vrste carine i njeni efekti seminarski

8/14/2019 vrste carine i njeni efekti seminarski

http://slidepdf.com/reader/full/vrste-carine-i-njeni-efekti-seminarski 1/11

SADRŽAJ

1. Pojam I vrste carine……………………………………………………...2

2. Efekti carine……………………………………………………………...6

3. Zaključak…………………………………………………………………9

4. Literatura………………………………………………………………..11



1. POJAM I VRSTE CARINE

Carine su oblik javnih prihoda koji se ubire prilikom prelaza robe prekodržavne,odnosno carinske granice. Carine predstavljaju obavezu uvoznika – izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati

propisanu sumu novca u korist države. Carine su vrsta posrednog poreza kojise naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da povećadržavni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, narocito one koja tek

počinje da se razvija.

Ciljevi uvodjena carina su različiti, ali su najvažniji sledeći:

1. Fiskalni– da se putem carina pokupe finansijska sredstva za potrebedržave.

2. Ekonomski– oni su najbrojniji. Pre svega, koriste se za zaštitudomace privrede ili odredjene privredne grane od spoljnekonkurencije.

3. Socijalni– koriste se za zastitu životnog standarda odredjenihsocijalnih grupa.

Carine možemo podeliti I grupisati prema različitim kriterijumima:

• Prema pravcu kretanja robe carine se dele na:1) Uvozne2) Izvozne i

3) Tranzitne

Uvozne carinesu one carine koje se naplaćuju pri uvozu robe i u najvećem broju zemalja danas one se jedino i primenjuju. Uvozne carine naplaćuju sena robu koja se definitivno uvozi u odredjeno carinsko područje.Opterećujustranu robu čija se cena na domacem tržištu uvećava za iznos plaćene carinei tako služi izravnanju konkurencije domaće i strane robe.

2



Izvozne carinesu one carine koje se naplaćuju pri izvozu robe iz maticnezemlje. One sprečavaju masovan izvoz domaćih roba na strana tržišta iuvode se iz fiskalnih ili socijalno-političkih razloga

Tranzitne ili prevozne carine plaćaju se prilikom prevoza robe iz jedne udrugu zemlju a ne uoze se već ide preko neke treće zemlje, i one sigurno nedoprinose razvoju medjunarodne razmene. Njihovim uvodjenjem seograničava medjunarodni promet.

• Prema cilju uvodjenja carine delimo na:1) Fiskalne2) Ekonomske ili zaštitne

3) Socijalne i4) Antidampingške

Fiskalne carinesu one koje se uvode radi prikupljanja sredstava potrebnihza pokriće državnih rashoda. Obično se uvode na onu robu koja se ne

proizvodi u zemlji ili se ne proizvodi u dovoljnim kolicinama, a to su po pravilu sirovine koje uvoze industrijski razvijene zemlje za potrebe domaćeindustrije. U grupu fiskalnih carina spadaju i one koje se plaćaju na uvozcigareta, žestokih alkoholnih pića, kafe, čaja, raznih zacina itd.

Ekonomske carinesu one koje se uvode radi zaštite domaće proizvodnje odinostrane konkurencije, pa se zato nazivaju i zaštitne. Ekonomski cilj ovihcarina je da povećaju cenu uvoznih roba, a time se povećava ikonkurentnasposobnost domaćih proizvoda u odnosu na uveženu robu. Ove carine trebada otežaju ili čak da spreče uvoz jeftine robe stranih proizvodjača na domaćetržiste. Visine carine koja se plaća na uvezenu robu zavisi od razlike u ceniizmedju domaćih i stranih proizvoda iste vrste, ako su razlike veće i carinesu veće. Zaštitni cilj carina je ostvaren ako se spreči uvoz strane robe.Medjutim, ukoliko se ove carine plaćaju i donesu državi neočekivano velike

prihode, onda se ne ostvaruje svrha zbog koje su uvedene. Veliki brojzemalja kotistio je i danas koristi carine u zastitne svrhe, da bi omogućiorazvoj domace mlade i neiskusne industrijske grane od inostranekonkurencije.

3



Socijalne carinesu one carine koje se uvode na neke proizvode uz nižucarinsku stopu, majući u vidu postizanje nekog socijalnog calja kao što sulekovi, medicinska pomagala, prehrambeni proizvodi i sl.Antidampingške carinesu one carine koje se uvode na jeftinu uvoznu robuda bi se zaštitili domaći proizvodjači od poplave i najezde strane robe kojase prodaje po izuzetno niskim cenama. One imaju za cilj da izjednače cenuinostrane robe koja se uvozi na odredjeno tržište a koja je niža od normalnecene, pod uslovom da može da nanese štetu privredi konkretne zemlje.

