IntervjuVLASTIMIR

ĐUZA STOJILJKOVIĆ

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 48 / avgust 2014.

NIje za ProdajuWine Style broj 48

ww

w.w

inestyle.rs

Vinski mitoviSOLAIA

Moj izborNADA MACANKOVIĆ

U posetiATeLJe VINA šApAT

EnografijaVeNeTO

Kulinarske destinacijeBORDO

4 WINE STylE

Wine Stylewww.winestyle.rs

OD 2006. gODINe

Broj 21 Broj 22 Broj 23 Broj 24

Intervju

jadranka jovanovIć

ekskluzIvnoPrimeur degustacijau Bordou

toP 50 vInarIja ex-yuPodrum aleksandrović

slaganje hrane I vInaPaste

automoBIlIBmW seria 5

Wine StyleNije za prodaju

Broj 22 april 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Intervju

nebojša GloGovac

top 50 vInarIja ex-yuZlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vInapršuta

IZa etIketeMarco caprai

autoMobIlIHonda legend

Wine StyleNije za prodaju

Broj 23 jun 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Wine StyleNije za prodaju

Broj 24 avgust 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

top 50 vinarija ex-yuChateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSureWellness krstarenje

intervju

jovan Ćirilov

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 15 februar 2009.

Wine StyleENO KUTAKNovo vinarstvo Srbije (IV)

SPECIALWS u Istri: Vodnjan

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILINoviteti

INTErVjU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

NIjE zA PrOdAjU

NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

SLAGANJE HRANE I VINAŠkoljke

VINSKITURIZAMHotel Belica

INTERVJU

MASSIMO SAVIĆ

NIJE ZA PRODAJU

Broj 18 avgust 2009.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

WINE&FOODRestoran Zigante

EKSKLUZIVNO150 godina vinarije Louis Jadot

AUTOMOBILIMINI jubilej

ENO KUTAKEko-vinogradarstvo

Wine Style

INTERVJU

DRAGOLJUB LJUBIČIĆMIĆKO

top 50 vinarija ex-yupodrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vinaĆuretina

BuSineSS cluB Dejan racić, gen. direktor Delta real estate-a

automoBilinoviteti

intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

Broj 25 / oktobar 2010.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646

NIje za prodaju

Wine Style

IntervjuMATIJA BEĆKOVIĆ

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 45 / februar 2014.

NIje za ProdajuWine Style broj 44

ww

w.w

inestyle.rs

Moj izborNADA ŠARGIN

EnografijaUMBRIJA

Kulinarske destinacije AlzAs

PutopisKUBA

VinoskopMERLO

Intervjupredrag

miki manojlović

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 46 / maj 2014.

NIje za Prodaju

vinske pričeRiČaRD SmaRT

Moj izbormilEna vaSić

enografijaSiCilija

Kulinarske destinacije IZraeL

automobilinoviTETi

Wine Style broj 46

ww

w.w

inestyle.rs

IntervjuMIlorad čavIć

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 47 / jun 2014.

NIje za Prodaju

EkskluzivnoSupErWInE 2.0

Moj izborTaMara dragIčevIć

EnografijadolIna loarE

automobiliHoNda CIvIC Tourer

Wine Style broj 47

ww

w.w

inestyle.rs

top 50 vinarija ex-yuMovia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vinanovogodišnja trpeza

BuSineSS cluB Božo prelević

autoMoBiliaudi a7 Sportback

intervju

draGanaoGnjenović

Nije za prodaju

Wine StyleSpecijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 26 / decembar 2010.

Nije za prodaju

top 50 vinarija ex-yuŠčurek, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

putopiStoskana

hoteliCrillon le Brave,

provansa

intervju

Zoran predin

Wine StyleBroj 28 / april 2011.Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646

Broj 04 Broj 05 Broj 06 Broj 07

Broj 10 Broj 14 Broj 15 Broj 16

Broj 17 Broj 18 Broj 19

Broj 25 Broj 31 Broj 32

Broj 33 Broj 34 Broj 35 Broj 36 Broj 37 Broj 38 Broj 39 Broj 40

Broj 41 Broj 42 Broj 43 Broj 44 Broj 45 Broj 46 Broj 47

Broj 26 Broj 27 Broj 28 Broj 29 Broj 30

Broj 20

Broj 11 Broj 12

Broj 08

Broj 09 Broj 13

Broj 01 Broj 02 Broj 03

Iz­da­vač SPE CI Al PRESS d.o.o. Be o grad

Glav ni i od Go vor ni ured nik Alek­san­dar­Du­ko­vić

dizajn Branko­Žužić

Fo to Gra Fi Vladimir­Miloradović,­Dalibor­Danilović,­Miroslav­Petrović,­ Vladimir­Antić,­Milan­Josipović

Sa rad ni ci Ðuro­Tošić,­Ste­van­Raj­ta,­Thomas­Curtius,­Milorad­Cilić,­Branko­Čečen,­Novak­Sladić,­Perica­Gunjić,­Tatjana­Nježić,­Dragana­Zdelar,­Saša­Marinković,­Predrag­Gavrilović,­Milan­Vukelić,­Martina­Velemir,­Nenad­Gladić,­Mirjana­Mitrović

advertiSinG manaGer Vuk­Tripković­

oFFice manaGer Tatjana­Antić

lek tor Biljana­Branić-Latinović

PrePreSS Black­Box

Štam Pa Ro­to­gra­fi­ka,­Su­bo­ti­ca

di Stri bu ci ja Ro­to­gra­fi­ka­i­Spe­ci­al­Press

adre Sa re dak ci je Dositejeva­13,­Be­o­grad Tel/fax:­011/­40­59­253 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs­ marketing@winestyle.rs

dI­na­mI­ka­Iz­lažen­ja dvo­me­sečna

na Slov na Stra na

Fo­to:­Dalibor­Danilović

IntervjuVLASTIMIR

ĐUZA STOJILJKOVIĆ

Wine StylePrvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 48 / avgust 2014.

NIje za ProdajuWine Style broj 48

ww

w.w

inestyle.rs

Vinski mitoviSOLAIA

Moj izborNADA MACANKOVIĆ

U posetiATeLJe VINA šApAT

EnografijaVeNeTO

Kulinarske destinacijeBORDO

Wine Style

CIP­-­Katalogizacija­u­publikacijiNarodna­biblioteka­Srbije,­Beograd­64WINe­STyLe­:­specijalizovani­magazin­o­vinu­i­alkoholnim­pićima/­glavni­i odgovorni­urednik­Aleksandar­Duković.­-­God.­1­,­br.­2­(2006)­-­­­.­-­Beograd(Petrogradska­10)­:­Special­press­,­2006­-­(Subotica­:­Rotografika)­.­-­30­cmDvomesečnoISSN­1452-6646­=­Wine­Style­COBISS­.­SR­-­ID­134481932

Iz­da­vač­ne­od­go­va­ra­za­sa­držaj ob­jav­lje­nih­ogla­sa

Aleksandar Dukovi}Glavni i odgovorni urednik

novinar i nosilac diplome Advanced Course Wines&Spirits International

WSET programa na Austrijskoj vinskoj akademiji

PRVI­SRPSKI­MAGAZIN­O­VINu I­DRuGIM­FINIM­STVARIMA

SPeCIJALIZOVAN­ZA­uGOSTITeLJSTVO

„Ljudi,­je­li­to­moguće?“,­verovatno­bi­ovo,­da­je­još­uvek­živ,­rekao­legendarni­fudbalski­komentator­Mladen­Delić­kada­bi­danas­video­vinsku­scenu­Srbije.­Dva­perfektno­organizovana­projekta,­vinarije­koje­će­postaviti­neke­nove­parametre,­već­su­predstavila­svoja­vina­na­tržištu.­Sama­vina­nećemo­još­uvek­da­komentarišemo­jer­su­to­prve­berbe,­ali­sudeći­po­celokupnoj­postavci,­očekujemo­da­će­biti­među­boljim­domaćim.­

Očigledno­da­se­virus­vinofilije­ rapidnom­brzinom­širi­po­Srbiji,­a­vinarstvo­ više­ nije­ privilegija­ samo­ velikih­ zaljubljenika­ stvar­ već­postaje­jedna­ozbiljna­privredna­grana.­Daleko­smo­od­maksimalnog­iskorišćenja­potencijala­-­recimo­da­smo­tek­zagrebali­ovaj­svet,­a­on­je­zaista­ogroman.­

Bolji­ imidž­ i­ plasman­ zemlje,­ dolazak­ stranih­ turista,­ veliki­ priliv­novca­ od­ izvoza­ –­ sve­ su­ to­ benefiti­ koje­ sa­ sobom­ donosi­ uspon­vinarstva.­Zato,­dajmo­vetar­u­leđa­srpskim­vinarima!­­

Uvodnik

Časopis­se­ne­distribuira­licima­mlađim­od­18­godina­i­namenjen­je­isključivo­profesionalcima­u­HoReCa­sektoru,­između­ostalih­i­proizvođačima­i­distributerima­duvanskih­proizvoda.

Specijalizovani­magazin o­vinu­i­alkoholnim­pićima

»

»

»

MOJ IZBORNa početku nove pozorišne sezone glumica Nada Macanković govorila je za Wine Style o svojim aktuel-nim ulogama, ali i o omiljenim vinima, hrani, mestima za izlazak...

INTeRVJUČovek za sva vremena, legendarni glumac Vlastimir Đuza Stojiljković, prisetio se u intervjuu u magazinu Wine Style nekih drugih vremena, kao i brojnih aneg-dota iz svoje duge karijere. Naravno, bilo je tu i onih vinskih...

eNOgRAfIJAU ovom broju sommelier Đuro Tošić upoznaje nas sa vinima Veneta. Iako ova italijanska regija može da se pohvali sa nekoliko izuzetnih vina, njen zaštitni znak je čuveni amarone

20

28

34

SADRŽAJ

4848

BROJ

BROJ

»

»

»

CV SRpSKOg VINARSTVASvoj vinski dnevnik u ovom broju ispisali su Slavko Kiš i njegov unuk predrag Crnković, vlasnici vinarije Kiš iz Sremskih Karlovaca

VINSKI MITOVIU prvom broju ovog serijala, u kojem ćemo pisati o najpoznati-jim svetskim imenima, predstavljamo legendarno italijansko vino Solaia - pravi toskanski dragulj iz vinske radionice Antinori

KULINARSKe DeSTINACIJeVina Bordoa su daleko poznatija i cenjenija, ali ni gastronomija ove regije ništa ne zaostaje po kvalitetu. Kombinacija odličnih namirnica i francuske kulinarske škole zaslužuje veliki respekt

42

46

52

SADRŽAJ

4848

BROJ

BROJ

»

»

»

60

66

74

SADRŽAJ

U pOSeTIVinarija Atelje vina šapat iz Novog Slankamena pravo je osveženje na domaćoj vinskoj sceni. pažljivo osmišljen i pedantno urađen projekat, ovaj vinsko-ugostiteljsko-turistički kompleks postavio je neke nove standarde

BUSINeSS CLUBVojislav Stokić, direktor Direkcije za mala preduzeća i preduzetnike Erste banke, govorio je za Wine Style o privatnom preduzetništvu. Kao dobar primer, naveo je srpske vinare

HOTeLegzotične tropske plaže, arheološko nalazište iz vreme-na civilizacije Maja, meksička kuhinja... dovoljno razloga za odmor u hotelu esencia resort u mestu Tulum

4848

BROJ

BROJ

wine style info

14 WINE STylE

WS

lansiranjem vina Domaine Lepovo Chardonnay, inače prvog koje je proizvedeno u njenoj novoj, butik-vinariji Domaine Lepovo, vinarija Tikveš otvorila je novo poglavlje u svom razvoju, naročito u segmentu proizvodnje visokokvalitetnih, luksuznih vina. „Ova vinarija malog kapaciteta inspirisana je francuskim butik-vinarijama i orijentisana je ka ograničenoj proizvodnji sa ciljem da proizvodi isključivo vina najvišeg kvaliteta. Domaine Lepovo dobilo je ime po prelepoj lokaciji Lepovo, koja ima idealne uslove za uzgoj grožđa i proizvodnju vrhunskih vina izuzetnog kvaliteta. Domaine Lepovo premium vina kreacija su svetskog eksperta Filipa Kambija”, kažu u vinariji Tikveš. Događaju koji je povodom predstavljanja ovog vina bio organizovan u jednom novobeogradskom restora-nu prisustvovale su i poznate ličnosti iz javnog života, kao i brojni ljubitelji vina. Inače, promociji novog vina i vinarije Domaine Lepovo prethodila je stručna radionica na kojoj su degustirana bela i crvena vina Bela voda i Barovo iz različitih berbi.

Na svetskom šampionatu šampanjaca i penušavih vina (The Champagne & Sparkling Wine World Championships) koje je organizovano u Engleskoj, penušavo vino Trijumf Chardonnay 2009 vinarije Aleksandrović osvojilo je zlat-nu, a Trijumf Noir 2009 srebrnu medalju. „Osnivač ovog takmičenja Tom Stivenson važi za najpriznatijeg svet-skog autoriteteta u oblasti penušavih vina. On je takođe bio član sudijskog žirija, u kojem su inače bili isključivo specijalisti iz oblasti penušavih vina i šampanjaca, što dovoljno govori o ugledu ovog ocenjivanja“, kažu u vi-nariji Aleksandrović.

Osim medaljama, ova vinarija može da se pohvali i jed-nim nedavnim ekskluzivitetom - na proslavi venčanja Novaka Ðokovića pila su se vina vinarije Aleksandrović, a domaćini i gosti uživali su u liniji vina Trijumf : počev od penušavca Trijumf, preko Trijumf Selectiona, Trijumf Barriquea, Trijumf Rosea, pa do Trijumf Noira.

wine style info

16 WINE STylE

WS

U hotelu Mona na Zlatiboru početkom avgusta bio je organizovan prvi Wine&food week-end, sa idejom da se uz slaganje sa adekvatnom hranom degustiraju vina nekoliko odab-ranih srpskih vinarija. U divnom ambijentu na terasi ovog hotela svoja vina predstavile su vinarije Radovanović, Kovačević, Aleksić i Zvonko Bogdan, a gosti su uz vina mogli da uživaju i u odabranim kulinarskim specijalitetima, posebno pripremljenim za ovu priliku. U gastronomskoj sekciji posebno su bili predstavljeni Zlatiborac suvomesnati delikatesi i ekstravagantna peciva pekare Pons. Takođe, u okviru ove manifestacije u restoranu Perun hotela Mona bile su organizovane i vinske večeri na temu slaganja hrane i vina, tokom kojih su se vina izlagača na Festivalu služila gratis – uz svaki sled različito vino.Na kraju ovog vikenda promovisan je i prvi wine shop na Zlatiboru, a koji će funkcioni-sati u sklopu nacionalnog restorana Perun u hotelu Mona i u kojem će vina moći da se kupuju po promotivnim cenama. Ovaj vinski vikend bio je samo inicijalni događaj u cilju stvaranja jedne ozbiljne vinske priče, pa u ovom hotelu najavljuju još aktivnosti sličnog tipa u budućnosti.

Tradicionalna velika godišnja žurka koju organizuje Vinarija Zvonko Bogdan oku-pila je i ove godine brojne zvanice iz sveta vina, poznate ličnosti i prijatelje kuće na Salašu Zvonko Bogdan, koji se nalazi u neposrednoj blizini ove vinarije na Paliću. Ekstravagantni kulinarski specijaliteti, vina ove vinarije, živa svirka rokenrol, pop i elektronske muzike u zanimljivom ambijentu – bili su dovoljni razlozi da dobra atmos-fera potraje do duboko u noć. Naravno, poseban trenutak večeri bio je mini- koncert legendarnog Zvonka Bogdana i njegovih tamburaša.

