z aktuelno z - uvps.rs · am odsto. to je realni pad od oko 17 procenata. ka-kav je to finansijski...

3Vojni veteran Novembar 2010.

Rezervisti odlaze, a regruti ne dolaze

KAKO ]EMO SE BRANITI

Sada{wi vojni penzioneri, kojima su danas ugroèna mnoga prava, od prvihpitoma~kih koraka svoju vojsku su shvatali kao bedem otaxbine, kaohrabrost naroda, kao instituciju ~asti, samopregora i sluèwa. To

ose}awe su decenijama, u ulozi nacionalnog vaspita~a, prenosili na vojnike.U~ili su ih da uspeh svoje nacionalne vojske doìvqavaju kao svoj sopstveni

uspeh, da wihovo srce treba da se steè zbog wenog neuspeha, da wene vojskovo|etreba da budu wihovi heroji, a wene zastave -wihova svetiwa. Jer, uvek se znaloda ~ovekovo srce pripada onoj zemqi i onoj naciji ~iju vojsku on smatra svojom.

Zbog toga je razumqivo {to na{i vojni veterani nemaju mnogo poverewa uprofesionalnu vojsku ~ije nastajawe ukida obavezno sluèwe vojnog roka.

Ne brine ih samo pitawe - ho}e li ta profesionalna vojska biti narodna kao{to je uvek bila, nego i pitawe: Ho}e li posle izvesnog vremena zna~ajno oslabitiodbrambena mo} na{e zemqe?

[ta }e se, recimo, dogoditi za deceniju -dve, kad stotine hiqada na{ih sa-da{wih rezervista ostare i vi{e ne budu mogli da nose pu{ku? Ko }e ih zameni-ti? Ko }e nas braniti?

Malobrojna profesionalna vojska i onaj simboli~ni broj regruta koji do-brovoqno sluè vojni rok, sasvim je izvesno, ne mogu biti dovoqna snaga i garan-cija za odvra}awe od agresije i za odbranu otaxbine.

Ukidawe obaveznog sluèwa vojnog roka moè nam se kao bumerang vratitikad nam bude najteè. U slu~aju da budemo napadnuti, a nemamo dovoqan brojobu~enih rezervista - da se odbranimo, sav ratni teret bi pao na neobu~ene mla-di}e koji nisu sluìli vojni rok. Iskustvo nas u~i da dràva sigurno ne bi pro-pustila priliku da ih mobili{e i "obu~ava" u borbi. To bi bilo mnogo skupqe negoda je, u nekom obliku, zadràno obavezno sluèwe vojnog roka.

Mudri Ivan Iqin jednom je rekao: "Bez vojske, koja duhovno i profesionalnostoji na potrebnoj visini - otaxbina ostaje bez odbrane, dràva se raspada i naci-ja i{~ezava sa lica zemqe!"

M. Petrovi}

CIP –Katalogizacijau publikacijiNarodnabibliotekaSrbijeVojni veteranISSN 1452-3809

Interno glasilovojnih veterana

NASLOVNASTRANA:

SnimioMiladinPetrovi}

IZDAVA^

Udruèwe vojnih penzionera SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19

ZA IZDAVAÂ

Qubomir Dragawac

Godina VIII.Broj 83.Novembar 2010.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMiladin Petrovi}

LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIKMilen ûqi}

STALNI SARADNICIDr âslav Anti}, Krsman Milo{evi}, mr Aleksandar Simonovski

DOPISNICIDobrosav Aleksi} (Aleksinac), Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}(Sremska Mitrovica), RadivojeZdravkovi} (Podgorica), Ilo Mihajlovski (â~ak), Petar Kneèvi} (Beograd), Budimir M.Popadi} (Novi Sad), mr AleksandarSimonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac),Dragoslav \or|evi} (Kragujevac)

FOTOGRAFIJE U BROJUM. ûqi}, M. Petrovi},dopisnici i saradnici

UNOS TEKSTOVARedakcija

DISTRIBUCIJAPavle Lu~i}

List izlazi mese~no.Tira`: 2. 600 primerakaTelefon-faks: 011/322-8076

[TAMPAPan-plast, Beograd

Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

El. po{ta: [email protected]

AKTUELNO

Penzije su, izgleda,po raspravama uvladi i odnosima

sa MMF-om postale glav-ni buxetski „problem”. Dali je to iznena|ewe ili jere~ o problemu koji je go-dinama kumuliran da bi uekonomskoj krizi izbiosvom teìnom na po-vršinu? O tome je nedav-no pisao poznati ekono-mista i profesor univer-ziteta Slobodan Koma-zec.

