KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 160, GOD. X, BEOGRAD, UTORAK, 16. JUN 2015.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 21. jula

MA\ARSKA RE^ENICA

Sve se to ~ini beskrajno daleko sada, svaka od anksioznosti koje suobilje`ile moj ̀ ivot, sada, dok voz klizi ravnicom Ma|arske, odvla-~i me od Budimpe{te, vu~e me ka Be~u, gdje }u na aerodromu po-novo pro}i kraj prodavnice duvana u kojoj sam u dolasku kupio {te-ku Gauloises-a bez filtera za ljubaznu ma|arsku doma}icu – 63 eu-ra, ne primamo kartice, samo gotovina, rekla je prodava~ica – odvu-}i se, kao prebijeni pas u tihi kutak, u neku od staklenih kabina zapu{a~e, tamo cupkati sa kafom u papirnoj ~a{i u ruci, paliti ciga-retu za cigaretom pa se, smrde}i na duvan nadaleko, dakle izazi-vaju}i podozrenje putnika i aerodromskog osoblja, ukrcati na avionza Podgoricu, sve se to ~ini daleko i jo{ dalje, dok se voz ljulja kaokolijevka a ja tonem u san, i dok tonem nestajem sam za sebe, kaoda stojim na obali i gledam kako se spu{tam u dubinu vode, nesta-je sve ono {to sam ja, svaka od mojih anksioznosti, bez kojih nika-da i nisam imao ni{ta, u svakom slu~aju ni{ta osim njih nisam imaoja kao pisac, jer ja, kao pisac, njima, dakle anksioznostima, dugu-jem svu svoju takozvanu umjetnost, zbog ~ega je, da bih ostaoumjetnik, bilo nu`no ostati anksiozan, {to mi, sre}an je ̂ ovjek, ale-luja!, nikada nije predstavljalo problem, prije svega zato {to svo-ju egzistenciju ne mogu zamisliti bez anksioznosti, kao {to je nemogu zamisliti ni kao sretnu, sve samo to ne, jer to bi zna~ilo da }uostati bez svih onih rafiniranih u`itaka koje donosi tuga, koja nenestaje ni sada, u vozu koji juri kroz Ma|arsku, tuga koja se vu~eza mnom kao {areni balon od helijuma zaka~en za rep psa-lutalice,leluja tuga nad mojim repom dok stojim na obali ma|arskog morai gledam vlastiti odraz u vodi, kako se udaljava od mene, a sa njimi nervoza zbog ljudi sa kojima `ivim i njihovih obi~aja, od kojih nemogu `ivjeti, nervoza zbog njihove ogavne muzike, nervoza zbogtoga {to su glasni, zbog toga {to ne umiju postojati a da ne emitu-ju buku, zbog toga {to javne povr{ine shvataju kao svoje privatne,i neprekidno se {ire, svoju imovinu i svoje egzistencije, koje nisudrugo nego estetski zlo~in, udaljava se od mene sve {to me je do-vodilo do bijesa, kao da me nikada nije nerviralo odsustvo diskre-cije koja je tim ljudima, njima!, svojstvena, kao da me nikada nijenervirala gomila, mno{tvo, pa Hart i Negri, ~ije se gostovanje uKotoru pretvorilo u fijasko za koji sam ja nerado preuzeo odgovor-nost, ali ne prije nego sam Negriju, nezadovoljnom zbog toga {toje publika na kotorskom trgu svojom vikom ometala izvo|enje nje-gove predstave, zlobno rekao what can one do: multitude tends tobe noisy, no to je, pokaza}e se, tek bilo zagrijavanje za istinsku ka-tastrofu, koja je nastupila sat kasnije, kada je izvo|enje druge Ne-grijeve predstave prekinuto zbog nestanka struje, jer su izgorjelikablovi koje je postavio idiot-tehni~ar, na to mjesto postavljen odidiota-producenta, za ~ije je namje{tenje bio odgovoran idiot-urednik programa, dakle ja, stoga je, ba{ mene me|u svim ljudi-ma, bijesna rediteljica Negrijeva komada vukla za ruku po kotor-skoj Pjaci od kina, insistiraju}i da ba{ ja budem taj koji }e iza}i predpubliku i saop{titi da zbog grube gre{ke organizatora predstavane}e biti izvedena do kraja, u~inila je to vjeruju}i da }e meni bitineprijatno stati pred publiku i re}i im da se tornjaju ku}i, {to zamene, naravno, nije predstavljalo nikakav problem, jer mi se za ko-torsku publiku jebalo jednako kao i za rediteljicin mediokritetskikomad, jer je bilo jasno da svako onaj ko poslije petnaest minutateatarskog mu~enja, koje je ta nesretna `ena, ta rediteljica, sma-trala svojom umjetno{}u, nije napustio trg, napustio ga negoduju-}i zbog besramnog amaterizma koji mu je ba~en u lice, zaslu`ujeda bude mu~en satima, danima i godinama, {to teatrom, {to bi-~em, udaljava se, rekoh, od mene bijes kojim sam, oduvijek, bioobuzet kao {to su, ka`u, ljubavlju bili obuzeti sveci, bijes zbog ko-

MIXERPi{e: Andrej Nikolaidis

I BETON BR. 160 DANAS, Utorak, 16. jun 2015.