18 WINE STylE

wine style nova vina

Sauvignon Blanc 2013 - atelje vina Šapat Oblast: Fruška gora, Novi SankamenOvo vino odlikuju tipično sortni mirisi, poput aroma lista paradajza i žalfije koje se mešaju sa voćnim i nežnim notama dinje i žute paprike. Svežina, aroma i suvoća ovog vina, 100% sortnog, grade odličnu ravnotežu. Intenzivno je, primamljivo i snažnog aromatskog kompleksa. Preporučuje se serviranje na temperaturi 8-10 stepeni C.Cena: 1.050 dinara

chardonnay 2013 - atelje vina ŠapatOblast: Fruška gora, Novi SankamenProizvedeno od 100% grožđa sorte šardone. Ovo vino slamastožute boje sa zelenkastim odsjajem odlikuju elegantan ukus, puno telo i izražena svežina. Pakovano je u boce od 0,75l i 0,375l. Preporučena temperature serviranje je od 10-12 stepeni C.Cena: 0,75l - 850 dinara; 0,375l - 550 dinara

roSe 2013 - atelje vina ŠapatOblast: Fruška gora, Novi SankamenOvo elegantno vino, proizvedeno od čistog muskat hamburga, privlači pažnju već svojom neobičnom bojom za jedan domaći roze. Na mirisu je nežno, sa obiljem voćnih aroma; inicijalno se raspoznaju mirisi šumske jagode i cit-rusa, a zatim i note crvenog grejpfruta, ruže i ciklame. Živahno je, nežno i osvežavajuće. Pakovano je u boce od 0,75l i 0,375l. Preporučena temperatura serviranja je 6-10 stepeni C.Cena: 0,75l - 820 dinara; 0,375l - 520 dinara

naŠe prvo vino 2013 - atelje vina ŠapatOblast: Fruška gora, Novi SankamenKao što mu i ime kaže, ovo vino je prvi put javnosti predstavilo novu vinariju Atelje vina Šapat. Proizvedeno je od 100% sorte merlo i ima intenzivnu rubin boju sa blagim ljubičastim nijansama. Miriše na sveže šumsko i bobičasto voće, a na ukusu je puno i harmonično. Preporučena temperatura serviranja je 14-16 stepeni C.Cena: 710 dinara

pi - atelje vina ŠapatOblast: Fruška gora, Novi SankamenOvo vino je kupaža tri crne sorte. Intenzivne je crvene boje, sa blagim nijan-sama boje nara. Na mirisu su veoma izražene začinske note, sa tipično sortnim karakteristikama koje su harmonizovane odležavanjem u drvenim sudovima. Ima izraženo telo, na ukusu su blago naglašene note vanile i drveta, a meki tanini daju mu mekoću i doprinose dobroj strukturi, što ga uz lepu svežinu čini veoma dopadljivim. Završnica je prilično duga. Pakovano je u boce od 0,75l i 0,375l. Preporučena temperatura serviranja je 20-22 stepena C.Cena: 0,75l – 1.260 dinara; 0,375l – 700 dinara

Proizvođač: Atelje vina Šapat

nova vinarija atelje vina Šapat iz novog slankamena kod Fruške gore predstavila je na tržištu svoja prva vina

wine style moj izbor

20 WINE STylE

Nada Macankovićglumica

Foto

: lič

na a

rhiv

a

Piše: Vuk Tripković

WINE STylE 21

wine style moj izbor

HranaVino izlazaKNajviše volim crvena vina i to fran-cuske etikete. Vina procenjujem više po tome kako deluju na mene nego po ukusu. Volim kad mi vino promeni raspoloženje i kad me inspiriše. Vino me opušta i čini da se mnogo sme-jem, zato ga često i pijem. Volim i dobar roze, na primer naša Varijanta vinarije Aleksandrović mi je baš lepa, a bela vina pijem samo uz mor-sku hranu, osim proseka koji rado naručujem kad izađem u grad. U Francuskoj, u Avinjonu, probala sam jedno Chateauneuf du Pape vino i sećam se da me je ukus omamio. U našim vinotekama kupujem Mestizaje, a u restoranima naručujem ili argen-tinski malbek ili vina iz podruma Kovačević. Ponekad obiđem podrume u Vojvodini i snabdem se prelepim vinima iz malih porodičnih vinarija i uživam da njima poslužujem svoje goste.

Nisam veliki gurman i ne volim da sa-tima sedim za hranom u restoranima. Moja hrana je brza i lagana, volim ri-bu, ne toliko i morske plodove, biftek, ćuretinu i sve to uz mnogo povrća. Povrće je zapravo moja omiljena hrana i volim da ga spremam na najrazličitije načine. Ne volim jake začine - morska so, biber, maslinovo ulje, bosiljak i ruzmarin su dovoljni da oplemene sva jela. Volim slatkiše naravno, jedem ih jednom dnevno i taj trenutak dana mi je dragocen, tada se potpuno prepustim uživanju! Moja omiljena kuhinja je italijanska, ali ona iz Italije, a ne njene srp-ske verzije. Nešto najukusnije što sam probala jeste pržena artičoka i pica sa maskarponeom i rendanom čokoladom. Od beogradskih restorana najčešće posećujem Guli u Skadarliji i to zbog odličnih pica, deserata, vina i opuštene atmosfere.

Ako nije u pitanju neki koncert ili ne-ki poseban događaj, češće me možete videti u nekom baru nego u klubu. Volim da popijem pivo ili čašu vina sa prijateljima u Drinki ili KGB-u... Od klubova poslednjih nekoliko godina neprikosnoven je bio Beat u Bigz-u, klub u kojem se okupljala većina mo-jih prijatelja petkom i subotom. Pored njega je bila Čekaonica, predivno mes-to gde se zaista mogla čuti kvalitetna muzika. Žao mi je što svega toga od skoro više nema. Volim i sama da pravim spontane žurke leti na splavu koji moja porodica ima na Savi. Jako sam vezana za to mesto i tokom leta kad sam u Beogradu, zapravo sam „na Savi“. Nemam neki omiljeni ritual kada su izlasci u pita-nju. Volim kada se neobavezan izlazak pretvori u lud provod. Dobra atmos-fera se obično stvori kad najmanje očekujemo. Moji najbolji provodi obično su bili onda kada nisam imala nikakve planove ni očekivanja. WS

U prošloj sezoni mlada glumica Nada Macanković igrala je u tri nove predstave: Kod večite slavine Momčila Nastasijevića na sceni Raša Plaović u Narodnom pozorištu, Narodni poslanik Branislava Nušića na velikoj sceni Narodnog pozorišta i rodeo Aleksandra Jugovića na sceni Ustanove kulture Vuk. Takođe, u Beogradu igra i u predstavama boing boing i Večera budala u Zvezdara teatru.

„Već dugo čekam da se pojave filmovi koje sam snimila pre nekoliko godina: O bubicama i herojima Petra Pašića i Četiri ruže Vasilija Nikitovića.

Generalno, moja profesija me jako ispunjava i uživam u svakom trenutku na sceni ili ispred kamere. Iako me je privatan život proteklih godina odvodio iz Beograda u Moskvu, Istanbul, Šangaj i druge daleke gradove, upravo me gluma stalno vraća u grad koji ipak najviše volim“, kaže Nada Macanković za magazin wine style.

22 WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

Naj bol ji srpski somme lier. No si lac mno gih di plo ma pre sti`nih evrop skih i svet skih {ko la za somm e li e re. Pr vi je na{ somme lier ko ji je u~estvo vao na Pr ven stvu Evro pe, i to dva pu ta. Du go go di{nje is ku stvo ste kao je ra de}i po broj nim eks klu ziv nim bro do vi ma, ho te li ma i re sto ra ni ma u zem lji i ino stran stvu, kao i za mno ge vin ske ku}e svet skog re no mea

Ste van Raj ta

U ovom broju somme lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina:Marchesi antinori – PePoliMasottina – Pinot GriGio Marca treviGiana VinaRija bRaća RajkoVić – Sofia RoSeTikVeš M6 – DoMaine LepoVo ChaRDonnayVinaRija MiLoSaVLjeVić – ViLa Vina pRokupaC

Naziv viNa: PePoliBerBa: 2011Sorta: SaNgioveze 90%, Merlot i Syrah 10%oBlaSt: toSkaNa, italijaProizvo\ač: Marchesi antinorisadržaj alkohola: 13,5%jedna od najpoznatijih vinskih porodica u svetu antinori sinonim je za vrhunska italijanska vina. pod okriljem ove kuće, koja ima viševekovnu tradiciju, na tržište stiže nekoliko sjajnih vina, od onih komercijalnih pa do etiketa premijum klase. jedno od boljih antinorijevih toskanskih vina jeste Pepoli - kjanti klasiko, koji je rezultat zanimljive, ne baš tako česte kupaže.Vino ima intenzivnu rubincrvenu boju sa svetlim tonovima, odlične je bistrine i refleksije. Veoma prijatan buke bogat je aromama trešnje, koje su u lepom skladu sa notama čokolade i vanile, a koje su nastale brižnim odležavanjem u hrastovoj buradi. na nepcima se ističu voćni karakteri, sa dominantnim notama crvenog bobičastog voća. Dobrog je balansa, sa lepo uklopljenom svežinom i slašću i finih i mekanih tanina koji daju prijatnu i dugu završnicu. Služiti ga sa salamama, kulenom, kuvanim jelima, pastama sa sosovima na bazi mesa, jelima sa roštilja, pečenim mesima, pečenjima i polusuvim sirevima. Temperatura serviranja: od 15 do 17 stepeni Cprosečna cena u vinotekama: 1.600 dinara

24 WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

Naziv viNa: Sofia roSeBerBa: 2013Sorta: PiNot NoiroBlast: župsko vinogorje, srBijaProizvo\ač: vinarija Braća rajkovićsadržaj alkohola: 14,5%Vinarska tradicija porodice Rajković iz aleksandrovačke Župe datira iz 1834. godine. Vinarija Braća Rajković podigla je 1963. godine u selu Gornje Zleginje prve zasade sorte pino noar u ovom kraju, a danas na imanju uzgaja i domaće i internacionalne sorte. Takođe, jedna je od retkih koja gaji autohtonu srpsku sortu rskavac, a veliki uspeh postigla je i vinima od tamjanike, još jedne naše autohtone sorte.Vino ima intenzivnu rubin boju sa lepim odsjajem. Miris je bogat voć-nim aromama, u kojima se ističu tonovi višanja i nara, a prisutne su i note poljskog bilja. ukus je voćnog karaktera, sa izraženim notama crvenog voća, lepo zaokružen, sa prijatnim kiselinama i blagom mine-ralnošću. u izbalansiranoj i svežoj voćnoj završnici prisutna je prijatna slatkasta gorčina. ima dobru strukturu i potencijal za još odležavanja. Služiti ga sa jelima sa roštilja, pečenjem, bogatim salatama, pršutom i, kad je dobro ohlađen, kao aperitiv. Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni Cprosečna cena u vinotekama: 770 dinara

naziv vina: pinot grigio Marca trevigianaBerBa: 2012Sorta: PiNot grigiooBlaSt: veNeto, italijaProizvo\ač: Masottinasadržaj alkohola: 13%Vinarija Masottina osnovana je 1946. godine i nalazi se na obroncima brda koneliano u blizini Venecije, u regionu Veneto, u oblasti u kojoj vinarska tradicija traje više od dve hiljade godina. osim dobrim vino-gradima, ova kuća može da se pohvali i najsavremenijom opremom za proizvodnju vina, koja je rezultat vrlo ozbiljnih investicija. Vino ima slamastožutu boju sa zelenkastim odsjajem, dobre je bistrine i spore pokretljivosti u čaši. na mirisu su prisutne blage voćne arome sa notama belog voća, badema i ostalog koštunjavog voća, kao i pre-poznatljive arome hrastovine i stidljive note poljskog cveća. punog je tela i uljaste strukture, a na ukusu dominiraju note badema i lešnika. blage kiseline su u lepom balansu sa prijatnom gorčinom, dok je sama završnica puna, postojana, sa izraženim herbalnim i slatko-gorkim karakterom. ovo vino je namenjeno da se konzumira uz hranu. Služiti ga uz jagnjeće i praseće pečenje, zatim uz bela mesa sa belim punim sosovima, kao i uz soma, šarana, jegulju, plavu morsku ribu. Temperatura serviranja: od 12 do 14 stepeni Cprosečna cena u vinotekama: 950 dinara

26 WINE STylE

wine style PReDstAVlJAnJe

naziv vina: doMaine lepovo chardonnayBerBa: 2013sorta: chardonnayoBlaSt: lePovo, MakedoNijaProizvo\ač: tikveš M6sadržaj alkohola: 14%Domaine Lepovo je nova butik-vinarija vinarije Tikveš, a nastala je po ugledu na francuske butik-vinarije, koje proizvode ograničene količine vina. Domaine Lepovo dobilo je ime po lokaciji Lepovo, a nalazi se u blizini negotina u Makedoniji, gde su na oko pet hektara zasađene sorte šardone, vranac, pino noar, kaberne sovinjon i merlo. Vinogradi su u proseku stari petnaest godina, a za nastanak ovog vina zaslužan je enolog filip kambi.Vino ima svetlu, slamastožutu boju sa svetlozelenim odsjajem, odlične je bistrine. Veoma je bogato na nosu, kompleksnog je i intenzivnog voćnog mirisa u kojem se ističu arome tropskog voća, a koje su u lepom skladu sa hrastovinom. ukus je pun i bogat; na nepcima se ističe punoća tela, uljasta struktura i odlična izbalansiranost voćnih aroma, svežine i slasti. Završnica je veoma duga, kompleksna i voćna sa prijatnim nagoveštajem hrastovog drveta. Služiti ga sa kvalitetnom morskom ribom, škampima, jastogom, belim kvalitetnim mesima. Temperatura serviranja: od 11 do 13 stepeni Cprosečna cena u vinotekama: 2.400 dinara

naziv vina: vila vina prokupacBerBa: 2012sorta: prokupacoBlast: trsteničko vinogorje, srBijaProizvo\ač: vinarija Milosavljevićsadržaj alkohola: 13,2%Milomir Milosavljević je tri decenije živeo i radio u švajcarskoj, gde je stekao iskustvo u proizvodnji i gajenju vinove loze. po povratku u zavičaj, u selo bučje u trsteničkom kraju, odlučio je da obnovi porodičnu vinarsku tradiciju koja datira od 1892. godine. Vinarija Milosavljević veliku pažnju posvećuje vinogradima i među prvima je u Srbiji počela da gaji sortu širaz. između ostalog gaji i prokupac, kojem pridaje veliki značaj.Vino ima duboku purpurnocrvenu boju sa ljubičastim odsjajem. na nosu su izražene arome crnog bobičastog voća, naročito kupine, kao i šljive, dok je u pozadini primetan blagi nagoveštaj herbalih nota koje se stapaju sa mirisom hrastovine. ukus je pun, sa izraženom svežinom i voćnim karakterima koji se lepo uklapaju sa hrastovinom, prijatnih je, delimično zelenih tanina. Završnica je sveža, voćna i postojana. još uvek je mlado vino i ima dobar potencijal da dostigne punu zrelost. Služiti ga sa crvenim mesima, začinjenim kuvanim jelima, grilovanim mesima i polumasnim sirevima. Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni Cprosečna cena u vinotekama: 1.100 dinara

wine style intervju

28 WINE STylE

Piše: Tatjana Nježić

On sam odavno ih ne broji, a statistika kaže da ima više od dve stotine uloga. Taj broj će se verovatno i

povećavati, jer iako je već godinama u penziji, Vlastimir Ðuza Stojiljković igra, i na sceni i pred kamerama, punom parom. A kao što to često biva u slučaju velikih karijera, i njegova je započela prilično slučajno. Međutim, publiku je osvojio već svojim prvim pojavljivanjima - na sceni Beogradskog dramskog pozorišta 1951. godine, kao i u filmu Tuđa zemlja Jožea Galea 1957. godine, u kome je debitovao. Status kultnog glumca donela mu je uloga u filmu Ljubav i moda, u kojem je između ostalog otpevao pesmu Devojko mala i tako postao simbol romantičarskog duha tog vremena. Početkom sedam-desetih kao Rođa Petrović u seriji Pozorište u kući postao je metafora ondašnjeg malog, običnog građanina zatrpanog svakodnevnim problemima. Njemu svojstvenim šarmom i s lakoćom „izneo“ je taj lik i time učinio da se prosečan čovek bar povremeno lako mogao identifikovati sa njim.

