj redovnih ~lano-

va sve vi{e opada.

Udruèwe trgovaca za srez vaqevski i podgorski u Vaqevu prestalo je sa ra-

dom 1948. godine na osnovu Op{teg zakona o privatnim radwama.830

Ministarstvo

trgovine i snabdevawa donelo je re{ewe, pov. br. 10790/48, o prestanku rada

Udruèwa i preuzimawu dru{tvene imovine, 30. juna 1948. godine.831

Gradski na-

rodni odbor je u Vaqevu svojim aktom br. 1003 od 29. juna 1948. godine, obavestio

Udruèwe o nastalim promenama.


prijema br. 258).

Fond je delimi~no sa~uvan. Fond je sre|en 1977. godine, po principu

slobodne provenijencije. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1914-1948, 22 kwige i 10 kutija spisa (2,50 m ).

Kwige 1914-1948:

– zapisnici odluka Skup{tine, Upravnog i Nadzornog odbora 1919-1944, 4 kw.

– registri 1914-1945, 8 kw.



– ostale kwige (~lanova, ugovori o radu, ekspedicione kwige) 1921-1947, 7 kw.

Spisi 1920-1948.

Gra|a sadrì: Pravila Udruèwa iz 1925. godine, prepisku sa komorom i

vlastima, raspise i uputstva trgovinske komore i nadle`nog ministarstva, ugovo-

re o u~ewu, poslovne kwiìce, razne priznanice, propusnice za putovawa (1945),

254

828 Isto, isto

829 Isto, isto


831 MIAV, Udruèwe trgovaca za srez vaqevski i podgorski – Vaqevo, Delovodni protokol 1946-1948,

kw. inv. br.14

mati~ne listove vlasnika, ovla{}ewa za rad, oglase o otvarawu i odluke o zatva-

rawu radwi, kontrolne listove, ‘albe zbog bespravnog rada; popise: trgova~kih

radwi, vlasnika, bakalnica (1943); podatke o: stru~nim kursevima, radnom vreme-

nu (1943 i 1945), odlasku na rad u Nema~ku (1943), obaveznom radu, zakonskoj podo-

bnosti za rad (1942), prikupqawu dobrovoqnih priloga za siroma{nu decu, zim-

sku pomo} i izbeglice sa Kosova (1943), zabrani prodaje pojedinih roba (1945), ra-

tom uni{tenim objektima i ratnoj {teti Udruèwa (1945), ka`wenim trgovcima

za {pekulaciju, broju radwi (1945), odre|ivawu cena, porezima, ~lanarini i dr. U

gra|i se nalazi buxet i zavr{ni ra~uni za pojedine godine.


A.6.1.2.159. UDRU@EWE TRGOVACA ZA SREZ TAMNAVSKI – UB

(1911-1948), 1934-1948.

Udruèwe trgovaca za srez tamnavski osnovano je u Ubu na osnovu Zakona o

radwama (~l. 98), od 29. juna 1910. godine,832

kao Trgova~ko udruèwe Ub. Rad je po-

~elo 1911. godine. Podru~je Udruèwa je obuhvatalo biv{i srez tamnavski sa sedi-

{tem u Ubu. Nadzor nad radom Udruèwa vr{ila je Trgova~ka komora u Beogradu.

Osnovni zadaci Udruèwa su: da pomaè razvoju trgovine i neguje duh uza-

jamnog pomagawa me|u ~lanovima, da se stara o stru~nom obrazovawu i moralnom

vaspitawu ~lanova putem predavawa, {kola, izlo`bi i dr., da osniva humane fon-

dove za potporu svojih ~lanova i wihovih porodica u nevoqi, starosti i smrti, da

obra}a pa`wu vlastima na bespravan rad i da preuzima sve druge inicijative i

obaveze koje mu po Zakonu o radwama pripadaju.

U vreme ratova (1912-1918) i okupacije aktivnost je zamrla na svim poqima.

Udruèwe je obnovilo rad 1919. godine. Preko Ministarstva trgovine i

Trgova~ke komore ~ini napore da se obezbede {to povoqniji zajmovi i krediti za

razvoj trgovine i ratom o{te}ene trgovce. Pove}awem broja redovnih i po~asnih

~lanova uve}ani su sopstveni prihodi. ^lanski ulog iznosio je 20 dinara go-

di{we, a upisnina 50 dinara. Dru{tvenim pravilima, iz 1924. godine, bilo je pre-

dvi|eno da ~lanovi Udruèwa mogu biti i dràvna trgova~ka preduze}a, poslov-

nice, biroi i drugi, ukoliko obavqaju delatnost koja potpada pod Zakon o

radwama.

Na osnovu novog Zakona o radwama (~l. 442), od 5. novembra 1931. godine, ovo

udruèwe je pretvoreno u prinudno (obavezno) Udruèwe trgovaca za srez tamnav-

ski sa sedi{tem u Ubu.833

Na Skup{tini Udruèwa, 13. marta 1932. godine, usvoje-

na su nova Pravila koja je potvrdila Trgovinska komora u Beogradu, 31. marta

1932. godine (br. 3761). Pored promene naziva i sva imovina i obaveze pre{li su na

prinudno Udruèwe. Za pojedine struke (bran{e) obrazuju se odbori i povereni-

{tva u mestima gde ima najmawe 25 ~lanova. Organi Udruèwa: Skup{tina, Uprav-

ni odbor (9 ~lanova) i Nadzorni odbor, nastojali su da u te{kim uslovima krize

255


833 MIAV, Udruèwe trgovaca za srez tamnavski – Ub, Pravila udruèwa iz 1932. godine, dosije

fonda

obezbede kredite trgovini i trgovcima. Zahtevi i molbe upu}eni Ministarstvu

trgovine, Banskoj upravi i Trgova~koj komori nisu dali ve}e rezultate, usled ne-

dostatka novca kao posledica velike ekonomske krize koja se ose}ala do pred rat.

U vreme Drugog svetskog rata i posle oslobo|ewa (1945) stagnacija privatne

trgovine bila je jo{ ve}a. Na po~etku rata (1941), u srezu tamnavskom bilo je regis-

trovano 90 privatnih radwi, a posle rata (1945) taj broj je sveden na svega 18. Pri-

vatna trgovina sve vi{e zamire, jer trgovci ne mogu slobodno da nabavqaju robu.

Potro{a~i su dobijali „kontrolisanu robu“ preko dràvnih magacina, zadruga i

mesnih odbora. Mnoge privatne trgova~ke radwe i roba u wima su konfiskovani.

Dràvni sektor je ja~ao i postepeno preuzimao sve u svoje ruke, imovinu i kadrove.

Time je prestala potreba za postojawem i radom ovakvih udruèwa.

Udruèwe trgovaca za srez tamnavski u Ubu prestaje sa radom, 1948. godine,

na osnovu Op{teg zakona o privatnim radwama.834

Ministarstvo trgovine i snab-

devawa donelo je re{ewe o prestanku rada Udruèwa, {to je sprovedeno jula meseca

iste godine. Imovina Udruèwa pokretna i nepokretna, pripala je Ubskoj

op{tini.


prijema br. 257).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je 1975. godine, tematski. Obra|en je i



Kwige 1937-1948:


– imenik poslovnih kwiìca 1939-1946, 1 kw.

Spisi 1934-1938.

Gra|a sadrì: prepisku sa komorom i vlastima, pravila Udruèwa iz 1932.

godine, dozvole za obavqawe trgova~ke radwe, oglase o otvarawu, protokolisawu

i odjavi trgovinskih radwi, spiskove trgovaca i vlasnika trgova~kih radwi po

selima na teritoriji Sreza tamnavskog, mati~ne listove vlasnika radwi, ugovore

o zakupu lokala zanatlija, re{ewa o prestanku rada, spiskove sa podacima o pri-

kupqenim dobrovoqnim prilozima na trgova~kim zabavama, raznu finansijsku

prepisku, buxet i zavr{ni ra~un, spise o privremenoj zabrani rada 1947. godine,

uverewa ~lanovima da su obavqali trgova~ku delatnost i drugo.


256


A.6.1.2.160. UDRU@EWA UGOSTITEQA ZA SREZOVE VAQEVSKI,

TAMNAVSKI, KOLUBARSKI I PODGORSKI – VAQEVO

(1919-1948), 1919-1945.

Udruèwe ugostiteqa za srezove vaqevski, tamnavski, kolubarski i podgor-

ski nastalo je kao Kafansko-mehansko udruèwe ~iji su ~lanovi na svome zboru, od

21. oktobra 1919. godine, izabrali stalnu upravu, Upravni i Nadzorni odbor i

Sud ~asti.835

Do tada, od dono{ewa Zakona o radwama 1910. godine, vaqevske ka-

fexije i mehanxije bili su ~lanovi Vaqevskog trgova~kog udruèwa.

U toku svog postojawa Udruèwe je ~esto mewalo nazive: Kafansko-mehan-

sko udruèwe (1919-1920), Udruèwe ugostiteqa za srez vaqevski (1921-1938) i

Udruèwe ugostiteqa za srezove vaqevski, tamnavski, kolubarski i podgorski

(1938-1948). Upravni odbor je, oktobra 1920, usvajawem rezolucije doneo odluku da

se „pridruì“ Centralnom savezu gostioni~ara i kafexija u Beogradu. Ugosti-

teqi iz Obrenovca, Uba, Mionice i Ose~ine (pododbori) pristupili su 1926. go-

dine Oblasnom udruèwu u Vaqevu.

Pored osnovnih zadataka, da radi na unapre|ewu ugostiteqstva, Udruèwe

radi na suzbijawu bespravnog rada (to~ewe pi}a) na pijacama i objektima bez do-

zvole i ~ini napore da preko Ministarstva ishrane i obnove zemqe (1920) za svoje

~lanove nabavqa namirnice po sniènim cenama. Udruèwe je, tako|e, pruàlo

nov~anu pomo} obolelim ~lanovima i wihovim porodicama, organizovalo zabave,

drugarske ve~eri, razne proslave i manifestacije; odre|ivalo je iz kog dela priho-

da izdvajati sredstva za dobrotvorne svrhe (sirotoj deci, invalidima, siroma-

{nim u~enicima i humanitarnim udruèwima). Delegati ovog udruèwa bili su

veoma aktivni, pa su se na Zemaqskoj konferenciji (1925) i Gostioni~arskom kon-

gresu zalagali za osnivawe gostioni~arske komore, unapre|ewe turizma i dr.

Udruèwe je na svojoj Oblasnoj skup{tini (1930) donelo odluku o pristu-

pawu Udruèwu ugostiteqa Drinske banovine u Sarajevu. Nakon dono{ewa Zako-

na o radwama,836

1931. godine i dono{ewe Pravila Udruèwa, vidqive su pozitiv-

ne promene u wegovom radu. Pred rat, na ovom podru~ju, radilo je 127 ugosti-

teqskih radwi. Za vreme okupacije Nemci su za svoje potrebe zauzeli najboqe loka-

le, a neke su zatvorili. Po zavr{etku Drugog svetskog rata i promenama u dru{tve-

no-ekonomskim odnosima, nova vlast prestaje da pomaè privatni sektor, a mnoge

radwe su pre{le u dràvne ruke. Udruèwe je prestalo sa radom 1948. godine,837

a

wegova pokretna i nepokretna imovina predata je Povereni{tvu trgovine i snab-

devawa pri Gradskom narodnom odboru u Vaqevu.

Fond je preuzet od Narodnog odbora op{tine Vaqevo, 1955. godine, bez za-

pisnika, zajedno sa grupom fondova u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 13).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|ivawe i obrada fonda izvr{eni su, 1976.

godine, tematski, u okviru tema hronolo{ki. Ura|en je sumarni inventar.


257

835 MIAV, Udruèwe ugostiteqa za srezove vaqevski, tamnavski, kolubarski i podgorski – Vaqevo,

Kwiga zapisnika Udruèwa 1919-1930, kw. inv. br. 1

836 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije br. 262/1931

837 MIAV, SO Vaqevo, Kwiga evidencija ugostiteqskih radwi na teritoriji GNO Vaqevo za 1948. go-

dinu, kw. inv. br. 76

Kwige 1919-1945:

– zapisnici sa skup{tina i sednica Upravnog i Nadzornog odbora

(1919-1930); u istoj kwizi je i delovodni protokol (1920-1921), 1919-1930,

1 kw.

– registri (azbu~ni i registar pomo}nika) 1939-1945, 2 kw.

– spisak ~lanova Udruèwa 1931-1937, 1 kw.

Spisi 1926-1945.

Gra|a sadrì: zapisnike, prepisku sa organima vlasti (raspise nadle`nog

ministarstva, trgovinske komore i saveza ugostiteqa); dozvole i odluke za otva-

rawe i prestanak ugostiteqske radwe, mati~ne listove radwi i vlasnika radwi,

oglase o otvarawu ugostiteqskih objekata; spiskove: ~lanova Udruèwa i Uprav-

nog odbora, hotelijera, kafexija, kr~mara, gostioni~ara, vlasnika porodi~nih

kuhiwa; podatke o: upravi udruèwa, bespravnom radu, izdvajawu novih poslovnih

kwiìca, {kolskoj spremi ~lanova Udruèwa, odre|ivawu cena, nabavci alko-

holnih pi}a i namirnica, ugostiteqskim pomo}nicima, pomo}i prognanicima i

izbeglicima, taksama, porezu i dr.; molbe za prijem u ~lanstvo Udruèwa, razna

uverewa, priznanice i druge finansijske spise. U gra|i se nalazi buxet i zavr{ni

ra~un za pojedine godine.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, registri i delovodni protokol.

A.6.2. PERIOD OD 1945.

A.6.2.2. PRIVREDNA UDRU@EWA

A.6.2.2.161. OSNOVNI SAVEZ ZEMQORADNI^KIH ZADRUGA –

VAQEVO

(Š1949¹-1962), 1950-1962.

Osnovni savez zemqoradni~kih zadruga u Vaqevu osnovan je 1954, a upisan je

u Registar privrednih organizacija, 21. oktobra iste godine.838

Zadaci i unutra{wa organizacija saveza bili su, do 1959, utvr|eni

pravilima, a od 1960, statutom. Savez je predstavqao organ preko koga su se udru-

ìvale zemqoradni~ke zadruge. Radio je do 1962. godine, kada je osnovana Privre-

dna komora sreza Vaqevo, koja preuzima poslove ovog saveza.

Fond je preuzet od Osnovne privredne komore u Vaqevu, zapisnikom br.

198/3, od 8. maja 1972. godine (Kwiga prijema br. 205),

Fond je delimi~no sa~uvan, zato {to je, 16/17 januara 1960. godine, izbio

poàr u kome je potpuno izgorela zgrada Osnovnog saveza zemqoradni~kih zadruga

sa svom arhivskom gra|om koja se u woj nalazila.839

Zbog ovoga nije bilo mogu}e

258

838 Isto, Osnovni savez zemqoradni~kih zadruga – Vaqevo, Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 267/54, kut.

inv. br. 5

839 Isto, Dopis saveza br. 125, od 18. februara 1960. godine, upu}en Saveznom sekretarijatu za finan-

sije o poàru u zgradi, kut. inv. br. 6

utvrditi vreme osnivawa Sreskog saveza zemqoradni~kih zadruga. Fond je obra-

|en 1996. godine i ura|en sumarni inventar.

Sadr`i gra|u za period 1950840

-1962, 4 kwige i 6 kutija spisa (0,75 m)

Kwige 1952-1962:

– registar 1960, 1 kw.



Spisi 1950-1962.

Gra|a sadr`i: pravila Saveza, statut, zapisnike sa sednica, izve{taje, ras-

pise glavnog saveza, odluke, prijave za upis u registar za stru~no obrazovawe, izve-

{taje o zaposlenom osobqu; spiskove: zemqoradni~kih zadruga na terenu, fonda

zgrada, zadru`nih domova i dr.; personalna dokumenta, finansijske planove, pla-

tne spiskove i dr.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, registar i delovodni protokoli.

A.6.2.2.162. OP[TI POSLOVNI SAVEZ ZEMQORADNI^KIH ZADRUGA

– VAQEVO

(1957-1961), 1958-1961.

Op{ti poslovni savez zemqoradni~kih zadruga u Vaqevu osnovan je, 1. janu-

ara 1957. godine, od strane Osnovnog saveza zemqoradni~kih zadruga Vaqevo re-

{ewem br. 1692.841

Zadatak Saveza je bio da se bavi unapre|ewem poqoprivrede i prometom

poqoprivrednih proizvoda, industrijske robe, investicionog i reprodukcionog

materijala. U svom sastavu, 31. decembra 1958. godine, imao je 58 zaposlenih u tri

pogona i to: za prodaju industrijske robe, za poqoprivredne proizvode i pogon za

reprodukcioni materijal.842

Na sednici Upravnog odbora Saveza, od 25. februara

1961. godine, donesena je odluka da se sva wegova prava prenesu na preduze}e

„Poqoprivreda“ – Vaqevo.843

Fond je preuzet bez zapisnika i u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 308).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Arhivska gra|a je klasifikovana, popisana

i izlu~en je bezvredni registraturski materijal.


Kwige 1958-1961:


259

840 Isto, Osnovni savez zemqoradni~kih zadruga u Vaqevu javqa se kao nastavqa~ Sreskog saveza

zemqoradni~kih zadruga koji je radio u Vaqevu jo{ od kraja 1949. godine, a mo`da i ranije.

841 Isto, Op{ti poslovni savez zemqoradni~kih zadruga Vaqevo, Zapisnik o pregledu zavr{nog ra~u-

na za 1958, kut. inv. br. 1

842 Isto, isto

843 Isto, Zapisnik sednice UO Saveza, od 25. februara 1961, kut. inv. br. 2

Spisi 1958-1961.

Gra|a sadrì: zapisnike godi{wih skup{tina i Upravnog odbora, odluke,

kartice osnovnih sredstava, zavr{ne ra~une, kartone li~nih dohodaka i platne

spiskove po pogonima.

U nedostatku obave{tajnih sredstva sluì popis klasifikovane arhivske

gra|e.

A.6.2.2.163. UDRU@EWE ODGAJIVAÂ SITNOG STOÂRSTVA –

VAQEVO

(1953-Š1966¹), 1953-1966.

Udruèwe odgajiva~a sitnog sto~arstva u Vaqevu osnovano je, februara

1953. godine, a na osnovu re{ewa Sekretarijata za unutra{we poslove u Vaqevu br.

1500, od 24. februara iste godine, kada je odobren wegov rad.844

Udruèwe je

obavqalo delatnost na teritoriji grada i sreza Vaqevo.

Zadatak Udruèwa je bio da se bavi unapre|ewem uzgoja sitnog sto~arstva

kroz sekcije za: rasno ‘ivinarstvo, kuni}arstvo, golubarstvo i sviwarstvo. ^la-

novi udruèwa su bili du`ni da se kroz wega stru~no usavr{avaju.845

Prestalo je

sa radom 1966. godine.846

Fond je izdvojen iz zbirke Varia 1997. godine (Kwiga prijema br. 466).



Spisi 1953-1966.

Gra|a sadrì: zapisnike sednica Upravnog odbora, pravila Udruèwa, re-

{ewe o po~etku rada, izve{taje o radu, planove rada, razne spiskove, kartone izda-

te ‘ivine, blagajni~ki izve{taj i dr.


KOMORE

Na podru~ju vaqevskog kraja u periodu od 1950. do 1962. godine radile su

sreske komore.

Sreske zanatske komore osnivane su na osnovu Zakona o zanatstvu NR Srbije,

od 13. maja 1950. godine.847

Osnovane su tri komore za slede}e srezove: Vaqevski,

Qi{ki i Tamnavski. Wihov zadatak je bio da unapre|uju zanatstvo u ciqu po-

boq{awa kvaliteta proizvoda i usluga, da se staraju o nabavci i raspodeli mate-

rijala i alata za svoje ~lanove; prate i analiziraju trì{te i cene i u~estvuju u

davawu predloga pri odre|ivawu cena proizvoda i usluga; kontroli{u rad zanat-

skih radwi, daju mi{qewa za izdavawe dozvola za rad; rade na stru~nom ospo-

260

844 Isto, Udruèwe odgajiva~a sitnog sto~arstva – Vaqevo, Re{ewe SUP-a Vaqevo br. 1500, kut. inv.

br. 1

845 Isto, Pravila Udruèwa, od 16. februara 1953. godine, kut. inv. br. 1

846 Isto, Posledwi zaveden akt je dopis upu}en listu „Napred” za objavu oglasa o odràvawu redovne

godi{we skup{tine Udruèwa 6. marta 1966, del. br. 17, od 1. marta 1966, kut. inv. br. 1


sobqavawu i uzdizawu zanatskih u~enika i majstora, kako u profesionalnom, tako

i u kulturnom i idejno-politi~kom pogledu; zastupaju svoje ~lanove, vode i vr{e

obradu statisti~kih podataka i vode evidenciju svojih ~lanova.

Sa administrativno-teritorijalnom podelom nastalom 1955. godine,848

ne-

ke od komora prestaju sa radom radi ukidawa srezova ~iju su teritoriju pokrivale

i nastavqaju sa radom kao ispostave u novouspostavqenim srezovima (npr. Sreska

zanatska komora Qig, od sredine juna 1956, radi kao ispostava pri Sreskoj zanat-

skoj komori u Lazarevcu).

Osim sreskih zanatskih komora, 1952, osnovane su i trgovinske komore za

srezove Vaqevski i Tamnavski i Ugostiteqska komora sreza Vaqevo. Sreska trgo-

vinska komora u Ubu radila je do 1955. godine.

U periodu od 1960. do 1962. u Vaqevu radi Sreska poqoprivredno-{umarska

komora.

Komore su bile samostalne i samoupravne organizacije u koje su bile

ukqu~ene sve privredne organizacije na teritoriji sreza za koji su osnovane,

prema vrsti svoje delatnosti (zanatstvo, trgovina, ugostiteqstvo, poqoprivreda

i {umarstvo i sl.), radi zajedni~kog rada na unapre|ivawu proizvodwe, boqeg

prometa, vr{ewa zanatskih usluga, obezbe|ivawa op{tih uslova za dobro pos-

lovawe, negovawe poslovnog morala, uzdizawa kadrova i drugih poslova. Svoj rad

su ostvarivale preko organa: Skup{tine, Upravnog odbora i Nadzornog odbora.

Nadzor nad radom i poslovawem sreskih komora vr{ili su sreski narodni odbori

i sreski organi uprave.

Na osnovu Zakona o obrazovawu jedinstvenih privrednih komora,849

1962,

osnovana je Privredna komora sreza Vaqevo od postoje}ih sreskih komora i za-

dru`nog saveza sa teritorije Vaqevskog sreza. Novoosnovana komora preuzela je

sva prava i obaveze svih ukinutih komora.

Fondovi sreskih komora preuzeti su od Privredne komore sreza Vaqevo,

1972. godine, u nesre|enom stawu. Fondovi su nepotpuni ili delimi~no sa~uvani.

Sre|eni su u Arhivu. Pored sumarnih inventara, kao obave{tajna sredstva slu`e:

kwige zapisnika, registri i delovodni protokoli.

Arhiv raspola`e sa 7 fondova sreskih komora.

A.6.2.2.164. ZANATSKA KOMORA SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1950-1962), 1950-1962.

Zanatska komora sreza Vaqevo osnovana je u Vaqevu, 23. jula 1950. godine,

kao Gradsko-sreska zanatska komora za grad i srez Vaqevo i Srez mioni~ki sa sedi-

{tem u Vaqevu850

. Na podru~ju ovih srezova i grada Vaqeva razvijala je svoju aktiv-

nost. Re{ewem Glavne uprave za lokalnu industriju i zanatstvo br. 533, od 23. janu-

ara 1952. godine, podru~je Sreza podgorskog je izdvojeno iz sastava komore u

Krupwu i pripojeno ovoj Komori.851

261

848 Isto, Zakon o podru~jima op{tina i srezova u NR Srbiji , br. 56/1955.


850 Isto, Zanatska komora sreza Vaqevo - Vaqevo, Statut komore iz 1950. godine, kut. inv. br. 48

851 Isto, Dopis Zanatske komore NR Srbije upu}en Zanatskoj komori Vaqevo, januara 1952, del. br. 102,

kut. inv. br. 65

Zadatak Komore je bio da se stara o unapre|ewu zanatstva i kvalitetu zanat-

skih proizvoda na svojoj teritoriji, brine se o stru~nom usavr{avawu zanatlija i

dr. ^lanstvo u Komori je obavezno za sve dràvne (dru{tvene) i privatne radwe i

zadruge.852

U Vaqevu je, 25. marta 1956. godine, odràna Osniva~ka skup{tina Zanatske

komore sreza Vaqevo,853

a teritorijalna nadle`nost Komore pro{irena je i na po-

dru~ja koja su srezu Vaqevo pripojena novom administrativnom podelom iz 1955.

godine. Istovremeno prestaju sa radom sreske zanatske komore u Qigu i Ubu, a to-

kom godine osnovane su u ovim mestima kao ispostave Zanatske komore Vaqevo i

Sreske zanatske komore u Lazarevcu.

Osnivawem Privredne komore sreza Vaqevo, 1962. godine, objediweni su po-

slovi koje je dotad radilo vi{e komora, pa je Zanatska komora sreza Vaqevo presta-

la sa radom.


198/3, od 8. maja 1972. godine (Kwiga prijema br. 202).

Fond je nepotpun. Sre|en je 1997. godine, hronolo{ki i tematski. Obra|en je



Kwige 1950-1962:

– zapisnici: Skup{tine i konferencije, Upravnog i Nadzornog odbora, iz-

bornih skupova i komisija, sednica Zbora i Upravnog odbora povere-

ni{tva u Qigu 1950-1962, 11 kw.



– registri: zanatskih radwi i komorskog doprinosa i ~lanova 1950-1962, 16 kw.

– ostale kwige (~lanova, upisnika, ~lanarina i pla}awa poreza) 1950-1952,

1955-1961, 7 kw.

Spisi 1950-1962.

Gra|a sadrì: zapisnike sa redovnih i vanrednih godi{wih skup{tina,

izbornih skup{tina, skup{tina zadruga, sednica upravnog odbora i predsedni-

{tva komore i ispostava, komisija i dr; izve{taje o radu, stawu zanatstva, broju

radwi, u~enika i radu fonda za kadrove; statute, pravilnike, planove rada, re-

{ewa o prijemu u radni odnos, prestanku rada i visini primawa; dozvole, odo-

brewa i re{ewa o osnivawu, vo|ewu i prestanku rada zanatskih radwi u privatnoj

i dru{tvenoj svojini; ugovore o u~ewu zanata, re{ewa o odobrewu polagawa ispi-

ta za majstore, zapisnike o polagawu ispita za majstore i zanatske pomo}nike, po-

verqivu i obi~nu prepisku sa organima vlasti i nadle`ne komore, prijave za bes-

pravan rad; spiskove: ~lanova, du`nika, radwi po delatnostima i dr.; statisti~ke

izve{taje, potvrde o izdatim podacima iz arhivske gra|e komore, delove arhivske

262

852 Isto, Statut komore iz 1950. godine, kut. inv. br. 48

853 Isto, Zapisnik sa osniva~ke skup{tine, od 25. marta 1956, kut. inv. br. 48

gra|e ispostava u Qigu i Ubu, zavr{ne ra~une za pojedine godine, platne spiskove

od 1951. do 1962. godine i dr.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, delovodni protokoli i registri.

A.6.2.2.165. SRESKA ZANATSKA KOMORA – QIG

(1950-1956), 1950-1957.

Sreska zanatska komora sa sedi{tem u Qigu osnovana je, 30. jula 1950, na

Osniva~koj skup{tini u prisustvu 32 zanatlije.854

Obuhvatala je podru~je Sreza

qi{kog. Prestala je sa radom 5. maja 1956. godine.855

Od 3. juna 1956. godine, u Qigu

radi, kao ispostava Sreske zanatske komore Lazarevac.856

Fond je preuzet od Osnovne privredne komore Vaqevo, 8. maja 1972. godine


Fond je delimi~no sa~uvan. Obra|en je 1997. godine i ura|en sumarni

inventar. Zbog nemogu}nosti fizi~kog razdvajawa, u fondu se nalazi deo arhivske

gra|e ispostave u Qigu.


Kwige 1950-1957:

– zapisnici Upravnog i Nadzornog odbora i komisija 1950-1957, 3 kw.


– registar zanatlija 1955, 1 kw.

Spisi 1950-1957.

Gra|a sadr`i: zapisnike Skup{tine, Upravnog i Nadzornog odbora; izve-

{taje, normativna akta, re{ewa o otvarawu i registraciji radwi, zapisnike o po-

lagawu ispita za majstore i pomo}nike, uputstva, statisti~ke izve{taje, prijave

sporednih zanatskih delatnosti, razne raspise, prijave o bespravnom obavqawu

zanata, ugovore o u~ewu, spiskove preduze}a i dru{tvenih radwi na teritoriji

Qiga i Belanovice, li~ne podatke o majstorima i zanatlijama, razne finansijske

spise, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, delovodni protokoli i registar

zanatlija.

A.6.2.2.166. SRESKA ZANATSKA KOMORA – UB

(1950-1956), 1949-1956.

Sreska zanatska komora sa sedi{tem u Ubu zapo~ela je sa radom krajem avgus-

ta 1950. godine.857

Obuhvatala je podru~je Sreza tamnavskog i radi kao direktan

nastavqa~ Udru`ewa zanatlija za srez tamnavski. Ukinuta je odlukom Narodnog

263

854 Isto, Sreska zanatska komora – Qig, Zapisnik sa Osniva~ke skup{tine, kut. inv. br. 9

855 Isto, Obave{tewe Sreska zanatska komora u Qigu upu}eno Zavodu za statistiku, del. br. 48, od 7.

maja 1956, kut. inv. br. 14

856 Isto, Izve{taj o radu ispostave u Qigu za 1956. godinu, kut. inv. br. 15

857 Isto, Sreska zanatska komora – Ub, Delovodni protokol za 1950, kw. inv. br. 2

odbora sreza Vaqevo br. 7616, od 26. decembra 1955. godine, a kona~no je prestala sa

radom, 9. aprila 1956. godine.858

Nadle`nost, prava i obaveze preuzela je Zanatska

komora sreza Vaqevo.



Fond je delimi~no sa~uvan. Obra|en je 1997. i ura|en sumarni inventar.

Zbog nemogu}nosti fizi~kog razdvajawa u sastavu fonda ostali su delovodni pro-

tokoli Udruèwa zanatlija za srez tamnavski (1949. i 1950. godina).


Kwige 1949-1956:

– zapisnici godi{wih skup{tina i sednica Upravnog i Nadzornog odbora

1950-1956, 1 kw.


– registri zanatskih radwi 1950-1953, 2 kw.

– kwiga zanata 1953, 1 kw.

– kwiga ~lanarine 1954-1955, 1 kw.

Spisi 1950-1956.

Gra|a sadrì: zapisnike godi{wih skup{tina, Upravnog i Nadzornog od-

bora; zapisnike vanrednih skup{tina zanatskih zadruga, izve{taje o radu, re{ewa

o vo|ewu privatnih zanatskih radwi, potvrde o izu~avawu i polagawu ispita, ugo-

vore o u~ewu, individualne kartone zanatlija, personalna dokumenta, zakqu~ke sa

savetovawa, spiskove zanatlija, re{ewa o ka`wavawu za bespravan rad, statis-

ti~ke izve{taje, predra~une prihoda i rashoda, platne spiskove i dr.


A.6.2.2.167. SRESKA POQOPRIVREDNO-[UMARSKA KOMORA – VAQEVO

(1960-1962), 1960-1962.

Sreska poqoprivredno-{umarska komora – Vaqevo formirana je na osni-

va~koj skup{tini, od 29. septembra 1960. godine,859

a 1. oktobra iste godine po~ela

je da radi.

Delatnost Komore odvijala se na podru~ju sreza Vaqevo i imala je zadatak:

da radi na pove}awu produktivnosti rada uvo|ewem odgovaraju}eg sistema organi-

zacije i uslova rada u zadru`ne, poqoprivredne i {umarske organizacije; da pri-

mewuje savremene postupke, stru~na i tehnolo{ka re{ewa; da radi na kooperaciji

izme|u svojih ~lanova; prati i analizira trì{te i cene poqoprivrednih i {um-

skih proizvoda; obave{tava nadle`ne dràvne organe o problemima u poqopriv-

rednoj i {umarskoj proizvodwi i dr.

264

858 Isto, Zahtev Sreske zanatske komore u Ubu upu}en filijali NBJ u Ubu da se ugasi teku}i ra~un, kut.

inv. br. 13

859 Isto, Sreska poqoprivredno-{umarska komora – Vaqevo, Zapisnik sa Osniva~ke skup{tine, od 29.

septembra1960, kut. inv. br. 3

Komora se izdràvala iz doprinosa koji su pla}ale ~lanice Komore.

U ~lanstvu su bile privredne organizacije iz oblasti poqoprivrede i {u-

marstva, zemqoradni~ke zadruge, privredne organizacije iz oblasti ribarstva,

uzgajali{ta divqa~i i lovi{ta, vodne zajednice, poslovna udruèwa koja se bave

prometom i preradom poqoprivrednih proizvoda i dr.

Sreska poqoprivredno-{umarska komora – Vaqevo prestala je sa radom 30.

septembra 1962. godine,860

kada je pripojena Privrednoj komori sreza Vaqevo.


(Kwiga prijema br. 207). Deo arhivske gra|e preuzet je od Me|uop{tinskog istorij-

skog arhiva u [apcu zapisnikom br. 372, od 16. maja 1980. godine.

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1997. godine, sa dopunom 1980. Deo op{te arhiv-

ske gra|e sre|en je po delovodnim brojevima, a deo tematski po vrsti dokumenata i

hronolo{ki, personalna dosijea po azbu~nom redu, a finansijska arhiva (zavr{ni

ra~uni i platni spiskovi) na godine i mesece. Fond je obra|en i ura|en je sumarni

inventar.


Kwige 1960-1962:



Spisi 1960-1962:

– zapisnici, izve{taji i normativna akta 1960-1962,1 kut.


Gra|a sadrì: akta o osnivawu (zapisnik i odluka), normativna akta, izve-

{taje i informacije, programe i planove, personalnu arhivu, pristupne izjave za

u~lawewe, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.2.168. TRGOVINSKA KOMORA SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1952-1962), 1952-1962.

Trgovinska komora sreza Vaqevo osnovana je u Vaqevu, 26. jula 1952. godine,

na Prvoj osniva~koj skup{tini, kao Sresko-gradska trgovinska komora sa sedi-

{tem u Vaqevu861

.

Svoju delatnost je razvijala na teritoriji srezova: Vaqevskog, Qi{kog i

Podgorskog i na podru~ju grada Vaqeva862

.

Zadatak Komore bio je da se bavi unapre|ewem robne razmene i razvojem

trì{ta na podru~ju grada Vaqevo i navedenih srezova. U ~lanstvo komore ulazi-

lo se obavezno na osnovu zakona ili dobrovoqno. Narodni odbor sreza Vaqevo je,

265

860 Isto, Delovodni protokol 1960-1962, kw. inv. br. 1

861 Isto, Trgovinska komora sreza Vaqevo – Vaqevo, Zapisnik sa Prve osniva~ke skup{tine, od 26. ju-

la 1952, kut. inv. br. 20

862 Isto, Statut Komore, kut. inv. br. 21

30. aprila 1954. godine, doneo odluku o osnivawu Trgovinske komore sreza Vaqevo,

otkada radi pod tim imenom. Ovoj komori je, 1956. godine, pripojena Sreska trgo-

vinska komora Ub, a naredne 1957. godine i Sreska trgovinska komora Lazarevac.863

Osnivawem Privredne komore sreza Vaqevo, 1962. godine, objediweni su po-

slovi koje je dotad radilo vi{e komora, pa je Trgovinska komora sreza Vaqevo

prestala sa radom.

Fond je preuzet od Osnovne privredne komore u Vaqevu zapisnikom br.

198/3, od 8. maja 1972. godine (Kwiga prijema br. 203).


cije, hronolo{ki i tematski. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1952-1962:

– zapisnici: stru~nog odbora za unapre|ewe kadra i trgovine i komisije za

utvr|ivawe stru~ne spreme i polagawe ispita 1952-1962, 4 kw.

– imeni~ni registri, 5 kw.



– mati~na kwiga radnika i slu`benika 1952-1962, 1 kw.

– spisak ~lanova komore 1952-1958, 1 kw.

Spisi 1952-1962.

Gra|a sadr`i: zapisnike godi{wih skup{tina, Upravnog odbora, sekcija i

komisija za polagawe ispita i utvr|ivawe stru~nosti; normativna akta, planove

razvoja, personalnu dokumentaciju, prijave za u~lawewe u komoru, re{ewa i odlu-

ke, prijave za utvr|ivawe stru~ne spreme radnika u trgovini, popise kadra u trgo-

vini, analize, anketne upitnike za radnike i slu`benike zaposlene u trgovini,

zbirne popise po strukturi i kvalifikacijama, spiskove u~enika, odobrewa za

otvarawe trgovina i otkupnih stanica, raspise, prepisku sa komorom u Beogradu,

informacije, statisti~ke izve{taje i drugo.


A.6.2.2.169. TRGOVINSKA KOMORA SREZA TAMNAVSKOG– UB

(1952-1955), 1952-1955.

Na osnovu Uredbe o osnivawu trgovinskih komora,864

Trgovinska komora

NR Srbije odr`ala je, 9. jula 1952. godine, sastanak Inicijativnog odbora o for-

mirawu sreskih i gradskih trgovinskih komora. Na tom sastanku dati su rokovi za

osnivawe komora na teritoriji NR Srbije.

Sreska trgovinska komora u Ubu osnovana je 2. avgusta 1952. godine.865

Ima-

la je zadatak da radi na razvoju i unapre|ewu robnog prometa, ja~awu odgovornosti

266

863 Isto, Zapisnici o preuzimawu imovine komora u Ubu i Lazarevcu, kut. inv. br. 20


865 MIAV, Trgovinska komora sreza tamnavskog – Ub, Zapisnik inicijativnog odbora na kojem je zaka-

zana Skup{tina Trgovinske komore sreza tamnavskog u Ubu za 2. avgust 1952, kut. inv. br. 8

privrednih organizacija prema dru{tvu, da radi na u~vr{}ivawu i razvoju po-

slovnih obi~aja i morala u robnom prometu, osposobqavawu stru~nih kadrova i

drugo.

^lanstvo u Komori bilo je dobrovoqno. ^lanovi su bile privredne organi-

zacije koje obavqaju trgovinsku delatnost ili koje u~estvuju u robnom prometu na

teritoriji Tamnavskog sreza.

Komora je imala slede}a tela: Skup{tinu (predstavnici ~lanova Komore),

Upravni odbor (izvr{ni organ Komore), Nadzorni odbor (vr{io je kontrolu fi-

nansijskog i materijalnog poslovawa), sekcije (po trgova~kim strukama ili grupa-

ma trgova~kih struka) i Sud ~asti (raspravqao o povredama poslovnih obi~aja

izme|u ~lanica).

Trgovinska komora u Ubu prestala je sa radom 31. avgusta 1955. godine.866


01-198/3, od 8. maja 1972. godine (Kwiga prijema br. 222).

Fond je delimi~no sa~uvan. Klasifikacija arhivske gra|e i izlu~ivawe be-

zvrednog registraturskog materijala obavqeni su 1975, a sre|ena je 1997. godine po

principu slobodne provenijencije. Deo arhivske gra|e sre|en je po delovodnoj

oznaci registrature (prepiska), a deo tematski, prema vrsti i sadràju dokumena-

ta, na grupe i podgrupe, a u okviru wih po hronologiji ili azbu~nom redu. Fond je



Kwige 1952-1955:

– zapisnici Skup{tine Komore 1952-1955, 1 kw.


– zapisnici Nadzornog odbora 1952-1955, 1 kw.

– registar privrednih organizacija 1952-1953, 1 kw.


Spisi 1952-1955:

– razni zapisnici, izve{taji, normativna akta, Sud ~asti 1952-1955, 1 kut.

– prepiska, zavr{ni ra~uni, platni spiskovi 1952-1955, 1 kut.

– upitnici za trgovinska preduze}a i radwe 1952-1955, 1 kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i prestanku sa radom Komore, izve{taje o

radu, analize trì{ta Tamnavskog sreza, akta o radu Suda ~asti, zavr{ne ra~une, pla-

tne spiskove, upitnike sa osnovnim podacima trgovinskih preduze}a i radwi i dr.


267

866 Isto, Zapisnik Upravnog odbora, od 4. avgusta 1955. godine, kada je doneta odluka o prestanku sa ra-

dom Trgovinske komore sreza tamnavskog – Ub sa 31. avgustom 1955, kw. inv. br. 3

A.6.2.2.170. UGOSTITEQSKA KOMORA SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1952-1962), 1952-1962.

Savet za promet robom NR Srbije, sredinom 1952. godine, pokrenuo je ini-

cijativu za osnivawe trgovinskih i ugostiteqskih komora i u tom smislu uputio je

uputstvo Sreskom i Gradskom narodnom odboru u Vaqevu. Gradski narodni odbor

Vaqevo – Savet za privredu formirao je inicijativni odbor, a Osniva~ka skup-

{tina Sreske ugostiteqske komore u Vaqevu odràna je, 24. jula 1952. godine.867

Po~ela je da radi 1. septembra iste godine.

Komora je delovala na teritoriji srezova: Vaqevskog, Podgorskog, Kolu-

barskog, Tamnavskog i Qi{kog i grada Vaqeva.

Zadatak Komore je bio: da radi na unapre|ewu ugostiteqstva; da daje

mi{qewe i obave{tewa, svojim ~lanovima, o pojedinim privrednim pitawima; da

se stara i u~vr{}uje poslovni moral; vodi evidenciju ugostiteqskih preduze}a i

radwi; da se stara o uzdizawu i stru~nom usavr{avawu ugostiteqskih radnika; da

predstavqa i zastupa interese ~lanova i drugo.

^lanovi Komore bila su sva ugostiteqska preduze}a i radwe (dràvnog i

privatnog sektora) kao i privredne organizacije koje su svojim poslovima vezane za

rad ugostiteqstva (Pivara – Vaqevo, turisti~ka preduze}a i biroi i dr.). ^lanstvo

se sticalo prijavqivawem, a potom je odluku o prijemu donosio Upravni odbor.

Komora je imala Skup{tinu koju su sa~iwavali predstavnici ~lanova Ko-

more, Upravni i Nadzorni odbor, birani od ~lanova Skup{tine, predsednika i

sekretara.

Stupawem na snagu Uredbe o udruìvawu privrednih organizacija iz 1953.

godine,868

po~eo je da se primewuje princip po kojem je svaki srez formirao pose-

bnu ugostiteqsku komoru za svoju teritoriju. U skladu sa tim, NO sreza Vaqevo do-

neo je odluku o osnivawu Ugostiteqske komore sreza Vaqevo br. 7902, od 30. aprila

1954. godine.869

Pokrivala je teritorije Vaqevskog i Tamnavskog sreza, a iste godi-

ne prikqu~ili su se i ugostiteqi Podgorskog, Kolubarskog i Qi{kog sreza. Uki-

dawem Sreza Lazarevac, Komori u Vaqevu prikqu~ena je, 1957. godine, i Ugosti-

teqska komora sreza Lazarevac.

Na osnovu Zakona o obrazovawu jedinstvenih privrednih komora870

osnova-

na je Privredna komora sreza Vaqevo od postoje}ih sreskih komora i zadru`nog

saveza sa teritorije Vaqevskog sreza. Ugostiteqska komora sreza Vaqevo prestala

je sa radom 30. septembra 1962. godine871

i od tada radi kao Sekcija za ugosti-

teqstvo i turizam pri Privrednoj komori sreza Vaqevo.

268

867 Isto, Ugostoteqska komora sreza Vaqevo – Vaqevo, Zapisnik sa osniva~ke skup{tine Sreske ugos-

titeqske komore Vaqevo, odràne 24. jula 1952, kut. inv. br. 9


869 MIAV, Ugostiteqska komora sreza Vaqevo – Vaqevo, Odluka NOS Vaqevo br. 7902, od 30. aprila

1954, kut. inv. br. 9


871 MIAV, Ugostiteqska komora sreza Vaqevo – Vaqevo, Zapisnik sa sednice Upravnog odbora odrà-

ne 28. septembra 1962, na kojoj je podneta informacija o prestanku sa radom Ugostiteqske {kole sa

30. septembrom 1962, kw. inv. br. 3



Fond je sa~uvan u celosti. Klasifikacija arhivske gra|e i izlu~ivawe be-

zvrednog registraturskog materijala obavqeni su 1976. godine. Sre|en je po~etkom

1997. godine po principu slobodne provenijencije. Deo arhivske gra|e sistemati-

zovan je po delovodnoj oznaci registrature (prepiska), a deo tematski, prema vrsti

i sadràju dokumenata, na grupe i podgrupe, a u okviru wih po hronologiji, ili

azbu~nom redu.Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1952-1962:

– zapisnici Skup{tine komore 1953-1959, 1 kw.

– zapisnici Upravnog odbora, Nadzornog odbora i Predsedni{tva

1952-1962, 2 kw.



Spisi 1952-1962:

– razni zapisnici, izve{taji, normativna akta, re{ewa, dozvole i odobrewa

za otvarawe privatnih i dru{tvenih radwi i preduze}a 1952-1962, 2 kut.

– prepiska 1952-1962, 4 kut.

– zavr{ni ra~uni, platni spiskovi, gra|evinski projekti 1952-1962, 1 kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, reorganizaciji i prestanku sa radom;

izve{taje o radu, istorijat vazdu{ne bawe Div~ibare za period 1925-1954, podatke

o hotelima na teritoriji Sreza Vaqevo, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.3. PRIVREDNA PREDUZE]A

A.6.2.3.1. INDUSTRIJA I RUDARSTVO

A.6.2.3.1.171. TAMNAVSKI RUDNICI LIGNITA – UB

(1946-1969), 1941-1971.

Najzna~ajnija rudna nalazi{ta u vaqevskom kraju nalazila su se u kolubar-

skom basenu gde se vr{ila eksploatacija ugqa u rudnicima „Radqevo“ i „Zvizdar“.

Rudnik „Radqevo“ u Radqevu nedaleko od Uba po~eo je da radi 14. marta 1932.

godine.872

Bio je vlasni{tvo oca i sina, inèwera, Stanoja i Petra Putnika (80%

akcija) i Bogoquba Beqi}a (20% akcija). Po~etkom 1946. godine, rudnik je konfis-

kovan i prenet u dràvnu svojinu.873

269

872 MIAV, Tamnavski rudnici lignita – Ub, Sredworo~ni plan razvoja za period 1965-1970, iz juna

1966, kut. inv. br. 37

873 Isto, Okru`ni narodni odbor Vaqevo – Vaqevo (u daqem tekstu: ONO Vaqevo) – Odsek narodne

imovine, Re{ewe Sreskog narodnog suda u Ubu br. 73/46, od 26. februara 1946, kut. inv. br. 7

Rudnik „Zvizdar“ u Zvizdaru kod Uba osnovao je, Milorad Vukosavqevi},

1940. godine.874

Konfiskovan je, od strane dr`ave, aprila 1945. godine.

Tokom 1946, izvr{eno je spajawe nacionalizovanih rudnika koji su poslo-

vali pod nazivom Rudnici lignita „Radqevo“, a rudnik „Zvizdar“ je imao status

pogona. Iste godine, proizvodwa osetno raste i iskopano je 30000 tona ugqa. Radi-

lo je 160 radnika. U narednim godinama proizvodwa je rasla i, 1950, iskopano je

43000 tona ugqa, a zaposlenih je bilo 230. Primetan je neravnomeran u~inak pogo-

na u ukupnoj godi{woj proizvodwi, pa je to razlog {to je, sredinom 1955, do{lo do

izdvajawa pogona „Zvizdar“ u samostalno preduze}e.875

Posle tri godine, NOO Ub je procenio da postojawe dva rudnika nije tr`i-

{no opravdano, pa je doneo re{ewe o spajawu rudnika „Radqevo“ i „Zvizdar“ sa po-

~etkom rada od 1. januara 1959. godine.876

Firma novog preduze}a nosila je naziv

„Tamnavski rudnici lignita – Ub“, a integrisani rudnici imali su status pogo-

na. Osnovna delatnost preduze}a bila je eksploatacija ugqa, a sporedne: prodaja i

prevoz ugqa i ogrevnog drveta, izvo|ewe rudarskih i gra|evinskih radova i dr.

Broj zaposlenih kretao se do 300.

Od kraja {ezdesetih, pogoni posluju sa gubicima, a razlozi su vi{estruki:

kori{}ewe 50% kapaciteta zbog velike konkurencije, zastarela oprema (prete`no ru-

~ni rad), slaba kalori~na vrednost ugqa. Najve}i problem je bila nepovoqna struktu-

ra radne snage. Tako su, na primer, od ukupnog broja zaposlenih u pogonu „Radqevo“

95% bili zemqoradnici, kojima je ovo bila samo dopunska delatnost.

Pogon „Radqevo“ stavqen je u likvidaciju, 1. maja 1967, a „Zvizdar“ oktobra

1969. Postupak redovne likvidacije otvoren je re{ewem SO Ub br. 02-2490/2-69, od

27. novembra 1969. godine.877

Likvidacija je okon~ana sredinom 1971. godine.878

Fond je preuzet od SO Ub, 1972. godine, bez zapisnika i u nesre|enom stawu


Fond je nepotpun. Klasifikacija i izlu~ivawe bezvrednog registraturskog

materijala obavqeni su1976. godine. Sre|en je hronolo{ki i tematski, 1997.

godine. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1941-1971:

– zapisnici organa upravqawa (Radni~kog saveta i Upravnog odbora, Zbora

radnih qudi i dru{tveno-politi~kih organizacija) 1950-1967, 6 kw.


– mati~ne kwige slu`benika 1941-1970, 8 kw.

– analitike li~nog dohotka 1966-1968, 3 kw.


270

874 Isto, ONO Vaqevo – Odeqewe za privredu; Podaci za registraciju preduze}a sa teritorije

Vaqevskog okruga, od 13. jula 1946, kut. inv. br. 5

875 Isto, Tamnavski rudnici lignita - Ub, Re{ewe Okru`nog privrednog suda u Beogradu (u daqem

tekstu: OPS u Beogradu) o upisu rudnika u sudski registar Fi br. 2585/55, od 17. avgusta 1955, kut.

inv. br. 37

876 Isto, Zavr{ni ra~un za 1961. godinu, kut. inv. br. 97

877 Isto, Izve{taj o radu Likvidacione komisije, od 28. februara 1970, kut. inv. br. 37

878 Isto, Delovodni protokol 1968-1971, kw. inv. br. 17

– kwiga stru~nih ispita 1954-1966, 1966, 1 kw.

– evidencije o prijavama nesre}a na poslu 1959-1969, 2 kw.

Spisi 1946-1971:

– zapisnici organa upravqawa 1950-1969, 6 kut.

– izve{taji o radu, informacije, elaborati, analize i planovi 1960-1969, 1 kut.


– prepiska 1950-1970, 2 kut.

– personalna dokumenta, 10 kut.


– izve{taji o finansijskom poslovawu i finansijski planovi 1956-1967, 1

kut.

– kartoni li~nih primawa, 10 kut.


Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu, reorganizaciji, registraciji i likvida-

ciji; zapisnike organa upravqawa, izve{taje o radu, normativna akta, prepisku,

personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.3.1.172. PREDUZE]E U IZGRADWI „MIOHROM“ – MIONICA

(1959-1962), 1959-1962.

Preduze}e u izgradwi „Miohrom“ – Mionica osnovano je re{ewem Naro-

dnog odbora op{tine Mionica br. 01 – 1448/1, od 10. aprila 1959. godine.879

Predu-

ze}e je po~elo sa radom, 1. maja 1959. godine, nakon pripajawa izdvojenog pogona –

rudnika hroma u Planinici, od Zanatskog preduze}a „Privrednik“ iz Mionice.880

Predmet poslovawa preduze}a bila je rudarska delatnost, odnosno eksplo-

atacija hromne rude u Planinici i wena prodaja. Osniva~ nije mogao da obezbedi

investiciona sredstva za izgradwu preduze}a. „Miohrom“ je obezbe|ivao finan-

sijska sredstva prodajom hromne rude, a istra`iva~ke radove finansirao je Repu-

bli~ki geolo{ki zavod iz Beograda.

Lo{e saobra}ajne veze, nedostatak stru~ne radne snage i nekvalitetna ruda

uslovili su da Narodni odbor op{tine Mionica donese re{ewe o prestanku sa ra-

dom preduze}a, sa 31. julom 1962. godine.881

Likvidacioni postupak sprovela je Li-

kvidaciona komisija formirana od strane osniva~a.

Fond je preuzet od SO Mionica, 1968. godine, bez zapisnika i u nesre|enom


Fond je nepotpun. Sra|en je, 1977. godine, hronolo{ki i tematski. Obra|en


271

879 Isto, Preduze}e u izgradwi „Miohrom“ – Mionica, Re{ewe NOO Mionica br. 01-1448/1-59, od 10.


880 Isto, Zapisnik o primopredaji pogona - rudnika hroma u Planinici Zanatskog preduze}a „Privrednik“

– Mionica, od 1. maja 1959, kut. inv. br. 3

881 Isto, Re{ewe NOO Mionica br. 01-2405/1-1962, od 24. jula 1962, kut. inv. br. 4


Kwige 1959-1962:



Spisi 1959-1962:

– normativna akta, izve{taji, podaci o rezervama hroma i dr. 1959-1962, 2 kut.



Gra|a sadrì: akta o osnivawu i prestanku rada preduze}a, pravilnike, za-

pisnike o primopredaji i finansijskom poslovawu, izve{taje o poslovawu predu-

ze}a i istraìva~kim radovima, podatke o rudnim rezervama hroma, personalnu

dokumentaciju; zavr{ni ra~un za 1960, platne spiskove i dr.


A.6.2.3.1.173. RUDNICI NEMETALA „VAQEVO“ – VAQEVO

(1958-1989), 1969-1983.

Rudnici nemetala „Vaqevo“ osnovani su u Vaqevu, 1958. godine, kao Preduze}e

za proizvodwu nemetala „Vu~jak“ sa sedi{tem u Dra~i}u.882

Osnovna delatnost predu-

ze}a, prema re{ewu o registraciji kod OPS u Beogradu Fi br. 1120/58, bila je proi-

zvodwa kre~a, va|ewe {qunka, kvarcnog peska, gline i kamena.883

Do 1961, preduze}e posluje samostalno, da bi se iste godine, radi proi-

zvodwe magnetita, udruìlo sa „Magnohromom“ iz Kraqeva.884

Krajem 1964. godine, preduze}e „Vu~jak“ izdvaja se iz „Magnohroma“ i SO

Vaqevo re{ewem br. 04-17277/1, od 24. decembra 1964, osniva preduze}e Rudnici ne-

metala Vaqevo, a ime, Rudnici nemetala „Vaqevo“ u Vaqevu, dobijaju re{ewem

OPS u Beogradu Fi br. 23/68, od 4. januara 1968. godine.885

Kao jedinstvena radna organizacija Rudnici nemetala „Vaqevo“ posluju do

1975. godine kada je izvr{ena podela na osnovne organizacije udruènog rada i u

svom sastavu ima: OOUR, „Geobiro“ – Vaqevo, OOUR „Povr{inski kopovi “ – û-

~uge, Ub i OOUR „Separacija“ – Popu~ke i Radnu zajednicu zajedni~kih slu`bi. U

1978. godini, Rudnicima nemetala pripojen je OOUR „Kaolin“ izdvojen iz Radne

organizacije „Zdravko Jovanovi}“ iz Vaqevske Kamenice, a od 1. maja 1979. pripo-

jen je, kao novi OOUR, Rudnik nemetala „Div~ibare“ – Ba~evci.886

272

882 Isto, Rudnici nemetala „Vaqevo“ – Vaqevo, Izve{taj o poslovawu za 1982, kut. inv. br. 2

883 Isto, SO Vaqevo, Zavr{ni ra~un preduze}a „Vu~jak“ za 1960, kut. inv. br. 203

884 Isto, Rudnici nemetala „Vaqevo“ – Vaqevo, Informacija o organizovawu Rudnika nemetala

„Vaqevo“ za mesec septembar 1979, kut. inv. br. 2

885 Isto, Odeqewe za evidentirawe, za{titu i preuzimawe arhivske gra}e i registraturskog

materijala (u daqem tekstu, samo: Dosije registrature), Dosije pasivne registrature br. 110-011113

886 Isto, Rudnici nemetala „Vaqevo“ sa n. sol.o. OOUR-a Vaqevo, Izve{taj o poslovawu za 1982, kut.

inv. br. 2

Rudnici nemetala „Vaqevo“ u Vaqevu registrovani su kao radna organizacija

kod Okru`nog privrednog suda u Vaqevu (u daqem tekstu: OPS u Vaqevu) Fi br.

1817/78, od 21. juna 1979. godine, a osnovne organizacije u wenom sastavu poslovale su

na principu neograni~ene solidarne odgovornosti.887

Radi uspe{nijeg poslovawa,

iste godine, osnovan je OOUR „Rudar“ za poslove rudarskih istraìvawa.

Radna organizacija Rudnici nemetala „Vaqevo“ u Vaqevu, 1982. godine,

imala je Radnu zajednicu zajedni~kih slu`bi i {est OOUR-a i to:

– OOUR „Kopovi“ – Ub, za eksploataciju rovnog kvarcnog peska i gline,

– OOUR „Separacija“ – Popu~ke, za separirawe i su{ewe kvarcnog peska

(liva~kog i staklarskog),

– OOUR „Div~ibare“ – Ba~evci, za proizvodwu kamenog agregata,

– OOUR „Kaolin“ – Vaqevska Kamenica, za proizvodwu kaolinske gline i

kvarcnog peska,

– OOUR „Geobiro“ – Vaqevo, sa zadatkom za geolo{ka istraìvawa i

– OOUR „Rudar“ – Vaqevo, za dubinska bu{ewa i rudarska istraìvawa.

Postoje}a unutra{wa organizacija zadràna je do ga{ewa Rudnika nemeta-

la „Vaqevo“, a ujedno predstavqa i poslove osnovne delatnosti.

Na referendumu odrànom 8. maja 1989, a u skladu sa odredbama Zakona o pre-

duze}ima, OOUR-i u sastavu Radne organizacije Rudnici nemetala „Vaqevo“ sagla-

sili su se da se transformi{u u samostalna dru{tvena preduze}a. Rudnici nemetala

„Vaqevo“ su uga{eni i avgusta 1989. godine brisani iz sudskog registra.888

Fond je preuzet 1988. godine, bez zapisnika i u nesre|enom stawu (Kwiga

prijema br. 303).


rijala izvr{eno je 1988. godine. Sre|en je tematski 1999. godine.

Sadrì gra|u za period 1969-1983, 17 kutija spisa (1,70 m)

Spisi 1969-1983:

– zapisnici Zbora radnih qudi, izve{taji o radu, informacije, analize,

planovi, personalna arhiva i dr. 1969-1983, 1 kut.

– prepiska 1974-1983, 3 kut.

– zavr{ni ra~uni 1975-1980. 4 kut.


Gra|a sadrì: zapisnike Zbora radnih qudi, izve{taje o radu, informacije,

analize, planove, ugovore, prepisku, personalnu arhivu, zavr{ne ra~une, platne

spiskove i okon~ane situacije.


273

887 Isto, Informacija o organizovawu Rudnika nemetala „Vaqevo“ – Vaqevo sa ocenama i predlozima

za izmenu, septembar 1979, kut. inv. br. 2

888 Isto, Preduze}e za povr{inske i podzemne radove „Rudar“ – Vaqevo, Samoupravni sporazum o pro-

menama u organizovawu RO Rudnici nemetala „Vaqevo“ br. 2344, od 25. maja 1989. i re{ewe OPS u

Beogradu Fi br. 261/89, od 31. avgusta 1989, kut. inv. br. 3

A.6.2.3.1.174. PREDUZE]E ZA POVR[INSKE I PODZEMNE ISTRA@NE

RADOVE „RUDAR“ – VAQEVO

(1989-1994), 1981-1995.

Dru{tveno preduze}e za povr{inske i podzemne radove „Rudar“ sa p.o. -

Vaqevu nastalo je od OOUR-a „Rudar“ koja je bila u sastavu RO Rudnici nemetala

„Vaqevo“ u Vaqevu, a na osnovu Samoupravnog sporazuma o promenama u organizo-

vawu Radne organizacije i OOUR-a u wenom sastavu, od 25. maja 1989. godine.889

No-

voosnovano preduze}e registrovano je kod OPS u Vaqevu 31. avgusta, iste godine.890

Osnovna delatnost preduze}a „Rudar“ bila su rudarsko-geolo{ka istraì-

vawa energetskih metalnih i nemetalnih sirovina, a sporedna, proizvodwa ruda

obojenih metala, nemetalnih mineralnih sirovina, kamena, {qunka i peska i pre-

voz robe za svoje potrebe.

Re{ewem Privrednog suda u Vaqevu st. br. 302/94 otvoren je ste~ajni postu-

pak nad preduze}em „Rudar“, a 27. septembra 1995, imenovan je ste~ajni upravnik.

Ste~ajni postupak okon~an je 1996. godine.891

Fond je preuzet zapisnikom br. 127, od ste~ajnog upravnika, 14. maja 1996. go-

dine (Kwiga prijema br. 432).

Fond je nepotpun. Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala

obavqeno je 1996. godine. Sre|en je tematski.


Kwige 1981-1995:



Spisi 1988-1995:

– akta o osnivawu, registraciji i delatnosti preduze}a, zapisnici, norma-

tivna akta i personalna arhiva 1988-1993, 1 kut.

– razni ugovori i popisne liste osnovnih sredstava 1989-1995, 1 kut.


Gra|a sadrì: akta o osnivawu, registraciji i delatnosti preduze}a, zapi-

snike Zbora radnih qudi, normativna akta, personalna dokumenta, zavr{ne ra~u-

ne, platne spiskove, akta o transformaciji biv{eg OOUR „Rudar“ u novo preduze-

}e i podatke o zaposlenim radnicima i dr.


dni protokol.

274

889 Isto, Samoupravni sporazum br. 2344, od 25. maja 1989, kut. inv. br. 3

890 Isto, Re{ewe OPS u Vaqevu o upisu brisawa Osnovne organizacije udruènog rada „Rudar“ usled

organizovawa Preduze}a za povr{inske i podzemne istra`ne radove „Rudar“ sa p.o. – Vaqevo Fi

br. 260/89, od 31. avgusta 1989, kut. inv. br. 3

891 Isto, Dosije Preduze}a za povr{inske i podzemne radove „Rudar“ – Vaqevo, Zapisnik o primopreda-

ji arhivske gra|e i registraturskog materijala br. 127, od 14. maja 1996.

A.6.2.3.1.175. FABRIKA VIJAKA „GRADAC“ – VAQEVO

(1957- ), 1957-1981.

Fabrika vijaka „Gradac“ – Vaqevo osnovano je re{ewem NOO Vaqevo br.

11225, od 18. juna 1957. pod nazivom: Zanatsko preduze}e za opravku motornih vozi-

la i poqoprivrednih ma{ina „Remont“ u Vaqevu.892

Osnovna delatnost je remont

vozila i pru`awe raznih usluga.

Na osnovu re{ewa NOO Vaqevo br. 04-7052/1 i 04-7053, od 21. maja 1960.

izvr{eno je pro{irewe delatnosti i promewen naziv u: Industrijsko i remontno

preduze}e - Vaqevo.893

Po dobijawu saglasnosti od NOO-a Vaqevo, 1961. godine, do{lo je do spa-

jawa preduze}a „Poqoprivreda“ i „Industrijskog remontnog preduze}a“. To je

uslovilo pro{irewe delatnosti i promenu naziva tako da, od aprila 1962, posluje

pod nazivom: Metalno preduze}e „Gradac“ – Vaqevo.894

Osnovna delatnost je pro{irena na proizvodwu otkivaka od crnih i oboje-

nih metala, vodoinstalaterskog materijala, alata i naprava, metalnih konstruk-

cija, motora sa unutra{wim sagorevawem, poqoprivrednih ma{ina i delova, va-

goneta i kolica, svih vrsta vij~ane robe, materijala za spajawe i dr.

Tokom 1964, Radni~ki savet preduze}a doneo je niz odluka o zatvarawu odno-

sno ga{ewu izvesnih pogona, kao npr. livnice i bravarnice. Iste godine izdvojena

je EJ „Remont“ u samostalni pogon koji je svoju delatnost registrovao kod OPS u

Beogradu re{ewem br. 1480/64, od 24. jula 1964. godine.895

Novim perspektivnim planom proizvodwe, a u skladu sa organizacionim

promenama u preduze}u, proizvodwa je usmerena ka izradi vij~ane robe svih dimen-

zija. To je dovelo do promene delatnosti, pa je preduze}e Re{ewem OPS u Beogradu

br. 63/65, od 14. januara 1965, registrovano pod novim imenom: Fabrika vijaka

„Gradac“ – Vaqevo.896

Od sredine 1971. godine u sastavu fabrike je i preduze}e „INDKOOP“–

Vaqevo. Ovom integracijom, uz male izmene, zaokru`en je profil delatnosti, pa od

tada obuhvata proizvodwu elemenata za spajawe, toplokovanih vijaka, steznih ele-

menata, alata za mehani~ku obradu i kompletnu povr{insku za{titu.

Celokupnu imovinu Instalatersko monta`nog preduze}a „Progres“ u

ste~aju – Vaqevo, preuzeo je „Gradac“, aprila 1978. godine.897

Organizaciona struktura preduze}a mewala se u zavisnosti od delatnosti i

pozitivnih propisa, pa je ono bilo sastavqeno od pogona do OOUR-a. Tako se, 1975.

godine, proizvodwa odvijala kroz slede}e sektore: op{ti poslovi, komercijalni i

275

892 Isto, Fabrika vijaka „Gradac“ – Vaqevo; Svi podaci o osnivawu, poslovawu, reorganizaciji,

promeni delatnosti uzeti su iz tematske celine „Izve{taji o radu preduze}a 1962-1981“, kut. inv.

br. 215

893 Isto, isto

894 Isto, isto

895 Isto, isto

896 Isto, isto

897 Isto, „Progres“ Gra|evinsko monta`no preduze}e – Vaqevo, Izve{taj o preuzimawu celokupne

imovine GMP „Progres“ – u ste~aju, sa stawem na dan 1. aprila 1978, od RO „Gradac“ – Vaqevo,

OOUR Hladna deformacija, od 23. maja 1978, kut. inv. br. 65

tehni~ki, slu`ba razvoja, tehni~ka kontrola i slu`ba plana i analize. Tih godina

fabrika je bila jedan od najve}ih proizvo|a~a vij~ane robe u zemqi.

Fond je preuzet od stvaraoca bez zapisnika, 1981. godine, u nesre|enom

stawu (Kwiga prijema br. 301/1).


izvr{eno je 1985. godine. Fond je sre|en hronolo{ki i tematski.


Kwige 1957-1980:


– zapisnici Upravnog i Izvr{nog odbora 1957-1964 i 1974, 4 kw.

– zapisnici Zbora radnih qudi 1974-1976. 1 kw.


– kwige osnovnih sredstava 1957-1958 i 1960-1965, 3 kw.

– zapisnici foruma SK u preduze}u 1960-1976, 8 kw.

– delovodni protokol OO SK 1964-1970, 1 kw.

– kwige evidencije ~lanova SK u preduze}u, 5 kw.

Spisi 1957-1981:

– zapisnici Radni~kog saveta 1961-1978, 19 kut.

– zapisnici Radni~kog saveta „Gradca“ i „INDKOOP-a“ 1970, 1 kut.

– zapisnici Upravnog odbora 1961-1973, 6 kut.

– odluke Radni~kog saveta i Izvr{nog odbora 1964-1967, 1972-1976, 2 kut.


– izve{taji 1962-1981, 2 kut.

– prepiska (op{ta i komercijalna: osvajawe novih programa, ponude, izvoz,

propaganda, reklame i dr.) 1960-1981, 21 kut.

– planovi, analize i istraìvawe trì{ta 1963-1980, 2 kut.

– ugovori 1963-1979, 6 kut.


– povrede na radu 1959-1976, 4 kut.

– popis osnovnih sredstava 1962-1979, 4 kut.

– zavr{ni ra~uni 1961, 1963-1977, 1 kut.

– platni spiskovi i kartoni li~nih dohodaka 1958-1980, 42 kut.

– spisi OO SK „Gradac“ 1962-1978, 2 kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, promenama naziva i delatnosti preduze-

}a, zapisnike organa upravqawa, izve{taje o poslovawu, normativna akta, op{tu

i komercijalnu prepisku, personalnu arhivu, zavr{ne ra~une, platne spiskove, po-

datke o radu OO SK u preduze}u i dr. U fondu se nalazi i deo arhivske gra|e predu-

ze}a „INDKOOP“ koja se odnosi na spajawe sa preduze}em „Gradac“, zapisnici

Radni~kog saveta i dr.


ni protokoli.

276

A.6.2.3.1.176. „INDKOOP“ PREDUZE]E ZA

INDUSTRIJSKU KOOPERACIJU – VAQEVO

(1959-1971), 1959-1971.

„INDKOOP“ Preduze}e za industrijsku kooperaciju u Vaqevu osnovano je

re{ewem Narodnog odbora op{tine Vaqevo br. 04-12035-59, od 15. decembra 1959.

godine, a upisano je u registar preduze}a i radwi za srez Vaqevo kod OPS u Beo-

gradu, 25. decembra, iste godine.898

Predmet poslovawa preduze}a bio je: projektovawe, konstruisawe, organi-

zovawe izrade i montaà industrijskih proizvoda i investicione opreme; anali-

za trì{ta i iznalaèwe slobodnih kapaciteta; izrada ekonomskih tehnolo{kih

i tehni~kih studija i analiza; proizvodwa livenih proizvoda od sivog liva i obo-

jenih metala; izvoz gotovih proizvoda i niz drugih pomo}nih uslu`nih delatnos-

ti. Ove poslove obavqalo je oko 150 radnika.