MIXER

Andrej Nikolaidis: Ma|arska re~enicaSelvedin Avdi}: Kap veselja

ARMATURA

\er| Serbhorvat: ^as nacionalne konsultacije

VREME SMRTI I RAZONODE

Nenad Veli~kovi}: Marko Kraljevi} ukida stanarinu

Ilus

trac

ija: N

ikol

a Ko

ra}

II BETON BR. 160 DANAS, Utorak, 16. jun 2015.III

jega nikada nisam imao ni{ta lijepo re}i o vlastitoj egzistenciji, mi-zernoj i izli{noj, egzistenciji, me|utim, koja ima jednu olak{ava-ju}u okolnost, ~injenicu da nisam odabrao dodvoravanje svjetini,~injenicu da sam svjetinu iritirao, fakat da od svjetine koju prezi-rem nisam tra`io naklonost, nego mr`nju, koju sam i dobio, ja, ko-ji sam ~itav `ivot bje`ao od mno{tva, da bih, kasno, odve} kasno,tek ~itaju}i Benjaminovu Jednosmjernu ulicu saznao da je Ad pluresire, pridru`iti se mno{tvu, kod Latina zna~ilo – umrijeti, {to }e re-}i: `ivjeti u gomili zna~i umrijeti, premda nisam siguran da je torazlog za{to pri pogledu na gomile tijela osjetim fizi~ku mu~ninu,za{to ni na tren ne mogu zadr`ati pogled na roju p~ela, koloni mra-va ili crvima koji su napali meso, bilo ~emu {to me podsje}a na gru-pisanje }elija, dakle na teksturu `ivota, koji mi se najdublje gadi,kao {to mi se gadi i smrt, kojoj po pravilu prethodi ultimativna ne-ugodnost, kao {to mi se, prisje}am se u polusnu, u Ma|arskom vo-zu, gade i nerviraju me i politika, i ja u njoj, pa ekonomija, savre-mena umjetnost, kapitalizam, MTV, fusion kuhinja, ljevica, desni-ca i liberali, zbog ~ega bi se moglo, zbog ~ega bi se moralo re}i dasam odvratni mizantrop, ~ega se ne stidim, ~ime se ponosim, jerovako stoje stvari sa nama mizantropima: kao {to suprotnost lju-bavi nije mr`nja, nego ravnodu{nost; kao {to suprotnost vjeri uBoga nije iskaz Bog je mrtav, nego Lakanovo „Bog je nesvjestan“;kao {to nihilist nije onaj koji odustaje od revolucije jer dr`i da svi-jet, kao femme fatale u dobrom noireu, treba prepustiti vlastitojpropasti, onaj koji dru{tvene revolucije odbacuje jer razumije daje kapitalizam ve} revolucionarizirao svijet, nego je nihilist onajkoji, usprkos tome {to je jasno da revolucije ne zna~e promjenu svi-jeta, nego tek preraspodjelu dru{tvene mo}i, usprkos tome {to surevolucije na~in da se sve promijeni, samo da bi sve ostalo isto,ipak zahtijeva revoluciju; tako i suprotnost vjeri u ̂ ovjeka nije mi-zantropija, nego new age humanitarizam, svo|enje ~ovjeka na ne-dostojno dijete Majke Prirode, ba{ tako, da ne govorim o tome da}e mizantropi biti posljednji koji }e napustiti ^ovjeka, {to nipo{tonije olak{avaju}a okolnost, to je jasno i u vozu koji juri ka Be~u, uvozu u kojem nikako da do kraja potonem u san, zbog ~ega se svemoje anksioznosti ~ine, rekoh li, beskrajno daleko, ali ne i nepo-stoje}e, daleko ali ne i izbrisane, stoga kao da ih vidim kao drvo-red kraj kojeg projuri voz, tako vidim nervozu zbog toga {to samzaglavljen izme|u potrebe za revolucijom i svijesti da revolucijasvijeta vi{e nije mogu}a, nervozu zbog toga {to apokalipsa nika-ko da se desi, nervozu jer znam da je `elja za apokalipsom pouz-dan znak odsustva vjere, potvrda nemogu}nosti da se nosimo sanksiozno{}u koju neminovno donosi i{~ekivanje kraja koji }e nasnapokon snabdjeti raspletom i obja{njenjem, da ne govorimo oanksioznosti u i{~ekivanju odgovora na pitanje: ima li uop{te ras-pleta i obja{njenja; anksioznosti koja raste kako postajemo sve bli-`i odgovoru, kako postaje sve izvjesnije da na mjestu odgovora ne-ma ni~eg, nervoze zbog ~injenice da je u meni sve manje nade i vje-re a sve vi{e nepovjerenja koje nu`no vodi u paranoju, a to je takopora`avaju}e, jer tako me intenzivno nerviraju paranoici, nervirame njihovo uvjerenje da postoji skrivena mo} koja upravlja na{omstvarno{}u, ta tako nesofisticirana misao, kao religija za jo{ glu-plje ljude, {to mora iznervirati ~ovjeka, jednako kao {to nervira te-{ko}a sa kojom ljudi prihvataju haos, jer: naravno da }emo kad-