Bez obzira na to štose gotovo 30 meseci nemewaju (zamrznute su), ma-sa penzija sve više priti-ska buxetske rashode,smatra Komazec. Naime,dok su penzije zamrznute,troškovi ìvota u 2009.godini pove}ani su za 8,6odsto, a u 2010. za oko os-am odsto. To je realni padod oko 17 procenata. Ka-kav je to finansijski udarboqe se vidi ako se znada oko 780.000 penzionera primamawe od 21.700 dinara, a 356.000mawe od 11.000 dinara. Od ukupno1.660.000 penzionera wih oko1.400.000 dobilo je „bonus” od 5.000dinara, što ~ini oko 78 odsto penzi-onera. Svega 260.000 prelazi „magi~-nu” granicu od 30.000 dinara. Penzi-oneri nisu odbili ovaj „poklon”, jersu najve}im delom na ivici gole eg-zistencije.

Siroma{tvo i izobiqe

Dodeqivawe bonusa na gotovo1,4 miliona penzionera, pi{e Koma-zec, daje jasnu sliku socijalne degra-dacije ogromnog dela stanovništva.“Dodamo li tome i veliki broj zapo-slenih koji rade a ne vide platu me-secima, mora se postaviti pitawe:kakav je to model razvoja i kome slu-ì? Zaista se radi o velikom osiro-mašewu i socijalnoj bedi ogromnogdela stanovništva, dok je, s druge

strane, stvoren uski sloj vrlo boga-tih koji ìvi u izobiqu”, isti~e Ko-mazec.

Model daqeg uskla|ivawa pen-zija prema visini inflacije u pret-hodnih šest meseci plus polovinastope realnog privrednog rasta (akoga bude), prema wegovim re~ima,ugradio je vremenski raskorak u ko-jem su penzije ve} realno smawene, azatim se to nadokna|uje. Stvarnograsta penzija nema. A kako }e s pro-duènom krizom i neznatnim rastomi ovde izostati pove}awe – penzije}e kona~no platiti ceh„uravnoteàvawa buxeta” i smaw-ivawa buxetskog deficita. Dràvnapolitika ne nudi rešewe za velikiproblem penzija. Neki postavqajupitawe: da li }e isplata bonusa po-krenuti inflaciju? “Stvarno su pen-zioneri uzrok inflatornih udara ivelikih oscilacija deviznog kursa!Ovaj iznos }e oti}i na hranu i komu-nalije koje su u posledwe vreme naj-više poskupele. Penzija nije dovoq-na za ishranu i stanovawe. Nema

sredstava za bilo šta drugo (ode}a,obu}a, odràvawe, školovawe dece,kulturni sadràji, saobra}ajne uslu-ge, nova tehnika i sli~no)”, smatraprofessor Komazec.

Kaè da se problem penzija tekzaoštrava u slede}em periodu. Zatoisti~e neke faktore. Broj zaposle-nih se 2008–2010. smawio za 170.000,a samo u 2010. godini do sada 71.000.To zna~i da se uplate doprinosasmawuju. Istovremeno je broj penzio-nera samo u 2010. godini do sada po-ve}an za dvadeset hiqada. Od 461milijarde dinara izdataka za penzi-je dràva ve} sada pokriva mawakdoprinosa za 215 milijardi ili 46odsto. Razlika }e se samo pove}ava-ti. Uz radnike izba~ene iz privati-zovanih preduze}a i ogroman broj go-dinama nezaposlenih – masa dopri-nosa se u buxetu relativno smawuje.Sa stalnim pove}awem broja penzio-nera u toku godine, još ve}om nezapo-slenoš}u, zacrtano svo|ewe masepenzija u buxetu sa sadašwih 36,7 na30 odsto u 2016. godini ili sa 13,2

NA[A TEMA


Penzioneri izme|u èqa i mogu}nosti

NEIZDR@IVO STEZAWEKAI[A

Kako u Srbiji ve} ima oko 800.000 nezaposlenih i bar isto toliko siromašnih, usvajawe predloènih izmena Zakona bi, prema mi{qewima

stru~waka, dovelo do toga da bar 50 odsto stanovništva zemqe bude gladno i siromašno.