Organizaciona struktura preduze}a bila je slede}a: uprava (op{ti, komer-

cijalni i finansijski sektor i sektor razvoja) i proizvodwa (livnica, bravarska

i ma{inska radionica).

Preduze}e „INDKOOP“, sa jako izraènom heterogenom delatno{}u i ve-

oma niskom akumulacijom, poslovalo je na ivici rentabiliteta. Integrisano je u

preduze}e „Gradac“ – Vaqevo, kao radna jedinica bez svojstva pravnog lica sa 30.

junom 1971. godine.899

Fond je preuzet, 1981, zajedno sa arhivskom gra|om preduze}a „Gradac“ u Va-

qevu, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 304).

Fond je nepotpun. Izvr{eno je razgrani~ewe i odvajawe arhivske gra|e

preduze}a „Gradac“ i „INDKOOP“.900

Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog

materijala ura|eno je, 1985. godine. Sre|en je tematski, 1996. godine, po vrsti i sa-

dràju dokumenata, a u okviru grupa po hronologiji, ili po azbu~nom redu. Fond je



Kwige 1960-1971:

– zapisnici sednica OO SK 1967-1970, 2 kw.



Spisi 1959-1971:

– predmeti o registraciji preduze}a, integraciji sa preduze}em „Gradac“,

imovinsko pravna dokumenta (prenosu i kupovini zemqi{ta), normativ-

na akta i izve{taji o poslovawu 1959-1971, 1 kut.

277

898 Isto, „INDKOOP“ Preduze}e za industrijsku kooperaciju – Vaqevo, Re{ewe OPS u Beogradu o

upisu u registar preduze}a i radwi za srez Vaqevo Fi br. 2448-59, od 25. decembra 1959, godine, kut

inv. br. 6

899 Isto, Odluka Radni~kog saveta „INDKOOP“-a o usvajawu primopredajnog zavr{nog ra~una za pe-

riod januar-juni 1971. godine, kut. inv. br. 6

900 Isto, Deo arhivske gra|e preduze}a „INDKOOP“ koja se odnosi na spajawe sa preduze}em „Gradac“,

nalazi se u fondu: Fabrika vijaka „Gradac“ – Vaqevo u kut. inv. br. 126

– personalna arhiva, 2 kut.

– zavr{ni ra~uni 1967, 1971, 1 kut.

– kartice o li~nom dohotku 1960-1971, 1 kut.


– gra|evinski projekti 1966-1970, 1 kut.

Gra|a sadrì: akta o osnivawu, pro{irewu delatnosti, integraciji sa pre-

duze}em „Gradac“ Vaqevo, imovinsko pravna dokumenta, normativna akta, izve-

{taje o poslovawu, personalna dokumenta, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.3.1.177. PREDUZE]E ZA INSTALACIJE, PROIZVODNU

KOOPERACIJU U GRA\EVINARSTVU I INDUSTRIJU „INGRAP“ –

VAQEVO

(1964-1977), 1964-1977.

Preduze}e za instalacije, proizvodnu kooperaciju u gra|evinarstvu i in-

dustriju „INGRAP“ – Vaqevo osnovano je, kao „Elter“ elektrotehni~ka zanatska

radwa u Vaqevu po re{ewu SO Vaqevo, od 17. juna 1964. godine od strane Stambene

zajednice „Centar“ iz Vaqeva. U registar preduze}a i radwi za srez Vaqevo upisa-

no je kod OPS u Beogradu, iste godine.901

Predmet poslovawa radwe bilo je obavqawe poslova iz delatnosti: elek-

troinstalaterske, elektromehani~arske za rashladne ure|aje i termi~ke aparate,

popravku i odràvawe elektri~nih ma{ina, radioaparata i televizora.

Saglasno odluci Radni~kog saveta „Eltera“, od 27. juna 1966. godine, OPS u

Beogradu doneo je re{ewe o promeni naziva radwe u: Preduze}e za instalacije, proi-

zvodnu kooperaciju u gra|evinarstvu i industriju „INGRAP“ – Vaqevo.902

Predmet poslovawa preduze}a pro{iren je, 1968. godine, na izvo|ewe rado-

va kod vodovoda i kanalizacije, centralnog grejawa, gasnih postrojewa; na sve

vrste limarskih radova i prodaju na malo materijala i rezervnih delova iz pome-

nutih struka. Poslovawe se odvijalo kroz ~etiri radne jedinice: vodovod i kana-

lizaciju, gra|evinsku limariju, elektromontaù i zajedni~ke slu`be sa servisom.

U 1975. i 1976. godini „INGRAP“ posluje sa gubicima. Preduzete sanacione

mere nisu dale o~ekivani rezultat, pa je OPS u Beogradu doneo re{ewe o otvarawu

ste~ajnog postupka nad preduze}em, aprila 1977. godine903

Ste~ajni postupak okon-

~an je krajem iste godine.


prijema br. 319).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematski, 1979. godine. Fond je obra|en i ura|en



278

901 Isto, Preduze}e za instalacije, proizvodnu kooperaciju u gra|evinarstvu i industriju „INGRAP“

– Vaqevo, Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 13661/64, od 25. juna 1964, kut. inv. br. 22

902 Isto, Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 2089/66, od 26. jula 1966, kut inv. br. 22

903 Isto, Re{ewe OPS u Beogradu br. St-1/77, od 11. aprila 1977, kut. inv. br. 22

Kwige 1964-1977:

– zapisnici sednica Radni~kog saveta i Upravnog odbora 1971-1976, 3 kw.

– zapisnici sednica Zbora radnih qudi 1974-1976, 2 kw.




Spisi 1964-1977:

– akta o osnivawu i prestanku rada; zapisnici organa upravqawa; izve{ta-

ji o poslovawu 1964-1977, 1 kut.




– platni spiskovi i kartoni li~nog dohotka 1966-1977, 8 kut.

Gra|a sadr`i: akta o osnivawu i prestanku rada preduze}a, zapisnike sedni-

ca organa upravqawa, izve{taje o poslovawu, normativna akta, zavr{ne ra~une,

platne spiskove i kartone li~nog dohotka.


A.6.2.3.1.178. USLU@NO PROIZVODNO PREDUZE]E „TEHNOSERVISI“

– VAQEVO

(1965-1977), 1965-1979.

Uslu`no proizvodno preduze}e „Tehnoservisi“ – Vaqevo nastalo je izdvajawem

iz Komunalnog preduze}a „Vidrak“ u Vaqevu po saglasnosti i re{ewu SO Vaqevo, od

8. aprila 1965. godine, kao Zanatska radwa za hemijsko ~i{}ewe odela i prawe i pe-

glawe rubqa „Biqana“ – Vaqevo .904

Preduze}e je obavqalo poslove hemijskog ~i{}ewa, gradskog kupatila,

prawa i peglawa rubqa, precizne mehanike, ~i{}ewe stambenih zgrada; izvodilo

bravarske, limarske, vodoinstalaterske i elektroinstalaterske radove. Kao spo-

redne delatnosti registrovane su prevoz robe i umetni~ko {topovawe ode}e.

Oktobra 1974. godine, preduze}e „Biqana“ mewa naziv u: Uslu`no proizvo-

dno preduze}e „Tehnoservisi“ - Vaqevo.905

Delatnost preduze}a ostala je ista.

U avgustu 1975. godine, preduze}u „Tehnoservisi“ pripojeno je Preduze}e za

promet usluga „Alfa“ Vaqevo.906

Godinu dana ranije, u sastav „Alfe“ u{lo je Pro-

izvodno monta`no i uslu`no preduze}e „Elektrorad“ - Vaqevo.907

279

904 Isto, Uslu`no proizvodno preduze}e „Tehnoservisi“ – Vaqevo, Re{ewe SO Vaqevo br. 4117/6, od 8.


905 Isto, Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 2980/74, od 8. oktobra 1974, kut. inv. br. 20

906 Isto, Odluka Zbora preduze}a „Tehnoservisi“, od 29. avgusta 1975, kut. inv. br. 20

907 Isto, Re{ewem OPS u Beogradu upisan je „Elektrorad“ – Vaqevo, u registar preduze}a i radwi za

srez Vaqevo Fi 2714/67, od 4. decembra 1967. pod nazivom: Preduze}e za proizvodwu i monta`u elek-

troenergetske opreme i proizvodwu elektri~ne energije za sopstvene potrebe u Deguri}u kraj

Vaqeva – skra}eni naziv „Hidroelektrana Deguri}“, a re{ewem istog suda Fi br. 41/69, od 9. janu-

ara 1969, izvr{ena je dopuna delatnosti i promewen naziv u „Elektrorad“ Proizvodno monta`no i

uslu`no preduze}e – Vaqevo. [est godina kasnije, 1. oktobra 1974, „Elektrorad“ je doneo odluku da

se pripoji „Alfi“, kut. inv. br. 18

Integracijom „Tehnoservisa“ i „Alfe“ pro{irena je delatnost i rad je or-

ganizovan kroz 13 poslovnih jedinica. Ubrzo, samo posle par meseci, pokazalo se

da integracija nije bila dobar poslovni potez. Do septembra 1975, „Tehnoservisi“

su dobro poslovali, ali su se u zavr{nom ra~unu iskazali gubici koje je napravila

„Alfa“. Preduzete sanacione mere nisu dale rezultat.

Preduze}e je prestalo sa radom, aprila 1977. godine, re{ewem OPS u

Vaqevu St. br. 2/77, od 25. aprila 1977.908

Otvoren je ste~ajni postupak koji je okon-

~an 1979. godine.


prijema br. 309).

Fond je nepotpun. Sre|en je 1979. godine, tako {to je, arhivska gra|a, prvo

razvrstana na preduze}a koja su do integracije sa „Tehnoservisima“ poslovala sa-

mostalno. U okviru tih celina, gra|a je obra|ena tematski i hronolo{ki. Fond je



Kwige 1965-1977:

– zapisnici Radni~kog saveta, Poslovodnog odbora, Radne zajednice i Ka-

drovske komisije 1969-1975, 6 kw.


– mati~ne kwige zaposlenih 1965-1975, 3 kw.


Spisi 1965-1977:

– op{ta arhiva (normativna akta, personalna dosijea, sanacioni program,

informacija o imovini) za preduze}a: „Biqana“, „Elektrorad“, „Alfa“ i

„Tehnoservisi“ 1965-1977, 4 kut.




Gra|a sadr`i: akta o osnivawu, pripajawu i prestanku sa radom preduze}a,

zapisnike organa upravqawa, normativna akta, personalnu dokumentaciju, zav-

r{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.3.1.179. DRU[TVENO INSTALATERSKO-MONTA@NO

PROIZVODNO PREDUZE]E „TERMOVOD“ – VAQEVO

(1967-1996), 1967-1983.

Dru{tveno instalatersko-monta`no proizvodno preduze}e „Termovod“ -

Vaqevo osnovano je, 1. aprila 1967. godine,909

izdvajawem obra~unskih jedinica vo-

dovod i kanalizacija i centralno grejawe i klimatizacija iz preduze}a „Progres“

u Vaqevu. Iste godine je registrovano kod OPS u Beogradu pod brojem Fi 1165/67.

280


909 Isto, Dru{tveno instalatersko-monta`no preduze}e „Termovod“ – Vaqevo, Normativna akta, kut.

inv. br. 10

Osnovna delatnost bila je instalirawe vodovodne i kanalizacione mreè, cen-

tralnog grejawa, klimatizacije i rashladnih ure|aja. Gra|evinske i gra|evin-

sko-zanatske usluge, putem kooperacije, spadale su u sporednu delatnost.

Pod nazivom: Organizacija udruènog rada „Termovod“ – Vaqevo, bez izme-

ne delatnosti, registrovana ja kod OPS u Beogradu Fi br. 3481, od 27. decembra

1973. godine.910

Od 1989. godine, preduze}e posluje pod nazivom: Dru{tveno instalater-

sko-monta`no proizvodno preduze}e „Termovod“ sa p.o. – Vaqevo.911

Radni~ki sa-

vet preduze}a „Termovod“ doneo je odluku br. 618, od 2. juna 1996. godine, o pripa-

jawu Holding preduze}u „Termoelektro“ D.D. – Beograd. Registracija o pripajawu

i promeni statusa preduze}a „Termovod“ izvr{ena je kod Privrednog suda u Beo-

gradu 13. decembra 1996. godine.912


prijema br. 352).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski, 1990. godine, prema vrsti i

sadràju dokumenata.

Sadrì gra|u za period 1967-1983, 8 kwiga i 18 kutija (2,05 m)

Kwige 1970 – 1978:




Spisi 1967-1983:


– izve{taji, normativna akta, planovi, ugovori, 1967-1982, 1 kut.



– okon~ane situacije 1967-1983, 3 kut.

– projekti 1970,1973-1980, 1983, 10 kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i delatnosti preduze}a, zapisnike organa

upravqawa, normativna akta, ugovore, platne spiskove i tehni~ku dokumentaciju.


dni protokoli.

A.6.2.3.1.180. METALOPRERA\IVA^KO DRU[TVENO PREDUZE]E

„MA[INORAD“ – VAQEVO

(1975- ), 1969-1980.

Metaloprera|iva~ko dru{tveno preduze}e „Ma{inorad“ – Vaqevo, konsti-

tuisano je odlukom Zbora radnih qudi, od 7. aprila 1975. godine, u Organizaciju

281

910 Isto, Elaborat o integraciji preduze}a „Vodoterma“ – Beograd i „Termovod“ – Vaqevo, mart 1975,

kut. inv. br. 9

911 Isto, Dosije registrature br. 33, (Statut preduze}a za 1989. godinu)

912 Isto, isto, Re{ewe Privrednog suda u Beogradu Fi. br. 18510/96, od 13. decembra 1996. godine

udruènog rada „Ma{inoinvest“ – Vaqevo, a 15. septembra, iste godine, mewa na-

ziv u: Organizacija udruènog rada za proizvodwu rezervnih delova i industrij-

sku kooperaciju – Vaqevo.913

Do promene naziva do{lo je 1978. godine u: Matalo-

prera|iva~ka radna organizacija „Ma{inorad“ sa p.o. - Vaqevo.914

Posledwi naziv, Metaloprera|iva~ko dru{tveno preduze}e „Ma{inorad“

sa p.o. - Vaqevo, registrovan je re{ewem OPS u Vaqevu Fi br. 66/90, od 18. januara

1990. godine.915

Osnovna delatnost preduze}a je proizvodwa rezervnih delova za ru-

darska postrojewa, kolskih zglobova, remenica za automobilsku industriju i pro-

izvodwa vij~ane robe.

Fond je preuzet, 1985. godine, bez zapisnika i u nesre|enom stawu (Kwiga

prijema br. 294).


izvr{eno je 1985. godine. Fond je sre|en hronolo{ki i tematski.

Sadrì gra|u za period 1969916

-1980, 12 kwiga i 5 kutija spisa (0,65 m).

Kwige 1969-1979:


Spisi 1971-1980:


– normativna akta (samoupravni sporazumi, statuti, planovi) 1973-1978, 1 kut.

– prepiska 1972-1980, 1 kut.



Gra|a sadrì: zapisnike organa upravqawa, normativna akta, izve{taje,

analize, prepisku, ugovore, personalnu arhivu i platne spiskove. U gra|i se nala-

zi delovodni protokol Poslovnog centra i delovi personalne arhive i platnih

spiskova preduze}a koja su prethodila „Ma{inoradu“ („Ma{inoinvest“ i „Za-

natlija“).


dni protokoli.

282

913 Isto, Metaloprera|iva~ko dru{tveno preduze}e „Ma{inorad“ – Vaqevo, Statut preduze}a iz

1975. godine, kut. inv. br. 15

914 Isto, Statut iz 1978. godine, kut. inv. br. 15


916 U fondu se nalazi arhivska gra|a preduze}a koja su prethodila „Ma{inoradu“. Kratak istorijat

preuzet je iz rada Miodraga Joci}a: „Ma{inorad” Metaloprera|iva~ka radna organizacija Vaqevo

1975-1985, GIRO „Mili} Raki}“, Vaqevo 1985, str. 109 i 110. Fabrika za proizvodwu elektri~nih

aparata {iroke potro{we i transportnih sredstava „Ma{inoinvest“ iz Novog Be~eja, krajem

1969. godine, osnovala je predstavni{tvo u Vaqevu koje, 1971, dobija status poslovnog centra. Zbog

dobrog poslovawa, iste godine, prerasta u OOUR u okviru „Ma{inoinvesta“. Ve} naredne godine

pokrenuta je inicijativa za wegovo izdvajawe iz Fabrike, a to je i u~iweno 19. aprila 1973. godine.

Postoje}em OOUR-u pripojeno je Gra|evinsko-zanatsko preduze}e „Zanatlija“– Vaqevo. Novo pre-

duze}e posluje pod imenom: Preduze}e „Ma{inoinvest“ – Vaqevo. U svom sastavu imalo je tri

OOUR-a: „Ma{inorad“, „Graditeq“ i Zajedni~ke slu`be. OOUR „Graditeq“ se, sredinom 1974, uga-

sio.

Objavqeni radovi:

– Miodrag Joci}: „Ma{inorad” Metaloprera|iva~ka radna organizacija Va-

qevo 1975-1985, GIRO „Mili} Raki}”, Vaqevo, 1985

A.6.2.3.1.181. DRU[TVENO PREDUZE]E VAQEVSKA INDUSTRIJA

KO@E, KRZNA, KONFEKCIJE I GALANTERIJE „VIK“ – VAQEVO

(1946- ), 1921-1984.

Dru{tveno preduze}e Vaqevska industrija koè, krzna, konfekcije i galan-

terije „VIK“ – Vaqevo, ranije Fabrika koà „Milan Kitanovi}“ – Vaqevo, nas-

tala je, 1946. godine, od tri nacionalizovane fabrike koà.917

Na istom mestu, gde se sada nalazi fabrika, osnovana je, 1923. godine, radi-

onica (tabana) ~iji je vlasnik bio Mihailo Tepe{. U to vreme, prerada koè

vr{ila se prete`no ru~no, uz minimalnu, preko potrebnu, mehanizaciju. Kapaci-

tet joj je bio oko 2000 m2, uglavnom hrom postave. Od 1925. do 1928. u ortakluku sa

Tepe{om je Ilija Horvat. Pove}an je kapacitet i asortiman proizvoda. Izra|uje

se vegetabil postava, a kasnije napa i {evret u boji. Tepe{ovu radionicu su, 1941,

uzeli pod zakup \ura D. \ur|evi} i Milan Kosanovi}, izbeglice iz Zagreba. Nare-

dne godine, kupili su je bra}a Du{an, Cvetko i Milan Igwatovi}. Za vreme okupa-

cije prera|ivana je ov~ja i jagwe}a koà od koje se proizvodila odevna napa, {ev-

ret i hrom postava. Kapacitet je bio oko 16000 m2. Nakon konfiskacije, 5. januara

1946. godine, dobija naziv Dràvna fabrika koà „Gradac“ - Vaqevo.

\ur|evi} i Kosanovi} su zapo~eli, 1942, gradwu nove fabrike, a sa proi-

zvodwom se krenulo naredne godine, iako je zgrada bila nedovr{ena. Prera|ivana

je sitna i krupna koà, a finalni proizvodi bili su: odevna napa, {evret, boks i

|on. Koàra je konfiskovana, 20. juna 1946. godine.

Osim ovih radionica-fabrika, u me|uratnom periodu i za vreme okupacije

radila je fabrika koà „Beli orao“ u Lukavcu, nedaleko od Vaqeva. Radionicu je,

1919. godine, osnovao Milenko Mihailovi}, iz [u{eoke. Nakon nekoliko godina

pala je pod ste~aj i 1928, najpre je preuzela, pa zatim kupila Vaqevska trgova~ka

banka. Radionica je rekonstruisana i pro{irena u fabriku. Pred rat, 1. maja 1939,

pod zakup je uzima, Jovan N. Juzba{i}. Nabavkom pet novih ma{ina, u 1940. i 1941.

godini, fabrika postaje moderna i, prema op{tem mi{qewu toga vremena, proi-

zvodila je najkvalitetniju koù i |on za obu}u i galanteriju u zemqi.918

Po~etkom

1945, fabrika prelazi u dràvnu svojinu i dobija ime Fabrika koà „Kolubara“ -

Lukavac. U poàru, koji je izbio 26. jula 1945. godine, izgorela je radionica za pre-

radu i odeqewe za su{ewe koà.

Po~etkom 1946. godine, Odeqewe za privredu ONO Vaqevo pokrenulo je

inicijativu da se ove tri fabrike spoje. Inicijativa je prihva}ena i u maju iste

283

917 Isto, ONO Vaqevo – Odeqewe za privredu, re{ewa o nacionalizaciji i konfiskaciji, 1945. i 1946,

kut. inv. br. 2, 4 i 6; Odsek narodne imovine, presude Okru`nog suda u Vaqevu o konfiskaciji

koàra, kut. inv. br. 3; vidi: Sneàna Radi}, Konfiskacija imovine u Vaqevskom okrugu 1944-1946,

MIAV, Vaqevo 2002, str. 63-65, 135.

918 Isto, ONO Vaqevo – Odsek narodne imovine, Elaborat o postojawu i radu fabrike koà „Beli

orao” - Lukavc, od 4. oktobra 1944, kut. inv. br. 1

godine osnovana je Dràvna fabrika koà „Milan Kitanovi}“.919

Ime je dobila

po koàrskom radniku koji je poginuo 1942. godine. Registrovana je re{ewem Mi-

nistarstva finansija NR Srbije br. 118732, od 10. oktobra 1946. godine.920

Prvi

direktor bio je Lazar Nikoli}.

Jedno vreme, od 1950. do 1952, fabrika je poslovala zajedno sa Fabrikom

koà „Partizan“ iz Uìca.

U daqem razvoju, fabrika ja svoj rad organizovala kroz pogone, zatim radne

jedinice, da bi 1975, bila konstituisana kao radna organizacija. Iste godine,

udruìla se sa Fabrikom „Pobeda“ iz Qiga, a 1979, sa Zadrugom „Kvalitet“ iz Be-

ograda. Tokom 1986. godine, iz sastava RO „Milan Kitanovi}“ izdvojile su se gore

pomenute fabrike u samostalne radne organizacije. U 1989. godini, fabrika je kon-

stituisana kao Dru{tveno preduze}e za proizvodwu sitne koè, krzna, konfekcije

i galanterije „Milan Kitanovi}“, a 11. maja 1992, fabrika mewa naziv u: Dru{tve-

no preduze}e Vaqevska industrija koè, krzna, konfekcije i galanterije „VIK“ –

Vaqevo.921

Osnovna delatnost je proizvodwa sitne koè i krzna, gorwe postave, odevne

tehni~ke i druge koè od sitnih sirovih koà i proizvodwa (obrada) krzna od do-

ma}ih i divqih ‘ivotiwa. Sporedna delatnost je prodaja tekstila, konfekcije,

krzna koè, konfekcije od koè i krzna, ko`ne galanterije i otpadaka od koè i

krzna.

Fond je preuzet 1986. godine od stvaraoca, bez zapisnika, u rasutom stawu.


Fond je nepotpun. Izlu~en je bezvredni registraturski materijal i izvr{en

je odabir arhivske gra|e 1987. godine. Sre|en je tematski, 1998. godine, po vrsti i

sadràju spisa, a u okviru grupa i podgrupa, hronolo{ki.


Kwige 1921-1982:


– zapisnici Izvr{nog odbora 1960-1961, 1 kw.

– zapisnici Radni~kog saveta i Upravnog odbora 1971-1972, 1 kw.

– zapisnici Kolegijuma 1975, 1 kw.


– zapisnici sindikata 1962-1970, 1979-1982, 4 kw.

– zapisnici raznih odbora 1973-1975, 3 kw.


– kwige osnovnih sredstava (upisana su osnovna sredstva od pre 1946)922

1921-1965, 2 kw.

284

919 Isto, Re{ewe Ministarstva za industriju i rudarstvo NR Srbije o koncentraciji („fuziji“) tri

koàre, del. br. 1294, kut. inv. br. 6

920 Isto, Dru{tveno preduze}e Vaqevska industrija koè, krzna, konfekcije i galanterije „VIK“ -

Vaqevo, Izve{taj o registraciji Preduze}a, kut. inv. br. 26


922 Isto, Dru{tveno preduze}e Vaqevska industrija koè, krzna, konfekcije i galanterije „VIK“ -

Vaqevo, U prvoj kwizi su upisana osnovna sredstva neregistrovane radionice Mihaila Tepe{a iz

1921. godine, kw. inv. br. 20

Spisi 1946-1984:

– akta o registraciji, reorganizaciji i pro{irewu delatnosti 1946-1978, 1

kut.



– zapisnici Zbora radnika 1965-1980, 2 kut.

– zapisnici komisija, odbora i dr. 1950-1983, 1 kut.

– izve{taji o radu: fabrike, Radni~kog saveta, Upravnog odbora i dr.

1956-1976, 1 kut.


– planovi 1967-1984, 1 kut.

– ugovori i spiskovi 1966-1983, 1 kut.




Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, reorganizaciji, pro{irewu predmeta

poslovawa, zapisnike organa upravqawa, izve{taje, analize rada koàre, norma-

tivna akta, personalna dokumenta, popise osnovnih sredstava, zavr{ne ra~une,

platne spiskove; projekte i dr.


dni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Monografija: „Milan Kitanovi}“ Fabrika koè, krzna i konfekcije – Va-

qevo 1926-1976, GIRO „Mili} Raki}“, Vaqevo 1978, 133

A.6.2.3.1.182. ZANATSKO JORGANXIJSKO PREDUZE]E „BUDU]NOST“ –

VAQEVO

(1954-1962), 1954-1963.

Zanatsko jorganxijsko preduze}e „Budu}nost“ – Vaqevo nastalo je likvida-

cijom preduze}a „Bora Milovanovi}“ u Vaqevu, re{ewem Narodnog odbora grad-

ske op{tine Vaqevo br. 8710/54, od 31. jula 1954. godine, kao Zanatska jorganxijska

radwa „Budu}nost“ u Vaqevu.923

Predmet poslovawa radwe bila je jorganxijska za-

natska delatnost.

Status preduze}a, Radwa dobija re{ewem NOGO Vaqevo br. 9350, od 18. juna

1957. godine, otkad posluje pod nazivom: Zanatsko jorganxijsko preduze}e „Budu-

}nost“ – Vaqevo.924

U registar privrednih organizacija upisano je kod OPS u Beo-

gradu pod brojem Fi br. 1077, od 6. jula 1958. godine.925

Osnovna delatnost Preduze}a je tekstilna delatnost (jorganxijska, pozman-

terijska, kroja~ka za rubqe) i tapetarski i dekoraterski poslovi.

285

923 Isto, Zanatska komora sreza – Vaqevo, kut. inv. br. 3

924 Isto, Zanatsko jorganxijsko preduze}e „Budu}nost“ – Vaqevo, Pravila preduze}a, kut. inv. br. 8

925 Isto, isto

Na predlog NO op{tine Vaqevo – Saveta za privredu, Radni~ki savet pre-

duze}a „Budu}nost“ na sednici, od 21. decembra 1962, jednoglasno je usvojio odluku

o integraciji sa preduze}em „Uzor“ u Vaqevu sa 1. januarom 1963. godine.926

Fond je preuzet, 1982. godine, u nesre|enom stawu zajedno sa arhivskom gra-

|om preduze}a „Uzor“ (Kwiga prijema br. 342).


rijala izvr{eno je 1986. godine. Sre|en je hronolo{ko-tematski, 1997. godine.



Kwige 1954-1963:





Spisi 1957-1962:

– zapisnici Radni~kog saveta, Upravnog odbora, Sindikalne podru`nice,

izve{taji o poslovawu, normativna akta, spiskovi zaposlenih i zavr{ni

ra~uni 1957-1962, 1 kut.

Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu preduze}a, zapisnike organa upravqawa,

izve{taje o radu, normativna akta, spiskove zaposlenih i zavr{ne ra~une.


A.6.2.3.1.183. PREDUZE]E ZA IZRADU MODNE KONFEKCIJE „UZOR“ –

VAQEVO

(1954– ), 1956-1981.

Preduze}e za izradu modne konfekcije „Uzor“ – Vaqevo nastalo je, 30. jula

1954, kada je Narodni odbor gradske op{tine u Vaqevu doneo re{ewe br. 8709, o

konstituisawu Zanatske kroja~ke radwe za izradu rubqa „Uzor“ u Vaqevu.927

Pre-

dmet poslovawa radwe bila je izrada rubqa, posteqine i konfekcije.

Status preduze}a dobija re{ewem NO op{tine u Vaqevu br. 04-1329/1, od 25.

marta 1958, i nov naziv: Zanatsko preduze}e za izradu rubqa i posteqine „Uzor“ -

Vaqevo, {to je verifikovano kod OPS u Beogradu re{ewem br. 672/58, od 17. apri-

la iste godine.928

Preduze}e, 1960. godine, mewa naziv u: Preduze}e za izradu

rubqa, posteqine i konfekcije „Uzor“ – Vaqevo. Preduze}u „Uzor“ je, 1. januara

1963. godine, pripojeno Zanatsko jorganxijsko preduze}e „Budu}nost“ iz Vaqeva.929

Tokom 1964, preseqava se na novu lokaciju, u adaptirane prostorije, ~ime je stvo-

rena mogu}nost za organizovanu industrijsku proizvodwu za doma}e i inostrano

286

926 Isto, Zapisnici Radni~kog saveta, kw. inv. br. 2

927 Isto, Zanatska komora sreza Vaqevo, kut. inv. br. 3

928 Isto, Preduze}e za izradu modne konfekcije „Uzor“ - Vaqevo, Statut preduze}a, kut. inv. br. 56

929 Isto, Zapisnici Radni~kog saveta 1962-1964, kw. br. 2

trì{te. Proizvodwa se odvijala u ~etiri radne jedinice koje, 1969, prerastaju u

samostalne organizacije udruènog rada, ali bez statusa pravnog lica.930

U skladu

sa ZUR-om, „Uzor“ se konstitui{e i registruje kao jedinstvena radna organizacija.

Promena naziva usledila je, 1982. godine, zbog prestanka proizvodwe rubqa i pos-

teqine i od tada posluje po nazivom: Radna organizacija modne konfekcije „Uzor“

– Vaqevo. U skladu sa Zakonom o preduze}ima, a po re{ewu OPS u Vaqevu, od 14. de-

cembra 1989, dobija naziv: Preduze}e za izradu modne konfekcije „Uzor“ -

Vaqevo.931

Pro{iruje se i obim delatnosti preduze}a na trgovinu na veliko i ma-

lo, usluge u oblasti prometa i poslove spoqne trgovine.

Fond je preuzet od preduze}a „Uzor“, 1982. godine, bez zapisnika i u nesre|e-

nom stawu (Kwiga prijema br. 297).


obavqeno je 1986. godine. Sre|en je 1990. godine, tematski i hronolo{ki.


Kwige 1956-1981:




– zapisnici sednica Sekretarijata OO SK 1967-1969, 1 kw.



– glavne zbirne kwige 1961, 1963, 1966-1968, 5 kw.

Spisi 1956-1980:




– izve{taji, analize, planovi 1958-1978, 1 kut.

– prepiska 1971-1978, 5 kut.

– ugovori 1972-1974, 1977, 1 kut.

– povrede na radu 1974-1979, 1 kut.


– popisne liste osnovnih sredstava 1960-1980, 3 kut.



– gra|evinski projekti 1963, 1965. i 1974, 1 kut.

Gra|a sadrì: podatke o reorganizaciji preduze}a i promenama delatnosti,

zapisnike organa upravqawa, izve{taje o radu, normativna akta, podatke o po-

slovnoj saradwi, personalna dosijea, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


dni protokoli.

287

930 Isto, Statut preduze}a iz 1969, kut. inv. br. 56


A.6.2.3.1.184. „STEFIL KOMPANIJA“ DRU[TVENO PREDUZE]E

ZA PROIZVODWU, PROMET I USLUGE – VAQEVO

(1947- ), 1947-1984.

„STEFIL KOMPANIJA“ Dru{tveno preduze}e za proizvodwu, promet i

usluge – Vaqevo. osnovana je na godi{wem zasedawu ONO Vaqevo, 19. januara 1947,

kada je doneta odluka o formirawu Okru`nog zanatskog preduze}a „Stevan Fili-

povi}“ sa sedi{tem u Vaqevu.932

Predmet poslovawa preduze}a bila je uslu`na za-

natska delatnost i prerada metala i drveta. Preduze}e je u svom sastavu imalo ne-

koliko zanatskih radionica. Prvi serijski proizvod, namewen trì{tu, bile su

hoklice.

Ukidawem ONO Vaqevo, preduze}e gubi zna~aj okru`nog preduze}a i postaje

Dràvno zanatsko preduze}e, da bi, od 15. februara 1951, do{lo pod upravu GNO

Vaqevo i od tada posluje kao Gradsko zanatsko preduze}e „Stevan Filipovi}“.933

Iste godine, iz preduze}a se izdvajaju zanatske radionice metalske struke. Od 1962,

posluje pod imenom Drvno industrijsko preduze}e „Stevan Filipovi}“, a 1978, re-

gistrovano je kao Drvno industrijska radna organizacija „Stevan Filipovi}“.934

U 1994. godini mewa naziv u: „STEFIL KOMPANIJA“ d.o.o. za proizvodwu,

promet i usluge – Vaqevo. Posledwi naziv preduze}a je: „STEFIL KOMPANI-

JA“ Dru{tveno preduze}e za proizvodwu, promet i usluge – Vaqevo, od 2000.

godine.935

Osnovna delatnost preduze}a je proizvodwa name{taja, gra|evinske stola-

rije, kao i ostalih finalnih proizvoda od drveta i proizvodwa drvene i karton-

ske ambalaè. Sporedna delatnost je otkup drveta, proizvodwa rezane gra|e i pre-

voz i prodaja gotovih proizvoda.

Pogon kartonske ambalaè po~eo je sa radom 1963. godine. Ne{to kasnije,

pripojen mu je „Napredak“ iz Qiga koji je imao isti proizvodni program. Pogon je

prestao sa radom 1966. godine.

Proizvodni proces iz po~etka se odvijao u zanatskim radionicama, zatim

pogonima, ne{to kasnije ekonomskim jedinicama, da bi, od 1969, proizvodni pro-

ces bio realizovan kroz dva OOUR-a: „Name{taj“ i „Ambalaà“. Za obavqawe

administrativno-stru~nih i wima sli~nih poslova obrazovana je Radna jedinica

zajedni~kih poslova.

Sredinom osamdesetih u preduze}u je radilo oko 800 radnika.

Fond je preuzet, 1985. godine, bez zapisnika, u nesre|enom i o{te}enom

stawu, nakon poàra u preduze}u (Kwiga prijema br. 295).

Fond je nepotpun. Izvr{ena je klasifikacija gra|e i izlu~ivawe bezvred-

nog registraturskog materijala 1986. godine. Sre|en je 1987, hronolo{ki i

tematski. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.

288

932 Isto, ONO Vaqevo - Predsedni{tvo, Zapisnik sa godi{weg zasedawa ONO Vaqevo, od 19. januara

1947, kut. inv. br. 7

933 Isto, SO Vaqevo, Re{ewe GNO br. 3271/51, kw. inv. br. 4.

934 Isto, „STEFIL KOMPANIJA“ DP za proizvodwu, promet i usluge – Vaqevo, Normativna akta

(Statuti za 1962. i 1978), kut. inv. br. 139 i 141

935 Isto, Dosije registrature br. 242, re{ewa Privrednog suda u Vaqevu Fi br. 54/94, od 14. januara

1994 i Fi br. 1066/00, od 16. oktobra 2000.


Kwige 1949-1982:

– zapisnici Radni~kog saveta 1958-1959, 1979-1982, 3 kw.

– zapisnici OO SK i Sindikata 1953-1965, 1969, 7 kw.

– registri 1958-1959, 3 kw.



– evidencije o: izdatim radnim kwi`icama, zaposlenim radnicima i ra-

dnicima na odre|eno vreme 1953-1955, 1969-1972, 3 kw.


– ostale ra~unske kwige 1954, 1961-1968, 7 kw.

Spisi 1947-1984:

– zapisnici Radni~kog saveta i Zbora radnih qudi 1957-1983, 6 kut.

– zapisnici Upravnog odbora i Stru~nog kolegijuma 1957-1983, 3 kut.

– zapisnici komisija 1957-1984, 2 kut.

– izve{taji o radu i poslovnoj saradwi, programi razvoja, projekti, plano-

vi i analize 1961-1983, 1 kut.

– prepiska 1951-1984, 3 kut.

– normativna akta (statuti, pravilnici, samoupravni sporazumi)

1956-1980, 4 kut.

– prijave o nesre}ama na poslu 1955-1975, 1 kut.

– personalna dokumenta 1954-1984, 7 kut.


– platni spiskovi 1947, 1960-1982, 31 kut.

Gra|a sadr`i: podatke o poslovawu i organizacionim promenama, zapisni-

ke organa upravqawa, normativna akta, personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~u-

ne, platne spiskove i dr.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, registri uz delovodnike i delovo-

dni protokoli.

A.6.2.3.1.185. „VAQEVSKA [TAMPARIJA“ GRAFI^KO-IZDAVA^KO

PREDUZE]E – VAQEVO

(1946-2002), 1951-2000.

„Vaqevska {tamparija“ Grafi~ko-izdava~ko preduze}e – Vaqevo po~ela je

da radi januara 1946, pod nazivom [tamparija „Napred“.936

Bila je pod neposre-

dnim rukovodstvom Okru`nog komiteta KPS Vaqevo.

Odmah po oslobo|ewu Vaqeva u jesen 1944. godine, za potrebe nove vlasti

„mobilisana“ je {tamparija Dimitrija A. Slavuja koja je tehni~ki oja~ana opre-

289

936 Isto, ONO Vaqevo - Odeqewe za privredu, del. br. 5963, od 18. novembra 1946, kut. inv. br. 5

mom zaplewenom od ~etnika na podru~ju zapadne Srbije.937

[tampane su bro{ure,

plakati, leci, a i neki listovi. Po~etkom 1945. istekao je rok mobilizacije i ona

daqe nastavqa sa redovnom delatno{}u.

Narodni front, za svoje potrebe, zaplewenu {tamparsku opremu kompletira

opremom predratne {tamparije Aleksandra Trajkova iz Obrenovca i u jesen, 1945,

osniva [tampariju Narodnog fronta.938

Osnovni joj je zadatak bio {tampawe lis-

ta „Sve za pobedu“, kasnije „Napred“.

U leto 1948, [tamparija „Napred“ pripojena je [tampariji Narodnog fron-

ta.939

Prostor za rad odre|en je na lokaciji nacionalizovane {tamparije Dimitrija

A. Slavuja.940

[tampawe nedeqnog lokalnog lista „Napred“ je i daqe glavni posao.

U skladu sa Uredbom o preduze}ima, Gradski odbor Narodnog fronta

Vaqevo doneo je, 30. oktobra 1951. godine, re{ewe o osnivawu preduze}a pod fir-

mom: [tamparija „Napred“ – Vaqevo941

, ~iji su predmet poslovawa {tamparski i

kwigoveza~ki poslovi.

Tokom 1952. dolazi do razdvajawa [tamparije i lista „Napred“ tako da se

ona orijenti{e na poslove bliske wenim tehni~kim i tehnolo{kim mogu}nosti-

ma, a to su: {tampawe etiketa, obrazaca, prospekata i izvo|ewe raznih karto-

naèrskih poslova. Vremenom se [tamparija {irila tako da je, 1955, bila „razba-

cana“ na devet lokacija u najuèm centru grada.

Odlukom Radni~kog saveta, od 26. maja 1964, [tamparija „Napred“ mewa na-

ziv u Grafi~ko preduze}e „Mili} Raki}“ – Vaqevo.942

Iste godine useqava se u po-

slovne prostorije izgra|ene na novoj lokaciji. Preduze}e je imalo ~etiri pogona:

ru~nu i ma{insku slovoslaga~nicu, tipo{tampu, kwigoveznicu i kartonaù, a

upravu, kao posebnu slu`bu.

Krajem {ezdesetih godina pove}ano interesovawe za objavqivawe kwiga

odrazilo se i na delatnost [tamparije, koja u skladu sa pro{irewem delatnosti,

dopuwuje naziv u: Grafi~ko-izdava~ko preduze}e „Mili} Raki}“– Vaqevo.943

Preduze}e se, od 1973, organizuje kao jedinstvena radna organizacija944

, da

bi tek, 1978. godine, to bilo registrovano i u wenom nazivu: Grafi~ko-izdava~ka

radna organizacija „Mili} Raki}“ – Vaqevo. Iste godine, registrovana je za

obavqawe grafi~ke delatnosti, kao osnovne, dok karakter sporednih delatnosti

imaju: izdava~ka delatnost, proizvodwa ambalaè i ostala prerada papira. Rad se

odvijao u {est radnih jedinica: slovoslaga~nica, tipo i ofset-{tampa,

ofset-priprema i cinkografija, kwigoveznica, kartonaà i zajedni~ke slu`be.

Velika ulagawa u nabavku opreme glavno su obele`je razvoja preduze}a sedamdese-

290

937 Rankovi}, Zdravko: Vek vaqevskog {tamparstva, Vaqevo 1985, str. 71

938 Rankovi}, Zdravko, n. d., str. 76



941 MIAV, SO Vaqevo, Re{ewe GONF Vaqevo br. 183, od 30. oktobra 1951, kut. inv. br. 1

942 Isto, Odluka br. 109, od 26. maja 1964, kut. inv. br. 1. Namera je bila da se sa~uva uspomena na narod-

nog heroja Mili}a Raki}a, grafi~kog radnika, ro|enog 1912. u Vaqevu, koji je poginuo 1943. na Jas-

trepcu, i da se otklone ~esti nesporazumi u imenu, zbog postojawa Novinske ustanove „Napred“,

istog naziva.


944 MIAV, „Vaqevska {tamparija“ – Vaqevo, Re{ewe OPS u Beogradu o upisu u sudski registar Fi br.

5119 od 29. decembra 1973, kut. inv. br. 1

tih i osamdesetih godina. Kvalitetne grafi~ke i ostale usluge svrstale su je me|u

najuspe{nija preduze}a, ovog tipa, u Srbiji. Svojinska transformacija, zapo~eta

devedesetih, odrazila se i na [tampariju koja je sredinom, 1991, re{ewem OPS

Vaqevo Fi br. 1395/91. registrovana kao deoni~arsko dru{tvo pod nazivom: DD

„Mili} Raki}“ Grafi~ko-izdava~ko preduze}e sa p.o. – Vaqevo.945

Naredne godine,

re{ewem OPS u Vaqevu Fi br. 1748/92, od 29. aprila 1992, preduze}e mewa naziv u:

„Vaqevska {tamparija“ Grafi~ko-izdava~ko preduze}e DD sa p.o. – Vaqevo, pod

kojim posluje sve do 2002. godine, kada odlazi pod ste~aj.946

Naredne, 2003. godine,

preduze}e je likvidirano.

Fond je preuziman vi{e puta. Prvi put, preuzet je od stvaraoca, 1984, bez

zapisnika i u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 362). Iste godine izvr{eno

izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala, a 1997. je sre|en hronolo{ki i

tematski. Drugi put, preuzeta je arhivska gra|a koja se odnosi na izdava~ku dela-

tnost {tamparije, za period 1980-1991, zapisnikom br. 262, od 22. juna 1998. Siste-

matizacija ovog dela fonda izvr{ena je 1999. godine. Preostali deo gra|e, nastao u

periodu 1960-2000,947

u koli~ini od 28,50 m predao je ste~ajni upravnik,

zapisnikom od 23. januara 2004 (Kwiga prijema br. 507). Uvidom u stawe arhivske

gra|e i regustraturskog materijala, moè se zakqu~iti da je o{te}ena i nepotpuna,

jer su, u nekoliko navrata, prilikom izlivawa reke Qubostiwe, delovi gra|e

uni{teni.

Fond je nepotpun. Sre|en je deo fonda, koji je preuzet 1984. i 1998. Ve}i deo,

preuzet 2004. godine, je nesre|en.

Sadrì gra|u za period 1951-2000, 15 kutija spisa i 28,50 m nesre|ene gra|e

(30 m).

Spisi 1951-2000:

– akta o osnivawu, registraciji i pro{irewu delatnosti preduze}a; zapi-

snici Radni~kog saveta i Zbora radnih qudi, normativna akta, personal-

na arhiva, zavr{ni ra~uni i popisne liste osnovnih sredstava 1951-1977,

1 kut.

– izdava~ka delatnost (zapisnici Programskog saveta i Redakcije)

1980-1991, 3 kut.


– op{ta i finansijska arhiva 1960-2000, nesre|eno, u registratorima,

fasciklama i sve`wevima (28,50 m).

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, pro{irewu delatnosti i promenama na-

ziva preduze}a, zapisnike organa upravqawa, normativna akta, personalna dosi-

jea, zavr{ne ra~une i platne spiskove.


291

945 Isto, Dosije aktivne registrature br. 34-013400

946 Isto, Podatak o ste~aju preuzet je iz Dosijea aktivne registrature br. 34-013400, a nalazi se u Upi-

sniku za predmete ste~aja Trgovinskog suda u Vaqevu, St. br. 4030/01, od 20. marta 2002. godine

947 Isto, Podatak o rasponu arhivske gra|e fonda preuzet je iz Dosijea aktivne registrature, Zapisnik

o primopredaji, od 23. januara 2004, iz kojeg se vidi da je preuzet deo fonda za period 1960-2000, koji

se nalazi nesre|en u prihvatnom depou Arhiva.

Objavqeni radovi:

– Zdravko Rankovi}: Vek vaqevskog {tamparstva, GIRO „Mili} Raki}“,

Vaqevo 1985, 178

A.6.2.3.2. POQOPRIVREDA I [UMARSTVO

A.6.2.3.2.186. POQOPRIVREDNO INDUSTRIJSKI KOMBINAT „ UB“

SA N. SOL. O. OOUR-a I OOK-a – UB

(1973-1990), 1954-1984.

Poqoprivredno-industrijski kombinat „Ub“ sa n. sol. o. OOUR-a i OOK-a

– Ub nastao je spajawem dva preduze}a: Poqoprivrednog kombinata „Sveta Popo-

vi}“ – Ub i Poqoprivrednog industrijskog kombinata „Tamnavac“ – Ub, 1973.

godine.

Poqoprivredno dobro „Sveta Popovi}“ – Ub osnovano je, 3. februara 1954.

godine, re{ewem sreza Tamnavskog br. 1521 i registrovano kod Okru`nog suda u

Vaqevu R. br. 41/54.948

Kod istog suda, 17. marta 1960, izvr{ena je registracija

novog naziva: Poqoprivredno-prehrambeni kombinat „Sveta Popovi}“ – Ub. Na-

redne, 1961, izdvajawem mlinova iz kombinata, preregistrovan je ponovo u: Poqo-

privredno dobro „Sveta Popovi}“ – Ub.949

Od 1969. godine, opet posluje pod

nazivom: Poqoprivredni kombinat „Sveta Popovi}“ – Ub.

Osnovna delatnost kombinata je: poqoprivredna proizvodwa ratarskih,

povrtarskih i vo}arskih proizvoda i proizvodwa u sto~arstvu na sopstvenoj eko-

nomiji i u kooperaciji sa poqoprivrednim proizvo|a~ima; otkup i prodaja poqo-

privrednih proizvoda, odr`avawe poqoprivrednih ma{ina, usluge veterinarske

slu`be i dr.

Krupne organizacione promene i pro{irewe delatnosti uslovile su da

promeni naziv u: Poqoprivredno industrijski kombinat „Ub“ – Ub i upisan je kod

OPS u Beogradu re{ewem Fi br. 120-122/73, od 19. februara 1973. godine.950

Promena je usledila zbog pripajawa Poqoprivrednog industrijskog kombinata

„Tamnavac“ – Ub, Poqoprivrednom kombinatu „Sveta Popovi}“ – Ub.

Poqoprivredno industrijski kombinat „Tamnavac“– Ub do 1971. godine,

poslovao je pod imenom @itarsko-mlinsko preduze}e „Tamnavac“ – Ub, a pre toga

kao Parni mlin i strugara „Tamnavac“ – Ub.951

Novonastali kombinat imao je u svom sastavu OOUR-e: „Ratarstvo“, „Mli-

novi“, „Sto~arstvo“, „Klanica“, „Trgovina“ i Zajedni~ke slu`be.

Usagla{avawem samoupravnih op{tih akata sa ZUR-om, re{ewem OPS u

Vaqevu Fi br. 1822/78, od 15. decembra 1978. godine, promewen je naziv u: Radna or-

292

948 Isto, Poqoprivredno industrijski kombinat „Ub“ – Ub, Statut Poqoprivrednog dobra „Sveta

Popovi}“ – Ub, kut. inv. br. 12

949 Isto, Izve{taj o poslovawu preduze}a za 1964. godinu iz kojeg se vidi da je registrovano kod OPS u

Beogradu, re{ewem Fi br. 194/61, od 2. marta 1961, kut. inv. br. 7

950 Isto, Dosije aktivne registrature br. 229.

951 Isto, ONO Vaqevo – Odeqewe za privredu; Poqoprivredno industrijski kombinat „Tamnavac“ –

Ub ima dugu tradiciju. Osnovan je 1902. godine, kao Parni mlin i strugara „Tamnavac“ – Ub i nepo-

sredno posle Drugog svetskog rata, poslovao je pod tim nazivom , kut. inv. br. 4

ganizacija Poqoprivredno industrijski kombinat „Ub“ sa n. sol. o. OOUR-a i

OOK-a – Ub. U svom sastavu imao je osam OOUR-a (Poqoprivreda „Sveta Popovi}“

– Ub, „Sto~arstvo“ – Bawani, „Klanica“ – Ub, „@itopromet“ – Ub, „Promet i

usluge“ – Ub, „Ma{insko tehni~ki servis“ – Ub, „Veterinarska slu`ba“ – Ub i

„Trgovina na malo“ – Titograd) i osam osnovnih organizacija kooperanata u seli-

ma: Novaci, Murga{, Stublenica, Sovqak, Dokmir, Brgule, Vrelo i Tvrdojevac.

Do organizacionih promena, odnosno smawewa broja OOUR-a u PIK „Ubu“

do{lo je, 1984. godine, kada su se udruìla dva OOUR-a: „@itopromet“ i „Klani-

ca“ u OOUR Prehrambena industrija „Tamnavac“ – Ub.

Delatnost kombinata je pro{irena i osavremewena. Kombinat se bavio pro-

izvodwom i mlevewem ‘ita; proizvodwom hleba, gajewem stoke, preradom i kon-

zervirawem mesa; proizvodwom sto~ne hrane, odràvawem vozila, pruàwem vete-

rinarskih usluga, trgovinom na veliko i malo i dr.

Re{ewem OPS u Vaqevu Fi br. 468/90, od 30. marta 1990. godine, iz sudskog

registra je brisan Poqoprivredno-industrijski kombinat „Ub“ sa n. sol. o.

OOUR-a i OOK-a – Ub, usled prestanka rada i izdvajawa svih OOK-a. Od wegovih

~lanica organizovana su dva preduze}a: Dru{tveno poqoprivredno preduze}e

„Sveta Popovi}“ sa p. o. – Ub (nastalo od OOUR-a: „Ratarstvo“ – Ub, „Poqopriv-

reda“ – Ub i „Sto~arstvo“ – Bawani) i Dru{tveno preduze}e Prehrambena indus-

trija „Tamnavac“ – Ub (nastalo od OOUR-a: „Tamnavac“ – Ub i „Promet i usluge“ –

Ub).952

Fond je preuzet 1986. godine, bez zapisnika u nesre|enom i rasutom stawu


Fond je nepotpun. Klasifikacija arhivske gra|e i izlu~ivawe bezvrednog

registraturskog materijala obavqeni su 1987. godine. Fond je sre|en po principu

slobodne provenijencije, 1995. godine, deo po delovodnoj oznaci registrature, a

deo tematski, prema vrsti i sadràju spisa.

Sadrì gra|u za period 1954-1984, 34 kwige, 24 kutije spisa (3,55 m).

Kwige 1973-1984:



– zapisnici Komisije za imovinska pitawa 1973-1975, 1977, 2 kw.

– zapisnici sa sastanaka OO SK PIK „Ub” 1974-1977, 1 kw.


Spisi 1954-1982:

– prepiska 1973-1978, 6 kut.

– izve{taji o poslovawu 1962-1969, 2 kut.

– analize i planovi razvoja 1964-1969, 2 kut.



293

952 Isto, Dosije aktivne registrature br. 229, Re{ewe OPS u Vaqevu o upisu brisawa PIK „Ub“ Fi

br. 468/90, od 30. marta 1990. godine


Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i delatnosti preduze}a, podatke o imovi-

ni preduze}a, zapisnike organa upravqawa, normativna akta, izve{taje o poslo-

vawu, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


dni protokoli.

A.6.2.3.2.187. POQOPRIVREDNO PREDUZE]E „IVERAK“ – POPU^KE

(1953-1955), 1953-1955.

Poqoprivredno preduze}e „Iverak“ – Popu~ke osnovano je na vanrednoj skup-

{tini zadrugara Zemqoradni~ke zadruge u Popu~kama, 13. decembra 1953. godine,

kao Poqoprivredno dobro Zemqoradni~ke zadruge u Popu~kama. Re{ewe o regis-

traciji i upisu u registar preduze}a doneo je NO sreza vaqevskog, 19. februara 1954.

godine,953

kada dobija naziv Poqoprivredno preduze}e „Iverak“ – Popu~ke.

Predmet poslovawa preduze}a „Iverak“ bila je poqoprivredna proizvodwa

„racionalnom obradom i kori{}ewem obradivog poqoprivrednog zemqi{ta do-

deqenog na trajno kori{}ewe“. Preduze}e je raspolagalo sa 127 ha obradivog

zemqi{ta dodeqenog iz Poqoprivrednog zemqi{nog fonda.

Zbog nemogu}nosti da organizuje ekonomsko dvori{te i izgradi odgovaraju}e

gra|evinske objekte, preduze}e je, 8. maja 1955. godine, donelo odluku o pripajawu

Poqoprivrednom dobru Zemqoradni~ke zadruge u Divcima sa ~ijim se dobrom gra-

ni~ilo. Odluka je prihva}ena od strane Zemqoradni~ke zadruge u Divcima, a NO sre-

za vaqevskog doneo je re{ewe, 2. juna 1955, kojim se „odobravaju“ odluke o pripajawu.954

Fond je preuzet od Osnovne privredne komore Vaqevo, zapisnikom br.


Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je tematski po vrsti i sadràju doku-

menata, a u okviru grupa hronolo{ki ili po azbu~nom redu. Obra|en je i ura|en je

sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1953-1955, 1 kwiga i 1 kutija spisa (0,10 m).955

Kwiga 1953-1955:


Spisi 1953-1955:

– prepiska, personalna arhiva, platni spiskovi 1954-1955, 1 kut.

Gra|a sadrì: podatke o registraciji i delatnosti preduze}a, analizu po-

slovawa, ugovore o trampi zemqi{ta, spiskove lica o dobrovoqnoj zameni zemqi-

{ta na terenu obuhva}enom arondacijom, personalnu arhivu i platne spiskove.


294

953 Isto, Poqoprivredno preduze}e „Iverak“ – Popu~ke, Re{ewe NOS vaqevskog u Vaqevu o registra-

ciji Poqoprivrednog dobra Zemqoradni~ke zadruge u Popu~kama br. 2753, od 19. februara 1954.

godine, kut. inv. br. 1

954 Isto, Skup{tina sreza Vaqevo – Vaqevo, Kwiga zapisnika Ve}a proizvo|a~a iz 1955, Re{ewe o

odobravawu odluka o pripajawu, br. 10443, od 2. juna 1955, kw. inv. br. 59

955 Zbog o{te}ewa kwiga je odloèna u arhivsku kutiju i obe inventarne jedinice nose oznaku 1.

A.6.2.3.2.188. OGLEDNA STANICA ZA UNAPRE\EWE POQOPRIVREDE

– VAQEVO

(1953-1957), 1951-1957.

Ogledna stanica za unapre|ewe poqoprivrede u Vaqevu osnovana je re-

{ewem NO sreza Vaqevo br. 8304, od 25. aprila 1953. godine.956

Nastala je pripa-

jawem, 1953. godine, Ogledne vo}arske stanice u Vaqevu, osnovane 1951. godine,

Gradskom poqoprivrednom dobru „\enovac“ i ispostava u Jablanici, Mionici,

Divcima i Brankovini. Ekonomija Ogledne stanice za unapre|ewe poqoprivrede,

raspolagala je sa preko 100 ha zemqe. Tu su ulazile i ogledne parcele u Popu~kama,

Jasenici, Gori}u, Dowoj Grabovici i Slovcu.

Imala je zadatak da vr{i unapre|ewe vo}arstva i sto~arstva u Vaqevskom

srezu, a znatno su bile zastupqene i grane povrtarstva i ratarstva. Ove vrste dela-

tnosti obavqala je jedino ova Stanica, ne samo u Vaqevskom srezu, ve} i u zapadnoj

Srbiji. I pored toga, u 1954, beleì poslovne gubitke.

Ogledna stanica za unapre|ewe poqoprivrede u Vaqevu prestala je sa radom

12. marta 1957. godine.957

Fond je preuzet bez zapisnika (Kwiga prijema br. 314).

Fond je delimi~no sa~uvan. Klasifikacija arhivske gra|e i izlu~ivawe be-

zvrednog registraturskog materijala obavqeni su 1982. godine. Fond je sre|en po

principu slobodne provenijencije, 1997. godine, deo po delovodnoj oznaci regis-

trature, a deo tematski, prema vrsti i sadràju dokumenata. Obra|en je i ura|en je

sumarni inventar. U fondu se nalazi i deo arhivske gra|e Ogledne stanice za vo-

}arstvo u Vaqevu.


Kwige 1951-1956:


– delovodni protokol Ogledne stanice za vo}arstvo – Vaqevo 1952, 1 kw.

– glavna kwiga inventara, partijalnik, partijalnik prihoda i dnevnik ra-

dova Ogledne stanice za vo}arstvo – Vaqevo 1951-1953, 3 kw.

Spisi 1951-1957:

– razni zapisnici, izve{taji o radu, prepiska, zavr{ni ra~uni, platni

spiskovi, dokumenta likvidacione komisije 1951-1957, 1 kut.

– personalna dokumenta 1951-1955, 1 kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i likvidaciji, prepisku, personalnu do-

kumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


295

956 MIAV, Skup{tina sreza Vaqevo – Vaqevo, Re{ewe NOS Vaqevo o prestanku rada Ogledne stanice

za unapre|ewe privrede u Vaqevu br. 5315, od 12. marta 1957, kw. inv. br. 64

957 Isto

A.6.2.3.2.189. POQOPRIVREDNA MA[INSKA STANICA – VAQEVO

(1946-1948), 1946-1948.

Poqoprivredna ma{inska stanica u Vaqevu osnovana je, 1946. godine, na

osnovu Pravila Uprave poqoprivrednih ma{inskih stanica Srbije.958

Nalazila

se u sastavu Uprave poqoprivrednih ma{inskih stanica Srbije, kao jedna od 14

poslovnih jedinica.

Imala je zadatak da: preuzima sve poqoprivredne ma{ine i wima stru~no

rukuje, i da pomo}u wih izvr{ava ma{inske radove u poqoprivredi; organizuje

ma{inske radionice za popravku ma{ina i oru|a za rad i da sklapa poslovne ugo-

vore sa seqa~kim radnim zadrugama, upravama sreskih i drugih poqoprivrednih

imawa. Osnovne radne jedinice su brigade, koje su u svom sastavu obi~no imale od 3

do 6 traktora.

Re{ewem Ministarstva finansija NRS, od 15. jula 1947. godine, registro-

vana je kao preduze}e od republi~kog zna~aja.959

Prestala je sa radom krajem 1948.

godine, a ve}inu kadrova i osnovnih sredstava preuzela je Poqoprivredno

ma{inska stanica u Ubu.



Fond je delimi~no sa~uvan. Fond je obra|en 1992. godine. Ura|en je sumarni

inventar.


Kwige 1946-1948:



Spisi 1946-1948.

Gra|a sadr`i: zapisnike o primopredaji poqoprivrednih ma{ina, ugovore

za obavqawe poqoprivrednih radova, spiskove, izve{taje o radu zaposlenih u ra-

dionici, inventar Stanice, personalnu arhivu, platne naloge, stawe investici-

onih kredita, bilanse, platne spiskove i dr.


296


959 MIAV, Poqoprivredna ma{inska stanica – Vaqevo, Delovodni protokol za 1947, del. br. 1112, od

15. jula 1947. godine, kw. inv. br. 4

A.6.2.3.2.190. POQOPRIVREDNA MA[INSKA STANICA – UB

(1947-1950), 1947-1951.

Poqoprivredna ma{inska stanica u Ubu osnovana je re{ewem Vlade NR

Srbije br. 546, od 5. juna 1947. godine.960

Nalazila se u sastavu Direkcije poqo-

privrednih ma{inskih stanica u Svetozarevu. Zadaci stanice su bili: obavqawe

poqoprivrednih radova ma{inama i popravka poqoprivrednih ma{ina u sop-

stvenoj radionici. Vr{ila je usluge seqa~kim radnim zadrugama, poqoprivre-

dnim imawima, individualnim proizvo|a~ima i drugim korisnicima. Imala je

sopstveni ma{inski park i zapo{qavala 40 lica. Poslove je obavqala u Srezu

tamnavskom, okolnim srezovima i u Vojvodini.

Prestala je sa radom re{ewem Vlade NR Srbije br. 460, od 31. oktobra 1950.

godine.961

Likvidaciona komisija je zapo~ela sa radom 1. decembra 1950. godine,

ali se proces likvidacije zbog nepravilnosti u radu, uglavnom finansijske pri-

rode, protegao na ~itavu 1951. godinu.



Fond je delimi~no sa~uvan. Obra|en je 1992. godine. Ura|en je sumarni

inventar.


Kwige 1949-1951:

– delovodni protokoli (poverqivi, obi~ni i Komisije za likvidaciju)

1949-1951, 4 kw.

Spisi 1947-1951.

Gra|a sadr`i: prepisku sa Direkcijom, izve{taje o radu, ugovore o gradwi

Stanice i drugim gra|evinskim radovima, spiskove zanatlija i traktorista, pla-

nove, personalnu dokumentaciju, razne finansijske spise, buxet, zavr{ni ra~un,

platne spiskove, spise Likvidacione komisije i dr.


A.6.2.3.2.191. POQOPRIVREDNI BIRO – VAQEVO

(1960-1962), 1960-1962.

Poqoprivredni biro – Vaqevo osnovao je Osnovni savez zemqoradni~kih zadru-

ga po re{ewu br. 517, od 23. maja 1960. godine, kao ustanovu sa samostalnim finansi-

rawem.962

Poqoprivredni biro – Vaqevo po~eo je sa radom, 1. juna 1960. godine.

297

960 Isto, Poqoprivredna ma{inska stanica – Ub, kut. inv. br. 5

961 Isto, Poqoprivredna ma{inska stanica – Ub, Re{ewe o prestanku sa radom Stanice, kut. inv. br. 5

962 Isto, Poqoprivredni biro – Vaqevo; u grupi „personalna dokumenta“ pi{e u obrazlo`ewu re-

{ewa o prijemu radnika da je, Poqoprivredni biro u Vaqevu, osnovan od strane Osnovnog saveza

zemqoradni~kih zadruga – Vaqevo, kut. inv. br. 2

Osnovna delatnost biroa bila je pruàwe stru~nih i tehni~kih usluga ko-

risnicima, koja se sastojala u izradi osnovnih i vi{egodi{wih planova za una-

pre|ewe i iskori{}avawe poqoprivrednog zemqi{ta; izrada elaborata o potre-

bnim objektima i osnovnim sredstvima za {to organizovaniji rad zemqora-

dni~kih zadruga i poqoprivrednih organizacija i drugo. Poqoprivredni biro

bio je u obavezi da navedene i sli~ne usluge pruì, u to vreme, za 6 poqoprivrednih

i 73 zadru`ne ekonomije na teritoriji vaqevskog sreza. Sve usluge su prema utvr|e-

nom cenovniku napla}ivane.

Poqoprivredni biro – Vaqevo prestao je sa radom 31. marta 1962. godine963

i pripojen Osnovnoj privrednoj komori u Vaqevu.

Fond je preuzet od Osnovne privredne komore Vaqevo, 8. maja 1972. godine, u

nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 206).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sistematizacija i obrada arhivske gra|e ura|e-

na je, 1997. godine, kao i sumarni inventar.


Kwige 1960-1962:


Spisi 1960-1962:

– normativna akta, prepiska, personalna dokumenta, zavr{ni ra~uni i pla-

tni spiskovi 1960-1962, 1 kut.

Gra|a sadrì: normativna akta, planove, elaborate, ugovore, spiskove, per-

sonalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.3.2.192. SRESKA POQOPRIVREDNA STANICA BELANOVICA –

BELANOVICA

(1946-Š1949¹), 1946-1949.

Sreska poqoprivredna stanica Belanovica u Belanovici osnovana je Re-

{ewem Sreskog narodnog odbora u Belanovici br. 8367, od 28. decembra 1946. godi-

ne kao poqoprivredno preduze}e od lokalnog zna~aja za Srez ka~erski.964

Bavila se

uzgajawem vo}nih sadnica, dràwem priplodne stoke, proizvodwom sto~ne hrane.

Osnivala je depoe za semena, nabavqala sredstva za za{titu biqa, ve{ta~ko |ubri-

vo, sprave, alate, ma{ine i dr. Vr{ila je pro{irenu delatnost Dràvnog vo}nog

rasadnika u Belanovici.

Sreska poqoprivredna stanica nalazila se pod administrativno-opera-

tivnim rukovodstvom Sreskog narodnog odbora u Belanovici. Prestala je sa ra-

dom u prvoj polovini 1949. godine.965

298

963 Isto, Delovodni protokol 1960-1962, pod. br. 48, od 31. marta 1962. zavedeno je Re{ewe o prestanku

sa radom Poqoprivrednog biroa u Vaqevu, kw. inv. br. 2

964 Isto, Sreska poqoprivredna stanica Belanovica – Belanovica, Pravila Stanice za 1946, kut. inv. br. 3

965 Isto, Nema pouzdanih podataka o prestanku sa radom, verovatno je 1949.

Fond je preuzet od SO Qig, 13. septembra 1967. godine (Kwiga prijema br. 97

i 310).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki i tematski. Obra|en je i



Kwige 1948:

– dnevnik radova za 1948, 1 kw.

– bele`nik nadnica za 1948, 1 kw.

Spisi 1946-1949.

Gra|a sadr`i: izve{taje, normativna akta, proizvodne planove, spiskove,

re{ewa, bilanse, platne spiskove i dr.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar.

A.6.2.3.2.193. SRESKA POQOPRIVREDNA STANICA QIG – QIG

(Š1945¹-1953), 1949-1955.

Sreska poqoprivredna stanica Qig nastala je od Poqoprivrednog dobra u

Qigu koje je osnovano 1945. godine. Po~etkom 1949. godine ono mewa naziv u Sresko

poqoprivredno dobro u Qigu.966

Dobro se bavilo se povrtarstvom, ratarstvom i

proizvodwom vo}nih sadnica, a uzgajalo je i priplodnu stoku. Re{ewem SNO Qig

br. 2052 od 27. februara 1952. godine izvr{ena je reorganizacija Dobra i ono je

postalo Sreska poqoprivredna stanica Qig – Qig.967

Deo zemqi{ta predat je na kori{}ewe i upravu Seqa~koj radnoj zadruzi

„Sava Kerkovi}“ iz Veli{evca.968

Prestala je sa radom 31. decembra 1953. godine.

Likvidacioni postupak je zavr{en tokom 1955. godine.969

Fond je preuzet od SO Qig, re{ewem 02-2581/4, od 13. septembra 1967. godine


Fond je delimi~no sa~uvan. Obra|en je, 1996. godine. Ura|en je sumarni in-

ventar.


Kwige 1949-1952:



299

966 Isto, Sreska poqoprivredna stanica Qig – Qig, Re{ewe MIAV o {kartirawu nepotrebnog

arhivskog materijala Sreskog poqoprivrednog dobra iz Qiga za period 1945-1953, br. 01-314/1, od

17. juna 1971. godine, Dosije fonda

967 Isto, Re{ewe SNO Qig o preimenovawu Sreskog poqoprivrednog dobra u Sresku poqoprivrednu

stanicu, kut. inv. br. 9

968 Isto, Akta Likvidacione komisije, kut. inv. br. 9


– kwiga proizvoda 1949-1952, 1 kw.

– dnevnik hrawewa stoke, 1 kw.

Spisi 1949-1955.

Gra|a sadrì: prepisku sa organima vlasti, izve{taje o realizaciji plano-

va, planove proizvodwe, ugovore o radu, potro{a~ke spiskove, personalna doku-

menta, platne spiskove i ostalu finansijsku gra|u, podatke o radu Likvidacione

komisije i dr.


A.6.2.3.2.194. „VAQEVSKA PIVARA“ A.D. PREDUZE]E ZA PROIZVODWU

PIVA I BEZALKOHOLNIH PI]A – VAQEVO

(1860– ), 1902-1993.