• Prema načinu odmerivanja carinske obaveze carine se dele na:1) Vrednosne ili ad valorem i2) Specifične ili kvantitativne

Vrednosne ili ad valorem carinesu one kod kojih je za utvrdjivanje visinecarinske obaveze reletiva vrednost robe koja podleže carinjenju. Osnovica zanaplatu carine je fakturisana vrednost robe. One imaju u prednosti da seautomatski povecavaju sa inflacijom kao I da se vrsi carinjenje proizvodarazlicitog kvaliteta istom carinskom stopom. Nedostatak ad valorem carine

je što se pruža mogućnost prevare putem falsifikovanja fakture, ukoiko se prikaže netačna niska cena izbegava se plaćanje dela carine. Fakturisanacena tj. vrednost uvoznog proizvoda se prihvata kao osnova za carinjenjeosim ukoliko vlada ima razlog da veruje da navedene cene nisu realne.

Specifične ili kvantitativne carinesu one kod kojih je pri utvrdjivanjuvisine carinske obaveze reletivna neka jedinica mere. Ona se u periodimainflacije realno opadati a znacajno ce ograniciti uvoz proiz sa nizim cenamadok ce istovremeno imati mali efekat na uvoz skupih proiz iz iste grupe.

• Prema visini carinskog opterećenja carine se dele na:1) Diferencijalne i2) Preferencijalne

Diferencijalne carinesu one kod kojih se prilikom carinjenja primenjujenajviša carinska stopa, a razlog njene primene je najčešće ekonomsko

političke prirode.

4



Preferencijalne carinesu one kod kojih se prilikom carinjenja primenjujeniža carinska stopa od uobičajene, pa se na taj način uvoz preferira, stavlja u

povlašćen položaj za one zemlje prema kojima je takva ekonomska ploitikausmerena. One se ne primanjuju u zavisnosti od vrste i porekla proizvoda,

jer je povlašćeni položaj prilikom carinjenja uslovljen ekonomskim, ali više politickim razlozima. 1

• Prema ekonomsko politickom dejstvu dele se na:1) Prohibitivne2) Retorzivne3) Preferencijalne

4) Diferencijalne5) Kompenzatorne

Prohibitivne carinesu izuzetno visoke tako da onemogućavaju uvozodredjenih roba na odredjeno tržište.

Retorzivne carine primenjuju se kao protivmera jedne države na uvodjenje prohibitivne carine druge države.

Preferencijalne carinesu one carine kojima se vrši sniženje postojećecarinske stope za odgovarajući procenat i tako poboljšava robna razmena.

Diferencijalne carinesu one carine kojima se roba poreklom iz jednezemlje dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na robu izdrugih zemaljauvećanjem iznosa carine za tu robu.

Kompenzatorne carine primenjuju se kada subvencija koja se daje u zamlji porekla proizvoda izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu domaćoj proizvodnji ili da znatno uspori osnivanje i razvoj nove domaće

proizvodnje. 2

5



1 Jadranka Djurović – Todorović, Miodrag Jovanović, Borko Krstić – Monetarni I fiskalni menadment2 www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/petnat/CARINE.ppt

2. EFEKTI CARINE

Efekti koje proizvode carine mogu biti:

• Alokativni efekat- Dolazi do relokacije proizvodnih resursa. Zbog porasta cene dobra X u zemlji dolazi do gubitka blagostanja na strani proizvođača i potrošača.

• Redistributivni efekat- Utiče na redistribuciju dohotka u zemlji (od potrošača ka proizvođačima), zbog porasta cena uzrokovanoguvođenjem carine.

• Efekat stvaranja i skretanja trgovine- efekat stvaranja trgovinenastaje kao rezultat preferencijalnih carinskih stopa utvrdjen u okviruregionalnog trgovinskog sporazuma, efekat skretanja trgovine

pokazuje obima trgovine koji se umesto sa eksternima sa nižimtroskovima sada ostvaruje sa partnerima koji su članovi integracije, a

proizvode po viim troskovima.

• Efekt liberalizacije i distorzije– efekat liberalizacije nastaje jer nekitokovi nailaze na manja ograničenja nego pre, efekat distorzije nastajekada je roba opterećena raznim carinskim tarifama pa dolazi dodiskriminacije cena.