PENZIJE }E KONA~NO PLATITI CEH "URAVNOTEÀVAWA BUXETA" I SMAWIVAWA BUXETSKOG DEFICITA.

odsto u BDP na svega deset procena-ta pokazuje da se politika„uravnoteàvawa buxeta” najve}imdelom odnosi na penzije. Na penzijei plate zaposlenih u republi~kombuxetu odlazi oko 68,3 odsto svihrashoda. Prema projekciji kretawasvih faktora u 2011. godini prose~-na penzija }e se pove}ati za svega1.300 dinara. Kako je mogu}e da je68,3 odsto rashoda republi~kog bux-eta (penzije i li~na primawa) višeod dve godine zamrznuto, pita seprofessor Komazec, dok istovreme-no inflacija deluje na prihodnustranu buxeta, a buxetski deficitse pove}ava?

Nema oìvqavawa privrede

Duìna ìvotnog veka se prose~-no pove}ala za nekoliko godina. Du-è se koriste sredstva penzija. Bu-du}i da stanovništvo sve više sta-ri broj penzionera }e se pove}avati,a kako se privreda slabo i spororazvija broj zaposlenih ili opadaili stagnira.

“MMF se pretvorio u supervizo-ra, koji je, uz sve kritike koje imamprema wegovom modelu i preporuka-ma, sada stvarno dobrodošao i kaokontrolor jedne po svemu sude}i neo-buzdane vlade u trošewu buxetskihsredstava bez prave buxetske kon-trole. To je, u stvari, disciplino-vawe vlade u trošewu buxetskihsredstava”, veli Komazec. On tvrdida se tako ne moè voditi efikasnamakroekonomska politika u kojoj jav-ni rashodi idu i do 44 odsto BDP-a.Zakon o fiskalnoj odgovornosti jenu`nost, ali je neophodna i ve}atransparentnost u trošewu javnihsredstava.

Na kraju, i uz nu`ni rebalansbuxeta i izbor prioriteta u rashodi-ma, deficit }e se stalno pove}ava-ti jer se malo radi na oìvqavawuprivrednog rasta – jedinog pravog iz-vora prihoda, zakqu~uje ovaj pozna-ti ekonomista.

Marija Gapi}, stru~wak za pen-zijsko-invalidsko osigurawe, ina~epenzioner,smatra da su penzionerisvoju penziju otplatili i postavqapitawe:Zašto se reformske prome-ne ne ostvaruju i u ostalim segmenti-ma društva – kod ostalih korisnikabuxeta?

“Sa reformskim promenama upenzijskom sistemu”, pi{e gospo|aGapi}, “po~elo se 2001. godine. Nas-tavqeno je 2003, kada je donet tzv.reformski Zakon o penzijskom i in-validskom osigurawu, kojim je taj si-stem uskla|en sa evropskim standar-dima. Wegove radikalne izmene idopune usledile su, me|utim, ve}2005. godine, a nastavqaju se pred-stoje}im izmenama i dopunama. U ok-tobru 2008, donose se zakoni o zam-rzavawu penzija, koji su još na snazi.Sve te ubrzane promene u sistemu, a

posebno predstoje}e, karakterišenastojawe dràve da smawi obimsredstava za isplatu penzija, a timei u~eš}e tih sredstava u BDP-u, štoje nalog MMF-a”.

Smawivawe penzija ugroàva opstanak

Bave}i se iskqu~ivo ovim eko-nomskim ra~unicama i pokazateqi-ma, prema re~ima gospo|e Gapi},potpuno je zanemareno da iza togastoje ìvi qudi – penzioneri. Wimaje penzija, kao li~no materijalnopravo, unapred pokriveno višedece-nijskom uplatom doprinosa u skladusa zakonom, jedini izvor sredstavaza ìvot, pa konstantno smawivaweim ugroàva egzistenciju i opstanak.

“Kako su uticale sve te promeneu penzijskom sistemu na materijalnipoloàj penzionera, ne ra~unaju}ipredstoje}e drakonske promene, na-jboqe govore slede}i podaci: okomilion penzionera ostvaruje penzijudo prose~nog iznosa penzije, tj. do21.750 dinara; penziju od prose~nogiznosa penzije do prose~nog iznosaneto zarade ostvaruje 394.968 penzi-onera; penziju od prose~ne neto za-rade do prose~ne bruto zaradeostvaruje 134.023 penzionera, a pen-ziju iznad prose~ne bruto zaradeostvaruje preostalih 54.606 penzio-nera. Uz to, treba pomenuti i poda-

tak o poniàvaju}em bonusu od pethiqada dinara za 1,4 miliona penzi-onera od ukupno 1,6 miliona”, navo-di gospo|a Gapi}.