Vlastimir Ðuza Stojiljković i van scene delovao je i deluje ležerno i dostojanstveno u isti mah. Tokom čitave karijere, a ona traje evo više od šezdeset godina, uspeo je da ostane svoj – jednosta-van, duhovit, šarmantan gradski „momak“, udaljen od dnevno-političkih i drugih manje prijatnih dešavanja. U međuvremenu su se nizale brojne nagrade, koje kao ni uloge, Ðuza Stojiljković ne pamti baš sve. Ne zbog lošeg pamćenja, već zbog gospod-stvene crte koja mu svih ovih godina nije dozvoljavala da mu popularnost bude važnija od njegovih životnih načela.

Razgovor sa ovim velikim glumcem rađen je jednog pri-jatnog, toplog podneva u bašti kafane Orač.

Sedamo lagano za sto kraj omanje fontane oko koje su okupljeni golubovi, a potom neobavezno počinje razgovor o njima. Kaže, on i supruga Dušanka ih rado hrane, a susedi ga opominju da su te ptice prenosnici bolesti: „I nešto još,

Ležernost gospodstvenog kova„Kad sve sabereš i oduzmeš, čoveku u životu zapravo ostaju samo male radosti“, kaže Vlastimir Đuza Stojiljković na početku intervjua u magazinu Wine Style.

VLaSTimir Đuza STojiLjKoVić

WINE STylE 29

wine style intervju

Foto

: D

alib

or D

anilo

vić

wine style intervju

30 WINE STylE

svašta…bezveze…“ Dodaje i kako ljudi, eto, uzmu pa pričaju štošta, pa i to „da su golubovi, kao, neki problem“. Prisećamo se preminulog velikog slikara Bate Mihajlovića, koji je govorio kako su freske u raznim crkvama i manastirima, devastira-nim nakon Drugog svetskog rata, spasili upravo golubovi jer njihov izmet sadrži izvesnu supstancu koja ima konzervator-sko dejstvo.

U jednom trenutku pominjemo njegovo detinjstvo u Kruševcu, gde je rođen 1929. godine i gde je završio gimnaziju, da bi potom upisao Rudarsko-geološki faklutet u Beogradu koji je napustio u trećem semestru i upisao Akademiju. Vraćamo se zatim priči o glumi, ulogama… Tokom poslednje godine, kaže, ima dve nove filmske.

WS: Jedna je u filmu Montevideo, vidimo se Dragana Bjelogrlića, a druga?U filmu Bez stepenika Marka Novakovića, inače sina Slobe Novakovića. Upravo smo završili snimanje. Dopao mi se sce-nario, zaintrigirao me. Igram čoveka bolesnog od alchajmerove bolesti. Meni je to jasno... Moj ćale je to imao. Bio je čovek koji je uvek mnogo i rado pešačio. Pred kraj, kad je bolest uzela maha, izađe i hoda, hoda a onda i ne zna gde je, ne može da se vrati kući. Dešavalo se da dođem u Kruševac, sedimo u kući i razgovaramo, ponekad baš dugo i on samo u jednom trenutku pita mog brata: „Je li, a ko je ovo?“ Lik iz filma ima ćerku koja ga odvede u dom za stare. A njegov jedini intimni kontakt i zapravo čitav njegov svet su razgovori sa mrtvom mu suprugom Sarom. I, kaže joj u jednom trenutku: „Saro, više se nećemo videti, vode me, vode u dom, bez stepenika… čak i da hoćeš, ne možeš da padneš“.

WS: Koliko, kako se to kaže, živih uloga imate na sceni?Sedam, osam. Tri su rađene u Centru za kulturu Tivat, od kojih je dve radio Erol Kadić, a jednu Jagoš Marković, zatim sa Cecom Bojković Gospođu ministarku u Narodnom pozorištu Banja luka, u Jugoslovenskom dramskom Elijahovu stolicu, imam ih u Ateljeu… predstava Gospoda Glembajevi Miroslava Krleže u režiji Jagoša Markovića tokom prve godine imala je više od pedeset izvođenja, a sale uvek pune, aplauza koliko hoćeš, gostovanja… Ta predstava je skinuta sa repertoara, sad će verovatno da skinu i Oca na službenom putu jer im se ne isplati, ima mnogo gostujućih učesnika.

WS: Kad ste dobili ulogu u predstavi Otac na službenom putu, šaleći se na svoj račun rekli ste: „Ja mislio treba im dobar glumac, a njima treba mator čovek…“…Da igra dete. A onda, onako usput, kažem – dobro, postoji i to da čovek u starosti podetinji.

WS: Međutim, Vas zaista, što bi se reklo, bije glas da ste večiti mladić. Ma, kako da ne… nego malo me ova penzija odaje... No, bez šale, Otac na službenom putu Olivera Frljića je dobro osmišljena, dobro urađena predstava. Tu lik koga igram kao mator priča šta se dešavalo dok je bio dete, a tako je i u roma-

nu i komadu koji je Sidran napisao pre čuvenog Kusturičinog filma, odnosno pre scenarija. Kad smo radili predstavu pita me Frljić, inače odličan reditelj, pamtim li čuveni Informbiro, ta vremena… A jesu bila pasja.

WS: Pamtite li?Pamtim… Nisam imao osam godina koliko imam u predstavi, imao sam osamnaest i u to vreme išao sam u Višu tehničku školu. Boravio sam u studentskom domu u Dalmatinskoj, gde nas je bilo dosta u jednoj sobi. Skoro svako veče smo negde išli, družili se, pevali, zezali se… Jednog jutra ustanem i vidim četiri kreveta prazna. Zbunjen, začuđen pitam šta se desilo, gde su… Shvatim, ne smeš ni da pitaš. Njih noću odveli. A pojma nisam imao da su oni imali neke sastanke, da su kao bili za Staljina a sva je prilika da su imali i nekog ko ih je i ocinkario. I, tako dođoše, tačno su znali ko je u kom krevetu, i tiho ih pokupiše. Ja u čudu, bili smo nerazdvojni. Mene nisu dirali. Mesecima nismo znali šta je sa njima. Strašno. Pa je onda došlo neko drugo vreme, pa treće…

WS: Pa današnje?Kobna je činjenica da živimo u društvu u kome su iz temelja poljuljane elementarne ljudske vrednosti, a iz toga svakakvo zlo može da se izrodi. Krupna pitanja, teške teme.

WS: Dobili ste niz nagrada. Kada Vam je dodeljena Joakim Vujić za životno delo neko Vas je pitao koja Vam je to po redu nagrada za životno delo, a Vi niste znali.Nisam. Ni sad ne znam… Bogami, odavno su krenuli s tim ‘za životno delo’, vidim merače oni da me pošalju… tamo… pa kažem, čekaj, polako… stani malo.

WS: Vest o toj nagradi zatekla Vas je u Beču gde ste gostovali sa predstavom Elijahova stolica Jugoslovenskog dramskog i tim povodom bilo je reči i o malim boginjama…(smeh) Jeste, sedeli smo Cvele, Cveja i ja (Svetozar Cvetković, Branko Cvejić, prim. aut). A Cvele ima sve te naprave, da te bog sačuva… samo pristisneš poneko dugme i sa svakim se i čuješ i vidiš. E, sedimo mi, Cvele uključi taj svoj ekran i kaže mi za nagradu. Ma nisam uspeo ni da sad tu nešto kažem ili priupitam kad, kako to u glumačkom svetu biva, čujem Cveju kako „prigovara“ da sam dobio sve samo još nisam male bo-ginje. Ismejasmo se slatko. Pa da, stvarno sam u dobu kad je pravo vreme za male boginje.

WS: Kada vam je dodeljen Dobričin prsten, naše najpres-tižnije glumačko priznanje, dobili ste aritmiju?Jesam. Toliko sam bio uzbuđen da sam dobio aritmiju, i imao sam je danima. Kažem ženi da sam bolestan i da mi srce ne valja, a ona mi dijagnostikuje da je to, bogami, trema. Zaista, bio sam uzbuđeniji nego pred premijeru.

WS: U Ateljeovom bifeu bilo je puno šale na račun činje-nice da ste dobitnik Dobričinog prstena. Neko je čak re-kao: „Čik da vidim tog ko će da pobroji sve Ðuzine uloge“.Da, bilo ih je zaista mnogo...

WINE STylE 31

wine style intervju

WS: Može li se reći da neka od njih najviše liči na Ðuzu kakvog samo Vi poznajete?Svaka od mojih uloga pomalo liči na mene, jer je ja nekako privučem sebi.

WS: Dobili ste i Nagradu grada Beograda, za ulogu u Elijahovoj stolici reditelja Borisa Liješevića, i tada ste rekli da Vas je Beograd veoma podržao. U kom smislu?Recimo, da se oslobodim provincije, pre svega provincije u sebi. Naučio sam da govorim. U Kruševcu, odakle sam došao, mnogo se ače, što bi se reklo. Imao sam muku s tim. Nigde drugde ne bih mogao da ostvarim sve što sam ostvario. Rastao sam s njim, s Beogradom. Kao i u svim ozbiljnim lju-bavima ponekad me nervira, ponekad ga volim, ponekad mi smeta, ali bez njega mi nema života.

WS: Kada ste dobili Zlatnog ćurana, nagradu za životno delo festivala u Jagodini, rekli ste da čoveku ne preostaje ništa drugo sem da se raduje malim stvarima?Naravno. S vremenom čovek shvati koliko je zapravo veliko to malo. Tako je bilo oduvek i tako će biti. Kad sve sabereš i oduzmeš, čoveku u životu ostaju samo male, ili u ređim sluča-jevima malo veće radosti. Ono ružno… zaboravi se. Tačnije, čovek treba da nauči da to mutno zaboravi. Znate, ljudima su njihove male priče, prirodno, veoma važne, bili oni toga svesni ili ne. Nama se, usled česte pritisnutosti politike, može učiniti drugačije, ali nije. Pitaju me, kako se glumački brani mali čovek. Nema šta da se brani, meni je to blisko. Svi smo mi mali ljudi, samo ima budala koje umisle da su važni i veli-ki, da su bogzna šta. Što, naravno, nije tačno.

WS: Šta Vam znače nagrade?Uvek je lepo kad čovek vidi da se ipak vodi računa o tome šta i kako on radi. One su znak da ono što ste radili nije uzalud.

WS: U punoj ste formi, igrate na raznim scenama, a jed-no od aktuelnih pitanja u pozorišnom svetu je „Ko gura Ðuzu?“Niste tačno rekli, treba: „Ma ko, bre, gura ovog Ðuzu!?“ (smeh) To je Cile Ilić jednom rekao u bifeu Ateljea, već kako u bifeu biva: „Pa dobro, ovaj, dobro onaj… al’ ko, bre, gura ovog Ðuzu?“ I, eto, ostade da se citira.

WS: I da se smejemo?Uh… Smeha nikad dosta.

WS: Kad se osvrnete, pogledate na bogatu karijeru, godi-ne, uloge…Kao da je sve to proletelo u trenu. Teško mi je da odredim šta je tu bilo presudno. Jer, događa se da Vam je nešto vrlo važno u nekom periodu a kasnije i ne baš. Danas vam se in-teresantnim čini nešto što vam u datom trenutku i nije bilo... Ne znam. Ima glumaca koji su od početka težili za karijerom i uspeli da je ostvare. Meni je velika satisfakcija to što sam bez sračunate namere da to uradim, ipak uspeo da opravdam trajanje. Glumac traje dok je živ. Nije to fudbal ili balet pa da

o vinu

WS: Kad kažemo vino Vaša prva asocijacija je...?Grožđe. Moj ujak je imao veliki vinograd u Ribarskoj Banji kod Kruševca. A kad je berba, to je bio raj za nas klince. Najedemo se grožđa, posle se napijemo šire… Tamo oko mog rodnog Kruševca, i u Aleksandrovcu, sad seljaci krče vinograde. Ne isplati im se. A sećam se, kad sam bio dete, dođu sa prepunim konjskim kolima grožđa i toliko ih ima da po dva dana čekaju da budu primljeni da isporuče grožđe.

WS: Jeste li kasnije voleli da pijete vino?Kad sam bio mlad, ali nismo se mi razumeli u vina. Bio je u modi onaj Banatski rizling. Tad smo pili špricere u Maderi. Eto, prolazim sada pored nje i k’o da nikad tu bivao nisam. A praktično su nas isterivali… Dođe tri sata noću, i prođe, a mi sedimo li sedimo i ljuštimo špricere. Ajde bre ’oćete li vi ići, kažu nam, a mi vičemo - ma daj još kilo-kilo. Sada ne pijem vino, al’ piju moje kolege Aljoša, Feđa (Aljoša Vučković, Feđa Stojanović - prim.aut.) i dru-gi. Danas ljudi manje ili više znaju da je vino čitava nauka. A oduvek je i bila. Jaoj… sećam se kad je Miloš Milutinović, legendarni fudbaler, bio u Parizu. Bio sam tamo kod njega dva puta, bogami po de-setak dana. Družili smo se, baš. Vodio me nekom prilikom u jedan fini pariski restoran, a ja - pojma nemam. Jedemo mi, jedno jelo, drugo, neke salate… Dođe kelner, sipa nam vino i odnese flašu. Rek’o, ej bre, ovaj odnese vino. Ćuti, kaže mi Miloš, videćeš, nemoj bre da zanovetaš. I ono stvarno, svako malo – op’ jelo, pa op’ vino. A pazite ovo. Idemo mi da nabavimo božole, to je nešto kao naša ružica. Fino vino, lagano. Idemo da kupimo dva paketa. Dođemo u radnju, traži on: „Dva paketa božolea, ali dobrog“. Jedna starija gospođa koja tamo radi kaže: „Kako mislite, do-brog?“ „Pa lepo, dobrog“, odgovara joj Miloš. Ona nas prvo onako malo gledala u čudu, a onda nas pozva i odvede u podrum. Ogroman. More flaša vina vodoravno poslaganih u posebnim, kao poli-cama. Pita nas koju godinu hoćemo, koju vrstu… Mi, naravno, nemamo pojma. Ma idi, Miloše, do đavola, mislim se u sebi. A ona se žena trudi, objašnjava. Pokazuje nam da su ta neka iz ’57. ili ’58. godine, ne sećam se tačno, skuplja od nekih koja su starija jer je te godine bila bolja berba. Ispriča žena o vinu priče i priče, a mi samo gledamo. Neko smo posle kupili, ne znam šta, ni koje.

wine style intervju

32 WINE STylE

vas godine sprečavaju. Mislim da glumci imaju tu povlasticu, oni dobijaju s godinama na kvalitetu. A ja sam imao sreću da uvek igram svoje doba.

WS: Brojne su i Vaše TV uloge, a jedna od onih koja Vas je prilično obeležila jeste Rodoljub Rođa Petrović iz serije Pozorište u kući?Pamte se te stare serije. Repriziraju se i dan-danas. A prve kritike za Pozorište u kući su bile katastrofalne, sasekli su nas, rekli su da je malograđanština, da je bezvredno, šta tu sad žena, tašta… A to je ljudska priča, nešto što se svakom do-gađa, slika života malog čoveka. Sad kažu da je bila vrhunska. Ali mislim da se nekada daleko ozbiljnije radilo. TV drama je bila institucija, radio-drama takođe. Znalo se gde se i šta igra u pozorištu. A sada svi igramo sve. Pozorišta nemaju jasne profile. Ali ipak, uprkos svemu, pozorište je neophodna stvar. Ima taj nezamenljivi direktan, autentičan kontakt. Svaka predstava je određene večeri takva kakva je i nikada više neće biti ista. Svako izvođenje ima svoj ekskluzivitet. Samo pozorište je dovoljno malo da bi bilo elitističko i dovoljno ve-liko da bi bilo široko popularno.