Efekti uvodjenja carina – slucaj male zemlje

Kada se govori o maloj zemlji, misli se na njenu geografsku i na ekonomskuveličinu na svetskom tržištu. Pretpostavlja se da mere koje mala zemlja

preduzima radi regulisanja svoje spoljnotrgovinske razmene neće imatiuticaj na svetsko tržište.

6



Komentar: Pošto se radi o maloj zemlji čije mere ne uticu na kretanja nasvetskom tržištu nakon uvodjenja carina u visini t, cena proizvoda u

posmatranoj zemlji će se povećati sa Pw na Pt ali će nivo svetske cene Pwostati isti. Carine će imati efekat I na smanjenje potrošnje sa Q4 na Q3,

povećanje proizvoda sa Q1 na Q2 kao i smanjenje uvoza sa Q1Q4 na Q2Q3.Prikazane su kriva ponude S i tražnje D za proizvod X. U uslovima slobodnetrgovine proizvid bi u zemlji A uvozio po svetskoj ceni Pw. pri ovom nivoucene ukupna proizvodnja bi bila 0Q1 a ukupna potrosnja 0Q2 tako da bi seuvozom Q1Q4 pokrila razlika izmedju veće potrožnje i manje proizvodnjena domacem tržištu. Ova zemlja uvozi specifičnu carinu t po jedinici

proizvoda X. prvi efekat je povecanje cene proizvoda X za visinu carine t tjsa Pw će porasti na Pt. Nivo svetske cene će ostati isti. Ovo ima višestrukeefekte:

1. Smanjenje potrosnje sa 0Q4 na 0Q3, uvodjenjem carina dolazi do povećanja cene X sa Pw na Pt sto ima za posledicu manju potrošnju,

2. Povećanje domaće proizvodnje sa 0Q1 na 0Q2 do čega će doci zbog

viših cena na domaćem tržičtu usled uvodjenja carina,

3. Smanjenje uvoza sa Q1Q4 na Q2Q3, utiču smanjenje potrošnje i povećanje proizvodnje. Ako bi se na uvoz X uvela carina koja bi povećala cenu X na domaćem tržištu do nivoa Pa uvoz bi se smanjiona 0 posto bi pri tom nivou cena domaća proizvodnja zadovoljavala

7



domaću potrošnju radilo bi se o prohibitivnoj carini koja eleminiseuvoz.

Efekti uvodjenja carina – slucaj velike zemlje

Velika zemlja znači da je značajan uvoznik proizvoda koji posmatramo.Uvodjenje carine na uvoz može da ima za posledicu pobojlsanje blagostanjaza tu zemlju u odnosu na situaciju kada je medjnarodna razmena slobodna.

Komentar: pri svetskoj ceni Pw količina izvoza iz zemlje B je jednakakoličini uvoza u zemlji A. Pretpostavimo da je A velika zemlja koja jeznačajan uvoznik posmatranog porizvoda iz zemlje B. Ukoliko A uvedecarine na uvoz to će dovesti do smanjenja tražnje sa Q1Q4 na Q2Q3 Iuticaće na pad cene tog porizvoda u B sve dok se njegova medjunarodnarazmena ponovo ne uravnoteži, tj dok uvoz u A ne bude jednak izvozu iz B.To će se desiti kada cena u B padne na nivo P'. Na levoj strani je prikazana

ponuda i tražnja proizvoda X u zemlji A a sa desne u zemlji B. B imakomparativne prednosti u proizvodu X. Pw je cena pri kojoj je zemlja A želi

da uveze kolicinu proizvoda X kojuzemlja B želi da izveze. Na tom nivou A želi da uveze Q1Q4 jedinica X što je jednako kolicini Q1'Q4' koju je B spremna da izveze. Pw je jedini nivoravnotežne cene u uslovima slobne trgovine pri kome je izvoz iz B jednak uvozu u A. U slučaju kada bi cena X bila iznad ravnotežne, tražnja zauvozom bi opala u A dok bi došlo do

8



povećanja ponude izvoza u zemlji B što bi imalo za posledicu pad cene proizX na svetskom tržištu. Ako bi cena bila ispod ravnotežne situacija bi bilaobrnuta i usledio bi rast cene X. 3