Pivaru u Vaqevu osnovao je, 1860. godine, Dimitrije Mitrovi}, trgovac,

kao Radionicu za ru~nu proizvodwu piva.970

Na jednom od svojih putovawa u Aus-

tro-ugarsku, odnosno Pan~evo, upoznao je istaknutog pivarskog stru~waka Jozefa

Ajhingera iz Bavarske i doveo ga u Vaqevo, 1870. godine. U to vreme Dimitrije Mi-

trovi} gradio je novu zgradu pivare nedaleko od Vaqeva, ispod brda Vidrak, kraj

izvora Ilixa, gde se i danas nalazi. Finansijske te{ko}e primoravaju Mitrovi}a

da stupi u ortakluk sa grupom imu}nih vaqevskih trgovaca. Najve}i udeo u kapita-

lu imao je Lazar V. Lazarevi}, {to je razlog da, od 1871, Pivara nosi naziv „Laza-

revi} i kompanija“.971

Samo tri godine kasnije, 1874, Mitrovi} prodaje imawe

Ilixa, sa postoje}im objektima, Jozefu Ajhingeru.972

Narednih dvadeset godina u Vaqevu rade dve male pivare. Usled nelojalne

konkurencije i gubitaka pretvorene su, 1891, u akcionarsko dru{tvo i posluju pod

firmom „Vaqevsko udeoni~arsko udruèwe za industrijska preduze}a“ sa sedi-

{tem u Vaqevu973

. Ova transformacija pada u vreme te{kih borbi za o~uvawe poli-

ti~ke i ekonomske stabilnosti. Udruèwe nije moglo da izdrì konkurenciju tada

mnogo ja~ih pivara, Bajlonijeve i Vajfertove u Beogradu, i Jagodinske pivare. Od

1913, Vaqevska pivara postaje vlasni{tvo Bajlonija i firma glasi: „Srpsko akci-

onarsko dru{tvo za proizvodwu piva, slada, leda i tome podobno“, skra}eno

„Vaqevska parna pivara A.D. – Vaqevo“.974

Po~etkom Prvog svetskog rata posluje sa prekidima sve do okupacije

Vaqeva, 1915, kada prestaje sa proizvodwom piva, jer su postrojewa uni{tena. Pro-

izvodi samo led za potrebe austrijske vojske, sve do wenog povla~ewa iz Vaqeva,

septembra 1918. godine.

300

970 Peruni~i}, Branko: Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915, IAV, Vaqevo 1973, str. 825.

971 Mitra{inovi}, Milorad; Joci}, Miodrag: Vaqevska pivara 1860-2000, Vaqevo, 2000, str. 26

972 MIAV, „Vaqevska pivara“ A.D. Preduze}e za proizvodwu piva i bezalkoholnih pi}a – Vaqevo, ko-

pija tapije o prodaji, kut. inv. br. 7

973 Mitra{inovi}, Milorad; Joci}, Miodrag, n. d. str. 26

974 MIAV, „Vaqevska pivara“, Zapisnici Zbora akcionara, Upravnog i Nadzornog odbora 1903-1943,

kut. inv. br. 1

Nakon transformacije Narodne banke Kraqevine Srbije u Narodnu banku

Kraqevine SHS, ~iji je prvi guverner bio \or|e Vajfert, Vaqevska pivara se, u

periodu od 1919. do 1921, obnavqa. Ista banka bila joj je potpora i garant i za vre-

me velike ekonomske krize, 1929-1935. godine, i garant pri kupovini pivare „Haj-

nrih Vajs i sin“ u Sremskoj Mitrovici, 1930. godine.975

Razvoj Pivare prekida Drugi svetski rat. Sedi{te je preseqeno, u tada,

Hrvatsku Mitrovicu i dobija naziv „Industrija piva A.D.“.976

Proizvodili su

led i pivo samo za neprijateqsku vojsku, a prodaja gra|anstvu vr{ena je tek po odo-

brewu Krajskomande.

Po oslobo|ewu Vaqeva, 1944, Pivara mewa naziv u: Industrija piva A.D.

Parna pivara u Vaqevu.977

Od 1891. do 1947. godine, Pivara je organizovana kao akcionarsko dru{tvo.

Upravu akcionarskog dru{tva ~inili su Skup{tina (zbor) akcionara, Upravni i

Nadzorni odbor. Pivarom je neposredno rukovodio upravnik. Rad se odvijao kroz

dva sektora: tehni~ko-tehnolo{ki i administrativno-finansijski.

Sa oslobo|ewem nastaje novi period u razvoju Pivare. Pre svega, prestaje da

bude privatno preduze}e. Re{ewem Vlade NR Srbije, od 25. aprila 1947. godine,

postaje dràvno preduze}e sa nazivom: Parna pivara „Jedinstvo“ Vaqevo.978

Bila

je pod administrativno-operativnim rukovodstvom zemaqske prehrambene indus-

trije Ministarstva industrije NR Srbije. Re{ewem GNO Vaqevo br. 3271, od 15.

februara 1951. godine, izvr{eno je spajawe ~etiri preduze}a u Vaqevu: Pivare „Je-

dinstvo“, „Dragojlo Dudi}“, „Udarnik“ i Mlina „Sloboda“, u jedno, pod nazivom:

Gradsko prehrambeno preduze}e „Dragojlo Dudi}“ - Vaqevo.979

Samo posle godinu

dana, Pivara ponovo posluje kao samostalno preduze}e, re{ewem Narodnog odbora

grada Vaqeva, od 28. februara 1952, prelazi pod wegovu upravu i mewa naziv u:

Preduze}e za proizvodwu piva leda i bezalkoholnih pi}a „Jedinstvo“ Vaqevo. U

skladu sa novim propisima preregistracija je izvr{ena, 1954. godine, kod OPS u

Beogradu.980

Naredna promena naziva usledila je, 1973. godine u: Preduze}e za pro-

izvodwu piva i bezalkoholnih pi}a „Jedinstvo“ Vaqevo.981

U skladu sa ZUR-om, od

17. januara 1978, posluje kao Radna organizacija za proizvodwu piva i bezalkohol-

nih pi}a „Jedinstvo“ Vaqevo.982

Sredinom 1980, u ciqu poboq{awa proizvodwe,

dolazi do udruìvawa rada i sredstava i trajnoj poslovnoj saradwi izme|u Pivare

i RO „Vo}ar“ OOUR Vo}ar – Prerada - Vaqevo u: SOUR AIK „Vaqevo“ Radna or-

ganizacija za proizvodwu piva i bezalkoholnih pi}a „Jedinstvo“ - Vaqevo. Pot-

pisnici ovog sporazuma poslovali su samostalno, izuzev za deo poslova koji je bio

predmet sporazuma. U 1984. godini SOUR-u se pridruùje Poqoprivredna {kola

301

975 Isto, Izve{taj o radu Upravnog odbora podnet na Zboru akcionara 1930, kut. inv. br. 7

976 Isto, ONO Vaqevo - Odeqewe za privredu, Izve{taj prinudnog upravnika br. 3687, od 28. avgusta

1946, kut. inv. br. 8


978 Isto, „Vaqevska pivara“, Re{ewe Vlade NRS br. 455, od 26. aprila 1947, kut. inv. br. 1


980 Isto, Re{ewe GNO Vaqevo br. 2845/52 i re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 1441/54, kut. inv. br. 7

981 Isto, Zapisnici Radni~kog saveta Pivare 1973-1977, kut. inv. br. 3

982 Isto, Izve{taji o radu Pivare 1970-1988, kut. inv. br. 7

„Bora Atanackovi}“ Vaqevo, a 1986. i Interna banka Vaqevo.983

Nova organizaci-

ja poslovawa, od 1990. godine, dovodi do promene naziva: Dru{tveno preduze}e za

proizvodwu piva i bezalkoholnih pi}a „Jedinstvo“ sa p.o. - Vaqevo. Godinu dana

kasnije, na sednici Radni~kog saveta odrànoj 1. jula 1991. godine, doneta je Odlu-

ka o organizovawu dru{tvenog preduze}a kao deoni~arskog dru{tva u me{ovitoj

svojini pod nazivom: DD „Vaqevska pivara“ Preduze}e za proizvodwu piva i be-

zalkoholnih pi}a – Vaqevo, ili skra}eno, DD „Vaqevska pivara“ sa p.o. -

Vaqevo.984

Posledwi naziv: „Vaqevska pivara“ A.D. Preduze}e za proizvodwu pi-

va i bezalkoholnih pi}a – Vaqevo, dobija 2003. godine.985

U posleratnom periodu, uz mawe izmene, proizvodwa u Pivari odvijala se

kroz slede}e organizacione jedinice: Proizvodwa piva (Varionica i podrum ili

Fla{ionica sa magacinom), Otakawe piva, Prodaja i transport, Energetika i

odràvawe i Radna zajednica.

Fond je preuziman od „Vaqevske pivare“ u nesre|enom stawu, u tri navrata,

1984, 1989. i 1994. godine (Kwiga prijema br. 296 i 419).

Fond je nepotpun. Sre|ivan je 1986, 1991. i 1995. godine, tematski, prema

vrsti i sadràju spisa, a prepiska je sre|ena po delovodnim brojevima. Ura|en je

popis sre|ene arhivske gra|e.

Fond je kategorisan u grupu arhivske gra|e od velikog zna~aja.986


Kwige 1943-1992:

– zapisnici organa upravqawa (Radni~kog saveta, Upravnog odbora, komi-

sija) 1956-1973, 26 kw.



– registri zaposlenih radnika i evidencija pripravnika 1960-1981, 2 kw.

– kwiga blagajne, od 1. januara 1943. do decembra 1945, 1 kw.

Spisi 1902-1993:

– zapisnici Skup{tine (zbora) akcionara, Upravnog i Nadzornog odbora

i izve{taji o wihovom radu 1903-1943, 1 kut.

– prepiska (nabavka ma{ina 1910. i posle Prvog svetskog rata, reparacija

1926, situacioni plan Pivare, prijave, odjave radnika i dr.) 1902-1943, 6 kut.

– spisi iz perioda dok je Pivara pripadala pivari u Sremskoj Mitrovici

1936-1941, 3 kut.

– spisi (re{ewa, odluke, promene naziva) vezani za posleratni istorijat

Pivare 1945-1972, 1 kut.

– zapisnici organa upravqawa (Radni~kog saveta, Upravnog odbora, Zbora

radnika) i komisija 1951-1993, 12 kut.

302


984 Isto, Zapisnici Radni~kog saveta Pivare 1989-1993, kut. inv. br. 6

985 Isto, Dosije aktivne registrature br. 149, Re{ewe Trgovinskog suda u Vaqevu Fi br. 1557/03, od 9.

decembra 2003. godine


– izve{taji i analize o poslovawu 1952-1981, 5 kut.



– prepiska 1948-1990, 27 kut.

– referendumi (usvajawe normativnih akata, izbori delegata i dr.)

1975-1990, 1 kut.

– poslovno udruìvawe (zdruèna industrija piva) 1974-1977, 4 kut.


– Sindikat i OO SK 1962-1984, 2 kut.


– finansijska dokumenta 1924-1945, 2 kut.


– popisne liste osnovnih sredstava 1959-1990, 6 kut.

– poslovni ugovori (o poslovnoj saradwi, krediti, zajmovi, devizno poslo-

vawe) 1957-1983, 10 kut.

– tehni~ka dokumentacija (projekti, investicioni programi, ulagawa i

dr.) 1959-1989, 13 kut.

Gra|a sadrì: spise va`ne za istorijat tvorca fonda (re{ewa i odluke o

osnivawu, reorganizaciji, promenama naziva); zapisnike organa upravqawa (po

svom zna~aju izdvajaju se zapisnici Skup{tine - zbora akcionara, Upravnog i

Nadzornog odbora i izve{taji o wihovom radu za period 1903-1943); normativna

akta, izve{taje o poslovawu, programe i planove, spiskove, ugovore, zavr{ne ra~u-

ne i bilanse, platne spiskove, liste osnovnih sredstava, podatke o deviznom po-

slovawu, tehni~ku dokumentaciju i dr.


dni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Milorad Mitra{inovi}, Miodrag Joci}: Vaqevska pivara 1860-2000,

DP za proizvodwu piva i bezalkoholnih pi}a „Pivara“ – Vaqevo, Va-

qevo, 2000, 256

A.6.2.3.2.195. VAQEVSKO VO]ARSKO PREDUZE]E „DRAGOJLO

DUDI]“ – VAQEVO

(1945-1951), 1945-1951.

Vaqevsko vo}arsko preduze}e „Dragojlo Dudi}“ u Vaqevu osnovano je tako

{to je, u julu 1945, Okru`ni narodni odbor Vaqevo je dobio od Ministarstva in-

dustrije NR Srbije su{aru za vo}e i povr}e, a od Vojno-tehni~kog zavoda ostale

ure|aje za wihovu preradu, pa je formirao preduze}e pod nazivom „Su{ara

ONO“.987

Po~etkom 1946, Su{ara ONO mewa ime i posluje kao Radionica za prera-

303

987 MIAV, ONO Vaqevo – Privredno odeqewe, akt br. 586 iz 1945, kut. inv. br. 4; Vaqevsko vo}arsko

preduze}e „Dragojlo Dudi}, akt br. 107 iz 1948, kut. inv. br. 18

du vo}a “Kolubara". Re{ewem IO ONO Vaqevo br. 2233, od 26. juna 1946, Radioni-

ca prerasta u Vo}arsko preduze}e „Gradac“.988

Decembra iste godine, pripojena mu

je nacionalizovana Radionica za preradu vo}a i povr}a „Gradac“.989

Odmah posle

toga, Vlada NR Srbije svojom odlukom br. 183, od 25. decembra 1946, osniva Vaqev-

sko vo}arsko preduze}e „Dragojlo Dudi}“ i stavqa ga pod nadle`nost Ministar-

stva industrije NRS.990

Pola godine kasnije, juna 1947, preduze}e je vra}eno pod na-

dle`nost GNO Vaqevo.991

Predmet poslovawa preduze}a bila je kupoprodaja i prerada vo}a i povr}a.

Bilo je najve}i izvoznik suvih {qiva, pekmeza i vo}nih sokova u ovom delu Srbije.

Pored proizvodnog odeqewa i pinterske radionice, postojalo je jo{ nabavno-pro-

dajno odeqewe, ra~unovodstvo i sekretarijat.

Re{ewem GNO Vaqevo br. 3271, od 15. februara 1951. godine, izvr{eno je

spajawe ~etiri preduze}a u Vaqevu: „Dragojlo Dudi}“, „Udarnik“, Pivare „Jedin-

stvo“ i Mlina „Sloboda“, u jedno, pod nazivom: Gradsko prehrambeno preduze}e

„Dragojlo Dudi}“ - Vaqevo.992

Primopredaja je izvr{ena 1. marta 1951. godine.

Fond je preuzet od SO Vaqevo, 1972. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga

prijema br. 38).

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1977. godine, hronolo{ki i tematski. Obra|en

je ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1945-1951:

– zapisnici sednica uprave Preduze}a 1947-1950, 3 kw.


– zapisnici sednica Sindikalne podru`nice preduze}a 1947-1948, 1 kw.



– delovodni protokol Sindikalne podru`nice 1948-1950, 1 kw.

Spisi 1946-1951:

– izve{taji, normativna akta i prepiska 1946-1951, 2 kut.



Gra|a sadr`i: akta o osnivawu, registraciji i reorganizaciji preduze}a;

pravila o organizaciji i poslovawu, planove i analize razvoja, izve{taje o poslo-

vawu, personalnu dokmentaciju, platne spiskove i dr.


304

988 Isto, Vaqevsko vo}arsko preduze}e „Dragojlo Dudi}“ – Vaqevo, kut. inv. br. 18

989 Isto, Zapisnik o primopredaji Radionice „Gradac“, od 11. decembra 1946, kut. inv. br. 18

990 Isto, Re{ewe Ministarstva finansija o registraciji br. 8331, od 24 januara 1947, kut. inv br. 18

991 Isto, akt. br. 7119, od 16. marta 1948, kut. br. 18


A.6.2.3.2.196. „UDARNIK“ GRADSKO PREDUZE]E ISHRANE

I ZANATSTVA – VAQEVO

(1947-1951), 1947-1951.

Gradsko preduze}e ishrane i zanatstva „Udarnik“ sa sedi{tem u Vaqevu

osnovao je Gradski narodni odbor Vaqevo odlukom br. 4932, od 11. februara 1947.

godine. Preduze}e je imalo status dr`avnog privrednog preduze}a lokalnog zna~a-

ja i bilo je pod rukovodstvom GNO Vaqevo.993

Predmet poslovawa preduze}a bila je kupoprodaja i prerada zanatskih pro-

izvoda i wihovih prera|evina, kao i pru`awe zanatskih usluga. Preduze}e je snab-

devalo stanovni{tvo hlebom, mesom, poslasti~arskim proizvodima i obrazovalo

je zanatske radionice za potrebe stanovni{tva, kao {to su: stolarske, obu}arske,

kroja~ke, berberske i dr.

Struktura preduze}a bila je heterogena, pa su se, ve} krajem 1947. i po~etkom

1948. godine, pojedine radionice, kao limarska, elektromehani~arska, jorganxij-

ska, berbersko-frizerska i molerska, izdvojile i prikqu~ile drugim preduze}i-

ma.994

U sastavu preduze}a ostale su: pekara, klanica, mlekara, poslasti~arnica,

wihove prodavnice i de~ji restoran.

Re{ewem GNO Vaqevo br. 3271, od 15. februara 1951. godine, izvr{eno je

spajawe ~etiri preduze}a u Vaqevu: „Dragojlo Dudi}“, „Udarnik“, Pivare „Jedin-

stvo“ i Mlina „Sloboda“, u jedno, pod nazivom: Gradsko prehrambeno preduze}e

„Dragojlo Dudi}“ – Vaqevo.995

Primopredaja je izvr{ena 1. marta 1951. godine.


prijema br. 44).




Kwige 1947-1951:

– zapisnici sa sastanaka i konferencija slu`benika i radnika 1948, 1 kw.

– zapisnici sa sastanaka rukovodilaca aktiva 1949-1950, 1 kw.




– imenik name{tenika i radnika 1947-1948, 1 kw.

– registar uz personalnu kwigu 1948, 1 kw.

– personalna kwiga 1948, 1 kw.

Spisi 1947-1951:

– poverqiva akta, prepiska, planovi i programi 1947-1951, 6 kut.


305

993 Isto, Gradsko preduze}e ishrane i zanatstva „Udarnik“ – Vaqevo, kut. inv. br. 18

994 Isto, Zapisnici o primopredajama radionica, kut. inv. br. 18



Gra|a sadr`i: akta o osnivawu i spajawu preduze}a, zapisnike Radni~kog

saveta i o primopredaji radionica, planove proizvodwe i radne snage, izve{taje o

radu i izvr{ewu plana, projekte i planove, personalnu dokumentaciju, platne

spiskove i dr.


A.6.2.3.2.197. GRADSKO PREHRAMBENO PREDUZE]E

„DRAGOJLO DUDI]“ – VAQEVO

(1951-1952), 1951-1952.

Gradsko prehrambeno preduze}e „Dragojlo Dudi}“ u Vaqevu formirano je

re{ewem Gradskog narodnog odbora Vaqevo br. 3271, od 15. februara 1951. godi-

ne.996

Ovo veliko preduze}e nastalo je spajawem ~etiri preduze}a u Vaqevu: „Dra-

gojlo Dudi}“, „Udarnik“, Pivare „Jedinstvo“ i Mlinskog preduze}a „Sloboda“.

Novoformirano preduze}e preuzelo je wihovu celokupnu imovinu, prava i obave-

ze, a ona su postala pogoni. Wihov rad objediwavali su: op{te, komercijalno i ra-

~unovodstveno odeqewe. Preduze}e je bilo pod administrativno-operativnim ru-

kovodstvom IO GNO Vaqevo.

Predmet poslovawa preduze}a bila je proizvodwa i prodaja prehrambenih

proizvoda: vo}a, povr}a, mesa, bra{na, griza, hleba i mle~nih proizvoda.

Na sednici IO GNO Vaqevo, odr`anoj 27. februara 1952. godine, odlu~eno

je da se pokrene likvidacioni postupak Preduze}a sa 29. februarom i da likvida-

cija bude zavr{ena sa 31. martom iste godine. Od postoje}eg preduze}a formirana

su nova ~etiri preduze}a: 1. Gradsko mlinsko preduze}e „15. septembar“, 2. „Grad-

ska parna pekara“, 3. Gradsko preduze}e za preradu vo}a i povr}a „7. juli“ i 4. Grad-

sko preduze}e za proizvodwu piva leda i bezalkoholnih pi}a „Jedinstvo“, dok je

pogon „Klanica“ ustupqen na privremeno kori{}ewe NO sreza Vaqevo.997


prijema br. 39).


je i ura|en je sumarni inventar


Kwige 1951-1952:


– zapisnici Upravnog odbora 1951, 1 kw.

– poverqivi i obi~ni delovodni protokol 1951, 1 kw.


– delovodni protokoli Likvidacione komisije 1952, 1 kw.

306

996 Isto, Gradsko prehrambeno preduze}e „Dragojlo Dudi}“ – Vaqevo, kut. inv. br. 8


Spisi 1951-1952:

– poverqiva akta, zapisnici, prepiska 1951-1952, 1 kut.



Gra|a sadrì: akta o osnivawu i prestanku rada preduze}a, zapisnike Ra-

dni~kog saveta i Upravnog odbora, pravila o organizaciji i poslovawu preduze}a,

personalnu dokumentaciju, platne spiskove i dr.


A.6.2.3.3. TRGOVINA, UGOSTITEQSTVO I TURIZAM

A.6.2.3.3.198. „INOS-ANGROSIROVINA“ D.D. – VAQEVO

(1951– ), 1952-1983.

„Inos-Angrosirovina“ D.D. – Vaqevo osnovao je GNO Vaqevo, 26. aprila

1951. godine, kao Gradsko preduze}e za promet otpacima „Otpad“ – Vaqevo.998

Dela-

tnost preduze}a je promet otpacima i otkup metala, hartije, gume, krpa i dlake, na

veliko i malo, za podru~ja grada Vaqeva i srezova: Vaqevskog, Podgorskog, Kolu-

barskog, Qi{kog, Tamnavskog i Posavskog.

Od 1954. godine firma preduze}a je: Trgovinsko preduze}e za promet otpaci-

ma „Otpad“ Vaqevo.999

Pro{irewe delatnosti preduze}a na sortirawe metala i tekstilnih otpa-

daka uslovilo je da, od 1. septembra 1959, posluje pod firmom: Trgovinsko preduze-

}e za promet otpacima sortirawe metala i tekstilnih otpadaka „Angrosirovina“

- Vaqevo.1000

Predmet poslovawa preduze}a je trgovina otpacima na veliko i malo,

promet starim stvarima i feleri~nom robom okvalifikovanom kao takvom od

strane proizvo|a~a, sortirawe tekstilnih otpadaka i obojenih metala.

Preduze}e je imalo osam otkupnih stanica i stru~nu slu`bu. Otkupne stani-

ce, odnosno ekonomske jedinice, formirane su, u periodu od 1954. do 1965. godine, u

Beogradu, Kru{evcu, Obrenovcu, Aran|elovcu, Zvorniku, Novom Sadu, Smederevu

i Vaqevu, ali nisu imale svojstvo pravnog lica. Stru~na slu`ba sastojala se od ko-

mercijalnog, ra~unovodstvenog, op{teg i pravnog sektora.

Od 1974. godine, „Angrosirovina“ posluje kao jedinstvena organizacija

udruènog rada ~ija se delatnost obavqala preko radnih jedinica.

Krajem 1977, radne jedinice postaju OOUR-i sa svojstvom pravnog lica koji

se udruùju, a preduze}e dobija novi naziv: „Tehnogas-Inos-Angrosirovina“ Orga-

nizacija udruènog rada za promet sekundarnih sirovina sa n. sol. o. udruènih

OOUR-a Vaqevo.1001

U svom sastavu imalo je sedam OOUR-a: „Angropromet“ –

307

998 Isto, SO Vaqevo, Zapisnici GNO Vaqevo 1950-1952, Re{ewe o osnivawu Preduze}a „Otpad“ br.

8583, kw. inv. br. 4

999 Isto, „INOS – Angrosirovina“ D.D. – Vaqevo, Godi{wi izve{taji o radu 1958-1979; U izve{taju

za 1959. godinu pi{e da je preduze}e registrovano kod OPS Beograd re{ewem Fi br. 272/54, kut.

inv. br. 51

1000Isto, Re{ewe NOO Vaqevo o promeni firme br. 04-6878/1, od 5. avgusta 1959, kut. inv. br. 51

1001Isto, Normativna akta 1959-1978, Statut preduze}a iz 1978, kut. inv. br. 52

Vaqevo, „Feropromet“ – Vaqevo, „Metal“ – Aran|elovac, „Morava“ – Kru{evac,

„Top~ider“ – Beograd, „Napredak“ – [abac i „Tehnogvo`|ar“ – Beograd. Radna za-

jednica zajedni~kih slu`bi pru`ala je usluge na nivou OUR-a. Osnovna delatnost

OOUR-a je: trgovina na veliko i izvoz industrijskih otpadaka, trgovina na veliko

tekstilom i konfekcijom, metalom, elektrotehni~kom robom, gra|evinskim, sani-

tarnim i instalacionim materijalom, hemijskim proizvodima, bojama i lakovi-

ma, vozilima, delovima i priborom, derivatima nafte i tehni~kim gasom.

Naredne godine karakteri{u integracije i dezintegracije u organizaciji

preduze}a {to se odrazilo i na promenu naziva, krajem 1983, u: „Inos-Vaqevo“ Ra-

dna organizacija za proizvodwu, preradu i promet sekundarnih sirovina „Angro-

sirovina“ sa s. sol. o. OOUR-a Vaqevo.1002

Od 31. decembra 1989, po re{ewu OPS u

Vaqevu Fi br. 471/89 preduze}e se zove: Dru{tveno preduze}e za proizvodwu prera-

du i promet sekundarnih sirovina „Inos-Angrosirovina“ sa p. o. – Vaqevo.1003

Po-

sledwi naziv: „Inos-Angrosirovina“ D.D. – Vaqevo, dobilo je, 28. juna 1993, re-

{ewem Privrednog suda u Vaqevu Fi br. 5154/93 .1004

Fond je preuzet od stvaraoca, 1988. godine, bez zapisnika, u nesre|enom i

rasutom stawu (Kwiga prijema br. 293).

Fond je nepotpun. Izvr{ena je klasifikacija gra|e i izlu~ivawe bezvre-

dnog registraturskog materijala 1988. godine. Sre|en je, 1995, hronolo{ki i

tematski.


Kwige 1952-1976:

– zapisnici Radni~kog saveta i Upravnog odbora 1952, 1953, 1956, 1960, 3 kw.



– glavne zbirne kwige 1961, 1962, 1965, 3 kw.

Spisi 1953-1983:


– zapisnici Upravnog, kasnije Izvr{nog odbora 1955-1974, 3 kut.

– normativna akta 1959, 1962, 1965-1978, 1 kut.

– godi{wi izve{taji o radu 1958-1966, 1975, 1977 i 1979, 1 kut.

– programi razvoja, planovi i analize 1974-1981, 1 kut.




Gra|a sadr`i: spise va`ne za istorijat tvorca fonda (re{ewa i odluke o

osnivawu, reorganizaciji, pro{irewu delatnosti, promenama naziva); zapisnike

organa upravqawa, izve{taje o poslovawu, normativna akta, personalnu arhivu,

zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.

308

1002Isto, Dosije aktivne registrature br. 5-013500

1003Isto, isto

1004Isto, u Dosijeu aktivne registrature nalazi se re{ewe Privrednog suda u Vaqevu, od 28. juna 1993.


dni protokoli.

A.6.2.3.3.199. SRESKO OTKUPNO PREDUZE]E „VLA[I]“ – OSEÎNA

(1948-1949), 1948-1949.

Sresko otkupno preduze}e „Vla{i}“ u Ose~ini osnovano je re{ewem SNO

Ose~ina br. 11700, od 21. avgusta 1948. godine.1005

Preduze}e je bilo pod adminis-

trativno-operativnim rukovodstvom Izvr{nog odbora sreza Podgorskog.

Predmet poslovawa preduze}a bio je otkup svih poqoprivrednih proizvoda

i snabdevawe industrijskim i drugim proizvodima trì{ta teritorije Podgor-

skog sreza.

Postupak likvidacije preduze}a uveden je juna 1949. godine i okon~an okto-

bra, iste godine.1006

Fond je izdvojen iz zbirke Varia 1997. godine (Kwiga prijema br. 430).




Kwiga 1948-1949:


Spisi 1948-1949:

– re{ewe o osnivawu, pravila Preduze}a, izve{taji o otkupu, uputstva za

otkup i cenovnici, personalna dokumenta i platni spiskovi 1948-1949, 1

kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, organizaciji i radu preduze}a, perso-

nalna dosijea i platne spiskove.


A.6.2.3.3.200. SRESKO PREDUZE]E ZA OTKUP I PROMET

POQOPRIVREDNIH PROIZVODA „ZDRAVKO JOVANOVI]“ – OSEÎNA

(1950-1952), 1950-1952.

Sresko preduze}e za otkup i promet poqoprivrednih proizvoda „Zdravko

Jovanovi}“ u Ose~ini osnovao je SNO Ose~ina re{ewem br. 8876, od 30. juna 1950,

kao dràvno preduze}e sreskog zna~aja.1007

Preduze}e je bilo pod administrativ-

no-operativnim rukovodstvom Povereni{tva dràvnih nabavki SNO u Ose~ini i

svojim poslovawem pokrivalo je teritoriju Podgorskog sreza.

309

1005Isto, Sresko otkupno preduze}e „Vla{i}“ – Ose~ina, kut. inv. br. 2

1006Isto, Delovodni protokol za 1949. godinu, del. br. 404 i br. 472, kw. inv. br. 1

1007Isto, Sresko preduze}e za otkup i promet poqoprivrednih proizvoda „Zdravko Jovanovi}“ – Ose-

~ina, kut. inv. br. 2

Osnivawe preduze}a uslovila je reorganizacija otkupne mreè na teritori-

ji NR Srbije izvr{ena, sredinom 1950. godine, tako {to je republi~ka mreà otku-

pnih stanica „@itopromet“ i „Sto~ar“, sa filijalama, ustupqena novoosnovanim

sreskim otkupnim preduze}ima.

Zadatak preduze}a je bio da vr{i otkup i promet ‘itarica, stoke, sto~nih

proizvoda (koè, vune, tehni~kih masno}a, mleka i mle~nih proizvoda), ‘ivine,

jaja i perja, povr}a, vo}a, alkohola, sto~ne hrane, lekovitog biqa, industrijskog

biqa, otpadaka i ostalih poqoprivrednih proizvoda.

Narodni odbor sreza podgorskog doneo je re{ewe br. 3990/52, od 28. aprila

1952, o stavqawu preduze}a u likvidaciju sa 1. majem 1952. godine.1008


1968. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 144).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski, 1980. godine, i odloèn u

zbirku Varia. Izdvojen je iz zbirke, kao fond, 1997. godine. Obra|en je i ura|en je su-

marni inventar.


Kwiga 1950-1951:


Spisi 1950-1952:

– re{ewe o osnivawu i registraciji, podatke o likvidaciji, pravila pre-

duze}a, spisak zaposlenih, personalna dokumenta i platni spiskovi

1950-1952, 1 kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, normativna akta, personalna dokumenta

i platne spiskove.


A.6.2.3.3.201. SRESKO PREDUZE]E ZA OTKUP @ITARICA STOKE

I STO^NIH PROIZVODA „JAVOR“ – UB

(1950-1952), 1950-1953.

Sresko preduze}e za otkup ‘itarica stoke i sto~nih proizvoda „Javor“ – Ub

osnovao je SNO Ub, a po~elo je sa radom 1. jula 1950. godine.1009

Administrativno

operativni rukovodilac preduze}a bio je Izvr{ni odbor SNO Ub. Osnovna dela-

tnost bio je otkup i to obavezni, razrezivan po MNO Sreza tamnavskog, i slobo-

dni. Otkupqivane su ‘itarice, seno, slama, stoka, sviwe, mast, prera|ena koà, se-

me, kudeqa i konopqa. Tako|e, snabdevalo je zemqoradni~ke zadruge i poqopriv-

rednike bonovima i semenom. Zapo{qavalo je oko 30 radnika, koji su preuzeti od

310

1008Isto, Personalna arhiva, kut. inv br. 2

1009Isto, Sresko preduze}e „Javor“ – Ub, Delovodni protokol za 1952-1953. godinu, pod del. br. 518, u

odgovoru na dostavqeni akt, pi{e: „Ovo preduze}e postoji od 1. jula 1950.“, kw. inv. br. 3; isto se

moè ustanoviti i iz Mati~ne kwige i personalne arhive, inv. jed. kw. 4 i kut. 5

filijale „Sto~ara“ na Ubu i od dotada{weg Preduze}a za kontrahirawe indus-

trijskog biqa – ispostave u Ubu.

Po~etkom 1951. godine, prema naredbi Ministarstva nabavki NR Srbije,

poslovi otkupa ‘itarica preneti su iz nadle`nosti sreskih otkupnih preduze}a

na republi~ko preduze}e „@itopromet“ iz Beograda ~ime je obim poslova „Javora“

bitno smawen.1010

Re{ewem SNO Ub, od 2. jula 1952. godine, preduze}e je stavqeno u likvida-

ciju koja je zavr{ena, januara 1953. godine.1011

Fond je preuzet, bez zapisnika i u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 315).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je tematski, 1996. godine. Obra|en je



Kwige 1951-1953:

– zapisnici sednica Upravnog odbora i Radni~kog saveta 1951-1952, 1 kw.



Spisi 1950-1953:

– zapisnici, prepiska, personalna dosijea i platni spiskovi 1950-1953, 1 kut.

Gra|a sadr`i: zapisnike organa upravqawa, prepisku, personalna dosijea i

platne spiskove.


A.6.2.3.3.202. TURISTI^KI SAVEZ SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1956-1967), 1956-1966.

Turisti~ki savez sreza Vaqevo – Vaqevo formiran je, 8. aprila 1956. godi-

ne,1012

na sednici Osniva~ke skup{tine na predlog Inicijativnog odbora, koji je

imenovao Sreski narodni odbor Vaqevo. Registracijom u Sekretarijatu za unu-

tra{we poslove Narodnog odbora sreza Vaqevo, pod brojem 7601, od 14. maja 1956.

godine, zvani~no je otpo~ela delatnost Saveza.

Pored Skup{tine, koju su ~inili delegati iz op{tina i ve}ih preduze}a,

koja utvr|uje generalnu politiku Sreskog saveza, radom Saveza su neposredno ruko-

vodili: Upravni odbor, predsednik i sekretar, kao izvr{ni organi. Ciq Saveza je

rad na za{titi i ure|ewu turisti~kih mesta i spomenika kulture i rad na unapre-

|ewu ukupne infrastrukture neophodne za razvoj turizma.

311

1010Isto, Zapisnik o primopredaji osnovnih sredstava „Javora“ preduze}u „@itopromet“, od 15. fe-

bruara 1951, kut. inv. br. 5

1011Isto, Delovodni protokol 1952-1953, pod del. br. 441, od 2. jula 1952, zavedeno je re{ewe SNO Ub o

likvidaciji preduze}a i formirawu revizione i likvidacione komisije, kw. inv. br. 3

1012Isto, Turisti~ki savez sreza Vaqevo – Vaqevo, Zapisnik Osniva~ke skup{tine, kut. inv. br. 6

Savez je prestao da deluje sa ukidawem sreza Vaqevo, 1. januara 1967. godine.1013

Fond je preuzet u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 366).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematsko-hronol{ki.


Kwige 1956-1962:


Spisi 1956-1966.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica Skup{tine, Upravnog odbora, osni-

va~kih skup{tina dru{tava u op{tinama; planove i izve{taje, statute, pravilni-

ke i pravila; prepisku, predra~une, zavr{ne ra~une, personalna re{ewa o pos-

tavqewu i platne spiskove.


dni protokoli.

A.6.2.3.3.203. TURISTI^KI SAVEZ OP[TINE VAQEVO – VAQEVO

(1961- ), 1961-1975.

Turisti~ki savez op{tine Vaqevo – Vaqevo formiran je na Osniva~koj

skup{tini, 11. aprila 1961. godine, kada su izabrani: Upravni i Nadzorni odbor,

Predsedni{tvo, predsednik i sekretar i usvojena Pravila i programski zadaci

Saveza.1014

Osnovni zadaci saveza su: unapre|ewe uslova za razvoj turizma u op{tini,

organizovawe i vo|ewe turisti~ke propagande, stru~no osposobqavawe kadrova,

animirawe nadle`nih organa i organizacija na re{avawu infrastrukturnih i

drugih za razvoj turizma zna~ajnih problema.

Fond je preuzet od stvaraoca 1975. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga

prijema br. 378).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematsko-hronolo{ki. Fond je


Sadrì gra|u za period 1961-1975, 2 kwige i 2 kutije spisa (0,25).

Kwige 1961-1968:

– zapisnici sa sednica Skup{tine i Upravnog odbora 1961-1967, 1 kw.


Spisi 1963-1975.

Gra|a sadrì: zapisnike, izve{taje, obave{tewa, programe i planove rada,

prepisku, ugovore, personalna dokumenta i statisti~ke izve{taje.


312

1013Sl. glasnik SR Srbije br. 55/1966

1014MIAV, Dosije fonda, Pravila Turisti~kog saveza op{tine Vaqevo

A.6.2.3.4. SAOBRA]AJ

A.6.2.3.4.204. SRESKO TRANSPORTNO PREDUZE]E „NAPRED“ –

OSEÎNA

(1953-1954), 1953-1954.

Sresko transportno preduze}e „Napred“ u Ose~ini osnovao je Narodni od-

bor sreza podgorskog u Ose~ini re{ewem br. 4335, od 15. juna 1953. godine.1015

Predmet poslovawa preduze}a bio je prevoz roba i putnika, popravka vozi-

la i pruàwe drugih usluga. Od osnovnih sredstava imalo je tri kamiona i jedan

autobus. Preduze}e je bilo pod privrednom upravom Sreza podgorskog.

Na osnovu Zakona o narodnim odborima srezova i Uredbe o prestanku predu-

ze}a i radwi, Narodni odbor sreza podgorskog doneo je re{ewe br. 11916/54, od 21.

decembra 1954. godine, o stavqawu u redovnu likvidaciju Sreskog transportnog

preduze}a „Napred“ u Ose~ini.1016

Fond je preuzet od SO Ose~ina zapisnikom br. 01-530/1, 22. novembra 1968.

godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 146).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en tematski 1980. godine i odloèn u

zbirku Varia. Izdvojen je iz zbirke, kao fond, 1997. godine. Obra|en je i ura|en je su-

marni inventar.


Kwiga 1953-1954:

– zapisnici sednica Radni~kog saveta 1953-1954, 1 kw.

Spisi 1953-1954:

– re{ewa o osnivawu i likvidaciji, pravila Preduze}a, personalna doku-

menta i platni spiskovi 1953-1954, 1 kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i prestanku sa radom preduze}a, norma-

tivna akta, personalna dokumenta i platne spiskove.


A.6.2.3.5. GRA\EVINARSTVO

A.6.2.3.5.205. „GRAJSKA GORA“ PREDUZE]E ZA PROIZVODWU I

PROMET GRA\EVINSKOG MATERIJALA – BELANOVICA

(1959-1960), 1959-1964.

„Grajska Gora“ Preduze}e za proizvodwu i promet gra|evinskog materijala

u Belanovici osnovano je, 4. maja 1959. godine, re{ewem Narodnog odbora op{tine

Belanovica i iste godine registrovano kod OPS u Beogradu.1017

313

1015Isto, Sresko transportno preduze}e „Napred“ – Ose~ina, kut. inv br. 2

1016Isto, isto, kut. inv br. 2

1017Isto, „Grajska Gora“ Preduze}e za proizvodwu i promet gra|evinskog materijala – Belanovica,

re{ewe NOO Belanovica br. 01-3619/1-59; re{ewe OPS Beograd Fi br. 1764/59, od 3. avgusta 1959

Delatnost preduze}a bila je proizvodwa i promet gra|evinskog materijala,

pre svega eksploatacija crnog mermera u Trudequ i Kalawevcima. Preduze}e je, po

osnivawu, proizvodilo kamene kocke. Za po~etak rada sredstva je obezbedio

osniva~ i Narodni odbor sreza Vaqevo.

Organi upravqawa u preduze}u bili su Radni~ki savet i Upravni odbor.

Zapo{qavalo je oko 40 radnika i slu`benika.

Naredne, 1960. godine po~eli su problemi oko eksploatacije kamena u

otkrivenom kamenolomu koji je trebalo da bude glavno radili{te preduze}a, kao i

problemi oko transporta kamena. Usled lo{eg ekonomskog poloàja preduze}a

Narodni odbor op{tine Qig doneo je re{ewe po kojem je otvoren postupak

likvidacije preduze}a, 14. maja 1960. godine, kada je prestalo sa radom. Postupak

likvidacije okon~an je, 27. februara 1964. godine.1018

Fond je preuzet od SO Qig sa grupom fondova, zapisnikom br. 621/1, od 14.

septembra 1973. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 232).

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1998. godine, tematski, po vrsti i sadràju

spisa i hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1959-1960, 1964:




– delovodni protokol Likvidacione komisije 1964, 1 kw.

Spisi 1959-1964.

Gra|a sadrì: akta o osnivawu i prestanku rada, zapisnike organa uprav-

qawa, normativna akta, ugovore o zakupu zemqi{ta za eksploataciju, ugovore o

prodaji kamena, personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i

akta o imenovawu i radu Likvidacione komisije.


A.6.2.3.5.206. GRA\EVINSKO PREDUZE]E „JABLANICA“ – VAQEVO

(1946– ), 1946-1977.

Gra|evinsko preduze}e „Jablanica“ – Vaqevo osnovano je po odobrewu Mi-

nistarstva za gra|evine NR Srbije, kada je Okru`ni narodni odbor Vaqevo doneo

odluku br. 291, od 22. marta 1946. godine, o osnivawu preduze}a gra|evinske struke

pod nazivom: Vaqevsko okru`no gra|evinsko preduze}e „VOGRAP“ – Vaqevo.1019

Delatnost preduze}a je izvo|ewe gra|evinskih radova.

314

(podaci su preuzeti iz Zapisnika o izvr{enom pregledu zavr{nog ra~una preduze}a za 1959), kut. inv.

br. 5

1018Isto, Zapisnik o pregledu sprovo|ewa postupka redovne likvidacije preduze}a „Grajska Gora“ u

Belanovici, od 27. februara 1964. (u prilogu se nalaze re{ewa o imenovawu Likvidacione

komisije i re{ewe OPS u Beogradu), kut. inv. br. 5

1019Isto, ONO Vaqevo – Predsedni{tvo, Zapisnik sednice IO ONO, od 22. marta 1946, kut. inv. br. 5

Na osnovu odobrewa Ministarstva unutra{wih poslova NR Srbije br. 65,

od 13. februara 1947, mewa naziv u: Okru`no gra|evinsko preduze}e „Mi{a Du-

di}“– Vaqevo.1020

Ukazom Prezidijuma Narodne skup{tine NR Srbije br. 1202, od

29. aprila 1947. godine, dobija naziv: Gra|evinsko preduze}e „Jablanica“– Va-

qevo.1021

Re{ewem Vlade NR Srbije br. 201, od 16. juna 1950. godine, „Jablanici“ je

pripojeno Okru`no gra|evinsko preduze}e “Mi{ar“ iz [apca. Re{ewem NOO

Vaqevo br. 9639, od 16. oktobra 1959, „Jablanici“ je pripojen Projektni biro

„Plan“, koji se ubrzo izdvojio. Od 1. januara 1963, u sastavu „Jablanice“ su slede}a

preduze}a iz Vaqeva: „Gra|evinar“, „Bori~evac“, „Duga“ i „Standard“. Rad u pre-

duze}u organizovan je kroz pogone. Od 1. novembra 1967, molersko-farbarski pogon

se izdvaja u posebno preduze}e pod starim nazivom „Standard“.

Od 1. septembra 1963, „Jablanici“ je pripojeno Gra|evinsko preduze}e

„Progres“ iz Lajkovca, a po~etkom 1965, Projektni ateqe „Invest-biro“ iz Beo-

grada koji se, od 1. februara 1967, ponovo izdvaja u samostalnu organizaciju.

Avgusta 1973, u ciqu sprovo|ewa ustavnih amandmana preduze}e se organi-

zuje kao Gra|evinska radna organizacija „Jablanica“ i u svom sastavu ima ~etiri

OOUR-a: Gra|ewe, Mehanizaciju i transport, Dru{tveni standard i Radnu zaje-

dnicu - zajedni~ke slu`be. Primenom ZUR-a, tokom 1977, od OOUR-a „Gra|ewe“

osnovana su tri nova OOUR-a: „Armira~i“, „Zidari“ i „Konstrukcije“, da bi,

1984, bili ponovo spojeni u OOUR „Gra|evinari“. Od 1. januara 1988, „Jablanica“

je organizovana, kao tzv. prosta radna organizacija bez OOUR-a. Posledwi naziv

preduze}a, Gra|evinsko preduze}e „Jablanica“ – Vaqevo, upisan je u Registar OPS

u Vaqevu re{ewem Fi br. 569/89, od 25. decembra 1989, kada su normativi i na~in

poslovawa uskla|eni sa Zakonom o preduze}ima.1022

Osnovna delatnost preduze}a je visokogradwa, ugradwa betona, izrada svih

vrsta betonskih elemenata, izvo|ewe zidarskih radova, izrada i montaà armatu-

ra, pruàwe usluga gra|evinskom mehanizacijom i transportnim vozilima te sme-

{taj i dru{tvena ishrana radnika.

Za 50 godina postojawa „Jablanice“ u mati~ne kwige je upisano vi{e od

12000 radnika. U pomenutim godinama bilo je minera, ciglara, zidara, kamenore-

zaca, da bi se kasnije profil dopunio armira~ima, fasaderima, kerami~arima, te-

racerima, ma{inistima, gateristima, gra|evinskim inèwerima, arhitektima,

kiberneti~arima...

Fond je preuzet, u dva navrata, od preduze}a „Jablanica“ zapisnicima br.

01-292/1, od 19. septembra 1964. i br. 252, od 4. maja 1983, u nesre|enom stawu (Kwiga

prijema br. 142).

Fond je nepotpun. Izvr{eno je izlu~ivawe bezvrednog registraturskog ma-

terijala, 1985. i 1990. godine. Fond je sre|en hronolo{ki i tematski. U fondu se

nalaze platni spiskovi pripojenih preduze}a.

315

1020Isto, Dru{tveno instalatersko-monta`no preduze}e „Termovod“ – Vaqevo, Elaborat o integraci-

ji pet vaqevskih preduze}a, od 19. aprila 1976, kut. inv. br. 9

1021Isto, isto, svi podaci o promenama naziva, integraciji i reintegraciji uzeti su iz pomenutog

predmeta, od 19. aprila 1976, kut. inv. br. 9

1022Isto, Dosije aktivne registrature br. 112


Kwige 1948-1974:

– delovodni protokoli 1948-1950, 1957, 1960-1974, 55 kw.

– dnevnik kvalifikovanih tesara i zidara 1950, 1 kw.

– dnevnik rada Doma u~enika u privredi „Jablanica“ 1948-1949, 1 kw.

– kwiga osnovnih sredstava 1954, 1 kw.

– glavna kwiga 1959, 1 kw.

Spisi 1946-1977:

– zapisnici Radni~kog saveta, Upravnog odbora, Zbora radnih qudi, Sin-

dikata i Redakcionog odbora lista „Jablanica“ 1960-1975, 2 kut.

– izve{taji, informacije, analize, planovi i programi, elaborati, odluke

i re{ewa, proslave godi{wica postojawa preduze}a i povrede na radu

1954-1977, 1 kut.


– zavr{ni ra~uni 1954-1962, 1964-1966, 3 kut.

– osnovna sredstva 1967-1972, 1 kut.

– kartoni li~nih dohodaka 1953-1965, 35 kut.


– kona~ni obra~uni i projekti (npr. gasifikacija Kosova) 1963-1971, 8 kut.

Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu, organizacionim promenama (spajawima,

izdvajawima), delatnosti preduze}a, zapisnike organa upravqawa, izve{taje o

poslovawu, normativna akta, zavr{ne ra~une, platne spiskove, projekte izgra|e-

nih objekata i dr.


dni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Grupa autora: Jablanica, GRO „Jablanica“ Vaqevo, Vaqevo, 1986, 187

A.6.2.3.5.207. GRADSKO PREDUZE]E CIGLE I CREPA „QUBOSTIWA“ –

VAQEVO

(1947-1950), 1945-1950.

Gradsko preduze}e cigle i crepa „Qubostiwa“ – Vaqevo nastalo je preuzi-

mawem konfiskovanog preduze}a „Industrija cigle i crepa Qubomira Z. Petkovi-

}a“. Ciglana je osnovana 1940. godine1023

, a konfiskovana je po presudi Sreskog na-

rodnog suda u Vaqevu, oktobra 1946.1024

Preko Odeqewa industrije i rudarstva

ONO Vaqevo, preduze}e je bilo pod poslovnim rukovodstvom Ministarstva in-

316

1023Isto, ONO Vaqevo – Odsek narodne imovine 1946, Upitnik o imovinsko pravnom stawu industrij-

skih preduze}a, od 24. septembra 1946, kut. inv. br. 3

1024Isto, Presuda Sreskog narodnog suda u Vaqevu o konfisakciji ciglane Qubomira Z. Petkovi}a,

konf. br. 224/46, od 15. oktobra 1946, kut. inv. br. 3

dustrije i rudarstva NRS. Po~etkom 1947. godine, Vlada NRS vratila je preduze}e

pod rukovodstvo ONO Vaqevo, koji ga je ustupio GNO Vaqevo, 31. marta 1947.

godine.

Re{ewem GNO Vaqevo br. 10202, od 17. aprila 1947. godine, preduze}e

posluje pod imenom: Gradsko preduze}e cigle i crepa „Qubostiwa“ – Vaqevo.1025

Organizacija i poslovawe preduze}a bili su utvr|eni pravilima. Bilo je

zna~ajan proizvo|a~ cigle i crepa u vaqevskom kraju.

Na osnovu re{ewa GNO Vaqevo br. 5547, od 8. marta 1950. godine, Gradsko

preduze}e cigle i crepa „Qubostiwa“ pripojeno je Gradskom gra|evinskom predu-

ze}u „Gra|evinar“ – Vaqevo.1026

Fond je preuzet bez zapisnika, u rasutom i nesre|enom stawu (Kwiga prijema

br. 41).

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1979. godine, op{ta arhiva po delovodnim bro-

jevima, a platni spiskovi po godinama i mesecima. Obra|en je i ura|en je sumarni

inventar.


Kwige 1946-1950:

– poverqivi delovodni protokoli, 1946-1950, 2 kw.


– dnevnik za kwigovodstvo, 1948, 1 kw.

– evidencija prodaje cigle i crepa 1946-1947, 1 kw.

Spisi 1945-1950:

– personalna akta, prepiska i personalna dosijea 1945-1950, 2 kut.


Gra|a sadrì: spise biv{e ciglane Qubomira Z. Petkovi}a, podatke o osni-

vawu i pripajawu, zapisnike o primopredaji, pravila o organizaciji i poslovawu

preduze}a, izve{taje o poslovawu, planove proizvodwe, personalnu dokumentaci-

ju, platne spiskove i dr.


317

1025Isto, Gradsko preduze}e cigle i crepa „Qubostiwa“ – Vaqevo, Re{ewe GNO Vaqevo o saobraà-

vawu Gradskog preduze}a cigle i crepa „Qubostiwa“, po odredbama Osnovnog zakona o dràvnim

preduze}ima br. 10202, od 17. aprila 1947, kut. inv. br. 7

1026Isto, Re{ewe GNO Vaqevo br. 5547, od 8. marta 1950, kut. inv. br. 8

A.6.2.3.5.208. SRESKO GRA\EVINSKO PREDUZE]E „IZGRADWA“ –

VAQEVO

(1949–1950), 1949–1951.

Sresko gra|evinsko preduze}e „Izgradwa“ – Vaqevo osnovano je re{ewem

SNO Vaqevo br. 8088, od 13. maja 1949. godine1027

i bilo je pod rukovodstvom istog

odbora.

Predmet poslovawa preduze}a bilo je izvo|ewe gra|evinskih radova na te-

ritoriji vaqevskog sreza i proizvodwa gra|evinskog materijala (kre~a, tucanog

kamena i dr.). Preduze}e je poslovalo preko direkcije sastavqene od finansijskog,

tehni~kog, administrativnog i kadrovskog sektora i povremenih gradili{ta.

U to vreme, u Vaqevu su postojala dva gra|evinska preduze}a sa istim poslo-

vawem, „Izgradwa“ i „Gra|evinar“, koja nisu u celosti ispuwavala postavqene

gra|evinske planove. Ministarstvo gra|evine NR Srbije, u septembru 1950. godi-

ne, predlo`ilo je SNO Vaqevo da spoji ova dva preduze}a. Re{ewem SNO Vaqevo,

u novembru iste godine, „Izgradwa“ je ustupqena GNO Vaqevo. Sa 31. decembrom

1950, preduze}e „Izgradwa“ je prestalo sa radom, a sa 1. januarom 1951, sa celoku-

pnom imovinom, pravima i obavezama, pripojeno je Gradskom gra|evinskom predu-

ze}u „Gra|evinar“ – Vaqevo, {to je ozvani~eno re{ewem GNO Vaqevo br. 3271, od

15. februara 1951. godine.1028


br. 42).

Fond je nepotpun. Sistematizacija arhivske gra|e izvr{ena je, 1977. godi-

ne. Op{ta arhiva sre|ena je po delovodnim brojevima, personalna arhiva po azbu-

~nom redu, a platni spiskovi po godinama i mesecima. Obra|en je i ura|en je su-

marni inventar.


Kwige 1949-1950:



Spisi 1949-1951:

– izve{taji, normativna akta, planovi 1949-1950, 1 kut.


– bilans za 1950. i platni spiskovi 1949-1951, 1 kut.

Gra|a sadr`i: akta o osnivawu, pravila o organizaciji i poslovawu predu-

ze}a, izve{taje o radu, planove gra|evinskih objekata, personalnu dokumentaciju,

bilans, platne spiskove i dr.


318

1027Isto, Sresko gra|evinsko preduze}e „Izgradwa“ – Vaqevo, Re{ewe SNO Vaqevo br. 8088, od 13. ma-

ja 1949, kut. inv. br. 4

1028Isto, Re{ewe GNO Vaqevo br. 3271, od 15. februara 1951, kut. inv. br. 4

A.6.2.3.5.209. GRADSKO GRA\EVINSKO PREDUZE]E „GRA\EVINAR“ –

VAQEVO

(1948-1952), 1948-1953.

Gradsko gra|evinsko preduze}e „Gra|evinar“ – Vaqevo osnovano je re{ewem

GNO Vaqevo br. 34388, od 13. decembra 1948. godine1029

i nalazilo se pod adminis-

trativno-operativnim rukovodstvom istog odbora.

Predmet poslovawa preduze}a bilo je obavqawe svih vrsta gra|evinskih ra-

dova za potrebe Vaqeva. Pripajawem Gradskog preduze}a cigle i crepa „Qubos-

tiwa“ Vaqevo, re{ewem GNO Vaqevo br. 5547, od 8. marta 1950. godine,1030

poslo-

vawe preduze}a pro{ireno je na proizvodwu cigle, crepa i drugog gra|evinskog

materijala. „Gra|evinar“ je poslovao preko direkcije i privremenih radili{ta.

Preduze}e je gradilo vojne objekte, tipske porodi~ne zgrade, letovali{te na Div-

~ibarama, paviqon grudnog odeqewa Dr`avne bolnice i druge gra|evinske objekte

na teritoriji vaqevskog sreza.

U sastav „Gra|evinara“, 1. januara 1951, u{lo je i Sresko gra|evinsko predu-

ze}e „Izgradwa“ – Vaqevo, a pripajawe je ozvani~eno re{ewem GNO Vaqevo br.

3271, od 15. februara 1951. godine.1031

Na svojoj sednici, od 30. januara 1952. godine, GNO Vaqevo doneo je re{ewe

pov. br. 1, da Gradsko gra|evinsko preduze}e „Gra|evinar“ iz Vaqeva prestane sa

radom, 1. februara 1952, a da se likvidacija sprovede do 29. februara 1952. godi-

ne.1032

Postupak likvidacije preduze}a preduzet je na predlog Saveta za gra|evin-

ske i komunalne poslove NR Srbije, zato {to dr`avnim planom gra|evinskih obje-

kata za 1952. „Gra|evinar“ nije dobio nijedan planski zadatak. Likvidacija je

okon~ana po~etkom 1953. godine.1033


br. 43).

Fond je nepotpun. Sre|en je 1977. godine, op{ta arhiva po delovodnim bro-

jevima, dosijea radnika po azbu~nom redu, a platni spiskovi na godine i po meseci-

ma. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1949-1951:



Spisi 1948-1953:

– zapisnici organa upravqawa i prepiska 1948-1953, 1 kut.



319

1029Isto, Gradsko gra|evinsko preduze}e „Gra|evinar“ – Vaqevo, Re{ewe GNO Vaqevo br. 34388, od 13.

decembra 1948, kut. inv.br. 8

1030Isto, Re{ewe GNO Vaqevo br. 5547, od 8. marta 1950, kut. inv. br. 8

1031Isto, Re{ewe GNO Vaqevo br. 3271, od 15. februara 1951, kut. inv. br. 8

1032Isto, Re{ewe GNO Vaqevo pov. br. 1, od 30. januara 1952, kut. inv. br. 8

1033Isto, Re{ewe GNO Vaqevo br. 5274, od 5. marta 1953, da se upi{e u registar prestanak rada Grad-

skog gra|evinskog preduze}a „Gra|evinar“, usled zavr{ene likvidacije, kut. inv. br. 8

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, pripajawu i prestanku sa radom preduze-

}a, zapisnike sednica Radni~kog saveta, izve{taje o izvr{enim poslovima, opera-

tivne planove, ugovore o gra|evinskim uslugama, predra~une gra|evinskih objeka-

ta, personalnu dokumentaciju, platne spiskove i dr.


A.6.2.3.5.210. „PROGRES“ GRA\EVINSKO MONTA@NO PREDUZE]E –

VAQEVO

(1954-1976), 1952-1980.

„Progres“ Gra|evinsko monta`no preduze}e – Vaqevo nastalo je od rasfor-

miranog preduze}a „Radnik“ u Vaqevu, kada na predlog grupe radnika (zanatlija),

Narodni odbor op{tine Vaqevo osniva Kova~ko-kolarsku radwu „Plug“ u

Vaqevu, 1954. godine.1034

Odlukom istog odbora br. 27767/56, od 27. decembra 1956,

promewen je status radwe „Plug“ i osnovano Zanatsko gra|evinsko preduze}e

„Plug“ i registrovano kod OPS u Beogradu re{ewem Fi br. 105/57, od 12. januara

1957. godine.1035

Osnovna delatnost preduze}a bila je kova~ka, bravarska, kolarska,

stolarska i ba~varska. Promena naziva preduze}a i registracija delatnosti

izvr{ena je, 1961. godine, od kada posluje kao Zanatsko gra|evinsko preduze}e

„Progres“ u Vaqevu1036

, a predmet poslovawa bila je gra|evinska bravarija i gra|e-

vinska stolarija.

Organi upravqawa preduze}a „Progres“, Zanatskog gra|evinskog preduze}a

„êlik“ i Metalno zanatske radwe „Metal“, svi iz Vaqeva, radi boqeg poslovawa

doneli su odluke o integraciji u jedinstveno preduze}e „Progres“, {to je odobreno

re{ewem Narodnog odbora op{tine Vaqevo br. 04-17376/1, od 28. decembra 1962.

godine1037

. Integracijom je pro{irena delatnost preduze}a na instalaterske po-

slove za centralno grejawe i ure|aje za aklimatizaciju, vodovod i kanalizaciju,

gra|evinsku limariju i gasna postrojewa.

Oktobra 1966. godine, registrovan je novi naziv preduze}a: „Progres“ Gra-

|evinsko-monta`no preduze}e – Vaqevo.1038

Delatnost preduze}a pro{irena je na

montaù nadstre{ica, stambenih zgrada, prodavnica i samousluga, garaà i svih

drugih monta`nih objekata. Preduze}e je gradilo monta`ne proizvodne hale i ma-

gacine za gotovu robu i druge monta`ne objekte, razli~ite namene, na teritoriji

tada{we Jugoslavije, a najvi{e u Bosni i Hercegovini. Iz tih razloga, otvoreno je

i predstavni{tvo u Sarajevu.1039

320

1034Isto, „Progres“ Gra|evinsko monta`no preduze}e – Vaqevo, Statut iz 1966, kut. inv. br. 54

1035Isto, Dru{tveno instalatersko-monta`no preduze}e „Termovod“ – Vaqevo, Elaborat o

integraciji pet vaqevskih preduze}a, od 19. aprila 1976, kut. inv. br. 9

1036Isto, „Progres“ Gra|evinsko-monta`no preduze}e – Vaqevo, Re{ewe OPS u Beogradu br. 260, od 25.

februara 1961. godine, kut. inv. br. 53

1037Isto, Re{ewe NOO Vaqevo br. 04-17376/1, od 28. decembra 1962, kut. inv br. 53

1038Isto, Delovodni protokol za 1966, kw. inv. br. 21; Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 01-2643/66, od 21.

oktobra 1966, kut inv. br. 53

1039Isto, Re{ewe OPS u Sarajevu Fi br.1466/68, od 19. decembra 1968, kut. inv. br.53

Maja 1967. godine, iz sastava „Progresa“ izdvojen je pogon za grejawe, vodo-

vod i kanalizaciju od kojih je formirano Instalatersko monta`no preduze}e

„Termovod“ – Vaqevo.1040

U periodu od 1967. do 1970. godine, u sastavu „Progresa“ bilo je preduze}e

„Vaqevoprojekt“ sa statusom biroa-pogona. Zadatak mu je bio izrada glavnih proje-

kata iz oblasti visoke gradwe i izrada urbanisti~kih projekata. „Vaqevoprojekt“

izdvojio se iz „Progresa“ kao samostalno preduze}e, 23. aprila 1970. godine.1041

„Progres“ je, 30. juna 1975, preuzeo prava i obaveze biv{eg Zanatsko-proi-

zvodnog preduze}a „Univerzal“ {to je registrovano kod OPS u Beogradu L-01-

27/75, od 2. juna 1975. godine.1042

„Progres“ bele`i velike gubitke, u 1974. i 1975. godini, i prestao je sa radom,

16. avgusta 1976, kada je zaveden ste~aj i uvedena prinudna uprava.1043

Celokupnu imo-

vinu, „Progresa“ - u ste~aju, preuzela je Fabrika vijaka „Gradac“ iz Vaqeva, aprila

1978. godine.1044

Ste~ajni postupak zavr{en je u januaru 1980. godine.1045

Fond je preuzet 1978. godine, a gra|a „Progresa“ - u ste~aju, 1980, u nesre|e-


Fond je nepotpun. Sre|en je tematski, 1979. i 1980. godine. Obra|en je i ura-


Sadr`i gra|u za period 1952-1980, 54 kwige i 45 kutija spisa (6 m).

Kwige 1952-1976:



– zapisnici Odbora radni~ke kontrole 1973-1976, 1 kw.

– zapisnici Sindikalne podru`nice 1962, 1975-1976, 2 kw.




Spisi 1954-1980:



– podaci o preduze}u, izve{taji i analize 1960-1976, 1 kut.


– zavr{ni ra~uni i bruto stawa 1955-1978, 1 kut.


321

1040Isto, Dru{tveno instalatersko-monta`no preduze}e „Termovod“ – Vaqevo, Elaborat o integraci-

ji pet vaqevskih preduze}a, od 19. aprila 1976, kut. inv. br. 9

1041Isto, „Progres“ Gra|evinsko monta`no preduze}e – Vaqevo, Re{ewe OPS u Beogradu, od 23. marta

1970, kut. inv. br. 53

1042Isto, Dru{tveno instalatersko-monta`no preduze}e „Termovod“ – Vaqevo, Elaborat o

integraciji pet vaqevskih preduze}a, od 19. aprila 1976, kut. inv. br. 9

1043Isto, „Progres“ Gra|evinsko monta`no preduze}e – Vaqevo, Zavr{ni ra~un za 1976. GMP „Pro-

gres“ - u ste~aju sa stawem na dan 16. avgusta 1976, kut. inv. br. 65

1044Isto, Izve{taj o preuzimawu celokupne imovine GMP "Progres" - u ste~aju sa stawem na dan 1.

aprila 1978. od RO „Gradac“ – Vaqevo, OOUR Hladna deformacija, od 23. maja 1978. kut. inv. br. 65

1045Isto, Platni spiskovi „Progresa“ - u ste~aju, od septembra 1976. do januara 1980, kut. inv. br. 85

Gra|a sadrì: akta o osnivawu i integraciji; zapisnike organa upravqawa;

normativna akta; personalnu dokumentaciju; zavr{ne ra~une; platne spiskove; ak-

ta ste~ajnog postupka i dr.


A.6.2.3.5.211. ZANATSKO GRA\EVINSKO PREDUZE]E „ÊLIK“ –

VAQEVO

(1954-1962), 1957-1963.

Zanatsko gra|evinsko preduze}e „êlik“ nastalo je od Ma{inbravarske za-

natske radwe „êlik“ u Vaqevu, osnovane 1954. godine.1046

Uspe{no poslovawe

radwe uslovilo je da Narodni odbor op{tine Vaqevo donese re{ewe br.

04-11558-58, od 14. aprila 1959, kojim se radwi daje status preduze}a i mewa naziv

u: Zanatsko gra|evinsko preduze}e „êlik“ – Vaqevo.1047

Delatnost preduze}a bila je ma{inbravarska, limarska i instalaterska za

vodovod i kanalizaciju.

Po preporuci Saveta za privredu Narodnog odbora op{tine Vaqevo o „In-

tegraciji gra|evinskog zanatstva“1048

, Radni~ki savet preduze}a „êlik“ doneo je

odluku br. 738, od 10. decembra 1962. godine da se pripoji Zanatsko gra|evinskom

preduze}u „Progres“ u Vaqevu.1049

Re{ewem NOO Vaqevo br. 04-17376/1-1962 odo-

brene su odluke radni~kih saveta preduze}a „êlik“ i „Progres“ da se pripajawe

izvr{i sa stawem na dan 31. decembra 1962. godine.1050

Pod tim datumom, „êlik“ je

prestao sa radom.

Fond je preuzet, 1978. godine, zajedno sa arhivskom gra|om preduze}a „Pro-

gres“, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 321).




Kwige: 1960-1963:

– zapisnici sednica Radni~kog saveta i Upravnog odbora 1960 – 1963, 3 kw.

– delovodni protokol 1961 – 1962, 1 kw.

Spisi 1957-1962:



322

1046Isto, Zanatsko-gra|evinsko preduze}e „êlik“ – Vaqevo, Re{ewe NOO Vaqevo br. 04-11558-1958,

od 14. aprila 1959, kut. inv. br. 5

1047Isto, isto

1048Isto, Zakqu~ak Saveta za privredu NOO Vaqevo br. 04-16809/1, od 6. decembra 1962, kojim se prepo-

ru~uje radni~kim savetima preduze}a „êlik“ i „Progres“ i Metalno zanatskoj radwi „Metal“, svi

iz Vaqeva, da donesu odluke o pripajawu zanatskom preduze}u „Progres“ – Vaqevo, kut. inv. br. 5

1049Isto, Odluka Radni~kog saveta preduze}a „êlik“ br. 738, od 10. decembra 1962, kut. inv. br. 5

1050Isto, Re{ewe NOO Vaqevo br. 04-17376/1-1962 da se pripajawe pomenutih preduze}a i radwe

izvr{i do 31. decembra 1962, godine, kut. inv. br. 5

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i pripajawu preduze}a, zapisnike organa

upravqawa, zapisnike o primo-predaji imovine „Progresa”, izve{taje o radu,

normativna akta, podatke o razlozima i sprovo|ewu postupka prinudne uprave

(ste~aj), personalnu dokumentaciju i platne spiskove.


A.6.2.3.5.212. „GRA\EVINAR“ PREDUZE]E ZA PROIZVODWU

GRA\EVINSKOG MATERIJALA I NEMETALA – MIONICA

(1960-1962), 1960-1963.

„Gra|evinar“ Preduze}e za proizvodwu gra|evinskog materijala i nemetala

– Mionica osnovano je re{ewem Narodnog odbora op{tina Mionica br.

01-1286/1-60, od 18. marta 1960. godine.1051

Proizvodwa gra|evinskog materijala i

nemetala, koja je bila registrovana delatnost, novembra 1960, dopuwena je tran-

sportom robe.

Preduze}e je imalo nekoliko pogona: kamenolom u Struganiku, kre~anu u

Pa{tri}u, betonsku radionicu, ciglanu i crepanu u Gorwoj Toplici i pogon re-

~nog i kvarcnog peska. Osim pogona postojale su slu`be: proizvodno tehni~ka, fi-

nansijska, komercijalna i slu`ba op{tih poslova.

Zbog gubitaka u poslovawu, uslovqenih ekonomskim merama, ukidani su po-

jedini pogoni, pa je osniva~ „Gra|evinara“ doneo re{ewe br. 01-2960/1-1962, od 24.

jula 1962, o likvidaciji Preduze}a.1052

Postupak likvidacije zavr{en je, 31. marta

1963. godine1053

, a svu imovinu i potraìvawa preuzeo je NOO Mionica.



Fond je nepotpun. Sre|en je hronolo{ki i tematski, 1993. godine. Obra|en je



Kwige 1960-1962:



– mati~na kwiga slu`benika 1960-1962, 1 kw.

– glavne zbirne kwige 1960, 1962, 2 kw.

Spisi 1960-1963:

– zapisnici Radni~kog saveta, normativna akta, ugovori i personalna do-

sijea 1960-1963, 1 kut.

323

1051Isto, „Gra|evinar“ Preduze}e za proizvodwu gra|evinskog materijala i nemetala – Mionica,

Re{ewe NOO Mionica, od 18. marta 1960. godine, kut. inv. br. 6

1052Isto, Re{ewe NOO Mionica br. 01-2960/1-1962, od 24. jula 1962, kut. inv. br. 6

1053Isto, Re{ewe NOO Mionica br. 01-1469/1, od 26. marta 1963, kojim se odre|uje da se „sa danom 31.

martom 1963. zavr{i postupak redovne likvidacije“ i da NOO Mionica preuzima potraìvawa i

svu imovinu preduze}a, kut. inv. br. 6


Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i prestanku sa radom preduze}a, zapisni-

ke organa upravqawa, normativna akta, ugovore, spiskove zaposlenih, personalna

dokumenta, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.3.5.213. GRA\EVINSKO PREDUZE]E „RADNIK“ – OSEÎNA

(1954-1955),1954-1957.