WS: Kad smo kod starih vremena, film Ljubav i moda i pesma Devojko mala… Koliko decenija beleži taj Vaš hit?Mnogo, što sad da brojim. Da, ta pesma je, eto, bila i ostala hit a ja sam je nekako prezirao. Ne znam zašto. Ona ima nekoliko verzija. Ðorđe Marjanović je zaradio lovu na toj pesmi u Rusiji gde je prikazivan i film Ljubav i moda. Silnu je popularnost imao. A ovde ga kritika nije prihvatila. Sećam se preko cele strane naslov – „Moda Marjanova“. Napisali da je kvazifilm. A ruku na srce, jeste naivan.

WS: Slovite za duhovitog, zabavnog, a vrlo osetljivog čoveka. Da li Vi sebe vidite na taj način? Ne. Ma, i šta ima da se gledam! Ne znam. Malo sam, kako bih rekao, neko ko voli malo da se odalji i nisam sklon grčevitom predavanju svom silinom, sad i odmah bilo čemu. Ne zanosim se. Raduje me razgovor s ljudima, druženje.

WS: Jeste li privatno, u svojoj kući, tako duhoviti?Privatno volim da ćutim, pa mi žena kaže da sam dobar samo za spoljnu upotrebu.

WS: Oko tih druženja ima čitav niz simpatičnih priča, jedna od njih je u vezi sa proslavom Vašeg rođendana u Tivtu?Uh, ima tome više godina. Ovim našim glumačkim poslom bili smo u Tivtu i tog dana meni je bio rođendan. Krio ja to, al’ ne vredi. Zapelo društvo, Cvele naravno, da se ide kod Ćatovića (Ćatovića mlini – prim.aut.). To je stvarno odličan restoran, divno mesto ali malo skupo. Sednemo mi, nas dese-tak, krenu neka silna predjela, pa rižoto ovaj, rižoto onaj, pa razne ribe, vina, pa u jednom trenutku neki šampanjac, znoj me probio kad sam video da košta 340 evra… Živ se pojedoh kako ćemo to sve da platimo. Svakih petnaest minuta ustajem

i šetam. Da se smirim. Ništa okusio nisam od nervoze. Samo jednu malu čašu belog vina. Zovnemo kelnera na kraju, račun preko hiljadu evra, kad on kaže – ništa, sve je plaćeno. Dolazi gazda i kaže: „Pa Ðuzi rođendan, kuća časti, aj’ se slikamo“. Auuu, mislim se u sebi, mamu vam... Svi se onoliko gostili, a ja ništa, sam sebe pojeo od nervoze. Al’ zato jednom prilikom u Beču, kad smo gostovali s Elijahovom stolicom išli mi u neki restoran, a tamo slučajno bio Palma, ovaj političar iz Jagodine, koji nas je častio, a ja da mi bude lakše za tu muku oko rođen-dana u Tivtu, kažem Cveletu: „Plaća ti Ćatović, plaća ti Palma, pa ti vodiš samo tamo gde je plaćeno“.

WS: Uprkos tako bogatoj karijeri, postoji li neka ulogu koju biste želeli da odigrate? Ne. A nikad nije ni postojala. Najviše sam voleo da dobijem ulogu o kojoj nisam ni sanjao. Znate li šta je najstrašnije? Kad pomislite kako biste ovo ili ono odigrali bog zna kako, a kad vam to zapadne, vi ga obično uprskate. Ne valjaju previše žes-toke želje, jer one sa sobom obično nose prevelike ambicije, koje stisnu čoveka i on ne napravi ništa. I u svemu je tako, ne samo u glumi. A ne pamtim ni uloge koje sam igrao. Pamtim ljude s kojima sam radio i pamtim predstave.

WS: Koju od svojih brojnih uloga doživljavate kao najvažniju ili najmarkantniju? Nisam imao neke tako posebno značajne uloge. Nisam tako građen da mogu da odigram nešto markantno. Provlačio sam se, pomagao, bio sparing-partner... Nikada nisam imao jaku želju da dobijem neku ulogu, jer ko srlja zbog jake želje, on jako i propadne. Zato sam se klonio jakih želja (smeh).

WS: Rekli ste da je glumiti u pozorištu stanje svesti i da gluma nije reproduktivna umetnost?Najteže je glumiti u pozorištu. Ali je veličanstveno. Pre pred-stave moraš da si kao beo list papira, ne mogu reći ispraž-njen, ali recimo sasvim primiren kako bi ta nit, koja u tebi stoji, zavibrirala punom snagom kad kročiš na scenu. Bez nje nema emocije. A bez emocije ne vredi tekst koji izgovaraš, pa taman da si ga ne znam kako spremio. A nije tačno da je gluma reproduktivna umetnost. Nije tačno. Ne znam da li muzičar dok svira misli na nešto drugo, ali mogao bi jer nije sam. Ima instrument. Glumac je sam. Glumac je svoj instrument. Ako je iz ne znam kog razloga u nekom trenutku pogrešno naštimovan – gotovo je. Ode mast u propast. Može da se dogodi i događa se da već uigrana predstava u nekom izvođenju, kako mi to kažemo, iskoči iz zgloba. Nešto se desi. Stanje svesti glumaca se nije međusobno ušniralo kako treba. Svaka predstava je drugačija. I neponovljiva. Kao i život. Zato je pozorište čudesno!

WS: Kad bi nekome ko o Vama ništa ne zna trebalo da kažete nešto o sebi, šta biste rekli? O sebi treba ćutati. O sebi treba govoriti samo sa sobom. Ne treba k’o prstom u oko govoriti šta mislite ni o sebi ni o drugome, to se vidi i kroz odnos i kroz ono što ste napravili u životu. WS

WINE STylE 33

wine style intervju

Piše: Đuro Tošić,sommelier

wine sTyle enografija

34 WINE STylE

Venetonajbogatija regija italije, u ekonomskom i kulturnom smislu, Veneto je i u samom vrhu italijanskog vinarstva. ne samo zato što je među najvećim proizvođačima u italiji, ne samo zbog toga što je najveći italijanski proizvođač kvalitetnih vina, nego i zbog nekoliko sjajnih autentičnih vina. soave i valpoličela su među najznačajnijim italijanskim brendovima kad je reč o izvozu, Valpoličela je druga najvažnija DOC zona za crvena vina posle Kjantija, ali za slavu Veneta ipak je najzaslužniji jedinstveni amarone, koji će i biti naša glavna tema u ovom broju

Veneto se prostire od Jadranskog mora pa do jezera lago di Garda, preciznije, od Venecije pa nešto dalje od

Verone. Što se tiče geo-klimatskih karakteristika, na severu je uglavnom zastupljen planinski i brdoviti pejzaž, ali je mnogo manje pod uticajem Alpa u odnosu na susedne regije Alto Adiđe i Friuli. Kako se spuštate ka jugu klima i zemljište sve više poprimaju primorske odlike, a veoma veliki uticaj na teroar Veneta imaju i dve velike reke Po i Adiđe, koje prese-caju krajolik stvarajući nanose i veoma plodno poljoprivredno zemljište. Međutim, kako velika vina nikad ne nastaju na plodnoj zemlji već upravo suprotno, na izuzetno siromašnim i poroznim zemljištima, tako su i najveća vina Veneta za svoj dom izabrala obližnja brda vulkanskog porekla i porozno tle ispresecano šljunkom, peskom i glinom.

Što se tiče količine proizvedenog vina Veneto je lider kad je u pitanju severna Italija, mada u nekim ekstremno

Foto

: ar

hiva

vin

arija

Ces

ari

wine sTyle enografija

WINE STylE 35

dobrim godinama po volumenu može i da prestigne dva južna megaproizvođača Pulju i Siciliju. Nažalost, većina proizvedenog vina je često stvarno vredna zaborava i predstavljaju obična, stona vina, jednostavna i često bez nekog posebnog karaktera. Ali, ovaj region takođe je i dom nekih od velikih italijanskih klasika, od kojih bih izdvojio amarone, koji će i biti glavna tema ovog broja - mnogi ga smatraju jednim od najvažnijih vina severa Italije, a svrstavaju ga i među top-deset najpoznatijih vina cele Italije.

Pravu eksploziju proizvodnje Veneto doživljava tokom šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je potražnja za jeftininm i jednostavnim italijanskim vinima u Americi dostigla svoj maksimum. Reke vina iz Soavea, Bardolina i Valpoličele krenule su tada preko okeana kako bi popunile zahtevno tržište, mada ne treba zaboraviti

da je trgovina vinima u Venetu nastala mnogo pre toga; ova oblast i Venecija su još od srednjeg veka važile za najvažniji trgovački centar tadašnjeg sveta i bile su glavna veza između severa Evrope i Vizantije.

Veneto se može podeliti na tri podregiona. Na zapadu, oko jezera Garda nalazi se dom tradicionalnih vina, kao što su soave (iz oblasti Soave), valpoličela (iz oblasti Valpoličela), bar-dolino (iz oblasti Bardolino) i amarone (iz oblasti Valpoličela – Amarone della Valpolicella). Na severnim brdima Veneta, iznad grada Treviza proizvodi se proseko, a u samoj okolini Venecije, koja se smatra centrom ove regije, proizvodi se nekoliko tipova laganih i pitkih vina.

Najvažnija vina Veneta su amarone, proseko, soave (tačnije, soave klasiko superiore) i valpoličela. Pomenuo bih i bardo-lino, zatim bjanko di kustozu (lagano belo vino bez posebnog

wine sTyle enografija

36 WINE STylE

karaktera), kao i dva slatka vina - rećoto di soave (belo) i rećoto di valpoličela (crveno).

Što se tiče sorti grožđa koje se gaje u ovoj regiji, neuporedivo su značajnije bele: * garganega: glavna sorta regije, koja se kupažira sa trebi-

janom u proizvodnji soavea,* trebijano: takođe veoma važna sorta, a koristi se za proiz-

vodnju dva glavna bela vina - soave i bjanko di kustoza,* proseko ili glera: verovatno poreklom iz Friulija, ali se

danas uglavnom gaji u Venetu i od nje se proizvodi proseko.

Takođe se gaje i pino bjanko, pino griđo, šardone i friulijano.

Što se tiče crvenih, najvažnije su tri lokalne sorte: * korvina (corvina): glavna crvena sorta Veneta, koja je

zahvaljujući svojoj robusnoj strukturi umnogome zaslužna za kvalitet većine amaronea, valpoličela i bardolina,

* rondinela: druga po značaju, a takođe nezaobilazna u kupažiranju u proizvodnji valpoličele i amaronea,

* molinara: treća karika poznate kupaže.

Još jedna lokalna sorta, negrara, koristi se u blendu kod već pomenutih vina, ali veoma retko i u malim količinama. U Venetu se još ponegde mogu naći i zasadi merloa i kabernea, ali oni u ovoj regiji ne daju vina vredna pomena.

Pošto je na našem tržištu prisutnost vina Veneta, sa izuzet-kom amaronea, jako slaba odlučili smo se da predmet de-gustacije u ovom broju bude baš amarone - na veliku radost svih članova tima.

Veliko puno, gusto, jako, kompleksno vino intenzivnih džemastih voćnih aroma sa dominantnom notom šljive i lepo ukomponovanim herbalnim i notama čokolade, duvana – to je amarone. Često mi se dešavalo da čak i konzumenti koji ne

wine sTyle enografija

WINE STylE 37

vole crvena vina, nakon degustiranja amaronea brzo menjaju svoj stav. Amarone vino nastaje od veoma zrelog grožđa, što se i te kako oseća u svakom trenutku degustacije. Pojam zrelo grožđe uglavnom se odnosi na toplije krajeve, a baš taj osećaj topline imate kad pijete ovo vino, što je prilično iznenađujuće, s obzirom na to da Veneto ne spada u tople regije. Međutim, amarone briše sva ova pravila i prosto osvaja svojom punoćom i toplinom.

Amarone, koji bi u prevodu mogao da se shvati kao „veliki gorki“, proizvodi se u regiji Valpoličela u blizini Verone. Ali, dok se grožđe od kog se pravi klasično vino valpoličela (ko-rvina, rondinela i molinara) bere u normalno vreme berbe, grožđe namenjeno za amarone ostavi se još neko vreme na lozi, a nakon branja se odnosi u za to namenjene sušare. Tamo se celi grozdovi polažu na drvene police od bam-busa, na kojima se suše na vazduhu od tri do četiri meseca,

iako se period sušenja nekada razlikuje od proizvođača do proizvođača. Ovaj proces dodatno suši grožđe, ostavljajući u njemu veću koncentraciju šećera i aroma. Tokom ovog procesa grožđe može da izgubi i do trećine svoje mase, ug-lavnom vode, pa se može reći da su i arome i šećer u ostatku mase tri puta koncentrisaniji. Nakon procesa sušenja grožđe ide na regularan proces vinifikacije i nakon presovanja i fermentacije dobija se jako, skoro sirupasto vino sa procen-tom alkohola od 15-16%. Kad uporedimo to sa standardnom valpoličelom, koja ima uglavnom od 11-12% alkohola, onda može da se shvati koliko je amarone moćnije i jače vino. Nakon fermentacije amarone ide na odležavanje, koje može da traje i do pet godina, a za šta se danas koriste i mala hrastova burad koja dodatno ojačavaju strukturu vina i daju mu još jednu lepezu aroma. Zanimljiv je i pojam riserva kod ovog vina, koji podrazumeva najmanje četiri godine odležavanja vina pre plasiranja na tržište.

Veliko, puno, gusto, jako, kompleksno vino intenzivnih džemastih voćnih aroma, sa dominantnom notom šljive i lepo ukomponovanim herbalnim i notama čokolade, duvana… to je amarone.

wine style enografija

38 WINE STylE

Proizvodnja amaronea je komplikovan i vrlo rizičan posao; tu ne mislim samo na uložen trud i gubitak količine koji nastaje usled isparavanja vode, već i na rizik tokom sušenja jer je neo-phodan suv vazduh, a ukoliko vam vreme nije naklonjeno vrlo brzo se usled vlage u vazduhu pojavljuje plesan na grozdovi-ma, koja se jako brzo širi i u stanju je da upropasti kompletan rod vinograda. Ovo sam pomenuo tek toliko da opravdam uvek visoku cenu amaronea, koja kad malo bolje razmislite i upor-edite je sa nekim drugim vinima, u stvari i nije tako visoka.

Kad dolazi od najboljih proizvođača i iz dobrih godina, amarone može da ima strukturu vrlo sličnu nekom dobrom portu, sa mnoštvom aroma kuvanog voća, naročito pekmeza od šljiva, zatim čokolade, herbalnih nota, duvana i pečuraka. Amaroneu retko koji sir može da odoli, a spoj ova dva ukusa je fantastičan.

Od 1968. godine amarone ima DOC status, a 2010. godine unapređen je u DOCG status, što je najviša kategorija u itali-janskom sistemu klasifikacije, tako da sada na etiketama stoji oznaka Amarone della Valpolicella DOCG.

Kad smo kod klasifikacije, to u Venetu može da bude malo zbunjujuće. Naime, u ovo regiji ćete sresti mnogo vina sa nazivom Valpolicella, a to vas može dovesti u nedoumicu u vezi sa amaroneom. Naime, kao i amarone, i valpoličela se proizvodi od korvina, rondinela, molinara i ponekad i negr-ara grožđa, ali tu se sve sličnosti završavaju; ili je bar tako bilo donedavno. Do pre dvadesetak godina, ako bi vas neko pitao da objasnite razliku između amaronea i valpoličele, najlakše bi bilo da kažete da su to vina suprotnih stilova. Međutim, u poslednje vreme sve je više valpoličela punijeg tela i snažnijih aroma. Postoji nekoliko kategorija ovih vina: valpoličela, valpoličela klasiko (što se kao i kod Kjantija odnosi na vina koja dolaze iz srca Valpoličela regije) i na kraju valpoličela klasiko superiore, koja moraju da odleže

Riserva amarone vina moraju da odležavaju najmanje četiri godine pre plasiranja na tržište.

najmanje godinu dana pre plasiranja na tržište. Proizvode se od boljeg grožđa i mogu da budu jako dobra vina, punog tela i jakih zemljano-začinskih aroma. Sledeći nivo kvaliteta je valpoličela ripaso (nadimak - baby amarone). To su vina inten-zivnih aroma, punog tela, jake strukture i uljastog karaktera. I konačno poslednja, peta vrsta valpoličele, jeste rećoto dela valpoličela - vina takođe dobijena od sušenog grožđa, s tim što se za razliku od amaronea ne odradi kompletna transfor-macija šećera u alkohol već se deo šećera zadrži, formirajući tako divno slatko vino.

