Vodič za Satelitske Komunikacije Student:

1. SAŽETAK.

Ovaj kurs razmatra ključne aspekte satelitskih komunikacija, opisujući različite elemente sistema satelitskih komunikacija kao na primer; antene, gubitke prostiranja, itd. Elementi komunikacionih sistema mogu da budu povezani i analizirani da bi se utvrdio kapacitet linka.

2. FREKVENCIJE ZA MIKROTALASNE SATELITSKE KOMUNIKACIJE.

Frekvencije koje se koriste u mikrotalasnim satelitskim komunikacijama su odredjene sa:

I. Atmosverska apsorbcija je u funkciji frekvencije. II. Veličina antene potrebna da se ostvari širina snopa potrebne ugaone širine. III. Međunarodni sporazumi / propisi.

2.1 ATMOSVERSKA ABSORBCIJA.

Na slikama 1 i 2 je prikazana prosečna atmosverska absorbcija u funkciji frekvencije za različite nadmorske visine i uticaj kiše i magle. Treba obratiti pažnju da slike prikazuju različite frekventne opsege. Napomena 1. Prvi grafik prikazuje rezonantne vrhove apsorbcije usled molekularne raznolikosti atmosvere za različite frekvencije. Obično se izbegava primena ovih frekvencija u telekomunikacijama, mada u specijalnim slučajevima mogu namerno biti korišćene da se signal ne bi širio iznad odredjenog opsega, npr: tajni vojni signali, ili mobilne komunikacije gde ograničen frekventni opseg znači da se ista frekvencija koristi u više navrata za različite komunikacione ćelije.

Slika 1: Prosećna absorbcija milimetarskog talasa. A: Nivo mora ; T = 20°C; P = 760mm; PH2O = 7.5g/m3. B : 3,962 km; T = 0°C; PH2O = 1g/m3 .

Napomena 2. Slika 2 obuhvata mnogo širi frekvencijski spektar, od mikro talasa do svetlosnih frekvencija pa i dalje. Prikazuje da i ako kiša i magla povećavaju slabljenje mikrotalasnog signala ovo slabljenje je značajno manje na nižim mikrotalasnim frekvencijama ( npr: do 15GHz ) u odnosu na svetlosne frekvencije, tako da će mikrotalasne frekvencije održati komunikacioni link i daljinsku vidljivost u uslovima kada optički link zakaže. 2.1.1. Veličina antene Uprošćen (približni) odnos izmedju talasne dužine i veličine antene je Θ(rad)≈λ/D gde je Θ ugaona širina glavnog snopa u intervalu od 3dB, a D je maksimalan poluprečnik antenske aperture. Apertura od 10 talasnih dužina proizvešće zračenje (širinu snopa) od 6⁰. Na malim frekvencijam talasna

dužina je velika, što podrazumeva veliku antenu. Sa povećanjem frekvencije smanjuje se veličina antene za zadatu širinu snopa ali se slabljenje povećava usled atmosverskih uslova. Pa se mora se postići kompromis. Napomenućemo da atmosverska slabljenjan ne predstavljaju problem za komunikaciju izmedju satelita, tako da se za takvu komunikaciju mogu koristiti milimetarski talasi i male antene. 2.2. MEDJUNARODNI PROPISI Upotreba različitih frekvencijskih opsega za različite primene je dogovorena posredstvom više internacionalnih agencija. U tabeli je prikazana raspodela za frekvencije 4990-7075 MHz. Napomena:

Regija 1: Evropa, Afrika, S.Azija; Regija 2: S.i J.Amerika; Regija 3: ostatak Azije.

Reči ispisane velikim slovima kao npr: FIXED ukazuje na tačnu raspodelu usluga u frekvencijskoj grupi.

Brojevi kao npr: 795 se odnose na propise koji se primenjuju na frekvencijsku grupu.