Gra|evinsko preduze}e „Radnik“ – Ose~ina osnovano je re{ewem Narodnog

odbora sreza podgorskog u Ose~ini br. 4014, od 29. aprila 1954.1054

Predmet poslo-

vawa preduze}a bilo je podizawe gra|evinskih objekata i izvo|ewe gra|evin-

sko-zanatskih i gra|evinsko-instalaterskih radova.

U preduze}u je, 1. aprila 1955, zavedena prinudna uprava, da bi, decembra is-

te godine, stavqeno u likvidaciju koja je okon~ana krajem 1957. godine.1055


1968. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 145).


marni inventar, 1997. godine.


Kwiga 1954-1957:


Spisi 1954:

– pravila preduze}a, personalna dokumenta i platni spiskovi 1954, 1 kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i likvidaciji preduze}a, delatnosti pre-

duze}a, normativna akta, personalna dokumenta i platne spiskove.


A.6.2.3.5.214. GRA\EVINSKA RADNA ORGANIZACIJA „GRADITEQ“

SA O. SOL. O. OOUR-a – OSEÎNA

(1970-1981), 1970-1981.

Gra|evinska radna organizacija „Graditeq“ – Ose~ina osnovana je re-

{ewem SO Ose~ina br. 01-1186/1, od 12. jula 1970. godine, kao Ustanova za puteve i

komunalnu delatnost – Ose~ina, a registrovano je kod OPS u Beogradu pod br. 221,

od 13. oktobra 1970. godine.1056

Pod ovim nazivom posluje sve do 11. aprila 1975, ka-

324

1054Isto, Gra|evinsko preduze}e „Radnik“ – Ose~ina, Personalna arhiva, kut. inv. br. 2

1055Isto, Delovodni protokol 1954-1957, kw. inv. br. 1

1056Isto, Gra|evinska radna organizacija „Graditeq“ sa o. sol. o. OOUR-a – Ose~ina, Statut iz 1975.

kut. inv. br. 8

da pro{iruje delatnost i mewa naziv u: Organizaciju udruènog rada Gra|evinsko

preduze}e „Graditeq“ – Ose~ina, a promene su registrovane kod OPS u Beogradu

pod Fi br. 1347/75.1057

Pored komunalnih poslova (odràvawe vodovoda i kanalizacije, sto~ne i

zelene pijace i snabdevawa vodom) i poslova ure|ewa, odràvawa, rekonstrukcije

i izgradwe javnih puteva, mostova i ulica, delatnost pro{iruje na izgradwu i

odràvawe stambenih zgrada i drugih javnih objekata iz oblasti visoke i niske

gradwe; proizvodwu metalnih, gra|evinskih i drugih konstrukcija, kao i mnoge

druge sporedne delatnosti (bravarske, limarske i druge). Ovi poslovi obavqani su

kroz ~etiri radne jedinice: „Komunalno“, „Visokogradwu“, „Mehanizaciju“, „Me-

talku“ i Zajedni~ke slu`be. U takvoj organizacionoj strukturi preduze}e posluje

sve do kraja 1978, kada je izvr{eno zakonsko organizovawe (prema ZUR-u iz 1976) u

OOUR-e i to: OOUR „Visokogradwa“, OOUR „Niskogradwa“, OOUR „Komunalno“,

OOUR „Metalka“ i Radna zajednica.1058

Preduze}e posluje pod nazivom: Gra|e-

vinska radna organizacija „Graditeq“ sa o. sol. o. OOUR-a – Ose~ina.

Tokom 1978. godine, a posebno 1979, „Graditeq“ posluje sa gubicima. Razlozi su

brojni: lo{a organizacija rada, kadrovska struktura, tehni~ka opremqenost, nedoma-

}insko pona{awe, niske pogodbene cene za gradwu objekata i dr.

Po~etkom 1980, iz „Graditeqa se izdvajaju OOUR-i “Komunalno" i „Metal-

ka“ u samostalne radne organizacije,1059

dok OOUR „Visokogradwa“ odlazi pod ste-

~aj.1060

Deo osnovnih sredstava prenet je na RO „Komunalno“, a naredne, 1981. godi-

ne, otvoren je ste~ajni postupak i nad OOUR „Niskogradwa“. To je ujedno i presta-

nak sa radom preduze}a „Graditeq“.1061


Fond je nepotpun. Sre|en je hronolo{ki i tematski, 1985. godine. Obra|en je



Kwige 1975-1980:





Spisi 1970-1981:

– zapisnici organa upravqawa po OOUR-ima 1975-1980, 1 kut.

– normativna akta, izve{taji o poslovawu, programi, prijave o nesre}i na

poslu, ugovori o gra|ewu, ste~ajni postupak i dr. 1975-1981, 2 kut.

325

1057Isto, isto, kut. inv. br. 8

1058Isto, Statuti OOUR-a „Graditeqa“ iz 1979. u kojima pi{e da su OOUR-i osnovani 16. novembra

1978, del. br. 1511, a upisani u Registar OPS u Vaqevu re{ewima br. 1385-1388/78, kut. inv. br. 8

1059Isto, Delovodni protokol za 1979-1980, u kojem su pod del. br. 521 i 525, od 17. i 19. marta 1980,

zavedeni zapisnici o izdvajawu OOUR-a „Komunalno“ i „Metalka“, kw. inv. br. 5

1060Isto, Re{ewe OPS u Vaqevu St. br. 5/80, od 25. marta 1980, kut. inv. br. 27

1061Isto, Re{ewe OPS u Vaqevu St. br. 7/81, od 3. marta 1981, kut. inv. br. 27




Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, reorganizaciji, delatnosti i prestanku

sa radom preduze}a; zapisnike organa upravqawa, normativna akta, izve{taje o

radu, programe, ugovore o gra|ewu, personalna dosijea, zavr{ne ra~une, platne

spiskove i kartone li~nih dohodaka i dr.


A.6.2.3.6. OSTALO

A.6.2.3.6.215. JAVNO KOMUNALNO PREDUZE]E „ VODOVOD VAQEVO“

– VAQEVO

(1965- ), 1965-1975.

Javno komunalno preduze}e „Vodovod Vaqevo“ – Vaqevo nastalo je izdva-

jawem iz Komunalnog preduze}a „Vidrak“ – Vaqevo, po odluci Radni~kog saveta

istog preduze}a br. 01-410, od 25. marta 1965. godine. Novoosnovano preduze}e re-

gistrovano je kod OPS u Beogradu Fi br. 7/65, od 1. aprila 1965. godine, pod nazi-

vom: Ustanova za vodovod i kanalizaciju – Vaqevo.1062

Promene naziva usledile su, 1974. godine, od kada posluje pod nazivom Orga-

nizacija udruènog rada „Vodovod i kanalizacija“ – Vaqevo, zatim, od 1978. godi-

ne, kao Radna organizacija „Vodovod Vaqevo“ sa p.o. – Vaqevo, a re{ewem Privre-

dnog suda u Vaqevu Fi br. 692/89, od 31. decembra 1989. godine, dobija naziv: Javno

komunalno preduze}e „Vodovod Vaqevo“ – Vaqevo.1063

Osnovna delatnost preuze}a je: proizvodwa i distribucija vode, pro~i{}a-

vawe i odvo|ewe otpadnih voda, izgradwa hidrogra|evinskih objekata, pos-

tavqawe i opravka gra|evinskih instalacija i projektovawe gra|evinskih objeka-

ta. Utvr|enu delatnost, preduze}e obavqa na teritoriji op{tine Vaqevo preko ra-

dnih jedinica: „Vodovod“, „Kanalizacija“, „Odràvawe“ i „Zajedni~ka slu`ba“.


prijema br. 305).


rijala, odabir i klasifikacija arhivske gra|e obavqeni su, 1986. godine.

Sadrì gra|u za period 1965-1975, 3 kwige, 4 kutije spisa (0,50 m).

Kwige 1965, 1968-1973:

– zapisnici Radni~kog saveta 1965, 1 kw.


326

1062Isto, Javno komunalno preduze}e „Vodovod Vaqevo“ – Vaqevo, Zapisnici Radni~kog saveta za 1965,

kw. inv. br. 1


Spisi 1965-1975:


Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, zapisnike Radni~kog saveta i platne

spiskove.


dni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Vesna Kova~evi}-Kon~ar, Nikola @ivkovi}: „65. godina Vodovoda Vaqe-

va“, JKP „Vodovod Vaqevo“, Vaqevo, 2003

A.6.2.3.6.216. STAMBENO PREDUZE]E – VAQEVO

(1965-1974), 1956-1975.

Stambeno preduze}e – Vaqevo osnovano je re{ewem SO Vaqevo br.

05-13450/1-65, od 28. oktobra 1965. godine, kao Preduze}e za stambenu privredu i

komunalno ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta sa sedi{tem u Vaqevu.1064

Zadatak pre-

duze}a je da se bavi stambenom privredom i to: kori{}ewem i odràvawem stambe-

nih zgrada i poslovnih prostorija u dru{tvenoj svojini koje su mu date na kori-

{}ewe, izdavawe u zakup i prodaja stanova, propisivawem visine stanarina i za-

kupa, nadzorom nad pravilnim kori{}ewem i druge poslove iz ove oblasti. Osim

ovog, bavilo se i svim poslovima koji su spadali u delokrug komunalnog ure|ewa

gradskog zemqi{ta.

Odlukom Radni~kog saveta preduze}a, od 21. februara 1966, pro{iren je pre-

dmet poslovawa i ono od tada ima pravo da se bavi projektovawem, rekonstrukci-

jom, adaptacijom, odràvawem i izgradwom stambenih objekata i poslovnih pros-

torija za tre}a lica.1065

Stambenom preduze}u pripojen je, 31. decembra 1967,

Komunalni fond op{tine Vaqevo, sa pravima i obavezema, kao i sredstvima

fonda.1066

Od 1. aprila 1969. godine, preduze}u je pripojeno Komunalno preduze}e

„Vidrak“ Vaqevo.1067

Savet Stambeno-komunalnog preduze}a u Vaqevu na svojoj sednici, od 12.

aprila 1972. godine, donosi odluku o suàvawu predmeta poslovawa i promeni na-

ziva. Preduze}e prestaje da se bavi komunalnim poslovima i ostaju mu samo stambe-

ni poslovi, pa shodno tome, mewa naziv u: Stambeno preduze}e – Vaqevo.1068

Preduze}e je radilo do jula 1974,1069

od kada poslove, iz wegove nadle`nosti,

preuzima nadle`na Samoupravna interesna zajednica stanovawa op{tine Vaqevo

– Vaqevo.

327

1064Isto, Stambeno preduze}e – Vaqevo, Re{ewe SO Vaqevo, od 28. oktobra 1965, kut. inv. br. 10


1066Isto, SO Vaqevo, Zapisnik sa sednice Op{tinskog ve}a i Privrednog ve}a, od 28. decembra 1967.

godine i odluka oba ve}a br. 02-13475/1, kut. inv. br. 98

1067Isto, Stambeno preduze}e – Vaqevo, Izve{taj o radu preduze}a za 1969. godinu, kut. inv. br. 10


1069Sl. glasnik SR Srbije br.19/1974.


Fond je nepotpun. Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala i

sistematizacija arhivske gra|e izvr{ena je tokom 1999. godine. Sre|en je hronolo-

{ki i tematski. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1965-1969:


– kwige osnovnih sredstava (bez god.), 2 kw.

– glavna zbirna kwiga (bez god.), 1 kw.

Spisi: 1956-1975:

– zapisnici organa upravqawa preduze}a 1966-1973, 1 kut.

– izve{taji o radu, planovi rada 1965-1971, 1 kut.

– normativna akta i ugovori o dodeli stanova, udruìvawu sredstava za

kupovinu stanova i dr. 1965-1972, 2 kut.

– integracije i reintegracije (sa „Vidrakom“, Stambenim odeqewem

preduze}a „Kru{ik“, raznim servisima i dr.) 1956, 1959-1974, 2 kut.


Gra|a sadrì: podatke o osnivawu preduze}a, zapisnike Radni~kog saveta,

Zbora radnika i saveta preduze}a; izve{taje o radu, odluke i re{ewa o obimu po-

slovawa; normativna akta, planove rada, ugovore, personalna dokumenta, delove

gra|e stambenih odeqewa i pojedinih srodnih fondova, finansijske planove, zav-

r{ne ra~une, platne spiskove i dr.

Obave{tajna srdstva: sumarni inventar i delovodni protokoli.

A.6.2.3.6.217. DRU[TVENO VODOPRIVREDNO PREDUZE]E

„EROZIJA“ – VAQEVO

(1967- ), 1967-1982.

Dru{tveno vodoprivredno preduze}e „Erozija“ u Vaqevu nastala je izdva-

jawem Radne jedinice Vaqevo u samostalnu organizaciju iz Reonske sekcije za za-

{titu zemqi{ta od erozije i ure|ewe bujica iz Loznice1070

, na osnovu odluke Ra-

dni~kog saveta br. 767, od 20. jula 1967. godine. Kao samostalno preduze}e, po~elo je

sa radom, 1. avgusta 1967. godine, pod nazivom: Vodoprivredna organizacija „Eero-

zija“ – Vaqevo.1071

Osnovna delatnost je za{tita zemqi{ta i voda u slivu reke Kolubare sa

pritokama na povr{ini od oko 985,00 ha.

Saglasno odluci Radni~kog saveta „Erozije“, OPS u Beogradu doneo je re-

{ewe Fi br. 2667/67, od 1. septembra 1967. godine, o udruìvawu „Erozije“ sa jo{

328

1070MIAV, Dru{tveno vodoprivredno preduze}e „Erozija“ – Vaqevo, Dopis Reonske sekcije iz Lozni-

ce upu}en Republi~kom sekretarijatu za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu u Beogradu za

davawe saglasnosti na izdvajawe radne jedinice Vaqevo br. 660, kut. inv. br. 9

1071Isto, Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 1967/67, od 2. avgusta 1967. godine, kut. inv. br. 9

{est preduze}a (dva iz Beograda, dva iz Sremske Mitrovice i po jedno iz Zemuna i

[apca) sa statusom pravnog lica u Zdruèno op{te vodoprivredno preduze}e „Sa-

va“ Beograd, i od tada posluje pod nazivom: Zdruèno op{te vodoprivredno predu-

ze}e „Sava“ – Beograd, Vodoprivredna organizacija „Erozija“ – Vaqevo.1072

U skladu sa zakonskim propisima, 30. oktobra 1978. godine, preduze}e „Erozi-

ja“ organizovano je kao jedinstvena radna organizacija sa ~etiri organizacione je-

dinice: „Zajedni~ki poslovi“, „Gra|evinski radovi“, „Radovi u slivu“ i „Mehani-

zacija“.1073

Delatnost radne organizacije je iskori{}avawe i upotreba voda, za{tita

voda od zaga|ivawa, za{tita zemqi{ta od erozije i bujica, podizawe gra|evin-

sko-tehni~kih i svih prate}ih objekata (mostova, kejskih i potpornih zidova, pu-

teva i drugo); ispitivawe hemijskih, biolo{kih i geolo{kih svojstava zemqe.Kao

sporedne delatnosti registrovane su proizvodwa {umskog sadnog i setvenog mate-

rijala; proizvodwa i obrada kamena, proizvodwa betonske galanterije za vodo-

privredne objekte i prodaja sopstvenih proizvoda.

Na referendumu odrànom, 18. decembra 1989. godine, doneta je odluka br.

2096 po kojoj je „Erozija“ organizovana kao dru{tveno preduze}e. Kod OPS u

Vaqevu re{ewem Fi br. 510/89, od 30. decembra 1989. godine registrovano je pod

firmom: Dru{tveno vodoprivredno preduze}e „Erozija“ sa p.o. – Vaqevo.1074


prijema br. 338).

Fond je nepotpun. Arhivska gra|a fonda sre|ena je po principu slobodne

provenijencije, 1986. godine. Deo arhivske gra|e sistematizovan je po delovodnoj

oznaci registrature (prepiska), a deo tematski, prema vrsti i sadràju dokumena-

ta, na grupe i podgrupe, a u okviru wih po hronologiji, ili azbu~nom redu. Fond je


Sadrì gra|u za period 1967-1982, 5 kwiga i 31 kutiju spisa (3,40 m).

Kwige 1967-1978:

– zapisnici Radni~kog saveta „Erozije“ 1977-1978, 1 kw.


Spisi 1967-1982:

– zapisnici organa upravqawa (Radni~kog saveta, Upravnog odbora, Zbora

radnih qudi, komisija) 1968-1981, 3 kut.

– prepiska (podaci o osnivawu preduze}a i statusnim promenama,

informacije, odluke, re{ewa o eksproprijaciji imovine, ugovori o

izvr{ewu radova i drugo) 1967-1982, 7 kut.

– izve{taji o radu preduze}a, programi, planovi, elaborati 1970-1980, 1 kut.

– normativna akta (statuti, pravilnici i samoupravni sporazumi) 1968-1980,

2 kut.

329

1072Isto, Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 2667/67, od 1. septembra 1967, kut. inv. br. 9

1073Isto, Izve{taj o radu „Erozije“ u planskom periodu 1976-1980, kut. inv. br. 16




Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu preduze}a, pripajawu, statusnim prome-

nama i pro{irewu delatnosti, zapisnike organa upravqawa, normativna akta,

izve{taje o radu, re{ewa o eksproprijaciji imovine od privatnih lica, personal-

na dosijea i platne spiskove.


A.6.2.4. ZANATSTVO

A.6.2.4.218. „UNIVERZAL“ GRA\EVINSKO ZANATSKO I

TRANSPORTNO PREDUZE]E – VAQEVO

(1967-1969), 1967-1971.

„Univerzal“ Gra|evinsko zanatsko i transportno preduze}e – Vaqevo osno-

vala je grupa gra|ana na osniva~koj skup{tini, 2. aprila 1967. godine, kao „Uni-

verzal“ Preduze}e za vr{ewe transportnih usluga, posredovawe i promet tehni~ke

robe u Vaqevu, a registrovano je kod OPS u Beogradu, 11. maja 1967. godine.1075

Kra-

jem iste godine, preduze}e otvara predstavni{tvo u Beogradu, pro{iruje dela-

tnost na gra|evinsko zanatske poslove i mewa naziv u: „Univerzal“ Gra|evinsko

zanatsko transportno i nabavno prodajno preduze}e u Vaqevu.1076

Predmet poslo-

vawa preduze}a: vr{ewe transportnih usluga, posredovawe i promet tehni~ke ro-

be, dopuwen je za obavqawe zidarskih, molersko farbarskih i monta`no instala-

terskih radova, kao i proizvodwu gra|evinskog materijala. Veliki broj registro-

vanih delatnosti uslovile su nestabilnost preduze}a. Kod OPS u Beogradu, 16. ok-

tobra 1968. godine, preduze}e je izbrisalo „nabavno prodajnu“ delatnost i dobija

posledwi naziv: „Univerzal“ Gra|evinsko zanatsko i transportno preduze}e u

Vaqevu.1077

Zbog gubitaka u poslovawu, a po re{ewu SO Vaqevo br. 02-4073/1, od 5.

septembra 1969. godine, OPS u Beogradu doneo je 2. decembra 1969, re{ewe da se

preduze}e „Univerzal“ stavi u redovnu likvidaciju.1078

Na osnovu raspolo`ive ar-

hivske gra|e vidi se da je postupak likvidacije zavr{en sredinom 1971. godine.1079


Fond je nepotpun. Sre|en je 1979. godine, zapisnici organa upravqawa te-

matski i hronolo{ki, prepiska po delovodnim brojevima, personalna arhiva po

azbu~nom redu, a zavr{ni ra~uni i platni spiskovi, hronolo{ki. Obra|en je i



330

1075Isto, „Univerzal“ Gra|evinsko zanatsko i transportno preduze}e – Vaqevo, Re{ewe OPS u Beogra-

du Fi br. 1386/67, od 11. maja 1967. godine, kut. inv. br. 8

1076Isto, Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 2253/67, od 11. oktobra 1967. godine, kut. inv. br. 8

1077Isto, Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 2450/68, od 16. oktobra 1968. godine, kut. inv. br. 8

1078Isto, Re{ewe OPS u Beogradu Fi br. 2884/69, kut. inv. br. 8

1079Isto, Delovodni protokol za 1969-1971, kw. inv. br. 6

Kwige 1967-1971:



Spisi 1967-1969:

– zapisnici organa upravqawa, prepiska i personalna dosijea 1967-1969, 2 kut.


Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i likvidaciji, zapisnike organa uprav-

qawa, normativna akta, izve{taje o poslovawu preduze}a, ugovore, personalnu do-

kumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.4.219. „JABLANIK“ ZANATSKO-GRA\EVINSKA

NABAVNO-PRODAJNA ZADRUGA – VAQEVO

(1967-1975), 1968-1975.

„Jablanik“ Zanatsko-gra|evinska nabavno-prodajna zadruga – Vaqevo osno-

vana je od strane 10 gra|ana, 11. decembra 1967. godine. Osniva~i su uloìli po 100

dinara, {to je bilo potrebno za osnovna i obrtna sredstva, da bi zadruga bila re-

gistrovana. „Jablanik“ je registrovan kod OPS u Beogradu re{ewem Fi br. 130/68,

12. januara 1968. godine.1080

Predmet poslovawa zadruge bilo je izvo|ewe gra|evinskih i svih vrsta za-

natskih radova u gra|evinarstvu. U po~etku, zadruga je imala karakter privatne za-

natske radwe, jer je imala samo tri stalno zaposlena slu`benika, a osnovnu dela-

tnost obavqale su ovla{}ene zanatlije ili privremeno angaòvani radnici.

Kasnije, broj stalno zaposlenih je pove}an. Niz nepravilnosti u poslovawu

dovele su „Jablanik“ do gubitaka, pa je SO Vaqevo, sredinom 1973. godine, pokre-

nula ste~ajni postupak. I pored poku{aja u sanirawu gubitaka, OPS u Beogradu

re{ewem Fi br. 376/73, od 6. juna 1975. godine, stavio je „Jablanik“ pod ste~aj.1081

Ste~ajno ve}e naloìlo je da se ste~aj okon~a do 10. jula 1975. godine, {to je i

u~iweno.


Fond je nepotpun. Sre|en je, 1979. godine, op{ta arhiva (prepiska) po delo-

vodnim brojevima, tematske celine na vrste i po godinama, personalna arhiva po

azbu~nom redu, zavr{ni ra~uni na godine, platni spiskovi na godine i mesece.



331

1080Isto, „Jablanik“ Zanatsko-gra|evinska nabavno-prodajna zadruga – Vaqevo, Podaci o osnivawu i

registraciji preuzeti su iz ta~ke 1. Informacije o stawu i problemima u poslovawu

Zanatsko-gra|evinske nabavno-prodajne zadruge „Jablanik“– Vaqevo, od 13. marta 1973, kut. inv. br. 8

1081Isto, Naruxbenica za pe~at, 9. juni 1975. godine; Predlog ste~ajnog upravnika o vremenu trajawa

poslova oko ste~aja, 20. juni 1975. godine, kut. inv. br. 8

Kwige 1968-1975:

– kwige zapisnika sednice Radne zajednice 1971, 1974, 1975, 3 kw.



Spisi 1968-1975:

– zapisnici, normativna akta, prepiska i personalna arhiva 1969-1975, 1 kut.


Gra|a sadrì: zapisnike sednica Radne zajednice, Saveta radne zajednice,

normativna akta, izve{taje – informacije, zavr{ne ra~une i platne spiskove.


A.6.2.4.220. GRA\EVINSKA ZANATSKA ZADRUGA „JEDINSTVO“ –

LAJKOVAC

(1979-1991), 1979-1992.

Gra|evinska zanatska zadruga „Jedinstvo“ – Lajkovac osnovana je na Osni-

va~koj skup{tini, 27. juna 1979. godine, od strane 16 udruènih samostalnih zana-

tlija a po~ela je da radi 23. avgusta 1979. godine.1082

Sedi{te zadruge tada se nala-

zilo u Ubu, a krajem 1980. godine preseqeno je u Lajkovac.1083

Zadruga je imala registrovane delatnosti iz oblasti organizovawa i obav-

qawa zanatsko-proizvodnih i zanatsko-uslu`nih delatnosti za trì{te (izvo-

|ewe svih zanatsko-gra|evinskih radova, kao i svih vrsta instalacija). Za obav-

qawe ovih poslova zadruga nije imala poslovne jedinice i pogone, ve} samo pred-

stavni{tvo u Beogradu i od 1990. godine poslovnicu u Vaqevu.

Broj stalno zaposlenih radnika kretao se oko 14, a broj udruènih samostal-

nih zanatlija raznih struka bio je preko 300. Ove zanatlije su obavqale navedene

poslove zadruge. Za samostalne zanatlije zadruga je vr{ila {tedno-kreditne po-

slove, vodila poslovne kwige, obezbe|ivala poslove i poslovne prostorije i

pruàla im administrativno stru~nu pomo}.

Razni zanatski poslovi, pre svega adaptacije gra|evinskih objekata,

obavqani su {irom Jugoslavije. U zna~ajnije poslove ubrajaju se adaptacije crkava

u Crnoj Gori. Bilo je poku{aja pro{irewa delatnosti: proizvodwa izomala (hi-

droizolacione mase), otvarawe prodavnica za prodaju robe na veliko i malo

udruènih zanatlija (u Omoqici i Beogradu), preuzimawe restorana „Drina“ u

Lajkovcu i drugo.

Radi lo{eg poslovawa, zadruga je, u oktobru 1991. godine, poslala OPS u

Vaqevu predlog sporazuma o pokretawu likvidacije, {to je re{ewem istog suda

332

1082Isto, Gra|evinska zanatska zadruga „Jedinstvo“ – Lajkovac, Zapisnik SDK o kontroli finansij-

sko-materijalnog poslovawa za period, od 23. avgusta 1979. do 30. septembra 1980. godine. Iz akta se

vidi da je zadruga po~ela sa radom 23. avgusta 1979, a upisana u sudski registar kod OPS u Vaqevu,

re{ewem Fi br. 565/79, od 22. novembra 1979, kut. inv. br. 10

1083Isto, Delovodni protokol 1979-1981, del. br. 1134, od 24. novembra 1980, kw. inv. br. 1

St. br. 281/91, od 23. decembra 1991. godine, prihva}eno i zadruga od tada ne ra-

di.1084

Postupak likvidacije zadruge zavr{en je sredinom 1992. godine.

Fond je preuzet od Gra|evinske zanatske zadruge „Jedinstvo“ – Lajkovac - u

ste~aju zapisnikom br. 338, od 19. avgusta 1992. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga

prijema br. 398).

Fond je nepotpun. Odabir arhivske gra|e i sistematizacija izvr{eni su,

1994. godine. Fond je sre|en tematski, po vrsti dokumenata i hronolo{ki, perso-

nalna dosijea po azbu~nom redu, zavr{ni ra~uni na godine, a platni spiskovi na

godine i mesece. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1979-1992:


– mati~na kwiga radnika 1979-1991, 1 kw.

Spisi 1979-1992:

– zapisnici, normativna akta i personalna arhiva 1979-1992, 1 kut.


– platni spiskovi i okon~ane situacije 1984-1992, 1 kut.

Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu i likvidaciji, normativna akta, ugovore,

personalna dosijea, zavr{ne ra~une, platne spiskove, okon~ane situacije zna~aj-

nijih gra|evinskih radova i drugo.


A.6.2.4.221. ZANATSKO PREDUZE]E „PARTIZAN“ – LAJKOVAC

(1953-1961), 1953-1962.

Zanatsko preduze}e „Partizan“ u Lajkovcu osnovano je re{ewem NOO Laj-

kovac br. 3981, od 30. juna 1953. izdvajawem jednog pogona (klanica) iz Preduze}a

„17. septembar“ Lajkovac, a registrovano je kod Okru`nog suda u Beogradu pod br.

106/54, od 26. juna 1954. godine.1085

Predmet poslovawa preduze}a bilo je snabdevawe gra|anstva hlebom i peci-

vom, mesom i mesnim prera|evinama (proizvodwa i prerada), uslu`na meqava mli-

nom i strugawe i prerada drveta (strugara). Odobrewem Narodnog odbora sreza

Lazarevac br. 9367, od 30. juna 1954, preduze}e je osnovalo zanatske radwe: pekaru,

mesaru, mlin za prostu meqavu i strugaru, sve u Lajkovcu.1086

Obim delatnosti

strugare pro{iren je, tokom 1958, na kupovinu svih vrsta oble gra|e i wenu prera-

du, a naredne godine, na izradu grube i fine ambala`e, kancelarijskog i ku}nog na-

me{taja. Zbog dotrajalosti ma{ina, NOO Lajkovac donosi re{ewe da se strugara

ukine, 1. avgusta 1961. godine.1087

Ne{to ranije, 1959. godine, i klanica je odlukom

333

1084Isto, Delovodni protokol 1989-1992, del. br. 705, od 25. decembra 1991. godine, kw. inv. br. 8

1085Isto, Zanatsko preduze}e „Partizan“ – Lajkovac, re{ewa NOO Lajkovac i OPS u Beogradu iz 1953.

i 1954, kut. inv. br. 4

1086Isto, Odobrewe NOS Lazarevac iz 1954, kut. inv. br. 4

1087Isto, Re{ewe NOO Lajkovac, kut. inv. br. 4

NOO Lajkovac pre{la pod upravu Komunalne ustanove.1088

Te iste godine, 1959,

preduze}e je poslovalo sa gubicima, a put za wegov oporavak traèn je kroz dopunu

delatnosti, pa je, 1960, u Slovcu otvoren pogon za eksploataciju kamena, proi-

zvodwu i preradu re~nog kvarcnog peska, kao i pruàwe elektroinstalaterskih i

vodoinstalaterskih usluga.

Dotrajala osnovna sredstva, velika dugovawa poslovnih partnera i nemogu-

}nost op{tine Lajkovac da pokrije gubitke preduze}a uslovili su da ga NOO Laj-

kovac stavi u prinudnu likvidaciju sa 30. novembrom 1961. godine.1089

Postupak

likvidacije otvorio je OPS u Beogradu, 10. aprila 1962. godine, a isti je zavr{en

25. juna, iste godine.1090

Osnovna sredstva preduze}a predata su osniva~u, op{tini

Lajkovac, koja je ista, bez nadoknade, ustupila Zemqoradni~koj zadruzi u Lajko-

vcu.1091

Fond je preuzet od SO Lajkovac, zapisnikom br. 507/1, od 4. decembra 1970.


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki i tematski, 1995. godine.



Kwige 1953-1962:

– mati~ne kwige slu`benika 1953-1962, 2 kw.


Spisi 1953-1962:

– op{ta, personalna i finansijska arhiva 1953-1962, 1 kut.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, reorganizaciji, dopuni delatnosti i li-

kvidaciji preduze}a, zapisnike organa upravqawa, normativna akta, personalna

dokumenta zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.4.222. GRA\EVINSKO-ZANATSKO PREDUZE]E „SUVOBOR“ –

MIONICA

(1963-1967), 1963-1968.

Gra|evinsko-zanatsko preduze}e „Suvobor“ u Mionici osnovano je re-

{ewem SO Mionica br. 01-5694/1-63, od 26. novembra 1963. godine i registrovano

kod OPS u Beogradu re{ewem Fi br. 2661/63, od 28. novembra 1963. godine.1092

Osnovna delatnost bila je izvo|ewe gra|evinskih i zanatskih radova, a kao spore-

dna delatnost registrovana je proizvodwa i prodaja gra|evinskog materijala i ek-

sploatacija, prerada i prodaja minerala, nemetala i drveta. U 1964. godini, predu-

334

1088Isto, Odluka NOO Lajkovac, kut. inv. br. 4

1089Isto, Re{ewe NOO Lajkovac br. 01-6231/37-61, od 18. novembra 1961, kut. inv. br. 4

1090Isto, Re{ewe OPS u Beogradu br. L-4/62, kut. inv. br. 4

1091Isto, Re{ewe NOO Lajkovac br. 01-6088/1-62, od 14. septembra 1962, kut. inv. br. 4

1092Isto, Gra|evinsko-zanatsko preduze}e „Suvobor“ - Mionica, Re{ewe SO Mionica, od 26 decembra

1963. i re{ewe OPS u Beogradu, od 28. novembra 1963, grupa A, kut. inv. br. 4

ze}e je za svoje potrebe, na teritoriji op{tine Zvezdara u Beogradu, otvorilo pred-

stavni{tvo pod nazivom: Gra|evinsko-zanatsko preduze}e „Suvobor“ Mionica –

Gradwa Beograd.

Poslovni gubici iskazani ve} u 1965. godini, i konkurencija Preduze}a

„Pe{~ar“ iz Qiga, uslovili su da SO Mionica donese re{ewe br. 01-4725/1, od 10.

decembra 1966, kojim uvodi prinudnu upravu u preduze}e „Suvobor“.1093

Krediti dobijeni od Komunalne banke – Vaqevo nisu mogli da pokriju gu-

bitke, pa je OPS u Beogradu L. 1/67, od 5. septembra 1967, stavio preduze}e pod ste-

~aj koji je zavr{en, 7. maja 1968. godine.1094

Fond je preuzet od SO Mionica zapisnikom br. 337/1, od 22. juna 1972. godi-

ne, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 227).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je hronolo{ki i tematski, 1996 godine.


Sadr`i gra|u za period 1963-1968, 3 kwige i 2 kutije spisa (0,30 m)

Kwige 1963-1968:

– zapisnici sednica Radni~kog saveta, Upravnog odbora i kolektiva

1963-1966, 1 kw.


Spisi 1963-1968:

– zapisnici organa upravqawa, izve{taji, prepiska, zavr{ni ra~uni i

platni spiskovi 1963-1968, 2 kut.

Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu i registraciji preduze}a, otvarawu i

zavr{etku ste~ajnog postupka, zapisnike organa upravqawa, izve{taje o radu pre-

duze}a, personalna dokumenta, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


A.6.2.4.223. INDUSTRIJSKO PRIVREDNO PREDUZE]E

„TIKA MARI]“ – MIONICA

(1948-1955), 1948-1956.

Industrijsko privredno preduze}e „Tika Mari}“ – Mionica osnovano je

re{ewem Izvr{nog odbora Sreskog narodnog odbora Vaqevo br. 4115, od 15. marta

1948. godine pod nazivom Sresko privredno industrijsko-zanatsko proizvodno

preduze}e „Tihomir Mari}“ sa sedi{tem u varo{ici Mionica i nalazilo se pod

administrativno operativnim rukovodstvom osniva~a.1095

Preduze}e je nastalo iz

Prve metalske zadruge u Mionici. Preduze}e je registrovano za proizvodwu i pre-

radu iz oblasti vi{e zanata: stolarskog, pinterskog, kolarskog, kova~kog, potki-

335

1093Isto, Re{ewe SO Mionica, od 10. decembra 1966, grupa A, kut. inv. br. 4

1094Isto, Re{ewe OPS u Beogradu, od 5. septembra 1967. i re{ewe istog suda, od 11. juna 1968, o isplati

ste~ajnog upravnika GZP "Suvobor" - u ste~aju, grupa A, kut. inv. br. 4

1095Isto, Industrijsko privredno preduze}e „Tika Mari}“ – Mionica, Re{ewe IO SNO Vaqevo br.

4115, od 15. marta 1948, kut. inv. br. 2

va~kog, ma{insko-bravarskog, mehani~arskog, abaxijskog, kao i za mlinarske i

strugarske poslove. Pored obavqawa uslu`nih zanatskih poslova, preduze}e je

najvi{e proizvodilo rezanu gra|u za doma}e i inostrano tr`i{te. U 1949. godini,

neke od radionica – pogona, izdvojile su se iz sastava preduze}a.

Po~etkom 1954. godine izvr{ena je preregistracija preduze}a koje se od tada

zove Industrijsko privredno preduze}e „Tika Mari}“ Mionica.1096

Narodni od-

bor sreza vaqevskog svojom odlukom br. 9075 od 29. aprila 1955. godine stavio je u

redovnu likvidaciju preduze}e „Tika Mari}“.1097

Postupak likvidacije okon~an je

1956. godine1098

, a imovinu preduze}a preuzeo je Narodni odbor op{tine Mionica.

Fond je preuzet sa arhivskom gra|om SO Mionica 1968. godine (Kwiga

prijema br. 198).

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1992. godine. Op{ta arhiva sre|ena je po delo-

vodnim brojevima; tematski su izdvojeni zapisnici, normativna akta, personalna

arhiva, zavr{ni ra~uni i platni spiskovi. U fondu se nalazi i gra|a Likvidaci-

one komisije. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1948-1956:

– mati~na kwiga zaposlenih radnika 1948-1956, 1 kw.

– kwiga zaposlenih radnika preduze}a 1952, 1 kw.

Spisi 1948-1956:

– prepiska, personalna dosijea, zavr{ni ra~uni i platni spiskovi

1948-1956, 1 kut.


Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu i likvidaciji preduze}a, zapisnike Ra-

dni~kog saveta i Upravnog odbora, normativna akta, izve{taje o poslovawu predu-

ze}a, proizvodne planove, personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spis-

kove zaposlenih i dr.


A.6.2.4.224. ZANATSKO PREDUZE]E „PRIVREDNIK“ – MIONICA

(1956-1960), 1956-1961.

Zanatsko preduze}e „Privrednik“ u Mionici osnovano je re{ewem Naro-

dnog odbora op{tine Mionica br. 3558, od 15. februara 1956. godine.1099

Preduze}e

je dobilo od osniva~a, osnovna sredstva od likvidiranog preduze}a „Tika Mari}“

u Mionici.

336

1096Isto, Re{ewe OPS u Beogradu, od 4. januara 1954, kut. inv. br. 2

1097Isto, Re{ewe NO sreza vaqevskog br. 9075, od 29. aprila 1955, kut. inv. br. 2

1098Isto, Re{ewe NOO Mionica za procenu materijala, alata i delova preduze}a „Tika Mari}“ - u li-

kvidaciji, mart-april 1956, kut. inv. br. 2

1099Isto, Zanatsko preduze}e „Privrednik“ – Mionica, Re{ewe o registraciji preduze}a kod OPS u

Beogradu od Fi br. 800/56, od 2. aprila 1956, kut. inv. br. 7

Predmet poslovawa bila je prerada metala i drveta u proizvodne svrhe,

vr{ewe zanatskih usluga iz metalske i drvnoprera|iva~ke struke, a kao sporedna

delatnost registrovano je vr{ewe transportnih usluga.

Organizaciju preduze}a ~inile su slede}e slu`be: proizvodno tehni~ka (po-

goni: stolarski, ambala`ni, mehani~arski i pogon za preradu kamena i proi-

zvodwu kocke), finansijska, komercijalna i slu`ba op{tih poslova.

„Privrednik“ nije beleìo dobre poslovne rezultate. êsto su ukidani ili

osnivani novi pogoni. U 1958. godini, u Planinici, otvoren je pogon za eksploata-

ciju rude hroma.1100

Gubici u poslovawu uslovili su da „Privrednik“ prestane sa radom, 31. ja-

nuara 1960. godine.1101

Postupak likvidacije otpo~eo je 1. februara 1960, a zavr{en

decembra 1961. godine.



Fond je nepotpun. Sre|ivawe arhivske gra|e obavqeno je, 1977. godine. Op-

{ta arhiva sre|ena je po delovodnim brojevima, personalna arhiva po azbu~nom

redu, zavr{ni ra~uni i platni spiskovi hronolo{ki. U fondu se nalaze platni

spiskovi Likvidacione komisije. Obra|en je i ura|en je sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1956-1961, 6 kwiga, 4 kutije spisa (0,60 m).

Kwige 1956-1960:




– kwige osnovnih sredstava 1957. i 1959, 2 kw.

Spisi 1956-1961:

– izve{taji o radu, pravila, prepiska, 1956-1959, 1 kut.




Gra|a sadrì: podatke o osnivawu, pravila o poslovawu, zapisnike Ra-

dni~kog saveta i Upravnog odbora, izve{taje o poslovawu preduze}a, proizvodne

planove, personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une, platne spiskove i dr.


337

1100Isto, Re{ewe NOO Mionica br. 0-2923/1, od 29. aprila 1958. godine, kut. inv. br. 7

1101Isto, Zavr{ni ra~un za 1960. i platni spiskovi za januar i februar 1960. godine, kut. inv. br. 9 i 10

A.6.2.4.225. SRESKO ZANATSKO PREDUZE]E „DOBROSAV SIMI]“ – UB

(1947-1952), 1947-1952.

Sresko zanatsko preduze}e „Dobrosav Simi}“ po~elo je sa radom na Ubu, 1. juna

1947. godine. Bilo je pod administrativno-operativnim rukovodstvom SNO Ub.1102

Predmet poslovawa Preduze}a bilo je snabdevawe gra|anstva hlebom i pe-

civom, mesom i mesnim prera|evinama, vr{ewe frizerskih usluga, kao i usluga iz

drvne i metaloprera|iva~ke struke. Poslovi su obavqani u stolarskoj, ma{inbra-

varskoj i kova~koj radionici, a od zanatskih radwi Preduze}e je imalo: pekaru,

mesaru i berbernicu.

Po~etkom 1950. godine, preduze}e, zbog lo{eg poslovawa pojedinih radi-

onica, vr{i otpu{tawe radnika, da bi u septembru iste godine, prestala sa radom

kova~ka radionica.1103

Preduze}e je prestalo sa radom sredinom 1952. godine.1104


Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je tematski, 1997. godine. Fond je


Sadrì gra|u za period 1947-1952, 2 kwige i 1 kutija spisa (0,15 m)

Kwige 1947-1952:



Spisi 1948-1952:

– personalna i finansijska arhiva 1948-1952, 1 kut.

Gra|a sadrì: personalne podatke i platne spiskove.


A.6.2.4.226. ZANATSKO PROIZVODNO PREDUZE]E „UNIVERZAL“ –

VAQEVO

(1964-1975), 1964-1975.

Zanatsko proizvodno preduze}e „Univerzal“ – Vaqevo po~elo je sa radom

septembra 1964. godine.1105

Osnovna delatnost preduze}a bila je proizvodwa drvene ambalaè, buradi i

ba~vi, od hrastovine i bukovine. Preduze}e je organizaciono bilo podeqeno na

upravu i proizvodwu. Zapo{qavalo je oko 30 radnika.

Preorijentacijom kupaca na plasti~nu ambalaù preduze}e „Univerzal“

po~elo je da posluje sa gubicima. Na predlog SO Vaqevo, OPS u Beogradu doneo je

re{ewe o postupku redovne likvidacije, 8. maja 1975. godine.1106

338

1102Isto, Sresko zanatsko preduze}e „Dobrosav Simi}" – Ub, Mati~na kwiga, inv. br. 2

1103Isto, Personalna arhiva, kut. inv. br. 3

1104Isto, Mati~na kwiga, inv. br. 2

1105Isto, Zanatsko proizvodno preduze}e „Univerzal“ – Vaqevo, Personalna arhiva, kut. inv. br. 6

1106Isto, Re{ewe OPS u Beogradu o postupku redovne likvidacije br. L-27/75, od 8. maja 1975, kut. inv. br. 6

Postupak likvidacije okon~an je, 2. jula 1975. godine. Celokupnu pokretnu i

nepokretnu imovinu preduze}a „Univerzal“, uz saglasnost SO Vaqevo, sa 31. julom

1975. godine, preuzelo je Gra|evinsko preduze}e „Progres“ iz Vaqeva.1107

Fond je preuzet 1978. godine, zajedno sa arhivskom gra|om preduze}a „Pro-

gres“, bez zapisnika i u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 320).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski, 1980. godine. Fond je


Sadrì gra|u za period 1964-1975, 7 kwiga, 3 kutije spisa (0,45 m).

Kwige 1964-1975:


– zapisnici sednica Zbora radnih qudi 1973-1975, 1 kw.

– zapisnici Komisije za rad i radne odnose 1969-1971, 1 kw.


Spisi 1964-1975:

– akta o likvidaciji i personalna dosijea 1964-1975, 1 kut.


Gra|a sadrì: podatke o postupku redovne likvidacije, personalna doku-

menta, zavr{ne ra~une i platne spiskove.


A.6.2.4.227. GRA\EVINSKO-ZANATSKA ZADRUGA „TOPLICA“ –

LAJKOVAC

(1958-1962), 1958-1963.

Gra|evinsko-zanatska zadruga „Toplica“ u Lajkovcu osnovana je, u prvoj po-

lovini 1958. godine.1108

Konstituisana je, 10. juna iste godine, na prvoj sednici

Upravnog odbora, kada je imenovan upravnik i izvr{ena podela zaduèwa.1109

Za-

druga je obavqala gra|evinske poslove, izvodila je teracerske, fasaderske, moler-

sko-farbarske, kerami~ke i druge radove.

Po~etkom 1960. godine, zbog velikih gubitaka, stupila je u prinudnu likvi-

daciju.1110

Re{ewem OPS u Beogradu br. 7/60, od 18. juna 1962. godine, postupak pri-

nudne likvidacije je zakqu~en.1111

Fond je preuzet od SO Lajkovac zapisnikom br. 02-4004, od 4. decembra 1970.


339

1107Isto, Zavr{ni izve{taj o poslovawu, odnosno, okon~awu likvidacije nad Zanatsko proizvodnim

preduze}em „Univerzal“ – Vaqevo, od 14. jula 1975, kut. inv. br. 6

1108Isto, Gra|evinsko-zanatska zadruga „Toplica“ – Lajkovac, Delovodni protokol za 1958. godinu,

kw. inv. br. 1

1109Isto, Zapisnik prve sednice Upravnog odbora, kut. inv. br. 6

1110Isto, Re{ewe OPS u Beogradu L-7/60, od 12. aprila 1960, kut. inv. br. 9

1111Isto, Re{ewe OPS u Beogradu o likvidaciji, kut. inv. br. 9




Kwige 1958-1960:




Spisi 1958-1963.

Gra|a sadrì: zapisnike sednica Upravnog odbora, izve{taje, planove, ugo-

vore o radu, statisti~ke izve{taje, personalnu dokumentaciju, zavr{ne ra~une,

platne spiskove, spise Likvidacione komisije i dr.


A.6.2.4.228. SRESKO DR@AVNO KOMUNALNO PREDUZE]E

„[UMADIJA“ – QIG

(1950-1953), 1947-1955.

Sresko dràvno komunalno preduze}e „[umadija“ – Qig osnovano je re-

{ewem NO sreza qi{kog br. 14039, od 18. maja 1950. godine.1112

Nastalo je spajawem

tri preduze}a iz Qiga: Sreskog dràvnog gra|evinskog preduze}a „Qig“, Sreskog

dràvnog zanatskog metalskog preduze}a i Sreske stolarske radionice.

Predmet poslovawa preduze}a bilo je izvo|ewe gra|evinskih radova na te-

ritoriji sreza, proizvodwa name{taja i gra|evinske stolarije, obavqawe us-

lu`nih delatnosti (popravka svih vrsta motornih vozila) i kova~ki i potkiva~ki

poslovi.

Na sednici NO sreza qi{kog, od 26. decembra 1953. godine, doneto je re-

{ewe o ukidawu preduze}a i wegovom prestanku sa radom, sa 31. decembrom iste

godine.1113

Istim re{ewem, umesto ukinutog preduze}a „[umadija”, osnovana su

nova preduze}a: Stolarsko preduze}e, Gra|evinsko preduze}e, Preduze}e za proi-

zvodwu gra|evinskog materijala i Ma{insko-bravarska radionica, sva u Qigu.

Postupak likvidacije preduze}a „[umadija” zavr{en je 1955. godine.

Fond je preuzet od SO Qig zapisnikom br. 02-2581/4, od 13. septembra 1967.


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je, 1980. godine, hronolo{ki i tematski.

Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar


Kwige 1953-1955:


340

1112Isto, Sresko dràvno komunalno preduze}e „[umadija“ – Qig, Re{ewe NO sreza qi{kog, od 18.

maja 1958, kut. inv. br. 2

1113Isto, Re{ewe NOS Qig br. 12941, od 26. decembra 1953, kut. inv. br. 2

Spisi 1947-1955:

– op{ta arhiva, normativna akta i prepiska 1948-1955, 2 kut.



Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i prestanku sa radom preduze}a, norma-

tivna akta, personalna dokumenta, platne spiskove i dr.


A.6.2.4.229. USLU@NA ZANATSKA RADWA „PETI PUK“ – VAQEVO

(1965-1973), 1965-1974.

Uslu`na zanatska radwa „Peti puk“ – Vaqevo osnovana je odlukom Saveta

Stambene zajednice „Kru{ik“ – Vaqevo na sednici odrànoj, 21. februara 1965.

godine.1114

Dotada{wi servisi, koji su postojali pri toj stambenoj zajednici,

izdvojeni su i formirana je samostalna Uslu`na zanatska radwa „Peti puk“.

Novoosnovana radwa preuzela je wihovu celokupnu imovinu.1115

Obavqala je vi{e vrsta poslova: vodoinstalaterske, zidarske, berber-

sko-frizerske, molersko-farbarske, ugostiteqske i transportne.

Preduze}e, 1973. godine, ulazi u ste~ajni postupak, a likvidirano je po~et-

kom naredne, 1974. godine.1116





Kwige 1965-1974:



Spisi: 1965-1973.

Gra|a sadrì: podatke o osnivawu i registraciji, zapisnike sednica kolek-

tiva, odluke, sudske prijave, podatke o zaposlenima, statisti~ki izve{taj, peri-

odi~ni obra~un, platne spiskove i dr.


341

1114Isto, Uslu`na zanatska radwa „Peti puk“ – Vaqevo, Odluka Stambene zajednice „Kru{ik“ iz 1965,

kut. inv. br. 5


1116Isto, Delovodni protokol 1971-1974. godinu, kw. inv. br. 3

A.6.2.5. ZADRUGE

ZADRUGE

Zadru`ni pokret u Srbiji po~eo je zna~ajnije da se razvija u Srbiji krajem

19. veka, kada dolazi i do ve}eg priliva kapitala iz inostranstva. U Evropi je ovaj

pokret nastao i razvijao se jo{ od prvih decenija veka. Organizacije ovog tipa za-

snivale su se na ustaqenim na~elima: samopomo}, solidarna odgovornost, uno-

{ewe dobitka u rezervni fond, ograni~avawe teritorije delatnosti zbog mogu-

}nosti me|usobnog poznavawa zadrugara i dr.

Zadruge su osnovane i pre dono{ewa Zakona o zemqoradni~kim zadrugama,

od 3. decembra 1898. godine.1117

Razvoj zadrugarstva privremeno je zaustavqen za

vreme balkanskih i Prvog svetskog rata, ali je u prvim poratnim godinama Glavni

savez zemqoradni~kih zadruga zapo~eo wihovu intenzivnu obnovu i osnivawe no-

vih. Za vrlo kratko vreme, stari zadrugari obnovili su sve stare i osnovali ve}i

broj novih zadruga. Prema Zakonu o privrednim zadrugama, od 11. septembra 1937.

godine, koji je zamenio zakon iz 1898, zadruga postaje dru{tvo neodre|enog broja

~lanova sa promenqivim brojem poslovnih udela sa zadatkom da unapre|uje wiho-

vu privredu.1118

Od tada svaka zadruga, osim kreditnih, ima pravo da se bavi svim

poslovima koji nisu zabraweni a uve}avaju prihod ili smawuju rashod svojih ~la-

nova. ^lanstvo zadruge u nekom od saveza bilo je obavezno. Vrhovni nadzor nad ra-

dom pojedinih kategorija zadruga vr{ilo je nadle`no ministarstvo. Zanatske pro-

izvo|a~ke zadruge morale su tako|e biti u~lawene i u udru`ewa zanatlija i u skla-

du s tim pripadati nadle`noj komori .

Radikalnom promenom sistema nastalom posle 1945. godine promeweni su i

principi, ciqevi, zadaci, uloga i organizaciona forma zadrugarstva. Poslera-

tni period bele`i uglavnom dva osnovna oblika – zemqoradni~ke i gradske.

Osnovni zakon o zadrugama, od 18. jula 1946.1119

i uredbe o zemqoradni~kim zadru-

gama iz 1954,1120

1958,1121

i 1961. godine, predstavqaju pravni osnov za wihov razvoj.

U okviru zemqoradni~kog zadrugarstva posebno su zna~ajne specijalizovane i op-

{te zadruge. Specijalizovane su se zasnivale na zajedni~kim sredstvima za proi-

zvodwu i kolektivnoj preradi i prodaji proizvoda. U svom razvoju prolaze kroz

vi{e etapa da bi se na kraju transformisale u radnu zajednicu poqoprivrednih

proizvo|a~a.

Na gradskom podru~ju mogli su se sresti razni oblici zadrugarstva: gra|e-

vinske, zadruge za obnovu, zanatske proizvo|a~ko-prera|iva~ke, zanatske nabav-

no-prodajne, {tedno kreditne i radni~ko-slu`beni~ke nabavno prodajne.1122

Vre-

menom zadruge su se integrisale i povezale sa ukupnim procesom dru{tvene repro-

342

1117Zbornik zakona, kw. 53, Beograd 1898, str. 617

1118Sl. novine Kraqevine Jugoslavije br. 217/1937, str. 1245

1119Sl. list FNRJ br. 59/1946.

1120Isto, br. 5/1954.

1121Isto, br. 18/1958.

1122Enciklopedija Jugoslavije, kw. 8, Zagreb, 1971, str. 578

dukcije. Neke su postale preduze}a, posebno gradske, a druge su promenile svoju

ulogu i prvobitni zadatak.

Zadruge su morale biti u~lawene u svoj osnovni savez, a nadzor nad zakoni-

to{}u wihovog rada provodio je organ uprave nadle`an za poslove te privredne

grane pri skup{tinama op{tina.

Fondovi zadru`nih organizacija, sa podru~ja delatnosti Me|uop{tinskog

istorijskog arhiva u Vaqevu, primani su u Arhiv od wihovih tvoraca, pravnih na-

slednika ili skup{tina op{tina. U Arhivu se ~uva 12 fondova iz ove grupe. Svi su

nepotpuni, a u najve}em broju slu~ajeva su delimi~no, ili ~ak, fragmentarno sa~u-

vani.

Fondovi su razvrstani po vrsti delatnosti, svi su obra|eni i ura|eni su

sumarni inventari.

A.6.2.5.230. BELANOVI^KA ABAXIJSKO-KROJA^KA PRERA\IVA^KA

ZADRUGA S.O.J. – BELANOVICA

(1946-1962), 1946-1962.

Belanovi~ka abaxijsko-kroja~ka prera|iva~ka zadruga S.O.J. – Belanovica

osnovana je, 21. juna 1946. godine, re{ewem br. 77/46 Okru`nog privrednog suda u

^a~ku, kao Abaxijsko-kroja~ka zadruga – Belanovica.1123

Zadrugu je osnovalo pet

~lanova zanatlija na osnovu pristupnih izjava i osniva~kog udela.1124

Vr{ila je

prera|iva~ko-uslu`nu delatnost za Belanovicu i okolinu, jer na tom podru~ju ni-

je bilo radwi tog tipa. Ovla{}ewem Sreskog narodnog odbora u Qigu br. 6344, od

4. juna 1951. godine, Zadruzi se odobrava daqi rad i ona mewa naziv u Belanovi~ku

abaxijsko-kroja~ku prera|iva~ku zadrugu.1125

U svom radu suo~avala se sa problemima nedostatka posla, bespravnog rada,

lo{e organizacije i drugim, pa je, tokom 1955, zakratko ukinuta. Ve} od 1. januara

1956, wen rad je obnovqen sa motivacijom da je ona jedina te bran{e u okolini i

kao takva neophodna.1126

Prestala je sa radom 1962. godine.

Fond je preuzet od SO Qig, zapisnikom br. 02-2581/4, 13. septembra 1967. go-





Kwige 1947-1962:

– zapisnici konferencija i godi{wih skup{tina zadrugara, Upravnog i

Nadzornog odbora 1947-1953, 1956-1962, 4 kw.


343

1123MIAV, Belanovi~ka abaxijsko-kroja~ka zadruga S.O.J. – Belanovica, Izve{taj o radu Zadruge za

1959. godinu, od 7. maja 1960, kut. inv. br. 14


1125Isto, Ovla{}ewe za rad Zadruge, dobijeno od SNO Qig 1951. godine, kut. inv. br. 14

1126Isto, Dopis Sekretarijatu za privredu NOS Lazarevac, august 1956, kut. inv. br. 14

– glavna ra~unska kwiga 1949-1952, 1 kw.

– kwiga osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i fondova 1949-1954, 1 kw.

– kwige tro{kova 1949-1954, 2 kw.

– kwige plata 1956, 1959-1960, 2 kw.

Spisi 1946-1962.

Gra|a sadrì: zapisnike i izve{taje sa godi{wih skup{tina, prepisku sa

Glavnim savezom u Beogradu, uputstva, raspise, nare|ewa, saop{tewa, statisti~ke

izve{taje, personalnu dokumentaciju zaposlenih, cenovnik usluga, podatke o ~lan-

stvu i kvalifikacionoj strukturi ~lanova; zavr{ni ra~un za pojedine godine,

platne spiskove i dr.


A.6.2.5.231. ZANATSKA PRVA OBU]ARSKA PRERA\IVA^KA

ZADRUGA S.O.J. – VAQEVO

(1945-1953), 1945-1953.

Zanatska prva obu}arska prera|iva~ka zadruga S.O.J. – Vaqevo osnovana je,

11. juna 1945. godine, na Skup{tini kojoj je prisustvovalo 14 zadrugara.1127

Radila

je na izradi i popravci obu}e zajedni~kim sredstvima, a radnom snagom samih za-

drugara. Zadruga je nabavqala sirovine i alate, osposobqavala ~lanove za boqi

rad i vr{ila kontrolu kvaliteta izrade obu}e. Prestala je sa radom 1953. godine.

Fond je preuzet bez zapisnika u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 323).




Kwige 1945-1953:

– zapisnici sednica Upravnog i Nadzornog odbora Zadruge 1945-1953, 2 kw.

– spisak zadrugara 1946, 1 kw.

Spisi 1946-1953.

Gra|a sadrì: zapisnike sednica organa uprave, raspise, molbe, ugovore o

u~ewu, spisak zadrugara, potro{a~ke kartice, podatke o poreskom zaduèwu i dr.


344

1127Isto, Zanatska prva obu}arska prera|iva~ka zadruga S.O.J. – Vaqevo, Zapisnik sednica Upravnog i

Nadzornog odbora Zadruge, kw. inv. br. 1

A.6.2.5.232. RADNI^KO-SLU@BENI^KA NABAVQA^KO-POTRO[A^KA

ZADRUGA S.O.J. – UB

(1945-1950), 1945-1950.

Radni~ko-slu`beni~ka nabavqa~ko-potro{a~ka zadruga S.O.J. – Ub osnova-

na je, 13. oktobra 1945. godine, a po~ela sa radom 20. oktobra.1128

Pod tim imenom

upisana je u sudski registar.1129

Zadatak joj je bio da nabavqa ‘ivotne namirnice i

ostale artikle po najpovoqnijim uslovima za svoje ~lanove te da osniva i vodi ra-

zna privredna preduze}a. Zadruga je imala svoju trgovinu, restoran sa menzom, za-

dru`nu ekonomiju, sodaru i dr.

Re{ewem SO Ub br. 128, od 12. februara 1950. godine, zadruga je likvidira-

na.1130

Deo imovine preuzeo je magacin „Tamnava“ (trgovinu i wen inventar), a od

ostatka je formirano Ugostiteqsko preduze}e „17. januar“ – Ub, koje je uskoro ce-

lokupnu imovinu ustupilo Sreskoj poqoprivrednoj stanici u Ubu.1131

Fonda je preuzet bez zapisnika i u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br.

324).




Kwige 1945-1950:


– spiskovi zadrugara 1945-1949, 2 kw.

– kwiga udela zadrugara 1945-1948, 1 kw.

– spisak aboniraca 1948-1949, 1 kw.

Spisi 1945-1950.

Gra|a sadr`i: zapisnike sednica organa uprave, pravila zadruge iz 1949. go-

dine, izve{taje o radu, uputstva, raspise, ugovore, planove rada i robnog prometa,

statisti~ke izve{taje, izjave o istupu iz ~lanstva, podatke o kretawu ~lanstva, spi-

sak zaposlenih i personalna dokumenta, bilanse, platne spiskove zaposlenih i dr.


345

1128Isto, Radni~ko-slu`beni~ka nabavqa~ko-potro{a~ka zadruga S.O.J. – Ub, Statisti~ki izve{taj

Zadruge za 1945, upu}en 27. marta 1946, Savezu radni~ko slu`beni~kih zadruga, dosije fonda

1129Sl. glasnik NR Srbije br. 37, od 10. novembra 1945, str. 664-665

1130MIAV, Radni~ko-slu`beni~ka nabavqa~ko-potro{a~ka zadruga S.O.J. – Ub, Re{ewe SO Ub, kut.

inv. br. 8

1131Isto, Dopis Zadruge upu}en Dr`avnoj investicionoj banci u Beogradu, od 20. septembra 1950. godi-

ne, kut. inv. br. 8

A.6.2.5.233. OPAN^ARSKO PROIZVO\A^KO-PRERA\IVA^KA

ZADRUGA „REQA ALEKSI]“ S.O.J. – UB

(1945-1958), 1945-1958.

Opan~arsko proizvo|a~ko-prera|iva~ka zadruga „Reqa Aleksi}“ S.O.J. –

Ub osnovana je, 9. juna 1945, u prisustvu 11 zadrugara, kao Sreska zanatska opan~ar-

sko-prera|iva~ka zadruga S.O.J. sa sedi{tem na Ubu1132

. U sudski zadru`ni regis-

tar uvedena je, 16. jula iste godine.1133

Zadruga je imala zadatak da zajedni~kim sred-

stvima prera|uje i izvodi poslove iz opan~arske struke iskqu~ivo radom svojih

~lanova. Vr{ila je nabavku potrebnog alata, ma{ina i sirovina potrebnih za rad;

organizovala stru~no usavr{avawe svojih ~lanova i dr. Od 22. decembra 1948, nosi

naziv Opan~arsko proizvo|a~ko-prera|iva~ka zadruga „Reqa Aleksi}“ S.O.J. –

Ub.1134

Prestala je sa radom tokom 1958. godine.





Kwige 1945-1958:

– zapisnici sednica godi{wih skup{tina i Upravnog odbora 1945-1954, 2 kw.


– glavna kwiga 1952-1953, 1 kw.

– kwiga udela 1946-1947, 1 kw.

– kwiga obra~una sa zadrugarima 1948-1949, 1 kw.

Spisi 1947-1955.

Gra|a sadr`i: zapisnike organa upravqawa, raspise, potvrde o radu i izu-

~avawu zanata kod zadruge, izve{taj o zaradama zaposlenih, poresku dokumentaci-

ju, buxet i platne spiskove.


ZEMQORADNI^KE ZADRUGE

Zakon o zemqoradni~kim i zanatskim zadrugama donet je 3. decembra 1898.

godine.1135

One su svojim ~lanovima davale kredite, primale novac na {tedwu,

nabavqale sredstva za potro{wu i poqoprivrednu proizvodwu, da zajedni~ki

proizvode, prera|uju i prodaju poqoprivredne proizvode.

Organi zadruge su skup{tina zadrugara, upravni i nadzorni odbor.

346

1132Isto, Opan~arsko proizvo|a~ko-prera|iva~ka zadruga, „Reqa Aleksi}“ S.O.J. – Ub, Kwiga zapi-

snika sednica Upravnog odbora, kw. inv. br.1

1133Sl. glasnik NR Srbije br. 22, od 28. jula 1945. str. 328

1134MIAV, Opan~arsko proizvo|a~ko-prera|iva~ka zadruga „Reqa Aleksi}“ S.O.J. – Ub, Kwiga zapi-

snika sednica Upravnog odbora 1945-1950, kw. inv. br. 1

1135Zbornik zakona, kw. 53, Beograd 1898, str. 617

Zakon o zemqoradni~kim i zanatskim zadrugama iz 1898, zamewen je Zakonom

o privrednim zadrugama iz 1937. godine.1136

Ovaj zakon doneo je niz novina, kojima

je omogu}eno zadrugama da se bave, osim kreditnih, i drugim nezabrawenim radom

koji omogu}ava uve}awe prihoda ili smawuje rashod svojim ~lanovima. Poslovni

vi{ak zadruga delio se ~lanovima, srazmerno wihovom u~e{}u ili ga ne dele.

Zadrugari solidarno jem~e za obaveze zadruge u granicama svoga jemstva. Svaka

zadruga je morala biti ~lanica jednog saveza i potpadala je pod stru~nu reviziju

nadle`nog revizijskog saveta. Nad radom zemqoradni~kih zadruga i wihovih

saveza, nadzor je vr{ilo Ministarstvo poqoprivrede Kraqevine Jugoslavije.

Dru{tveno-ekonomske promene do kojih je do{lo posle Drugog svetskog rata

i uspostavqawe novog dru{tveno-ekonomskog i politi~kog sistema, odrazili su

se na zadrugarstvo u celini. Promene su pratile odre|ene etape dru{tve-

no-ekonomskog razvoja. Uglavnom su se razvijala dva tipa zadru`nih organizacija,

zemqoradni~ke i gradske. Pravnu osnovu za wihov razvoj predstavqaju: Osnovni

zakon o zadrugama iz 1946,1137

Osnovni zakon o zemqoradni~kim zadrugama iz

1949,1138

kao i uredbe o zemqoradni~kom zadrugama iz 1954,1139

1958.1140

i 1961.1141

godine. Zakonima su predvi|ene vrste zadruga, wihovi zadaci i organizacija.

U okviru zemqoradni~kog zadrugarstva organizovano je dva tipa zadruga,

prve, specijalizovane, druge, op{te zemqoradni~ke zadruge. Zemqoradni~ke zadruge

op{teg tipa bile su najrasprostraweniji vid zemqoradni~kog organizovawa.

Zemqoradni~ke zadruge osnivane su kao organizacione jedinice radi

unapre|ewa poqoprivredne proizvodwe i poboq{awa `ivotnog standarda na

selu. Mogle su da se bave svim granama poqoprivredne delatnosti, kao i

dopunskim delatnostima od zna~aja za sredinu u kojoj su delovale. Organi

zemqoradni~kih zadruga bili su: skup{tina zadrugara, upravni i nadzorni

odbor.

Sve zadruge su morale da budu u~lawene u svoj osnovni savez. Nadzor nad

zakonito{}u wihovog rada vr{io je organ uprave nadle`an za poslove te

privredne grane u narodnom odboru, kasnije skup{tini op{tine.

U Arhivu se nalaze samo tri fonda koja pripadaju zemqoradni~kim za-

drugama, i to jedan, pripada zadruzi koja je osnovana pre rata, a druga dva, nastala

su posle rata. Arhivsku gra|u ovih fondova, Arhiv je preuzeo od Skup{tina

op{tina, na ~ijoj teritoriji su delovale zadruge, i od Arhiva Srbije.

Arhivska gra|a ovih fondova je delimi~no sa~uvana. Fondovi su obra|eni i

ura|eni sumarni inventari.

347

1136Sl. novine Kraqevine Jugoslavije br. 217/1937, str. 1245

1137Sl. list FNRJ br. 59/1946.

1138Isto, br. 49/1949.

1139Isto, br. 5/1954.

1140Isto, br. 18/1958.

1141Isto, br. 18/1961.

A.6.2.5.234. ZEMQORADNI^KA ZADRUGA – LIPQE

(1939-1959), 1924-1959.

Zemqoradni~ka zadruga – Lipqe osnovana je, 1939. godine, kao Lipqanska

zemqoradni~ka prodajna zadruga S.O.J.1142

Bavila se nabavkom i prodajom artika-

la za poqoprivredu, robe {iroke potro{we, ali i proizvodwom, preradom i pro-

dajom poqoprivrednih proizvoda. Za vreme okupacije (1941-1944) radi umawenom

aktivno{}u. U posleratnom periodu nastavqa i pro{iruje svoju delatnost. Novi

upravni odbor, na prvoj sednici posle rata, bira predsednika i potpredsedni-

ka.1143

Od 19. septembra 1948, Zadruga se naziva Lipqanska zemqoradni~ka zadruga,

a od sredine 1951. godine, Zemqoradni~ka zadruga Lipqe1144

. Prema delovodnim

protokolima zadruge ona je radila do 1959. godine1145

kada je uga{ena.

Prema tragovima u okviru ovog fonda, u Lipqu je radila, od 1924. godine,

Druga zemqoradni~ka lipqanska kreditna zadruga.



Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|ivan je odmah po preuzimawu, a obra|en je,

1996, kada je ura|en i sumarni inventar.


Kwige 1924-1959:

– zapisnik sa sednica Upravnog i Kontrolnog odbora 1945-1953, 1 kw.


– spiskovi zadrugara 1924-1945, 2 kw.

– kwiga du`nika 1926-1945, 1 kw.

– kwige {tedwe 1926-1945, 3 kw.

– kwiga uplata zadrugara 1940-1948, 1 kw.

– kwiga glavnih ra~una 1948-1955, 2 kw.

– kwiga blagajnica 1940-1945, 1 kw.

– kwiga robe 1948-1954, 1 kw.

Gra|a sadr`i: zapisnike odbora, delimi~ne podatke o radu zadruge, broju

zadrugara, finansijskom poslovawu i dr.


348

1142MIAV, Zemqoradni~ka zadruga – Lipqe, Mese~ni obra~un Zemqoradni~ke zadruge Lipqe za

august 1948. godine, ~uva se u dosijeu fonda.

1143Isto, Zapisnik sa sednica Upravnog i Kontrolnog odbora 1945-1953, kw. inv. br. 1

1144Isto, isto, kw. inv. br. 1

1145Isto, Delovodni protokoli, kw. inv. br. 3 i 4

349

A.6.2.5.235. ZEMQORADNI^KA ZADRUGA – TVRDOJEVAC

(1945-1955), 1945-1955.