3 www.draftpages.googlepages.com/meo1.pdf

3. ZAKLJUČAK

Osnovu carinskog sistema Srbije cine Zakon o carinskoj tarifi i CarinskiZakon 4. Carinska tarifa predstavlja sistematizovani spisak roba grupisanih u

pogledu plaćanja stopa carina. Niže carine se koriste za robu koja potiče izzemalja sa kojima je Srbija zakljucila ugovor sa klauzulom najvećeg

povlašćenja. Na robu iz ostalih zemalja koriste se stope uvećane za 70 %. Naš carinski zakon je dominantno harmonizovan sa rešenjima iz zemaljaEU 5. S obzirom na osnovno opredelenje Države Srbije da postane

punopravan član EU, ona se našla pred obimnim zadatkom usaglašavanjasvog zakonodavstva sa zakonodavnom regulativom Evropske zajednice.Jedna od oblasti koja iziskuje potpuno usklađivanje propisa je i carinskisistem. Prihodi od carina pripadaju isključivo budžetu Republike.Predlog carinskog zakona, po svojoj strukturi ima dva dela. U prvom delu seuređuju pitanja koja su vezana za prava i obaveze učesnika u carinskom

postupku, a u drugom delu nadležnosti i organizacija Uprave carina.

Polazeći od navedenog, a koristeći evropske standarde (EU Blueprints) inajbolju praksu carinskih zakonodavstava zemalja članica Evropske unije,izrađen je Predlog Carinskog zakona koji sadrži osnovne institute i principena kojima se zasniva Carinski zakon Evropske Unije, a što je u skladu i sastavovima Svetske trgovinske organizacije i Svetske carinske organizacije,kao i osnovnim opredelenjima iz Opšteg sporazuma o carinama i trgovini(GATT), naročito kada su u pitanju carinska vrednost, poreklo robe, carinska

procedura, zaštita prava intelektualne svojine i dr.

Ovaj Zakon sadrži institute, ovlašćenja i odgovornosti carinske službe kojido sada nisu korišćeni u sprovođenju carinskog postupka i organizacijecarinske službe, a koji su preduslov za sprovođenje osnovnih ciljeva službe ito:

• brz i jednostavan prelazak putnika, robe i prevoznih sredstava prekograničnih prelaza;

9



• dosledna i striktna primena propisa za čija sprovođenja je odgovornacarinska služba;

• efikasna naplata budžetskih prihoda; i• suzbijanje krijumčarenja i povreda propisa.

Ovaj zakon je u funkciji praćenja savremenih tokova robe i kapitala,otvorene tržišne ekonomije i sve veće liberalizacije prometa robe i usluga sa

jedne strane, a sa druge strane obezbeđuje zaštitu domaće proizvodnje njentehničko-tehnološki razvoj i napredak kao i ravnopravnost svih učesnika urobnom prometu.

Savremenost ovog zakona se ogleda i u činjenici pojednostavljenja carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja, (mogućnost podnošenjacarinskih isprava elektronskim putem), što sve zajedno treba da doprineseubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno-trgovinskom

prometu.

Ovim zakonom se takođe daju i velika ovlašćenja organima carinske službeu sprovođenju carinskih propisa kao i pravo na adekvatnu zaštitu ostalimučesnicima u carinskom postupku.

Naročito su velika ovlašćenja carinskih radnika u postupku kontrole robe zavreme i nakon njenog prelaska preko carinske linije, što je propraćeno i

propisivanjem krivičnog dela krijumčarenja kao i odgovarajućih carinskih

prekršaja i visokih novčanih kazni za prekršioca u zavisnosti od visineuskraćenih dažbina ili vrednosti robe kao predmeta prekršaja, a sve u ciljusprečavanja nelegalne trgovine i sive ekonomije na domaćem tržištu.

Bilansni značaj carina za našu zemlju je značajan i poslednjih nekolikogodina kreće se oko 10%. Ovako visoko učešće carina u ukupnim prihodimakarakterističan je za zemlje u razvoju, dok je ovo učešće u razvijenimzemljama znatno manje 6.

10



4 Službeni glasnik RS br. 73/20035 Jadranka Djurović – Todorović, Miodrag Jovanović, Borko Krstić – Monetarni I fiskalni menadment6 Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 90. tačka 4. Ustava Republike Srbije

LITERATURA

• www.draftpages.googlepages.com/meo1.pdf

• Jadranka Djurović – Todorović, Miodrag Jovanović, Borko Krstić – Monetarni I fiskalni menadment

• www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/petnat/CARINE.ppt

• Službeni glasnik RS br. 73/2003

• Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 90. tačka 4. UstavaRepublike Srbije

11

http://www.draftpages.googlepages.com/meo1.pdf

http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/petnat/CARINE.ppt

http://www.draftpages.googlepages.com/meo1.pdf

http://www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/petnat/CARINE.ppt

vrste carine i njeni efekti seminarski

Documents