vrste električnih praznjenja u oblacima

Vrste elektrinih praznjenja u oblacima.

http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=2974.0[22.1.2014 16:00:50]

Poslednja izmena: 02. Mart 2013. u 18:45 Stefano

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17

Lokacija: Mladenovac(okolina Beograda) oko

150m.n.v.

Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec

Meteoroloki Forum Meteorologija Meteorologija (Urednici: Joe, gencic) Tema: Vrste elektrinih praznjenja u oblacima.

TAMPAJStranice: [1] Idi dole

prethodna tema sledea tema

Autor Tema: Vrste elektrinih praznjenja u oblacima. (Proitano 1126 puta)

Vrste elektrinih praznjenja u oblacima. poslato: 02. Mart 2013. u 15:06

U ovoj temi u pisati o elektrinim pranjenjima u oblaku,a neki od moderatora ili administratora e promeniti naslov teme.

. .

Odg: Grmljavina iz nimbostratusa Odgovor #1 poslato: 02. Mart 2013. u 16:15

Elektrini naboji u oblaku rasporeuju se na elementima oblaka (razliita jezgra kondenzacije i sublimacije, kapi kie,ledene estice i sneni kristali).

Podruja unutar oblaka, sa prevladavajuim nabojem istog predznaka ine pozitivne ili negativne elije unutar oblaka.Nabijene estice i elije naboja istog predznaka u oblaku, su prostorno odvojeni neutralnim vazduhom izmeu, a taj je lovodi elektriciteta.

Turbulencija pribliava ili udaljava pojedine estice i podruja istoimenog naboja unutar oblaka, to izaziva promenljivostjaine elektrinog polja.

Kada momentalna vrednost polja premai kritinu vrednost jainb, dolazi do udarne jonizacije i izbijanja elektrine iskreodnosno, munje. U poetnoj fazi pozitivnp joni ostaju praktiki na mestu (vei su i slabije pokretljivi), a negativni joni ielektroni, znatno vee pokretljivosti, napreduju prema podruju indukovanog suprotnog naboja.


Pozitivni joni putuju prema negativno nabijenom tlu, a negativni joni putuju u vis.

Korisniko ime: Lozinka:

Meteoroloki portal Mrea AMS

Poetna Pomo Prijavljivanje Registracija

Dobrodoli na SerbianMeteo Forum

Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadraju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da seregistrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobiete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. Usuprotnom neemo biti u mogunosti da vam poaljemo aktivacioni link.Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehniki problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

0



Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v. Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

Tako nastaje stalna vertikalna elektrina struja, koja tee u oba smera ili bipolarna struja.Bipolarna struja, nastaje u mirnoj neporemeenoj atmosferi i zove se vodljiva, konduktivna struja ili struja lepog vremena.Meutim, joni se povode i za mehanikio kretanjem vazduha,a prenoenje elektrinog naboja du vazdune struje stvaratzv. konvektivnu elektrinu struju. Konduktivna i konvektivna elektrina struja su glavne komponente opte preteno vertikalne elektrine struje u donjojatmosferi.Padavine su elementi raznih veliina i agregatnih stanja (kapi kie, kristali snijega, zrna grada), koji takodjemogu nositi pozitivni ili negativni naboj, a padanjem iz oblaka ine tzv. padavinsku struju kao treu komponentu elektrinestruje u donjoj atmosferi.


Elektrini otpor u atmosferskom elektrinom krugu se menja zavisno od jaine elektrinog polja i gustine struje, dakle,prvenstveno od jaine polja, jer je gustina struje praktino konstantna.

Elektrino polje ve na visini od 2 m opada za 80% prizemne vrednosti .U prirodi postoji mehanizam koji elektrino poljeodrava. Izvorni proces za odravanje atmosferskog elektrinog polja su grmljavinske oluje, koje preko elektrinog izbijanja(munja) obnavljaju atmosferski kondenzator.