Zemqoradni~ka zadruga u Tvrdojevcu, Srez tamnavski, osnovana je po~etkom

1945, a u sudski registar upisana je pod brojem 271, 17. marta 1945. godine.1146

Prvi

~lanski udeli, wih 192, upla}eni su 21. jula iste godine, {to se moè ozna~iti kao

po~etak rada zadruge.1147

U prinudnu likvidaciju stupila je re{ewem OPS u Beogradu br. 1-31/55, od

5. novembra 1955. godine.1148


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski, oktobra 1996. godine. Fond

je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1945-1955:


– kwiga ~lanskih udela 1945-1954, 1 kw.

– kwiga rashoda i prihoda 1953-1954, 1 kw.

Spisi 1950-1955.

Gra|a sadrì: spiskove zadrugara, uplate uloga i sporove po uplatama, zavr-

{ni ra~un za 1954. godinu, platne spiskove, i dr.


A.6.2.5.236. ZEMQORADNI^KA ZADRUGA – ]ELIJE

(Š1954¹-1961), 1954-1961.

Ne zna se pouzdano kad je osnovana Zemqoradni~ka zadruga u ]elijama, ali je

sigurno da radi od sredine 1954. godine.1149

Osnovni zadatak joj je bio unapre|ewe

poqoprivredne proizvodwe u selu. Zadruga je {irila svoju delatnost i jedno vreme

imala namenski restoran i trgovinu industrijskom robom. Prestala je sa radom

1961. godine.1150

Fond je preuzet od SO Lajkovac, 1968. godine, bez zapisnika i u nesre|enom


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski, 1990. godine.Fond je obra-



1146Isto, Zemqoradni~ka zadruga – Tvrdojevac, Zavr{ni ra~un za 1954. godinu, kut. inv. br. 4

1147Isto, Kwiga ~lanskih udela 1945-1954, kut. inv. br. 2

1148Isto, Sporovi zadruge zbog neizvr{enih uplata ~lanskih udela, kut. inv. br. 4

1149Isto, Zemqoradni~ka zadruga – ]elije, Odobrewe Narodnog odbora sreza kolubarskog da zadruga

moè da otvori kamenolom br. 8466, od 17. juna 1954, kut. inv. br. 4

1150Isto, Delovodni protokol 1958-1961, kw. inv. br. 3

Kwige 1955-1961:

– zapisnici sednica Upravnog odbora i Zadru`nog saveta 1955-1960, 2 kw.


Spisi 1954-1960.

Gra|a sadrì: zapisnike organa uprave, personalna dokumenta, ugovore, spis-

kove upla}enih udela, izdatih zdravstvenih kwiìca i dr.; re{ewa o eksproprija-

ciji, izjave o zajedni~kom doma}instvu, zavr{ni ra~uni, platni spiskovi i dr.


SEQA^KE RADNE ZADRUGE

U skladu sa proklamovanim i na Ustavu, iz 1946. godine, zasnovanim dru-

{tveno-ekonomskim promenama ubrzo se krenulo u kolektivizaciju na selu. Zakoni

o zemqoradni~kim zadrugama, iz 1946. i 1949. godine, dali su pravnu osnovu za

osnivawe seqa~kih radnih zadruga.1151

One su, kao {to ovi zakonski propisi i nalaù, imale ciq da organizuju je-

dno ve}e gazdinstvo zasnovano na planskoj proizvodwi i visokoj produktivnosti

ostvarenoj primenom najsavremenijih nau~nih dostignu}a i to zajedni~kim radom

i zajedni~kim sredstvima za proizvodwu.

Ulazak u ~lanstvo zadruge je dobrovoqan, a vlast je stimulisala kolektivi-

zaciju na selu. Sva lica koja su navr{ila 16 godina, a da im je poqoprivreda glav-

no zanimawe, mogla su postati ~lanovima zadruge. Svi ~lanovi jednog doma}in-

stva koje je u{lo u zadrugu postaju pojedina~no weni ~lanovi.

U zadrugu se unosi zemqa, osim oku}nice, ali s tim da ona i daqe ostaje u

vlasni{tvu pojedinca koji je unosi. Ostala imovina kao: ekonomske zgrade, stoka,

sto~na hrana, seme, poqoprivredni alat i drugo, samim unosom postojala je svoji-

na zadruge, ali je ona bila u obavezi da to isplati prvobitnim vlasnicima u peri-

odu od 10 do 15 godina. U zadrugama se radilo planski prema poslovnim i perspek-

tivnim planovima i to preko radnih brigada i grupa obrazovanih prema vrsti de-

latnosti.

Zadruge su imale skup{tinu, upravni i nadzorni odbor, i brigade ~ijim ra-

dom rukovodi, od upravnog odbora postavqeni, brigadir. Sve su bile u~lawene u

Sreski savez zemqoradni~kih zadruga. Nadzor nad wihovim radom vr{io je naro-

dni odbor sreza kojem su pripadale.

Poslovale su bez ve}ih organizacionih promena do 1953. godine kad se uvi-

delo da ovakav oblik rada i privre|ivawa na selu mora da bude promewen. To je i

ura|eno Uredbom o imovinskim odnosima i reorganizaciji seqa~kih radnih za-

druga iz 1953. godine.1152

Zadruge koje nisu reorganizovane shodno novim

propisima prestale su sa radom, od 1952. do 1955. godine, spajawem sa postoje}om

zemqoradni~kom zadrugom, reorganizacijom u druge vrste zemqoradni~kih

zadruga i likvidacijom. Likvidacioni postupak trajao je do 1956. godine.

350

1151Sl. list FNRJ br. 59/1946. i br. 49/1949.

1152Isto, br. 14/1953.

Osnovnim zakonom o poqoprivrednim zadrugama iz 1965. godine,1153

seqa-

~ke radne zadruge se u potpunosti izjedna~uju sa ostalim poqoprivrednim zadru-

gama.

U Arhivu se nalazi 5 fondova iz ove grupe i ve}ina ih je delimi~no sa~uva-

na. Svi su obra|eni i ura|eni su sumarni inventari.

A.6.2.5.237. SEQA^KA RADNA ZADRUGA „SLOGA“ – BRGULE

(1949-1953), 1949-1953.

Seqa~ka radna zadruga „Sloga“ u Brgulama osnovana je, 5. aprila 1949. godi-

ne.1154

U Zadrugu je, prilikom osnivawa, u~laweno 27 doma}instava sa 105 ~lanova,

koji su u wu uneli 72,13 ha zemqe.1155

Radila je do 25. septembra 1953. godine, kad je

pokrenut postupak za likvidaciju. Kona~no je likvidirana 31. decembra 1953. go-

dine.1156





Kwige 1949-1953:

– zapisnici sa Skup{tina, sednica Upravnog i Kontrolnog odbora i

Likvidacione komisije 1949-1953, 4 kw.


– spisak zadrugara 1949-1950, 2 kw.

– kwiga zemqi{nih udela 1949, 2 kw.

– kwiga hartija od vrednosti, fondova i dr. 1949-1951, 2 kw.

– kwiga radnih dana 1949-1951, 2 kw.

– kwige – popisi radne stoke, mehanizacije, name{taja i dr. 1949-1951, 3 kw.

– kwige raznih potra`ivawa ~lanova 1949-1952, 2 kw.

– ra~unske kwige 1949-1951, 8 kw.


Spisi 1949-1953.

Gra|a sadr`i: zapisnike godi{wih skup{tina, pravila zadruge, izve{taje,

naredbe i uputstva organa vlasti, planove, razne evidencije, eksproprijaciju, re-

{ewa o kreditirawu re{ewa o iskqu~ewu iz ~lanstva molbe za izlazak iz Zadruge,

preglede radnih dana, ugovore, zakqu~ne ra~une 1949-1952, obra~une za isplatu ra-

dnih dana, platne spiskove za 1953. godinu i dr.


351

1153Sl. list SFRJ, br. 13/1965.

1154MIAV, Seqa~ka radna zadruga “Sloga“ – Brgule, Zapisnik sa osniva~ke skup{tine, od 5. aprila

1949, kut. inv. br. 34

1155Isto, Godi{wi zakqu~ni ra~un zadruge za 1949. godinu, kut. inv. br. 36

1156Isto, Kwiga zapisnika Likvidacione komisije, kw. inv. br. 4

A.6.2.5.238. SEQA^KA RADNA ZADRUGA „7. JULI“ – JASENICA

(1949-1951), 1949-1951.

Seqa~ka radna zadruga „7. juli“ u Jasenici osnovana je, 24. marta 1949. godine.1157

U zadrugu je, prilikom osnivawa, bilo u~laweno 10 doma}instava sa 52 ~lana.1158

Prema sa~uvanoj arhivskoj gra|i radila je do kraja 1951. godine.1159

Fond je preuzet od Osnovne privredne komore Vaqevo zapisnikom br. 98/3,

od 8. maja 1972. godine (Kwiga prijema br. 330).


obra|en i ura|en sumarni inventar.


Kwige 1949-1951:

– kwiga hartija od vrednosti 1949-1951, 1 kw.


– kwiga potro{nog materijala 1949-1951, 1 kw.

Spisi 1949-1951.

Gra|a sadr`i: popise unetog inventara u zadrugu, rekapitulaciju unetog

zemqi{ta, spiskove zadrugara, razne ra~une, zakqu~ni ra~un za 1949. i 1950. godi-

nu i dr.


Objavqeni radovi:

– @ivorad Jevti}: Selo Jasenica - monografija, Izdawe autora, Vaqevo, 2001,

384.

A.6.2.5.239. SEQA^KA RADNA ZADRUGA „PRVOBORAC“ – KLINCI

(1949-1951), 1950-1951.

Seqa~ka radna zadruga „Prvoborac“ u Klincima osnovana je po~etkom 1949.

godine. Tokom prve godine, u wu je bilo u~laweno 20 doma}instava sa 46 ~lano-

va.1160

Radila je do kraja 1951. godine,1161

kad je uga{ena.

Fond je preuzet od Osnovne privredne komore Vaqevo, zapisnikom br. 198/3,

od 8. maja 1972. godine (Kwiga prijema br. 327).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Kwige su obra|ene i ura|en je sumarni in-

ventar.

Sadr`i gra|u za period 1950-1951, 3 kwige (0,10 m).

352

1157Isto, Seqa~ka radna zadruga „7 juli“ – Jasenica, Zapisnik Komisije za procenu imovine zadrugara

iz 1949. godine, bez datuma, kut. inv. br. 4

1158Isto, Godi{wi zakqu~ni ra~un za 1949. godinu, kut. inv. br. 4

1159Isto, Kwiga hartija od vrednosti i udela 1949-1951, kw. inv. br. 1

1160Isto, Seqa~ka radna zadruga „Prvoborac“ – Klinci, Kwiga radnih dana, kw. inv. br. 3

1161Isto, isto

Kwige 1950-1951:

– kwiga hartija od vrednosti 1950-1951, 1 kw.


– kwiga radnih dana 1950-1951, 1 kw.


A.6.2.5.240. SEQA^KA RADNA ZADRUGA „POBEDA“ – UB

(1949-1953), 1949-1953.

Seqa~ka radna zadruga „Pobeda“ u Ubu, Srez tamnavski, osnovana je 1949.

godine. Ne zna se ta~an datum osnivawa, kao ni broj doma}instava i ~lanova koji

su u wu stupili prilikom osnivawa. Radila je do aprila 1953. godine, kada je po-

krenut likvidacioni postupak.1162


Fond je fragmentarno sa~uvan. Kwige su obra|ene, jula 1996. godine i ura-



Kwige 1949-1953:


– kwiga glavnih ra~una 1949-1951, 1 kw.

– kontrolna kwiga proizvoda i materijala 1952, 1 kw.

Iz sa~uvane gra|e delimi~no se moè sagledati op{te i finansijsko po-

slovawe.


A.6.2.5.241. SEQA^KA RADNA ZADRUGA „28. FEBRUAR“ – ÛÛGE

(1948-1953), 1948-1953.

Seqa~ka radna zadruga „28. februar“ u û~ugama osnovana je u prvoj polovi-

ni 1948. godine i u wu je, 31. maja iste godine, bilo u~laweno 10 doma}instava sa 35

zadrugara.1163

Prema zahtevima upu}enih Likvidacionoj komisiji za povra}aj imo-

vine zadrugarima, iz 1953. godine, vidi se da se najve}i broj zadrugara u~lanio u

oktobru 1948. godine. Zadruga je u{la u postupak likvidacije re{ewem Sreskog sa-

veza zemqoradni~kih zadruga – Ub br. 157, od 10. aprila 1953. godine, o imenovawu

dva svoja ~lana u Likvidacionu komisiju, formiranu od strane Narodnog odbora

sreza Tamnavskog.1164


353

1162Isto, Seqa~ka radna zadruga „Pobeda“ – Ub, Delovodni protokol zadruge za 1953. godinu, kw. inv.

br. 1

1163Isto, Seqa~ka radna zadruga „28. februar“ – û~uge, Mese~ni finansijski izve{taj za maj 1948. go-

dine, kut. inv. br. 19

1164Isto, kut. inv. br. 19

Fond je delimi~no sa~uvan. Obra|en je 1978. godine i ura|en je sumarni in-

ventar.


Kwige 1948-1953:

– zapisnici skup{tina Zadruge 1949, 1 kw.


– spiskovi zadrugara 1948, 1950, 3 kw.

– kwiga zemqi{nih udela i potraìvawa za uneto zemqi{te u Zadrugu

1949-1950, 1 kw.

– kwige obra~una 1949-1951, 2 kw.

– kwiga radnih dana 1949, 1 kw.

– kwige hartije od vrednosti, fondovi, udela, razgrani~ewa i dr. 1949-1953,

2 kw.

– kwiga stoke i ‘ivine 1950, 1 kw.

– ra~unske kwige, 4 kw.

Spisi 1948-1953.

Gra|a sadrì: zapisnike sednica, pravila zadruge, prepisku sa vi{im orga-

nima, re{ewa o eksproprijaciji, zahteve za izlazak iz Zadruge i povra}aj imovine;

spiskove: doma}instava, zadrugara, rukovodilaca i druge odluke o kaznama i

iskqu~ewu; zavr{ni ra~un za 1948. godinu i dr.


A.6.2.6. OSTALO

A.6.2.6.242. BIRO ZA KWIGOVODSTVO – VAQEVO

(1960-1962), 1960-1962.

Biro za kwigovodstvo sa sedi{tem u Vaqevu osnovao jeUpravni odbor Sres-

ke poqoprivredno-{umarske komore u Vaqevu na sednici, od 15. oktobra 1960. go-

dine.1165

Biro je po~eo sa radom, 1. decembra iste godine, po dobijawu saglasnosti

od strane NO op{tine Vaqevo.

Zadatak Biroa bio je pruàwe kwigovodstveno-finansijskih usluga poqo-

privrednim organizacijama, odnosno zadrugama. Poslovao je kao ustanova sa sa-

mostalnim finansirawem i za svoj rad odgovarao je osniva~u.

Biro za kwigovodstvo stavqen je u likvidaciju pripajawem Sreske poqopriv-

redno-{umarske komore – Vaqevo, Osnovnoj privrednoj komori u Vaqevu, septembra

1962. godine. Postupak likvidacije okon~an je 29. decembra 1962. godine.1166


01-198/3, od 8. maja 1972. godine (Kwiga prijema br. 208/2).

354

1165Isto, Sreska poqoprivredno-{umarska komora – Vaqevo, Zapisnik Upravnog odbora, od 15. okto-

bra 1960. godine, kada je doneta odluka o osnivawu Biroa za kwigovodstvo – Vaqevo, kut. inv. br. 3

1166Isto, Biro za kwigovodstvo – Vaqevo, Delovodni protokol 1960-1962, pod br. 28, od 29. decembra

1962, zavedeno je re{ewe o okon~awu likvidacije, kw. inv. br. 1

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski 1980. godine, a sumarni in-

ventar ura|en je 1997. godine.


Kwiga 1960-1962:


Spisi 1960-1962:

– akta o osnivawu, spisak zaposlenih i platni spiskovi 1960-1962, 1 kutija

Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu, spiskove zaposlenih i platne spiskove.


A.6.2.6.243. BIRO ZA KWIGOVODSTVO SAMOSTALNIH RADWI –

VAQEVO

(1954-1957), 1954-1957.

Biro za kwigovodstvo samostalnih radwi sa sedi{tem u Vaqevu osnovao je

Upravni odbor Trgovinske komore u Vaqevu, 11. novembra 1954. godine, na predlog

samostalnih trgovinskih radwi.1167

Biro je imao Skup{tinu (~lanovi – radnici i slu`benici zaposleni u Bi-

rou), Upravni odbor i upravnika. Za materijalno-finansijsko poslovawe, Biro je

odgovarao Narodnom odboru gradske op{tine Vaqevo.

Po re{ewu NO op{tine Vaqevo, Biro je likvidiran, 31. decembra 1955. go-

dine1168

, a postupak likvidacije zavr{en je, 4. novembra 1957. godine, usvajawem li-

kvidacionog bilansa Biroa.1169


01-198/3, od 8. maja 1972. godine (Kwiga prijema br. 208/1).


je sumarni inventar, 1997. godine.


Kwiga 1954-1956:


Spisi 1954-1957:


Gra|a sadr`i: podatke o osnivawu, organizaciji i poslovawu Biroa, pravi-

la Biroa, zavr{ni ra~un i platni spiskovi.


355

1167Isto, Biro za kwigovodstvo samostalnih radwi - Vaqevo, Re{ewe Upravnog odbora Trgovinske ko-

more u Vaqevu br. 353, od 11. novembra 1954. godine o osnivawu Biroa; i Re{ewe NO gradske op{ti-

ne Vaqevo kojim se odobrava osnivawe br. 14462, od 25. novembra 1954, kut. inv. br. 2

1168Isto, Re{ewe NOO Vaqevo o likvidaciji Biroa br. 8068, od 22. decembra 1955. godine, kut. inv. br. 2

1169Isto, Komisijski zapisnik o izvr{enom pregledu zavr{nog ra~una Biroa za 1955. i likvidacionog

bilansa Biroa, od 4. novembra 1957. godine, kut. inv. br. 2

356

A.7. POLITI^KE I DRU[TVENO-POLITI^KE ORGANIZACIJE,

DRU[TVA I UDRU@EWA

Ovu grupu fondova ~ini arhivska gra|a nastala radom politi~kih, gra|an-

skih, kulturno-prosvetnih i drugih organizacija i udruèwa, od druge polovine

19. veka, do kraja 20. veka.

Arhivska gra|a ovih fondova preuzimana je u Arhiv naj~e{}e od pravnih

naslednika, retko od samih stvaralaca. Najve}i broj fondova nastao je u razdobqu

posle Drugog svetskog rata u socijalisti~kom periodu. Dospevali su u Arhiv

uglavnom po prestanku sa radom stvaralaca u nepotpuno sa~uvanom obimu i nesre-

|enom, re|e, u registraturski sre|enom stawu. Najbrojniji u ovoj grupi su fondovi

politi~kih organizacija ~ije stawe gra|e se kre}e, od dobro o~uvanih celina, do

fragmentarno sa~uvanih delova fondova.

Gra|a ovih fondova sadrì podatke o politi~kim prilikama, privrednom

razvoju, o stawu i promenama u oblasti obrazovawa i kulture na podru~ju delo-

vawa ovih organizacija.

Gra|anske organizacije, dru{tva i udruèwa delovala su od kraja 19. veka,

ostavqaju}i za sobom delimi~no sa~uvanu gra|u, koja je u nesre|enom stawu prima-

na u Arhiv, ~esto znatno posle prestanka wihovog rada od pravnih naslednika ili

drugih organa gde se gra|a zatekla.

Za sre|ene fondove ura|eni su sumarni inventari, za ostale popis arhivske

gra|e. Grupa sadrì 62 fonda, od ~ega je za 29 fondova ura|en sumarni inventar.

Objavqeni radovi:

– Venceslav Gli{i}: Razvoj i aktivnost KPJ/SKJ u vaqevskom kraju 1944-1965,

Vaqevo 1945-1965, Saop{tewa sa nau~nog skupa Razvoj vaqevskog kraja

1945-1965, Istraìvawa IX, Narodni muzej Vaqevo, Vaqevo, 1997, str. 9.

A.7.1. POLITI^KE I DRU[TVENO-POLITI^KE ORGANIZACIJE

SAVEZ KOMUNISTA JUGOSLAVIJE

Osnivawem Socijalisti~ke radni~ke partije Jugoslavije (komunista) na

Kongresu ujediwewa, 1919,1170

odrànom od 20. do 23. aprila u Beogradu, po~iwe or-

ganizovano delovawe politi~ke organizacije komunista i na podru~ju vaqevskog

kraja. Na Vukovarskom kongresu, 1920, u~estvuju i delegati iz Vaqeva i wegove oko-

1170Istorija SKJ, Izdava~ki centar Komunist, Narodna kwiga, Beograd, 1985

357

line, me|u wima i Dragojlo Dudi}, koji }e u periodu do Drugog svetskog rata biti

organizatori i protagonisti te organizacije. Na parlamentarnim izborima, te

godine, za izbor odbornika u op{tini Vaqevo, komunisti su osvojili ve}inu od-

borni~kih mesta, izabrav{i za predsednika op{tine Mirka Obradovi}a, opan-

~arskog terziju. U kra}em periodu, svega 5 meseci, vr{e vlast u Vaqevu do dono-

{ewa tzv. „Obznane“1171

kojom je zabrawen rad komunisti~ke partije a legalno iza-

brani organi na op{tinskim izborima raspu{teni.

U periodu do Drugog svetskog rata Komunisti~ka partija deluje ilegalno,

po{to je Zakonom o za{titi javne bezbednosti i poretka u dràvi, od 2. avgusta

1921,1172

stavqena van zakona. U vaqevskom kraju komunisti u tom razdobqu ostva-

ruju delatnost kroz sindikate i druge politi~ke stranke leve orijentacije. Od

1934. obnavqa se rad partije u ilegali, formiraju se partijske }elije u Vaqevu, Ubu

i drugim mestima, a marta 1936. godine, Mesno poverenstvo Mesnog komiteta

Vaqevo reorganizuje se u Mesni komitet za grad Vaqevo. ^lanstvo su ~inili ma-

hom intelektualci, radnici, studenti i seoska sirotiwa. Po~etak Drugog svetskog

rata i okupacije zemqe komunisti su u vaqevskom kraju do~ekali organizaciono

spremni za pruàwe otpora fa{isti~kom zavojeva~u.1173

Tokom okupacije, posebno u prvoj godini wenog trajawa, organizacija komu-

nista je organizator ustanka u ovom kraju i otpora okupatoru i kvislinzima. Po-

sle neuspeha i sloma koji su doìvele partizanske jedinice, po~etkom 1942. godine

i wihovog povla~ewa sa glavninom partizanskih snaga u Bosnu, aktivnost komu-

nista je oslabila i odvijala se u strogoj ilegali do borbi za oslobo|ewe ovih kra-

jeva, u drugoj polovini 1944. godine.

Pobeda u NOB-u dovela je Komunisti~ku partiju Jugoslavije na vlast, {to je

stvorilo uslove i pretpostavke za novi oblik organizovawa nove partije na vlas-

ti. Kao jedina partija sa monopolom u politi~kom ‘ivotu zemqe, u skoro poluve-

kovnom razdobqu, ova partija ima odlu~uju}u ulogu u kreirawu dru{tvenih odno-

sa. Wena organizacija u po~etku izrazito hijerarhijska, od [estog kongresa 1952.

sa tendencijom decentralizacije, je u funkciji upravqawa svim zna~ajnim oblas-

tima dru{tvenog ìvota.

Organizacije i organi Komunisti~ke partije, do [estog kongresa odrà-

nog 1952, kada je promenila naziv u Savez komunista, preko kojih je ostvarivana po-

litika ove partije, a koji su delovali na podru~ju teritorijalne nadle`nosti ovog

Arhiva su: okru`ni, sreski i op{tinski komiteti i osnovne partijske organiza-

cije. Posle promena, nastalih u organizaciji i na~inu delovawa i ostvarivawa

politi~kog uticaja, i usvojenih dokumenata na [estom i posebno na Sedmom kon-

gresu 1958, do{lo je do promena u organizovawu Saveza komunista u srezu i op{ti-

ni. Proklamovani princip demokratskog centralizma nastoji da afirmi{e ve}i

uticaj ~lanstva i partijske baze u kreirawu i ostvarivawu partijske politike.

Novi organi: Konferencije, Aktivi i organizacije, Centar za marksisti~ko obra-

1171Nikoli}, Miroslav: Komunisti~ka partija Jugoslavije od Obznane do osnivawa Nezavisne radni~ke

partije Jugoslavije, IRO „Rad“, Beograd 1979, str. 39; „Glasnik“ IAV br. 1, Vaqevo, 1966, str.

167-187

1172Sl. novine SHS, vanredni br. 170, od 3. avgusta 1921

1173„Glasnik“, br. 12, MIAV, Vaqevo, 1978, str. 73-79

zovawe, Politi~ka {kola, seminari, savetovawa i drugi oblici aktivnosti, osta-

vili su arhivsku gra|u koja svedo~i o delatnosti Saveza komunista u socijalis-

ti~kom razdobqu.1174

Krajem devedesetih godina dolazi do kulminacije sveop{te dru{tvene i

dràvne krize, koja je izazvala raspad dotada{we dràvne zajednice (SFRJ), nas-

tanka novih dràva i postupnog vra}awa na odba~eni vi{epartijski sistem u

okviru nove dràve (SRJ). Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog

naroda Srbije, na vanrednom Kongresu, odrànom 12. jula 1990,1175

transformi{u

se u Socijalisti~ku partiju Srbije je politi~ki i pravni naslednik Saveza komu-

nista Srbije.

Arhivska gra|a nastala delatno{}u organizacija i organa Komunisti~ke

partije, odnosno, Saveza komunista Srbije, na teritoriji op{tina koje su u na-

dle`nosti ovog Arhiva, preuzimana je od predstavnika novoformirane Socija-

listi~ke partije Srbije.

A.7.1.244. ME\UOP[TINSKA KONFERENCIJA

SAVEZA KOMUNISTA SRBIJE VAQEVO – VAQEVO

(1968-1975), 1968-1975.

Me|uop{tinska konferencija Saveza komunista Srbije – Vaqevo sa sedi-

{tem u Vaqevu formirana je, 4. aprila 1968. godine,1176

u skladu sa odlukom CK SK

Srbije, od delegata izabranih u sedam op{tinskih konferencija SKS: Vaqevo,

Lajkovac, Qig, Mionica, Ose~ina, Ub i Lazarevac.

Uloga ovog organa bila je: koordinirawe aktivnosti op{tinskih organiza-

cija, uskla|ivawe sa politikom utvr|enom od strane vi{ih foruma i organa, sve u

ciqu doslednog ostvarivawa iste. Ovaj organ bio je neposredno odgovoran Cen-

tralnom komitetu SK Srbije. Sekretarijat sastavqen od devet izabranih ~lanova

je izvr{ni organ MOK SKS, koji neposredno sprovodi odluke Konferencije.

Op{tinska konferencija SKS Lazarevac je, 30. decembra 1970. godine, done-

la odluku o izdvajawu svoje organizacije iz sastava MOK SKS Vaqevo i wenom

pristupawu Gradskoj konferenciji SKS Beograda.

Sedi{te MOK SKS za Podrinsko-kolubarsku me|uop{tinsku regionalnu

zajednicu (PK MRZ), kao novog oblika udruìvawa ~etrnaest op{tina i wihovog

povezivawa i kroz delovawe dru{tveno-politi~kih organizacija, od 1975 godine,

je u [apcu.


Fond je sa~uvan u celosti. Sre|en je hronolo{ko-tematski.


358

1174Istorija SKJ, Izdava~ki centar Komunist, Narodna kwiga, Beograd, 1985, str. 376, 391

1175Odluka o ujediwavawu Saveza komunista Srbije i Socijalisti~kog saveza radnog naroda Srbije i

osnivawu Socijalisti~ke partije Srbije, dostavqena OK SKS Vaqevo od strane Centralnog

komiteta SKS u Beogradu, br. 1588, od 12. jula 1990; kopija dokumenta nalazi se u Dosijeu fonda OK

SKS Vaqevo

1176MIAV, Me|uop{tinska konferencija Saveza komunista Srbije – Vaqevo, Odluka o osnivawu od 4.


Kwige 1968-1974:


Spisi 1968-1975.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica; izborne konferencije MOK SKS, orga-

na i tela, op{tinskih konferencija, prepisku sa vi{im organima i organizacija-

ma, uputstva, zakqu~ke, odluke, planove i izve{taje o radu, statisti~ke izve{taje,

personalnu i finansijsku arhivu.


dni protokol.

A.7.1.245. SRESKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SRBIJE SREZA

VAQEVO – VAQEVO

(1945-1968), 1945-1968.

Sreski komitet Saveza komunista Srbije Sreza Vaqevo u Vaqevu formiran

je odlukom Centralnog komiteta KPS, u februaru 1945. godine.1177

Kao najvi{i

politi~ki organ, KPS, odnosno SKS u srezu, rukovodi i koordinira radom op-

{tinskih komiteta u skladu sa utvr|enom politikom u vi{im forumima i organi-

ma, neposredno je odgovoran Centralnom komitetu KPS (SKS).

Zakonom o podru~jima srezova i op{tina1178

, donetim 20. jula 1955, ukinuti

su Podgorski i Tamnavski srezovi i wihova teritorija pripojena je srezu Vaqevo,

{to je pra}eno i odgovaraju}im promenama u organizaciji Saveza komunista. U de-

cembru 1966. godine, posle usvajawa Ustavnog zakona o ukidawu srezova u SR Srbi-

ji1179

, Centralni komitet SKS, 23. oktobra 1967, doneo je odluku o ukidawu sreskih

komiteta SKS. Na sednici odr`anoj, 24. januara 1968, Sreski komitet SKS

Vaqevo doneo je odluku o prestanku svoga rada.1180

Fond je preuzet 14. maja 1968, zajedno sa gra|om sreskih komiteta SKS: Laza-

revac,1181

Mionica, Ose~ina i Ub, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 183).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematski i hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je

sumarni inventar.



Kwige 1947-1968:

– zapisnici sa sednica Sreskog komiteta i wegovih organa i tela 1960-1967, 5 kw.

– imeni~ni registri 1950-1967, 2 kw.


– evidencije ~lanstva 1950-1962, 4 kw.

359

1177MIAV, Sreski komitet Saveza komunista Srbije Sreza Vaqevo – Vaqevo, Odluka u Dosijeu fonda

1178Sl. glasnik NR Srbije br. 96/1955


1180MIAV, Sreski Komitet SKS Vaqevo, kut. inv. br. 45

1181Fond je vra}en Istorijskom arhivu Beograda

1182Lista arhivske gra|e od velikog zna~aja, Arhiv Srbije, Beograd, 1998.

– kwige primqenih i poslatih depe{a 1947-1951, 2 kw.

– statisti~ki izve{taji i pregledi 1949-1954, 9 kw.

Spisi 1945-1968.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica komiteta, plenuma, komisija, sreskih

partijskih konferencija, izve{taje o radu Sreskog i op{tinskih komiteta, osnov-

nih organizacija, prepisku sa vi{im organima, direktive i uputstva, statisti~ke

izve{taje i preglede ~lanstva, planove i programe rada, informacije, analize i

finansijska dokumenta.


Objavqeni radovi:

– Zoja Ristovi}: Ideolo{ki rad KPJ u Srezu vaqevskom (1948-1949), „Gla-

snik“ br. 22, MIAV, Vaqevo, 1987

A.7.1.246. SRESKI KOMITET KOMUNISTI^KE PARTIJE SRBIJE

SREZA MIONICA – MIONICA

(1945-1947, 1950-1952), 1950-1952.

Sreski komitet Komunisti~ke partije Srbije sreza Mionica formiran je

pod nazivom Sreski komitet KPS sreza Kolubarskog sa sedi{tem u Mionici, po-

~etkom 1945. godine,1183

odlukom Centralnog komiteta SK Srbije, neposredno po-

sle Osniva~kog kongresa. Delovao je do 1947. godine, kada je ukinut srez, a wegova

teritorija podeqena je izme|u sreza Vaqevo i novoformiranog sreza Qig. U martu

1950. godine, ponovo je formiran srez Mionica na ne{to uòj teritoriji. Po na-

logu vi{ih organa KPS, krajem aprila 1952, definitivno je ukinut srez Mionica

a wegova tada{wa teritorija pripojena je srezu Vaqevo.1184

Fond je preuzet od Sreskog komiteta SKS Vaqevo, 14. maja 1968. godine, u


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je hronolo{ko-tematski. Fond je




Kwige 1950-1952:


Spisi 1950-1952.

Gra|a sadrì: zapisnike o radu osnovnih organizacija, direktive, instruk-

cije, uputstva, planove i izve{taje o radu organa i organizacija, analize i prepis-

ku sa vi{im organima i organizacijama.


360

1183Sl. glasnik br. 1/1945



A.7.1.247. SRESKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SRBIJE

SREZA PODGORSKOG – OSE^INA

(1944-1955), 1947-1955.

Sreski komitet Saveza komunista Srbije Sreza podgorskog – Ose~ina for-

miran je, krajem 1944. godine,1186

sa sedi{tem u Kamenici. Aprila 1947, sedi{te

sreza preme{teno je u Ose~inu,1187

gde Sreski komitet deluje do 1. avgusta 1955, kada

je srez Podgorski ukinut a nadle`nost, nad teritorijom ovog sreza, preneta na srez

Vaqevo.1188

Imao je zadatak da organizuje i rukovodi radom osnovnih partijskih orga-

nizacija na podru~ju sreza Podgorskog, a na osnovu direktiva i uputstava vi{ih

organa.

Fond je preuzet od Sreskog komiteta SKS Vaqevo, 14. maja 1968. godine, u ne-


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski i hronolo{ki. Fond je




Kwige 1947-1955:

– zapisnici sa sednica Sreskog komiteta i wegovih organa i tela

1947-1955, 5 kw.


– registar ~lanova 1949, 1 kw.

– evidencije ~lanova u osnovnim organizacijama 1949-1951, 2 kw.

– kwiga depe{a 1947-1949, 1 kw.

Spisi 1947-1955.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica Plenuma i partijskih konferencija,

planove i izve{taje o radu, direktive, uputstva, prepisku, odluke o ka`wavawu,

potvrde o u~e{}u u NOB-u, dokumentaciju o radu osnovnih organizacija.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, registar i delovodni protokol.

361

1186MIAV, Sreski komitet Saveza komunista Srbije Sreza podgorskog – Ose~ina, Na osnovu sa~uvane

arhivske gra|e, na indirektan na~in iz Zapisnika sa sednica za 1947. godinu, vidi se da su radili

1944, kw. inv. br.1


1188Isto, br. 56/1955


A.7.1.248. SRESKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SRBIJE

SREZA TAMNAVSKOG – UB

(1944-1955), 1945-1955.

Sreski komitet Saveza komunista Srbije Sreza tamnavskog – Ub formiran

je odlukom CK KPJ, 3. oktobra 1944. godine,1190

kao organ KPJ. Imao je zadatak da

organizuje i rukovodi radom osnovnih partijskih organizacija na podru~ju sreza

Tamnavskog, a na osnovu direktiva i uputstava vi{ih organa. U februaru 1945, po-

sle Osniva~kog Kongresa, Centralni komitet KP Srbije doneo je odluku kojom se

Sreski komitet sreza Tamnavskog stavqa u neposrednu nadle`nost CK KP Srbije.

Ukidawem sreza Tamnavskog, novim administrativno-teritorijalnim pro-

menama usvojenim 1955. godine1191

, i wegovim pripajawem srezu Vaqevo, ukinut je

ovaj organ a nadle`nost nad ovim podru~jem preneta je na Sreski komitet SKS

Vaqevo.

Fond je preuziman u dva navrata od Sreskog komiteta SKS Vaqevo, u nesre-

|enom stawu (Kwiga prijema br. 187 i 190).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematski i hronolo{ki. Fond je obra|en i ura-




Kwige 1945-1955:

– zapisnici sa sednica Sreskog komiteta i wegovih komisija 1945-1949, 3 kw.



– evidencija ~lanova 1950, 1 kw.

Spisi 1945-1955.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica, plenuma, konferencija, savetovawa,

prepisku sa vi{im organima, uputstva, planove i izve{taje o radu organa i tela,

statisti~ke izve{taje o kretawu ~lanstva, karakteristike o ~lanovima, personal-

na dokumenta i finansijsku dokumentaciju.


362

1190MIAV, Sreski komitet Saveza komunista Srbije Sreza tamnavskog – Ub, Na osnovu sa~uvane

arhivske gra|e, na indirektan na~in iz Zapisnika sa sednica za 1945. godinu, vidi se da su radili

1944, kw. inv. br.1

1191Sl. glasnik NR Srbije br. 56/1955, Zakon o podru~jima srezova i op{tina, str. 433


A.7.1.249. OP[TINSKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SRBIJE

OP[TINE BAWANI – BAWANI

(1955-1959), 1955-1959.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije op{tine Bawani formiran je

odlukom Sreskog komiteta SKS Vaqevo, 20. februara 1955. godine,1193

sa na-

dle`no{}u na teritoriji koju ~ine sela: Bawani, Batalage, Brezovice, Vrelo, Vu-

ki}evica, Vukona, Dren, Kalinovac, Ko`uar, Ora{ac i Tulari. Op{tina Bawani

sa nabrojanim selima, izuzev Tulara, na osnovu nove teritorijalne podele izvr{e-

ne 1955. godine, izdvojena je iz sreza Obrenovac i pripojena srezu Vaqevo. Krajem

1959. godine, op{tina Bawani pripojena je op{tini Ub, ~ime je 1. januara 1960. go-

dine, prestao sa radom Op{tinski komitet SKS Bawani, ~ija je nadle`nost prene-

ta na Op{tinski komitet SKS Ub.1194

Fond je preuzet od strane Op{tinskog komiteta SKS Ub, 27. maja 1970. godi-

ne, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 191).

Fond je nepotpun. Sre|en je hronolo{ko-tematski. Obra|en je i ura|en je

sumarni inventar.


Kwige 1958:


Spisi 1955-1959.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednice organa i osnovnih organizacija, izve-

{taje, analize, statisti~ke izve{taje, prepisku sa vi{im organima i osnovnim or-

ganizacijama i finansijsku dokumentaciju.



VAQEVO – VAQEVO

(1944-1990), 1944-1990.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije Vaqevo u Vaqevu formiran je,

po~etkom oktobra 1944,1195

odlukom Okru`nog komiteta KPJ Vaqevo, pod nazivom

Mesni komitet KPJ za grad Vaqevo sa tri reonska rukovodstva. Mesnu organiza-

ciju ~inile su 23 uli~ne, 4 zaseo~ke i 12 preduzetnih organizacija.1196

Mesni komitet KPJ Vaqevo delovao je do Petog kongresa 1948, kada je zbog

statutarnih promena u na~inu teritorijalnog organizovawa, promenio naziv u

Gradski komitet KPJ Vaqevo. Posle Sedmog kongresa SKJ 1958, ovaj organ se

363

1193Podatak preuzet iz preliminarne istorijske bele{ke napisane 1973, Dosije fonda


1195Gli{i}, Venceslav: Razvoj i aktivnosti KPJ/SKJ u vaqevskom kraju 1944-1965, Narodni muzej

Vaqevo, Vaqevo, 1997, str. 10

1196Dopis Okru`nom komitetu KPJ Vaqevo, od 21. decembra 1945, Dosije fonda

transformi{e u Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije Vaqevo u skaldu sa,

na Kongresu, usvojenom promenom u nazivu politi~ke organizacije. Pod novim na-

zivom i teritorijalnom nadle`no{}u na celom op{tinskom podru~ju ovaj organ

deluje do jula 1990, kada je prestao sa radom.1197

Uloga najvi{eg organa KPJ odnosno SKS u op{tini Vaqevo u periodu do

Petog kongresa KPJ i dono{ewa Ustavnog zakona 1953. bila je izrazito direktiv-

na i strogo rukovode}a prema niìm oblicima organizovawa i transmisiona u

odnosu na vi{e organe i forume. U periodu od proklamovawa samoupravnog poli-

ti~kog sistema i nove usmeravaju}e uloge Saveza komunista, Op{tinski komitet

SKS postaje spona izme|u ~lanstva, osnovnih organizacija i vi{ih organa. Demo-

kratski centralizam, kao princip organizovawa i delovawa, podrazumevao je ak-

tivnije sudelovawe ~lanstva i osnovnih organizacija u kreirawu, a ne samo spro-

vo|ewu, partijske politike u uslovima jednopartijskog politi~kog sistema.

Fond je preuzet u tri navrata: 18. septembra 1967 (Kwiga prijema br. 181), 25.

februara 1970 (Kwiga prijema arh. gra|e br. 373) od OK SKS Vaqevo i 16. juna

1994, od Op{tinskog odbora SPS Vaqevo (Kwiga prijema br. 402)

Fond je nepotpun. Sre|ivawe fonda je u toku.


Kwige 1946-1958:

– kwige zapisnika 1946-1951, 4 kw.


– kwige evidencija 1947-1958, 13 kw.

Spisi 1944-1990.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica: Konferencije, komiteta, Izvr{nog bi-

roa, plenuma, sekretarijata, savetovawa, seminara i sastanaka osnovnih organiza-

cija; izve{taje o radu, analize, informacije, prepisku sa vi{im organima i foru-

mima, statisti~ke izve{taje o kretawu ~lanstva, izve{taje o radu politi~kih

{kola sa spiskovima polaznika, seminari za novoprimqene ~lanove i za rukovo-

dioce partijskih organizacija; finansijske izve{taje, zavr{ne ra~une, platne

spiskove zaposlenih u stru~noj slu`bi i platne spiskove funkcionera.

U nedostatku obave{tajnih sredstava sluì popis sre|ene arhivske gra|e za

period do 1967. godine i delovodni protokoli.

364

1197Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije, na vanrednom Kongresu,

odrànom 12. jula 1990, transformi{u se u Socijalisti~ku partiju Srbije koja je politi~ki i

pravni naslednik Saveza komunista Srbije.


OP[TINE KAMENICA – KAMENICA

(1954-1965), 1954-1965.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije op{tine Kamenica –

Kamenica formiran je, 5. septembra 1954. godine,1198

na Konferenciji organizaci-

ja Saveza komunista sela i varo{ice Kamenica. Izborom ~lanova Op{tinskog ko-

miteta, predsednika, sekretara i komisija, otpo~ela je delatnost ovog organa na

objediwavawu, koordinirawu i usmeravawu rada osnovnih organizacija Saveza

komunista koje su delovale na teritoriji op{tine.

Ukidawem op{tine Kamenica i wenim pripajawem op{tini Vaqevo, na se-

dnici Op{tinskog komiteta SKS Kamenica odr`anoj 20. decembra 1965. godi-

ne,1199

doneta je odluka o prestanku rada ovog organa ~ije su funkcije prenete na Op-

{tinski komitet SKS Vaqevo.

Fond je preuzet od Sreskog komiteta SKS Vaqevo u nesre|enom stawu


Fond je nepotpun. Sre|en je tematsko-hronolo{ki.


Kwige 1954-1965:

– zapisnici sa sednica: Op{tinskog komiteta, Plenuma, Sekretarijata,

komisija i osnovnih organizacija Saveza komunista 1954-1965, 7 kw.


– kwiga evidencije i priru`nika kretawa ~lanstva 1958-1962, 5 kw.

Spisi 1954-1965.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica organa i tela, odluke, uputstva, planove

i izve{taje o radu, kadrovske upitnike, zavr{ne ra~une i platne spiskove.


dni protokoli.


OP[TINE LAJKOVAC – LAJKOVAC

(1955-1990), 1955-1990.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije op{tine Lajkovac formiran

je na konstitutivnoj sednici, 24. aprila 1955. godine,1200

na osnovu odluke Sreskog

komiteta SKS Lazarevac a u skladu sa novom administrativno-teritorijalnom

organizacijom srezova i op{tina.1201

Novoformirana op{tina Lajkovac sa sedi-

365

1198MIAV, Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije op{tine Kamenica – Kamenica, Zapisnici

OK op{tine Kamenica 1954, kw. inv. br. 1

1199Isto, kw. inv. br 7

1200Isto, Op{tinski komitet SKS Lajkovac, Zapisnik sa sednica 1955. i 1956. godine, kw. inv. br. 1

1201Sl. glasnik NR Srbije br. 56/1955, str. 433

{tem u varo{ici Lajkovac dobila je administrativno-teritorijalnu nadle`nost

i nad seoskim naseqima: Lajkovac (selo), Vra~evi}, Dowi Lajkovac, Jabu~je, Pe-

peqevac, Prwavor, Rubribreza, Strmovo i ]elije. Kasnijim izmenama Zakona o te-

ritorijalnoj organizaciji op{tina iz 1957. godine, nadle`nost op{tine Lajko-

vac pro{irena je i na slede}a seoska naseqa: Bajevac, Mali Borak, Markova

Crkva, Nepri~ava, Pridvorica, Ratkovac, Skobaq, Slovac i Stepawe. Posledwa

sednica Op{tinskog komiteta SKS Lajkovac odràna je, 28. juna 1990. godine,1202

kada je usvojen predlog za odràvawe vanrednog Kongresa ujediwewa i izabrani de-

legati iz op{tinske organizacije Saveza komunista.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije op{tine

Lajkovac, 20. aprila 1995. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 408).

Fond je nepotpun. Sre|en je hronolo{ko-tematski.


Kwige 1955-1990:

– strogo poverqiv i poverqiv delovodni protokol 1984-1990, 1 kw.


– osnovni podaci o ~lanovima Saveza komunista u op{tini 1962-1971, 2 kw.

– pregled kadrova u Savezu komunista op{tine 1963-1973, 2 kw.

– zapisnici sa sednica: Op{tinskog komiteta, Konferencije, Predsedni-

{tva i zajedni~ke sednice sa organima dru{tveno-politi~kih organiza-

cija u op{tini 1955-1990, 26 kw.

– zapisnici sa sednica komisija 1968-1989, 8 kw.

– zapisnici sa sastanaka i savetovawa sa sekretarima osnovnih organiza-

cija Saveza komunista 1978-1989, 3 kw.

– zapisnici sa sednica Radne zajednice 1977-1986, 1 kw.

– kwige banke 1963-1973, 2 kw.

Spisi 1958-1990.

Gra|a sadrì: op{tu arhivu, statutarne odluke, pravilnike o radu, plano-

ve, programe, izve{taje, analize, informacije, materijale vi{ih organa, zapisni-

ke osnovnih organizacija, dokumenta narodne odbrane, podatke o radu politi~ke

{kole, finansijsku dokumentaciju, zavr{ne ra~une i platne spiskove.


dni protokoli.

366




A.7.1.253. OP[TINSKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SRBIJE QIG

– QIG

(1950-1990), 1955-1990.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije Qig – Qig formiran je 1950.

godine,1203

kao Mesni komitet KPS – Qig koji rukovodi i koordinira rad osnov-

nih organizacija u 31 naseqenom mestu u skladu sa utvr|enom politikom i smerni-

cama dobijenim od vi{ih organa. Ukidawem Saveza komunista Srbije i wegovom

transformacijom u Socijalisti~ku partiju Srbije, 17. jula 1990. godine, prestala

je delatnost ovog organa.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Qig, 6. juna 1995. godine

(Kwiga prijema br. 415). Sa gra|om ovog organa preuzeta je jedna kwiga – delovodni

protokol, koja pripada Op{tinskom komitetu SKS Belanovica, koji je ukinut

1957. godine, a ostala gra|a ovog organa nije sa~uvana.

Fond je nepotpun. Sre|en je, 1999. godine, hronolo{ko-tematski.


Kwige 1955-1988:


– delovodni protokol – OK SKS Belanovica 1955-1958, 1 kw.


– kwiga invenatra 1955-1957, 1 kw.


Spisi 1958-1990.

Gra|a sadr`i: prepisku sa vi{im organima i osnovnim ogranizacijama, za-

pisnike sa sednica Op{tinskog komiteta, sastanaka osnovnih organizacija i ko-

misija; izve{taje o radu, izborni materijal, programe i planove rada, analize,

odluke, podatke o idejno-politi~kom radu i ideolo{kom obrazovawu, personalna

dokumenta, re{ewa o stambenim kreditima, finasijsku dokumentaciju, zavr{ne

ra~une, platne spiskove.


dni protokoli.


MIONICA – MIONICA

(1955-1990), 1957-1990.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije Mionica – Mionica formi-

ran je 1955. godine,1204

kada je Zakonom o podru~jima srezova i op{tina Mionica –

varo{ica konstituisana kao op{tina sa teritorijalnom nadle`no{}u nad jo{ 21

367


1204Isto, br. 56/1955

seoskim naseqem. Ovaj organ koordinirao je rad osnovnih organizacija na terito-

riji op{tine u ciqu ostvarivawa utvr|ene politike u vi{im forumima i organi-

ma. Ukidawem Saveza komunista Srbije 1990. godine, prestao je sa radom i ovaj

organ.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Mionica, po~etkom jula 1998.


Fond je nepotpun. Sre|en je tematsko-hronolo{ki, 1999. godine.


Kwige 1963-1981:



– kwiga nepokretne imovine, 1 kw.

– kwiga evidencije pla}ene ~lanarine, 1 kw.

Spisi 1957-1990.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica organa, tela i komisija Op{tinskog ko-

miteta i Predsedni{tva; prepisku sa osnovnim organizacijama i vi{im organi-

ma, izve{taje o radu organa i organizacija Saveza komunista u op{tini, izborni

materijal, kartone sa podacima o ~lanovima po osnovnim organizacijama, platne

spiskove i personalnu dokumentaciju zaposlenih u stru~noj slu`bi.


dni protokoli.


OP[TINE OSEÎNA – OSEÎNA

(1955-1990), 1954-1990.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije op{tine Ose~ina – Ose~ina

formiran je, 1. septembra 1955. godine,1205

posle ukidawa Narodnog odbora sreza

Podgorskog sa sedi{tem u Ose~ini i pripajawa wegove teritorije srezu Vaqevo.

Zakonom o podru~jima srezova i op{tina iz 1955. godine,1206

Ose~ina se konstitu-

i{e kao nova op{tina, u po~etku sa dvanaest naseqenih mesta, a od 1959. godine,1207

pro{irena je za jo{ osam naseqa.

Op{tinski komitet SKS Ose~ina, kao izvr{ni organ Saveza komunista u

op{tini, rukovodio je radom i koordinirao aktivno{}u osnovnih organizacija i

uskla|ivao je sa utvr|enom politikom u forumima i organima Saveza komunista

Srbije. Ovaj organ prestao je sa radom 16. jula 1990. godine.1208

368

1205MIAV, Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije op{tine Ose~ina – Ose~ina, Zapisnik sa

izborne konferencije, od 1. septembra 1955, kut. inv. br. 35


1207Isto, br. 51/1959




Fond je preuzet od Op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije Ose-

~ina, 16. maja 1995. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 412).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematsko-hronolo{ki. Fond je obra|en i ura|en



Kwige 1955-1990:

– zapisnici sa sednica Sekretarijata OK SKS i osnovnih organizacija

1955-1990, 4 kw.




– registri i evidencije ~lanova 1955-1990, 14 kw.

– evidencije o izre~enim disciplinskom merama 1954-1973, 3 kw.

Spisi 1955-1990.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica izborne konferencije, Op{tinske kon-

ferencije, komiteta, Predsedni{tva, organa i tela i osnovnih organizacija, pla-

nove i izve{taje o radu, statisti~ke izve{taje, evidencije ~lanova, prepisku sa vi-

{im organima i organizacijama SK, personalna dokumenta zaposlenih, zavr{ne

ra~une i platne spiskove.



OP[TINE PAMBUKOVICA – PAMBUKOVICA

(1955-1957), 1956-1957.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije op{tine Pambukovica –

Pambukovica formiran je odlukom Sreskog komiteta SKS Vaqevo, u septembru

1955. godine,1209

sa teritorijalnom nadle`no{}u nad naseqenim mestima: Batala-

ge, Dokmir, Zukve, Novaci, Trli}, ^u~uge i Pambukovica. Promenama u adminis-

trativno-teritorijalnoj organizaciji i podeli op{tina, 1957. godine, ukinuta je

op{tina a time i Op{tinski komitet SKS Pambukovica, ~ija nadle`nost je pre-

neta na op{tinu Ub.1210

Fond je preuzet od Op{tinskog komiteta SKS Ub, 27. maja 1970. godine, u ne-




Kwige 1956-1957:


369


1210Isto, br. 27/1957

Spisi 1956-1957.

Gra|a sadrì: zapisnike Op{tinskog komiteta i wegovih organa, osnovnih

organizacija, prepisku sa vi{im organima i osnovnim organizacijama, statis-

ti~ke izve{taje i finansijsku dokumentaciju


dni protokoli.


OP[TINE PRIÊVI] – PRIÊVI]

(1955-1960), 1955-1960.

Op{tinski komitet Saveza komunista op{tine Pri~evi} formiran je,

1955. godine,1211

kao organ koji povezuje, usmerava i koordinira aktivnost osnov-

nih organizacija Saveza komunista na podru~ju op{tine, na kojoj je, 1958. godine,

delovalo 10 osnovnih organizacija.

Ukidawem op{tine Pri~evi}, 1960. godine,1212

prestaje sa radom i Op{tin-

ski komitet SKS u ovom mestu. Nadle`nost nad organizacijama SK sa teritorije

dotada{we op{tine Pri~evi}, prenosi se na Op{tinski komitet SKS Vaqevo.





Kwige 1956-1959:

– zapisnici Op{tinskog komiteta, Plenuma i komisija 1956-1959, 2 kw.


– registar izdatih ~lanskih kwiìca 1959, 1 kw.

– evidencije ~lanova i pla}ene ~lanarine 1957-1958, 2 kw.

Spisi 1955-1960.

Gra|a sadrì: zapisnike, planove i izve{taje o radu, analize, raspise, pre-

pisku, statisti~ke izve{taje i zavr{ni ra~un.


370

1211Isto, br. 56/1955

1212Isto, br. 51/1959


OP[TINE RADQEVO – RADQEVO

(1956-1957), 1956-1957.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije op{tine Radqevo formiran

je odlukom Sreskog komiteta SKS Obrenovac, krajem 1955. godine.1213

Deluje kao

organ Saveza komunista Srbije na podru~ju op{tine Radqevo do jula 1957. godine,

kada je ukinuta op{tina u ovom mestu, a op{tinska organizacija Saveza komunista

pripojena op{tini Ub, kojoj ovo mesto pripada prema novoj administrativno-te-

ritorijalnoj organizaciji.1214

Fond je preuzet je od Op{tinskog komiteta SKS Ub, 27. maja 1970. godine, u


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematsko-hronolo{ki.


Kwige 1956-1957:


Spisi 1956-1957.

Gra|a sadr`i: prepisku sa vi{im organima i osnovnim organizacijama,

statisti~ke izve{taje i finansijsku dokumentaciju.


dni protokol.

A.7.1.259. OP[TINSKI KOMITET SAVEZA KOMUNISTA SRBIJE UB – UB

(1950-1990), 1950-1990.

Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije Ub – Ub formiran je kao Me-

sni komitet Komunisti~ke partije Srbije varo{ice Ub, na izbornoj konferenciji

odr`anoj, 2. juna 1950. godine.1215

Zakonom o izmenama i dopunama zakona o podru-

~jima srezova i op{tina iz 1957, dotada{we op{tine, Radqevo i Pambukovica,

ukinute su i prikqu~ene op{tini Ub.1216

Ukidawem op{tine u Bawanima, 1959.

godine i ovo selo je u{lo u sastav op{tine Ub, a time i wihova organizacija Save-

za komunista.

Op{tinski komitet SKS Ub, kao najvi{i organ u organizaciji Saveza ko-

munista op{tine Ub, delovao je do jula 1990.1217

kada je prestao sa radom.

371

1213Isto, br. 56/1955

1214Isto, br. 27/1957

1215MIAV, Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije Ub – Ub, Zapisnik sa izborne konferencije,

od 2. juna 1950, kut. inv. br. 4





Fond je preuzet u dva navrata, prvi put od Op{tinskog komiteta SKS Ub,

26. maja 1970 (Kwiga prijema br. 189), a drugi put od Op{tinskog odbora SPS Ub,

17. juna 1997, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 459).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematsko-hronolo{ki. Fond je obra|en 2001.

godine i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1958-1959:


Spisi 1950-1990.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica organa i tela, prepisku sa vi{im orga-

nima i osnovnim organizacijama, izve{taje, programe, uputstva, statisti~ke izve-

{taje, savetovawa, evidencije ~lanova, personalna dosijea zaposlenih u Radnoj za-

jednici stru~ne slu`be, normativna akta, platne spiskove, zavr{ne ra~une i dr.


SOCIJALISTI^KI SAVEZ RADNOG NARODA JUGOSLAVIJE

Socijalisti~ki savez radnog naroda Jugoslavije nastao je iz Narodnog

fronta koji je nastao pred po~etak Drugog svetskog rata, sa ciqem da okupqa i mo-

bili{e naj{ire slojeve dru{tva u otporu prema nadiru}em fa{izmu i za ostvari-

vawe socijalnih i politi~kih prava svih gra|ana. Tokom Drugog svetskog rata i

NOB-a, Narodnooslobodila~ki front (NOF) okupqa i mobili{e borce u parti-

zanske jedinice, organizuje organe vlasti na oslobo|enoj teritoriji i pruà lo-

gisti~ku podr{ku borcima.1218

Posle oslobo|ewa zemqe i uspostavqawa vlasti Komunisti~ke partije, Na-

rodni front je inkorporiran u novi socijalisti~ki politi~ki sistem u funkciji

demokratskog ispoqavawa voqe naroda i wegovih potreba i interesa i uticaja na

vlast i weno konstituisawe.

Prvi kongres Jedinstvenog narodnooslobodila~kog fronta (JNOF) odràn

avgusta 1945, usvojio je program sa kqu~nim zadatkom o~uvawa i utvr|ivawa teko-

vina NOB-a. Drugi kongres, septembra 1947, utvrdio je kao osnovni zadatak obnovu

i izgradwu zemqe, a Tre}i kongres, 1949, usvojio je program Komunisti~ke partije

partije Jugoslavije kao platformu svog politi~kog delovawa i doneo statut kojim

je utvrdio vlastitu organizaciju i na~in delovawa. Na êtvrtom kongresu, 1953,

usvojio je novi naziv Socijalisti~ki savez radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ) i

nova programska dokumenta koja su usaglasila ulogu ove organizacije u novopro-

klamovanom politi~kom sistemu socijalisti~kog samoupravqawa u kojem mu je na-

mewena uloga „politi~kog parlamenta“ gde gra|ani raspravqaju o svim zna~ajnim

pitawima dru{tvenog ‘ivota, neposredno, kao i preko delegata i ostvaruju uticaj

na vlasti.

372

1218Mala politi~ka enciklopedija, Savremena administracija, Beograd 1966, str. 1144

SSRNJ je bio dobrovoqna organizacija svih punoletnih gra|ana koji pri-

hvataju programske ciqeve i zadatke na izgradwi socijalisti~kog samoupravnog

dru{tva, koji su organizovani u mesne organizacije preko koje neposredno deluju

na ostvarivawu postavqenih zadataka a preko izabranih delegata formiraju svoje

organe i tela na nivou dru{tveno-politi~kih zajednica: op{tine, sreza, republi-

ke i savezna dràve.

Najvi{i organi SSRNJ bili su kongresi i konferencije, koje ~ine delegati

izabrani od strane ~lanstva. Odràvali su se, redovno, svake ~etiri godine na

svim nivoima organizovawa, od op{tinskog do saveznog. Ovi organi birali su

izvr{ne organe, odbore i izvr{ne odbore, koji su rukovodili organizacijom u pe-

riodu izme|u dva kongresa, odnosno konferencije.

Osnovu SSRN ~inile su organizacije u op{tini, ~iji je najvi{i organ bila

konferencija koja je birala odbor, a ovaj izvr{ni odbor. Osnovni oblik delovawa

organizacije SSRN bila je mesna organizacija koja je predstavqala politi~ku

osnovu samoupravqawa i faktor integracije u komunalnu zajednicu kao samou-

pravnu celinu.1219

Neposredna delatnost organizacije na svim nivoima organizo-

vawa ostvarivala se kroz sekcije kao interesne grupe i podru`nice kao oblik

okupqawa ~lanstva u reonima i zaseocima.

Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije na zajedni~kom kongresu sa Sa-

vezom komunista Srbije, odrànom jula 1990, ujediwuje se u novoosnovanu stranku

Socijalisti~ku partiju Srbije, ~ime prestaje wegova delatnost.

Arhivska gra|a nastala radom organizacije SSRN i wenih organa u srezo-

vima i op{tinama na teritoriji nadle`nosti ovog Arhiva, preuzeta je, od pravnih

naslednika, do 1998. godine.

A.7.1.260. SRESKI ODBOR SOCIJALISTI^KOG SAVEZA RADNOG

NARODA SRBIJE SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1944-1967), 1955-1967.

Sreski odbor Socijalisti~kog saveza radnog naroda Srbije sreza Vaqevo –

Vaqevo formiran je, u novembru 1944. godine,1220

kao Sreski odbor Jugoslovenskog

narodnog fronta (JNF). Na Tre}em kongresu odrànom u februaru 1953, ova orga-

nizacija dobija novi naziv: Socijalisti~ki savez radnog naroda (SSRN), pod ko-

jim imenom deluje i Sreski odbor, koji koordinira i usmerava rad op{tinskih od-

bora. Ovaj organ je neposredno podre|en i odgovoran za svoj rad republi~kom odbo-

ru SSRN Srbije.

Odlukom dràvnih organa 1955. godine, srezovi u Qigu, Ose~ini i Ubu pri-

pojeni su srezu Vaqevo, 1957. godine ukinut je i srez Lazarevac, ~ija je teritorija

tako|e u{la u sastav sreza Vaqevo. Novim izmenama Zakona o podru~jima op{tina

i srezova iz 1962, srezu Vaqevo pripojena je i teritorija dotada{weg sreza [a-

bac.1221

Ovim promenama teritorija sreza je uve}ana maksimalno i zahvata podru-

373

1219Isto, str. 1144

1220Baji}, Dragutin: Vremeplov Vaqeva, GIRO „Mili} Raki}”, Vaqevo 1986, str. 40


~je severozapadne Srbije. Ukidawem srezova 1967. godine, prestao je sa radom i srez

Vaqevo.1222

Fond je preuzet od Op{tinske konferencije SSRN Vaqevo zapisnikom br.

01-103, od 11. marta 1972. godine (Kwiga prijema br. 201).

Fond je u celosti sa~uvan. Sre|en je tematsko-hronolo{ki.



Kwige 1958-1967:



– kwiga nabavke 1964, 1 kw.

Spisi 1955-1967.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica Plenuma, sekretarijata, op{tinskih i

gradskih odbora, prepisku sa vi{im organima i op{tinskim i gradskim odbori-

ma, analize, odluke, re{ewa, informacije, personalnu i finansijsku dokumenta-

ciju.


dni protokoli.

A.7.1.261. OP[TINSKA KONFERENCIJA SOCIJALISTI^KOG SAVEZA

RADNOG NARODA SRBIJE OP[TINE VAQEVO – VAQEVO

(1944-1990), 1946-1990.

Op{tinska konferencija Socijalisti~kog saveza radnog naroda Srbije op-

{tine Vaqevo – Vaqevo formirana je u novembru 1944. godine,1224

kao Gradski od-

bor Jedinstvenog narodnooslobodila~kog fronta (JNOF) Vaqevo. Tokom vreme-

na, u skladu sa administrativno-politi~kim i organizaciono-politi~kom prome-

nama, mewala se teritorijalna nadle`nost, kao i naziv i funkcije ove or-

ganizacije.

Uvo|ewem komunalnog sistema, 1955. godine,1225

umesto Gradskog formiran je

Op{tinski odbor SSRN Vaqevo. Na Petom kongresu SSRNJ, odr`anom 1960. godine,

usvojen je novi Statut, prema kome organizacija SSRN u op{tini objediwuje sve ~la-

nove organizovane u mesnim organizacijama, ~iji je najvi{i organ Op{tinska konfe-

rencija, sastavqenu od delegata iz mesnih organizacija. Predsedni{tvo, predsednik

i sekretar su izvr{no-politi~ki organi Konferencije, koja ih bira i kojoj su odgo-

vorni za svoj rad. Pod ovim nazivom i sa tada ustrojenom organizacijom, Op{tinska

konferencija deluje do 16. jula 1990. godine, kada je na Osniva~kom kongresu Socija-

listi~ke partije Srbije, koji su ~inili delegati SSRN Srbije i Saveza komunista

374



1224Baji}, Dragutin, n. d., str. 40


Srbije, doneta odluka o formirawu nove politi~ke stranke, Socijalisti~ke partije

Srbije, ~ime prestaje i delatnost Op{tinske konferencije SSRN Vaqevo.

Fond je preuzet u dva navrata: prvi put od OK SSRN Vaqevo, bez zapisnika

(Kwiga prijema br. 372); drugi put od Op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije

Srbije Vaqevo 1994. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 403).



Kwige 1946-1990:

– zapisnici sa sednica Predsedni{tva 1984-1990, 3 kw.


– mati~na kwiga zaposlenih 1960-1983, 1 kw.

– kwiga inventara 1966-1967, 1 kw.

– kwige primawa i izdavawa 1946-1949, 2 kw.

– kwige prihoda, rashoda i blagajne 1950-1955, 3 kw.

Spisi 1959-1990.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica Op{tinske konferencije, Predsedni-

{tva, odbora, sekcija, komisija, savetovawa, Izborne konferencije; upitnike za

delegate, spiskove, samodoprinose, zavr{ne ra~une i platne spiskove zaposlenih.


dni protokoli.


RADNOG NARODA SRBIJE LAJKOVAC – LAJKOVAC

(1955-1990), 1973-1990.

Op{tinska konferencija Socijalisti~kog saveza radnog naroda Srbije

Lajkovac formirana je, kao Op{tinski odbor SSRN, 1955. godine,1226

na osnovu

Op{teg zakona o ure|ewu op{tina i srezova. Delovao je na teritoriji novoformi-

rane op{tine Lajkovac. Od Petog kongresa odr`anog 1960. godine i usvajawa novog

statuta SSRNJ, osniva se Op{tinska konferencija, kao organ koji rukovodi ra-

dom organizacije u op{tini. Pod ovim nazivom deluje do 16. jula 1990. godine, ka-

da na vanrednom osniva~kom Kongresu dolazi do ujediwewa sa Savezom komunista

Srbije u novoosnovanu Socijalisti~ku partiju Srbije.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije Laj-

kovac, 20. aprila 1995. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 409).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je hronolo{ko-tematski.


Kwige 1973-1990:

– zapisnici sa sednica Konferencije, Predsedni{tva, zajedni~kih sednica

sa organima drugih dru{tveno-politi~kih organizacija u op{tini

1973-1990, 11 kw.

375


Spisi 1973-1990.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica Konferencije, Predsedni{tva i kandi-

dacionih konferencija; programe, planove, izve{taje i analize; finansijska do-

kumenta, zavr{ne ra~une, platne spiskove i drugo.



RADNOG NARODA SRBIJE OP[TINE QIG – QIG

(1955-1990), 1960-1989.

Op{tinska konferencija Socijalisti~kog saveza radnog naroda Srbije u

Qigu formirana je, 1955. godine,1227

kao organ koji koordinira i usmerava rad

osnovnih organizacija SSRN na teritoriji op{tine Qig. Odluka o prestanku sa

radom organizacije i organa SSRN Srbije doneta je na zajedni~kom vanrednom

kongresu Saveza komunista Srbije i Socijalisti~kog saveza radnog naroda Srbi-

je, u julu 1990. godine.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Qig, 6. juna 1995. godine, u ne-


Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ko-tematski.


Kwige 1960:


Spisi 1960-1989.

Gra|a sadr`i: prepisku, izborne materijale, finansijsku dokumentaciju i

drugo.


dni protokol.


RADNOG NARODA SRBIJE MIONICA – MIONICA

(1955-1990), 1957-1990.

Op{tinska konferencija Socijalisti~kog saveza radnog naroda Mionica

formirana je 1955. godine,1228

kao organ koji koordinira i usmerava rad osnovnih

organizacija SSRN na teritoriji op{tine Mionica, sa vi{im organima i foru-

mima u ostvarivawu utvr|ene politike. Ovaj organ prestao je sa radom, sredinom

1990. godine, kada je ukinuta organizacija Socijalisti~kog saveza radnog naroda

Srbije.

376



Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Mionica, zapisnikom br.

435/2, od 25. novembra 1998. godine (Kwiga prijema br. 479).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematsko-hronolo{ki, 1999. godine.

Fond sadrì gra|u za period 1957-1990, 1 kwiga i 18 kutija spisa (1,83 m).

Kwige 1969-1976:


Spisi 1957-1990.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica Op{tinske konferencije, Izvr{nog od-

bora, predsedni{tva, sekcija, odbora i mesnih konferencija, izborni materijal,

prepisku sa organima i organizacijama, personalnu dokumentaciju zaposlenih u

stru~noj slu`bi, zavr{ne ra~une i platne spiskove.


dni protokol.


RADNOG NARODA SRBIJE OP[TINE OSEÎNA – OSEÎNA

(1955-1990), 1957-1990.