2.3. ORBITALNI I GEOSTACIONARNI SATELITI 2.3.1. Orbitalni satelit.

Niže orbite – jeftinije lansiranje. Npr: daljinska indikacija odstupanja od kursa na oko 800km visine (oko 1/8 zemljinog prečnika).

Slika 2. Atmosverska apsorbcija milimetarskih talasa usled magle i kiše

Dostupan samo odredjeno vreme za satelitske linkove. Idealan za prikupljanje podataka npr: daljinska indikacija odstupanja od kursa, periodično

emitovanje informacionih paketa ka fiksnim zemaljskim stanicama. Postignuta pokrivenost površine zemalje pomoću rotacije zemlje pod satelitom.

Prijemne antene moraju da pratesatelit. Manje pokrivanje u odnosu na geostacionarne satelite. 2.3.2. Geostacionarni sateliti Zauzimaju fiksnu poziciju u odnosu na zemlju iznad ekvatora – nije potrebno praćenje Tri satelita omogućavaju pokrivenost većine zemljine površine (izuzev polarnih područja ) Osnovni podaci:

- Prečnik orbite: 42000 km (oko sedam puta više od prečnika zemlje) - Visina: 36000 km - Period orbite: 24h

3. KAPACITET LINKA

Aeff - površina prijemne antene

GR=RX – antenski Uopšteni antenski odnos, obitak. PTGT - Efektivna izitropska snaga zračenja (EIRP). Koji daje razmeru snage fluksa. Za svaku satelitsku konturu konstantni EIRP može da se ocrta na zemljinoj površini. Minimalna vrednost EIRP-a je potrebna za sve tipove prijemnika. Obično je EIRP dat u [ dBW ] jedinicama. EIRP[dBW] = 10log₁₀(PTGT). Slabljenje linka α je dato jednačinom: Ovaj izraz se naziva Free space loss (Gubittak slobodnog prostora) – usled širenja zračenja, bez absorbcije.

3.1. dBW (Decibel vati) Proračun kapaciteta linka se često izračunava pomoću snaga izraženih u [dBW]. Snaga u dBW se odredjuje u odnosu na referentni 1 wat.

[ ]=EIRP[ ]+ [ ]-20

U jednačini za mora se uneti ispravka zbog dodatnih gubitaka usled: 1. Efikasnost antene – snaga se gubi u prijemnoj strukturi antene, takodje u spoju sa risiverom. 2. Atmosverska absorbcija zbog molekula vode I kiseonika. 3. Nepodudaranja polarizacije Tx I Rx antena. 4. Neprilagodjenost antenna, tj. vidno polje Tx I Rx antene nije usmeren.

Dodatni factor gubitaka ”L” je dodat u jednačini kapaciteta linka dabi se uključili I ovi gubitci. Pa jednačina dobija oblik: Tipično L≈5 dB

3.2. Proračun kapaciteta linka

Proračun snage koju je potrebno emitovati sa geo stacionarnog satelita da bi se dobila snaga od -116[dBw] (2,5 x W) na prijemniku na zemlji. Predpostaviti f=10GHz GR=40dB, GT=30dB I dodatni factor gubitaka od 5dB. R=visina=36000km

-116[dBW]=PT[dBW]+30+40-203-5 PT = 22[dBW] = 159W i EIRP= 22[dBW]+30[dB]=52[dBW]

3.3. Širina antenskog snopa I pojačanje

Širina snopa antene satelita mora da odgovara području na površini zemlje koje treba pokriti. To dredjuje pojačanje antene. Antena na zemlji mora biti u stanju da selektuje odredjeni geostacionarni satelit – razmak izmedju satelita u prenatrpanim delovima geostacionarne orbite je oko 2⁰, u tom delu takodje može doći I do frekventne diskriminacije izmedju susednih satelita. Dole naveden približan rezultat proračuna za kružnu aperturnu antenu može se upotrebiti za predpostavku veličine antene I pojačanja.

η je efikasnost antene, tipićno od 0,6 do0,7, D je prečnik antene.

- Antenska širina snopa od 3dB u stepenima.