Munje se javljaju tokom grmljavinskih oluja, a one su najee u tropskom pojasu preko cele godine. estina pojavljivanjaim postepeno opada prema polovima. U umerenim irinama su oluje nad kontinentom vezane za toplo doba godine i dana(veinom poslepodne), dok u priobalnom podruju umerenih irina su hladno doba godine i no povoljniji zatermodinamiku nestabilnost i razvoj grmljavinskog nevremena,zbog povrine mora u neposrednoj blizini, koja je toplija odobale.


Elektrine pojave u donjoj atmosferi mogu se uzeti kao neavisne o globalnom elektrinom kondenzatoru u kojem je jednaploa negativno nabijena Zemljina povrina, a druga ploa koncentrovani pozitivni naboj ispod sloja izjednaenja, na visinibaze najnieg jonosferskog sloja (70 do 80 km). Karakteristine veliine elektrinog polja zavise od meteorolokih parametara: magla, vlanost zraka, vrsta i razvijenostoblaka, koncentracija organskih i drugih primesa (praina, adj i dr.).

U podruju vremenskih poremeaja povezanih s prolazom vazdunih frontova kao i lokalnih termodinamikih nestabilnosti utoplom periotdu godine i dana, nastaju povoljni uslovi za nastanak olujnih oblaka intenzivnog vertikalnog razvoja .

To su kumulonimbus i kumulonimbus inkus oblaci. Vertikalne dimenzije Cb incus oblaka mogu dostizati 10 km i vie. Toznai da se taj oblak moe protezati kroz celu troposferu, prodirui ak i u donju stratosferu.

Gornji dijelovi tih oblaka (5km i vie) sastoje se iskljuivo od ledenih zrnaca ili ledenih kristala. U uslovima intenzivnog razvoja oblaka elektrino poljepostaje vrlo promjenljivo: povrinski naboj postaje mestimino pozitivan, prostorni naboj opada s visinom, a smer E-poljapoprima smer suprotan onom koji prevladjuje nad podrujem lepog,tj. stabilnog vremena.

Odg: Vrste elektrinih praznjenja u oblacima. Odgovor #5 poslato: 02. Mart 2013. u 19:00

Vremenski poremeaji u obliku grmljavinskog nevremena su glavni generator trajnog odravanja elektrinog polja donjeatmosfere.

U olujnim oblacima jakog vertikalnog razvoja, donja baza oblaka je veinom negativno naelektrisana, to potstie pozitivninaboj na tlu ispod oblaka, s velikom razlikom potencijala izmeu oblaka i tla. To znai da se prostorni naboj preraspodelisuprotno onome u podruju stabilnog vremena.. Posledica je snano elektrino pranjenje,a elektrina struja protieuzlazno, zatvarajui na visini i kroz tlo strujni krug sa silaznom prevladavjujuom slabom elektrinom strujom nadpodrujem Zemlje bez vremenskih poremeaja, koje je znatno veeg rasprostiranja.



zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec


Bitno je rei da se razlikuje toplotno i mehaniko delovanje munje, odnosno groma. Prolaskom struje kroz predmet velikogotpora, oslobadja se toplota. Ako u takovom predmetu ima pukotina ispunjenih npr. vodom razvija se visok pritisak pareto moe izazvati raspadanja predmeta (ruenje zida, dimnjaka,pucanje stabala ili drvenih bandera i sl. zbog udara groma).Udar groma, odnosno njegove munje, u zapaljivi materijal izaziva poar. Struja izazvana munjom sliva se niz glatku ivlanu koru bukve, ali ne ide kroz spoljanju hrapavu koru hrasta nego prolazi godovima ispod kore, koji su bogatikapilarima.Nakon munje ili bljeska uje se grmljavina zbog jakog zagrevanja i ekspanzije vazduha unutar kanala munje.Nakon nagle ekspanzije nastupa hladjenje i kompresija, pa nastanu kompresioni ili zvuni talasi prema istom mehanizmukao to nastane zvauk udara topa.


Naao sam odlinu sliku horizontalne munje izmedju oblaka,i na njoj u objasniti brzinu rasprosiranja zvunog talasa,gdesu (1),(2),(3) pravci i pokazatelji udaljenosti od take S na zemlji.