Na sličan način proizvodi se još jedno slatko vino Veneta, a to je rećoto di Soave. Soave vina dolaze iz brdovite istoimene regije istočno od Verone, a dobijaju se kupažiranjem garganege i trebijana, i uglavnom su to lagana i sveža bela vina nežnog karaktera. Retko odležavaju, konzumiraju se mlada, a slično kao i kod valpoličele, vina boljeg kvaliteta dolaze sa oznakom

wine sTyle enografija

Soave Klasiko i potiču iz manje oblasti, iz centra Soavea. Treći nivo kvaliteta je Soave Klasiko Superiore i ta vina moraju da odleže najmanje osam meseci pre plasiranja na tržište.

Da se vratimo amaroneu. Neki od najboljih proizvođača su: Allegrini, Bolla, Masi, Tommasi, Cesari…

Što se tiče srpskog tržišta, vina iz Veneta su vrlo slabo zastupljena, jedino je nešto veći izbor amaronea. Kod nas su prisutna vina nekoliko renomiranih proizvođača: Cesari, Massi, Santi, Bolla, Trionfo...

Cene se kreću od 3.400 dinara, koliko košta Amarone Santi, pa oko 4.900 koliko treba izdvojiti za bocu Amarone Riserva Trionfo, dok je Massijeva Kostasera 5.300, a Bolla Amarone 4.500 dinara. Restoranske cene su nešto više, pa vam za bocu amaronea treba od 5.000 dinara pa naviše. WS

Od 1968. godine amarone ima DOC status, a 2010. godine unapređen je u DOCG, što je najviša kategorija u italijanskom sistemu klasifikacije, tako da sada na etiketama stoji oznaka Amarone della Valpolicella DOCG.

degustacijetim ma ga zi na Wi ne style ura dio je blind ta sting (de gu sta ci­ja na sle po) tri crvena vina iz italijanske regije Veneto, ko ja su me­đu­naj­pro­da­va­ni­ji­m­u­do­ma­ćim­re­sto­ra­ni­ma

Stevan Rajta Miša Cilić

Aleksandar Duković Đuro Tošić

wine sTyle DegusTACije

40 WINE STylE

Ripasso Bosan Valpolicella 2010

proizvođač: Cesari sorta: corvina, rondinellaoblast: Venetoprocenat alkohola: 14%cena: 2.390 dinara

Duboke purpurnocrvene boje sa rubinkastim odsjajem. Miris je srednjeg intenziteta i vrlo kompleksan, sa dominantnim notama ukuvanog voća – trešnje i višnje, dok su u pozadini prisutni začinski tonovi, naročito anisa, kao i mente, badema i kafe. Ukus je pun i kompleksan, sa sličnim notama kao i na mirisu. Sveže i živo vino, nešto oštrijih tanina, sa srednjedugom završnicom. Ima potencijal za dalje razvijanje, tako da će s vremenom postajati još bolje.

Ocena:

amarone della Valpolicella il Bosco 2005

proizvođač: Cesari sorta: corvina, rondinellaoblast: Venetoprocenat alkohola: 15%cena: 4.910 dinara

Tamnorubin sa odsjajem boje cigle, što ukazuje na starije godište, lepo pokretljivo u čaši. Intenzivan, zreo, razvijen i kompleksan miris, sa izraženim džemastim, likerastim voćnim aromama. Dominantna je nota šljive, koju prate mirisi zrele višnje, crne trešnje, dima, hrastovine, duvana, kao i herbalne i zemljane arome. Punog tela i odličnog balansa, sa živim kiselinama i dobro integrisanim, mekanim i zrelim taninima. Završnica je prijatna i duga, sa izraženom notom čokolade. Ima potencijal za dalje odležavanje.

Ocena:

amarone della Valpolicella 2009

proizvođač: Santi sorta: corvina, rondinellaoblast: Venetoprocenat alkohola: 16%cena: 3.000 dinara

Intenzivne rubincrvene boje sa blagim smeđim tonovima na obodu. Srednje pokretljivo u čaši, uljaste strukture. Miris je srednjeg intenziteta, sa notama ukuvanog, zrelog voća, naročito višnje, crne trešnje i šljive, dok su u pozadini prisutne herbalne, kao i note sladića, čokolade, karamele i drveta. Punog je tela, sa naglašenim prijatnim slatkastim tonovima na ukusu i nešto izraženijim taninima. Završnica je srednjeduga.

Ocena:

wine sTyle DegusTACije

Nav

eden

e su

vel

epro

dajn

e ce

ne

WINE STylE 41

wine style info

42 WINE STylE

CV srpskog VinarstVa

U Sremskim Karlovcima pesnici romantičari ispisivali su davno neke od najlepših stranica srpske poezije. U ovom pitoresknom gradiću ispisivala se i vinska istorija, a glavni pečat dao joj je ber-met – autentično desertno aromatizovano vino, koje se tada pilo širom Evrope. Među pionirima u proizvodnji bermeta bila je porodica Kiš, a danas tradiciju ove kuće uspešno nastavljaju Slavko Kiš i njegov unuk Predrag Crnković – čuvajući staru porodičnu vinsku nit, oni istovremeno i vrlo uspešno drže priključak sa savremenim trendovima u srpskom vinarstvu. Bermet je, naročito crveni, vinariji Kiš nesumnjivo doneo slavu, ali je vinska publika takođe prepoznala i kvalitet njihovog rajnskog, kao i italijanskog rizlinga. Predrag Crnković rođen je 27.07.1979. godine u Novom Sadu, a diplomirao je na Fakultetu za indus-trijski menadžment. Prirodno, prvi i jedini posao bio mu je vinarstvo, s obzirom na to da su i njegovi roditelji učestvovali u nastavljanju porodične tradicije.Slavko Kiš rođen je 01.01.1931. godine u Sremskim Karlovcima. U Karlovcima je završio osnovnu školu i tri razreda gimnazije. Uz oca je još u detinjstvu počeo da se bavi vinogradarstvom i vinarstvom. Sve do današnjih dana i njemu je to takođe jedini posao.

Predrag Crnković i Slavko Kiš

WS: Kada ste napunili prvu bocu vina? Predrag Crnković: Prvu bocu svog vina napunio sam 2007. godine.Slavko Kiš: Pre trideset godina, zbog toga što se pre vino prodavalo u rinfuzi.

WS: Kada se prvi put pojavilo neko Vaše vino sa eti-ketom na tržištu? Predrag Crnković: Godine 2008. Slavko Kiš: Pre dvadeset godina.

WS: Da se ne bavite vinom, šta biste radili? Predrag Crnković: Mi smo vinogradarska i vinarska porodica, prosto ne mogu da zamislim sebe u bilo kojoj drugoj profesiji.Slavko Kiš: Ja bih proizvodio vino.

WS: Vino je za Vas posao, hobi... Predrag Crnković: Vino je za mene prvenstveno ljubav.Slavko Kiš: Vino je za mene izvor života, posao, hobi i ljubav.

WS: Koja je Vaša krajnja želja u vinarstvu? Predrag Crnković: Krajnja želja ne postoji, cilj nam je da iz berbe u berbu dižemo kvalitet.Slavko Kiš: Vinograd i vino je nešto bez kraja.

WS: Gde se trenutno nalazi srpsko vinarstvo? Predrag Crnković: Srpsko vinarstvo nalazi se u usponu.Slavko Kiš: Srpsko vinarstvo je u usponu.

Vlasnici vinarije Kiš iz Sremskih Karlovaca

WINE STylE 43

wiNE StylE iNFo

Foto

: V

ladi

mir

Milo

rado

vić

wine style info

44 WINE STylE

WS: Šta je najveći problem u srpskom vinarstvu? Predrag Crnković: Nezainteresovanost države da pomogne brži razvoj onih pravih porodičnih vinarija sa tradicijom. Problem postoji u uvozu lošeg kvaliteta i hiperprodukciji vinarija koje u vinarstvo ulaze samo zbog profita.Slavko Kiš: Najveći problem je veliki uvoz stranih vina koja nisu kvalitetnija od naših. Takođe, proizvodnja vina samo zbog zarade, a ne iz ljubavi.

WS: Koje je najbolje srpsko vino, a da nije Vaše? Predrag Crnković: Izdvojio bih Prokupac vinarije Ivanović.Slavko Kiš: Nemam prava da ocenjujem nečija vina, ali ima ih jako dobrih u Srbiji, i to u manjim vinarijama kao što je naša. Oni se ne stide ni pred kim.

WS: Koje je najbolje vino koje ste probali, a da nije Vaše? Predrag Crnković: Ima ih više, ne mogu da se odlučim.Slavko Kiš: Ne bih izdvojio neko konkretno, probao sam mnogo dobrih vina.

WS: Koja je najlepša vinarija koju ste videli?Predrag Crnković: Na proputovanju kroz Španiju video sam mnogo prelepih vinarija .Slavko Kiš: Naša, kada bude gotova.

WS: Koje Vam je Vaše vino najdraže i zašto? Predrag Crnković: Najdraže vino mi je Misterija, zbog toga što je to rajnski rizling koji u našim krajevima dostiže kvalitet kao onaj iz Nemačke.Slavko Kiš: Najdraže vino mi je Portugizer, zato što je pitko i aromatično.

WS: Zašto bi neko u vinoteci trebalo da se opredeli da kupi baš Vaše vino? Predrag Crnković: Zbog toga što smo mi vinarija sa tradicijom i sa svakom bocom našeg vina kupuju i deo istorije, kvaliteta, patine koja se u svetu i najviše ceni.Slavko Kiš: Zato što imamo najbolji odnos cene i kvaliteta.

Koja je najlepša situacija u kojoj sebe možete da zamis-lite da pijete vino?Predrag Crnković: Na terasi naše nove vinarije.Slavko Kiš: Ne postoji lepša situacija za konzumiranje vina nego kad posle čitavog dana provedenog u vinogradu uživam u čaši vina. WS

Dositejeva 13011/ 26 26 267

Legendarno srce ToskanePrva asocijacija na pomen Toskane uglavnom je slika brdovitog reljefa sa starim zamkovima na vrhu, pejzaža prekrivenog lepo održavanim vino-gradima… Sve u svemu, lep i krajnje romantičan prizor. E, upravo kad vam se prikaže takva slika i pomislite kako ste ušli u neku reklamu turističke agencije ili sliku sa desktopa kompjutera, pred vama se pojavi velika ka-mena kapija sa natpisom Tenuta Tignanello. To je srce Kjanti Klasiko regije i verovatno najpoznatije imanje, kako Toskane tako i, verujem, cele Italije

winE STylE vinSKi miTovi

46 WINE STylE

TEnuTa TignananEllo – Solaia

WINE STylE 47

wine style vinski mitovi

Imanje Tinjanelo (Tignanello) prostire se na ukupno oko 320 hektara toskanske zemlje, dok je pod vinogradima ukupno 127 hektara, od čega su najvažnije dve ve-

like parcele - Tinjanelo i Solaja (Solaia). Ova prva zauzima blizu pedeset sedam hek-tara, dok se druga prostire na oko dvadeset hektara najboljeg tla ovog dela Toskane.Mnogo faktora čini ovaj teroar posebnim. Nadmorska visina je 400 metara, a jugo-zapadna ekspozicija omogućava potpuno sazrevanje kasnosazrevajućih sorti, poput kaberne sovinjona i sanđovezea. Zemljište je sastavljeno od krečnjačkog kamena, kao i od ostataka morskog dna iz praistorije.

Ceo vinograd Tinjanela je početkom sedamdesetih godina prošlog veka služio porod-ici Antinori kao ogledno dobro i kao istraživačka stanica za unapređenje proizvodnje i stvaranje vina sa jačom strukturom, prijatnijim taninima i većim potencijalom za starenje. Radilo se mnogo na zgušnjavanju sadnje, smanjenju prinosa po lozi, kao i drugim za to vreme izuzetno naprednim i revolucionarnim tehnikama po kojima je Piero Antinori inače poznat.

Da se podsetimo, iako smo već pisali o samom vinu Tignanello, kako je nastao ovaj prvi supertoskanac. Naime, Piero nije bio zadovoljan kvalitetom tadašnjeg kjanti klasika rizerve sa oznakom Tenuta Tignanello i smatrao je da vino i vinogradi koje poseduje imaju znatno veći potencijal od onog koji je proistekao iz stare recepture za kjanti. Tada se odvažio da promeni recepturu staru već nekoliko vekova i da uradi ono što je do tada bilo nezamislivo. Promenio je recepturu, dodao internacionalne sorte koje je uzgajao na svojoj parceli, prestao da koristi bele sorte u proizvodnji kjantija i još povrh svega počeo je da koristi barik burad za odležavanje vina. Zbog svih ovih nestašluka Pierovo vino,

Piše: Đuro Tošić

Foto

: ar

hiva

Ten

uta

Tign

anan

ello

– S

olai

a

wine style vinski mitovi

48 WINE STylE

inače jedan od najpoznatijih kjantija do tada, gubi svoj čin i titulu i prelazi u jednu novu grupu. Tačnije, on sam je formira. Tada je to delovalo degradirajuće, a danas se u grupi supertoskanaca nalaze neka od najčuvenijih italijanskih, pa i svetskih vina.

Na sličan način nastaje i Solaia - veoma slučajno i kao plod Pierove vizije i energije.Od samog početka stvaranja Solaia je u stvari bila sastavni deo veće Tinjanelo par-cele, i to onaj najosunčaniji i najtopliji deo. Otuda i ime Solaia, što znači - Sunce. Na toj parceli su se gajile upravo one internacionalne sorte koje su Tignanello i odvele u večnost. U vinogradima su zasađeni kaberne sovinjon i kaberne fran, što je bio i primarni blend za Solaiu, dok se kasnije na parceli priljučuje i nekoliko hektara sanđovezea. Gustina zasada iznosi od 5.500 do 7.200 loza po hektaru, a prosečna starost vinograda danas je između petnaest i dvadeset godina.

Za prvu berbu Soalie može da se računa 1978. Te godine kaberne sovinjon, koji je inače služio za kupažu za Tignanello, bio je izvanrednog kvaliteta, mnogo bolji nego ranijih godina, te Piero odlučuje da zasebno fermentiše i odneguje oko 3.600 boca ovog vina. Inicijalni blend sastojao se od kaberne sovinjona – 80% i kaberne frana –

anTinoRi Solaia RETRoSPEKTiva vertikalna degustacija vina iz berbi od 1978–2010. godine, njujork

organizacija prve vertikalne degustacije svih Solaia vina bila je ogroman poduhvat. Prvobitan datum za održavanje degustacije bio je ponedeljak 29. oktobar 2012, na dan uragana Sandy. Degustacija je zbog katastrofe pomerena i prošlo je još osam meseci da bi se konačno održala. ovo odlaganje omogućilo je uključivanje i vina iz 2010. godine, što je po mišljenju nekih i najbolja Solaia ikad. marchese Piero antinori i dugogodišnji vajnemejker ove kuće Renzo Cotarella predstavili su vina. Sva vina za degus-taciju stigla su direktno iz podruma porodice antinori, osim vina iz 1979. koje je doživelo neverovatno putovanje iz po-druma restorana giorgio Pinchiorri u Tokiju pa sve do njujorka. vina su služena u tematskim sledovima a ne hronološki, a jedan od najimpresivnijih utisaka tejstinga ostavila je konzistentnost kvaliteta svih vina bez obzira na berbu. vina iz prve dve berbe imala su sortni sastav od 80� kaberne sovinjon i 20� kaberne fran. od berbe 1982, Solaia je uglavnom ono što i danas, a to je oko 75� kaberne sovinjon, 20� sanđoveze i 5� kaberne fran. u nekim godinama, kao što su 1985. i 1989-1994, procenat kaberne sovinjona bio je nešto bliži 70�, dok je fran otišao i do 10�. Drugi izuzetak je 2002. - jako teško berba, u kojoj su kupažu činili 90� kaberne sovinjon i 10� kaberne fran. S vremenom, Solaia je postala pravi indikator aktuelnog stila vina u Toskani. osamdesetih godina bila je prilično inspri-sana klasičnim bordoškim stilom, devedesetih se pažnja poklanjala zrelosti i koncentrovanošću, dok novi vek donosi povratak na stil starijih berbi i potragu za finesama. ova čuvena degustacija obuhvatila je čitav taj put.