3.4. Temperatura šuma sistema

Za prihvatljivu operativnost komunikacioni link mora da poseduje : 1. Dovoljno jak signal za odredjenu osetljivost prijemne antene,

2. Dovoljno velik S/N (signal/noise – signal/šum) odnos ili BER (bit error rate) na izlazu prijemnika za komunikaciju zadovoljavajućeg kvalite tako npr. Za TV prijem po internacionalnoj regulativi potrebno je ostvariti s/n≥ 47dB. Informacija se prenosi modulacijom signala poruke u nosioc visoke frekvencije. Kvalitet linka u osnovi se izražava putem odnosa nosač/šum C/N gde C predstavlja snagu nemodulisanog nosača, a N predstavlja snagu šuma, obe izmerene na ulazu prijemnika. Odnos signal/šum za informacioni signal – npr modulsani nosač – zavisi od zajedno C/N odnosa I vrste korišćene modulacije npr. AM, FM, FSK itd. Snaga šuma linka je data preko temperature šuma sistema TS. Ovu temperturu sačinjavaju:

1. Antenski šum TA 2. Anetena-priključak prijemnika-kabalili talasovod TC 3. Šum prijemnika TR koji može da bude proizvod RF miksera i IF segment dodatak.

U svakom slučaju snaga šuma u vatima W (ovo je oslobodjena snaga šuma) se izračunava iz temperature šuma (koja mora da bude izražena u K, kao apsolutna temperatura) koristeći uopšteni izraz oslobodjena sanga šuma = kTB gde je k- Bolcmanova (Boltzmann) konstanta, B – širina snopa. K=1.38x10¯²³JK¯¹ Korisno je zapamtiti da je na 290K oslobodjena gustina snage šuma -174 dBm/Hz

3.5. Temperatura šuma antene

Na slici 3, antenski šum je usled energije, koja je emitovana ka anteni od parazitnih izvora, kao što su zvezde, druge galaksije I komunikacioni signali. (poslednji navedeni nije samo šum, stoga on neče biti nasumičan, ali je njegov efekat na komunikacioni link isti kao šum –odnosno oni će pogoršati S/N odnos i zato su i oni uvršćeni ovde). Takodje I sama atmosvera se ponaša kao otporni medijum doprinosi snazi šuma antene. Izlazan snaga šuma iz antene NA=kTAB zavisiće od položaja, temperature i zračenja izvora šuma I dobitka usled usmerenosti antene.

3.5.1. Antena usmerena ka nebu (zemaljska antenna)

U ovom slučaju izlazna snaga šuma antene ima dve komponente koje su predstavljene sa temperaturom neba Tsky, i sa temperaturom zemlje Tearth. Tsky je usled temperature atmosvere. Menja se sa frekvencijom i elevacionim uglom antene E. Temperatura neba je veća za E=0⁰ (antenna usmerena ka horizontu) usled dugačke putanje zračena kroz atmosveru. Elevacioni uglovi manji od 10⁰ se obično izbegavaju. Dva dijagrama na slikama 4 i 5 prikazuju Tsky za različite frekvencijske opsege.

Za E ≥ 10⁰ i za f ≤ 15GHz Tsky ≤ 40K Tearth nastaje prijemom zračenja preko parazitnih snopova antene. Za velike (≈5m) Cassagrain antene Tearth≈10K , za Manje (≈0,5m) antene Tearth≈100K . Ako je antenna usmerena ka suncu efektivna temperatura šuma je oko 10 000K. Ovakav slučaj bi trebalo izbegavati.

3.5.2. Antena usmerena ka zemlji

Obično je širina snopa manja ili jednaka uglu suprotnom i ograničenom zemljom, tako da zemlja dopunjava snop. Tada je temperatura šuma antene oko 290K kao i fizička temperatura zemlje.