tad uo~iti pukotine u svakom narativu koji nam se nudi kao obja-{njenje, ali za{to tada pribje}i fantaziji, za{to kreirati paranoi~nukonstrukciju koja treba zatvoriti rupe u slici svijeta, nije li dosto-janstvenije prihvatiti prazninu, odsustvo, manjakvost i tako se pre-pustiti anksioznosti koja se, kako nas u~e psihoanaliti~ari, javljazbog nesno{ljive blizine Realnog – odnosno njegove praznine ko-ja, br`e-bolje, ovim ili onim simboli~kim poretkom mora biti pri-krivena, mislim u vozu koji je ve} napustio Ma|arsku i u{ao u Au-striju, i gle, ve} su mi sve moje anksioznosti bli`e, kao da ono {toje tonulo sada izranja iz tamne vode, vra}a se k meni, ponovo us-postavlja blizinu sa mnom, i znam: jo{ koji kilometar bli`e Be~u isve ono anksiozno moje, {to se ~inilo beskrajno daleko na mom sne-nom putu kroz Ma|arsku, bi}e mi bli`e od ju~era{njeg dana u Bu-dimpe{ti, toplog ugodnog dana koji je po~eo doru~kom u italijan-skom restoranu preko puta Muzeja knji`evnosti, nastavio kratkimespresom uz cigarete na terasi Costa Coffee, dana koji me odveona Sajam knjiga gdje smo, kolege pisci, vodili debatu o nacional-noj knji`evnosti i smrti nacionalne dr`ave, vodili debatu pod po-kroviteljstvom Evropskog parlamenta, {to je, je li, ~ast, pa i zado-voljstvo, jer je honorar bio rasko{an, to smo se slo`ili, premda su

nam stavovi o predmetu debate bili prili~no udaljeni, {to je, pret-postavljam, i bila namjera organizatora, pokazati svu raznorod-nost evropskoga mi{ljenja, blablabla, debata kao debata, izli{na,ali ne posve, jer neko je, ve} se ne mogu sjetiti ko, rekao kako jema|arska knji`evnost dokaz da nacionalne knji`evnosti ipak ima-ju odre|ene samo njima svojestvene odlike, jer ma|arska knji`ev-nost, to je ma|arska re~enica, jer se u ma|arskoj knji`evnosti gajikult duge ma|arske re~enice, o ~emu mislim dok voz tutnji krozpredgra|e Be~a, o ma|arskoj re~enici, koja je zgodna metafora za`ivot, i sam duga~ak i nepregledan, li{en mjere, `ivot koji je mo-gao biti ispri~an i pro`ivljen druga~ije, sa preciznijom interpunk-cijom, sa ta~kama i novim redovima, jer anksioznosti zahtijevajuta~ke, jer anksioznosti zahtijevaju uskli~nike!, `ivot ispri~an bezponavljanja i sa manje vi{kova, sa vi{e svijesti i manje sna, mislimdok voz sti`e na be~ki Hauptbahnhof, putnici se di`u iz svojih sje-dala i po prvi put ih od ulaska u voz primje}ujem dok jure ka izlazuvuku}i svoje kofere, ~iji to~kovi kao da sviraju neki dementni val-cer, tako mislim znaju}i da vi{e nemam izbora, nemam prostora zadalje okoli{anje, meandriranje, odlaganje: vrijeme je da zatvorimma|arsku re~enicu

BETON BR. 160 DANAS, Utorak, 16. jun 2015.