Ukoliko budu donete predloè-ne izmene penzijskog zakona, one }eubrzati transformaciju penzijskogosigurawa u sistem socijalne zašti-te a penzioneri }e postati primaocisocijalne pomo}i. Tako nešto je ne-zamislivo u jednoj pravnoj dràvi.

Nisu krivi penzioneri

Zašto se reformske promene neostvaruju i u ostalim segmentimadruštva – kod ostalih korisnikabuxeta, kao što je to u~iweno i ~inise u penzijskom sistemu, pitaju pen-zioneri. I kaù da nisu oni krivišto dràva ne izvršava svoje obave-ze u vezi sa porastom zaposlenosti,~ime bi se poboqšao odnos izme|ubroja osiguranika i penzionera. Ni-su penzioneri krivi ni za izostanakredovnih uplata doprinosa zaposle-nih i poslodavaca (procena je da oko30 odsto obveznika ne pla}a dopri-nos), niti za pogrešan pristup kodure|ivawa prava po osnovu invalid-nosti, ~ime se pove}ava broj inva-lidskih penzionera.

Penzioneri nisu doneli ni odlu-ku o stimulisawu radnika da nasta-ve da rade i posle navršenog punogpenzijskog staà, o ra~unawu tog sta-à na identi~an na~in kao i pret-


NE}E SOCIJALNU POMO}, VE} ONO {TO SU PO ZAKONU ZARADILI U TOKU KARIJERE:NOVOBEOGRADSKI VOJNI PENZIONERI ZA VREME IZBORNE SKUP{TINE

hodnog, isti~e gospo|a Gapi}. Isti jeslu~aj s nepravilnim prikazivawemrashoda za isplatu penzija, zbog ~egase podatak o wihovom u~eš}u u BDP-u dovodi u pitawe itd. Razrešewesvih ovih pitawa dalo bi druga~ijusliku o penzijskom sistemu koji se nebi tako ubrzano urušavao.

Vrlo nekorektan odnos dràveprema penzionerima, prema re~imagospo|e Gapi}, ogleda se sada i uure|ivawu prava po osnovu obave-znog penzijskog osigurawa Zakonom obuxetskom sistemu, što je pravnoneprihvatqivo i neodrìvo. Ta pra-va, pa i pravo na uskla|ivawe penzi-je, koje spada u osnovno pravo penzi-onera, ure|uju se iskqu~ivo mati~-nim Zakonom o penzijskom i invalid-skom osigurawu.

Bi}e jo{ pola milionagladnih

Penzioneri traè od dràve dase donese novi zakon o penzijskom iinvalidskom osigurawu koji bi biozasnovan na osnovama i na~elimautvr|enim postoje}im penzijskim za-konom. êstim izmenama i dopunamapostoje}eg zakona od tih osnova i na-~ela skoro u potpunosti se odstupi-lo, što je promenilo i karakter pen-zije. Ne moè se zaboraviti da sepenzijom ostvarenom po osnovu oba-veznog penzijskog osigurawa obezbe-|uje materijalna i socijalna sigur-nost osiguranika za rizik starosti,invalidnosti i smrti. Penzionerisu penziju otplatili, tj. finansijskiunapred pokrili doprinosima. Do-prinos je upla}ivan u toku ~itavogradnog veka, u skladu sa zakonom. Vi-sina penzije im je odre|ena u zavi-snosti od duìne uplate i visineosnovice za obra~un i uplata dopri-nosa, što je osnovno na~elo ovog si-stema i što penziji daje karakterekonomske kategorije. Sve ovo je do-vedeno u pitawe, smatra gospo|a Ga-pi}.

Posle upoznavawa sa novim iz-menama Zakona o PIO otvara sepitawe ~emu one treba da sluè išta im je svrha. Autori kaù da onetreba da smawe u~eš}e rashoda si-stema PIO u BDP zemqe.

Me|utim, istaknuti ekonomistaprofesor univerziteta Zoran Popovpi{e da iz teksta izmena to nije evi-dentno. “Naime, ~ak i ako bi došlodo smawewa ovih rashoda, to bi semoglo desiti tek posle mnogo godinai pod nekim odre|enim uslovima (dase naglo uspori rast broja penzione-ra; da se višestruko pove}a stoparasta BDP; da stopa inflacije na-rednih godina bude vrlo niska...).Nije teško zakqu~iti da je ostvari-vost ovog scenarija malo neverovat-na”, smatra professor Popov.

Kaè da su u tekstu izmena nekestvari više nego evidentne.