Postoji razlika izmeu zvuka grmljavine i topovskog udara. Zvuni talas topovskog udara iri se koncentrino od takeizvora i uje se u jednom tutnju. Grmljavina je pak izazvana zvunim talasima nastalim du kanala munje dugim viekilometara (idui od oblaka do tla ili unutar oblaka ili izmeu vie oblaka kao to je na ovoj slici sluaj). Povratna strujaputuje kanalom skoro brzinom svetlosti (neto manjom) pa itav kanal izgleda osvijetljen praktino istovremeno.Talasizvuka od grmljavine putuju brzinom priblino jednakoj brzini zvukag (brzina zvuka 330 m/s).Do osobe(recimo opaaa) utaki S stie najprije zvuk proizveden delom munje najblii taki S (linija (1) vreme t1), a zatim opaau stie zvuk izudaljenijih delova munje (linija (2) i (3) sa pripadnim vremenima t2 i t3.Iz ovoga se lako zakljuuje da je t1 < t2 < t3 .Zbog toga se grmljavina uje poput tutnjave (mnogo tutanja) ili poput kotrljanja, a ne samo kao jedan tutanj ili prasak.Dakle,ako je kanal munje vijugav i razgranat trajanje grmljavine je produeno, jer svaka grana kanala proizvodi odvojenizvuk. Tome se pridruuje uinak odbijanja zvuka na nepravilnostima oblika baze oblaka i povrine na tlu. U okolnostimakad dodjee do groma,znad glave opaaa, zvuk je kratak, jednostruk i vrlo jak, poput praska i gotovo istovremen s'bljeskom munje.




Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Ukratko u napisati o vrstama munja i elektrinim pranjenjima od oblaka prema tlu, unutar i izmeu oblaka *Razgranata munja

Elektrino pranjenje oblaktlo, kao na slici, prikazuje vrlo razgranatu munju. Vodee staze su krivudave i razgranate(sporedne munje), ali do tla stie samo jedan ili vie glavnih kanala, koji su i najbljetaviji.

*Vrpasta munja

Opaa se kao blijetea vrpca od baze oblaka do tla. Nastaje uzastopnim elektrinim pranjenjima, uz istovremeni bonipomak jonizovanog kanala, kao posledica snanog vetra po smeru priblino slinom smeru pruanja kanala munje.



*Viestruka munja

Slika pokazuje munje iz dva odvojena oblaka. Poetni delovi svih munja skriveni su unutar izvornih oblaka.



Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.


Staza munje ili jonizovani kanal

To je jonizovana staza du koje dolazi do elektrinog pranjenja. Staza munje je isprekidana i slabo svetlucava. Jaeosvetljeni delovi staze ostaju due vidljivi.S' obzirom da se radi o kratkom vremenu izmeu pojedinih faza stazu munje jeteko primetiti,okom.



Elektrino pranjenje izoblaka, ali koje ne dopre do tla.Joniziovani kanal napreduje horizontalo i moe postii duinnu od vie desetina km. Ponekad takav kanal munje ponovoulazi u isti oblak ili u drugi susedni grmljavinski oblak.

SevanjeTu se radi o munji unutar grmljavinskog oblaka,prepoznaje se u difuznom osvetljenju oblaka. Kanal munje moe bitidelimino vidljiv, kroz prozirnije delove oblaka.Takve munje su ee od gromova (munja oblak - tlo).Unutar jednoggrmljavinskog oblaka moe doi do stotine takvih elektrinih pranjenja, a da pri tom ni jednom munja ne udari o tlo.Ponekad se opaa premetanje takve munje iz jednog kraja oblaka prema drugom njegovom delu (udaljenosti 70 i viekm).



Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec


Kada govorimo o lektrinom pranjenju od tla prema oblaku, vodea staza i munja zapoinju od tla prema grmljavinskomoblaku.I to kad se on nalazi iznad nekog istaknutog objekta (toranj,oblakoder) ili iznad planinskog vrha. Visoki objekti iorografse prepreke deformiu elektrino polje prizemne atmosfere. Iznad istaknutih objekata poraste jaina polja, kojastvara povoljne uslove za formiranje vodeeg kanala od istaknutog vrha prema gore tj.razvoja jonizovanog kanalaodozdo.Broj udara, vremenski interval izmedju njih i ostala obeleja u razvoju ove munje slini su onima pri razvoju munjeoblaktlo. Ovdje jedino izostaje bljesak povratne struje od baze oblaka prema iljku pri tlu, ali dolazi do sleda uzastopnihudara, du kanala prvobitno stvorenog poetnom munjom. Taj kanal nije razgranat kao jonizovani kanal, koji poinje uoblaku.




Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec

O kuglastim munjama ne znam mnogo...znam samo da ima vie hemijskih teorija npr. kuglasto svetlo koje nastanesagorevanjem movarnog metana, povuenog iz tla elektrinom (povratnom) strujom pri udaru groma, ili elektrinimpranjenjem u vazduhu koje je praeno posrednim stvaranjem ozona atomosferskog kiseonika, a ta nestabilna smesa senaglo vraa u molekularni kiseonik uz izbijanje svetla. Drugi nain je kada u kanalu munje postoji visoka koncentracijaelektrona, koja opstaje kroz neko vreme uz mestimino snanu emisiju svetlosti, izazvanu sudarom elektrona i molekulaokolnog vazduha,itao sam da neki smatraju da je kuglasta munja plazmatina tvorevina elektrinog talasa.Takodje, ulaboratoriju su naunici uspeli dobiti mehur plazme izazvan elektrinim pranjenjem, ali plin se u stanju plazme zadravatek nekoliko milisekundi, ako nema nekog doprinosa energije.Sve u svemu teko je rastumaiti kako kuglasta munja uprirodi moe postojati nekoliko sekundi ili ak nekoliko minuta, ako je nastala samo izdvajanjem iz kanala munje kaoplazmatina formacija.


Ova dole slika prikazuje fantastine oblike nekoliko svetlosnih pojava u atmosferi iznad troposferskog grmljavinskog oblakakumulonimbusa. Pojave su snimljene nou vrlo osetljivim foto kamerama i ne moraju postojati istovremeno,kada nadjemneke slike,kaim.

Brojevi oznaavajupoloaj svetlosnih pojava na slici: (1) plavi mlaz(2) vatrenjak(3) vilenjak(4) grmljavinski oblak Cb(5) munja izmeu oblaka i tla.


Vatrenjak (sprite) nastaje na visini od oko 70 km (mezosfera) kao kratkotrajna svetlosna tvorevina u obliku vatrenihplamenova usmerenih prema dole. Pojava moe dosezati 90- 100 km, dakle sve do jonosfere. To je pojava prvenstvenocrvene boje iz ijeg gornjeg dela se izdvajaju ogranci poput plamenova sputajui se u nie slojeve ak do 25-30 km ustratosferu, i pri tom postaju plavkasto obojeni. Vatrenjake proizvodi grmljavinski oblak izuzetno jakih elektrinih



Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

pranjenja prema tlu i obino se javljaju zajedno.Vatrenjaci su veinom udrueni sa snanim sa tim pozitivnim elektrinimpranjenjima izmeu oblaka i tla, to naglo jaa elektrino polje u srednjoj atmosferi nad oblakom, iznad granine vrednostidielektrinog praga za atmosferu. Drugim reima, iznad grmljavinskog oblaka nastane ogromna elektrina iskra (na visinioko 70 km), iji se jonizovani kanali poput snopa niti ire u vie i nie slojeve. Vatrennjaci nisu poprateni ujnomgrmljavinom, ali mogu proizvesti zvune talase vrlo niskih frekvencija (oko 1 Hz) na koje ljudsko uho nije osetljivo.Meutim, ti infrazvuni signali se mogu detektirati posebnim prijamnicima ak na stotine pa i hilja km daleko od izvora.


Vilenjak (elve), nastaje kao svetlosna pojava crvene boje, prstenasta oblika na visini90100 km i koja se dok traje moe iriti tako da poprima ak nekoliko stotina km.Vilenjaci su proizvod izuzetno jakogelektromagnetnog impulsa sa snanim elektrinim pranjenjem u grmljavinskom oblaku. Snaan impuls napreduje premaveim visinama i pri tom izaziva svetlucanje molekula u okolnoj atmosferi. Pojava traje jo krae od vatrenjaka, sveganekoliko hiljaditih delova sekunde,pa je pojavu nemogue videti naim okom. Iz satelita je utvreno gama zraenje uatmosferi iznad grmljavinskih oblaka, koje je vervatno izazvano medjudelovanjem impulsa elektromagnetnog polja sakosmikim zraenjem.