ARMATURAPi{e: \er| Serbhorvat

^AS NACIONALNE KONSULTACIJE

Sedimo mi u birtiji u Pe{ti, igramo pikado, kad sa pomo}nicomnai|e ~ovek koji du`i d`uboks. Ima u ma{ini sva~ega, od mogomiljenog „Imagination“-a preko svetskih hitova (koje uop{tene poznajem), pa ma|arski laki d`ez, hevi metal, i taj na{ „svad-beni rok“, koji su izmislili ba{ vojvo|anski Ma|ari dalekih osam-desetih, negde u ju`nom Banatu. Grupa se zvala 3+2. Beograd-ski PGP RTB nije hteo da izdaje takav {und, jer je to bila prethod-nica turbo folka, polu-narodnjaci, polovni rokeri sa sela. Ali za-greba~ki Jugoton ih je prihvatio i plo~e su prodavane u vi{e pri-meraka nego {to je bilo vojvo|anskih Ma|ara. Bila je to dobravaluta i u Ma|arskoj, ko italijanske farmerice i Napoleon konjak. No, sad vlasnica smatra da te pesme treba izbrisati iz tzv. mu-zi~ke ma{ine, i ovaj grozan svadbeni rok, ali i ma|arske pesmekoje sviraju Cigani. Ali treba ubaciti grupu Egészséges fejb r(Zdrava ko`a na glavi), a to je jedna }elava, nacionalna radikal-na rok grupa, ~ija ideologija mrzi Rome, Jevreje, Rumune, Srbe,odnosno sve {to nije ma|arsko. A ja gledam, i ~ini mi se da suvlasnik d`uboksa njegova pomo}nica, prijateljica, {ta ti ja znam– Romi. Ali vlasnica re~e: jok, nisu oni Cigani, nego ovaj dr`i isolarijum, pa zbog toga je braon boje. Jer ona li~no ne bi ni do-zvolila da u njenu kr~mu dolaze Cigani, nigeri, pederi... I {ta sam mogao? Lepo sam se posava|ao s njom i iza{ao iz togpodruma za sva vremena. Ne}u da pla}am fa{istima, i to ba{ uonom delu Pe{te gde ̀ ivi najvi{e Roma a susedni kvart je bio sta-ri jevrejski deo varo{i, u kome je pre sto i ne{to godina vi{e lju-di pri~alo nema~ki nego ma|arski. Mislim, vi{e nego u celoj Bu-dimpe{ti.

PIREZI RAUS!O~igledno je da su ovi glasovi sve sna`niji, mr`nja sve ve}a. An-tisemitizam i rasizam su uvek u modi, toliko da kad su pre dese-tak godina stru~njaci napravili istra`ivanje sa pitanjem kogaMa|ari ne bi prihvatili kao imigrante, ~ak njih 59% je reklo da Pi-reze ne bi trebalo pustiti u zemlju. Poenta je da su ovu naciju iz-mislili sami istra`iva~i. Od tada, skoro sve partije se takmi~e zanaklonost takvih bira~a.

Ultradesni~arska, bolje re}i nacionalna radikalna stranka Jobik,druga je po snazi, u nekim mestima ve} glatko pobe|uje. Pa sadvladaju}a stranka Fides na ~elu sa Viktorom Orbanom ho}e da ihzaobi|e s desna. Vi{e ih ni{ta ne interesuje, samo vlast i pare, aintelektualna elita im je nikakva, odnosno stara (starost-ludost).Ovi potonji su romanti~arski nacionalisti (a da, postoji i skinhedgrupa pod nazivom Romanti~no nasilje), pa su izmislili da je {an-sa za oporavak Ma|arske na selu. Koje ina~e propada, ali, po nji-ma, tamo nam je ta divlja snaga koju smo doneli sa Istoka, iz Azi-je. Jer Zapad jo{ vi{e propada nego na{a sela. U stvari, mi (tj. oni,dobri Ma|ari naspram lo{ijih, pokvarenih u metropolisu i u osta-lim gradovima) branimo istinsku, hri{}ansku Evropu od najezdiisto~nja~kih, muslimanskih hordi. Da stvar bude interesantnija, ineki liberali se bune, jer ma|arski muslimani ho}e da izgrade uPe{ti veliku d`amiju i islamski centar uz finansijsku podr{ku tur-skog ministarstva za veru, te }e to, je li, biti u stvari centar za te-rorizam i antisemitizam. A koga interesuju podaci: da tu ima vi{ebudista, kri{na{a i obo`avatelja Sai Babe nego muslimana?Ipak, ne bi sve to samo po sebi bilo veliki problem, svuda imabudala, za{to ih ne bismo i mi imali. Me|utim, i sam Orban je po-~eo sa ovakvim pri~ama. Ve} pet godina se bori protiv EvropskeUnije, protiv Zapada. Prvo smo mislili da je to nekakva taktika,no sve je vi{e naznaka da je to njegova li~na opsednutost. Prvoje krenuo od ideje da treba oporezivati internet, onda su izbiledemonstracije, pa je odustao. Ali, njegov saborac, trixter, nje-gov li~ni klovn Tama{ Doj~ je po nalogu svog {efa pokrenuo ini-cijativu za dru{tvenu, tj. nacionalnu konsultaciju o tome sa ni-zom besmislenih pitanja. Jer treba pitati narod {ta misli. Bezobzira {to poreza ipak ne}e biti. Onda su krenule izbegli~ke kolone sa Kosova, na hiljade ljudi sedo~epalo Ma|arske jo{ u februaru. Otad uglavnom sti`u izbegli-ce iz Sirije, Avganistana, Iraka, dakle, oni koji sigurno be`e odrata. No, tradicionalna mr`nja je opet potpirivana – savetnicipremijera o~igledno vide {ansu da, ako ve} njihov rejting opa-da, tako sti~u jeftine poene. A ko ne voli da pri~a protiv strana-ca, imigranata koji oduzimaju radna mesta ili ne rade ni{ta? Bezobzira {to po zakonu onaj ko tra`i azil ne sme da radi, a ve}ina