Tvrdi da }e primena ovih izme-na Zakona u samo nekoliko godina u

Srbiji stvoriti dodatnu armiju odnajmawe pola miliona gladnih i naj-mawe 0,4 miliona izrazito siro-mašnih penzionera. To }e biti neiz-be`na posledica predloène indek-sacije penzija. Novija istorija Evro-pe ne beleì da je u nekoj zemqiusvojen ovakav satrapski zakon. Ka-ko u Srbiji ve} ima oko 800.000 neza-poslenih i bar isto toliko siro-mašnih, usvajawe ovih izmena Zako-na bi dovelo do toga da bar 50 odstostanovništva zemqe bude gladno isiromašno. Poslanici u SkupštiniSrbije bi, prema re~ima Popova, ovomorali da imaju u vidu i da ve} samozbog toga odbiju usvajawe predloè-nih izmena.

nehumano podizawe staà osigurawaza ène, kao uslova za sticawe pra-va na penziju, sa sadašwih 35 na 38godina, pi{e Popov. Uslovi ìvotai rada èna u velikom delu Srbijesu bitno razli~iti od onih koje oneimaju ,,u krugu dvojke” ili na NovomBeogradu.

Popov na kraju odgovara zaštoje naš sistem PIO u krizi, kako bise shvatilo zašto ga nije mogu}e fi-nansijski stabilizovati predloè-nim izmenama Zakona.

“Privreda Srbije je u ekonomskojkrizi još od 1986. godine. Od tadaopadaju proizvodwa, broj zaposle-nih, realne zarade i ìvotni stan-dard stanovništva, a raste nezapo-slenost i opšte siromaštvo. Kao po-

sledica toga, BDP Sr-bije u 2010. godini ne-}e biti ni blizu onogiz 1986. godine, a obimi n d u s t r i j s k eproizvodwe u ovoj go-dini bi}e nekih 38 od-sto onog iz 1986. Ako jestawe u našoj privre-di takvo, onda finan-sijsku stabilnost si-stema PIO nije mogu}eostvariti korekcijamapenzijskog zakona. Na-ravno, treba u~initisve da naš sistemPIO bude sli~an ono-me u zemqama EU, alito je ve} u~iweno2003. godine. Naime,

tada smo usvojili zakon gotovo iden-ti~an onome u Nema~koj, Švedskoj,Hrvatskoj”, pi{e Popov.

Drugi problem je, kaè profe-sor, u tome što dràva u duèm pe-riodu ne ~ini gotovo ništa da pove-}a naplatu poreza i doprinosa. Pri-mera radi, ve} više od decenijeobim ,,sive ekonomije” kod nas seprocewuje na oko 40 odsto od regi-strovanog BDP-a; raširena je praksada se ve}i deo zarada u privatnomsektoru ispla}uje na ruke. U zemqa-ma EU ,,siva ekonomija” se kre}e od10 do 12 procenata. Po nekim proce-nama, prihodi fonda PIO bi moglibiti ve}i bar za petinu samo kada bidràva bila sposobna da napla}ujedoprinose.

Naravno, dodaje Popov, “celomovom periodu se pove}ava broj pen-zionera. Budu}i priliv penzioneragotovo da nije mogu}e smawiti izme-nama zakona, jer se radi o demograf-skom procesu. Smawewe broja penzi-onera je mogu}e o~ekivati tek posle2035. godine. Smawewe iznosa pen-zija tako|e ima neku svoju dowu gra-nicu, koju je Srbija izgleda ve} do-segnula.

Na osnovu svega sledi zakqu~akda se tek kroz ubrzan privredni raz-voj Srbije moè o~ekivati finansij-ska stabilizacija sistema PIO, ka-è professor Popov.

S. Mili}


NA[A TEMA

Najrestriktivniji zakon u Evropi

Popov smatra da ovako restrik-tivan penzijski zakon, izgleda, nemani jedna zemqa EU. “Dnevno smo in-formisani o štrajkovima u Gr~koj,Italiji, Francuskoj, Austriji, Špa-niji zbog izmena wihovih penzionihzakona, gde se, izme|u ostalog, sta-rosna granica za odlazak u penzijupodiè na 60 ili 62 godine. A kodnas se predloènim izmenama staro-sna granica podiè na 65 godina zamuškarce i 58 za ène. Blago re~e-no, takve izmene su neprimerenenašim sadašwim uslovima, te bi ihtrebalo planirati za period posle2025-2030”, smatra professor Po-pov.