{tine Ose~ina – Ose~ina formirana je, 16. juna 1955. godine, najpre, kao Op{tin-

ski odbor posle ukidawa Sreza podgorskog u Ose~ini, a na osnovu teritorijal-

no-administrativne promene koje su nastale kao posledica primene Zakona o po-

dru~jima srezova i op{tina.1229

Novom administrativno-teritorijalnom organi-

zacijom ukinut je Narodni odbor sreza podgorskog u Ose~ini. Ose~ina postaje cen-

tar novoformirane op{tine u ~iji sastav ulazi dvanaest naseqenih mesta: Ose~i-

na – varo{ica, Ose~ina – selo, Brata~i}, Gorwe Crniqevo, Dragijevica, Komi-

ri}, Kowu{a, Lopataw, Ostruàw, Pluàc, Sirdija i Tu|in. Novim izmenama Za-

kona o podru~jima srezova i op{tina iz 1959. godine,1230

u sastav op{tine Ose~ina

u{la su jo{ i slede}a naseqena mesta: Bastav, Beloti}, Guwaci, Dragoq, Pecka,

Carina, Skadar i Kowic.

Do promene naziva Op{tinskog odbora u Op{tinsku konferenciju, do{lo

je 10. februara 1967. godine, pod kojim nazivom deluje do 16. jula 1990. godine. Ovaj

organ prestao je sa radom, sredinom 1990. godine, jer je ukinuta organizacija Soci-

jalisti~kog saveza radnog naroda Srbije.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Ose~ina, 16. maja 1995. godine,

u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 413).




377

1229Isto, str. 433-435

1230Isto, br. 51/1959

Kwige 1957-1990:

– zapisnici sa sednica Op{tinskog odbora i Op{tinske konferencije

1957-1990, 26 kw.


Spisi 1959-1990.

Gra|a sadrì: planove i izve{taje o radu organa, mesnih organizacija i

konferencija, prepisku sa vi{im organima i organizacijama, statute, pravilni-

ke, samoupravne sporazume, dru{tvene dogovore, personalna dokumenta zaposle-

nih, zavr{ne ra~une i platne spiskove.



RADNOG NARODA SRBIJE OP[TINE UB – UB

(1955-1990), 1957-1990.


{tine Ub – Ub formirana je, 1955. godine1231

, kao organ koji koordinira i usmera-

va aktivnost osnovnih organizacija u mesnim zajednicama, dru{tvenim organiza-

cijama i udruèwima gra|ana. Posle ukidawa op{tina u Pambukovici i Radqevu,

1957. godine i Bawanima, 1959, nadle`nost Op{tinske konferencije pro{iruje se

i na nove mesne zajednice koje ulaze u sastav op{tine Ub. Ovaj organ prestao je sa

radom, krajem 1990, posle odluke donete na zajedni~ki odrànom Kongresu sa Save-

zom komunista Srbije, 16. jula 1990. godine.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SUBNOR-a Ub, 17. juna 1997. godine


Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je 1998. i 1999. po principu slobodne

provenijencije, hronolo{ko-tematski. Fond je obra|en i ura|en je sumarni

inventar.


Kwige 1973-1975:

– zapisnici sa sednica Izvr{nog odbora 1973-1975, 1 kw.

– zapisnici sa sednica Op{tinske konferencije 1974-1975, 1 kw.

Spisi 1957-1990.

Gra|a sadrì: prepisku, odluke, zakqu~ke, uputstva vi{ih organa i izve-

{taje, obave{tewa; materijale u vezi izbornih konferencija, zapisnike, uputstva,

odluke, pravilnike, obave{tewa i drugo; zapisnike sa sednica Op{tinske konfe-

rencije, izve{taje o radu, analize, programe rada, spiskove ~lanova organa, zahte-

ve i saglasnosti za formirawe dru{tava i udruèwa; podatke o oblicima delo-

vawa (sekcije, komisije, koordinacioni odbori i drugo); podatke o radu mesnih

378


odbora i konferencija (zapisnici, izve{taji, izborne aktivnosti; proslave, ma-

nifestacije, podizawe spomenika, ure|ewe ‘ivotnog prostora, zajmovi, priznawa

i drugo); personalnu i finansijsku dokumentaciju Radne zajednice: zavr{ni ra~un,

platne spiskove, finansijske planove i odluke.


SAVEZ OMLADINE JUGOSLAVIJE

Spajawem Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije (SKOJ) i Narodne om-

ladine Jugoslavije (NOJ), 1948, stvorena je organizacija mladih, izme|u 14 i 25 go-

dina starosti, dobrovoqnog karaktera koja je objedinila dotada{we tekovine om-

ladinskog pokreta u Jugoslaviji. Pod imenom, Narodna omladina Jugoslavije, de-

luje do Sedmog kongresa 1963, kada je promenila ime u Savez omladine Jugoslavi-

je.1232

Na Devetom kongresu, odrànom 1974. godine, organizacija mladih, u koju se

utapa i Savez studenta, posledwi put mewa naziv u Savez socijalisti~ke omladine

Jugoslavije (SSOJ).

Programska platforma SSOJ-a je Program SKJ, a ciq organizacije je idej-

no-politi~ko i akciono jedinstvo omladine na ostvarivawu politi~kih ciqeva

vladaju}e partije. Osnovne organizacije i aktivi formiraju se u preduze}ima,

{kolama i na teritoriji mesne zajednice, sa ciqem okupqawa i mobilisawa omla-

dine na zadacima vaspitawa u socijalisti~kom duhu i na izgradwi socijalis-

ti~kih dru{tvenih odnosa.

Na nivou dru{tveno-politi~kih zajednica, SSOJ organizovan je preko kon-

ferencija formiranih od izabranih delegata iz osnovnih organizacija. Redovne

konferencije se sastaju u op{tini svake godine, u ostalim DPZ svake druge, biraju

komitete kao najvi{e politi~ke organe koji se staraju o sprovo|ewu utvr|enih za-

dataka na saveznom i republi~kim kongresima, forumima koji se sazivaju jednom u

{est godina.

U op{tini SSO Srbije je organizovao i usmeravao rad osnovnih organiza-

cija i aktiva posredstvom Op{tinske konferencije, komiteta i predsedni{tva sa

izabranim funkcionerima, predsednikom i sekretarom, kao izvr{nim organima,

koji rukovode organizacijom u periodu izme|u dve izborne konferencije.

U ciqu radnog vaspitawa i u~e{}a u obnovi i izgradwi zemqe, organizaci-

ja mladih organizuje radne akcije na lokalnom, republi~kom i saveznom nivou.

Idejno-politi~ko obrazovawe ostvaruje se putem predavawa, seminara i poli-

ti~kih {kola u kojima se osposobqavaju kadrovi za rukovo|ewe organizacijama

SSOJ-a na svim nivoima organizovawa i delovawa. Radi zadovoqewa specifi-

~nih potreba mladih organizuje se rad ustanova kulture, omladinskih centara i

domova, kulturno-umetni~kih i sportskih dru{tava i udruèwa.

Savez socijalisti~ke omladine, kao prete`no ideolo{ka organizacija, gasi

se sa promenama do kojih je do{lo u dru{tvu i dràvi, 1990. godine.

Arhivska gra|a nastala radom organa i organizacija na teritoriji sreza i

op{tina za koje je nadleàn ovaj Arhiv, preuzimana je do 1998, od pravnih nasle-

379

1232Mala politi~ka enciklopedija, Savremena administracija, Beograd 1966, str. 1084

dnika, uglavnom, u nesre|enom i nepotpunom stawu. Fondovi, ranije preuzeti, ar-

hivski su sre|eni, dok je, skorije preuzeta gra|a, samo popisana i odlo`ena u pri-

jemni depo.

A.7.1.267. SRESKI KOMITET SAVEZA OMLADINE SRBIJE

SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1944-1967), 1957-1967.

Sreski komitet Saveza omladine Srbije sreza Vaqevo – Vaqevo formiran je

krajem 1944. godine,1233

kao Sreski odbor ujediwenog saveza antifa{isti~ke omla-

dine Srbije (USAOS), sa sedi{tem u Vaqevu. U maju 1946, ova organizacija mladih

dobija novi naziv: Narodna omladina Srbije. Decembra 1948, na zajedni~kom Kon-

gresu Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije (SKOJ) i Narodne omladine Ju-

goslavije (NOJ), doneta je odluka o spajawu ove dve organizacije mladih u NOJ, kao

jedinstvenu organizaciju koja ima republi~ke, sreske, op{tinske i osnovne orga-

nizacije. Januara 1963. godine, Narodna omladina dobija novi naziv: Savez om-

ladine.1234

Sreski komitet Saveza omladine Srbije u Vaqevu, delovao je do 14. februara

1967. godine, kada je prestao sa radom na osnovu odluke Centralnog komiteta Save-

za omladine Srbije, donete 19. januara 1967. godine.1235

Fond je preuzet, zapisnikom br. 279/1, od 25. aprila 1979. godine (Kwiga

prijema br. 380).

Fond je delimi~no sa~uvan. Arhivska gra|a, za period 1944-1957, nije

sa~uvana. Fond je sre|en hronolo{ko-tematski. Obra|en je ura|en je sumarni

inventar.



Kwige 1959-1965:


Spisi 1957-1967.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica Plenuma, Sekretarijata i komisija;

uputstva, izve{taje, obave{tewa, kadrovske upitnike, materijale sa radnih akcija

i spiskove u~esnika, proslave Dana mladosti i druge manifestacije, personalnu i

finansijsku dokumentaciju.


380

1233Gli{i}, Venceslav, n. d., str. 18

1234Mala politi~ka enciklopedija, Savremena administracija, Beograd 1966, n. d., str. 1084

1235Sreski komitet Saveza omladine Srbije sreza Vaqevo – Vaqevo, Odluka od 19. januara 1967, kut.

inv. br. 5


A.7.1.268. OP[TINSKA KONFERENCIJA SAVEZA SOCIJALISTI^KE

OMLADINE SRBIJE VAQEVO – VAQEVO

(1944-1990), 1967-1990.

Op{tinska konferencija Saveza socijalisti~ke omladine Srbije u Vaqevu

formirana je posle oslobo|ewa Vaqeva, u jesen 1944. godine,1237

pod nazivom Grad-

ski odbor Ujediwenog saveza antifa{isti~ke omladine Srbije Vaqevo. Statutar-

ne promene koje su vr{ene u organizaciji omladine, promene naziva, programa i sa-

dràja rada do 1974. godine, date su u uvodnom tekstu za ovu grupu fondova, od tada

omladinska organizacija dobija naziv Savez socijalisti~ke omladine Srbije sa

Op{tinskom konferencijom kao oblikom organizovawa mladih u okviru op{tine

kao osnovne dru{tveno-politi~ke zajednice.

Ovaj organ prestao je sa radom 31. decembra 1990. godine na osnovu odluke

XII kongresa Saveza socijalisti~ke omladine Srbije, odrànog 15-17. maja 1990.

godine.1238

Fond je preuzet od Komisije Omladinskog saveta Vaqevo, 28. juna 1994, u


Fond je fragmentarno sa~uvan. Posle izvr{enog pregleda i izlu~ivawa be-

zvrednog registraturskog materijala, arhivska gra|a je klasifikovana hronolo-

{ko-tematski, i ura|en je popis.

Sadrì gra|u za period 1967-1990, 3 kutije spisa (0,30 m).

Spisi 1967-1990.

Gra|a sadrì: zapisnike, zakqu~ke i odluke sednica Op{tinske konferen-

cije, programe i planove aktivnosti Konferencije i komisija, programe proslava,

analize, normativna akta, personalnu dokumentaciju, prepisku sa vi{im organi-

ma i organizacijama (uputstva, odluke, informacije Centralnog komiteta, Me|u-

op{tinske konferencije i drugih organa), statisti~ke izve{taje, finansijsku

dokumentaciju: zavr{ne ra~une i platne spiskove.



OMLADINE SRBIJE LAJKOVAC – LAJKOVAC

(1955-1990), 1973-1989.

Op{tinska konferencija Saveza socijalisti~ke omladine Srbije u

Lajkovcu formirana je, 1955. godine,1239

pod nazivom Op{tinski komitet Narodne

omladine Srbije, kada je osnovana i op{tina Lajkovac u skladu sa normativno

utvr|enim razvojem komunalnog sistema. Do promene naziva ovog organa do{lo je

381

1237Baji}, Dragutin: Vremeplov Vaqeva (1944-1984), GIRO „Mili} Raki}”, Vaqevo, 1986, str. 38,

1238MIAV, Op{tinska konferencija Saveza socijalisti~ke omladine Srbije Vaqevo – Vaqevo,

Odluka o prestanku sa radom, kut. inv. br. 1


1974. godine, pod kojim }e delovati do kraja 1990. godine i kona~nog ukidawa ovog

oblika politi~kog organizovawa mladih.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Lajkovac, 20 aprila 1995. godi-




Spisi 1973-1989.

Gra|a sadrì: platne spiskove.



OMLADINE SRBIJE QIG – QIG

(1955-1990), 1971-1987.

Op{tinska konferencija Saveza socijalisti~ke omladine Srbije Qig –

Qig formirana je 1955. godine,1240

posle osnivawa op{tine Qig. Ovaj organ pres-

tao je sa radom 1990. godine kada je ukinut Savez socijalisti~ke omladine Srbije.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Qig 6. juna 1995. godine, zaje-

dno sa gra|om ostalih dru{tveno-politi~kih organizacija (Kwiga prijema br.

417).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ko-tematski u julu 1999.

godine.

Sadrì gra|u za period 1971-1987, 1 kutija spisa (0,10 m)

Spisi 1971-1987.

Gra|a sadrì: izve{taje o radu organa, zavr{ne ra~une, platne spiskove, i

drugo.



SRBIJE OMLADINE MIONICA – MIONICA

(1955-1990), 1978-1990.

Op{tinska konferencija Saveza socijalisti~ke omladine Srbije Mionica

– Mionica formirana je, 1955. godine,1241

pod nazivom Op{tinski komitet Naro-

dne omladine Jugoslavije. Na Sedmom kongresu, 1963. godine, dobija naziv Savez

omladine Jugoslavije, a na kongresu 1974, ponovo mewa naziv u Savez socijalis-

ti~ke omladine, koji nosi sve do ukidawa 1990. godine.

382

1240Isto, br. 56/1955

1241Isto, br. 56/1955

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Mionica 25. novembra 1998.

godine u nesre|enom stawu, (Kwiga prijema br. 480).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je tematsko-hronolo{ki, 2001. godi-

ne. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Spisi 1978-1990.

Gra|a sadrì: finansijsku arhivu, slu`bene bele{ke o zajedni~kim aktiv-

nostima i majskim susretima „Bogova|a 87".



OMLADINE SRBIJE OSEÎNA – OSEÎNA

(1955-1991), 1965-1991.

Op{tinska konferencija Saveza socijalisti~ke omladine Srbije u

Ose~ini formiran je, 1955. godine,1242

pod nazivom Op{tinski komitet Saveza om-

ladine Srbije, za podru~je op{tine Ose~ina, kao organ koji je koordinirao i usme-

ravao rad osnovnih organizacija na osnovu utvr|ene politike u republi~kim i sa-

veznim organima. Odluku o prestanku sa radom i ga{ewu ‘iro-ra~una, donelo je

Predsedni{tvo Op{tinske konferencije SSO Ose~ina 14. marta 1991. godine.1243

Fond je preuzet u nesre|enom stawu, od Op{tinskog odbora SPS Ose~ina

zapisnikom br. 87, od 16. marta 1995. godine (Kwiga prijema br. 414).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tokom 2000. godine, tematski, po vrsti

i sadràju spisa i hronolo{ki. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1981-1982:

– poverqiv delovodni protokol 1981-1982, 1 kw.

Spisi 1965-1991.

Gra|a sadrì: prepisku sa vi{im organima i telima, izborne konferencije,

zapisnike sa sednice Konferencije, Predsedni{tva i osnovnih organizacija, nor-

mativna akta, statutarne odluke, samoupravne sporazume; podatke o radnim akcija-

ma, manifestacijama, takmi~ewima, politi~koj {koli i drugim aktivnostima;

personalnu i finansijsku dokumentaciju, statisti~ke podatke i drugo.


383

1242Isto, br. 56/1955

1243MIAV, Op{tinska konferencija Saveza socijalisti~ke omladine Srbije Ose~ina – Ose~ina,

Odluka Predsedni{tva Op{tinske konferencije SSO Ose~ina o ga{ewu ìro ra~una zbog

prestanka sa radom, del. br. 4, od 14. marta 1991, kut. inv. br. 12

A.7.1.273. OP[TINSKA KONFERENCIJA SAVEZA

SOCIJALISTI^KE OMLADINE SRBIJE UB – UB

(1955-1990), 1960-1990.

Op{tinska konferencija Saveza socijalisti~ke omladine Srbije Ub – Ub

osnovana je, 1955. godine,1244

pod nazivom Op{tinski komitet Narodne omladine

Srbije – Ub. Posle Sedmog kongresa Narodne omladine Jugoslavije (NOJ) odrà-

nog 1963. godine, mewa naziv u Savez omladine Srbije – Op{tinska konferencija

Saveza omladine Srbije – Ub. Na Devetom kongresu, odrànom 1974. godine, orga-

nizacija omladine posledwi put mewa naziv u Savez socijalisti~ke omladine.

Sredinom 1990. godine, u skladu sa sistemskim promenama u dru{tvu, do{lo je do

ukidawa ove organizacije i prestanka sa radom Op{tinske konferencije SSO Ub.

Fond je preuzet od stru~ne slu`be Op{tinskog odbora SUBNOR – Ub u ne-

sre|enom stawu, zapisnik br. 199, od 17. maja 1997. godine (Kwiga prijema br. 458).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematski, po vrsti i sadràju spisa i

hronolo{ki. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1981-1990:


Spisi 1960-1990.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica organa i tela, izve{taje o radu, progra-

me rada, referate, dru{tvene dogovore i samoupravne sporazume, normativna akta;

podatke o takmi~ewima, radnim akcijama, proslavama, Omladinskoj politi~koj

{koli; personalnu i finansijsku dokumentaciju.


SAVEZ SINDIKATA JUGOSLAVIJE

Savez sindikata Jugoslavije je dobrovoqna dru{tveno-politi~ka organiza-

cija radnika, koja je u razli~itim periodima u pro{losti igrala ulogu za{titni-

ka socijalnog statusa i ekonomskih interesa razli~itih slojeva radni{tva.

Prvi oblici sindikalnog organizovawa u na{oj zemqi javqaju se, sedamde-

setih godina 19. veka i u prvoj polovini 20. veka, u vidu potpornih dru{tava, ra-

dni~kih druìna za uzajamnu pomo}, zanatskih strukovnih udruèwa i dr. U

vaqevskom kraju u drugoj polovini 19. veka javqaju se prvi oblici sindikalnog or-

ganizovawa u vidu udruèwa „Sloge vaqevskih radenika“ (1882-1902), „Sreskog

u~iteqskog dru{tva“ (1868-1901), „Vaqevskog dru{tva za svadbarinu i posmrtni-

nu“ (1890-1901) i drugih.

Krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, prodorom industrijalizacije na

ovim prostorima, stvaraju se uslovi za sazrevawe sindikalnih oblika oblika or-

ganizovawa koji deluju u okviru svojih centrala. Posebno je bio snaàn uticaj Uje-

384


diwenog radni~kog sindikalnog saveza Jugoslavije (URSSJ), koji je oja~ao, naro-

~ito, izme|u dva svetska rata. Zbog velikog politi~kog uticaja komunista na wego-

vu delatnost, pred po~etak Drugog svetskog rata, od onda{wih vlasti biva za-

brawen wegov rad.

U socijalisti~kom periodu posle Drugog svetskog rata, obnovqen je rad

sindikalne organizacije na Zemaqskoj konferenciji u Beogradu, 23 – 25. januara

1945, pod nazivom Jedinstveni sindikati radnika i name{tenika Jugoslavije, koji

su, 1948, na svom Prvom kongresu promenili naziv u Savez sindikata Jugoslavije

(SSJ). Sindikat postaje integrisan u novi politi~ki sistem i ukqu~en u proces

izgradwe socijalisti~kih dru{tvenih odnosa i radni~kog samoupravqawa, orga-

nizovan je granski po oblastima rada, a wegova aktivnost je objediwena i usmera-

vana kroz delatnost foruma i organa izabranih od strane osnovnih organizacija

neposredno ili preko delegata.

Pored {est granskih sindikalnih organizacija i wihovih organa, SSJ je

organizovan tako, da je wegova delatnost objediwena i usmeravana na teritorijal-

nom principu, od op{tine do federacije. Op{tinski odbor i op{tinsko sindi-

kalno ve}e su najvi{i izvr{ni organi na nivou op{tine, izbrani na Skup{tini

delegata iz osnovnih organizacija – podru`nica, kao rukovode}i organi koji ko-

ordiniraju i usmeravaju rad podru`nica.

Na nivou sreza delovali su sreski odbor i ve}e, kao koordinatori aktivnos-

ti op{tinskih organizacija i posrednici sa vi{im organima u republici. Najvi-

{i forum SSJ je Kongres, koji se odr`ava redovno svakih pet godina, a ~ine ga de-

legati iz republi~kih organizacija. Na wemu se utvr|uje generalna politika za

naredni period i bira Centralno sindikalno ve}e, kao najvi{i rukovode}i organ

izme|u dva kongresa. Republi~ki nivo organizovawa Saveza sindikata je ostvari-

van po analogiji sa saveznim.

Savez sindikata Srbije promenio je naziv u Savez samostalnih sindikata

Srbije, 15. aprila 1991. godine.1245

Sresko i op{tinsko sindikalno ve}e, kao najvi{i politi~ki organi koji su

delovali na podru~ju teritorijalne nadle`nosti Arhiva, predavali su arhivsku

gra|u, nastalu wihovim radom, ovoj ustanovi naj~e{}e wihovi pravni naslednici,

po prestanku sa radom u nepotpuno sa~uvanom obimu i registraturskom stawu. Za

ranije preuzete fondove gra|a je sre|ena, ali bez posebno ura|enih obave{tajnih

sredstava, izuzev kwiga i popisa arhivske gra|e.

A.7.1.274. SRESKO SINDIKALNO VE]E SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1947-1967), 1947-1967.

Sresko sindikalno ve}e sreza Vaqevo formirano je, u aprilu 1947. godine,1246

sa sedi{tem u Vaqevu, i nadle`no{}u nad tada{wim podru~jem sreza Vaqevo.

Odlukom o pripajawu teritorije sreza [abac, od 1. decembra 1962. godine, Sresko

385

1245MIAV, Re{ewe Ministarstva za rad, bora~ka i socijalna pitawa, br. 110-00-62/1991- 02, Dosije

aktivne registrature

1246Isto, Sresko sindikalno ve}e sreza Vaqevo – Vaqevo, Zapisnici sa sednica 1947, kut. inv. br. 19

sindikalno ve}e u Vaqevu preuzima nadle`nost i ulogu koordinatora svih op-

{tinskih sindikalnih organizacija u novoformiranom srezu i uskla|ivawa

wihove aktivnosti sa utvr|enom politikom republi~kih i saveznih organa.

Prestalo je sa radom 1967. godine.1247

Fond je preuzet u dva navrata: prvi put preuzet je od MIA [abac , 1. decem-

bra 1967. godine (Kwiga prijema br. 180), drugi put od Likvidacione komisije, 31.

jula i 27. decembra 1980. godine (Kwiga prijema br. 250).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematsko-hronolo{ki.



Kwige 1947-1967:


– kwiga molbi i ‘albi 1956-1967, 4 kw.


Spisi 1947-1967.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica Skup{tine ve}a, Predsedni{tva, Ple-

numa, komisija, izve{taje o radu, prepisku sa vi{im organima i op{tinskim ve}i-

ma i organizacijama, izborne materijale, statisti~ke izve{taje i finansijsku do-

kumentaciju.


dni protokoli.

A.7.1.275. OP[TINSKO SINDIKALNO VE]E OP[TINE VAQEVO –

VAQEVO

(1958- ), 1958-1994.

Op{tinsko sindikalno ve}e op{tine Vaqevo formirano je odlukom Osni-

va~ke skup{tine odr`ane 15. juna 1958. godine1249

u Vaqevu, kada su izabrani: Op-

{tinsko ve}e, Nadzorni odbor i Odbor prijateqa prirode. Uloga ovog organa je;

koordinirawe aktivnosti sindikalnih podru`nica u op{tini, mobilisawe

~lanstva na zadacima socijalisti~ke izgradwe, u~e{}e u izgradwi komunalnog

sistema i usmeravawe rada Ve}a proizvo|a~a u Skup{tini op{tine. U svom radu

ovaj organ je podre|en Sreskom, Republi~kom i Saveznom ve}u sindikata.

Fond je preuzet u dva navrata od stvaraoca: prvi put bez zapisnika (Kwiga

prijema br. 377), drugi put 12. maja 2000, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 485).

Sa delom gra|e Op{tinskog sindikalnog ve}a Vaqevo, Arhivu je kao pose-

bna celina predata gra|a nastala radom „Titovog fonda“ za stipendirawe u~enika

i studenata (1974-1994). Ovu gra|u ~ini: 8 kwiga i 8 kutija spisa.

386

1247Sl. glasnik SR Srbije br. 52/1966.


1249MIAV, Op{tinsko sindikalno ve}e op{tine Vaqevo – Vaqevo, Zapisnik sa osniva~ke skup{tine

od 15. juna 1958, kut. inv. br. 32


Kwige 1969-1994:

– zapisnici Skup{tine, Konferencije, Ve}a, Predsedni{tva i savetovawa

1969-1978, 4 kw.

– zapisnici komisija 1973-1989, 4 kw.

– zapisnici o dodeli nov~ane pomo}i 1971-1979, 2 kw.


– kwiga àlbi 1959-1974, 3 kw.

– kwige „Titovog fonda“ 1974-1994, 8 kw.

Spisi 1958-1994.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica Predsedni{tva, Op{tinskog ve}a, Kon-

ferencije, Radne zajednice, Izborne skup{tine, komisija; izve{taje o radu organa,

statisti~ke izve{taje, kadrovske upitnike, stipendije Titovog fonda, pravilni-

ke, pravila, odluke, samoupravna akta, kolektivne ugovore, statute, prepisku,

izborni materijal, upitnike za izabrane ~lanove Skup{tine, [kola i klub samo-

upravqa~a i platne spiskove. U fondu se nalazi arhivska gra|a „Titovog fonda“

(1983-1994), koja sadrì podatke o radu Fonda, spiskove stipendista, evidencije

~lanova, prepisku i drugo.


dni protokoli.

A.7.1.276. OP[TINSKO SINDIKALNO VE]E SAVEZA SINDIKATA

SRBIJE QIG – QIG

(1955- ), 1980-1987.

Op{tinsko sindikalno ve}e Saveza sindikata Srbije Qig – Qig, kao organ

koji koordinira rad organizacija i podru`nica Saveza sindikata u radnim orga-

nizacijama i zajednicama u op{tini, delovalo je u periodu od 1955. godine, od for-

mirawa op{tine i drugih dru{tveno-politi~kih organizacija u Qigu, do 1991.

godine, kada su nastale promene u politi~kom sistemu i ulozi sindikata kao orga-

nizacije.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Qig, zapisnikom br. 114/1, od 6

. juna 1995, zajedno sa gra|om ostalih dru{tveno-politi~kih organizacija u nesre-

|enom stawu (Kwiga prijema br. 481).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Izvr{eno je izdvajawe arhivske gra| osta-

lih fondova i izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala, u 1999. godini.

Fond je sre|en je tematsko-hronolo{ki.


Spisi 1980-1887.

Gra|a sadrì: zavr{ne ra~une, obrasce o li~nim dohodcima zaposlenih u

stru~noj slu`bi.


387

A.7.1.277. OP[TINSKO SINDIKALNO VE]E OP[TINE MIONICA –

MIONICA

(1956- ), 1956-1964.

Op{tinsko sindikalno ve}e op{tine Mionica formirano je odlukom

Osniva~ke skup{tine, 1956. godine, kao organ koji objediwuje i koordinira aktiv-

nost sindikalnih podru`nica u op{tini Mionica i uskla|uje wihov rad sa sa

utvr|enom politikom vi{ih organa i foruma Saveza sindikata.

Fond je preuzet od stvaraoca, bez zapisnika u nesre|enom stawu (Kwiga pri-

jema br. 383).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je hronolo{ko-tematski.


Kwige 1956-1958:


Spisi 1956-1964.

Gra|a sadrì: izve{taje o radu, prepisku sa vi{im organima, personalnu i

finansijsku dokumentaciju.


dni protokol.

A.7.1.278. SRESKI ODBOR SINDIKATA PROSVETNIH I NAU^NIH

RADNIKA SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1955-1962), 1955-1962.

Sreski odbor sindikata prosvetnih i nau~nih radnika sreza Vaqevo,

konstituisan je na Osniva~koj skup{tini odrànoj, 12. novembra 1955. godine,1250

u Vaqevu, kao Sreski odbor udruèwa u~iteqa, nastavnika i profesora sreza

Vaqevo i predstavqao je strukovno udruèwe. Na Plenumu ~lanova udruèwa

odrànog 26. maja 1959. godine,1251

kojem su prisustvovali i predstavnici udru-

èwa, stru~nih {kola, vaspita~a, bibliotekara, radnika Doma kulture, Vaqe-

vo–filma, Muzeja i Arhiva, formiran je Sindikat prosvetnih i nau~nih radnika

i izabran Sreski odbor sa sedi{tem u Vaqevu. Svojom delatno{}u ovaj odbor je

objediwavao rad sedamnaest sindikalnih podru`nica sa podru~ja sreza Vaqevo.

Ciqevi ovog strukovnog udruèwa, pored ideolo{ko-politi~kih su i za-

{tita strukovnih interesa, ostvarivawe povoqnijeg dru{tvenog statusa i unapre-

|ivawe stru~nog rada.

Delatnost Sreskog odbora prestala je 1962. godine.1252


388

1250MIAV, Sreski odbor sindikata prosvetnih i nau~nih radnika sreza Vaqevo – Vaqevo, Zapisnik sa

Osniva~ke skup{tine, kut. inv. br. 8

1251Isto, Zapisnici za 1958-1959, kw. inv. br. 3

1252Isto, Prepiska za 1962, kut. inv. br. 10




Kwige 1955-1961:

– zapisnici Predsedni{tva, Plenuma i Konferencije 1955-1961, 5 kw.


– mati~na kwiga ~lanarine 1956-1959, 1 kw.

Spisi 1955-1962.

Gra|a sadrì: godi{we izve{taje o radu op{tinskih udruèwa i sindikal-

nih podru`nica, prepisku i druga akta.


dni protokol.

SAVEZ UDRU@EWA BORACA NARODNOOSLOBODILA^KOG

RATA JUGOSLAVIJE

Savez boraca narodnooslobodila~kog rata Jugoslavije, kao jedinstvena or-

ganizacija u~esnika osnovan je na Prvom osniva~kom kongresu, 30. septembra 1947.

godine,1254

u Beogradu. Pravila usvojena na osniva~kom kongresu utvrdila su za-

datke Saveza: okupqawe svih u~esnika NOR-a, da rade na o~uvawu i u~vr{}ivawu

tekovina izvojevanih u narodnooslobodila~kom ratu i mira me|u narodima; briga

o demobilisanim borcima, podoficirima, oficirima i ostalim u~esnicima u ra-

tu, invalidima i porodicama poginulih boraca i materijalno stradalih. Savez

utvr|uje i zadatke na kulturnom uzdizawu svojih ~lanova, razvoju streqa~kog spor-

ta i drugih aktivnosti koje imaju za ciq razvijawe i u~vr{}ivawe rodoqubive

svesti kod naroda i omladine. Savez ostvaruje svoje zadatke preko svojih organiza-

cija, odràvawem skupova, predavawa, priredbi i izdavawem publikacija. Savez je

organizovan na teritorijalnom principu kroz mesne, rejonske, sreske, gradske, ze-

maqske, pokrajinske odbore kao organe koje biraju Skup{tine neposredno ili pre-

ko svojih delegata. Na ~elu Saveza je Glavni odbor u kojem su izabrani delegati na

Zemaqskim skup{tinama, koji predstavqa Savez i rukovodi wime u dvogodi{wem

mandatu. ^lanstvo u Savezu mogli su ostvariti, aktivni u~esnici i pomaga~i

NOR-a, lica internirana u logore, upu}ena na prinudni rad ili u zatvor, zbog ak-

tivne pomo}i Narodnooslobodila~kom pokretu, kao i dràvqani FNRJ koji su se

sa oru`jem borili protiv fa{izma van zemqe (biv{i u~esnici {panskog gra|an-

skog rata, Pokreta otpora u Francuskoj i sl.).

Savez udruèwa boraca narodnooslobodila~kog rata Jugoslavije (SU-

BNOR) je osnovan na zajedni~kom kongresu (29. 06. – 1. 07. 1961), Saveza boraca, Sa-

veza ratnih vojnih invalida i Udruèwa rezervnih oficira i podoficira. Na

389


1254Osniva~ki kongres SUBNOR-a Jugoslavije, Kultura, Beograd, 1947, str. 37-38

[estom kongresu, 1969. godine, Udruèwe rezervnih oficira i podoficira se

izdvaja i organizuje kao samostalni Savez.

Savez udruèwa boraca narodnooslobodila~kog rata Jugoslavije deluje

preko udruèwa organizovanih na teritorijalnom principu, od op{tine do save-

znog nivoa. ^lanovi Udruèwa mogu biti, pored prvobitno utvr|enih lica i ra-

tni vojni invalidi, ~lanovi porodice poginulog borca, odnosno umrlog ratnog

invalida. Svoju aktivnost na ostvarivawu programskih zadataka Udruèwe ostva-

ruje kroz rad komisija i sekcija koje se formiraju na svim nivoima organizo-

vawa.1255

Posle raspada SFRJ, Udruèwe nastavqa svoju aktivnost u novonastaloj

Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno Dràvnoj Zajednici Srbija i Crna Gora,

bez bitnijih promena u programskim opredeqewima i na~inu organizovawa i de-

lovawa.

A.7.1.279. SRESKI ODBOR SAVEZA UDRU@EWA BORACA

NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA SRBIJE SREZA VAQEVO –

VAQEVO

(1947-1967), 1949-1967.

Sreski odbor Saveza udruèwa boraca narodnooslobodila~kog rata Srbije

sreza Vaqevo – Vaqevo formiran je, 1947. godine, na osnovu usvojenih Pravila i

preporuka sa Osniva~kog kongresa Saveza boraca narodnooslobodila~kog rata Ju-

goslavije.1256

Sreski odbor, kao organ SUBNOR-a, ~inili su ~lanovi izabrani od strane

delegata Sreske skup{tine SUBNOR-a, ~iji je mandat trajao godinu dana, od izbo-

ra. Sreski odbor rukovodio je radom mesnih odbora, sprovodio odluke Skup{ti-

ne, izvr{avao direktive Zemaqskog odbora, prikupqao podatke o borcima, podno-

sio predloge Zemaqskom odnosno Oblasnom odboru za osnivawe novih mesnih od-

bora. Iz sastava svojih ~lanova birao je: predsednika, potpredsednika, sekretara i

blagajnika. Radom Odbora neposredno su rukovodili predsednik i sekretar.

Spajawem srezova [abac i Vaqevo u novi teritorijalno uve}ani srez, sa se-

di{tem u Vaqevu, 1963. godine, doneta je odluka o objediwavawu sreskih odbora, sa

sedi{tem u Vaqevu. Ukidawem srezova, 1967. godine,1257

prestao je da deluje i

Sreski odbor.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SUBNOR-a Vaqevo zapisnikom br.

01-89/1, od 12. februara 1970. godine (Kwiga prijema br. 188).

Fond je nepotpun. Sre|en je po principu slobodne provenijencije,

tematsko-hronolo{ki..



390

1255Vojna enciklopedija, Beograd, 1974, kwiga 8, str. 478

1256 Osniva~ki kongres SUBNOR-a Jugoslavije, Kultura, Beograd, 1947, str. 37-38



Kwige 1949-1967:


– zapisnici sa sednica Odbora i wegovih organa 1949-1966, 5 kw.

– kwiga evidencije ~lanova 1949-1951, 1 kw.

– kwiga inventara 1963, 2 kw.

Spisi 1947-1967.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica Predsedni{tva, sekretarijata, komisi-

ja, odbora; prepisku sa vi{im organima, mesnim i op{tinskim odborima; regis-

tracije, personalna dokumenta, zavr{ne ra~une i buxet.


dni protokoli.

A.7.1.280. SRESKI ODBOR SAVEZA BORACA NARODNOOSLOBODILA^KOG

RATA JUGOSLAVIJE SREZA MIONICA – MIONICA

(1950-1952), 1950-1952.

Sreski odbor Saveza boraca narodnooslobodila~kog rata sreza Mionica –

Mionica formiran je, 1. aprila 1950. godine,1259

kada je ponovo osnovan srez Mi-

onica. Sreski odbor rukovodi radom op{tinskih i mesnih odbora u skladu sa

utvr|enom politikom vi{ih organa i foruma ove organizacije, izvr{ava direk-

tive Zemaqskog odbora, predlaè osnivawe mesnih odbora, prikupqa podatke iz

op{tinskih i mesnih organizacija i odlu~uje o prijemu ~lanova.

Krajem aprila 1952. godine,1260

ukidawem sreza Mionica, prestaje sa radom

i Sreski odbor, ~ija nadle`nost se prenosi na Sreski odbor SUBNOR- a Vaqevo,

kojem je pripojeno podru~je dotada{weg sreza Mionica.

Fond je preuzet od Sreskog odbora SUBNOR- a Vaqevo zapisnikom, od 25.

februara 1970. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 384).

Fond je nepotpun. Sre|en je hronolo{ko-tematski. Fond je obra|en i ura|en




Kwige 1950-1952:

– kwige zapisnika Skup{tine, Sreskog odbora, Sekretarijata, Plenuma i

drugih organa i tela 1950-1952, 2 kw.


Spisi 1950-1952.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica organa, uputstva, izve{taje, raspise,

programe rada, informacije i pristupnice za ~lanove.


391

1259MIAV, Sreski odbor Saveza boraca narodnooslobodila~kog rata sreza Mionica – Mionica,

Zapisnici Skup{tine 1950-1952, kw. inv. br. 2



A.7.1.281. SAVEZ BORACA NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA

JUGOSLAVIJE GRADSKI ODBOR VAQEVO – VAQEVO

(1947-1953), 1947-1953.

Savez boraca narodnooslobodila~kog rata Jugoslavije Gradski odbor

Vaqevo – Vaqevo formiran je u decembru 1947. godine1262

na Osniva~koj skup{ti-

ni, prema uputstvu Osniva~kog kongresa NOR-a, odrànom 30. januara 1947 godine

u Beogradu. Izborom ~lanova Gradskog odbora konstituisan je organ koji rukovo-

di radom rejonskih odbora, kojih je bilo {est na podru~ju grada. Do maja 1950. go-

dine Gradski odbor je neposredno podre|en Oblasnom odboru a posle wegovog uki-

dawa Zemaqskom odboru Saveza boraca. Radom Gradskog odbora rukovode predse-

dnik i sekretar, kao wegovi izvr{ni organi. Gradski odbor ukinut je 1953. godine

i od tada wegova nadle`nost se prenosi na Sreski odbor.

Fond je preuzet zajedno sa gra|om Sreskog odbora SUBNOR-a Vaqevo

zapisnikom br. 01-89/1, od 25. februara 1970. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga

prijema br. 375).




Kwige 1948-1953:

– zapisnici sa sednica Gradskog odbora i savetovawa rejonskih sekretara

1949-1953, 4 kw.



Spisi 1947-1953.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica organa, planove i izve{taje o radu,

odluke, uputstva, raspise, obave{tewa, prepisku, platne spiskove i buxet.


A.7.1.282. OP[TINSKI ODBOR SAVEZA UDRU@EWA BORACA

NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA SRBIJE LAJKOVAC – LAJKOVAC

(1955- ), 1979-1989.

Op{tinski odbor Saveza udruèwa boraca narodnooslobodila~kog rata

Srbije Lajkovac – Lajkovac formiran je, 1955. godine,1263

sa osnivawem op{tine u

Lajkovcu, kao organ koji koordinira aktivnost mesnih organizacija i uskla|uje je

sa utvr|enim programom i politikom Udruèwa na saveznom i republi~kom ni-

vou. Od 1990. godine, Udruèwe deluje kao nestrana~ka organizacija sa

392

1262MIAV, Savez boraca narodnooslobodila~kog rata Jugoslavije Gradski odbor Vaqevo – Vaqevo,

Zapisnik Osniva~ke skup{tine 1947, kut. inv. br. 8


programskim opredeqewem na za{titi socijalnih prava svojih ~lanova i nego-

vawu tekovina NOB-a.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije Laj-

kovac zapisnikom br. 70/3, od 20. aprila 1995. godine (kwiga prijema br. 411).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Sre|en je hronolo{ko-tematski.


Spisi 1979-1989.

Gra|a sadrì: zavr{ne ra~une i platne spiskove.



NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA SRBIJE QIG – QIG

(1955- ), 1976-1988.

Op{tinski odbor Saveza udruèwa boraca narodnooslobodila~kog rata

Srbije Qig – Qig formiran je, 1955. godine,1264

kao organ koji koordinira rad me-

snih odbora na teritoriji op{tine Qig i uskla|uje wihovu aktivnost sa utvr|e-

nom politikom Saveza.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SPS Qig, zapisnikom br. 114/1, od 6

juna 1995. godine, zajedno sa gra|om ostalih dru{tveno-politi~kih organizacija,

u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 482).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Posle razgrani~ewa na fondove, sre|en je te-

matsko-hronolo{ki.


Spisi 1976-1988.

Gra|a sadrì: zavr{ni ra~uni, platne spiskove i druga ra~unovodstvena

dokumenta.



NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA UB – UB

(1955- ), 1955-1990.

Op{tinski odbor Saveza boraca narodnooslobodila~kog rata Ub nastao je

1955. godine1265

nakon ukidawa sreza Tamnavskog sa sedi{tem u Ubu i osnivawem

op{tine Ub za podru~je koje je obuhvatalo jo{ trinaest seoskih naseqa, po Zakonu

o podru~jima srezova i op{tina (1955). U novoosnovanoj op{tini Ub delovao je

393

1264Isto, br. 56/1955

1265Isto, br. 56/1955

kao organ koji koordinira aktivnost mesnih organizacija sa radom vi{ih organa

u ciqu ostvarivawa utvr|ene politike.

Fond je preuzet od stvaraoca, 1997. godine, bez zapisnika i u nesre|enom

stawu (Kwiga prijema br. 457)

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematsko-hronolo{ki tokom 2002. i

2003. godine. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1964-1978:


– registar izdatih spomenica 1964-1970, 2 kw.

– registar ~lanova op{tinskog odbora 1964-1970, 1 kw.

– kwiga imenika ~lanova mesnih odbora 1964-1970, 1 kw.

– kwiga evidencije ~lanstva mesnih organizacija 1975-1978, 1 kw.

– kwiga blagajne mesne organizacije Ub, 1 kw.

Spisi 1955-1990.

Gra|a sadr`i: prepisku, obave{tewa, uputstva, mi{qewa, re{ewa i druge

materijale nastale u komunikaciji sa vi{im organima i drugim organizacijama;

zapisnike sa sednica organa (Konferencija, Skup{tina, Predsedni{tvo, Odbor),

oblika delovawa (komisije, sekcije i dr.); izborne materijale, programe, izve{ta-

je, odluke, referate i druge materijale, normativna akta (statute, statutarne odlu-

ke, pravilnike, samoupravne sporazume i dru{tvene dogovore); rad Komisije za

priznavawe bora~kog sta`a, odlikovawa, bora~ka i invalidska pitawa, bawska

le~ewa i drugo; rad Odbora za podizawe spomenika, Odbora za organizovawe pro-

slava i jubileja; spiskove ~lanova mesnih organizacija i odbora, spiskove u~esni-

ka i ‘rtava NOR-a, zapisnike mesnih odbora; podatke o radu Radne zajednice, per-

sonalnu dokumentaciju, normativna akta, zavr{ne ra~une i platne spiskove.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, delovodni protokol, registri i

imenici ~lanova.

A. 7.2. STALE[KA UDRU@EWA

A.7.2.285. SRESKI ODBOR SAVEZA RATNIH VOJNIH INVALIDA

JUGOSLAVIJE SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1950-1962), 1950-1962.

Sreski odbor Saveza ratnih vojnih invalida Jugoslavije sreza Vaqevo for-

miran je 1950. godine kao izvr{ni organ Skup{tine, mesnih i op{tinskih organi-

zacija za podru~je sreza Vaqevo, kada je izabran i Izvr{ni odbor sa predsednikom,

sekretarom i blagajnikom. Rukovodio je radom Saveza na podru~ju sreza izme|u dve

Skup{tine, izvr{avao wene odluke i odluke vi{ih organa i foruma Saveza.1266

394

1266Statut Saveza ratnih vojnih invalida, Beograd, 1957, Dosije fonda

U Savez su bili udruèni: ratni vojni invalidi, porodice palih boraca,

porodice umrlih ratnih vojnih invalida i mirnodopski vojni invalidi. Zadatak

Saveza je bio da radi na: ja~awu ideolo{ke svesti, socijalisti~kog patriotizma,

da neguje i razvija tradicije NOR-a i socijalisti~ke revolucije, da brine o re{a-

vawu materijalnih, zdravstvenih i drugi socijalnih problema svojih ~lanova.1267

Po~etkom 1962. godine, ovo udruèwe je pripojeno Savezu boraca NOR-a, ~i-

me je prestala delatnost Sreskog odbora kao samostalnog organa.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora boraca NOR-a Vaqevo, zapisnikom

br. 89/1, od 25. februara 1970. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 371).




Kwige 1951-1962:

– zapisnici sa sednica Skup{tine, Sreskog odbora, mesnih odbora, wiho-

vih organa i zapisnici sa savetovawa 1951-1962, 4 kw.


– kwiga inventara, blagajne, partijalnik 1953-1962, 13 kw.

Spisi 1950-1962.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica, izve{taje, informacije, zdravstvenu,

socijalnu i finansijsku dokumentaciju.


SAVEZ UDRU@EWA REZERVNIH VOJNIH STARE[INA

Udruèwe rezervnih oficira i ratnika Kraqevine SHS osnovano je 1919.

godine u Beogradu sa ciqem da {titi interese rezervnih oficira, ratnika i ~la-

nova wihovih porodica. Udruèwe je obnovilo rad u aprilu 1952. godine na osni-

va~kom Kongresu, u novonastalim politi~kim okolnostima socijalisti~kog po-

retka i republikanskog dràvnog ure|ewa, pod nazivom Udruèwe rezervnih ofi-

cira Jugoslavije, da bi na drugom Kongresu, 1954. godine, u udruèwe bili ukqu~e-

ni i podoficiri. Na ~etvrtom Kongresu Saveza udruèwa boraca narodnooslobo-

dila~kog rata Jugoslavije, odrànom 29. jula 1961. godine, doneta je odluka o

udruìvawu Udruèwa rezervnih oficira i podoficira i Saveza ratnih vojnih

invalida u SUBNOR, u ~ijem sastavu deluju kao sekcije. Pod nazivom Savez rezer-

vnih vojnih stare{ina, 1969. godine,1269

Udruèwe se izdvaja kao samostalna orga-

nizacija iz sastava SUBNOR-a, i deluje kao kolektivni ~lan Socijalisti~kog sa-

veza radnog naroda Jugoslavije, do 1990. godine. Posle uspostavqawa vi{estra-

na~kog politi~kog sistema, nastavqa da deluje kao vanstrana~ko strukovno

udruèwe.1270

395

1267Isto


1269Vojna enciklopedija, Beograd, 1975, str. 208

1270Kova~evi}, dr Mladen: Organizacija rezervnih vojnih stare{ina Jugoslavije 1919-1999, istorijski

prikaz, Glavni odbor rezervnih vojnih stare{ina Jugoslavije, bez godine i mesta izdawa, str. 25

Udruèwe je osnovano sa ciqem vojnostru~nog i idejnopoliti~kog ospo-

sobqavawa rezervnog stare{inskog kadra u Armiji i unapre|ewa wihovog dru-

{tvenog statusa. Udruèwe je organizovano na dràvnom nivou, sa Skup{tinom,

kao najvi{im organom, koja utvr|uje programske zadatke, Glavnim odborom, kao

izvr{nim organom, i sreskim odnosno op{tinskim odborima koji su u svom radu

podre|eni vi{em organu. Teritorijalna organizacija Udruèwa je pratila admi-

nistrativno-teritorijalne promene u dràvi. Najvi{i pravni akt, kojim su

utvr|eni programski ciqevi, organizacija i na~in delovawa Saveza, je Statut.

A.7.2.286. SRESKI ODBOR UDRU@EWA OFICIRA I PODOFICIRA

JUGOSLAVIJE SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1952-1962), 1954-1962.

Sreski odbor Udruèwa oficira i podoficira Jugoslavije za srez Vaqevo

formiran je na Osniva~koj skup{tini, odrànoj 7. aprila 1952, kada je izabran

Upravni odbor i oformqene sekcije i Sud ~asti. Sreski odbor je koordinirao rad

op{tinskih odbora, uskla|uju}i ga sa utvr|enom politikom vi{ih organa, Repu-

bli~kog i Glavnog odbora, kojima je bio u svom radu podre|en. Krajem 1955. i po-

~etkom 1956. godine, formirano je 13 op{tinskih udruèwa pododbora.

Ciqevi Udruèwa su vojno-stru~no i ideolo{ko-politi~ko osposobqava-

we rezervnog stare{inskog kadra u Armiji, i za{tita i unapre|ewe wihovog dru-

{tvenog poloàja.

Po~etkom 1962. godine ukinuto je ovo Udruèwe i pripojeno Udruèwu bo-

raca NOR-a, ~ime je prestao sa radom i Sreski odbor.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora Udruèwa boraca NOR-a Vaqevo,

zapisnikom, od 25. februara 1970. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br.

370).

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematsko-hronolo{ki. Obra|en je i




Kwige 1954-1962:

– kwiga zapisnika sa sednica Sreskog odbora i wegovih organa 1959-1961, 1 kw.


– kwiga evidencije vojno-stru~ne nastave 1960-1962, 1 kw.


Spisi 1954-1961.

Gra|a sadrì: planove i izve{taje o radu, uputstva, programe proslava, pre-

pisku, gra|u op{tinskih odbora koji su ukinuti i finansijsku arhivu.


396


A.7.2.287. ORGANIZACIJA REZERVNIH

VOJNIH STARE[INA – UB

(1952- ), 1954-1985.

Op{tinski odbor Saveza rezervnih oficira Ub formiran je 1952. godine na

osniva~koj skup{tini, kada je izabran i nadzorni odbor, u skladu sa preporukom

osniva~kog kongresa Udruèwa rezervnih oficira Jugoslavije. Op{tinski odbor

je iz svog sastava izabrao predsednika, sekretara i blagajnika, koji rukovode ra-

dom Udruèwa u op{tini. U periodu od 1962. do 1969. godine, Udruèwe deluje kao

sekcija u okviru Op{tinskog odbora SUBNOR-a Ub, da bi se pod novim nazivom

Op{tinski odbor Saveza rezervnih ratnih stare{ina konstituisao kao samostal-

na organizacija koja ostvaruje svoje programske ciqeve vojnostru~nog ospo-

sobqavawa rezervnog kadra u Armiji i za{tite dru{tvenog statusa svojih ~lano-

va. Do 1990. godine deluje kao kolektivni ~lan Op{tinske konferencije SSRN op-

{tine Ub, kasnije, od 1992. godine, nastavqa svoju aktivnost kao vanstrana~ko stru-

kovno udruèwe pod novim nazivom Organizacija rezervnih vojnih stare{ina.1272

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora SUBNOR-a Ub, zapisnikom br. 199, od

17. juna. 1997. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 510).

Fond je nepotpun. Sre|en je tokom 2004. godine, tematsko-hronolo{ki.


Kwige 1954-1975:

– strogo poverqiv i poverqiv delovodni protokol 1970-1975, 1 kw.

– kwiga zapisnika 1954-1957, 1 kw.

– kwiga evidencije utro{enog materijala 1962-1964, 1 kw.


– kwiga banke 1967-1973, 2 kw.

Spisi 1956-1985.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica organa, planove i programe rada, pre-

pisku sa vi{im ogranima i organizacijama u op{tini, propozicije, spiskove ~la-

nova, izve{taje o sprovedenoj nastavi i obuci, finasijsku dokumentaciju i dr.


dni protokol.

397

1272Kova~evi}, dr Mladen, n. d., str. 25

A.7.2.288. UDRU@EWE NOSILACA ALBANSKE SPOMENICE 1915-1916.

PODRU@NICA VAQEVO – VAQEVO

(1938-1941, 1967-1988), 1938-1989.

Udruèwe nosilaca albanske spomenice Vaqevo formirano je kao samos-

talno Udruèwe na Osniva~koj skup{tini odrànoj 15. maja 1938. godine, na ini-

cijativu Glavne uprave u Beogradu.1273

Predloèna Pravila od strane Glavne

uprave nisu prihva}ena, pre svega zbog predloène organizacije Udruèwa na ni-

vou Kraqevine Jugoslavije, prema kojoj je predloèno da Odbori budu formirani u

banovinskim mestima a pododbori u sreskim. Osniva~ka skup{tina Udruèwa u

Vaqevu nije prihvatila ponu|eni predlog Pravila sa obrazloèwem da bi Odbor

u Sarajevu, kao sredi{tu Drinske banovine, i sa daleko mawim brojem ~lanova,

imao nadre|enu ulogu nad pododborom u Vaqevu. Skup{tina je prihvatila sop-

stvena privremena Pravila po kojima je Udruèwe u Vaqevu samostalno u svom ra-

du, nastoje}i da se izbori za status Odbora u sreskim mestima i za wihov zna~ajni-

ji uticaj na politiku Udruèwa a protiv centralizacije i zloupotreba u Glavnoj

upravi. Izabrani su Upravni i Nadzorni odbor, Sud ~asti, predsednik i sekretar

Udruèwa. Za prvog predsednika Upravnog odbora izabran je Svetislav S. Pro-

ti}, advokat iz Vaqeva, za sekretara Dragomir S. Jovanovi}, u~iteq iz Vaqeva, za

blagajnika Obrad Proti}, penzioner iz Vaqeva, za ~lanove: Mihailo R. Jevti},

advokat, Aleksandar O. Lomi}, predsednik gradske op{tine, Vukoman M. Trifu-

novi}, kwigovo|a, Radisav O. Beqi}, kafexija, trgovac, êdomir Jankovi},

zemqoradnik iz Zabrdice, Mitar Aleksi}, zemqoradnik iz Grabovice, Veqa Ran-

kovi}, zemqoradnik iz Beomuèvi}a i Vlajko Go|evac, zemqoradnik iz Zaruba. Za

predsednika Nadzornog odbora izabran je Dragoqub J. Samokresovi}, inèwer iz

Vaqeva, i za ~lanove: Radomir Kuzmanovi}, bankarski ~inovnik iz Vaqeva i Vuka-

{in Ristivojevi}, sve{tenik iz Suvodawa. U Sud ~asti su izabrani: za predsedni-

ka Vlada Nedeqkovi}, advokat iz Vaqeva, za sekretara Svet. @. Dabi}, ‘el. ~inov-

nik iz Vaqeva, i za ~lanove, Stojadin Mili} i Sreten Dimitrijevi}, penzioneri

iz Vaqeva.

Prema usvojenim Pravilima redovni ~lanovi udruèwa mogli su postati

samo nosioci odlikovawa „Albanske spomenice“. Vanredni ~lanovi su mogla biti

sva lica koja su sa vojskom, pre{la Albaniju 1915. godine, uz obavezu pla}awa ~la-

narine. ^lanovi dobrotvori i utemeqiva~i su, kao i ostali ~lanovi primani, od

strane Upravnog odbora, uz obavezu polagawa propisanog nov~anog uloga. Ciq

Udruèwa je „negovawe qubavi prema otaxbini, ~uvawe uspomena iz minulih rato-

va, razvijawe moralnih osobina kod ~lanova, za{tita zajedni~kih interesa i uza-

jamna moralna i materijalna pomo} me|u ~lanovima“1274

Po~etkom juna 1938. godine, Udruèwe je imalo 824 ~lana, sredinom narede-

ne godine, 944 ~lana. Na sednici Skup{tine odrànoj 6. oktobra 1940. godine, po-

sle vi{e od dve godine zalagawa za promene u organizaciji Udruèwa na drànom

398

1273MIAV, Udruèwe nosilaca albanske spomenice Vaqevo (UNAS), Uput pododboru Udruèwa nosi-

laca „Albanske spomenice”, Glavne uprave udruèwa, od 22. marta 1938. godine, del. br. 39, kut. inv.

br. 15, pr. br.1

1274Isto, UNAS, kut. inv. br. 15, pr. br. 9

nivou i otvorenog sukoba sa dotada{wim rukovodstvom Glavne uprave, doneta je

odluka o prihvatawu statusa podobora i pristupawu jedinstvenoj organizaciji,

po{to je prethodno do{lo do personalnih promena u rukovodstvu Glavne uprave.

Izbijawem Aprilskog rata i okupacijom, Udruèwu je, naredbom Krajs komandatu-

re za Srbiju objavqene 20. maja 1941. godine, zabrawen rad.1275

Posle dugog prekida u svojoj delatnosti, Udruèwe je obnovilo svoj rad, na

Osnova~koj skup{tini, 15. aprila 1967. godine, u Beogradu pod nazivom Udruèwe

nosilaca Albanske spomenice SR Srbije, sa ciqem da okupi i organizuje sve ‘ive

nosioce Spomenice, da prikupqa materijal za izradu spomen kwige o povla~ewu

srpske vojske kroz Albaniju, da radi na poboq{awu materijalnog poloàja svojih

~lanova i da gaji druèqubqe, drugarstvo i solidarnost sa borcima iz NOR-a.1276

Podru`nica Udruèwa u Vaqevu formirana je na Osniva~koj skup{tini

odrànoj, 27. jula 1967. godine, na kojoj su izabrani organi: Upravni i Nadzorni od-

bor, predsednik i sekretar podru`nice i usvojena su Pravila. Za predsednika

Upravnog odbora izabran je Milisavqevi} Svetislav, za sekretara i potpredsedni-

ka Milo{evi} êdomir i za blagajnika Marjanovi} Tihomir. Za predsednika Nad-

zornog odbora izabran je \or|evi} Jovan, a za ~lanove Mihailovi} Radomir i

@uwi} Svetislav. U ovom periodu podru`nica Udruèwa u Vaqevu, deluje sa zna-

tno smawenim brojem ~lanova i u bitno promewenim dru{tveno-politi~kim okol-

nostima. Podru`nica deluje na okupqawu i organizovanom delovawu nosilaca

Spomenice, na teritoriji op{tine Vaqevo. Do dana odràvawa Osniva~ke skup-

{tine evidentirano je 139 ‘ivih ratnika, nosilaca Spomenice. Kasnije se broj ~la-

nova pove}ao na 406 , da bi vremenom opadao, do kraja 1988. godine, sveo se na svega

tri, {to je bio osnovni razlog ga{ewa podru`nice u Vaqevu. Odlukom Skup{tine,

od 26. decembra 1988. godine, i zvani~no je prestala aktivnost Udruèwa.1277

Fond je preuzet od stvaraoca, 1. decembra 1988. godine (Kwiga prijema br.

399). Sa gra|om Arhivu je predata i biblioteka sa kancelarijskim name{tajem i

ostalim inventarom kojim se podru`nica sluìla. Tri foto-albuma sa fotogra-

fijama nosilaca Albanske spomenice, sa otkrivawa spomenika, proslava, hodo~a-

{}a i sahrana, predata su Arhivu, 20. maja 1997, od strane Dru{tva za negovawe

tradicija oslobodila~kih ratova Srbije – Podru`nica Vaqevo. Prilikom pre-

uzimawa arhivske gra|e i drugog inventara preostalog po prestanku rada po-

dru`nice Udruèwa, sa~iwen je ugovor sa Arhivom o opremawu jedne prostorije,

spomen sobe, u kojoj }e biti izloèn inventar i arhivska gra|a podru`nice, sa mo-

gu}no{}u kori{}ewa i upoznavawa zainteresovanih posetioca sa wihovim

sadràjem.


cije, tematski, a u okviru tematskih celina hronolo{ki. Foto-albumi su izdvoje-

ni kao posebna celina. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar sa detaqni-

jim podacima o sadràju zna~ajnije gra|e.


399

1275Isto, kut. inv. br. 15, pr. br. 32

1276Isto, kut. inv. br. 15, pr. br. 107

1277Isto, Kwiga zapisnika sa sednica Skup{tine, kw. inv. br. 5


Sadrì gra|u za period 1938-1941, 1967-1988, 14 kwiga, 3 foto-albuma i 6 ku-

tija spisa (0,9 m).

Kwige 1938-1941. i 1967-1988:

– zapisnici sa sednica Skup{tine i organa 1938-1941, 1967-1988, 5 kw.


– registar ~lanova 1987-1988, 1 kw.

– dnevnik blagajne 1940-1941, 1967-1988, 5 kw.

Foto-albumi 1967-1988:

– foto-albumi; fotosi: vojskovo|a, ratnika nosilaca Spomenice, otkri-

vawe spomen obele`ja, posete zna~ajnim mestima i spomenicima iz Prvog

svetskog rata, sahrane i drugo, 3 albuma.

Spisi 1938-1941. i 1967-1988.

Gra|a sadrì: pravila, uputstva, prepisku, izve{taje, obave{tewa, odluke,

raspise; izve{taje o akcijama: na podizawu spomenika, izdavawu kwiga, obilasci-

ma istorijski zna~ajnih mesta (Kajmak~alan, Krf, Vido, Zejtinlik); spiskove ~la-

nova podru`nice, osniva~ke uloge, molbe za prijem u ~lanstvo, ra~une i zavr{ne

ra~une.

Obave{tajna sredstva: sumarni inventar, registar i delovodni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Mil~a Madi}, Zoja Ristovi}: Udruèwe nosilaca albanske spomenice 1915-1916.

Podru`nica Vaqevo (1938-1988), 1938-1989, Istorijska bele{ka i sumar-

ni inventar, „Glasnik“ br. 32, MIAV, Vaqevo, 1998

A.7.2.289. SLOGA VAQEVSKIH RADENIKA – VAQEVO

(1882-1902), 1882-1896.

Prve radni~ke organizacije, koje su se po~ele stvarati jo{ 80- tih godina 19.

veka, imale su karakter uzajamne pomo}i u slu~aju bolesti, smrti i besposlice.

Jedno od takvih dru{tava, koje je osnovano po~etkom 80- tih godina 19. veka u

Vaqevu, bilo je udruèwe koje se zvalo „Sloga vaqevskih radenika“. Udruèwe je

osnovano, 4. marta 1882. godine, u Vaqevu sa ciqem pruàwa uzajamne pomo}i u

slu~aju bolesti, smrti i iznemoglosti.1279

Pored ~isto humanitarnih zadataka Udruèwe je u svoja pravila unelo i

{ire ciqeve: obrazovawe ~lanova, otvarawe kwi`nice i ~itaonice, organizo-

vawe predavawa, otvarawe zajedni~kih proizvodnih radionica (kroja~ke, obu}ar-

ske i opan~arske), koje su imale sve karakteristike akcionarskog dru{tva, jer su na

400

1279Jovanovi}, dr @arko: Razvoj radni~kog pokreta u vaqevskom kraju do 1919. godine, „Glasnik“ MIAV

br. 1, Vaqevo 1966, str. 146; Mitra{inovi}, Milorad: Sloga vaqevskih radenika, Napred, Vaqevo,

1977, str. 19.

kraju godine ispla}ivale radnicima dividendu i do 28%. U to vreme, „Sloga“ je

imala preko 100 ~lanova koji su redovno pla}ali ~lanarinu (1 dinar mese~no) i

tako sticali pravo na pomo} Dru{tva i dru{tvenog lekara, kao i pravo na kori-

{}ewe zajma iz dru{tvene kase.

Velike zasluge, {to je Dru{tvo postalo jedano od najnaprednijih u Srbiji,

imao je wegov osniva~ Dimitrije Jankovi} – Robespjer (1860-1916) koji je pored os-

talog, sa~inio prva dru{tvena pravila i dosta uradio na povezivawu „Sloge“ sa

vi{e radni~kih dru{tava u Srbiji. Op{tem radni~kom dru{tvu u Beogradu pre-

dloìo je (1897) da preduzmu zajedni~ku akciju za stvarawe jedne jedinstvene zana-

tlijske organizacije koja bi obuhvatala sve zanatlijske radnike u zemqi1280

.

Dru{tvenim pravilima bilo je predvi|eno da se udruèwem upravqa na de-

mokratski na~in. Najvi{i organ bila je Skup{tina koja se redovno dràla svake

godine i na kojoj su birani upravni i nadzorni odbor i delovo|a. Skup{tine su

donosile odluke o otvarawu radionica, odobravale sredstva, zajmove, birale

upravu i dr. Upravni odbor je pruào pomo} svojim ~lanovima, zakazivao zborove,

usvajao mese~ne izve{taje; razmatrao rad Dru{tva, kwi`nice ~itaonice i drugo.

Posle deset godina rada, do 1892. godine, „Sloga“ je bila jedna od najnapre-

dnije i najboqe organizovanih radni~kih dru{tava u Srbiji.

Ve} sredinom 90-tih godina 19. veka, „Sloga“ je po~ela da stagnira. Vre-

dnost wene imovine, za samo godinu dana, pala je za oko 10.000 dinara. Na primer,

stawe na dan 31. decembra 1892. godine iznosilo je 62.751, a godinu dana kasnije,

52.775 dinara. Formirana na osnovu u~ewa Svetozara Markovi}a, „Sloga“ nije

mogla da izdrì konkurenciju jakih zanatlija i poplavu jevtinijih industrijskih

proizvoda, koji je sa sobom donosio brz razvoj kapitalizma u Srbiji.

Sloga vaqevskih radenika „posle nekoliko godina te{ke krize“ prestala je

sa radom u drugoj polovini 1902. godine.


Fond je delimi~no sa~uvan. Obra|en je 1980. godine po vrstama kwiga, a u

okviru wih hronolo{kim redom. Ura|en je sumarni inventar.



Kwige 1882-1896:

– zapisnici sednica zbora i odbora 1883-1891, 1 kw.

– partijalnici (sa registrom ~lanova) 1882-1896, 2 kw.

– partijalnik (kroja~ke i obu}arsko-koàrske radwe) 1892-1894, 1 kw.

– kwiga inventara i bilansa (kroja~ke, opan~arske i obu}arsko-koàrske

radwe) 1891-1894, 1 kw.

– dnevnik kroja~ke radwe 1888-1891, 1 kw.

Gra|a sadrì: podatke o radu Udruèwa, o vrstama zanatskih radwi, podat-

ke o finansijskom poslovawu i drugo.

Obave{tajno sredstvo: sumarni inventar i registar ~lanova.

401

1280Isto, „Glasnik“ br. 1, MIAV, Vaqevo 1966, str. 146.


Objavqeni radovi:

– Mil~a V. Madi}, Milorad P. Mitra{inovi}, Mirko S. Bojani}: Dimi-

trije J. Jankovi} Robespjer 1860-1916, MIAV, Vaqevo, 1996, 215

A.7.2.290. SLOGA OBRENOVA^KIH RADENIKA – OBRENOVAC

(1893- ?), 1894-1902.

Sloga obrenova~kih radenika – Obrenovac za me|usobnu pomo} u bolesti,

iznemoglosti za rad i smrti osnovana je, 1893. godine, kao humanitarna ustanova za

podru~je Sreza posavskog. Finansirana je od ~lanskih uloga, interesa na poloè-

nim kapitalom kod {tedionice, pomo}i Obrenova~ke op{tine, od poklona i od

novca ste~enog organizovawem raznovrsnih zabava. Radila je preko Skup{tine

~lanova, Upravnog i Nadzornog odbora.

Svojim ugroènim ~lanovima pomagalo je u pla}awu lekarskih, apotekar-

skih, bolni~kih i tro{kova u slu~aju smrti. Bolesnim ~lanovima dodeqivana je

povremena pomo}.


Fond je fragmentarano sa~uvan. Sre|en je po vrstama spisa, a u okviru wih

po hronologiji. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Spisi 1894-1902.

Gra|a sadrì: izve{taje Upravnog i Nadzornog odbora, spiskove ~lanova,

potvrde i uverewa i finansijsku arhivu.


A.7.2.291. VAQEVSKO ZANATLIJSKO DRU[TVO – VAQEVO

(1893-1941), 1901-1941.

Vaqevsko zanatlijsko dru{tvo u Vaqevu osnovano je, 1. marta 1893. godine,

za me|usobnu pomo} u slu~aju bolesti i smrti.1282

Prva Pravila dru{tva dos-

tavqena su na potvrdu i odobrewe ministra narodne privrede, 17. avgusta 1902. go-

dine.1283

Nepostojawe bilo kakvog za{titnog zakonodavstva primoralo je vaqevske

zanatlije da sopstvenim snagama obezbede sebe u nevoqi. Zbog toga je Dru{tvo sebi

postavilo kao ciq da pomaè svoje ~lanove u slu~aju bolesti, iznemoglosti i

smrti, da radi na razvitku zanata i umnom i moralnom obrazovawu zanatlija. U

okviru Dru{tva radila je peva~ka druìna, kwi`nica, ~itaonica i zanatska {ko-

la, a jednom godi{we organizovane su zanatska zabava i izlo`ba zanatskih proiz-

voda.

402

1282Jovanovi}, dr @arko: Razvoj radni~kog pokreta u vaqevskom kraju do 1919. godine, „Glasnik“ MIAV

br. 1 Vaqevo 1966, str. 146

1283Spomenica Op{te radni~kog dru{tva, 1901-1905, Beograd, 1905, str. 194-195

Organi Dru{tva: Skup{tina, Upravni i Glavni odbor, obustavili su svaku

aktivnost u vreme balkanskih i oba svetska rata. U oslobo|enoj zemqi rad Dru-

{tva je sve~ano obnovqen, 13. jula 1919. godine, a posle nekoliko godina (1923) i

rad peva~kog hora „îka Quba“. U to vreme, Dru{tvo je imalo preko 300 redovnih

~lanova. Posle 10 godina u ~lanstvu, redovni ~lanovi sticali su pravo na penziju

(50 din mese~no), bolesni~ku pomo}, sahranu umrlih, (~l. 23 Pravila). Pored re-

dovnih ~lanova, Dru{tvo je imalo ~lanove: dobrotvore, utemeqa~e, pomaù}e i

po~asne.