Jo jedna izuzetno zanimljiva pojava je pojava okamenjene munje.Ime okamenjena munja moe se povezati s ponekadrazgranatim i nepravilnim oblikom fulgurita, koji odaje oblik puta jonizovane staze kojom je elektrina struja prodrla u tlo.esto je tapiastog hrapavog oblika izvana, oblaganjem grubljim esticama peska ili tla.Glatkog je cevastog oblika iznutra,dubine od desetak centimetara pa do metar ili vie. Okamenjena tvorevina je uvek iznutra uplja.Prenik unutranje cevimoe biti od 1 do nekoliko centimetara. Te tvorevine su dosta krhke i lome se pri iskopavanju iz tla. Fulguriti mogu bitipoluprozirni , beli (retko), svetlo smedji, zelenkasti i crne boje, to zavisi od hemijskog sastava otopljene materije, u kojuje udario grom.Kao to se moe zakljuiti,posledica su toplotnog delovanja udara groma u peskovito tlo. Du jonizovanogkanala se razvije visoka temperatura. Uz takvu temperaturu, koja traje deli sekunde, sastojci tla izgore ili se otope, azatim brzo ohlade. Najee se mogu nai nakon udara groma u peano tlo, ili pustinjski pesak, koji sadri dosta esticakvarca (SiO2). Amorfni kvarc ili prirodno staklo je nakon hladjenja glavni sastojak fulgurita. Tragovi fulgurita se mogu nai iu podruju kamenitiog tla. Kameni komadi u koje je grom udario su prekriveni glatkom smedjkasto zelenom glazurom .



Sauvana

Ljubia

Poruke: 3.263

Lokacija: estereg -optina itite - Srednji

Banat

Sauvana

zec

Poruke: 1.589

Starost: 17


150m.n.v.

Sauvana

igorkonkolj

Poruke: 186

Lokacija: futog Sauvana


Zanimljiva tema. Jedna sugestija ... na forumu ima gomila prelepih munja u reportaama ...http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?board=4.0 ... mogao bi njih da koristi za objanjavanje i komentare. Oveslike to si postavio su stvarno loeg kvaliteta. teta da ovako dobra tema ide sa tako loim slikama!

www.cestereg.rs


U pravu si,urio sam pa sam nalazio ove slike na internetu koje su bile male rezolucije,ja sam im dosta poveaorezoluciju,pa su ispale ovako loe.Sau da vidim kako to da ispravim.


bravo za temu interesantna i poucna,



ocelot

Poruke: 2.123

Starost: 24

Lokacija: Zajear

Sauvana

Prebaci se na: => Meteorologija

SMF 2.0.5 | SMF 2011, Simple MachinesSMFAds for Free Forums

XHTML RSS WAP2Light Theme by SMFSimple


zanimljiva tema uivao sam itajui i nauio neke nove stvari

TAMPAJStranice: [1] Idi gore prethodna tema sledea tema

Meteoroloki Forum Meteorologija Meteorologija (Urednici: Joe, gencic) Tema: Vrste elektrinih praznjenja u oblacima.

serbianmeteo.comVrste elektrinih praznjenja u oblacima.

NoZW1lPWxpZ2h0JmhlaWdodD06ODAA: form0: lsd: AVrkxcJphref: http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=2974.msg152463action: likenobootload: iframe_referer: http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=2974.0ref: button0: lsd_(1): AVrkxcJphref_(1): http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=2974.msg152463action_(1): likenobootload_(1): iframe_referer_(1): http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=2974.0ref_(1):

luZGV4LnBocD90b3BpYz0yOTc0LjAA: form3: user: passwrd: input7:

luZGV4LnBocD90b3BpYz0yOTc0LjAA: display_jump_to_select: ?board=3.0input4:

vrste električnih praznjenja u oblacima

Documents