3.6. Kabal za konekciju antenna – prijemnik

Iako je kabal ili talasovod pasivan element spoj antena – prijemnik poseduje sopstvenu temperature šuma TC koje doprinosi ukupnoj temperature šuma. Pasivna komponenta sa uvrštenim gubitkom L ima: IL = L (približno 2dB) Dobitak(pojačanje) = 1/L Veličina šuma F=Lefektivna temperatura šuma Te=T0(L-1) i dobitak G=1/L Tc = To (F-1) = 290(L-1) Gde je, To = 290K

3.7. Šum prijemnika

Šum prijemnika sačinjen je od termičkog šuma, šuma zadrške i mogućeg šuma treperenja. Oni mogu da nastanu u ulazu RF sekcije prijemnika, mikseru korišćenom za promenu frekvencije i IF segmentu. Šematski prikaz uprošćenog prijemnika i njegovih ekvivalentnih kola šuma je prikazan na slici ispod. Vrednos totalnog šuma prijemnika TR može da se izračuna iz individualnih uopštenih formula kaskadnih kola. TR=T0(FR-1) FR je veličina šuma prijemnika

Zracenje u parazitne snopoveusled refleksije od površine zemlje

U šemi prijemnika prikazanoj na slici 7. Napomena: Ova formula sledi iz odgovarajućih formula za veličinu šuma Ftotal kaskadnih segmenata,

sa svakom veličinom zamenjenom sa njenom odgovarajućom efektivnom temperaturom šuma Te=Tc(F-1). Primer: LNA (low noise amplifier) Trf=50K Grf=23dB [Grf=200] Mikser Tm=500K Gm=0dB [Gm=1] IF segment TIF=1000K GIF=30dB [GIF=1000]

Uobičajeno je da mikser ima gubitke prilikom konverzije, npr predpostavimo:

Gm=-10dB Gm=+0,1

Slika 6 prikazuje tipične ekvivalentne temperature šuma i njihove veličine za neke uredjaje, koji se mogu koristiti u mikrotalasnim prijemnicima.

Ekv

ival

entn

a te

mpe

ratu

ra š

uma

(K)

Velicina šuma (dB)

Frekvencija (Ghz)

Mikser

Pojacavac sa Tunel diodama

Pojacavacsa bipolarnimtranzistorima

FETpojacavac

Nehladjeni parametarski pojacavac

hladjeniparametarski pojacavac

Slika 6. Tipicna ekvivalentna temperatura šuma I velicina šuma nekih uredjaja.

3.8. Temperatura sistema

Ako uzmemo da nam sistemsku temperaturu sačinjavaju antenska i temperatura prijemnika koja iznosi 102,5K : Antena +Prijemnik Dakle, TS=TA+TR TS=TA+TR=50+102,5=152,5 K

Ako dodamo i kabal sa IL=2dB [IL≈1,58] izmedju antene i prijemnika:

TC=290[F-1]=290[L-1]

Onda je sistemska temperatura na ulazu prijemnika:

TS=(TA+TC)/L+TR

(odnosno, ako na ulazu prijemnika primenimo temperatura * dobitak) Korišćenjem gore navedenih vrednosti dobijamo: Odnosno dodavanjem kabla sa IL=2dB TS se poveća sa 125,5 na 240,6K. Ovo pokazuje uticaj ulaznog slabljenja na šum. Zbog ovoga je LNA ćesto direktno vezan na prijemnu antenu.

3.9. Odnos C/N na izlazu prijemnika Iz ranijeg izlaganja imamo: Ako je sistemska temperatura TS (koju sačinjavaju antenski šum TA, šum kabla i šum prijemnika) Snaga šuma (jedan link) na ulazu prijemnika je:

Snaga nosioca

Obično je down link (signal koji se šalje sa satelita )naj kritičniji usled ograničene snage na satelitu (PT) i antenskim dobitkom GT (ograničenim veličinom antene). Stoga je, naj kritičniji prijemnik na zemaljskoj prijemnoj stanici kao npr. Intelsat ground station na 4GHz Gore navedena analiza odnosi se na jedan link – odnosno uplink ili downlink, informacija emitovana sa satelita zahteva oba. Uzevši u obzir sliku 8 celokupni C/N odnos za oba linka se može napisati ovako:

primljena snaga nosača downlink-a

Cd=CuGLd

ukupna primljena snaga downlink-a

N=NuGLd+Nd

Nu je šm uplink-a na transponderu(satelitu) Nd šum dodat downlink-u.