20%. Isto vino ponovilo se 1979. godine, a u narednim godinama polako se u kupažu uključuje i sanđoveze, koji se danas gaji na oko četiri hektara. Takva kupaža održala se do danas, sa jednim izuzetkom, a to je godina 2002. (na vinima iz ove godine na etiketi stoji oznaka Anata Diversa, a imao sam i prilku da ih probam na vertikalnoj degustaciji Solaia iz poslednjih deset berbi). Te godine su vremenski uslovi sprečili pravilno sazrevanje sanđoveza i izazvali su dodatne probleme za kaberne fran, tako da je odlučeno da te godine Solaia bude 100% kaberne sovinjon.

Stil vina Solaie je prepoznatljiv i podseća na bordoška grand cru classe vina - punog je tela, elegantno, izuzetno dobrog balansa i vrlo kompleksno, dugotrajnog ukusa sa snažnom završnicom, prefinjenim svilenim taninima i neverovatnim potencijalom za starenje. Na pomenutoj vertikali samo oni sa vrlo iskusnim čulima mogli su da procene približnu starost vina, jer je zaista svaka čaša odisala živošću i energijom. Vina kao da su bila na početku svog života.

Što se aroma tiče vrlo su intenzivne, a preovlađuju note zrelog crnog bobičastog voća i začinski tonovi, dok se tokom godina razvija čitava paleta novih mirisa koji

winE STylE vinSKi miTovi

WINE STylE 49

Solaia se proizvodi samo u dobrim godinama, a nije proizvedena od

berbi 1980, 1981, 1983, 1984. i 1992. godine.

se takođe menjaju i međusobno prepliću tokom boravka vina u dekanteru i u čaši (čokolade, kafe, vanile…)

Kompletna berba obavlja se ručno, kao i sortiranje grožđa nakon dopremanja u vi-nariju - samo zdrave bobice šalju se na dalju fermentaciju. Nakon fermentacije put vodi vino do barik buradi od 225 litara od francuskog hrasta, u kojima prvo polako prolazi kroz proces malolaktičke fermentacije, nakon čega sledi faza mirovanja. Ovo sazre-vanje traje između osamnaest i dvadeset četiri meseca, a nakon toga sledi još jedna godina odležavanja u boci. Tek kada se sve ovo završi, Solaia je spremna za tržište.

Govoriti o ocenama koje je dobilo ovo vino je bespredmetno, ali tek da pomenemo neke od godina:

2005 – Robert Parker: 96/1002006 - Wine Spectator: 97/1002007 – Robert Parker: 97/1002009 – Robert Parker: 96/100

Porodica Antinori bavi se proizvodnjom vina više od šest vekova. U tom periodu je dvadeset šest generacija lično upravljalo poslovima, donoseći hrabre i odvažne od-luke u cilju stvaranja neverovatnih vina. Jedno od njih je i Solaia. WS

winE STylE vinSKi miTovi

50 WINE STylE

wine style GAstROnOMiJA

52 WINE STylE

Akvitanijom su vladali Rimljani, pa Vizigoti i mno-gi drugi, ali je možda najsnažniji pečat ostavila

vladavina Engleza. Tokom stogodišnjeg rata, u XIV i XV veku, podanici Henrija II izvršili su toliki uticaj na lokalno stanovništvo koji se oseća i dan-danas. Iako je Akvitanija pripojena Francuskoj pre skoro šest vekova, anglofilija kao da proviruje iz svakog kutka.

Taj uticaj možda je najvidljiviji u Bordou, glavnom gradu regije, u kojem je već na osnovu arhitekture

jasno da nije tipičan francuski grad. Smešten na obali Atlantskog okeana, oduvek je bio izuzetno značajan trgovinski centar zbog raskršća brojnih važnih pute-va. Razvijena trgovina rezultirala je bogatstvom, koje se značajno uvećalo u vreme engleske vladavine, a najveći uspon grad doživljava tokom XVIII veka. Tada i vinarstvo doživljava procvat, jer su se zahvaljujući bogatim Englezima koji su bili željni dobrog vina konačno materijalizovali povoljni geoklimatski uslovi za proizvodnju vina. Niču moderne, velike vinarije,

Piše: Saša Z. Marinkovićšef kuhinje restorana My Caffe - Novi Merkator

BordoKuliNarsKe destiNaCije

akvitanija, smeštena na jugozapadu Francuske na granici sa Španijom, po mnogo čemu zanimljiv je region – što zbog burne istorije i nasleđa koje je rezultat nevero-vatne mešavine uticaja, što zbog fantastičnih vina i gastronomije. Centar ove regije je grad Bordo, koji se nalazi u istoimenom okrugu u departmanu Žironda, u kojem se oslikava sva njena raznovrsnost. Naročito u kulinarstvu – od ostriga, preko guščije paštete do brojnih jela od mesa sa specifičnim, jakim sosovima – bordošku kuhinju karakteriše širok spektar vrlo kvalitetnih i autentičnih namirnica, kao i origi-nalan i visokokvalitetan način pripreme samih jela. Jednom rečju, bordoška hrana i vina imaju jedinstven šmek, a ako je uparivanje ove dve stvari umetnost, onda je jedna od njenih galerija upravo ovde

koje su i danas među najboljim i najslavnijim svetskim vinskim imenima; nije ništa neobično da boce najboljih bordoških vina, u dobrim godi-nama, premašuju cenu od hiljadu evra po boci.

Uspon vinarstva pratio je i razvoj gatsronomije, naročito ako se ima u vidu činjenica da su bor-doška vina snažna i zahtevna i da prosto traže jaku i kvalitetnu hranu. Kuhinju Bordoa inače ka-rakteriše upotreba mesa u velikim količinama, sa jakim i teškim sosovima, a naročito mesa divljači. Departman Dordonja poznat je po fantastičnim tartufima, a zbog blizine okeana ostrige i sen žak školjke su skoro podrazumevajuće namirnice u svakom iole ozbiljnijem obroku. Ipak, ikona bor-doške kuhinje su guščije i pačije paštete, naročito čuveni foe gra (foie gras).

Kulinarstvo se razvijalo kao plod ukrštanja uti-caja Španije sa juga, kontinentalnog uticaja Francuske i već pomenute Engleske sa severa. Tako je nastala jedna specifična priča, koju ću po-kušati da vam dočaram kroz neka autentična jela bordoške kuhinje. Kako bih što bolje predstavio suštinu spoja vina i hrane u bordoškoj kuhinji, odlučio sam da napravim jela koja se pripremaju sa vinom.

„Čovek je merilo svega“, rekao je Montenj, ču-veni filozof i književnik poreklom iz Akvitanije. Upravo Bordo je pravi pokazatelj tog sklada izme-đu čoveka, prirode i društvenih promena. Zarad poštovanja prema ponosnim generacijama trgo-vaca koji se ne odriču svoje anglofilije nisam hteo da vam pokažem uticaje juga na raznovrsnost spremanja hrane. Ovo je Bordo, a ceo doživljaj možete upotpuniti njegovim čuvenim vinima. Uživajte u raskošima Akvitanije!

wine style GAstROnOMiJA

54 WINE STylE

Foto

: M

irosl

av P

etro

vić

Hrana pripremljena i fotografisana u restoranu My Caffe - Novi Merkator

SeN Žak školJke

Sen žak školjke, mekušci, da li gambori ili ostrige, tipična su predjela u ovoj regiji. Odlučio sam da sen žak školjke predstavim sa penom od parmezana i sojinog mleka, koje se spremljene na ovaj način i poslužene kao predjelo prilično „vole“ sa belim vinom, zbog puteraste arome. Vrlo je jednostavno da zažmurite, uzmete zalogaj ovog jela, popijete gutljaj mladog belog vina i - eto vas u Bordou!

SaStojci:

2 školjke30 g parmezana70 ml sojinog mleka50 ml penušavog belog vina30 g puteraSo po željiNostarcium po želji

NačiN pripreme:

Školjke očistiti i marinirati u belom penušavom vinu dvanaest sati. Nakon toga pržiti ih na puteru. Sa strane napraviti penu od sojinog mleka i parmezana, na taj način što se izrendan par-mezan sipa u sojino mleko i kuva do temperature od 60 stepeni. Dekorisati Nostarcium biljkom (iz nepoznatih razloga kod nas poznate kao „dragoljub“), nastale ukrštanjem šest vrsta kupusa.

wiNe style GaSTRoNoMIJa

WINE STylE 55

wine style GAstROnOMiJA

56 WINE STylE

TeleTINa BoRdeaux

Čuveni Bordo sos koji se pravi sa vinom, idealan je za crveno meso. Ovo je klasična francuska kuhinja. Jelo se sastoji od ko-mada mesa, sosa i priloga. Konkretno jelo, pravi obrok za ručak, koje takođe može da se služi i u posebnim prilikama. Bogatstvo predela Akvitanije i Bordoa, koji svoje razlike nekako uvek zaokruže u jednu celinu, upravo se oslikava u ovom jelu - meso kao odlika tradicije stočarstva, povrće kao dar sunca i zemlje i sos kao esencija ljudske duše.

SaStojci:

250 g telećeg šola 80 g krompira80 g tikvica60 g šargarepe 20 g graškaCvetovi lavande40 g brusnica50 ml crvenog vina20 g kupina10 g estragona Soli i bibera po želji

NačiN pripreme:

Povrće izblanširati u slanoj vodi, a potom propržiti na puteru. Meso propržiti na zagrejanom tiganju sa puterom i posoliti po želji. Crni luk propržiti sa brusnicama i kupinama i naliti sa vinom, ukuvati do pola, a potom dodati puter kako bi se dobila gustina. Nakon toga ispasirati. Način dekorisanja: dve šnicle preliti sosom, a druge dve ostaviti vidljive, tako da se ispod njih nalaze šnicle koje su prelivene sosom. Dekorisati sa es-tragonom, lavandom i svežim kupinama.

wiNe style GaSTRoNoMIJa

WINE STylE 57

wine style GAstROnOMiJA

58 WINE STylE

PoIRe Belle HeleNe

Čuvene kruške u vinu, koje su dobile naziv po poznatoj opereti La belle Hélène.

SASTOJCI:

150 g krušaka50 ml crvenog vina120 g crne čokolade120 g bele čokoladekaranfilićcimetlavanda

NAČIN PRIPREME:

Kruške kuvati u vodi. Kada se skuvaju, potopiti ih u vino i začine i ostaviti da se ohlade, a potom ih zaliti čokoladom. Prezentovao sam ih tako što sam belu čokoladu prelivao preko crne i trudio sam se da zadržim rustičnost uz primenu moderne u gastronomi-ji.

wiNe style GaSTRoNoMIJa

WINE STylE 59

WS

wine style u poseti

60 WINE STylE

Piše: Vuk Tripković

U miru i tišini brežuljkastog pejzaža, složio se kod Dunava jedan lep vinski mozaik. Kao što mu i samo ime kaže, Atelje vina Šapat kod Novog Slankamena kao da šapuće autentičnu vinsku priču u nastajanju, ukrašenu odličnim restoranom, umetničkim atel-jeom i apartmanskim kompleksom. Od vinograda, preko vinarije i restorana pa do dizajna etiketa vina, ovaj vinsko-gastronomski kompleks deluje kao pažljivo i vrlo vešto uklopljena slagalica, do najsitnijih detalja

ATelje ViNA ŠAPAT

izVrSNOST OD A DO Š

WINE STylE 61

wine style u poseti

Odlične karakteristike zemljišta na ovim obroncima Fruške gore, na poziciji sa koje se prostire pogled na Dunav i čitav Srem, poznate su bile desetinama ve-

kova unazad. Zato i nije čudno da je za bazu jedne ozbiljne vinske storije izabrano baš ovo mesto. Na imanju od petnaest hektara Ateljea vina Šapat trenutno je pod vinogradima osam hektara, a biće ih još dva, uskoro. Uslovi su idealni, počev od ekspozicije vinograda pa do broja sunčanih sati i razlike u dnevno-noćnoj temper-aturi, tako da je jasno da je Miodrag Kostić iz Beograda zajedno sa svoja dva pri-jatelja pažljivo birao lokaciju za vinograde. Došavši iz različitih poslovnih karijera, okupili su tim stručnjaka koji im pomažu u ostvarivanju njihovih ambicija. A one su, sudeći po viđenom stanju, vrlo ozbiljne. Nakon celodnevnog druženja u vinariji

Foto

: ar

hiva

Ate

lje v

ina

Šapa

t

wine style u poseti

62 WINE STylE

sa porodicom Kostić i ostatkom „prvog tima“ Ateljea vina Šapat, šanse da ostanu neostvarene veoma su male. Već kad smo pregledali katalog vinarije koji su nam domaćini odmah dali, bilo nam je jasno da se u ovoj priči ništa nije prepuštalo slučaju. Ali, da krenemo od početka.

Sortiment i klonovi odabrani su u saradnji sa italijanskim agronomima, a loza je zasađena na dve parcele: šardone, sovinjon blan, muskat žuti i traminac mirisavi na severnoj, prema Dunavu, a kaberne sovinjon, merlo i još poneka sorta na južnoj, prema Sremu. Vinogradi su uglavnom mladi, tu su tek četiri godine, a ima nešto i starih po dvadeset godina, kao i nekoliko tek posađenih. Dakle, od Ateljea vina Šapat se tek očekuje da pokaže svoju pravu dimenziju.

Započeta 2013. godine, za svega godinu dana završena je izgradnja impresivne vinarije, koja bi bez problema mogla da parira onim modernim vinskim zdanjima u svetu. Podeljena je u nekoliko prostorija, koje se na različitim nivoima prostiru ukupno na preko 400 metara kvadratnih, a opremljena je inovativnom enološkom tehnologijom. U barik-podrumu smešteni su tradicionalni drveni sudovi izrađeni od francuskog hrasta, koji su pogodni i za fermentaciju, kao i za čuvanje crvenih vina. Barik sudovi, od različitih vrsta hrastovog drveta, namenjeni su za posebna crvena vina. „Vinarija može da podrži kapacitet od preko 100.000 boca godišnje, ali je plan i maksimalan domet do kojeg Atelje vina Šapat jednog dana želi da dosegne, tih 100.00 boca i nijedna više. Kvalitet mora biti prioritet“, rekli su nam u ovoj vinariji.

Deo podruma, odakle se pruža pogled na sve prostorije u kojima nastaje vino, specijalno je namenjen i dizajniran za degustacije u udobnom ambijentu, koji nas je zbog brojnih umetničkih radova i stilizovanog enterijera na trenutke podsećao na pravu malu galeriju. Vina odležavaju u pravom malom artistističkom raju, a po onome što smo probali, shvatili smo da im takvo okruženje baš prija.

WINE STylE 63

wine style u poseti

Enolog Ateljea vina Šapat, renomirani italijanski stručnjak Luigi Mattiuzzo, vođen idejom da velika vina ne nastaju slučajno, svoje bogato iskustvo primenjuje na ovom specifičnom teroaru. Za ove dve godine, od kada je bila prva mala berba, vinarija je stvorila pet vina.