njih, naravno, ho}e na Zapad. A ako nisi iz zemalja ~lanica EU-a,na primer Srbin, te{ko da }e{ dobiti posao (sem ako ne po~ne{sopstveni biznis). Ko bi uop{te bio lud da do|e ovde da radi zatako bedne pare, kad 25% zaposlenih zara|uje manje od mini-malne plate, a od dvesta evra te{ko se `ivi.

BILBORD PATRIOTIZAMDakle, Orban je opet krenuo u (protiv)napad. Naravno, termineje pobrkao i njegovo manipulisanje ovih dana dosti`e vrhunac.Ina~e imigranata ima vrlo malo u Ma|arskoj – jedva 2%, a ve}inanjih (ili nas) su Ma|ari. Stoga je zemlja jezi~ki ba{ homogena. Aizbeglice uglavnom nestaju u magli posle tra`enje azila, ako ihve} nisu uhvatili. Prvog vikenda u junu, na bilbordima {irom ze-mlje osvanuli su plakati koji poru~uju – ne}ete verovati – ovo:„Ako dolazi{ u Ma|arsku, ne mo`e{ Ma|arima oduzimati posao!”– „Ako dolazi{ u Ma|arsku, mora{ da po{tuje{ na{u kulturu!” –„Ako dolazi{ u Ma|arsku, mora{ da po{tuje{ na{e zakone!” Ne-ke liberalne i levi~arske politi~ke snage odmah su krenule u pro-tivzakonske radnje: cepaju, prefarbavaju te plakate. Koje ~uvapolicija svim raspolo`ivim snagama.Sve bi to, mislim na plakate, bilo sme{no, ali nije, jer o~iglednoda su ovi na vlasti izgubili kompas. Ne samo da su ksenofobi, ne-go odmah su – kao da ma|arski jezik ne zna za persiranje – sastrancima na ti, i sve to na ma|arskom. Ne, ne}e oni na graniciispisati svoje poruke i na albanskom, arapskom, na pa{tu jezikuili barem na engleskom, ne-ne, isklju~ivo na ma|arskom. Cilj je,naravno, jasan: poruka nije namenjena tim nesre}nicima, negonama. Nama, da znamo ko je kriv za sve i koga treba da mrzimo,jer ab ovo ne po{tuju nas, na{u kulturu, zakone, i naravno, od-mah oduzimaju na{a radna mesta. Bez obzira {to ne znaju ni dabeknu na na{em jeziku. A da stvar bude delikatnija: barem polamiliona Ma|ara, od deset ukupno, `ivi i radi u inostranstvu, tj.oduzima posao Englezima, Nemcima...Orban je ina~e bio me|u onim retkim politi~arima, koji je – uzPutina – ~estitao Sepu Blateru. Opsednut fudbalom, izgradio jestadion u svom selu, ta ekipa igra u prvoj ligi. A pogledao sam:barem ~etiri stranaca (Branislav Danilovi}, Fabio Nascimento de

ETONJERKA MESECA

Jubilej uz me{alicu: betoniranjeproklete avlije ulazi u narednufazu.

Po{tena intreligencija

B Pi{e: Selvedin Avdi}

KAP VESELJA(odlomak iz rukopisa)

Lica slabo pamtim, a imena obavezno zaboravljam. Ne znamprocijeniti ljude, a volim ih posmatrati.

Dosadno je gledati ih tamo gdje to oni o~ekuju, na prijemima, zaba-vama, defileima i sli~nim paradama, jer se na takvim mjestima svitrude da budu druga~iji od ostalih pa na kraju izgledaju jednako iz-vje{ta~eno. Lijepo je, recimo, gledati ljude na autobuskim stanica-ma – kada se opra{taju, zami{ljaju {ta ostavljaju iza sebe, {ta ih o~e-kuje, razmi{ljaju {ta su propustili, izgubili, pro}erdali, koga su izne-vjerili, broje kofere, pipaju nov~anike, pregledaju d`epove, ravnajurevere, ne mogu sakriti strepnju, uzbu|enje, nervozu, znoje se, cr-vene, zijevaju... Mogao bih ~itav dan sjediti i samo posmatrati.