Otuda:

Odnosno:

Zbog ograničene snage na satelitu za downlink C/N odnos za ovaj link je obično manji nego za uplink, zato je ovo odlučujući factor za ukupan C/N odnos. Ukupan C/N odnos je takodje smanjen usled smetnji na svakom linku, i intermodularnih izobličenja na transponderu, tako da je kopleksniji izraz : Gornji izraz se primenjuje za dobre uslove prenosa signala, stoga mora da se napravi dodatak za oba linka u slučaju kiše ili drugih vremenskih nepogoda. Margine(granice promene C/N odnosa) koje moraju biti dozvoljene zavise od potrebne pouzdanosti linka (npr. zadržavanje linka 99,99%vremena , tokm godine) i od različitih klimatskih uslova koji se predvidjaju na putanji linka. Margine takodje variraju sa promenom frekvencije i ugla elevacije. Tipična vrednost margine je 2dB(C opsega) i 8dB(Ku opsega).

4. Tehnike modulacije i multipleksiranja

Svaka zemaljska stanica , uopšteno, će emitovati i primati istovremeno mnogo poruka, od i ka satelitu. Ove poruke mogu biti telefonski pozivi, radio i TV signali i/ili kompjuterski signali. Sve one se prenose na taj način sto se modulišu na neki način u signal nosioc – AM, FM, PM (analogna), ili ASK, FSK,PSK (digitalne) itd. U multikerier sistemima različite poruke se kombinuju za slanje pomoću multipleksiranja. Suprotan proces je demultipleksiranje i izvodi se u prijemniku.

Satelitski transponderdobitak = G

Dielektricni gubitci

Snaga na zemaljskoj stanici/ Snaga na izlazu sateliskog down link-a

Slika 8. šematski prikaz putanje signala RF uplink-a I downlink-a

Tehnike multipleksiranja u uporebi su: i) Frequency Division Multiplexing (FDM)(Multipleksiranje sa odvojenim frekvencijama)-svaka poruka se modulacijom smešta u drugu frekvenciju nosioca. Sve poruke su združene radi slanja. Svaki satelitski link će imati odredjen propusni opseg. Propusni opseg može biti podeljen na podopsege, i pojedinačni podopsezi mogu biti predodredjeni za odredjene zemaljske stanice. Na slici 9, je prikazan skup satelitskih transpondera za (A) - C opseg i (B) - Ku opseg. Transponder C opsega ima samo jedan downconverter (D/C) i procesuira signal na 4GHz, dok sistem za Ku opseg koristi D/C na 1GHz koga sledi U/C za downlink. Svaki podopseg će sadržati mnoštvo poruka, koje zajedno biti prosledjene na HPA(high power amplifier/pojačavač velike snage) na pojačanje. U C opsegu 6/4GHz transponder (slika 9 A):

Uplink je na višoj frekvenciji, pa je D/λ veće za (običnu)primopredajnu antenu – imaće veći dobitak

Ulazni filter je veoma uskopropustan samo za frekvencije linka, da bi eliminisao šum. LNA – low noise amplifier (pojačavač sa malim šumom) D/C downconverter na 4GHz (downlink frekvencija) za procesuiranje signala – korekciju

greške, pojačavanje, kanalisanje signala itd. Frekvencijsko demultipleksiranje – deli ulazni signal na podopsege da smanji nelinearna

izobličenja usled pojačanja. Svaki podfrekvencijski opseg se prosledjuje posebnim transponderom.

Ekvilajzeri – ispravljaju faznu razliku izmedju različitih frekventnih komponenti signala koji su prosledjeni iz filtera, demultipleksera itd.