Aprilski rat, 1941. godine, prekinuo je rad ovog Dru{tva. Prestalo je sa ra-

dom maja 1941. godine.

Posle rata, 1945. godine, Dru{tvo nije obnovilo rad, zato {to Dru{tvo ni-

je u odre|enom roku do 25. decembra 1946. godine, podnelo prijavu za obnovu rada u

skladu sa ~l. 31 Zakona o udruèwima, zborovima i drugim javnim skupovima.

Wegova imovina stavqena je re{ewem ONO Vaqevo br. 3538, od 28. 02. 1947. godine,

pod sekvestar (Zanatski dom i sl.) i predata u vlasni{tvo Nov~anom zavodu za so-

cijalno osigurawe u Vaqevu.





Kwige 1901-1940:

– zapisnici Upravnog, Nadzornog i Glavnog odbora 1901-1931, 1 kw.

– partijalnici redovnih ~lanova i ~lanova dobrotvora 1907-1939, 2 kw.

– partijalnik 1930-1940, 1 kw.

Spisi 1906-1941.

Gra|a sadrì: izve{taje o radu Dru{tva; spiskove zanatlija, redovnih i po-

maù}ih ~lanova, molbe za penziju, pozive na skup{tinu; akta peva~ke druìne

„îka Quba“ – 1906; podatke o {kolovawu zanatske omladine – ratne siro~adi,

~lanarini, imovini Dru{tva, lekarskim uslugama, dobrovoqnim prilozima, po-

pravci Zanatskog doma, zanatskim zabavama i koncertima i dr. U gra|i ima pri-

znanica, ra~una, kvita, potvrda, predra~un recepata i dr.


A.7.2.292. SRESKO UÎTEQSKO DRU[TVO – VAQEVO

(1868-1955), 1871-1874, 1929-1949.

Sresko u~iteqsko dru{tvo osnovano je, u Vaqevu 1868. godine, pod nazivom

„Vaqevski u~iteqski zbor“.1284

Pored zadataka na unapre|ewu nastave u osnovnim

{kolama, zadatak ovog Dru{tva bio je „ potpomagawe siroma{nih u~enika i u~e-

nica“. U tom ciqu u~iteqi i u~iteqice osnovali su (1883) fond za nabavku odela

403

1284MIAV, Sresko u~iteqsko dru{tvo – Vaqevo, Zapisnik sednica Vaqevskog u~iteqskog dru{tva

1871-1874, kw. inv. br. 1

sirotnim u~enicima i u~enicama ovda{wih osnovnih {kola. Prire|ivana su se-

la, zabave i besede koje su od gra|anstva bile pose}ene. Godine 1885, vaqevski u~i-

teqi i u~iteqice obratili su se na~elstvu okruga vaqevskog da im dozvoli da na

praznik Lazarevu subotu – 16. marta, prirede zabavu sa lutrijom u korist siroma-

{nih u~enika „jer su uvereni da }e gra|ani plemenitim prilozima pomo}i da se

ova humana ceq ostvari“.1285

U~iteqski zbor radio je s prekidima, do 1914. godine, a posle zavr{enog ra-

ta (1918) obnovio je rad pod nazivom „Vaqevsko u~iteqsko dru{tvo“. Pod nazivom,

„Sresko u~iteqsko dru{tvo“, nastavqa rad posle zavr{enog Drugog svetskog rata,

1945. godine.1286

Od osnivawa, na sastancima Dru{tva prisustvovali su u~iteqi iz Vaqeva

i {ire okoline na kojima su razmatrana obrazovno vaspitna i druga pitawa pro-

svetne politike na ovom podru~ju i u Srbiji, kao: otvarawe novih {kola, stawe

{kolskih zgrada, potrebe za u~iteqskim kadrom i sl. Iz metodike nastave u~iteqi

su referisali o raznim temama: kako se predaje srpski jezik, hri{}anska nauka, ra-

~un, istorija, zemqopis, pisawe i crtawe, ‘enski rad i dr. Dru{tvo je izme|u dva

rata imalo veoma bogatu i raznovrsnu biblioteku koju su koristili prosvetni ra-

dnici i gra|ani Vaqeva.

Posle rata (1945), Sresko u~iteqsko dru{tvo u Vaqevu svoju aktivnost pri-

lago|ava novim zadacima prosvetne politike u Srbiji. Na godi{wim skupovima

(saborima) sumirani su postignuti rezultati, naro~ito o opismewavawu i radu

analfabetskih te~ajeva.

Sresko u~iteqsko dru{tvo u Vaqevu prestalo je sa radom 1955. godine, jer je

spojeno sa Udruèwem nastavnika i profesora u jedinstveno udruèwe. Wihovim

spajawem formiran je, 12. novembra 1955, Sreski odbor udruèwa u~iteqa, nastav-

nika i profesora1287

.

Fond je preuzet sa arhivskom gra|om Osnovne {kole u Vaqevu, 1955. godine,

bez zapisnika (Kwiga prijema br. 7).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Obra|en je i izra|en je sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1871-1874, 1929-1949, 2 kwige (0,10 m).

Kwige 1871-1874, 1929-1949:

– zapisnik sednica Vaqevskog u~iteqskog zbora 1871-1874, 1 kw.

– spisak kwiga dru{tvene biblioteke 1929-1949, 1 kw.

Gra|a sadrì: podatke o radu i ~lanovima Dru{tva i popise kwiga sa koji-

ma je raspolagala biblioteka Dru{tva.


404

1285Isto, Zapisnik sednica Vaqevskog u~iteqskog dru{tva 1871-1874, kw. inv. br. 1

1286Isto, Podaci o promenama naziva preuzeti su iz sa~uvane arhivske gra|e, kw. inv. br. 1 i 2

1287Isto, Sindikat prosvetnih i nau~nih radnika, sreski odbor Vaqevo, Zapisnik sa osniva~ke skup-

{tine Udruèwa u~iteqa, nastavnika, profesora sreza Vaqevo odràne 11. novembra 1955. godine,

kw. inv. br. 1

A.7.2.293. VAQEVSKA TRGOVA^KA OMLADINA – VAQEVO

(1885-1941), 1895-1942.

Vaqevska trgova~ka omladina osnovana je u Vaqevu, 1885. godine,1288

kao

udruèwe sa ciqem, da radi na vaspitawu i stru~nom obrazovawu, moralnom i ma-

terijalnom unapre|ewu svojih ~lanova, {irewu srpske trgovinske prosvete i nego-

vawu milosr|a i plemenitosti me|u trgova~kim staleòm. Prvobitni naziv

udruèwa bio je: „Dru{tvo Trgova~ke omladine za varo{ Vaqevo i okrug“. Prvu

upravu uglavnom su sa~iwavali trgova~ki pomo}nici, pa je u to vreme Dru{tvo

imalo prete`no humanitarni karakter. Prednost imaju pitawa: uzajamno potpo-

magawe u bolesti, umno obrazovawe i usavr{avawe u trgova~koj struci i starawe

da se upokojeni ~lanovi pristojno sahrane.

Politi~ke i ekonomske promene u Srbiji, na po~etku ovog veka, uticale su

da delokrug rada udruèwa postane raznovrsniji i sadràjniji. Ve}a pa`wa po-

klawa se ~lanovima u slu~aju nevoqe, le~ewa i bolesti. Na kulturno-prosvetnom

poqu osniva se Trgova~ka {kola, kwi`nica i ~itaonica, a kra}e vreme (1933)

udruèwe je bilo vlasnik „Glasa Vaqeva“.

Vaqevsku trgova~ku omladinu ~inili su: redovni, pomaga~i, utemeqa~i, do-

brotvori i po~asni ~lanovi. Po~asne ~lanove bira skup{tina udruèwa, a sve os-

tale upravni odbor. Od dana upisa, ~lanovi sti~u pravo na pose}ivawe {kole i

~itaonice, javnih predavawa i ~itawa kwiga iz kwi`nice; da biraju upravni,

{kolski i nadzorni odbor; na le~ewe u mesnoj bolnici, na pomo} u bolesti posle

uplate petomese~nog uloga i dr. Nova pravila, usvojena, 1912. godine, ne{to su do-

punila strukturu ~lanstva, pa je status redovnog ~lana mogao dobiti svaki trgo-

vac, trgova~ki pomo}nik i u~enik bez obzira na veru i narodnost. ^lanarinu su

pla}ali redovni i ~lanovi pomaga~i. Pored prihoda od ~lanarine, prire|enih za-

bava, udruèwu su finansijsku pomo} pruàli Vaqevska op{tina, Trgova~ki

esnaf, Vaqevska {tedionica, Vaqevska zadruga, Ministarstvo trgovine i indus-

trije, oblasna uprava i dr.

O radu udruèwa brinuli su: Upravni odbor (16 ~lanova), Nadzorni odbor

(3 ~lana) i Skup{tina koja razmatra i odlu~uje o radu ovih organa Udruèwa i

[kolskog odbora Trgova~ke {kole Vaqevske Trgova~ke omladine. Ova {kola,

osnovana 27. decembra 1888. godine, radila je kao ve~erwa, a potom samo nedeqom i

praznikom kad su radwe zatvorene. Po zavr{etku nastave u~enici su polagali is-

pit pred ispitnim odborom koga su birali u zajedni~kom sastavu Upravni i

[kolski odbor. Ministarstvo je tako|e slalo svog izaslanika. Nastavni plan

{kole donosili su zajedni~ki Upravni i [kolski odbor a odobravao ga je minis-

tar narodne privrede. Vaqevska trgova~ka omladina odràvala je dobre odnose sa

Beogradskom trgova~kom omladinom, Ministarstvom trgovine i industrije (koje

je pruàlo pomo} {koli), Banskom upravom i lokalnim vlastima.

Pravila udruèwa usvajala je redovna ili vanredna skup{tina na svojim se-

dnicama, a odobravala ih je Trgova~ka komora u Beogradu. Po ~l. 98. Zakona o

radwama nadzor nad radom udruèwa vr{ila je Trgova~ka komora.

405

1288Isto, Vaqevska trgova~ka omladina – Vaqevo, Pravila Vaqevske trgova~ke omladine sa nastavnim

planom (~l. 10), [tamparija Dimitrija N. Slavuja, Vaqevo, 1914.

Sve do rata, 1941. godine, udruèwe je imalo veoma zna~ajnu ulogu u obrazo-

vawu trgova~kog kadra. Rat je omeo podizawe zgrade dru{tvenog doma. U arhivskoj

gra|i malo je podataka o radu udruèwa u 1941. godini.

Vaqevska trgova~ka omladina zajedno sa svojom {kolom, prestala je sa ra-

dom krajem 1941. godine. Obzirom na ratne uslove zvani~na odluka o tome nije do-

neta. Tokom 1942. godine, predsednik Milan Go|evac, trgovac, bezuspe{no je poku-

{avao da spase kapital udruèwa (220.089 din.) uloèn kod filijale Hipotekarne

banke u Vaqevu.

Fond je preuzet bez zapisnika, 1955. godine (Kwiga prijema br. 3). .


marni inventar.



Kwige 1909-1941:

– zapisnici sa sednica Skup{tine, Upravnog, Nadzornog i [kolskog od-

bora 1909-1941, 3 kw.


– dnevnici rada i prozivnici u~enika 1919-1941, 25 kw.


Spisi 1895-1942.

Gra|a sadrì: Pravila, izve{taje o radu Upravnog, Nadzornog i [kolskog

odbora; prepisku udruèwa, raspise vi{ih organa, statisti~ke podatke, perso-

nalna dokumenta, programe i planove razvoja Upravnog i [kolskog odbora, podat-

ke o poslovawu fonda Trgova~kog podmlatka (pozajmice, otplate duga, ulagawa i

dr.); dokumenta o organizovawu zabava, predavawa, parastosa za umrle ~lanove i

dobrotvore; uverewa, svedo~anstva, nastavne planove, dokumenta o podizawu dru-

{tvenog doma, razna uverewa, priznanice, ra~une, program {kolske sve~anosti

(1930), spisak osobqa op{tine grada Vaqeva (1928) i drugo.


A.7.2.294. DRU[TVO UÎTEQA OP[TINE VAQEVO – VAQEVO

(1982- ), 1982-1992.

Dru{tvo u~iteqa op{tine Vaqevo formirano je, 13. novembra 1982. godi-

ne,1290

i upisano u registar dru{tvenih organizacija i udruèwa re{ewem Sekre-

tarijata za unutra{we poslove Vaqevo, od 14. januara 1983. godine.1291

Zadatak

Dru{tva je da organizuje stru~no i pedago{ko usavr{avawe svojih ~lanova, da ra-

di na unapre|ewu materijalnog i dru{tvenog poloàja u~iteqa, da neguje stvara-

406


1290MIAV, Dru{tvo u~iteqa op{tine Vaqevo – Vaqevo, zapisnik sa Osniva~ke skup{tine, kut. inv. br. 2

1291Isto, Re{ewe SUP-a Vaqevo o upisu u sudski registar br. 04/4-212-2714, od januara 1983. godine,

kut. inv. br. 2

la{tvo i stvarala~ku kritiku. ^lanovi Dru{tva su u~iteqi iz osnovnih {kola sa

podru~ja op{tine Vaqevo. ^lanstvo je bilo dobrovoqno i imalo do 250 ~lanova.

Dru{tvo je kolektivni ~lan Saveza u~iteqskih dru{tava Srbije, preko kojeg se os-

tvarivala saradwa i koordinacija aktivnosti svih dru{tava u Srbiji.

Organi Dru{tva su Skup{tina, Predsedni{tvo i sekcije. Skup{tina, koju

~ine izabrani delegati {kola, utvr|uje program i usvaja izve{taj, normativna ak-

ta i druga dokumenta, zna~ajna za rad dru{tva. Predsedni{tvo, kao izvr{ni organ

Skup{tine, rukovodi radom i aktivno{}u dru{tva. Sekcije, kao oblik organizo-

vanog okupqawa i delovawa u~iteqa, su neposredno delovale na ostvarivawu zada-

taka udruèwa u odre|enoj oblasti.

Fond je preuzet od predsednika Dru{tva Kriste Vuji}, zapisnikom br. 232,

od 16. avgusta 1996. godine, u nesre|enom stawu (Kwiga prijema br. 407).

Fond je nepotpun. Sre|en je tematski, 1992. godine.


Kwige 1983-1992:

– zapisnici sa sednica Skup{tine i Predsedni{tva 1983-1992, 1 kw.

Spisi 1982-1992.

Gra|a sadrì: akta o osnivawu i registraciji Dru{tva, zapisnike sa sedni-

ca organa Dru{tva, izve{taje o radu, statut i druga normativna akta, prepisku,

spiskove ~lanova i zavr{ne ra~une.


A.7.3. HUMANITARNA UDRU@EWA

A.7.3.295. SRESKI ODBOR CRVENOG KRSTA – VAQEVO

(1946-1967), 1935-1967.

Sreski odbor Crvenog krsta u Vaqevu osnovan je, avgusta 1946. godine,1292

po

ukidawu Dru{tva Crvenog krsta Kraqevine Jugoslavije. Pod tim nazivom radi do

1967, kada je posle usvajawa Ustavnog zakona o ukidawu srezova u SR Srbiji,1293

prestao da postoji vaqevski srez i nadle`nost Sreskog odbora Crvenog krsta u

Vaqevu preneta je na Op{tinski odbor Crvenog krsta u Vaqevu.

Nadle`nost Odbora prostirala se samo na teritoriji Vaqevskog sreza do

1955, kada su Zakonom o podru~jima srezova i op{tina,1294

Vaqevskom srezu

pripojeni Podgorski i Tamnavski srez. Svoj rad Odbor je organizovao preko

mesnih, kasnije, osnovnih organizacija Crvenog krsta.

Svoj rad je ostvarivao preko Skup{tine (odràvala se jednom godi{we),

Upravnog, Nadzornog i Izvr{nog odbora, komisija ili sekcija.

407

1292Isto, Sreski odbor Crvenog krsta – Vaqevo, Delovodni protokol Upravnog odbora 1946-1948, kw.

inv. br. 1



Zadatak Odbora bio je da vr{i omasovqavawe, akciono i kadrovsko ja~awe

osnovnih organizacija, da ostvaruje saradwu sa ostalim organizacijama Crvenog

krsta i drugim humanitarnim dru{tvima, da organizuje zdravstvena predavawa i

vr{i zdravstvenu propagandu, da organizuje i okupqa dobrovoqne davaoce krvi,

otvara |a~ke kuhiwe, pruà pomo} (bilo u novcu ili namirnicama) socijalno

ugroènim licima, da u~estvuje u svim akcijama pruàwa pomo}i postradalom

stanovni{tvu od elementarnih nepogoda (organizovawe sabirnih akcija obu}e,

ode}e, i dr.), da organizuje razne programske akcije i revijalne programe, da se

stara o starim i bolesnim licima, i drugo.

Fond je preuzet od Op{tinskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu, zapisnikom

br. 08-292/1, od 26. jula 2001. godine (Kwiga prijema br. 487). U fondu se nalazi

gra|a Dru{tva Crvenog krsta Kraqevine Jugoslavije Tamnavskog sreza - Ub1295

i

sreskih odbora Crvenog krsta u Ose~ini i Ubu.



Kwige 1946-1967:


– delovodni protokol Sreskog Upravnog odbora Dru{tva Crvenog krsta u

Vaqevu 1946-1948, 1 kw.

– delovodni protokol Upravnog odbora Crvenog krsta Sreza podgorskog u

Ose~ini 1950-1953, 1 kw.

– delovodni protokoli Sreskog odbora Crvenog krsta Sreza tamnavskog u

Ubu 1950-1953, 2 kw.

– kwiga napla}ene ~lanarine po mesnim odborima 1958-1962, 1 kw.

– Kwiga gostiju Sreskog odbora Crvenog krsta Vaqevo, "Kolubara" u

Sutomoru 1963-1964, 1 kw.

Spisi 1935-1967.

Gra|a sadrì: zapisnike organa i tela Odbora, izve{taje o radu, informa-

cije, planove, razne spiskove (~lanova, dobrovoqnih davalaca krvi, sve{tenika i

monaha koji su primili pomo}, darodavaca i dr.), podaci o selima (listi}i

higijenizacije), normativna akta, uputstva, obave{tewa, personalna dokumenta,

finansijsku dokumentaciju (zavr{ne ra~une, buxetske upitnike, platne spiskove),

gra|u Dru{tva Crvenog krsta Kraqevine Jugoslavije Tamnavskog sreza - Ub i

sreskih odbora Crvenog krsta u Ose~ini i Ubu i drugo.


ni protokoli.

Objavqeni radovi:

– Milorad Radoj~i}: Na putu humanosti - 120 godina Crvenog krsta u Vaqe-

vu, Op{tinski odbor Crvenog krsta Vaqevo, Vaqevo, 1996, 50

408

1295MIAV, Sreski odbor Crvenog krsta – Vaqevo, Blagajna Upravnog odbora Dru{tva crvenog krsta

Kraqevije Jugoslavije Tamnavskog sreza – Ub, od 19. januara 1935. do 28. juna 1946. godine, kut. inv.

br. 36

A.7.3.296. VAQEVSKO DRU[TVO ZA SVADBARINU I POSMRTNINU –

VAQEVO

(1890-1901), 1900-1901.

Vaqevsko dru{tvo za svadbarinu i posmrtninu osnovano je, 10. juna 1890. godi-

ne u Vaqevu. Istog dana potvrdilo je svoja Pravila kod Prvostepenog suda u Vaqevu

(No

730).1296

U skladu sa Zakonom o udruèwima (~l. 8 ta~. 31) izabrani su Upravni od-

bor (7 ~lanova), Nadzorni odbor (5 ~lanova), glavni blagajnik i delovo|a.

Dru{tvo je imalo dva odseka: odsek svadbarine i odsek posmrtnine, sa zadat-

kom da nov~ano pomaè svoje ~lanove u slu~aju udaje, ‘enidbe i smrti. U odseku

svadbarine bilo je upisano 1771 ~lanova, a u odseku posmrtnine 711 ~lanova.

Osniva~i Dru{tva (trgovci, ~inovnici i zanatlije), neumorno su radili na

obezbe|ewu {to ve}ih dru{tvenih prihoda od sve brojnijeg ~lanstva: osniva~a, re-

dovnih, po~asnih i ~lanova dobrotvora. Veliki broj ~lanova doprineo je da se po-

sao razgrana, a Dru{tvo se afirmi{e, ne samo u Vaqevu ve} i u mnogim mestima u

Srbiji. Sa dru{tvima u Beogradu, [apcu, Uìcu, Para}inu ovo Dru{tvo je imalo

neposredne kontakte i razmewivalo iskustva u radu.

Dru{tvenim pravilima bilo je predvi|eno da ~lanovi Dru{tva, zavisno od

duìne ~lanstva, imaju posle tri meseca pravo na premiju. Iz kwiga se da vidi da je

Dru{tvo od osnivawa svojim ~lanovima isplatilo 145 premija za svadbarinu i 11

za posmrtninu u sumi od 15.485 dinara.

Organi Dru{tva bili su: Skup{tina, Glavni odbor, Upravni i Nadzorni

odbor, dnevni poverenik i upravni ~inovnici. Skup{tina, redovna ili vanredna,

obavezno se dràla u Vaqevu. Skup{tina pretresa izve{taje o radu dru{tva, bira

upravni i nadzorni odbor, odobrava buxet i dr. Upravni odbor izvr{ava skup-

{tinske odluke, vr{i upis ~lanstva, donosi odluke o isplati premija, stara se o

dru{tvenoj imovini i dr. Du`nost Nadzornog odbora, pored ostalog, bila je da vo-

di nadzor nad dru{tvenom imovinom i radom u skladu sa Zakonom, udruèwima i

pravilima Dru{tva.

Stagnacija u radu Dru{tva osetila se krajem novembra 1900. godine. Do fe-

bruara 1901. godine, broj ~lanova oba odseka pao je na ispod stotine, tako da je

Udruèwe odlukom Skup{tine, od 6. marta 1901. godine, moralo da likvidira.

Ministarstvo narodne privrede formiralo je Likvidacionu komisiju koja je zav-

r{ila rad, 6. septembra 1901. godine1297

.

Fond je preuzet bez zapisnika, 1955. godine (Kwiga prijema br. 15).




Kwige 1900-1901:

– delovodni protokoli 1900, 2 kw.

– partijalnik ~lanova 1900-1901, 1 kw.

409

1296Peruni~i}, dr Branko: Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915, MIAV, Vaqevo, 1973, str.

1141-1142; Pravila Dru{tva, Beograd, 1900, str. 45

1297Isto, str. 1141-1142

Spisi 1900-1901.

Gra|a sadrì: zapisnike Skup{tine, Glavnog odbora, Upravnog i Nadzor-

nog odbora; izve{taje o radu Dru{tva, prva Pravila Dru{tva, izjave za prijem u

~lanstvo, ugovore, spiskove ~lanova, prepisku sa dru{tvima u Beogradu, [apcu,

Uìcu i Para}inu; finansijske izve{taje, ispla}ene premije, ra~une, kvite, pri-

znanice, trebovawa, recepise i dr.


A.7.3.297. ODBOR KOLA SRPSKIH SESTARA – VAQEVO

(1921-1941), 1921-1941.

Odbor Kola srpskih sestara u Vaqevu osnovan je, 20. marta 1921. godine, na

inicijativu humanih i patriotski raspoloènih ‘ena1298

. Osniva~ku skup{tinu

sazvale su Dara Vintovi}, doma}ica iz Vaqeva i An|a Jeremi}, prvi predsednik

Odbora. Na ~elu Odbora najduè je radila gospo|a Persida Savi} (17 godina), udo-

va Milivoja Savi}a, na~elnika Ministarstva pravde. Osnovni zadatak ove dobro-

tvorne organizacije je bio da pomaè humana dru{tva i wihove akcije, nezbrinutu

decu, invalide, samohrane majke, udovice palih ratnika i sve bolne i nevoqne ko-

jima je potrebna pomo}.

Organi Odbora: Skup{tina, Upravni i Nadzorni odbor, sa svojim ~lanovi-

ma, imali su veoma sadràjnu i raznovrsnu aktivnost, ne samo na teritoriji

Vaqeva ve} i {irom zemqe. Tesno su sara|ivale sa Crvenim krstom, Narodnom od-

branom i sli~nim organizacijama. U mnogim akcijama jugoslovenskog zna~aja Ko-

lo srpskih sestara u Vaqevu imalo je zapaènu ulogu. Od op{tih akcija to su: pri-

kupqawe pomo}i za podizawe Doma u Beogradu i Derventi, za podizawe spomenika

Neznanom junaku na Avali, Ma~kovom kamenu, Gavrilu Principu u Sarajevu; po-

mo} ruskoj deci, gr~kim i ~ehoslova~kim izbeglicama; pomo} slovena~koj deci u

neoslobo|enim krajevima i mnogim drugim. Tridesetih godina (1930) ovaj odbor je

imao preko 260 ~lanova. Pored redovnih ~lanova, imao je i ~lanove dobrotvore,

velike dobrotvore i utemeqa~e koji su, pored ostalog, obezbe|ivali i finansijsku

potporu.

Odbor Kola srpskih sestara u Vaqevu, kao humana patriotska organizacija,

posebnu pa`wu poklawao je mladim nara{tajima, starim i nezbrinutim gra|ani-

ma. Na Vidovdan, nov~ano su nagra|ivani dobri u~enici, pruàna je pomo} bole-

snim i siroma{nim studentima, u~enicima sredwih i osnovnih {kola iz Vaqeva.

Pomo} su dobijale humane ustanove i organizacije: sokolska dru{tva, Dom naro-

dnog zdravqa u Vaqevu, \a~ka trpeza, Dom staraca i starica u Vaqevu i mnoge

druge.

Uprava je redovno prire|ivala zabave, balove i igranke s kojih je ~ist pri-

hod koristila u humane svrhe.

410

1298MIAV, Odbor Kola srpskih sestara – Vaqevo, Zapisnik sednica Odbora Kola srpskih sestara

1921-1923, kw. inv. br. 1

Odbor Kola srpskih sestara u Vaqevu prestao je sa radom marta 1941. godi-

ne. Posledwa sednica odbora odràna je, 15. marta 1941. godine1299

.




Fond je karegorisan u arhivsku gra|u od velikog zna~aja.1300


Kwige 1921-1941:

– kwige zapisnika sa sednica Odbora 1921-1941, 8 kw.

Spisi 1921-1935.

Gra|a sadrì: zapisnike Skup{tine, Upravnog i Nadzornog odbora; spis-

kove ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora; izve{taje o radu organa dru{tva i go-

di{we izve{taje; podatke o pruènoj pomo}i pojedincima, dru{tvima i organiza-

cijama; osnivawu Nudiqske i @enske zanatske {kole; proslavi materinskog dana;

desetogodi{wice oslobo|ewa od austrougarske okupacije (1918); organizovawu te-

~ajeva, kurseva, zabava, priredbi u dobrotvorne svrhe; dokumenta o obeleàvawu

groba slikarke Nade`de Petrovi} (1925) i prenosu wenih posmrtnih ostataka

(1935); restauraciji osnovne {kole „Prota Matija Nenadovi}“ u Brankovini

(1930), osnivawu odbora „Nasu{ni hleb“ (1932) i dr.

U gra|i ima raznog {tampanog materijala: izve{taja drugih dru{tava, pra-

vila, pozivnica, legitimacija, dopisnica, bro{ura i dr.


Objavqeni radovi:

– Mil~a Madi}: Kolo srpskih sestara (1921-1941) - istorijska bele{ka,

„Glasnik“ br. 26-27, MIAV, Vaqevo, 1992

A.7.5. UMETNI^KA DRU[TVA I UDRU@EWA

A.7.5.298. JUGOSLOVENSKI SUSRETI AMATERA „ABRA[EVI]“ –

VAQEVO (1966-1991), 1965-1991.

Jugoslovenski susreti amatera „Abra{evi}“ u Vaqevu (u daqem tekstu: Su-

sreti) osnovani su, 1966. godine, pod nazivom Vaqevski susreti amatera „Abra{e-

vi}“, a osniva~i su Skup{tina op{tine Vaqevo, Op{tinsko ve}e sindikata u

Vaqevu, Kulturno prosvetna zajednica Vaqevo, Kulturno-umetni~ko dru{tvo

„Abra{evi}“ u Vaqevu i Dom kulture u Vaqevu.1301

411

1299Isto, Zapisnik sednica Odbora Kola srpskih sestara 1939-1941, kut. inv. br. 8


1301MIAV, Jugoslovenski susreti amatera „Abra{evi}“ – Vaqevo 1966-1991, Pravilnik JSA „Abra-

{evi}“ od 13. februara 1976, kut. inv. br. 3

Susreti su bili manifestacija najboqih ostvarewa svih amaterskih dru-

{tava u Republici Srbiji. Posle pet godina manifestacija je prerasla repu-

bli~ke okvire, pa od 1971. godine, Susreti postaju jugoslovenska smotra amater-

skih dru{tava. Promenom karaktera i sadràja Susreti dobijaju novi naziv:

Jugoslovenski susreti amatera "Abra{evi}" - Vaqevo. U registar udruèwa gra|a-

na upisani su pod rednim br. 163, re{ewem Sekretarijata unutra{wih poslova

skup{tina op{tina, od 27. maja 1976. godine,1302

kada dobijaju i svojstvo pravnog

lica.

Ciq Susreta bilo je podsticawe i razvijawe kulturno-umetni~kog amateri-

zma autenti~nog sadràja, naro~ito me|u radnicima, i negovawe bratstva i je-

dinstva.

Susreti su finansirani iz republi~kih i pokrajinskih fondova za kulturu,

SIZ-a kulture u Vaqevu i od strane dru{tveno-politi~kih organizacija i orga-

nizacija udruènog rada.

Organi Susreta su: Me|urepubli~ki odbor, Organizacioni odbor (15-20

~lanova), Programska komisija (12 ~lanova), Nadzorni odbor (3 ~lana), direktor,

umetni~ki direktor i @iri (11 ~lanova). ^lanovi su birani na period od 4 godi-

ne, izuzev ‘irija ~iji je mandat trajao dve godine.

Me|urepubli~ki odbor bio je najvi{i organ Susreta sastavqen od 45 ~lano-

va, od kojih su republike, pokrajine i pokroviteqi delegirali po jednog, a ostale

~lanove imenovali su osniva~i. Odbor je imao predsednika, potpredsednika i se-

kretara koji je bio, istovremeno, i direktor Susreta. Kao najvi{i organ, Odbor je

imenovao sva ostala tela, usvajao program Susreta, donosio normativna akta i

druge odluke od bitnog zna~aja za organizaciju i odràvawe Susreta.

Do avgusta 1975, organizacioni i drugi poslovi bili su u nadle`nosti di-

rektora, a od avgusta, te poslove preuzeo je Dom kulture u Vaqevu.

Susreti su odràvani svake godine, novembra meseca, u Vaqevu. Od 1975, uve-

dena je praksa da se otvarawe Susreta odrì u drugoj republici ili pokrajini sa

programom amatera grada doma}ina, a svi ostali u~esnici svoje programe su

odràvali u Vaqevu, ve} po tradiciji, gradu doma}inu.

U~esnike Susreta birala je Programska komisija, na predlog sindikata i

kulturno prosvetnih zajednica republika i pokrajina, preko svojih ~lanova u

istoj komisiji. Kriterijum za u~e{}e na Susretima bile su javne potvrde ume-

tni~kih vrednosti na nekom doma}em ili inostranom takmi~ewu.

U~esnicima Susreta dodeqivane su nagrade: a) ansamblima – statuete Koste

Abra{evi}a (zlatna, srebrna i bronzana), b) pojedincima – plakete sa likom Koste

Abra{evi}a (zlatna, srebrna i bronzana) i v) posebne nagrade raznih darodavaca

koje su dodeqivane ansamblima i pojedincima odlukom @irija. Svi ostali, za svo-

je u~e{}e dobijali su diplome. Zbog visokog umetni~kog nivoa programa i broja

u~esnika na smotri, dodeqivane nagrade bile su veoma cewene me|u amaterima.

Susreti su bili smotra najboqih dostignu}a kulturno-umetni~kog amate-

rizma naroda i narodnosti SFRJ, kao i pripadnika jugoslovenskih naroda koji

412

1302Isto, Re{ewe SUP Vaqevo, Lajkovac, Qig, Mionica, Ose~ina i Ub br. 03/4-212-163, od 27. maja

1976, kut. inv. br. 3

‘ive u drugim zemqama kao nacionalne mawine, a bave se kulturno-umetni~kim

amaterizmom. Programima smotre obuhva}ene su skoro sve oblasti amaterskog

bavqewa umetno{}u, po~ev od folklora, drame, horske i instrumentalne muzike,

preko amaterskog filma i likovnih umetnosti do poezije, recitovawa i de~jeg

amaterizma.

Pored umetni~kih sadràja bitna odlika Susreta su savetovawa, tribine i

stru~ni razgovori o bitnim karakteristikama kulturno-umetni~kog amaterizma:

wegovom poloàju, reformama, uticajima i zadacima na celom podru~ju tada{we

Jugoslavije, ~ime je prevazilaèn manifestacioni karakter smotre. U~e{}e su

uzeli, u to vreme, priznati nau~ni i kulturni poslenici kao: Filip Mati}, Mi-

lo{ Jevti}, Prvoslav Rali}, Stipe [uvar, Pavle Bogeti}, Vasilije Tapu{ko-

vi}...

Stru~ni razgovori, kao poseban vid sadràja programa, obavqani su tokom

cele godine. Okupqali su profesionalce za pojedine oblasti umetnosti sa name-

rom, da pod stru~nim rukovodstvom poznatih i priznatih kompozitora, dirigena-

ta, rediteqa, koreografa, slikara, fotografa i drugih, pomogne amaterskim dru-

{tvima da rade osmi{qenije i efikasnije. U razgovorima su u~estvovali umetni-

ci i kulturni radnici: Boìdar Dragi}, Tihomir Pinter, Olga Marinkovi},

Miodrag Gaji}, Jovica Jerkov, Branko Lazi}...

Za 25 godina1303

(od 1966. do 1991) odràno je dvadeset pet Susreta u Vaqevu

gde je izvedeno 378 priredbi sa 41.453 amatera, a videlo ih je oko 250.000 gledalaca,

ili u~estvovali su: 121 hor, 72 dramska ansambla, 74 grupe peva~a, 25 klapa, 229

izvornih grupa, 284 pesnika, 226 recitatora, 229 filmskih stvaralaca, 645 likov-

nih stvaralaca, 546 fotografa itd.

Sve smotre amatera i ostala doga|awa Susreta, na odgovaraju}i na~in, pro-

pra}eni su od strane medija. Radi potpunijeg obave{tavawa u~esnika i {ire jav-

nosti, tokom odràvawa smotri, izlazile su publikacije: „Bilten“ i list „Susre-

ti“. Urednika i ure|iva~ki odbor, ovih publikacija, imenovao je Organizacioni

odbor. Povodom desetogodi{wice i petnaestogodi{wice postojawa Susreta

{tampane su monografije.

Za svoje zna~ajne rezultate na poqu razvoja kulturno-umetni~kog amateri-

zma Susreti su dobili Vukovu nagradu 1983. godine, Septembarsku nagradu grada

Vaqeva i mnoga druga priznawa.

Posle 25 godina, naro~ito krajem osamdesetih, delom zbog duboke ekonomske

i politi~ke krize, ali i zbog odsustva novih ideja, Susreti amatera iz cele Jugo-

slavije postali su neostvarqivi. Sve je to uslovilo, da se na posledwem 25. Susre-

tu, odrànom samo u jednom danu, 7. decembra 1991. godine, odlu~i da zbog ratne si-

tuacije u zemqi: „Susreti privremeno prekinu svoju aktivnost“.1304

Fond je u nesre|enom, registraturskom stawu, preuzet 30. juna 1999, zapi-

snikom br. 09-235/99 (Kwiga prijema br. 483).

413

1303Isto, Podaci su uzeti iz materijala pripremqenog za okrugli sto odràn, 7. decembra 1991, na te-

mu: „25 godina Jugoslovenskih susreta amatera “Abra{evi}“, kut. inv. br. 3

1304Isto, Zapisnik o primopredaji arhivske gra|e i registraturskog materijala izme|u Istorijskog

arhiva Vaqevo (primalac) i Jugoslovenskih susreta amatera „Abra{evi}“ Vaqevo (predavalac) br.

09-235/99, od 30. juna 1999. Na okruglom stolu odrànom prilikom posledwih Susreta pokrenuta je

inicijativa za stvarawe nove manifestacije pod nazivom: „Susreti svih Srba sveta“, kut. inv. br. 5

Fond je nepotpun. Odabir i sre|ivawe arhivske gra|e izvr{eni su u Arhivu,

tokom 1999-2001 (sa prekidima), po brojevima registrature i tematski. Pri sre|i-

vawu ovog fonda napravqena su izvesna odstupawa, jer sadrì, netipske, fizi~ke

predmete, a sastavni su deo formiranih predmeta ili tematskih celina u fondu.

Oni su posebno obra|eni i dat je detaqan opis. Fond je obra|en i ura|en je sumarni

inventar.

Sadrì gra|u za period 1965-1991, 2 kwige, 11 kutija spisa i 1 sveàw (2 m).

Kwige 1965-1983:


Spisi 1969-1991:

– istorijat tvorca fonda, normativna akta 1970-1976, 1 kut.

– Susreti od V do XXV, 1971-1991, 2 kut.

– prepiska 1969-1990, 2 kut.

– izve{taji o odrànim Susretima 1972-1988, 1 kut.

– {tampa ( „Bilten“, list „Susreti“, ise~ci iz novina jugoslovenske {tam-

pe koja je pisala o Susretima) 1971-1991, 3 kut.

– prilozi predmeta: fotografije, poveqe, plakete, ordewe i zna~ke 1966-1989,

2 kut.

– prilozi predmeta: foto albumi, rolne sa filmskim trakama, magnetofon-

ske trake, logotip (matrica) Susreta 1966-1976. i bez godine, 1 sveàw.

Gra|a sadrì: osniva~ka akta, akta va`na za istorijat tvorca fonda, zapi-

snike organa Susreta, izve{taje o radu, izve{taje @irija o dodeli nagrada, pro-

grame rada, spiskove u~esnika (wihove istorijate, fotografije, programe), izve-

{taje o finansijskom poslovawu, {tampani materijal i materijal koji ne spada u

arhivsku gra|u (fizi~ki predmeti), ali je sastavni deo fonda


Objavqeni radovi:

– Monografija Jugoslovenski susreti amatera „Abra{evi}“ 1967-1976, GIRO

„Mili} Raki}“, Vaqevo, 1976, 140.

– Monografija Jugoslovenski susreti amatera „Abra{evi}“ 1967-1982, GIRO

„Mili} Raki}“, Vaqevo, 1982, 136.

414

A.7.6. SPORTSKA DRU[TVA I UDRU@EWA

A.7.6.299. SOKOLSKO DRU[TVO VAQEVO – VAQEVO

(1906-1941), 1933-1941.

Sokolsko dru{tvo osnovano je u Vaqevu, 1906. godine.1305

Tada su oficiri

vaqevskog garnizona (u~esnici sveslovenskog kongresa u Pragu 1901) osnovali u

Vaqevu „Vaqevsko vite{ko – gimnasti~ko dru{tvo “Du{an Silni“.

U vreme ratova (1912, 1913. i 1914-1918) Dru{tvo nije radilo, a imovina i

arhiva su uni{teni. Obnova rada nije usledila odmah posle zavr{enog rata. Dru-

{tvo je po~elo sa radom, 9. juna 1920. godine. Godinu kasnije (22. avgusta 1921. godi-

ne), promenilo je naziv u „Sokolsko dru{tvo Vaqevo“ i pod tim imenom pri-

javqeno i primqeno u Jugoslovenski sokolski savez. U ovom periodu Dru{tvo je

veoma angaòvano da izgradi svoj sokolski dom.

U godinama pre Prvog svetskog rata ciq ovog dru{tva bio je „da se kroz te-

lesno vaspitawe i nacionalno bu|ewe pruà doprinos za oslobo|ewe i ujediwewe

Ju`nih Slovena“. Posleratni ciq bio je „vaspitawe omladine u nacionalnom du-

hu, u duhu vite{tva, plemenitosti i juna{tva i u duhu ~uvawa svih gra|anskih

vrlina koje treba da krase svakoga gra|anina ove zemqe”.1306

Pored sportskog rada sokolska organizacija, izme|u dva svetska rata, po-

sve}uje punu pa`wu kulturno-prosvetnom radu: drè se predavawa, osniva se so-

kolska ~itaonica sa bibliotekom (1933) i sl. Dru{tvo je organizovalo priredbe,

akademije, sokolske ve`be, proslave (Dan ujediwewa 1. decembra) i dr.

U razdobqu, od 1930-1941. godine, rad je organizovaniji i ambiciozniji.

Osnivaju se odseci: muzi~ki, kowi~ki, smu~arski i streqa~ki, koji privla~i veli-

ki broj omladine. Dobijawe dru{tvenog doma znatno je stabilizovano i obogatilo

rad Dru{tva. Prihodi su ostvarivani od ~lanarine, priredbi, nepokretnog

imawa, kamata od {tedwe, dobrovoqnih priloga, od Op{tine vaqevske, Banske

uprave, Ministarstva vojske i mornarice i dr. Sredstva su, pored ostalog, upo-

trebqavana za izlete i takmi~ewa, jer je Vaqevo, od 1934. godine, bilo centar 7

okru`ja Beogradske ‘upe. Od 1931. godine, sokoli stvaraju svoje organizacije i na

selima – seoske ~ete koje su vezane za Dru{tvo u Vaqevu.

Organi Dru{tva: Skup{tina, Uprava, Revizioni odbor i Sud ~asti, svaki u

svom domenu poslova i ovla{}ewa, upravqali su radom i razvojem ove organizaci-

je. Skup{tina je birala Upravu a potom je ‘upa potvr|ivala. @upi je pla}an porez,

a Savezu, pored poreza, upla}ivan je doprinos u potporni fond i doprinos u ozled-

ni fond.

Aprilski rat, 1941. godine, prekinuo je rad Sokolskog dru{tva u Vaqevu.

Dru{tvo je prestalo sa radom u prvoj polovini maja 1941. godine.


415

1305Tripkovi}, Zoran: Gimnasti~ko vite{ko dru{tvo od 1906. godine, „Napred” Vaqevo, br. 1901, str. 27

1306Isto

Fond je delimi~no sa~uvan. Sre|en je tematski 1980. godine. Fond je obra|en


Fond je karegorisan u arhivsku gra|u od velikog zna~aja.1307

Sadrì gra|u za period 1933-1941, 4 kwige i 3 kutije spisa (0,45 m)

Kwige 1933-1941:

– kwige ~lanstva 1933-1941, 2 kw.

– kwige dugovawa 1936-1939, 1 kw.

– kwiga inventara (muzi~ki odsek) 1936-1937, 1 kw.

Spisi 1933-1941.

Gra|a sadrì: zapisnike Skup{tine, Upravnog odbora, Izvr{nog i Prosve-

tnog odbora; izve{taje o radu Dru{tva, sokolskih ~eta, kwi`ni~ara i statisti~a-

ra; program kulturno-prosvetnog rada sokolskih ~eta, razne raspise, prepisku,

inventar sokolske kwi`nice, spiskove ~lanova i ~lanica i spisak oficira i po-

doficira ~lanova Dru{tva, ~lanske karte, pozive za sokolsku akademiju, zavr{ni

ra~un, buxet, izve{taje blagajnika, ra~une, priznanice i drugo.


A.7.6.300. KLUB ZA KOWI^KI SPORT „ MI[A DUDI]“ – VAQEVO

(1949-1979), 1949-1979.

Klub za kowi~ki sport „Mi{a Dudi}“ formiran je u Vaqevu na inicijativu

zaqubqenika i pasioniranih odgajiva~a rasnih grla, 27. marta 1949. godine.1308

Na

osniva~koj skup{tini, u prisustvu 40 zainteresovanih gra|ana, izabran je Upravni

odbor, sportske sudije i kontrolni mera~i. Na osnovu pravila Saveza za kowi~ki

sport Srbije (~l. 3) i Pravilnika Saveza za kowi~ki sport Jugoslavije o registra-

ciji klubova i sekcija, Izvr{ni odbor Saveza za kowi~ki sport Srbije, 15. juna

1950. godine, doneo je odluku o registraciji kluba.1309

Ta~an datum prestanka sa ra-

dom nije utvr|en, jer u sa~uvanoj i preuzetoj gra|i ne postoji zvani~na odluka. Na

osnovu zapisnika sa sednica Upravnog odbora kluba, moè se zakqu~iti da je wegova

aktivnost zamrla krajem {ezdesetih godina. Prema posledwim pisanim tragovima

koji su ostali sa~uvani, rad kluba je definitivno prestao tokom 1979. godine.

Fond je preuzet u dva navrata, 1990. godine (Kwiga prijema br. 385 i 486).

Fond je nepotpun. Sre|en je 2000. godine, po principu slobodne proveni-

jencije, tematsko-hronolo{ki, a prepiska po delovodnim brojevima.


Kwige 1969-1970:



– kwiga inventara 1965-1970, 1 kw.

416


1308MIAV, Klub za kowi~ki sport „Mi{a Dudi}“ – Vaqevo, Dnevnik rada Kluba u 1949, kut. inv. br. 5

1309 Isto, Odluka Saveza za kowi~ki sport Srbije o registraciji Kluba, kut. inv. br. 5

Spisi 1949-1979.

Gra|a sadrì: akt o osnivawu, uputstva, zapisnike sa sednica Upravnog od-

bora, izve{taje, obave{tewa o takmi~ewima i izlo`bama, finansijska dokumenta,

ugovore, zavr{ne ra~une i dr.


dni protokol.

A.7.6.301. SAVEZ ORGANIZACIJA ZA FIZI^KU KULTURU


(1961- 1976), 1954-1980.

Na Kongresu fizi~ke kulture odrànom u Beogradu 1958. godine pokrenuta

je inicijativa da se za sportske organizacije na teritorijalnom nivou – op{tina-

ma, formiraju jedinstvene sportske organizacije – savezi. Prvi pripremni sasta-

nak za osnivawe saveza odràn je, 27. februara 1961. godine, u Vaqevu kada je osno-

van Op{tinski savez sportova – Vaqevo.1310

Bio je pravni naslednik Saveza spor-

tova – Vaqevo. Naredne, 1962. godine, mewa naziv u Savez organizacija za fizi~ku

kulturu op{tine Vaqevo (SOFK Vaqevo).1311

Zadatak Saveza bio je da utvr|uje op{tu politiku razvitka fizi~ke kulture,

usmerava rad sportskih organizacija i ostvaruje kontakte sa strukovnim organi-

zacijama, usmerava i vaspitava ~lanove i sportske radnike usmerava i {koluje ka-

drove (trenere i sportske sudije), organizuje akcije masovne fizi~ke kulture, orga-

nizuje sportska takmi~ewa i drugo. Od 1973. godine, Savez je preuzeo vo|ewe mate-

rijalno-finansijskog i administrativnog poslovawe sportskih organizacija u

Vaqevu za: Atletski klub „Metalac“, Tenis klub „Metalac“, Planinarsko dru-

{tvo „Magle{“, Dru{tvo za fizi~ko vaspitawe i rekreaciju „Partizan“ (koje u

svom sastavu ima sekcije: karate, xudo, stoni tenis i gimnasti~ku sekciju), [ah

klub i Op{tinski streqa~ki odbor.

Od 1976. godine, Savez je organizovan na delegatskom principu. Program

rada je pro{iren, i zadaci razvoja i ja~awa masovne fizi~ke kulture usmereni su

na organizovawe radni~kih sportskih igara, sedmojulskih i olimpijskih seoskih

igara, {kolska takmi~ewa i ostvarivawe takmi~ewa sa pripadnicima JNA.

U ciqu racionalizacije poslovawa i na~ina finansirawa sportskih orga-

nizacija, SIZ fizi~ke kulture Vaqevo, 1976. godine, iza{ao je sa predlogom o pri-

pajawu SOFK-e, {to je i ura|eno, iako se SOFK Vaqevo obratio za pomo} i za-

{titu Savezu organizacija za fizi~ku kulturu Srbije – Beograd. Iste godine, Sa-

vez organizacija za fizi~ku kulturu op{tine Vaqevo prestao je sa radom.1312

Fond je preuzet od SIZ-a fizi~ke kulture Vaqevo, 1988. godine, u nesre|e-


417

1310Isto, SOFK Vaqevo, Dopis upu}en SUP Vaqevo za registraciju od 2. februara 1968, kut. inv. br. 9

1311Isto, Delovodni protokol SOFK-e Vaqevo 1962-1972, kw. inv. br. 3

1312Isto, Odluka SIZ-a fizi~ke kulture Vaqevo o formirawu zajedni~ke stru~ne slu`be za fizi~ku

kulturu u Vaqevu i preuzimawu zaposlenih u SOFK-i, od 4. oktobra 1976, kut. inv. br. 9


cije: tematski na grupe, prema vrsti dokumenata, a u okviru grupa, hronolo{ki. U

arhivskoj gra|i fonda nalazi se i gra|a Sreskog i Op{tinskog saveza sportova za

srez i op{tinu Vaqevo.


Kwige 1955-1970:

– zapisnici Upravnog odbora Rukometnog kluba „Metalac“ – Vaqevo 1969, 1 kw.

– delovodni protokol Op{tinskog saveza sportova – Vaqevo 1959-1961, 1 kw.

– delovodni protokol SOFK Vaqevo 1962-1970, 1 kw.

– delovodni protokol Gradskog stadiona „15. septembar“ – Vaqevo

1967-1970, 1 kw.

– registar fudbalskih aktiva Sreskog saveza sportova – Vaqevo 1955-1958,

1 kw.

– evidencija odigranih utakmica sa postignutim rezultatima i spiskovi

igra~a u~lawenih u Sreski savez sportova – Vaqevo 1958, 1 kw.

Spisi 1954-1980.

Gra|a sadrì: zapisnike SOFK-e i sportskih organizacija; podatke o fud-

balskim klubovima, Ko{arka{kom klubu „Metalac“, Odbojka{kom savezu Vaqevo,

Gradskom stadionu „15. septembar“, Rukometnom klubu „Metalac“, Dru{tvu „Par-

tizan“, Planinarskom dru{tvu „Magle{“, Planinarskom dru{tvu „Zdravko Jova-

novi}“, seoskim i radni~kim sportskim igrama; izve{taje o radu, planove i pro-

grame rada, normativna akta, prepisku, personalna dokumenta, popise osnovnih

sredstava (nekretnina), buxet, zavr{ne ra~une, platne spiskove i drugo.


dni protokoli.

A.7.7. OSTALO

A.7.7.302. SRESKI ODBOR MATICE ISEQENIKA SRBIJE

SREZA VAQEVO – VAQEVO

(1964-1967), 1964-1967.

Osniva~ka skup{tina Sreskog odbora Matice iseqenika Srbije za srez

Vaqevo, odràna je 27. maja 1964. godine1313

u Vaqevu, na inicijativu Izvr{nog od-

bora SSRN sreza Vaqevo, kada su izabrani: Odbor, predsednik, potpredsednik i

sekretar. Sreski odbor u svojoj delatnosti bio je neposredno podre|en Glavnom od-

boru Matice iseqenika Srbije sa sedi{tem u Beogradu.

Ciqevi udruèwa su: odràvawe i negovawe veza Matice sa iseqenicima,

razvijawe kulturno-prosvetne i drugih oblika saradwe, me|usobno informisawe

418

1313Isto, Sreski odbor Matice iseqenika Srbije sreza Vaqevo – Vaqevo, Zapisnik sa Osniva~ke

skup{tine, od 27. maja 1964, kut. inv. br. 4

putem {tampe, ~asopisa, kwiga, filmova, organizovawe poseta i upoznavawe ise-

qenika sa kulturno-istorijskom pro{lo{}u domovine.

Odlukom Sreskog odbora Matice, donetoj na pro{irenoj sednici, 26. maja

1967.1314

godine, ovaj organ je prestao sa radom, wegova nadle`nost je preneta na

Glavni odbor, dok su u op{tinama formirana povereni{tva i op{tinski odbori.


Fond je nepotpun. Sre|en je hronolo{ko-tematski. Fond je obra|en i ura|en




Kwige 1964-1967:


Spisi 1964-1967.

Gra|a sadr`i: zapisnike sa sednica Odbora, izve{taje, planove rada, pre-

pisku, obave{tewa i finansijsku dokumentaciju.


A.7.7.303. ODBOR ZA PODIZAWE SPOMENIKA PALIM BORCIMA

VAQEVSKOG KRAJA U NARODNOOSLOBODILA^KOJ BORBI –

VAQEVO

(1948-1963), 1953-1961.

Odbor za podizawe spomenika palim borcima vaqevskog kraja u narodnoo-

slobodila~koj borbi formiran je, 1948. godine1316

, odlukom Sreskog SUBNOR-a

Vaqevo, povodom podizawa Spomenika borcima revolucije na brdu Vidrak. Od

izabranih predstavnika boraca tada{wih srezova: vaqevskog, azbukova~kog, tam-

navskog, posavo-tamnavskog, qi{kog i ra|evskog, 1950. godine, obrazovan je

Okru`ni odbor. Odbor je delovao samostalno u okviru ovla{}ewa koja su utvr|ena

odlukom o wegovom formirawu.

Osnovni zadatak Odbora je: briga o podizawu spomenika palim borcima

NOR-a u vaqevskom kraju, raspisivawe konkursa, izbor idejnog re{ewa, izvo|a~a,

obezbe|ivawe finansijskih sredstava, vo|ewe kwigovodstvene evidencije o utro-

{enim sredstvima i organizovawe sve~anosti otkrivawa spomenika.

Delatnost Odbora je posle formirawa, ubrzo zamrla da bi, 1953. godine, bi-

la obnovqena i intenzivno trajala do 23. oktobra 1960. godine, kada je otkriven

Spomenik borcima revolucije u liku Stevana Filipovi}a sa podignutim rukama

iznad glave, na brdu Vidrak. Aktivnost odbora prestaje 1963. godine.1317

419

1314Isto, kut. inv. br. 4


1316Odbor za podizawe spomenika palim borcima vaqevskog kraja u NOB-u - Vaqevo, Izve{taj odbora

od 9. jula 1963. u kojem pi{e godina formirawa Odbora, kut. inv. br. 5

1317Isto, Zapisnik sa sednice Odbora, od 23. marta 1963, kut. inv. br. 5

Fond je preuzet u registraturskom stawu i u nepotpunom obimu, zajedno sa

gra|om Sreskog odbora SUBNOR-a Vaqevo, 25. februara 1970. godine (Kwiga pri-

jema br. 367).

Fond je nepotpun. Sre|en je, tematsko-hronolo{ki. Obra|en je i ura|en je su-

marni inventar.


Kwige 1954-1961:


– partijalnik primqenih priloga 1956-1956, 1 kw.


– evidencija izdatih blokova za prikupqawe dobrovoqnih priloga 1954-1956,

1 kw.

Spisi 1953-1956.

Gra|a sadrì: zapisnike sa sednica Odbora, izve{taje, ugovore, prepisku,

priznanice i ra~une.


A.7.7.304. DRU[TVO ISTRA@IVAÂ „VLADIMIR MANDI]–MANDA“ –

VAQEVO

(1969- ), 1967-1988, 1994.

Dru{tvo istraìva~a „Vladimir Mandi} - Manda“ – Vaqevo osnovano je,

kao Klub mladih istraìva~a u Vaqevu na Osniva~koj skup{tini odrànoj, 16. fe-

bruara 1969. godine, {to je bilo u skladu sa Statutom Saveza omladine Jugoslavi-

je.1318

Sedi{te kluba je u Vaqevu. Delovao je u okviru Doma omladine Vaqevo. Klub

mladih istraìva~a predstavqao je novinu u na~inu organizovawa mladih i prvi

je takve vrste u zemqi.

Iste godine, uz pomo} Op{tinske konferencije SSO Vaqeva, organizovana je

akcija „Durmitor 69" u trajawu od 20 dana (10-31. juli). Pokroviteqstvo su prihvati-

li i RK SSO Srbije i nedeqni ilustrovani list “Front". Pripreme za ekspediciju

su trajale {est meseci. Na pomenutoj akciji, 29. jula, nesre}nim slu~ajem na Bogovom

kuku u Dobrom Dolu, u svojoj 22. godini tragi~no je izgubio ‘ivot, jedan od osniva~a

kluba, omladinac – speleolog Vladimir Mandi} – Manda. Krajem iste godine, klub

mewa ime i zove se: Klub mladih istraìva~a „Vladimir Mandi} – Manda“.

Osnivawe istraìva~kih organizacija i delovawe Kluba na ~itavoj terito-

riji biv{e Jugoslavije, uslovili su da na Skup{tini Kluba, odrànoj 11. febru-

ara 1973, donese odluka po kojoj Klub mewa naziv i prerasta u Dru{tvo istraìva-

~a „Vladimir Mandi} – Manda“.1319

420

1318MIAV, Dru{tvo istraìva~a „Vladimir Mandi} - Manda“ – Vaqevo, Statut Kluba mladih is-

traìva~a u Vaqevu, od 16. februara 1969, kut. inv. br. 1

1319Isto, Zapisnik sa Skup{tine Kluba mladih istraìva~a, od 11. februara 1973, kut. inv. br. 1

Dopunom Statuta na godi{woj Skup{tini Dru{tva, odrànoj 10. februara

1974. godine, izvr{eno je uskla|ivawe sa Zakonom o udruèwima gra|ana1320

i do-

bijeno je re{ewe Sekretarijata za unutra{we poslove o upisu u registar udruèwa

gra|ana 17. juna 1974. godine.1321

Ideja o stvarawu republi~kog pokreta mladih istraìva~a, na inicijativu

Dru{tva, ostvarena je 18 . decembra 1976. godine, kada je u Vaqevu konstituisana

Republi~ka konferencija Mladih istraìva~a Srbije.1322

Reorganizacije Dru{tva istraìva~a nagove{tene su po~etkom 1979. godi-

ne, kada su na Konferenciji Dru{tva, odrànoj 24. februara 1979. godine, kao za-

daci, postavqeni novi oblici organizovawa (Statutom Mladih istraìva~a

Srbije predvi|eno da se svi ~lanovi koji ‘ive i rade na podru~ju jedne op{tine

udruùju u op{tinsku organizaciju) i primeni sistem kolektivnog rukovo|ewa u

ciqu pove}awa li~ne i kolektivne odgovornosti. Na narednoj Konferenciji,

odrànoj 17. februara 1980, postavqeni zadaci sprovedeni su kroz normativu Dru-

{tva.1323

Dru{tvo mewa naziv u: Op{tinska organizacija mladih istraìva~a

„Vladimir Mandi} – Manda“ Vaqevo.

Ve} naredne godine, opet dolazi do promene naziva: „Mladi istraìva~i

Srbije Op{tinska konferencija – Vaqevo“.1324

Iz naziva je izbrisano ime Vladi-

mira Mandi}a – Mande.

Sredinom osamdesetih, vra}en je stari naziv: Dru{tvo istraìva~a „Vla-

dimir Mandi} – Manda“ Vaqevo, i pod ovim nazivom postoji i radi.1325

Osnovu rada kluba i izvor ideja, predstavqala su istraìvawa ~uvenih nau-

~nika dr Jovana Cviji}a, dr Josifa Pan~i}a i dr.

Klub je otvorena, dobrovoqna zajednica za sve mlade koji ‘ele da se bave is-

traìva~kim, nau~nim i stvarala~kim radom, uz usavr{avawe, pro{irivawe i

primenu ste~enog znawa, ali uz organizovano bavqewe van{kolskim aktivnosti-

ma i korisno tro{ewe slobodnog vremena. Redove istraìva~a – ~lanova, ~ine ta-

lentovani qudi – svi koji ho}e da rade aktivno na ostvarivawu ciqeva Kluba.

Pored redovnih ~lanova Kluba, istaknuti nau~ni, kulturni i dru{tveni

radnici koji su doprineli razvoju Kluba progla{avani su za po~asne ~lanove.

Radi boqe organizacije rada Kluba, wegova delatnost je podeqena na {est

oblasti u okviru kojih su delovale grupe.

421


1321MIAV, Dru{tvo istraìva~a „Vladimir Mandi} - Manda“ – Vaqevo, Re{ewe Sekretarijata za

unutra{we poslove SO Vaqevo, Lajkovac, Qig, Mionica, Ose~ina i Ub br. 03/3-212-23 o upisu u re-

gistar udruèwa gra|ana Dru{tvo istraìva~a „Vladimir Mandi} – Manda“ Vaqevo, pod br. 114,

od 17. juna 1974. godine, kut. inv. br. 1

1322Isto, Zapisnik sa prve konferencije Mladih istraìva~a Srbije, od 18. i 19. decembra 1976. godi-

ne; dopuna ovom podatku je zapisnik sa sastanka Izvr{nog odbora odrànog 7. decembra 1976, gde je

na predlog D. Mihailovi}a, predsednika IO, upu}en hitan dopis Inicijativnom odboru za kon-

stituisawe Mladih istraìva~a Srbije i da se budu}a organizacija ne zove Savez organizacija

mladih istraìva~a Srbije, ve} Mladi istraìva~i Srbije; a od strane IO predloèno je da pred-

sednik MIS-a bude D. Mihajlovi}, kut. inv. br. 1

1323Isto, Konferencija 17. februar 1980, Statut Op{tinske organizacije mladih istraìva~a „Vla-

dimir Mandi} - Manda“ – Vaqevo, kut. inv. br. 1

1324Isto, Konferencija odràna 28. marta 1981, Statut, kut. inv. br.1

1325Isto, Predsedni{tvo Dru{tva, kut. inv. br. 2

Sve delatnosti odvijaju se kroz stalan teorijski (sastanci, predavawa, se-

minari, prou~avawe literature, saradwa sa stru~wacima) i prakti~an rad (rad na

terenu, odnosno neposredna primena teorijskog znawa na predmet istraìvawa).

Osnovni oblik rada Dru{tva je akcija, {to podrazumeva terenski rad prema

unapred predvi|enom planu, prikupqawe podataka po zadatom planu i obradu pri-

kupqenih informacija (ankete, bele{ke, fotografije itd.), a potom eventualno

objavqivawe. Dobijeni rezultati dokumentuju se na odgovaraju}i na~in. U tu

svrhu, a i u ciqu obave{tavawa javnosti, jo{ u junu 1970, iza{ao je prvi broj „In-

formativnog biltena“ koji je kasnije prerastao u list „Istraìva~“.1326

Dru{tvo je inicijator i osniva~ Istraìva~ke stanice u Petnici. Ideja o

izgradwi Stanice MIS u Petnici javila se krajem 1979, i nai{la na odobravawe

od svih istraìva~kih organizacija.1327

Naredne, 1980, po~ela je sa radom.

U Dru{tvu postoje slede}i organi: godi{wa Skup{tina, kasnije Konferen-

cija, Predsedni{tvo, Izvr{ni odbor, Savet, Nadzorni odbor, predsednik i pot-

predsednik.

Fond je preuzet od Dru{tva istraìva~a „Vladimir Mandi} – Manda“

Vaqevo, 2002. godine, bez zapisnika, u rasutom stawu (Kwiga prijema br. 509).

Fond je nepotpun. Sre|ivan je tokom 2002. i 2003. godine, po principu slo-

bodne provenijencije. Arhivska gra|a fonda razvrstana je na tematske celine i

hronolo{ki, a u okviru pojedinih tematskih celina izvr{ena je klasifikacija na

grupe i podgrupe, prema vrsti i sadràju spisa.

Sadrì gra|u za period 1967-1988, 1994, 55 kutija spisa (5,50 m).

Spisi 1967-1988, 1994:

– zapisnici organa i tela Dru{tva 1969-1988, 3 kut.

– prepiska 1969-1981, 1994, 5 kut.

– dostavqeni materijali 1976-1980, 7 kut.

– istraìva~ke grupe Dru{tva 1969-1980, 2 kut.

– omladinske istraìva~ke akcije (OIA) 1967-1984, 30 kut.

– ~asopis Dru{tva „Istraìva~“ 1971-1980, 1 kut.

– dokumentacija sa savetovawa, seminara, nau~nih skupova 1974-1988, 3 kut.

– personalna i finansijska dokumentacija 1973-1976, 1 kut.

– stru~ni ~asopisi dobijeni od raznih dru{tava i udruèwa, 3 kut.

Gra|a sadrì: zapisnike organa i tela Dru{tva, izve{taje i informacije o

radu Dru{tva i grupa koje su delovale u Dru{tvu, normativna akta, podatke o om-

ladinskim istraìva~kim i programskim akcijama, prijave i spiskovi u~esnika

raznih akcija, podatke o osnivawu „Stanice mladih istraìva~a Petnica“ – Pe-

tnica, podatke i primerke ~asopisa „Istraìva~“, prepisku, personalnu i finan-

sijsku dokumentaciju.


422

1326Isto, Konferencija 1979, Referat, str. 5, kut. inv br. 1

1327Zanimqivo je, da je istu ideju imao i na{ nau~nik, geograf Jovan Cviji}, dvadesetih godina pro-

{log veka, kada je predlagao Univerzitetu u Beogradu da napravi centar za terensku praksu, upravo

u Petnici. Ovo je otkriveno, tek 2002. godine.

423

A.8. VERSKE USTANOVE I ORGANIZACIJE

Ovu grupu ~ini 19 fondova, formiranih po nazivima parohijskih hramova

kojima pripadaju crkvene mati~ne kwige. Arhivska gra|a ovih fondova obuhvata

period 1834-1916. Za sve fondove ura|eni su sumarni inventari.

Mati~ne kwige ro|enih (kr{tenih), ven~anih i umrlih preuzete su od skup-

{tina op{tina Vaqevo, Ose~ina, Qig, Mionica, Lajkovac i Ub.

Svih 245 mati~nih kwiga su mikrofilmovane.

Sve mati~ne kwige su kategorisane u grupu arhivske gra|e od izuzetnog zna-

~aja.1328

Objavqeni radovi:

– Sredwovekovni manastiri i crkve severozapadne Srbije, „Te{war“, Vaqe-

vo, 1996

– Svemir Popovi}, Crkvene mati~ne kwige vaqevskog kraja u Istorijskom

arhivu Vaqevo, „Glasnik“ MIAV, br. 33, Vaqevo, 1999

A.8.305. CRKVA SABORA SVETOG ARHANGELA GAVRILA U BRANKOVINI

(1829- ), 1837-1906.

Crkva Sabora Svetog arhangela Gavrila u Brankovini izgra|ena je 1829. go-

dine.1329

Zadu`bina je porodice Nenadovi}.

Deo fonda preuzet je od Skup{tine op{tine Vaqevo zapisnicima br. 175, od

7. marta 1988. i br. 151, od 29. aprila 1998. godine (Kwiga prijema br. 437 i 469).

Fond je nepotpun. Kwige su obra|ene po vrstama i hronolo{ki. Ura|en je

sumarni inventar.

Sadr`i gra|u za period 1837-1906, 24 kwige (1 m).

Kwige 1837-1906:

– mati~ne kwige kr{tenih 1837-1900, 10 kw.

– mati~ne kwige ven~anih 1837-1906, 4 kw.

– mati~ne kwige umrlih 1837-1906, 10 kw.


1328Sl. glasnik SR Srbije, br. 18 od 5. maja 1979.

1329Crkva – Kalendar sa {ematizmom Srpske pravoslavne patrijar{ije za 1996. (udaqem tekstu: Crkva

- Kalendar za 1996), Beograd 1996, str. 250

424

A.8.306. CRKVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE U VAQEVU

(1836 - ), 1837-1907.

Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Vaqevu po~ela je da se gradi, 1836.

godine, po odluci kneza Milo{a Obrenovi}a, a zavr{ena je 1844. godine.1330


2. marta 1988, zatim br. 151 i 152, od 29. aprila 1998. i br. 245, od 11. juna iste godi-

ne (Kwiga prijema br. 439 i 467).


sumarni inventar.


Kwige 1837-1907:





Objavqeni radovi:

– Borislav Vuji}: Vaqevske mati~ne kwige u 19. i 20. veku, „Glasnik“ MI-

AV, br. 2-3, Vaqevo, 1967

A.8.307. CRKVA SVETOG OCA NIKOLAJA U VAQEVSKOJ KAMENICI

(1901- ), 1881-1902.

Crkva Svetog oca Nikolaja u Vaqevskoj Kamenici izgra|ena je 1900, a osve-

}ena 14. septembra 1901. godine.1331

Stara crkva nalazila se u dolini, nedaleko od

mesta na kojem se sada{wa crkva nalazi, a poti~e iz vremena Ko~ine krajine.1332

Deo fonda preuzet je od Skup{tine op{tine Vaqevo zapisnikom br. 151, od

29. aprila 1998. godine (Kwiga prijema br. 475).

Fond je nepotpun. Kwige su obra|ene hronolo{ki. Ura|en je sumarni

inventar.


Kwige 1881-1902:



1330MIAV, Me|uop{tinska zajednica kulture Vaqevo, Za{tita spomenika kulture na podru~ju op{ti-

ne Vaqevo, pr. br. 5, kut. inv. br. 10

1331Proti}, ^edomir J.: Proti}i iz Vaqevske Kamenice – gra|a za porodi~nu hroniku, Mionica 1979,

{apirografisano.

1332Vuji}, Joakim: Pute{estvije po Srbiji, kw. 2, Beograd 1902, str. 35-36

A.8.308. CRKVA SVETOG OCA NIKOLAJA U GORWOJ BUKOVICI

(?- ), 1834-1907.

Crkva Svetog oca Nikolaja u Gorwoj Bukovici poti~e iz turskih vremena, a

obnovqena je 1875. godine.1333

Na wenim temeqima je, 1970. godine, izgra|en, a 1984,

osve}en novi hram.1334


7. marta 1988. i 245, od 11. juna 1998. godine (Kwiga prijema br. 438 i 476).


sumarni inventar.