Gledam, ali ni{ta ne u~im o ljudima. ^esto me razo~araju, pot-puno iznevjere, poka`u se sasvim druga~ijim. Volio bih ih boljepoznavati, mo`da bih nekome mogao pomo}i, mo`da bih imaovi{e prijatelja...

Na jednom neveselom mjestu upoznao sam ~ovjeka koji me pri-vukao svojom vedrinom. Prijalo mi je njegovo dru{tvo, znao jezanimljivo pri~ati, o ~udnim obi~ajima iz svoga sela, o starim ra-dijskim pjeva~ima koji nikada nisu snimili plo~u, o Crnoj kralji-ci koja je otvorila liticu da iste~e jezero, o ma~ku koji je pio i me-

zio sa vlasnikom, o kradljivcima stoke, vilinskim kolima ili o kru-{kama, znao je najmanje 50 razli~itih vrsta kru{aka! Bio je ama-terski slikar, hvalio se da je svojevremeno dobro imitirao pozna-te slikare naivce, kopije prodavao dubrova~koj galeriji, punionjema~ke stanove {arenim pijevcima i od toga napravio ku}u.Lijepo je pripovjedao, gestikulirao, imitirao glasove, nasmije-{en... U`ivao je u svojim pri~ama. Ja sam u`ivao vi{e od njega,u njegovom svijetu od `arkih boja.

Sreo sam ga jedne ve~eri, nije se smijao, bio je blijed, umoran.Ispri~ao mi je da je nakon deset godina ponovo bio u svom selugdje su ekshumirali ̀ rtve zakopane u vo}njaku. Dijelove skeletapolo`ili su na najlonsku plahtu a on je u jednoj lobanji odmahprepoznao svog amid`u. Bilo je dovoljno da zamisli vrh nosa,obrve iznad praznih duplji i meso se nekako samo, kako mi je re-kao, „navla~ilo na kosti“.

„Valjda zato {to sam slikar, u ̀ ivotu sam uradio mnogo portreta“.

Ostatak vrelog dana proveo je sjede}i u hladovini. Seljaci su mudonosili lobanje a on ih je prepoznavao, {kiljio i „dozivao mesona kosti“. U ranu zoru, dok su svi spavali, oti{ao je iz sela.

Kada smo se ponovo sreli ispri~ao mi je da je opet bio u selu, alisamo pola sata. No} prije zatekao je oca kako pla~e u spava}ojsobi i ponavlja da se `eli vratiti ku}i. Starcu su od suza omek{a-li obrazi, rekao mi je, kao u djeteta. Poku{ao je da ga smiri, ob-ja{njavao da nema vi{e ku}e, zapaljena je, nema vi{e ni rodbi-ne, pobijena je ili protjerana, a i njive su podivljale, ne mogu seprepoznati. Otac je slu{ao, brisao suze, pio vodu i dok mu sekocka {e}era topila na jeziku, naglo prenuo i rekao:

„Ostala je jabuka, sigurno nisu posjekli staru jabuku!“

Slikar je ujutro sjeo na avion, oti{ao u selo i posjekao jabuku.

Poku{avao sam da ne razmi{ljam o svom ocu. Vjerovao sam dane bi razumio moj sumanuti bijeg, mislio sam da on `ivot do`i-vljava kao i svaki drugi mehanizam nad koji se nadnosio dok gapopravlja, gdje svaki zup~anik mora pokretati neku polugu asvaki okret mora imati svrhu.

Mislio sam, a ne znam otkud mi tolika arogancija, da on ne bi razu-mio da ja `ivot vidim kao rijeku – kao da je to posebno originalna ikomplicirana ideja. Samozadovoljno sam je razra|ivao i zaklju~ivaokako postoje tri na~ina za pre`ivljavanje u rijeci. Najlak{e je bacitise u bujicu, zaroniti i pustiti da te struja nosi. Iako se radi o smjelomskoku, to nije hrabrost, naprotiv – predaja. Hrabrost je dr`ati glavunad vodom, odr`avati se na povr{ini, gledati blatnjavu pjenu i po-ku{ati razumjeti. Postoji i tre}i na~in, najbjednija {kola plivanja ko-joj i ja pripadam – glavu dr`im nad vodom, ne zato {to poku{avamda razumijem nego zato {to nemam snage da u~estvujem.