HPA – high power amplifires/pojačavači velike snage- služe za povećanje nivoa snage pre reemitovanja na downlink. Nelinearna karakteristikau HPA može da unese harmonijska intermodularna izobličenja isl.

Band-pass filters (filteri odredjenog propusnog opsega) na različitim mestima sistema odklanjaju izobličenja koja su van opsega i nastaju u HPA isl. Takodje smanjuju pozadinski šum, ali ne mogu da odklone šum unutar opsega.

Sistem Ku opseg (14/11GHz)slika9B ima dosta istih elemenata, ali frekvencija downlink-a (11GHz) je za elemente u transponderima, stoga se frekvencija umanjuje sa 14GHz na 1GHz za demultipleksiranje i izjednačavanje, zatim uvećava na 11GHz radi pojačanj, modulisanja i reemiitovanja.

4.1. Nelinearno ponašanje u HPA (pojacavacu snage)

Zbog toga što svaki transponder procesuira veliki broj poruka istovremeno svaka nelinearnost u pojačavaču transpondera će dovesti do intermodulacije koja uzrokuje interferenciju izmedju signala poruka prebacujući modulaciju iz jedne frekvencije u drugu. Dijagram na slici 10 prikazuje naponsku prenosnu karakteristiku nelinearnog pojačavača i način na koji dovodi do izobličenja signala. Izobličenje se obično predstavlja dodatnim harmonijcima ulaznog signala, koje unosi pojačavač. Nelinearnosti takodje mogu biti predstaljene sa prenosnom karakteristikom snage, koja prikazuje zasićenje i zasićenje snage pojačavača. Intermodulacija može da se smanji korišćenjem back-off (ograničenje odnosa ulaza i izlaza), kao što je prikazano na slici 11. Snaga ulaza se smanjuje ispod nelinearnog segmenta karakteristike. Veličina backoff-a može biti izražena u smislu ulaznog backoff-a ili izlaznog backoff-a. nedostatak ovog metoda je smanjanje efikasnosti pojačavača zato što je izlazna snaga smanjena a pojačavač i dalje troši istu snagu. . Iznos backoff-a potrebnog da se izbegne intrmodulacija raste sa brojem poruka (odnosno modulisanih nosioca) u signalu koji dolazi na tranponder. Jedno od rešenja je povećanje broja transpondera na satelitu tako da svai od njih obradjuje odredjeni broj opsegai nosioca. Ovo naravno povećava masu satelita pa se mora naći kompromisi zmedju intermodulacije i broja transpondera. Backoff menja formulu za C/N odnos downlink-a na taj način što menja: PT=POS-BO0 Gde je, PT izlazna snaga HPA u zasićenju, a BO0 backoff izlaz snage. POS je poznato za dati pojačavač, zatim se BO0 podešava dinamički u zavisnosti od snage ulaznog signala. Solid state pojačavači su superiorniji u odnosu na TWT pojačavače u njihovoj linearnosti. Značajna pažnja je posvećena linearizaciji HPA da bi se povećala njihova efikasnost. Ovo se odnosi na proširenje linearnosti karateristike snage pojačavača. ii) Time Division Multiplexing (TDM) – svaka poruka je emitovana u drugo vreme. TDM se obično koristi kod digitalno kodovanih poruka. Dok su kod FDM-a sve poruke emitovane istovremeno koristeći odredjeni opseg, kod TDM-a svaka poruka se emituje samo odredjeno kratko vreme ali u tom vremenu ona koristi ceo raspolloživ opseg. Očigledno je da se sistem mora osposobiti da reguliše vremenski slot za svaku poruku. Odredjivanje vremena emitovanja samo po sebi zahteva komunikaciju zemaljskih stanica preko satelita što

Nelinearnozasicenje Izoblicenje f0

cist sinusni signal

Slika 10 Dijagram prikazuje nelinearnost (u oblasti zasicenja)odnosa ulaznog I izlaznog napona pojacavaca. Ako se na ulaz propusti sinusni signal usled nelinearnosti ce doci do izoblicenja kao što je prikazano.