Kwige 1834-1907:





A.8.309. CRKVA RO\EWA SVETOG JOVANA KRSTITEQA U JOVAWI

(? - ),1866-1899.

Crkva Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqa u Jovawi poti~e iz vremena Ne-

mawi}a.1335

Udaqena je 6 kilometara od Vaqeva, putem uz reku Jablanicu. Obnav-

qana je u 16. veku i 1972. godine.1336

Bila je i hram biv{eg manastira Jovawe1337

u ko-

me su se {kolovali sve{tenici. Tokom 18. veka, manastir je slu`io kao parohijska

crkva gra|anima Vaqeva.


7. marta 1988. i 151, od 29. aprila 1998. godine (Kwiga prijema br. 441 i 468).


sumarni inventar.


Kwige 1868-1899:


– mati~na kwiga umrlih 1883-1892, 1 kw.


425

1333Letopis parohije Svetog oca Nikolaja u Gorwoj Bukovici

1334Crkva – Kalendar za 1996, str. 255

1335Isto, str. 250

1336Isto

1337Arheolo{ki spomenici i nalazi{ta u Srbiji 1 (u daqem tekstu: Arheolo{ki spomenici), SANU,

Beograd 1953, str. 90-93

A.8.310. CRKVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE U KALAWEVCIMA

(1864 - ), 1836-1914.

Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kalawevcima izgra|ena je, 1864. go-

dine, na mestu gde se nalazio drveni hram Svetog arhangela Gavrila.1338

Ovaj hram

se, do 1860. godine, nalazio u [utcima kada je prenesen u Kalawevce.1339

Deo fonda preuzet je od Skup{tine op{tine Qig zapisnicima br. 268, od 18.

aprila 1988. i br. 133, od 18. marta 1999. godine (Kwiga prijema br. 449).

Fond je nepotpun. Pri ovom hramu, od 1893. godine, vo|ene su posebne mati-

~ne kwige za parohiju Dragoq. Kwige su obra|ene po vrstama i hronolo{ki.

Ura|en je sumarni inventar.


Kwige 1836-1906:

– registri (zajedni~ki za parohije: kalaweva~ku i dragoqsku) 1889-1903, 2 kw.

za parohiju kalaweva~ku:

– mati~ne kwige kr{tenih 1836-1892. i 1894-1904, 11 kw.



za parohiju dragoqsku:





Objavqeni radovi:

– Radomir P. Milo{evi}, Pokrov Presvete Bogorodice - Crkva u Belanovi-

ci, SPC op{tina Belanovica, Belanovica, 2002, 118

A.8.311. CRKVA SVETOG OCA NIKOLAJA U KR^MARU

(14. vek - ), 1837-1906.

Crkva Prenosa mo{tiju Svetog oca Nikolaja u Kr~maru poti~e iz 14. ve-

ka.1340

Spaqena je, 1788. godine, a na wenom mestu izgra|ena nova, 1793. godine.1341

Deo fonda preuzet je od Skup{tine op{tine Mionica zapisnikom br. 267,

od 15. aprila 1988. godine (Kwiga prijema br. 451).


sumarni inventar.

426

1338Crkva - Kalendar za 1996, str. 131

1339Mati~ne kwige od 1860. godine


1341Arheolo{ki spomenici, str. 123


Kwige 1837-1906:





A.8.312. CRKVA SVETOG VELIKOMU^ENIKA DIMITRIJA

U MARKOVOJ CRKVI

(1620- ), 1897-1908.

Crkva Svetog velikomu~enika Dimitrija u Markovoj Crkvi izgra|ena je

1620. godine.1342

Deo fonda preuzet je od Skup{tine op{tine Lajkovac zapisnikom br. 269,


Fond je nepotpun. Kwige su obra|ene po vrstama. Ura|en je sumarni in-

ventar.


Kwige 1897-1908:

– mati~na kwiga ven~anih 1897-1908, 1 kw.



A.8.313. CRKVA SVETOG ARHANGELA GAVRILA U MORAVCIMA

(1858 - ), 1862-1899.

Crkva Svetog arhangela Gavrila u Moravcima izgra|ena je 1858. godine.1343

Preuzet je deo fonda, u dva puta. Prvi put, zajedno sa arhivskom gra|om Na-

rodnog odbora Sreza qi{kog zapisnikom br. 268, od 18. aprila 1988, a drugi put od

Skup{tine op{tine Qig zapisnikom br. 133, od 18. marta 1999. godine (Kwiga

prijema br. 450).

Fond je nepotpun. Kwige su obra|ene po vrsti i hronolo{ki. Ura|en je

sumarni inventar.


Kwige 1862-1900:

– mati~na kwiga kr{tenih 1895-1900, 1 kw.



427


1343Isto, str. 88

A.8.314. CRKVA VAZNESEWA GOSPODWEG U OSE^INI

(1765 - ), 1837-1909, 1914-1916.

Crkva Vaznesewa Gospodweg u Ose~ini izgra|ena je 1765. godine.1344

Novi

hram, istog imena, izgra|en je pored starog u periodu 1937-1940. godine.1345

Deo fonda preuzet je od Skup{tine op{tine Ose~ina zapisnikom br. 265, od

15. aprila 1988. godine (Kwiga prijema br. 453).


sumarni inventar.

Sadr`i gra|u za period 1837-1909.1346

i 1914-1916, 20 kwiga (1 m).

Kwige 1837-1909. i 1914-1916:

– mati~ne kwige kr{tenih 1837-1848, 1852-1878, 1881-1888, 6 kw.


– mati~ne kwige umrlih 1837-1909. i 1914-1916, 9 kw.


Objavqeni radovi:

– Milorad Radoj~i}, Vojni~ko grobqe u Ose~ini, „Glasnik“ MIAV br. 37,

Vaqevo, 2003.1347

A.8.315. CRKVA RO\EWA SVETOG JOVANA KRSTITEQA U PAUNAMA

(18. vek - ), 1837-1906.

Crkva Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqa u Paunama pomiwe se za vreme aus-

trijske okupacije, po~etkom 18. veka, kad je obnavqana.1348

Prepravqena je, 1837. go-

dine, a 1928, na wenim temeqima izgra|en je novi hram.1349




sumarni inventar.


Kwige 1837-1906:





428

1344Arheolo{ko spomenici, str. 149

1345Crkva - Kalendar za 1996, str. 255.

1346Prema napomeni, koja je napisana na kwizi 1902-1909, mati~na kwiga, za period 1909-1914. godine,

stradala je prilikom napada neprijateqske vojske na Ose~inu.

1347U radu je dat popis lica umrlih u Drugoj poqskoj bolnici Drinske divizije II poziva i sahrawenih

na Vojni~kom grobqu u Ose~ini, a preuzeti su iz Mati~ne kwige umrlih 1914-1916, kw. inv. br. 20


1349Isto

A.8.316. CRKVA USPEWA PRESVETE BOGORODICE U PETNICI

(1818 - ), 1837-1880, 1888-1901.

Crkva Uspewa Presvete Bogorodice u Petnici podignuta je 1818. godine.1350

Nalazi se nedaleko od Vaqeva. Obnovqena je 1864. godine, kad je dobila dana{wi

izgled.1351

Nekada je to bio manastir, koji se pomiwe jo{ u 15. veku.1352


7. marta 1988. i 245, od 11. juna 1998. godine (Kwiga prijema br. 443 i 477).


sumarni inventar.

Sadr`i gra|u za period 1837-1880. i 1888-1901, 3 kwige (0,15 m).

Kwige 1837-1880. i 1888-1901:


– mati~na kwiga ven~anih 1837-1880, 1 kw.


A.8.317. CRKVA SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA –

CRKVA RIBNI^KA U POPADI]U

(16. vek - ), 1836-1905.

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla – Crkva ribni~ka u Popadi}u poti~e

iz 16. veka, kao bogomoqa manastira Ribnice.1353

Hram je zapaqen, 1788. godine, a obnovqan je 1818. i 1823.1354

Novi hram, da-

na{weg izgleda, izgra|en je u periodu 1907-1909. godine.1355




sumarni inventar.


Kwige 1836-1905:





429

1350Vuji}, Joakim, n.d., str. 46-47


1352Rankovi}, Zdravko: Znamenitosti i zanimqivosti Petnice, Kolubara - Veliki narodni kalendar

za prostu 2002, 12. kwiga, IP Kolubara, Vaqevo, 2002, na str.163 pi{e da je Petni~ki psaltir iz

1488. godine, najstarija je kwiga vaqevskog kraja, koja je "neznano" dospela u Zagreb, a samo se jedan

list nalazi u beogradskom Muzeju Srpske pravoslavne crkve.


1354Isto

1355Crkva - Kalendar za 1996, str. 251 i 252

A.8.318. CRKVA PRENOSA MO[TIJU SVETOG

OCA NIKOLAJA U PRIÊVI]U

(1830- ), 1837-1914, 1935.

Crkva Prenosa mo{tiju Svetog oca Nikolaja u Pri~evi}u izgra|ena je,

1830. godine, a obnovqena je 1847.1356

Na istom mestu, pre se nalazila crkva brvna-

ra.1357


7. marta 1988. i 151 od 29. aprila 1998. godine (Kwiga prijema br. 444 i 470).


sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1837-1914. i 1935, 8 kwiga (0,35 m).

Kwige 1837-1914. i 1935:


– mati~ne kwige umrlih 1837-1862. i 1878-1912, 2 kw.

– kwiga bra~nih ispita 1889-1893, 1 kw.

– domovni protokoli (azbu~ni) za parohiju pri~eva~ku 1935, 2 kw.


A.8.319. CRKVA VAVEDEWA PRESVETE BOGORODICE

U MANASTIRU PUSTIWA – VUJINOVAÂ

(1622- ), 1837-1880, 1899-1902.

Manastir Pustiwa nalazi se 20-ak kilometara jugozapadno od Vaqevo, bli-

zu mesta Po}uta. Ne zna se kada je crkva podignuta. Hram Vavedewa Presvete Bogo-

rodice u manastiru Pustiwa pomiwe se, prvi put, 1622. godine, prilikom ‘ivopi-

sawa.1358

Na istom mestu je postojao hram koji, po narodnom predawu, poti~e iz 13.

veka.1359

Obnavqan je 1750. godine, a goreo je 1789. Nakon druge obnove dobio je svoj

dana{wi izgled.1360

Godine 1837, manastir Pustiwa pretvoren je u parohijsku

crkvu. Danas je ‘enski manastir.

Deo fonda preuzet je od Skup{tine op{tine Vaqevo, zapisnicima br. 175,

od 7. marta 1988. i 151 od 29. aprila 1998. godine (Kwiga prijema br. 445 i 474).


sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1837-1880. i 1899-1902, 6 kwiga (0,25 m).

430

1356Isto, str. 256

1357Vuji}, Joakim, n. d., str. 36-37

1358MIAV, Me|uop{tinska zajednica kulture, pr. br. 2, Natpis u luenti iznad vrata koja vode iz pri-

prate u naos, kut. inv. br. 10

1359Spomenici vaqevskog kraja - manastir Pustiwa, Zavod za za{titu spomenika kulture Vaqevo,

Vaqevo, 1989.

1360Isto

Kwige 1837-1880. i 1899-1902:

– mati~na kwiga kr{tenih 1839-1859. i 1899-1902, 2 kw.




Objavqeni radovi:

– Spomenici vaqevskog kraja - manastir Pustiwa, Zavod za za{titu spome-

nika kulture Vaqevo, Vaqevo, 1989.

– Svetlana Peji}: Manastir Pustiwa - monografija, Republi~ki zavod za

za{titu spomenika kulture, Beograd, 2002, 216

A.8.320. CRKVA PRENOSA MO[TIJU SVETOG OCA NIKOLAJA

U RABROVICI

(1795- ), 1837-1902.

Crkva Prenosa mo{tiju Svetog oca Nikolaja u Rabrovici podigao je, 1795.

godine, Haxi Ruvim Ne{kovi}, uz pomo} kneza Alekse Nenadovi}a i me{tana

okolnih sela.1361

Novi hram izgra|en je, na istim temeqima, 1857. godine.1362


7. marta 1988. i 151, od 29. aprila 1998. godine (Kwiga prijema br. 446 i 471).


sumarni inventar.


Kwige 1837-1902:





A.8.321. CRKVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE U RADQEVU

(1872- ), 1895-1902.

Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Radqevu sagra|ena je 1872. godine.1363

Deo fonda preuzet je od Skup{tine op{tine Ub zapisnicima br. 176, od 7.

marta 1988. i br. 40, od 10. februara 1997. godine (Kwiga prijema br. 422 i 454).

Fond je nepotpun. Kwige su obra|ene po vrstama. Ura|en je sumarni

inventar.

431

1361MIAV, Me|uop{tinska zajednica kulture, pr. br. 5, kut. inv. br. 10

1362Isto



Kwige 1895-1902:

– mati~na kwiga kr{tenih 1895-1898, 1 kw.



A.8.322. CRKVA SVETOG ARHANGELA MIHAILA – CRKVA GRAÂNI^KA

U TUBRAVI]U

(19. vek - ), 1837-1876, 1897-1900.

Crkva Svetog arhangela Mihaila – Crkva gra~ani~ka u Tubravi}u, po pre-

dawu, poti~e iz vremena Nemawi}a.1364

Joakim Vuji} kaè da je to novi hram, po-

miwu}i i imena wegovih ktitora koji su ‘ivi, pa je verovatno da je gra|ena u dru-

goj deceniji 19. veka.1365


7. marta 1988. i 151 od 29. aprila 1998.godine (Kwiga prijema br. 440 i 473).


sumarni inventar.

Sadrì gra|u za period 1837-1876. i 1897-1900, 3 kwige (0,08 m).

Kwige 1837-1876. i 1897-1900:

– mati~na kwiga kr{tenih 1837-1864. i 1897-1900, 2 kw.



A.8.323. CRKVA SVETOG ARHANGELA MIHAILA

U MANASTIRU ]ELIJE - LELI]

(13. vek - ), 1837-1906.

Crkva Svetog arhangela Mihaila, u manastiru ]elije, poti~e iz 13 veka.1366

Nalazi se, na 6 kilometru jugozapadno od Vaqeva, na reci Gradac, nedaleko od sela

Leli}. Prvobitna crkva bila je mala (nalik na „keliju“), pa joj otuda i ime. Manas-

tir je tokom vekova bio, vi{e puta, paqen i ru{en. Posledwi put spaqen je, 1791.

godine, a obnovqen 1793.1367

U krugu manastira, 1963. godine, podignuta je kapela

Svetog Jovana Zlatoustog.1368

Krajem 1928. godine, parohijska crkva u ]elijama

432

1364Isto, str. 250

1365Vuji}, Joakim, n. d., str. 40


1367Isto

1368Isto

pretvorena je u ‘enski manastir, sa prekidom od 1935. do 1949,1369

kada je bio mu-

{ki manastir, da bi, od 1946, ponovo postao `enski manastir.

Od 1889 do 1902. godine pri ovom hramu vo|ene su posebne mati~ne kwige (7)

za parohiju u Dra~i}u, kada je izgra|en Hram Svetih apostola Petra i Pavla.1370

Deo fonda preuziman je od Skup{tine op{tine Vaqevo, u dva puta, zapisni-

cima br. 175, od 7. marta 1988. i 151, od 29. aprila 1998. godine (Kwiga prijema br.

447 i 472).


sumarni inventar.


Kwige 1837-1906:

za parohiju }elijsku:




za parohiju dra~i}sku:




433

1369Do 1949. u manastiru ostaje jeromonah Serafim, sa ~etvoricom monaha; Sredwovekovni manastiri

i crkve severozapadne Srbije, „Te{war“, Vaqevo, 1996, str. 30


B. PORODI^NI I LI^NI ARHIVSKI FONDOVI

434

Grupu porodi~ni i li~ni fondovi ~ini 10 fondova koji su u Arhiv u{li

poklonom, razmenom i otkupom.

U Arhivu se ~uvaju tri porodi~na fonda: porodice Raki} iz Mionice ~iji

je potomak pesnik Milan Raki}, partizanske porodice Lelekovi} ~ije ime nosi je-

dna ulica u na{em gradu i porodice Mandi}, uglednih gimnazijskih profesora.

U Arhivu se ~uva sedam li~nih fondova koji sadrè dokumenta iz ‘ivota i

rada dràvnika i diplomata: Prote Mateje Nenadovi}a i Mila Milatovi}a; ra-

tnika, nosioca Kara|or|eve zvezde, @ivojina Rankovi}a; predsednika vaqevskog

suda Boìdara Veselinovi}a; profesora i prvog rukovodioca Arhivskog sre-

di{ta u Vaqevu Blagoja ûparevi}a; kulturnog radnika Mihaila Petrovi}a Min-

geja i u~iteqa istraìva~a Selimira Timoti}a.

Porodi~ni i li~ni fondovi su sre|eni prema vrsti dokumenata i hronolo-

{ki. Gra|a je podeqena na slede}e grupe: li~na dokumenta, imovinsko pravna doku-

menta, dokumenta delatnosti, prepiska, arhivska gra|a raznih lica o tvorcu fon-

da, ilustrovani materijali i arhivska gra|a srodnika tvorca fonda.

Fondovi sadrè gra|u koja je zna~ajna za izu~avawe zavi~ajne tako i {ire

regije.

Od obave{tajnih sredstava ura|eni su sumarni inventari.

435

B.1. PORODI^NI ARHIVSKI FONDOVI

B.1.324. PORODICA RAKI]

(1830-1877), 1830-1877.

Raka Te{i} postavqen je za kolubarskog kneza, 1816. godine. Obnovio je Ri-

bni~ku crkvu, bio je prvi na~elnik prosvete i crkvenih dela u vreme kneza Milo-

{a. Umro je, 7. januara 1823, u Mionici. Imao je tri sina Nikolu, Velimira i Jev-

rema. Nikola je bio na~elnik Sreza kolubarskog, od 5. februara 1843, do 14. novem-

bra 1844. godine. Biran je 1826, za deputata Vaqevske nahije. U Katanskoj buni Ni-

kola je bio na strani pobuwenika. Otpu{ten je iz slu`be i osu|en na robiju koju je

izdrào u Turiji. Umro je bez slu`be ne do~ekav{i Obrenovi}a na vlast. Imao je

sina Milana, koji je umro mlad, i tri }erke, Pelagiju, Janovku i Jovanu.

Velimir Raki} u~io je {kolu u Zemunu. Radio je kao sreski pisar. Umro je od

epilepsije. Wegov sin Qubomir, neko vreme, radio je u dràvnoj slu`bi.

Jevrem Raki} ro|en je, 1818. godine, u Mionici. Bio je sreski pisar, zatim i

kapetan u Mionici. Godine 1862, preme{ten je u Pocerinu, u Vladimirce, a potom

u [abac. Umro je, 27. juna 1871. godine, u [apcu. Wegova ‘ena Marta prodala je ku-

}u u [apcu, 1887. godine. @ivela je u Beogradu.

Dimitrije Mita Raki} ro|en je, 15. oktobra 1846, u Mionici, od oca Jevrema

i majke Marte. Bio je kwièvnik i diplomata. Umro je u Beogradu, 1890. godine.

Bio je oèwen Anom, k}erkom Milana \. Mili}evi}a. Wihov sin je, poznati pe-

snik i diplomata, Milan Raki}. Supruga Milana Raki}a bila je k}i, poznatog na-

u~nika, Qube Kova~evi}a.

U Narodnom muzeju u Vaqevu ~uvaju se neki predmeti koji su pripadali Raki

Te{i}u. U Zbirci fotografija Arhiva postoji fotografija spomenika Raki

Te{i}u.

Fond je formiran izdvajawem iz Zbirke poklona, 1997. godine.

Sre|en je tematski i hronolo{ki, 2000. godine. Fond je obra|en i ura|en je

sumarni inventar.


Spisi 1830-1877.

Gra|a sadrì: izvod iz kwige kr{tenih, diplome i prepisku.


Objavqeni radovi:

– Qiqana Uro{evi}: Potomci kneza Rake Te{i}a, „Glasnik“ br. 36, MI-

AV, Vaqevo, 2002

436

B.1.325. PORODICA LELEKOVI]

(1876- ), 1876-1961.

Jovan Lelekovi}, kujunxija, do{ao je u Vaqevo iz Mostara. Godine 1876, ro-

dio mu se sin Mihailo. Mihailova supruga Katarina ro|ena je u Vukovaru 1881, a

umrla je u Vaqevu, 1956. godine. Katarina i Mihailo su imali {estoro dece: Jova-

na, Qubomira, Qubicu, Qubinku, Jelenu i Ruù.

Jovan Lelekovi} ro|en je, 1913. godine u Vaqevu, a poginuo je, 1944. godine

kod Zagreba, kao borac Tre}e kraji{ke brigade. Wegov brat Qubomir poginuo je

kao borac Prve proleterske divizije, januara 1945. godine, kod Erdevika. Ku}a Le-

lekovi}a je bila sigurno mesto za vezu tokom NOB-a. Svi ~lanovi porodice su ak-

tivno u~estvovali kao borci ili saradnici narodnooslobodila~kog pokreta.

Fond je formiran od dokumenata koje je Arhivu poklonila Qubinka Le-

lekovi} (Kwiga prijema br. 498).

Fond je sre|en tematski i hronolo{ki, 2000. godine. Obra|en je i ura|en je

sumarni inventar.


Spisi 1876-1961.

Gra|a sadrì: spomenice Jovana i Qubomira Lelekovi}a, priznanice Jova-

na Lelkovi}a, kujunxije, poreske kwiìce Jovana Lelekovi}a i wegovih unuka

Qubice i Jelene, re{ewa o invalidnini Kaje Lelekovi}, zapisnike sa partijskih

sastanaka 1947-1950, pisma, fotografije, pozivnice.


B.1.326. PORODICA MANDI]

(1902-1989), 1920-1976.

Ugledni gimnazijski profesori Nada i Milivoj Mandi} ostavili su traga,

uglavnom, u javnom i kulturnom ‘ivotu Vaqeva. Milivoj Mandi} ro|en je, 1902.

godine, u Krwoj Jeli kod Kola{ina, od oca Dragoja i majke Ksenije. Osnovnu {ko-

lu i niù gimnaziju zavr{io je u Kola{inu. Gimnaziju je zavr{io u Nik{i}u

1923. godine. Iste godine upisao je francuski jezik i uporednu kwièvnost na Fi-

lozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1927. i dobio mesto suplenta u

Nik{i}koj gimnaziji. U Vaqevsku gimnaziju preme{ten je 1930. godine. Naredne

godine poloìo je profesorski ispit. Usavr{avao se na Univerzitetu u Klermon

Feranu. Kao profesor uìvao je veliki ugled, a bio je i direktor Vaqevske gimna-

zije. Umro je u Vaqevu 1952. godine. Milivoje se ‘enio dva puta. Prvi put se ven~ao

u Beogradu, 1927, sa Milkom Stojadinovi} sa kojom je imao dvoje dece, Slobodana i

Qubicu. Taj brak je razveden 1945. godine. Drugi put, Milivoj se oènio u Vaqevu,

1946, Nadom Jagrovi}. Iz ovog braka ro|en je sin Vuk, profesor kwièvnosti.

Nada Jagrovi} ro|ena je u Zagrebu, 1913. godine, od oca Milo{a i majke Ran-

ke, ro|ene Majstorovi}. Po{to je wen otac, profesor, ~esto preme{tan, Nada je

u~ila {kolu u: Zagrebu, Daruvaru, Virovitici, Bjelovaru. Maturski ispit je po-

loìla u Zagrebu gde je zavr{ila studije matematike i fizike, 1938. godine. Prvi

437

posao, suplenta, dobila je u gimnaziji u Petriwi, 1939. godine. Porodica Jagrovi}

bila je prinu|ena, da zbog progona Srba u NDH, napusti Zagreb i pre|e u Srbiju,

1941. godine. Nada je dobila mesto u Vaqevskoj gimnaziji gde je radila do odlaska u

penziju, 1974. godine. Profesorski ispit poloìla je u Beogradu 1943. godine. Na-

da Mandi} bavila se, amatarski, glumom i u~estvovala u radu amaterskog pozori-

{ta Abra{evi} u Vaqevu. Po jednoj pozori{noj ulozi dobila je nadimak Klara,

koji joj je ostao, i generacije |aka su govorile kako im matematiku predaje Klara

Mandi}. Za svoj rad Nada je dobila: Diplomu Vaqevske gimnazije za 1972, Diplomu

za doprinos kulturi Vaqeva za 1964, Zlatnu plaketu Abra{evi} za 1976. i druga

brojna priznawa. Umrla je u Vaqevu, 1989. godine.

Fond je predao Arhivu Vuk Mandi}, 7. marta 2000. godine (Kwiga prijema

br. 499).

Iste godine, 2000, sre|en je tematski i hronolo{ki. Fond je obra|en i



Spisi 1920-1976.

Gra|a sadrì: li~na dokumenta Nade i Milivoja Mandi}, rukopise Mili-

voja Mandi}, kwièvne i filozofske tekstove, tekstove predavawa, li~na doku-

menta Nadine sestre Milke Jagrovi}, prepisku i drugo.


438

B.2. LI^NI ARHIVSKI FONDOVI

B.2.327. PROTA MATEJA NENADOVI]

(1777-1854), 1823-1858.

Prota Mateja Nenadovi}, dràvnik, vojskovo|a i pisac, ro|en je u Branko-

vini, 1777. godine, kao sin kneza Alekse Nenadovi}a i majke Jovanke, ro|ene \el-

ma{. Prva slova nau~io je, od popa Stanoja, u Brankovini. [kolovawe je nastavio

u Sremu u A{awi i Kupinovu. Po{to je nau~io ~itawe, pisawe i crkveno pevawe,

vratio se u Brankovinu, 1793. godine. Iste godine se zapopio u svom rodnom mestu.

Uz oca Aleksu u~estvovao je u istorijskim doga|ajima. Posle o~eve smrti, 1804. go-

dine, aktivno u~estvuje u Prvom srpskom ustanku kao ratnik, diplomata i dràv-

nik. Kara|or|e ga {aqe u diplomatske misije u Rusiju i Austriju. Bio je prvi pred-

sednik Praviteqstvuju{}eg sovjeta i komandant vojske na Drini. Prota Mateja

Nenadovi} osnovao je prvi sud ustani~ke Srbije u Vaqevu. On je sastavio Zakonik

na osnovu koga se sudilo. Zakonik je napisan po ugledu na Krm~iju Save Nemawi}a,

a usvojila ga je Ustani~ka skup{tina.

Posle sloma Prvog ustanka, Prota Mateja nastavqa diplomatske aktivnos-

ti. Bio je u Be~u za vreme Be~kog kongresa. Knez Milo{ odredio je Protu, 1818. go-

dine, da prima tu`be u Vaqevskoj, Sokolskoj i Uì~koj nahiji. Za ~lana Op{tena-

rodnog suda Prota je postavqen 1820. godine. Bio je ~lan Velikog narodnog suda i

Zakonodavne komisije. Na svoj zahtev, penzionisan je 1831. godine. Vratio se u

Brankovinu gde osniva osnovnu {kolu. Posle odlaska kneza Milo{a iz Srbije, po-

novo se aktivira u politi~kom ‘ivotu. Od 1839. godine postaje ~lan Dràvnog sa-

veta. U~estvovao je u gu{ewu Katanske bune, 1844. godine. Bio je predstavnik

Kneèvine Srbije na Majskoj skup{tini u Karlovcima, 1848. godine. Vodio je

vaqevske dobrovoqa~ke odrede u borbama u Vojvodini, 1849. godine. Ostao je ~lan

Dràvnog saveta do 1852, kada je zatraìo penziju.

Prota Mateja Nenadovi} umro je u Vaqevu, 1854. godine. Sahrawen je u Bran-

kovini.

Sa~uvani su rukopisi wegovih Memoara i Ratovawa kraj Drine.

Mateja Nenadovi} ‘enio se dva puta. Prva supruga Mirjana umrla je, 1808.

godine. Pre we su umrla sva deca ro|ena u tom braku. Drugi put oènio se udovi-

com Jokom. U tom braku su ro|eni: k}i Marija i sinovi Aleksa, Svetozar i

Qubomir.

Li~ni fond Prota Mateja Nenadovi} formiran je u Arhivu 1998. godine od

dokumenta koji su izdvojeni iz Zbirke poklona i Zbirke otkupa (Kwiga prijema br.

229).

Obra|en je, 1998. godine i ura|en je sumarni inventar.

439



Spisi 1823-1858.

Gra|a sadrì: li~na dokumenta (dekret o penzionisawu); imovinsko-pravna

dokumenta (sporovi oko: zemqe, vodenice, duga, deobe imawa, zabrana; tapija na

prodaju zemqe, podizawe „papirne fabrike“ na Gradcu 1835); dokumenta delatnos-

ti (pismo Vaqevskom magistratu 1823; pisma sudu; Protin izve{taj o buni u Srezu

kolubarskom 1840); prepiska sa ~lanovima porodice, Protina pisma \uki Saji}u;

dokumenta o srodnicima (postavqewe Aleksandra Nenadovi}a za ~inovnika 1842,

imenovawe Svetozara Nenadovi}a za na~elnika Sreza kolubarskog 1851, diplome

Protinih sinova, diploma Qubomira Nenadovi}a 1858)


Objavqeni radovi:

– Milan Dùri~i~: Serbsk¢y proto¢erey Mat�ey Nenadovi~þ, O~erkþ izþ

istor¢i serbskago vozstan¢æ 1804 goda, Izdan¢e Slavænskago Blagotvori-

telýnago obåestva, (Milan \uri~i}: Srpski protojerej Mateja Nenado-

vi}, odlomci iz istorije srpskog ustanka 1804. godine, izdawe Slovenskog

dobrotvornog dru{tva), S. Peterburgþ, 4. jula 1881, 98

– Velibor Berko Savi}: Prota Mateja - akta i pisma, De~je novine, Gorwi

Milanovac, 1984, 738

– Velibor Berko Savi}: Nenadovi}i, izdawe autora, Vaqevo, 2004, 748 (o

Proti Mateji Nenadovi}u: od 96. do 190. str.)

B.2.328. @IVOJIN M. RANKOVI]

(1878-1972), 1908-1938.

@ivojin M. Rankovi} ro|en je, 3. novembra 1878. godine, u Popu~kama kod

Vaqeva, od oca Mihaila, zemqoradnika i majke Milice, doma}ice. Oènio se

Dragiwom Jankovi}. Imali su ~etiri sina Radenka, Dragi{u, Borisava i Milova-

na i dve k}eri Nikoliju i Stanojku.

@ivojin je sluìo vojsku, od 1899. do 1901. godine, u kowi~kom eskadronu

kraqeve garde. Ratovao je od 1912. do 1918. godine. Za iskazanu hrabrost odlikovan

je: medaqom za hrabrost, 1914. i Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima, 1915. godine. U

listu Ratni dnevnik, od 5. novembra 1916, opisani su vojni~ki podvizi @ivojina

M. Rankovi}a. Prema aktu iz lova~ke isprave, izdate 1920, bio je visokog rasta, du-

ga~kog lica, sme|.

@ivojin M. Rankovi} bavio se zemqoradwom. Bio je politi~ki aktivan.

Pre Prvog svetskog rata bio je ukqu~en u Jugoslovensku radikalnu zajednicu. Um-

ro je, 1972. godine, u Popu~kama.

440

1371Sl. glasnik Republike Srbije br. 42/1998

Fond je formiran na osnovu gra|e izdvojene iz Zbirke poklona, 1998.

godine. Poklon je, Arhivu u~inio @ivojinov unuk Dragi{a Rankovi}, 1972.

godine.

Obra|en je, 1998. godine i ura|en je sumarni inventar.


Spisi 1908-1938.

Gra|a sadrì: li~na dokumenta (1908-1938), imovinska pravna dokumenta

(1931), dokumenta o politi~koj delatnosti (1938).


B.2.329. BO@IDAR VESELINOVI]

(1899-1996), 1915-1955.

Boìdar Veselinovi}, sudija, ro|en je u Vaqevu, 13. decembra 1899. godine,

od oca Vladimira, trgovca i majke Qubice, ro|ene Prvulovi}. Otac mu je umro

1915. ostaviv{i iza sebe udovicu sa ~etvoro dece, tri sina i k}i (Boìdar, Bori-

sav, Jelenko i Persida). Boìdar je zavr{io niù gimnaziju sa malom maturom u

Vaqevu, 1914. godine. Veliku maturu je zavr{io, 1920. godine, u Vaqevu, a Pravni

fakultet u Beogradu, 1923. godine. Kao student u~estvovao je u radu vaqevskog stu-

dentskog pozori{ta ~iji je prihod deqen siroma{nim studentima. Pozori{te je

kasnije preraslo u diletantsko pozori{te „Nu{i}“.

Prvu slu`bu dobio je, 1924. godine, u Novom Pazaru kao sudski pisar. Sudij-

ski pravosudni ispit je poloìo 1927, a prvo sudijsko mesto dobio je Pqevqima

1928. godine. Za stare{inu suda u Lazarevcu preme{ten je 1932; zatim odlazi u

Vrawe 1934, odakle je vra}en u Lazarevac, pa sledi preme{taj u Despotovac. Gra|a-

ni Lazarevca pisali su peticiju protiv ovog preme{taja u Despotovac. Wihovim

zahtevima nije udovoqeno i on dobija mesto u Kru{evcu. Iz Kru{evca je preme-

{ten u Gwilane, pa u Vrawe. Posle nekoliko godina, 1940. godine, on je, po sopstve-

noj ‘eqi, preme{ten u Vaqevo gde ostaje za vreme rata. Po oslobo|ewu, 1944. godi-

ne, postavqen je za {efa pravnog odseka Odeqewa unutra{wih poslova ONO

Vaqevo. Za sudiju Okru`nog narodnog suda u Vaqevu izabran je 1945. godine. Za

predsednika suda izabran je 1952. i na toj du`nosti je penzionisan 1954. godine.

Posle penzionisawa u sudu, radio je kao advokat do 1978. godine.

Boìdar Veselinovi} je bio i politi~ki aktivan. Godine 1927, izabran je za

predsednika demokratske omladine Ra{kog okruga. Delovao je u okviru organiza-

cije Jadranska straà. Za predsednika Narodnog fronta grada Vaqeva bio je iza-

bran 1944. godine. Aktivno je delovao u Sindikatu i dru{tvu pravnika. Za svoj rad

i aktivnost odlikovan je: Ordenom jugoslovenske krune ~etvrtog reda, Ordenom ra-

da drugog reda i Plaketom grada Vaqeva.

Umro je 1996. godine u Vaqevu.

Fond je predao Arhivu tvorac fonda, zapisnikom br. 48, od 13. aprila 1987.

godine ( kwiga prijema br. 501 ).

Fond je sre|en u aprilu 1997. po vrsti dokumenata i hronolo{ki. Obra|en je


441


Spisi 1915-1955.

Gra|a sadrì: li~na dokumenta, svedo~anstvo, uverewe o zavr{enom fakul-

tetu, dekrete i re{ewa o postavqewu, ocene u slu`bi, peticiju bira~a Sreza kolu-

barskog protiv preme{tawa u Despotovac 1936, zahvalnice i pisma.


Objavqeni radovi:

– Boìdar Veselinovi}, Biografski leksikon vaqevskog kraja br. 3, IP Ko-

lubara, Vaqevo 1997, str. 165.

B.2.330. BLAGOJE ÛPAREVI]

(1907–1992), 1907-1992.

Blagoje ûparevi} je ro|en u Prizrenu, 1907. godine, od oca Lazara i majke

Ane, ro|ene Tomi}. Otac mu je bio trgovac, a kasnije je radio kao ~inovnik na tro-

{arini. Pored Blagoja, Ana i Lazar imali su sina Milo{a i k}erke Maricu i

Mitru. Blagoje je zavr{io osnovnu {kolu u Srpskoj narodnoj {koli u Prizrenu

1919. Ni‘u gimnaziju je zavr{io 1922, a vi{u, 1927, u Velikoj dr‘avnoj gimnaziju u

Prizrenu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Skopqu. Diplomirao je na

grupi za srpski jezik i ju‘noslovensku kwi‘evnost, 1931. godine. Prvi posao do-

bio je 6. novembra 1931. godine. Postavqen je za suplenta Bogoslovije u Cetiwu, a

samo mesec dana kasnije preme{ten je u gimnaziju u Baru. Po sopstvenoj ‘eqi, pre-

me{ten je u Prizren, 1932, godine. Iste godine je postavqen za honorarnog nastav-

nika srpskog jezika u prizrenskoj Bogosloviji. Re{ewem ministarstva prosvete,

1934, preme{ten je u Kumanovo, zatim, 1935, u Krivu Palanku, da bi u januaru 1936,

bio vra}en u Prizren. Profesorski ispit polo‘io je u Beogradu, 1936. godine. Ra-

dio je kao profesor u prizrenskoj Gimnaziji. Drugi svetski rat je proveo u zaro-

bqeni{tvu. Od 1945. godine ‘ivi i radi u Vaqevu. U avgustu 1945, postavqen je za

profesora Prve me{ovite gimnazije. Odlukom Saveta za prosvetu i kulturu GNO

Vaqevo br. 13731, od 16. juna 1951, formirana je u Vaqevu Vi{a me{ovita gimnazi-

ja. ûparevi} je radio kao wen profesor do 1. septembra 1958. kada prelazi u Te-

hni~ku {kolu gde je penzionisan, 4. novembra 1971. godine. Kao profesor koji se

isticao u pedago{kom radu, imenovan je za pedago{kog savetnika, 1963. godine.

Pored rada u {koli, ûparevi} je u~estvovao i u radu ustanova kulture. Od

1945. bio je ~lan Prosvetnog odbora i Saveta za prosvetu i kulturu GNO Vaqevo.

Ministarstvo prosvete NR Srbije je, re{ewem br. 6240 od 8. decembra 1948. postavi-

lo Blagoja ûparevi}a za rukovodioca Arhivskog sredi{ta. Tokom 1949, on je u Beo-

gradu zavr{io kurs za rukovodioce arhivskih sredi{ta. Odlukom GNO Vaqevo, od

21. januara 1952. godine, Arhivsko sredi{te prerasta u Gradski dr‘avni arhiv za

~ijeg direktora je postavqen Radovan M. Dra{kovi}. Blagoje ûparevi} je godinama

442

bio ~lan Saveta arhiva. Za vreme rukovo|ewa Arhivskim sredi{tem, on se izborio

za radni prostor i za sme{taj arhive Vaqevskog prvostepenog suda.1372

Blagoje ûparevi} se o‘enio u Prizrenu 1935. svojom koleginicom Darin-

kom Ristanovi}, Vaqevkom, koja je predavala istoriju u prizrenskoj gimnaziji. Iz

tog braka ro|en je, 1937. godine, u Prizrenu, sin Tomislav koji je zavr{io gimnazi-

ju u Vaqevu i Tehnolo{ki fakultet u Beogradu.

@ivotni put Blagoja ûparevi}a odvijao se izme|u Prizrena, u kome je ro-

|en i odrastao, i Vaqeva, u kome je proveo najplodnije godine svoga rada i u kome je

zavr{io svoj radni i ‘ivotni vek. Pored rukovo|ewa Arhivskim sredi{tem, od

1948. do 1951, anga‘ovao se u radu Muzeja i Biblioteke. Zahvaquju}i wegovoj upor-

nosti i neposrednom radu na prikupqawu i sme{taju stare gra|e, danas imamo

fondove mnogih institucija, a pre svega Vaqevskog prvostepenog suda.

Blagoje ûparevi} umro je, 6. maja 1992. godine, u Vaqevu.

Odlikovan je Srebrnom plaketom u Tehni~koj {koli 1980. godine.

U martu 2003, Tomislav ûparevi} poklonio je Arhivu pisanu zaostav{ti-

nu svoga oca i biblioteku od 500 naslova (Kwiga prijema br. 505). Gra|a je

primqena u nesre|enom stawu.

Fond je nepotpun. Sre|ivawe fonda obavqeno je 2003. godine. Gra|a je po-

deqena na li~na dokumenta, dokumenta delatnosti, prepisku, ilustrovani materi-

jal i dokumenta o srodnicima tvorca fonda. U okviru ovih grupa, gra|a je sre|ena

tematski i hronolo{ki. Fond je obra|en i ura|en je sumarni inventar.


Spisi 1907-1992.

Gra|a sadrì: li~na dokumenta (izvodi iz kwige ro|enih i ven~anih, li~na

karta, svedo~anstva o zavr{enoj {koli, re{ewa o postavqewu na posao, dekreti o

prevo|ewu u vi{i platni razred, i dokumenta vezana na ostvarivawe prava na

penziju), dokumenta delatnosti (bele{ke iz arhivistike i zadaci Arhiva na pri-

kupqawu arhivske gra|e; bele{ke, iz 1963, nastale prilikom obilaska osnovnih i

sredwih {kola, rukopis istorijata Tehni~ke {kole od 1949. do 1969), prepisku,

ilustrovani materijal i dokumenta o srodnicima tvorca fonda.


Objavqeni radovi:

– Qiqana Uro{evi}: Li~ni fond Blagoja ûparevi}a (1907-1992) – istorij-

ska bele{ka, „Glasnik“ br. 37, MIAV, Vaqevo 2003, str. 153

443

1372U „Glasniku” MIAV 23/1988, str. 107-111 objavqeni su izve{taji GNO Vaqevo o arhivskom materi-

jalu, upu}eni Ministrarstvu prosvete, od 11. jula 1949; Izve{taj Izvr{nog odbora GNO Vaqeva, od

1. decembra 1949, u kome je sadr‘an zahtev za re{avawem problema prostora za rad i Izve{taj o radu

Arhivskog sredi{ta, od 16. novembra 1950. Ove izve{taje je pisao rukovodilac Arhivskog sredi-

{ta Blagoje ûparevi}.

B.2.331. MIHAJLO PETROVI] MINGEJ

(1907-1991), 1915-1990.

Mihajlo Petrovi} Mingej u~iteq, funkcioner, publicista, ro|en je, 19. av-

gusta 1907. godine, u Vaqevu. Niù gimnaziju zavr{io je u Vaqevu, 1923. godine.

U~iteqsku {kolu zavr{io je u Beogradu 1927, a u~iteqski ispit poloìo je 1931, u

Bawa Luci. Slu`bovao je u @ivojinu kod Bitoqa, Cazinu kod Biha}a, Jeloviku

kod Kosjeri}a, Po}uti kod Vaqeva i Zalukoviku kod Vlasenice. Za svoj rad dobijao

je odli~ne ocene, a ~esti preme{taji u slu`bi su usledili iz razli~itih razloga.

Vaqevski sud ga je kaznio, 1938. godine, nov~anom kaznom zbog rasturawa plakata.

Za vreme rata bio je zarobqen u Nema~koj. Po povratku u zemqu, 1945, dobija

mesto u~iteqa u Vaqevu. Iste godine, preme{ten je u Ministarstvo prosvete u Be-

ograd. U periodu, 31. aprila 1947 – 3. novembra 1948, boravio je u Berlinu i Han-

burgu, kao ~lan Komisije za repatrijaciju. Vrativ{i se u Beograd nastavqa da ra-

di u Ministarstvu prosvete, kao na~elnik Odeqewa za narodno prosve}ivawe. Bio

je predsednik Sindikata u~iteqa i sekretar Udruèwa prosvetnih radnika Srbi-

je. Dugo godina bio je urednik „Prosvetnog pregleda“, na kojoj du`nosti je i penzi-

onisan, 1968. godine.

Umro je 1991. u Beogradu.

Primawe gra|e u Arhiv vr{eno je u vi{e navrata. Deo fonda Arhivu je predao

sam tvorac 1988. i 1989, a deo je preuzet posle wegove smrti (Kwiga prijema br. 500).

Fond je sre|en, 1997. godine, po vrsti dokumenata i hronolo{ki. Obra|en je



Spisi 1915-1991:

– li~na dokumenta 1935-1991, 1 kutija

– dokumenta delatnosti 1947-1968, 2 kutije

– pesme, putopisi, prepiska, ilustrovani materijal 1976-1990, 1 kutija

– razni ilustrovani materijali koje je sakupio tvorac fonda i dokumenta o

srodnicima 1976-1990, 5 kutija

Gra|a sadrì: li~na dokumenta, pesme, ~lanke objavqene u stru~nim ~asopi-

sima i {tampane izve{taje o radu, istraìva~ke radove, putopise, zabele{ke, ra-

zne komentare dnevnih doga|aja i komentare tekstova; dokumenta o srodnicima

tvorca fonda, dedi Danilu i stricu Vladimiru Petrovi}u; sudske presude i ratni

dnevnik Vladimira Petrovi}a iz 1915.


B.2.332. MILORAD MILE MILATOVI]

(1910-1997), 1935-1996.

Milorad Mile Milatovi} ro|en je, 20. juna 1910, u Kli~evcu, Vaqevo.

Osnovnu {kolu je zavr{io u Vaqevu, a Pravni fakultet u Beogradu 1938. godine.

Radio je, kao advokatski pripravnik, u Mladenovcu 1939. i Vaqevu. Vojni rok je

444

odsluìo, 1933, u {koli rezervnih oficira. U aprilskom ratu 1941, u~estvovao je

kao pe{adijski potporu~nik. U Vaqevskom NOP odredu je, od wegovog osnivawa.

Bio je komesar Podgorske ~ete VNOP, ~lan komande grupe odreda zapadne Srbije i

~lana Glavnog {taba Srbije. Za sekretara Okru`nog narodnog odbora u Vaqevu

izabran je 1944. godine, za delegata ASNOS-a, 1947. godine. Bio je delegat na Tre-

}em zasedawu AVNOJ-a, 1945. godine. Radio je u Ministarstvu unutra{wih poslo-

va Srbije. Potom prelazi u Ministarstvo inostranih poslova i bio je ambasador

u Poqskoj i Kanadi. Biran je u vi{e saziva Skup{tine Srbije i Saveznoj skup{ti-

ni SFRJ. Bio je ~lan CK KPJ, ~lan Saveta federacije, od 1974. do 1988, ~lan odbo-

ra Sekcije boraca VNOP-a, ~lan Udruèwa rezervnih vojnih stare{ina. Imao je

~in general-majora. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vi{e odlikovawa:

Ordena za hrabrost, Ordena partizanske zvezde, Ordena bratstva i jedinstva prvog

reda, Ordena narodnog oslobo|ewa, Ordena Republike sa zlatnim vencem, Ordena

Jugoslovenske zastave prvog reda i poqskog ordena Grunvald.

Fond je, prema ‘eqi tvorca fonda, predala Arhivu wegova porodica, 1999.


Fond je sre|en tematski i hronolo{ki, 2000. godine. Obra|en je i ura|en je

sumarni inventar.


Spisi 1935-1996.

Gra|a sadrì: li~na dokumenata, dokumenata delatnosti, izve{taje, teksto-

ve govora i pisane tekstove, materijale sa savetovawa, primedbe na rukopise tek-

stova vezanih za NOB i istoriju radni~kog pokreta. Sa~uvan je i dobar deo prepis-

ke sa saradnicima i kulturnim radnicima, kao i fotografije i novinski

tekstovi.


B.2.333. SELIMIR S. TIMOTI]

(1928-1998), 1936-1998.

Selimir Timoti}, u~iteq, pisac zavi~ajne hronike, slu`benik, dru{tveno

politi~ki radnik, ro|en je 11. oktobra 1936. godine u Vaqevskoj Kamenici, od oca

Svetomira i majke Milinke (ro|ene Nasti}), kao peto dete od ukupno osmoro dece.

U {kolu je po{ao u Kamenici 1944, a osmi razred je zavr{io, 1952, u Ose~ini. U~i-

teqsku {kolu je zavr{io na Ubu 1957. godine. Prvi u~iteqski posao je dobio u Bo-

sanskoj Krajini u selu ûkli}u, op{tina [ipovo, sada u Republici Srpskoj. Na

odsluèwe vojnog roka odlazi, 1958, u Bile}u u {kolu rezervnih oficira. Po pov-

ratku iz vojske, 1959, dobija posao u Narodnom odboru op{tine Kamenica. Od 1962.

do 1973. godine, radi u osnovnoj {koli u Kamenici kao u~iteq u izdvojenom

odeqewu na Ubi}u, gde je bio i upraviteq {kole. U~iteqski ispit je poloìo

1964. godine. Od 1973. zaposlen je u Gra|evinskom preduze}u „Jablanica“: najpre

kao referent narodne odbrane, potom kao referent za kadrove, pa rukovodilac ka-

drovske slu`be. Uz rad je zavr{io Fakultet politi~kih nauka u Beogradu. U inva-

lidsku penziju odlazi 8. februara 1994. godine.

445

Odlaskom u penziju dobio je vreme za istraìvawe pro{losti svog zavi~aja,

Kamenice, u kojoj je ro|en, Ogla|enovca, odakle mu je baka, Mili~inice, u kojoj je

radio i {ire Podgorine. îtao je kwige, pose}ivao je arhive i pravio bele{ke.

Bio je pasionirani sakupqa~ podataka o mestima, ustanovama, qudima i doga|aji-

ma. U duhu tradicije na{ih u~iteqa, koji su beleìli podatke o mestima u kojima

su slu`bovali, sakupio je gra|u o {koli u Kamenici. Pored istorije {kole is-

traìvao je istoriju crkve i zadruge. Pripremao je i biografski leksikon Podgo-

rine. Neki od tih poslova ostali su nezavr{eni.

Selimir Timoti} umro je, 3. oktobra 1998. godine, u Vaqevu.

Kao rezervni poru~nik odlikovan je Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim

ma~evima.

Fond su Arhivu, po ‘eqi tvorca fonda, predali wegovi srodnici, 1999. go-


Fond je sre|en, iste godine, prema vrsti dokumenata i hronolo{ki. Obra|en



Spisi 1928-1998.

Gra|a sadrì: li~na dokumenta, rukopis objavqene kwige o {koli u Kame-

nici, rukopise o Kamenici, crkvi i zadruzi, zapise o Mili~inici, Osladi}u i

prepisku.


446

V. ZBIRKE

447

U Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u Vaqevu ~uva se 11 zbirki: Varia,

fotografija, mikrofilmova, otkupa, poklona, plakata, memoarske i dokumentarne

gra|e o radni~kom pokretu i NOB-u, hronika, prepisa, foto i kseroks kopija i

zbirka pe~ata.

Ve}ina zbirki formirana je, sredinom {ezdesetih godina, od dokumenata koji

ne pripadaju fondovima Arhiva, od dokumenata otkupqenih ili dobijenih na poklon,

ili na drugi na~in pribavqenih. Zbirka mikrofilmova proistekla je iz osnovne de-

latnosti Arhiva u ciqu za{tite arhivske gra|e najzna~ajnih fondova, dokumenata

ili stare {tampe. Posledwa zbirka, Zbirka pe~ata, formirana je 2002. godine.

Zbirke su otvorene. Arhivisti~ki su obra|ene i ura|eni su sumarni ili

analiti~ki inventari i registri.

Sedam zbirki pripada kategoriji arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja.

V.1.334. ZBIRKA VARIA

1832-1990.

Zbirka Varia formirana je, 1971. godine, od pojedina~nih dokumenata prim-

qenih u Arhiv putem poklona ili izdvajawem iz gra|e arhivskih fondova kojima

ne pripadaju.

Zbirka je otvorena i analiti~ki obra|ena. Ura|en je analiti~ki inventar.

Zbirka pripada kategoriji arhivske gra|e od izuzetnog zna~aja.1373

Sadr`i gra|u 19. i 20. veka, 1832-1990, 27 kutija spisa (2,70 m).

Spisi 1832-1990.

Zbirku ~ini izuzetno dragocena gra|a, uglavnom iz 19. veka: kwige eviden-

cije nepoznatih trgovaca, Abaxijskog esnafa u Vaqevu i Zanatlijskog esnafa u

Qigu, originalne proklamacije, uredbe i zakoni iz 19. veka (npr. Uredba o poslo-

vawu po{te 1847), spiskovi raznih udru`ewa i stranaka, pojedini primerci stare

i retke {tampe, delovi gra|e francuskog akcionarskog dru{tva za eksploataciju

ruda, razna dokumenta iz Drugog svetskog rata i drugo.

Obave{tajno sredstvo: analiti~ki inventar.

Objavqeni radovi:

– Biqana Stojakovi}: Ratnici Tamnave, u~esnici oslobodila~kih ratova

Srbije 1912-1918, „Glasnik“ MIAV, br. 36, Vaqevo, 2003

448


V.2.335. ZBIRKA FOTOGRAFIJA

19. vek -

Zbirka fotografija formirana je u Arhivu od poklowenih, snimqenih za

potrebe Arhiva i izdvojenih fotografija iz drugih fondova kojima nisu pri-

padale.

Zbirka obuhvata period 19. i 20. veka, i sadrì 1500 fotografija i 7 albuma.

Otvorena je. Sre|ena je tematski i hronolo{ki, obra|ena kartote~ki, na

~etiri grupe:

1. grupa – li~nosti, sadrì fotografije: ustani~kih vo|a, uglednih gra|ana

Vaqeva i okoline iz 19. veka, u~esnika balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog

rata, profesora i u~enika Vaqevske gimnazije, ~lanova dru{tava i udruèwa,

kulturnih i javnih radnika, uglednih Vaqevaca i dr.

2. grupa – doga|aji, sadrì fotografije zna~ajnih doga|aja koji su

obeleìli pro{li vek: do~ek prvog voza u Vaqevu 1908, doga|aje iz balkanskih

ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, {trajkova, izleta, proslava, boravka

zna~ajnih li~nosti u Vaqevu, izgradwe zna~ajnih objekata, kulturnih i sportskih

manifestacija i dr. Zbirka sadrì snimke razarawa i poru{enih objekata (predu-

ze}a, Arhiva, SUP-a i brojnih civilnih objekata) u NATO bombardovawu Savezne

Republike Jugoslavije 1999. godine, na podru~ju Kolubarskog okruga.

3. grupa – objekti i stvari, sadrì fotografije javnih ustanova, ku}e

uglednih Vaqevaca iz 19. veka, kafana, privrednih objekata iz 19. i 20. veka,

{kola, crkava, spomenika, no{wi i dr.

4. grupa – mesta, sadrì fotografije: Vaqeva, Uba, Mionice, Ose~ine,

Qiga, Petnice, Div~ibara, Bogova|e, Zabre`ja, Qubovije, Bele Crkve, Krupwa,

Zavlake, Brankovine... Posebno treba ista}i panorame Vaqeva snimane od kraja

19. do po~etka 21. veka i ulica.


Obave{tajno sredstvo: registri grupa.

Nijedna publikacija iz pro{losti Vaqeva, kao ni dokumentarna emisija o

gradu i okolini, nije ra|ena, a da nije kori{}ena Zbirka fotografija, kao ilu-

strativni prilog.

V.3.336. ZBIRKA MIKROFILMOVA

1836-

Zbirka mikrofilmova sastoji se od 60.098 mikrosnimaka mati~nih kwiga

kr{tenih, ven~anih i umrlih: Crkve Sabora Svetog arhangela Gavrila u Branko-

vini (1837-1906), 4109 snimaka; Crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Vaqevu

(1837-1903), 12978 snimaka; Crkve Svetog oca Nikolaja u Vaqevskoj Kamenici

(1881-1902), 1567 snimaka; Crkve Svetog oca Nikolaja u Gorwoj Bukovici

(1836-1907), 5316 snimaka; Crkve Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqa u Jovawi

449

1374Isto

(1868-1899), 538 snimaka; Crkve Presvete Bogorodice u Kalawevcima (1836-1906),

za parohiju kalaweva~ku, 5555 snimaka; za parohiju dragoqsku (1893-1906), 2419

snimaka; Crkve Prenosa mo{tiju Svetog oca Nikolaja u Kr~maru (1837-1906), 1497

snimaka; Crkve Svetog velikomu~enika Dimitrija u Markovoj Crkvi (1897-1908),

807 snimaka; Crkve Svetog arhangela Gavrila u Moravcima (1862-1900), 1480 sni-

maka; Crkve Vaznesewa Gospodweg u Ose~ini (1837-1916), 2085 snimaka; Crkve Ro-

|ewa Svetog Jovana Krstiteqa u Paunama(1837-1906), 1142 snimaka; Crkve Uspewa

Presvete Bogorodice u Petnici (1837-1901), 368 snimaka; Crkve Svetih apostola

Petra i Pavla u Popadi}u (1836-1905), 1679 snimaka; Crkve Prenosa mo{tiju sve-

tog oca Nikolaja u Pri~evi}u (1837-1912), 1270 snimaka; Crkve Vavedewa Presvete

Bogorodice u manastiru Pustiwa, kraj Po}ute - Vujinova~a (1837-1902), 1471 sni-

maka; Crkve Prenosa mo{tiju Svetog oca Nikolaja u Rabrovici (1837-1902), 4534

snimak; Crkve Presvete Bogorodice u Radqevu (1895-1902), 401 snimak; Crkve Sve-

tog arhangela Mihaila u manastiru ]elije (1837-1906), za parohiju }elijsku, 6396

snimaka; za parohiju dra~i}sku, 2814 snimaka; Crkve Svetog arhangela Mihaila –

Crkva gra~ani~ka u Tubravi}u (1837-1900), 1254 snimaka, Registar stanovnika

Sovqak i Ub (1952-1956), 418 snimaka.

U Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu mikrofilmovana su pojedina~na

dokumenta koja se odnose na vaqevski kraj iz fonda: Kraqevska banska uprava – Od-

sek za dru{tvenu za{titu i Upravno odeqewe, 1931-1941, prepiska Sreskog na~el-

stva Vaqevo – izve{taji o politi~kim prilikama i aktivnostima politi~kih

stranaka, posebno opozicionih i zabrawenih, 350 snimaka.

Mikrofilmovan je najzna~ajniji deo {tampe koja je izlazila u Vaqevu, od

kraja 19. do sredine 20. veka: „Vaqevske novine“ (1887-1893), 1430 snimaka; „Glaso-

no{a“ (1885), 224 snimaka; „Sve za pobedu“ (1945-1946), 290 snimaka; „Glas Vaqeva“

(1937), 50 snimaka; „Glas radnika i seqaka“1375

(1927-1928), mikrofilmovana su 4

broja izi{la u avgustu i septembru 1927, zatim vanredni broj (10 stranica) i broj 2

(2 str) iz iste godine i jedan vanredni broj, 31. oktobra 1928, posve}en desetogo-

di{wici oslobo|ewa od austro-ugarske okupacije, ukupno 10 snimaka.

Zbirka sadr`i 62.400 mikrosnimaka. Zbirka je otvorena.


Obave{tajno sredstvo: inventar mikrofilmoteke.

V.4.337. ZBIRKA OTKUPA

1807-1945.

Zbirka otkupa formirana je, 1973. godine, od zna~ajnih dokumenata do kojih

je Arhiv dolazio otkupom.



450

1375Vlasnik lista bio je Dragojlo Dudi}, seqak iz Klinaca, a urednik, Nikola Kova~evi}, advokatski

pripravnik iz Vaqeva.


1377Isto

Sadrì gra|u, za sada, za period od po~etka 19. veka do kraja Drugog svetskog

rata, 1807-1945, 8 kutija spisa (0,80 m).

Spisi 1807-1945.

Sadrì dragocena dokumenta Vaqevskog Magistrata, jednu od presuda

Vaqevskog suda iz 1807. godine, izve{taj o epidemiji kuge 1837. godine, dokumenta

o stawu manastira i crkvi, zapovesti kneza Milo{a vaqevskim kneèvima, origi-

nalne uredbe i proklamacije, dokumenta o organizaciji vlasti po oslobo|ewu

(1944) i drugo.


V.5.338. ZBIRKA POKLONA

1823-1986.

Zbirka poklona formirana je, 1969. godine, od dokumenata koji su poklo-

weni Arhivu.



Sadrì gra|u za period od po~etka 19. do kraja 20. veka, 1823-1986, 20 kutija

spisa (2 m).

Spisi 1823-1986.

Gra|a sadrì: sudske administrativne spise; razne uredbe i propise, delove

privatne dokumentacije zna~ajnih li~nosti; diplome, postavqewa i unapre|ewa;

tapije i kupoprodajne ugovore; dokumenta iz Prvog svetskog rata, pisma ratnih za-

robqenika, spise o izbeglicama u Vaqevu i na~inu wihovog zbriwavawa za vreme

Drugog svetskog rata; stenografske bele{ke razgovora prilikom dolaska predse-

dnika Republike Josipa Broza Tita, Vaqevu, 1967. godine; pozive i programe za ra-

zne kulturne manifestacije; ~asopise i publikacije sa po~etka pro{log veka i

drugo.


V.6.339. ZBIRKA PLAKATA

Zbirka plakata formirana je u Arhivu 1976. godine. Formirana je od plaka-

ta, letaka, objava i oglasa koji su se nalazili u pojedinim fondovima koji se ~uvaju

u Arhivu ili koji su na druge na~ine prikupqeni.

Zbirka je otvorena i analiti~ki obra|ena u 2002. godini. Ura|en je ana-

liti~ki inventar.


451

1378Isto

1379Isto

Sadrì gra|u za period 1888-2001, 10 kutija plakata (1 m).

Gra|a sadrì: proglase politi~kih stranaka bira~ima; plakate o proslava-

ma, javnim skupovima, izlo`bama, kulturnim i sportskim manifestacijama, za-

bavnim priredbama; objave i zabrane okupacionih vlasti u Prvom i Drugom svet-

skom ratu; oglase o maksimirawu cena za pojedine proizvode posle Drugog svetskog

rata; mere i uputstva povodom pojava zaraznih bolesti i odràvawu higijene ulica

i dvori{ta; pozive na redovne i vanredne skup{tine raznih udruèwa; uputstva o

su{ewu i otkupu suvih {qiva, lekovitog biqa i gqiva; o radu Okru`nog odbora za

narodno prosve}ivawe izme|u dva rata; plakate o organizovawu raznih humani-

tarnih i dobrotvornih akcija, organizovawu poqoprivrednih izlo`bi i naro-

dnih i sto~nih va{ara i drugim doga|ajima u Vaqevu i okolini.


V.7.340. ZBIRKA MEMOARSKE I DOKUMENTARNE GRA\E

O RADNI^KOM POKRETU I NOB-u

Zbirka memoarske gra|e formirana je, 1976. godine, i ~ine je rukopisna se-

}awa pojedinaca, na osnovu upitnika ili po svom izboru, u slobodnoj formi i do-

kumenta o radni~kom pokretu i NOB-u.

Zbirka je otvorena i sre|ena je hronolo{ki. Obra|ena je i ura|en je sumarni

inventar.



Gra|a sadrì: se}awa koja se odnose na zna~ajnije doga|aje izme|u dva svet-

ska rata, rad politi~kih stranaka; podatke o stawu privrede, toku NOB-a, parti-

zanskim i ~etni~kim jedinicama (se}awe Previslava Paunovi}a, ordonansa

Draè Mihajlovi}a), borbama i oslobo|ewu; 120 biografija boraca Vaqevskog na-

rodnooslobodila~kog partizanskog odreda, osnivawu organa vlasti; spiskove: bo-

raca NOB-a iz Gole Glave, palih boraca sa podru~ja op{tine Rajkovi}, ‘rtava fa-

{isti~kog terora u Batalagama; podatke o logora{ima u Norve{koj i drugo.


V.8.341. ZBIRKA HRONIKA

Zbirka hronika formirana je od objavqenih i neobjavqenih rukopisa napi-

sanih o gradovima i selima vaqevskog kraja. U hronikama su dati podaci o osni-

vawu mesta, geografskom poloàju, ekonomskoj razvijenosti, stanovni{tvu, poli-

ti~kom ‘ivotu, radni~kom pokretu i Prvom i Drugom svetskom ratu.

Zbirka je otvorena. Sre|ena je i obra|ena 1994. godine. Ura|en je sumarni

inventar.

Hronike obra|uju period od 1600. do 1945, 16 kwiga-hronika (0,50 m).

452

1380Isto

Gra|a sadrì hronike za: Pecku (1863-1945), Koùar i Vukonu (1900-1945),

Dren (1800-1945), Klince (1800-1945), Ub (1900-1945), Takovo (1918-1945), Op{tinu

popu~ansku („Na vetrometini“ 1800-1945), Kamenicu i Radqevo (1900-1945), Pe-

tnicu (1918-1945), Rajkovi} (1918-1945), dve hronike za selo Ba (1600-1945,

1900-1945), hronika za Vujinova~u, Brezovice, Tubravi}, Sova~, Kunice i Rovni

(1918-1945), Lazarevac (1800-1945) i Po}utu i Tubravi} (1918-1945).


V.9.342. ZBIRKA PREPISA

1904-1945.

Zbirka prepisa formirana je od prepisanih dokumenata iz drugih arhiva a

koji se svojim sadràjem odnose na podru~je biv{eg vaqevskog okruga.

Zbirka je otvorena i obra|ena hronolo{ki i po temama. Ura|en je anali-

ti~ki inventar.

Sadràj gra|e obuhvata period 20. veka, 11 kutija spisa (1,10 m).

Gra|a sadrì prepise grupe dokumenata iz biv{eg arhiva CK SKS Vojnois-

torijskog instituta u Beogradu i Arhiva BiH u Sarajevu, koja je sistematski is-

traìvana i prepisivana. U gra|i se nalaze: podaci o aktivnostima KPJ i drugih

politi~kih partija u vaqevskom kraju (o po~etku rada KPJ u vaqevskom kraju, za-

pisnici, izve{taji, naredbe, pisma, su|ewa komunistima, spiskovi komunista,

ilegalnom radu, partijskom organizovawu u Tamnavskom, Kolubarskom i Vaqev-

skom srezu, pre i za vreme Drugog svetskog rata, sve za period 1918-1945); proglasi,

zapovesti i izve{taji nema~kih jedinica, izvodi sa saslu{awa zarobqenih Nema-

ca; izve{taji, naredbe i proglasi Nedi}evih organa uprave; ~etni~ka dokumenta-

cija (izve{taji, naredbe, pisma i telegrami); podaci o NOB-u za Tamnavski, Pod-

gorski, Ka~erski, Kolubarski, Azbukova~ki, Ra|evski i Vaqevski srez; organizo-

vawe, borbe i kretawe Vaqevskog narodnooslobodila~kog partizanskog odreda, po

~etama; podaci o radni~kom pokretu u Vaqevu, Lazarevcu, Qigu i Ubu (organizo-

vawe radnika, {trajkovi i drugo), rad Komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora

i wihovih pomaga~a (izjave o masovnom streqawu, 27. novembra 1941, na brdu Kru-

{ik pored Vaqeva) i drugo.


V.10.343. ZBIRKA FOTO I KSEROKS-KOPIJA

15. vek, 1808-1998.

Formirawe Zbirke foto i kseroks kopija zapo~eto je 1976. godine. Formi-

rana je od dokumenata snimqenih u Dubrova~kom arhivu, Arhivu Srbije, dokume-

nata dobijenih od privatnih lica na presnimavawe i kopija dokumenata prispe-

lih u Arhiv na drugi na~in.

Zbirka je otvorena. Revizija Zbirke ura|ena je 2000. godine, kada je ura|en su-

marni inventar. Izvr{en je popis predmeta prema datumu prispe}a i, za sada,

Zbirka ima 78 predmeta.

Sadrì gra|u za period 15. veka i 1808-1998, 4 kutije spisa (0,40 m).

453

Spisi 15. vek, 1808-1998.

Gra|a sadrì: dokumenta o Vaqevu iz 15. veka (snimqena u Dubrova~kom ar-

hivu); rukopis Memoara Prote Mateje Nenadovi}a (kopija rukopisa koji se ~uva u

Arhivu Srbije); prepisku sa knezom Milo{em koju su vodili Gaja Dabi}, Jovan Bo-

bovac, Raka Te{i}, Jovica Milutinovi}, Jevrem Nenadovi}, Lazar Teodorovi},

Bo{ko Tadi} i drugi; pismo Dositeja Obradovi}a upu}eno Petru Moleru (23. maja

1808); dokumenta o odràvawu, sprovo|ewu i rezultatima politi~kih izbora; le-

topis crkve u Belanovici; dokumenta o izgradwi {kole u Brankovini (1892-1893);

podaci o Prvom svetskom ratu (prepiska, Britanska sanitetska misija, pesma o

Kolubarskoj bici nastala 1915); spise vojnog Generalnog guvernmana o poli-

ti~kim, ekonomskim, demografskim i kulturnim prilikama u vaqevskom kraju u

periodu 1915-1918. (na nema~kom jeziku); spise o periodu izme|u dva rata pro{log

veka i po~etku Drugog svetskog rata (npr. Proglas KPJ protiv Nedi}eve vlade; za-

pis o snimawu ve{awa Stevana Filipovi}a u Vaqevu); spise Ministarstva pro-

svete koji se odnose na {kole vaqevskog kraja; podatke o zanatima i zanatskim

radwama, va{arima, stale{kim udruèwima, raznim kulturnim, dobrotvornim i

humanitarnim akcijama i dr.; kopije tekstova objavqivanih u {tampi o Vaqevci-

ma i vaqevskom kraju i drugo.


V.11.344. ZBIRKA PEÂTA I @IGOVA

1910-1990.

Zbirka je formirana od pe~ata i ‘igova (trodimenzionalnih predmeta), or-

gana uprave, raznih institucija i preduze}a, dru{tveno-politi~kih organizacija,

dru{tava i udruèwa koji su prestali sa radom, a bili su u nadle`nosti Arhiva. U

Arhiv su preuzimani zajedno sa arhivskom gra|om od tvoraca fondova.

Pe~ati su razvrstani prema grupama fondova i zbirki u Arhivu, u okviru

grupa na podgrupe i hronolo{ki. Zbirka je kartote~ki obra|ena, odnosno za svaku

matricu dati su podaci: kom fondu pripada, mesto i vreme nastanka, legenda, opis,

materijal, otisak i drugo. Obra|eni pe~ati sa matricama imaju popuwene karto-

te~ke obrasce. Ura|en je analiti~ki inventar.

Zbirka sadrì za period 1910-1990, 349 pe~ata i {tambiqa i 5 ‘igova.


454

vodi^ kroz fondove i zbirke -...

Documents