Ovu taktiku sam dosljedno po{tovao i koncentrirano pazio dagodinama niu~emu ne u~estvujem. Mo`da zato tako malo pam-tim, sva sje}anja mogu stati u jedan dan. A mo`da sam pu{ioprevi{e ha{i{a?

Divim se ljudima koji pamte. ̂ udim se kako se sje}aju datuma, ~i-tavih re~enica, rekonstrui{u dane od zore do sumraka... Meni su~itave godine u mraku. Mogu se sjetiti nekih doga|aja, mogu ih ihronolo{ki poredati, ali ih ne mogu smjestiti u njihovo vrijeme,mjesece i godine kojima pripadaju. Ponekad, opet, mogu se sjeti-ti dijelova doga|aja, dijelova re~enica, ali akteri su u magli...

Ne mogu se sjetiti kako sam saznao da mi je umro otac. Sje}amse mu~nine

Foto

: Ver

a Vu

jo{e

vi}

Foto

: Ver

a Vu

jo{e

vi}

BETON BR. 160 DANAS, Utorak, 16. jun 2015. IV

VREME SMRTI I RAZONODE

Poranio Kraljevi}u Marko,Poranio niz Zeleni venac,Sukobi ga Ciganka devojka,Bo`ju pomo} naziva joj Marko:„Bo`ja pomo}, Ciganko devojko![to si tako, seko, osedila?S kog’ si mlada sre}u izgubila?“Proli suze Ciganka devojka,Pa govori Kraljevi}u Marku:„Evo ima skoro godin’ dana,Kako do|e Arap prekomorac,Da sazida na vodi Beograd.Da rastjera zmije i jakrepeI stra}are gdje im mjesto nije.Arapa su lepo do~ekali,Sirotinji zakon nametnuli:Kom je ku}a na mestu maketeDa spakuje `ivot u pakete,Da se seli, i da se veseli,[to je Arap dobra srca bioPa na Savi {oping centar snio.I stanove, za bogate kupceZa Arape, i za rodoljupce.Sad zajedno pozivaju svateDa otkupe na rate kvadrateKome banka ne odobri dugaDobro j’ do{o, ali kao sluga.Sa toga sam sre}u izgubila.Sa toga }u u Savu sko~iti.“Al’ besedi Kraljevi}u Marko:„Ne {ali se, u vodu ne ska~i,Nemoj sebi smrti u~initi,Ve} mi ka`i Arapove dvore,Imam re~i besediti s njime.“Veli njemu Ciganka devojka;

„Njegovi su dvori na DedinjuTo je njemu na{a vlada dalaDa nas gleda umesto mar{ala.“A kad Marko saslu{ao re~i,

Krenu [arca knez Milo{em ravnim,Roni suze niz juna~ko lice,A kroz suze gnjevno progovara:„Oj davori, Beograde slavni![ta si danas do~ekao tu`an,

Oliveira, Ludos Hajdúch, Renato Keli}), oduzimaju mesta iteka-ko talentovanim ma|arskim igra~ima. Treba re}i i to (po{to popremijeru Ma|arska nije multikulturna zemlja, nego ~ista, kopoto~i} u [varcvaldu zvani Dunav, te ne mo`emo primati nika-kvog stranca, jer nismo sposobni da ih asimilujemo) da u ekipiima dosta doma}ih sa ba{ ~udnim, ne-ma|arskim imenima kao{to su Disztl, Hudák, Kleinheisler, Lorentz, Margitics, Mikola, Po-lonkai, Spandler, Tischler, Tóth i Vaszicsku.

AVET BALKANIZACIJEPo premijerovoj „filozofiji“, politi~ari i mediji treba da govore o~emu govore i obi~ni ljudi. A po njemu, ljudi pri~aju o tome ka-ko bi trebalo opet uvesti smrtnu kaznu (ja u `ivotu nikog nisam~uo u`ivo da polemi{e o tome). E kad mu je Brisel poru~io: ili EUili smrtna kazna, povukao se, dodav{i da on li~no i kao hri{}a-nin ne podr`ava to, ali, jebiga, Ma|ari su takvi – dok u Evropi svi}ute, nema nikakvih debata, mi iskreno govorimo o svemu, padirektno ka`emo ono {to mislimo. A zapravo je Orban ba{ takav.Biv{em ameri~kom ambasadoru je doslovno rekao da je demo-kratija bul{it, i da to nije za nas – narodu treba re}i ono {to tre-ba da misli. Ili je bolje da ne misli ni{ta. Ili da vodi rasprave, alionako kako vlast ho}e.No, na kraju moram priznati da nisu samo nacionalni radnici,konzervativci, rekli zbogom zdravom razumu. Svi smo pomalopoludeli, pa tako i istaknuti pisac \er| [piro, koji odli~no po-znaje ju`noslovensku knji`evnost, Balkan, pa i srpski jezik (kaomlad dugo je `iveo u Beogradu). U raznim intervjuima ma|ar-ske prilike upore|uje sa Balkanom, tvrde}i da se Budimpe{tabalkanizuje ba{ zbog nas, vojvo|anskih Ma|ara, koji smo se do-selili u glavni grad gde {irimo balkansku (ne)kulturu. Ba{ sam ponosam – ako nas {a~ica sa juga, odnosno sa severaSrbije, mo`emo da zarazimo centar nacije, onda }emo valjdaimati snage i da zemlju dezinfikujemo od navedenih gluposti. Ibolesti.