Zasicenje

Backoffizlazne snage

Slika 11. prikazuje nacin smanjivanja izoblicenja smanjivanjem ulaznog signala ispod regije zasicenja gde je pegija linearnosti

nameće menadzment veze u raspoloživom opsegu/vrermenu emitolvanja. Odgovarajući balans se mora uvesti u kompleksnot održavanja komunikacije sistema i korisnog komunikacionog kapaciteta. Prednost TDM je u tome da se mogu izbeći intermodulaciona izobličenja obzirom da se u odredjenom trenutku prenosi samo jedna poruka. iii) Code Division Mltiplex (CDM) – svaka poruka sadrži unikatan kod što znači da TDMA može biti emitovan istovremeno kada i neki drugi signal. Ovaj kod omogućava da se elementi različtih poruka tačno grupišu. CDM koristi vrlo širok opseg tako da je ovaj način multipleksiranja poznat i kao spred spectrum technique (tehnika širokog spektra).

1.1. Višestruki pristup

Višestruki pristup odnosi se na činjenicu da više zemaljskih stanica koristi isti satelit. Signal sa više zemaljskih stanica može istovremeno da dodje do antene satelita odakle se šalju na transponder koji će ih proslediti na više strana- npr. Pojačanje, detekcija greške i korekcija, filtriranje i promenu frekvencije- pre nego li se signal pošalje anteni za downlink. Uplink i downlink rade na različitim frekvencijama da bi se izbeglo sprezanje signala od predajnih na prijemne kanale npr, 6/4GHz(c opseg), 14/11GHz(Ku opseg). Viša frekvencija se koristi za uplinkzato što je antena satelita ograničene veličine i ima veću temperaturu šuma (obično 290K). Dobitak antene fiksnih dimenzija je veći za veće frekvencije. Slično, signal emitovan sa satelita će obično biti primljen od strane svih zemaljskih stanica. Većin aprimljenih poruka neće bitipotrebno za odredjenu zemaljsku stanicu – one moraju biti isfiltrirane za vreme demultipleksiranja. U tipičnom analognom sistemu transponder može da imaopseg od 36MHz, ovaj opseg bi bio podeljen na 12 podopsega, svaki sa širinom od 3MHz. Kada zemaljska stanica primi poruku iz svoje blizine preko PSTN mreže sortira ih prema prijemnoj zemaljskoj stanici. Sve poruke namenjene odredjenoj zemaljskoj stanici kombinuj se u jedan podopseg za uplink. One se sve procesuiraju od strane satelitskog transpondera i emituju se ka zemaljskim stanicama, ali zemaljska stanica će obraditi samo pod opseg njoj namenjen. Kao što je ranije napomenuto, multpleksiranje i modulacija su odvojeni procesi stoga se mogu koristiti razne dostupne kombinacije različitih tehnika. Prma Glover-u i Grant-u, preovladavajuće multipleksiranje /modulacija / tehnika višestrukog pristupa koja su trenutno u uptrebi za PSTN satelitsku telefoniju su FDM/FM/FDMA, ali to vodi ka intermodilarnom proizvodu. U većini slučajeva digitalna modulacija (PCM) smenjuje analogne tehnike, vodeći ka TDM/PSK/TDMA. Sa ovim sistemom koji je opisan u ovom vodiču komunikacioni kapacitet izmedju dve zemaljske stanice je neizmenljiv, i ne moze se lako doći do njegovih promena i ako se zahtevi u komunikacijama menjaju. Kapacitet se može povećati i učiniti fleksibilnijim: i)kolrišćenjem višestrukih uskih snopova koji mogu biti usmereni po potrebi ka različitim tačkama zemljine povrine, i ii)korišćenjem prekidačkih matrica na satelitima da bi se upravljalo emitovanjem poruka usmerenim snopom.