Ako se predloène izmene usvo-je,prema re~ima Popova, novi zakonsadašwim osiguranicima ne}e pru-àti bilo kakve garancije o tome ko-lika bi wihova budu}a penzija moglada bude. Sada stoji da prose~na pen-zija ne moè biti nià od 60 odstoprose~ne zarade, a ova odredba jepredvi|ena za brisawe. To zna~i dase osiguranici obavezuju da 38 ili40 godina pla}aju doprinose za PIO,a da wihova penzija kroz nekolikodecenija moè da bude i 15 odstoprose~ne zarade.

U našim uslovima se ~ini da je

Pribavqawe dokaza o stanovima

u bivšim republikama

UBRZAWE POSTUPKA

Iz Uprave za standard, tradiciju i veteraneUdruèwu vojnih penzionera Srbije ovihdana stiglo je obaveštewe o pribavqawu

dokaza o stanovima u bivšim republikama koje ob-javqujemo u celini:

„Radi ubrzawa postupka dodele stanova stam-beni interesenti koji na osnovu podnetih zahtevaimaju utvr|eno pravo na stan i svoje stambenopitawe rešavaju po propisima u Ministarstvu od-brane RS, a koji su posedovali stanove u republi-kama bivše SFRJ i iste su predali nakon fakti~-ke nemogu}nosti koriš}ewa, koja te~e za: Sloveni-ju od 25. 6.1991, Hrvatsku od 22. 9.1991, Makedonijuod 15.2.1992, Bosnu i Hercegovinu od 6. 4.1992. go-dine, obavezni su da dostave dokaz na nisu iz-vršili povrat imovinskih prava (otkupili stano-ve), odnosno da iste nisu nastavili da koriste ~la-novi wihovog porodi~nog doma}instva.

Stambeni interesenti koji su stanove predalipre fakti~ke nemogu}nosti koriš}ewa, potrebnoje da dostave potvrdu o predaji stana ako je nisudostavili stambenom organu.

^lanom 17. Pravilnika o rešavawu stambenihpitawa u MO je regulisano je da je stranka du`nada o svim promenama koje uti~u na rešavawe stam-benog pitawa dostavi dokaze na propisan na~inStambenom organu u roku od osam dana od dana na-stanka promena.

Stambeni interesenti koji dostavqaju dokazevezano za status stana u republikama bivše SFRJ,odnosno da iste nisu otkupili, da za iste nisu do-bili nov~anu nadoknadu i da iste ne koriste oni,kao ni ~lanovi wihovog porodi~nog doma}instva,dokaze mogu dobiti na slede}im adresama:

1. ZA MESTA U SLOVENIJI: Ministarstvo zaobrambo Republika Slovenija, Direktorat za logi-stiko, Urad za gospodarjewe z nepremi~ninami,Sektor za upravqawe nepremi~nin, ul. Kardeqevaploš~ad br.21, Qubqana, na faks: 014712787. In-ternet adresa je [email protected].

2. ZA MESTA U HRVATSKOJ: Republika Hrvat-ska, Ministarstvo odbrane, Uprava za qudske re-surse, Slu`ba za stambene poslove, ul. êrininabr. 23, Zagreb, ili na faks 0038514861997 i0038514961997.

Posebne adrese su za gradove Benkovac, BeliManastir, Vukovar i Knin:

Republika Hrvatska, Ministarstvo regional-nog razvoja, šumarstva i vodnog gospodarstva,Uprava za podru~ja posebne dràvne skrbi, ul. Rad-ni~ka br. 22, Zagreb.

3. ZA MESTA U MAKEDONIJI: Ministarstvoodbrane Makedonije, Sektor za logistika i nedvi-`nosti, Oddelenie za infrastruktura, ul. Bul. Sv.Kliment Ohridski br. 15, SKOPJE, tel. 3282101,ili na faks:3282578 gde }ete odgovor dobiti za ne-koliko dana. Internet adresa je www.morm.gov.mk

Tako|e se mogu obratiti preko naše ambasade uSkopqu u Makedoniji, broj tel. 00389/02/3130-421,ili na broj faks 00389/02/3131-428.”

STAMBENA PROBLEMATIKA


NOVEMBARSKA PODELA

Stambena komisija je na sednici odrànoj 19.11.2010. godine, do-delila 7 stanova u zakup na neodre|eno vreme u Beogradu i ̂ a~-ku, a na osnovu Odluke o raspodeli stanova u zakup na neodre-

|eno vreme broj 97-7/10 od 04. 6.2010. godine, sa presekom stawa na dan14. 5.2010. godine.