Pi{u: Nenad Veli~kovi}

MARKO KRALJEVI] UKIDA STANARINU

Posle na{eg Voje ~estitogaDa Arapi sad po tebi grade!Ja sramote podneti ne mogu,Ni `alosti velike trpiti,Danas }u te, brate, osvetiti,Osvetiti, ili poginuti.“Ode Marko pravo na Dedinje,Ugleda ga Arapova stra`a,Svi ministri i predsednik vladePa kazuje crnu Arapinu:„Gospodine, investitorov~e!^udan junak jezdi uz kaldrmuNa vitezu konju {arenome,Dobra konja vrlo rasrdio,Iz kopita `iva vatra seva,Iz nozdrva modar plamen li`e;O}e junak na nas udariti.“Al’ besedi Arapine crni:„Deco moja, vlado i ministri!

Ne sme niko na nas udariti,Tvrd je orah vo}ka poslije ki{eNije junak ko pra{inu di`eNeg’ ve}ina {to zakone pi{e. Utom Marko sti`e na Dedinje.

Okom strelja a brkove su~eGleda gdje }e [arca parkirati.Pak pozdravlja crnog Arapina:„Bo`ja pomo}, dragi gospodine!Bo`ja pomo}, vlado i ministri.^uo jesam da se projekt radiPreko ~erge da se ~ardak gradiPa sam do{o, don’o stanarinu,Da uselim, da se razveselim,Da s visoka na Beograd gledam.Ka`i meni, {to je stanarine?“Arap lepo Marku odgovara:„Tri hiljade, ko je poranio A ko kasni, njemu i ~etiri;Ti se vidi{ junak od mejdana,Nije kvara i da pola dade{!“Marko zbira, pa se presabira,Arap klima pa mu namiguje:„Sam’ u kurve veresije nema!

Bez kredita ni banaka nema.Ne}e ni}i Beograd na vodi,Od dukata i od gotovineVe} od dobre vjere u namjereKome topuz u zakonu le`i

Placevi mu preko no}i ni~u. Sa svih strana buldo`eri kre}uZa Beograd na vodicu svetuI car Lazar danas bi izabroMesto carstva nebeskog maketu.A {to, Marko, nema{ gotovineLasno }emo pazar utvrditi.S vladom sam ga isto utvrdio.“(Tu ministri okom poniknu{eSamo vlada usta napu}ila.)„Digni }urak, a ~ak{ire spustiSirotinju biznisu prepusti.“Mili bo`e, ~uda velikoga!Da je kome pogledati biloPo{to Marko kvadrat otkupio.Po{to ko{ta d`aba stanarinaZeman do|e valja najebati.No da vidi{ crna ArapinaKakvo ima koplje pod pojasom!Kako Arap koplje isturioTako Marko pade na koljena.Mrke brke nisko objesio, A stisnuo ono sirotinje, Gotove mu suze udariti. Arap s’ primi~e a Marko odmi~eDok dotjera Marka do duvara.Tr`e Arap buzdovana svoga,Pak udara Marku odozada.Lako cilja al udara te{koGde udari melem ne trebuje.(Tko udara zvekirom na vrata?)Kako ga je lako udarioS epskom ga je pesmom rastavio.Kad Arapin juri{ u~inio,(To je Marku vrlo mu~no bilo)On poziva vladu i ministre,Da sa Markom pazar zape~ate.Silna |eca baba poslu{a{e,Konj do konja, junak na junaka.[to propu{ta sluga GolubaneDo~ekuje sluga Vaistina.Gleda Marko Beograd na vodiUd’ri{e mu suze od o~iju.Pi{ti Marko do Boga se ~uje:„Bo`e mili, na svem’ tebi vala,Bog da `ivi vladu i ministreKoji su nas `aba izbavili,I stra}ara gdje im mjesto nije.Sirotinjo, svoju vladu slavi,Prost joj bio Dubai na Savi!“

Foto

mon

ta`a

: Mrt

vi a

lbat

rosi

Foto

mon

ta`a

: Mrt

vi a

lbat

rosi

No} muzeja – ukazanje (Sebastijana) Kurca

Beli an|eo ispred Bele ku}e