Prvo vino - Naše prvo vino, jedan zavodljivi merlo koji je za kratko vreme pridobio brojne pozitivne kritike. Kao osveženje pred vrele letnje dane stigao je Chardonnay, a onda i Sauvignon blanc. Budući da je proizveden u limitiranoj seriji, nažalost go-tovo je više i nema. Sledeći je došao Rose od muskat hamburga, a poslednje u nizu bilo je kupaža tri crne sorte koje je flaširano ove godine nosi i simboličan naziv Pi (matematička vrednost ovog broja je 3,14, kao što su i ova tri vina flaširana ’14. godine). Radi atraktivnosti, inovacije, ali i približavanja vinske kulture onima koji su novi u tome, Chardonnay, Rose i Pi flaširani su i u malim bocama od 0,375 l.

wine style u poseti

64 WINE STylE

S jeseni će stići još crvenih vina, od kojih neka već odležavaju u drvenim bu-radima. Naši domaćini najavili su i jedan ekskluzivitet za kraj godine, kada je planirano da se organizuje aukcija za malo bure od 100 litara desertnog vina, nastalog od 1.500 kilograma pažljivo biranih najboljih zrna kaberne sovinjona koja su posebno sušena i pripremana. Sav prihod od aukcije biće doniran u dobrotvorne svrhe. Mi smo probali tri vina: Sovinjon - lagan, osvežavajući, nepretenciozan, jednom rečju šmekersko vino, pa onda Rose koji, iako je nastao od sorte muskat hamburg, na trenutke iznenadi svojim karakterom i na kraju Pi - ozbiljno, moćno muško vino, baš po našem ukusu.

Uzbudljiva tura kroz Atelje vina Šapat nastavila se posetom restoranu, čiji enterijer krase visoki plafoni i drvene grede koje mu daju poseban šarm, a naročito pan-oramski prozori sa pogledom na vinograde. Takođe, iz bašte restorana, ušuškane među čokote vinove loze, prostire se divan pogled na Dunav. Jela na meniju pred-stavljaju savršen spoj klasike u odabiru ukusa i kreativnosti u pogledu začinskih kombinacija i načina prezentacije. Osim odličnog menija i savršenog enterijera, ko-ji inače često zna da bude „neprijatelj“ dobrom provodu, ovde vlada nesvakidašnje topla i prijateljska atmosfera.

Puni utisaka, iako bez nagona za „popodnevnom dremkom“, obišli smo i smeštajne kapacitete Ateljea vina Šapat. Dva apartmana i četiri šarmantne sobe, još jedan je u nizu delova ovog hedonističkog „raja“, koji nas je po ko zna koji put ostavio bez daha. Toplina i snaga drveta, najfiniji materijali, udobne sofe, kamini, umetničke lampe i slike, panoramski prozori koji gledaju na Dunav i vinograde čine ove prostorije pravim malim skrivenim utočištima. Kako bi se sačuvala potpuna privatnost i mir prirode, one nisu namenjene za komercijalnu upotrebu i u njima je moguće uživati samo u sklopu organizovanja privatnih ili korporativnih dešavanja. Osim toga, privilegiju na njihovo korišćenje imaće i članovi Kluba vina, koji je trenutno u pripremi i koji će, kako su nam rekli, biti u fokusu Ateljea vina Šapat.

WINE STylE 65

wine style u poseti

Ipak, uspeli smo da saznamo da će budući članovi biti saučesnici i neposredni posmatrači stvaranja jedne lepe vinske priče, tradicije u nastajanju. Klub vina se već duže vreme pažljivo priprema, a uskoro će svi zainteresovani biti upoznati sa uslovima za članstvo, kao i sa svim mogućnostima i privilegijama kluba.

Na kraju, još jedna stvar izmamila je naše simpatije prema ovoj vinariji, tj. kompleksu, a to je strast za umetnošću koja je ovde prisutna i vidljiva na svakom koraku. Kako je vino u neraskidivoj vezi sa umetnošću, negovanje jedne takve filozofije je i logično, ali je na našim prostorima prilično inovativno. Sjajna vina, enterijer, eksterijer, način pripremanja i prezentacije hrane, kao i brojne umetnine koje krase čitav kompleks, nagoveštavaju da nije slučajno za vinariju izabrano ime - Atelje. Nakon svega što smo videli i probali u Ateljeu vina Šapat, sa velikim nestrpljenjem iščekujemo prva vinska remek-dela ove vinarije. A njih će biti, u to ne sumnjamo; možete se kladiti. WS

wine style business club

66 WINE STylE

Piše: Vuk Tripković

PrePoznavanje šansi u Privredi Iz bankarskog ugla, veoma je izazovno raditi sa malim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji. Nije teško pretpostaviti da je ovaj segment najviše pogođen svim eksternim i internim uticajima, odnosno krizama, kao i da bankama nije lako. S druge strane, bez razvoja sektora malih i srednjih preduzeća, kao i preduzetni-ka, ne može biti ni razvoja banaka a ni ekonomije, na-ročito u Srbiji gde ovaj segment nije dovoljno razvijen. Svoju ulogu vidim kao prepoznavanje šansi u privredi da se neki dobri programi, proizvodi ili procesi podrže finansijski na pravi način, ne samo da bi banka zaradi na kratak rok, već da bi se uspostavio pravi partnerski odnos i poverenje između privrednika sa vizijom i banke koja želi da prati takav biznis. Ciljevi Erste ban-ke, pa tako i moje direkcije su da se ostvari što bolja i dublja saradnja sa perspektivnim klijentima. Mislim na potencijale i vizije koje želimo da podržimo i kroz kreditiranje i kroz niz drugih akcija, poput donacija za podsticaj. Najveće zadovoljstvo, iskreno, osetim kada prođem pored nove hale, vidim novi proizvod ili nove zaposlene u projektima koje smo podržali.

VojislaV sTokić, direktor Direkcije za mala preduzeća i preduzetnike Erste banke

Male firme, velike ambicijeDiplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1996. godine i odmah nakon studija počeo je da se bavi finansijama, radeći u firmama jodex Beograd i tadašnjem Sartidu iz smedereva kao rukovodilac finansijske službe. Bankarsku karijeru Vojislav stokić započeo je u Delta banci (sadašnja Banca intesa) 2001. godine kao direktor filijale, nastavio je u Raiffeisen banci u kojoj je bio do 2006, kada preuzima ulogu regionalnog direktora za sta-novništvo u tada novoj banci na tržištu, Erste banci, u kojoj je danas na poziciji direktora Direkcije za mala preduzeća i preduzetnike

Vizija Erste banke je jasna, a to je da postanemo vodeća banka evropske Srbije, da gradeći dugoročne odnose postanemo banka prvog izbora za klijente i zaposlene, da stvaramo održivu vrednost za klijente, zaposlene i akcionare pružajući univerzalne finansijske usluge i da aktivno doprinosimo razvoju lokalne zajednice i društva u celini, što naš posao čini dugoročno održi-vim. Mislim da smo u protekloj deceniji dosta uradili na tom putu i verujem da klijenti to mogu jasno da primete.

Manjak privatnih inicijativa je najveći ProblemSmatram da je najveći problem u ovom segmentu ne-dostatak privatnih inicijativa i dobrih ideja sa dobrim planovima. Kada biste ovo pitanje postavili i svakom „malom“ privredniku u Srbiji, dobili biste odgovor da nedostaje novca za obrtna sredstva, da nema in-vesticionih kredita, da su kamatne stope visoke, da su procedure komplikovane. „Samo vi meni dajte novac, ja već znam šta ću da radim“, to je njihov najčešći od-govor. Međutim, vreme kada se na taj način poslovalo je odavno za nama. Potrebno je da se svi menjamo i prilagođavamo procesima koji nas vode ka novim standardima EU. Finansijska disciplina, dobri progra-mi, preduzetništvo, finansiranje novih ideja koje vode unapređenju i kompanije i društva... Sve su ovo teme koju su na stolu i privrednika i banaka u Srbiji.

WINE STylE 67

wine style business club

Foto

: D

alib

or D

anilo

vić

wine style business club

68 WINE STylE

ima dovoljno novca za ozbiljne investicijeGeneralno je tržište „plitko“, nedostaje mnogo toga, a svedoci smo i da mogućnosti koje imamo, na primer ugovore o slobodnoj trgovini, ne koristimo u punom kapa-citetu. Nemamo ni proizvodnih kapaciteta koji fleksibilno mogu da se povećaju u trenutku kada tražnja raste. Za oz-biljne investicije potrebno je vreme, potrebni su kadrovi, a novca ima. Ima ga mnogo više nego što realno može da se plasira malim i srednjim preduzećima, jer je problem u „zaprljanim“ bilansima, kao i nerešenoj imovini koja bi mogla da se koristi kao sredstvo obezbeđenja za kredit.

Najveći problem „malih“ firmi u ovom trenutku je to što mnogo zavise od velikih. Od javnih preduzeća, velikih kompanija koje teško nose breme nelikvidnosti i krize, a sve se to prelije na preduzetnika i malo pre-duzeće koje nema rezerve i mehanizme da ove potrese u kratkom roku amortizuje. Banka tu mora da vodi računa da na srednji rok ne dođe do takvih poremećaja u poslovanju koji mogu da ugroze i plasman koji je ona odobrila. Najveća stopa loših plasmana je baš u segmentu malih preduzeća i preduzetnika, zbog svega što sam već pomenuo. Posledica toga su povećane ka-matne stope i otežani uslovi za dobijanje kredita. Erste banka može da se pohvali da u poslednje dve godine u segmentu malih preduzeća i preduzetnika ima manje od 3% loših plasmana. Neskromno ću reći da je ovo neverovatan podatak, ako se zna situacija na tržištu, kako u Srbiji tako i u Evropi. Ključ je u pravilnoj selek-ciji, dobroj analizi, partnerskom odnosu sa klijentom i građenju tih odnosa tako da su problemi klijenta i naši problemi. Nastojaćemo i ubuduće da podržavamo dob-re programe i da klijentima omogućimo rast i razvoj, kako svežim novcem za dobre projekte, tako i saveti-ma, deljenjem iskustava iz naše grupe, radionicama i svim drugim što je u funkciji ovog procesa.

privredni rast zavisi od političke i društ-vene klimePokušaću da prenesem svoje viđenje, bez ambicije da bude ispravno. Ako govorimo o političkom okviru za razvoj, veliku ulogu ima lokalna samouprava i način na koji ona tretira preduzetništvo i mala preduzeća - kroz podsticaje, lokalne takse, procedure za dobijanje građevinskih dozvola, proceduru uknjižavanja obje-kata... Mislim da lokalne vlasti još uvek imaju neke druge prioritete, političke pre nego privredne, mada to ne sme da se razdvaja. Moderna politika se zasniva na stvaranju uslova za privredni rast. Kada privreda

postane tema broj jedan, ali ne koliko je fabrika otvo-reno i koliko je zaposlenih dobilo posao, nego koliko su porasle cene akcija, koliko se povećao izvoz Srbije i koliko je preduzeća u okruženju preuzeto od strane srpskih kompanija, onda možemo reći da smo na pravom putu da postanemo bar jednak partner nekim članicama EU.

Postoji mnogo iskustva koje su zemlje EU primenile u svom okruženju i ne treba trošiti mnogo vremena o tome. Dovoljno je da se pozitivna iskustva prenesu, a pre svega sprovedu. Poslovni klubovi, biznis „habovi“, inkubatori ideja, komore, kreditne linije, sve su ovo načini da se preduzetništvo podigne na viši nivo. Za dugoročno unapređenje potrebno su promene pristu-pa na mnogim nivoima, počev od školskog sistema. Nažalost, malo je vremena za ispravljanje svih propuš-tenih šansi. Kakvu klimu za privatno preduzetništvo stvorimo, mislim na društvo, državu, politiku, tim tempom će se preduzetništvo razvijati. Nema magične formule, već treba dugo, naporno i istrajno raditi na idejama kako bi one postale jabuka, mobilni telefon ili najbolja usluga za klijenta.

nije saMo novac važan za pokretanje biznisaVažno je da shvatimo da mladi nisu ohrabreni da se upuste u preduzetničke vode, ali i da svako u svom kapacitetu može da promeni tu situaciju. Zato smatra-mo da je veoma bitno da se uspostavljaju partnerstva između sektora. Erste banka od 2011. godine ima po-seban proizvod, odnosno kredit, za mlade koji žele da

WINE STylE 69

wine style business club

započnu sopstveni posao. Nazvali smo ga Superstep, jer vidimo svoju ulogu u pomaganju mladima da naprave taj prvi korak. Često od klijenata čujemo da imaju sjajnu ideju i da su o svemu promislili, a da im jedino nedostaju finansijska sredstva da celu poslovnu ideju postave na noge. Međutim, i kroz ovaj program se po-kazalo da pristup finansijskim sredstvima jeste važan, ali nikako i odlučujući faktor u započinjanju malog biznisa. Upravo zato što mladima nedostaju i druge preduzetničke veštine, uspostavili smo partnerstvo sa organizacijom Biznis mladih Srbije i pridružili se globalnoj mreži podrške mladim preduzetnicima.

mladi su ambasadori PreduzetništvaZnačaj koji ovi preduzetnici početnici imaju u svojoj zajednici je višestruk. Pre svega, oni sami više nisu nezaposleni i shvataju da je njihova sudbina u njiho-vim rukama, te da mogu da budu „sami sebi gazde“, što je veoma osnažujuće za mlade u ovo teško vreme. Takođe, naše iskustvo pokazuje da su mladi ljudi koji su započeli biznis bili veliki motivatori za svoje prijatelje i vršnjake da i oni razmišljaju o preduzetništvu. Oni su zapravo zastupnici i ambasadori preduzetništva. Naša obaveza kao finansijske institucije jeste da razumemo probleme i izazove koji ove ljude čekaju i da im ponudi-mo proizvode koji su „krojeni“ po njihovim potrebama i mogućnostima. Zato je kredit Superstep dizajniran tako da ima šest meseci grejs perioda, sa nižom kamatnom stopom i, što je najvažnije, bez sredstava obezbeđenja.

Mladi pretežno negativno vide ukupan ambijent i us-love za preduzetništvo. Prema istraživanjima, više od 70% populacije uzrasta od petnaest do trideset godina smatra da je započinjanje sopstvenog biznisa u Srbiji skupo i komplikovano. Ovaj podatak ukazuje i na činjenicu da mladi nisu dovoljno informisani, jer cela procedura ne traje duže od pet dana, uz trošak koji je manji od stotinu evra. U Srbiji se u poslednjih nekoliko godina ubrzano otvaraju i razvijaju biznis inkubatori i biznis „habovi“, u kojima mladi preduzetnici sa svojim mikrobiznisima dobijaju i prostor i inventar, sredstva komunikacije i savetodavnu podršku u registraciji biznisa, vođenju finansija, izradi završnog računa i zastupanju u pravnom prometu. Erste banka je po-držala i podržavaće dalji razvoj ove preduzetničke infrastrukture. Takođe, akcenat smo stavili na kvali-tetnu i sveobuhvatnu obuku za preduzetnike o raznim temama, od razvoja biznis ideje do pripreme biznis plana koji je spreman za finansiranje. WS

O vinu

Vino mi je omiljena tema iz dva razloga. ako se negde vidi napredak preduzetništ-va i malih preduzeća, onda je to u oblasti vinarstva i vinogradarstva. srpsko vino je za veoma kratko vreme, rekao bih zapre-pašćujuće kratko s obzirom na prilike u srbiji, postalo i brend i biznis i popravilo je „made in“ imidž srbije. Drugi razlog je to što sebe smatram relativno dobrim poznavaocem srpske vinske scene, kako proizvođača tako i pojedinačnih vina.