Odlukom o raspodeli stanova pov. broj 97-3/10 od 31. 3.2010. godi-ne sa presekom stawa na dan 26. 2. 2010. godine, opredeqeno je ukupno88 stanova, od kojih je Stambena komisija do sada dodelila 85 stano-va, a još nije dodeqeno 2 stana, dok za 1 stan nema kandidata.

Odlukom o raspodeli stanova broj 97-7/10 od 4. 6. 2010. godine sapresekom stawa na dan 14. 5. 2010. godine, opredeqeno je ukupno 24stana, od kojih je Stambena komisija dodelila 21 stan, a još nije dode-qeno 2 stana, dok za 1 stan nema kandidata.

Dodelu preostalih stanova, izvrši}e Stambena komisija pookon~awu postupka provere stambenog statusa za lica koja se nalazena rang listama i interesenti su za iste.

Izvodi iz donetih rešewa sa rang listama lica koja su dobila sta-nove, nalaze se na oglasnoj tabli Uprave za tradiciju, standard i ve-terane, ul. Krunska br. 13 Beograd, a dostavqene su i svim organiza-cijskim jedinicama i ustanovama MO i VS i Udruèwima penzionera.

Rok za podnošewe àlbi zainteresovanih lica na izvršene dode-le stanova po~iwe od 26.11.2010. godine i traje 15 dana. Posle nave-denog roka Stambena komisija prispele àlbe smatra}e neblagovre-menim i iste ne}e uvaàvati.

Na prostoru nekadašwe ka-sarne „Stepa Stepanovi}“na Vo`dovcu, po~ela je

gradwa prvih 1.500 stanova, od4.500, koliko je planirano u okvirudràvnog programa jeftinestanogradwe u Srbiji. Za te stano-ve prijavilo se više od 10.000 gra-|ana. Oni koji su se javili me|u pr-vima, ve} slede}e nedeqe mo}i }eda potpišu ugovore.

Radnici preduze}a Ratko Mi-trovi} Dediwe, Monter i Banko-vi}, pripremaju zemqište za teme-qe zgrada za prvih 500 stanova.

„U prvoj fazi, bi}e 50.000 meta-ra stambenog prostora, odnosno 499stanova u ovoj fazi. Nakon dve ned-eqe, kre}emo sa slede}om fazom,koja obuhvata 952 stana, tako da }e-mo u ovom trenutku zapo~eti sagradwom preko 1.450 stanova“, ka-è ìvko Vujovi}, rukovodilacprojekta iz Gra|evinske direkcijaSrbije.

Slobodan Kosti} iz preduze}aRatko Mitrovi} Dediwe, misli daje ovaj projekat podsticaj ipokretawe proizvodwe koja je uovom periodu krize bila na nekomnièm nivou.

„Mislimo da }e nas ovaj proje-kat malo oporaviti i da }emo na ne-ki na~in prevazi}i ovu krizu“, sma-tra Kosti}.

Gra|ani koji su konkurisali zakupovinu stanova bi}e pozivani odslede}e nedeqe, u Gra|evinsku di-rekciju Srbije, da potpišu ugovor i

uplate u~eš}e od 5 odsto vredno-sti stana. Oni koji se odlu~e zakredit, dobi}e preporuke za banke.

Ministar ìvotne sredine iprostornog planirawa Oliver Du-li} kaè da nekoliko banaka tvr-di da }e omogu}iti gra|anima kojiuzimaju kredite, a koji ìve u sta-novima i pla}aju mese~nu kiriju, dadobiju takve uslove, da fakti~kiotpla}uju stan u koji }e se useliti.

„Oni po~iwu da odpla}uju kre-dit onoga dana kada se u usele ustan, pa ne postoji duplo pla}awei kirije i rate za stan i mi se zajed-ni~ki borimo da se slede}e godineobezbedi još više sredstava zasubvencionisawe stambenih kredi-ta, makar kada je u pitawu gradwaiz ovog projekta. Ono što }emo si-gurno obezbediti, to je da svi ovistanovi budu osigurani kod nacio-nalne korporacije“, kaè Duli}.

U projekat }e biti uloèno oko250 miliona evra i bi}e zaposlenooko 30.000 qudi. Cena kvadratnogmetra stanova je 1.290 evra. Vojska}e na ime ustupawa zemqišta naprostoru nekadašwe kasarne dobi-ti oko 1.000 stanova.