Pre svega, vinarstvo je utemeljeno u srpskoj tradiciji i trebalo je samo malo stvari da se desi da se ono što se veko-vima radilo u Srbiji pretvori u proizvod koji će biti prepoznatljiv i koji će dopri-neti podizanju ekonomije. Poznati pro-izvođači Radovanović, aleksandrović, kovačević, jeremić i mnogi drugi ovladali su tajnama proizvodnje i promocije kva-liteta. Moram reći da su mi omiljena vina Cabernet sauvignon Reserve podruma Radovanović, Stari zavet podruma janko, sonata podruma jeremić, Trijumf podruma aleksandrović...

svi naši vinari treba da budu primer za to kako se ljubav pretvara u biznis, a u tom magičnom spoju nema prepreke koja može da stane na put ka uspehu. Možda to može da bude i poruka za kraj ove priče.

wine style mala škola vina

Ažurnost i predusretljivost vodećih kompanija koje proiz-vode čaše za vina danas u velikoj meri olakšavaju ovaj

posao, ali i često unose malu dozu konfuzije širinom ponude svojih proizvoda.Odabir čaša omogućava vinu da izrazi sve svoje karatkeris-tike u pogledu boje, bistrine, refleksije, intenziteta mirisa i vrste aromatskog profila. Čaše koje su rezbarene ili obojene, kao i one koje imaju deblji zid, gotovo sigurno će sakriti neke od važnih karakteristika vina.

Izbor vinskih čašaIzbor odgovarajućih čaša za vino jedan je od ključnih činilaca koji utiču na ukupan doživljaj nekog vina tokom konzumacije. Iako su naizgled slične, postoje velike razlike u izgledu, odnosno obliku čaša, a naročito po pitanju kvaliteta. One prave neće učiniti neko vino boljim, ali će zato one pogrešne sasvim sigurno pokvariti doživljaj nekog vina

Tekst i foto: Predrag Gavrilović, head sommelier na brodovima kompanija Silver Sea i Disney Cruise Line

70 WINE STylE

Jaka

, tan

insk

a cr

vena

vin

a

Puna

, odl

ežal

a, b

arik

iran

a be

la v

ina

Šam

panj

wine style mala škola vina

Vinska čaša ima tri prepoznatljiva dela:– Stopa – omogućava stabilnost;– Nogica ili drška – omogućava rukovanje i kontakt bez

zagrevanja;– Telo – često ima oblik balona, a najčešće je zapremine od

0,4 do 0,7 litara.

Optimalna količina vina koje se sipa je 0,15 litara, što omogućava vinu da se dobro zavrtloži prilikom vrtenja čaše. Na taj način se oslobađaju aromatske materije, usmeravajući ih na gore i koncentrujući ih pri vrhu čaše.

Važna uloga čaše odgovarajućeg oblika takođe je i da us-meri vino pravilno ka ustima i razlije ga na široj površini, što omogućava detektovanje glavnih karakteristika vina na osetljivim mestima na jeziku (kiselina, alkohola, taninske strukture, slasti, voćnih i začinskih nota).U najosnovnijoj podeli postoji nekoliko tipova čaša:

*Snažna, taninSka, komplekSna crvena vina: najčešće se za ovaj tip vina koristi takozvana „bordo čaša“,

koja odgovara vinima od sorti kaberne sovinjon, kaberne fran i merlo, kao i njhovim kupažama. Obično ima širu stopu, visoku dršku i telo valjkastog oblika široke zapremine, koje omogućava kontakt sa vinom na širokoj površini i usmerava ga ka centralnom i zadnjem delu jezika.

*pino noar: čaša za vina od ove zahtevne i osetljive sorte ima telo u obliku balona, znatno šireg u odnosu na bordo čašu i rub uži od najšireg dela tela. Ovakva čaša usmerava vino na vrh jezika.

*Bela vina punog tela, odležala u hraStovim Bačvama: čaša sa visokim nogicama, širokim stopama i telom u obliku zdele sa rubom neznatno užim od najšireg dela tela. Ovakva čaša usmerava vino na širu površinu jezika i usta i omogućava bolju detekciju karatkeristika raskošnih vina ovog stila.

*laganija Bela vina: koriste se čaše sa širom stopom, kraćim nogicama i valjkastim, ne preterano širokim telom, tako da ima manje prostora za cirkulaciju vazduha i zagre-vanje samog vina.

WINE STylE 71

laga

na b

ela

vina

Eleg

antn

a la

gana

crv

ena

vina

72 WINE STylE

*penušava vina: preporuka za ovaj tip vina su čaše izrazito uskog tela, valjkastog oblika i zapremine 0,3-0,4 litra. Optimalna količina vina prilikom sipanja je 0,1litar. Ovakav oblik čaše usmeriće i sačuvati mehuriće.

Poslednjih godina prisutna je praksa koju je inicirala nekolicina proizvođača šampanjaca, a to je da se njiho-va vina služe u čašama za belo vino, užeg i izduženijeg tela gde je akcenat upravo na raskošnom spektru i intenzitetu aroma.

*vintaž šampanjci: ova kategorija šampanjaca s vremenom je dobila svoju prepoznatljivu čašu, koja ima duže nogice i šire telo koje se neznatno sužava pri rubu i omogućava koncentraciju intenziteta aroma i usmera-vanje na širi prostor jezika i usta.

*pojačana vina: ova posebna kategorija vina, u koju spadaju porto, jerez, madeira i marsala poslužuje

se u čaši koja ima kraće nogice i kraće valjkasto telo manje zapremine. Sipa se uglavnom 0,5-0,1 litar vina.

*deSertna vina: čaša koja pogoduje ovakvim vi-nima ima kraću nogicu i kraće valjkasto telo.

*univerzalna čaša: dizajn ove čaše vrlo je sličan onom za čašu za laganija bela vina, sa neznatno širim telom. Ovaj tip popularan je i među ugostiteljima i među privatnim konzumentima, s obzirom na to da odgovara različitim tipovima vina, a koja se najčešće nalaze u ponudi „vina na čašu“. Ovakav tip čaše je dovoljno dobar za konzumaciju vina u kućnoj varijanti, s tim što bi trebalo birati one malo veće zapremine – el-egantnije su i lakše je vrteti vino u njima ukoliko niste previše vešti u tome.

Nekoliko vodećih proizvođača danas u svojoj po-nudi ima posebnu čašu gotovo za svaku iole poznatu

WINE STylE 73

sortu ili stil vina. Posle kaberne sovinjona, merloa, šardonea, sovinjon blana, pino noara, širaza… svoje specijalizovane čaše tako su dobile i neke manje popu-larne sorte – aligote, viognier, zweigelt… Plasiranju ovakvih novih tipova čaša na tržište prethode meseci pažljivog rada, specijalizovanih degustacija i priku-pljanje rezultata rada proizvođača vina, sommeliera, profesionalaca iz HoReCa sektora i samih proizvođača čaša.

Izrada vinskih čaša od topljenog ili sečenog stakla ima za posledicu grublje ivice i nepovoljan uticaj na samu refleksiju vina, dok čaše od duvanog stakla imaju tanje ivice, bolji oblik i ukupan kvalitet.

Čaše visokog kvaliteta prave se od kristala, koji je porozan i potpomaže aeraciju vina. Po pravilu čaše bi trebalo da budu tanje, elegantne i da proizvode karakterističan, oštar i zvonak zvuk prilikom dodira,

odnosno kuckanja. Izrada čaša uglavnom je mašinska, sa izuzetkom posebnih linija čaša koje se izrađuju ručno i predstavljalju najviši nivo kvaliteta.

U prošlosti su se kristalne čaše pravile upotrebom i veće količine olova, koje je čaši davalo čvrstinu ali i težinu. Posle otkrića štetnih uticaja olova kao elementa po ljud-sko zdravlje, ono je zamenjeno staklom – tritanom, koji je davao potrebnu čvrstinu bez štetnih uticaja.

na našem tržištu prisutno je nekoliko poznatih brendova vinskih čaša. pre svih tu je austrijska firma Riedel, čije čaše pripadaju premijum kate-goriji – i po pitanju cene i kvaliteta. nešto lošije, ali i dalje izuzetno kvalitetne, su čaše nemačke firme Spiegelau, koje su naravno i jeftinije od prethodnih. klasa ispod, ali opet više nego zadovoljavajućeg kva-lieta, a pri tom znatno jeftinije, su italijanske čaše marke Bormioli Rocco. WS

74 WINE STylE

wine style hotel

e s e n c i a r e s o r t t u l u m , m e k s i k o

Na meksičkoj plaži, u blizini čuvenog majanskog nalazišta Tulum i na samo četrdeset pet minuta vožnje od aerodroma u Kankunu, nalazi se impresivan Esencia resort. Istorijat ovog rizorta ima evropski prizvuk, jer se na mestu današnjeg kompleksa, koji se prostire na imanju od preko dvadeset hektara, nekada nalazila vila jedne čuvene italijanske vojvot-kinje. Danas je to jedan od čuvenijih, luksuznih hotelskih kompleksa u Meksiku, u kojem se može uživati u svim čarima egzotike

WINE STylE 75

wine style hotel

Foto

: ar

hiva

Ese

ncia

Res

ort

U Esenciji je pažnja usmerena na detalje - minimalistički dizajn, u kojem preovladava

bela boja, samo dopunjuje koloritnu okolinu u kojoj buja živopisna tropska vegetacija, tako da u enterijeru detalji imaju vodeću ulogu.

Apartmani su jednostavno uređeni, elegantni su i svetli, sa drvenim nameštajem i velikim prozorima sa kojih se pruža predivan pogled. Može se birati između apartmana sa pogle-dom na baštu i more, a opet svaki od ovih ima nekoliko različitih kategorija u zavisnosti od opremljenosti i veličine apartmana. Najskuplje i najluksuznije su izdvojene kućice (cottage), koje nude savršene uslove za potpuni odmor u miru tropske bašte. Opremljene su najsavremenijim zvučnim surround sistemom, velikim TV-om, CD/DVD plejerom, a velika terasa je savršeno mesto za romantičnu večeru sa pogledom na bazen. Na spratu se nalazi spavaća soba sa tera-som, kao i veliko kupatilo. U okviru ovih kućica se nalazi još jedna mala spavaća soba, idealna za decu.

Smešten u bašti rizorta, restoran Sal y Fuego služi pažljivo selektovana lokalna i internaciona-lna jela. Ovde možete poručiti najfinije morske plodove, jela od mesa i sveže salate i sve to uz određene sastojke koji se ne mogu pronaći nigde

wine style hotel

76 WINE STylE

wine style hotel

WINE STylE 77

u svetu osim ovde. Sa vinske liste ovog restorana može se birati između stotinak etiketa, većina je iz Novog sveta, ali na raspolaganju je i veliki broj vina iz Evrope. Kao lep suvenir sa ovog putovanja možete poneti nova znanja i iskustva u kuvanju meksičke hrane, jer u Esenciji možete po ceni od 120 dolara za dva sata, koliko traje kurs, naučiti osnove meksičke kuhinje, kao i neke tajne kako pravi Meksikanci pripremaju svoje sastojke. Takođe će vas naučiti kako da napravite originalni koktel koji se sprema samo u ovom rizortu.

Organski spa centar Aroma, smešten u mirnom delu rizorta, sa pogledom na okean i zvucima talasa idealno je mesto za potpunu relaksaciji. Veliki je izbor i tretmana za lice i telo, koji podra-zumevaju upotrebu svežeg voća i bilja, od kojih se većina uzgaja u biljnoj bašti u neposrednoj oko-lini. Spa centar obuhvata pet soba za tretmane, četiri đakuzija i dva parna kupatila. Takođe se možete prijaviti za grupnu jogu i meditaciju.

Ne treba posebno naglašavati da ovakav rizort predstavlja pravo mesto za odmor i potpuno uživanje u svim vodenim sportovima. Ukoliko Vam dosadi ležanje na plaži, uvek se možete odlučiti za skijanje na vodi, ronjenje ili obilazak čuvenih majanskih lokaliteta. WS

Cena noćenja za dve osobe iznosi od oko 560 dolara pa naviše, u zavis-nosti od sezone i tipa smeštaja.

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na:

• Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji)

• Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji - edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina

• Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama

• Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 40 59 253redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs

INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

ČlanarinaCena godišnje članarine: 2.900 dinara

WINE STylE 79

VINOTEKE I WINE BAROVI

WINE ShOP ARENABul. Zorana Đinđića 45g, Beograd

GRAPEDositejeva 13, Beograd

AROMATICA & PLEASUREĐure Jakšića 7, Beograd

COMPANIA dE VINOSKalenićeva 3, Beograd

PAMPOUR BARUgao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd

PREMIERStrahinjića bana 13a, Beograd

POdRUM WINE ARTUgao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd

HEDoNISTKralja Milana 3, Beograd

ChIANTI Lomina 41, Beograd

PROdAVNICE ZIGANTE Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

TRIBECAKralja Petra 20, Beograd

TRIBECA NOVI BEOGRAdMilutina Milankovića 134d, Novi Beograd

TRAČMileševska 39, Beograd

RESTORAN hOTELA ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

PICOLLO TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

KOVAČBulevar oslobođenja 221, Beograd

dORIAN GRAyKralja Petra 87-89, Beograd

BIBER MG01Španskih boraca 3, Beograd

ŠARANKej oslobođenja 53, Zemun

BISTRO LA MERUgao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad

ZLATAN BORZlatibor

NAŠA KUćABanjička bb, Užice

ćATOVIćA MLINIMorinj, Boka Kotorska, Crna Gora

ZIGANTELivade, Hrvatska

HoTELI

ZIRARuzveltova 35, Beograd

hyATT REGENCy BEOGRAd Milentija Popovića 5, Beograd

SqUARE NINEStudentski trg, Beograd

hOTEL PALISAdZlatibor

dASh STAR LUxURy ACCOMMOdATIONVršačka 11, Novi Sad,

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

SqUAShLANdKneza Višeslava 27, Beograd

CITY WELLNESSKraljice Natalije 38-40, Beograd

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

022/462-492, 021/621-6611 www.mackovpodrum.co.rs

82 WINE STylE

BeogradWINE SHOP ARENABulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

GRAPEDositejeva 13, 011/ 26 26 267

WONDERLANDSvetog Save 25, 011/ 38 30 455

HEDONISTKralja Milana 3, 011/ 32 28 041

COMPANIA DE VINOSKalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038

VINOGRADMakedonska 24, 011/ 32 24 047

ENOTEKA PREMIERStrahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381

SRPSKA KUĆA VINABraničevska 1, 011/ 38 36 965

VINO I TAKO TONjegoševa 40, 011/ 30 87 700

ENOTEKA ROYALKarađorđeva 3, 011/ 30 33 024

MAISON DE VINSPožarevačka 13, 011/ 34 42 422

FINO VINOKralja Petra 91, 011/ 26 21 669

VINOTEKA CHIANTILomina 41, 011/ 26 44 148

REVINIčkova 29, 011/ 30 59 499

VINE & PLEASUREBulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

WINE STORYBulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231

PRŠUT I VINOVlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950

MALA TOSKANAKraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200

SRPSKA KUĆA VINA 2Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475

PAMPOUR BARUgao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 30 85 569

PAMPOUR BAR 2Cara Nikolaja II 56, 062/ 30 26 42

PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

LA BOTTIGLIANede Spasojević 7, Bežanijska kosa, 011/ 22 88 048

AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510

BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

VINA SRBIJEBulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

DOBRO VINOSterijina 15, 011/ 27 62 381

RIZNICA VINARuzveltova 48, 011/ 30 89 266

VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747

BARBARESCONebojšina 8, 011/ 38 63 888

SIRO'VINATadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397

VINSKA KUĆA BURGUNDACKirovljeva 25, 011/ 35 45 794, 064/ 82 38 609

Novi SadDULKAVojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11

VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

BOUQUET WINE HOUSEDunavska 25, 021/ 52 80 20

SremSki karlovciWINE&SHOP ĐURĐIĆTrg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

Bačka PalankaBOLJI DANIKralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

kragUJevacWINE & WINEKralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 36 73 27

SUBoTicaVINARIJA ZVONKO BOGDANMatije Korvina 12, 024/ 55 32 42

Adresar vinoteka