Na prostoru od 42 hektara, gdeje više od pola veka bila kasarna,više nema vojnih objekata. Ovde }e,kako se najavquje, do marta 2012.biti gotovo prvih 1.500 stanova, asvih 4.500 bi}e završeni do kraja2012. godine. U martu 2013. po~e}eizgradwa još oko 1.500 stanova naNovom Beogradu.

POÊLA GRADWANA VO@DOVCU

Iz Skupštine Fonda za SOVO

NAJZAD POVOQNIJE

VESTI

UFondu za SOVO, u Beogradu, 3. novembra ovegodine, odràna je Tre}a redovna sednicaSkupštine Fonda na kojoj se raspravqalo o

va`nim pitawima za korisnike vojne penzije.Sednicom je rukovodio predsednik Skupštine

gospodin Milenko Gligorevi}, a aktivno u~eš}e uradu sednice uzelo je ve}ina ~lanova Skupštine,direktor Fonda za SOVO pukovnik mr Milojko Mi-lovanovi}, kao i predstavnik Udruèwa vojnih pen-zionera Srbije.

Na sednici je razmatrano više zna~ajnihpitawa: razmatrawe i usvajawe Odluke o izmenamai dopunama Finansijskog plana Fonda za 2010. godi-nu; razmatrawe i usvajawe Odluke o izmenama i do-punama Odluke o namenama i obimu koriš}ewasredstava koja se izdvajaju za oporavak KVP u 2010.godini; razmatrawe i usvajawe Pravilnika o izme-nama i dopunama Pravilnika o rešavawu stambenihpotreba KVP bez stana; i razmatrawe i usvajawePravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika oupotrebi, uslovima i na~inu koriš}ewa sredstavaza poboqšawe materijalnog poloàja KVP bez sta-na.

Predloènim izmenama i dopunama Pravilnikao upotrebi, uslovima i na~inu koriš}ewa sredsta-va za poboqšawe materijalnog poloàja korisnikavojne penzije bez stana“, ubrza}e se postupakodobravawa i realizacije sredstava. Korisnicisredstava lakše }e dolaziti do stanova i porodi~-nih zgrada jer raspolaù sa sredstvima koja moguodmah angaòvati. Proširi}e se i broj zaintereso-vanih jer sredstva mogu upotrebiti i za kupovinugra|evinskog materijala, adaptaciju i proširewestambenog prostora, udruìvawe sredstava sa dru-gim ~lanovima porodice i sl.

A. Simonovski

Tre}eg novembra ove godineKraqevo i wegovu širu oko-linu pogodio je snaàn

zemqotres ja~ine 5,4 stepena Rihte-rove skale. Dvoje qudi je poginulo aviše desetina povre|eno me|u koji-ma su i dva ~lana UVPS.

Zemqotres je pri~inio znatnumaterijalnu štetu na objektimastanovawa, infrastrukture, škola,obdaništa, zdravstva i drugim ob-jektima.

Odmah nakon zemqotresaOpštinski odbor UVP Kraqevo odr-ào je vanrednu sednicu na kojoj jerazmatrao mogu}e posledice i u tomciqu je formirana komisija koja }epratiti situaciju na terenu iprikupqati izveštaje-izjave naših~lanova koji su pretrpeli ošte}ewaobjekata stanovawa i imovine.

Komisija je do sada primila 55izjava naših ~lanova koji su pretr-peli ošte}ewa objekata i imovine.

Neposredno posle zemqotresaodràna je redovna sednicaSkupštine fonda SOVO Srbije nakojoj je prisustvovao i naš ~lanSkupštine Vukašin Rodi} koji jeupoznao predsednika SkupštineFonda SOVO o situaciji koja je zade-sila Kraqevo. Tom prilikom pred-sednik Skupštine Milenko Gligore-vi} pokrenuo je inicijativuprikupqawa pomo}i na nivou UVPSrbije u koju bi se ukqu~io i FondSOVO i obezbedio pruàwe odgova-raju}e pomo}i KVP koja bi bila usme-rena ka Opštinskoj organizacijiUVP Kraqevo.

Komisija, koja je formirana priOpštinskoj organizaciji UVPKraqevo, na osnovu prikupqenihprijava obišla je sve ~lanove kori-snika vojne penzije i konstatovalada su ošte}ewa mnogo ve}a nego štoje u po~etku bilo uo~qivo. Prema

našoj proceni, svi ~lanovi pretrpe-li su odre|ena ošte}ewa na objekti-ma i imovini ~ime su izloèni ve-}im troškovima u sanirawu nastaleštete.

I ovoga puta korisnici vojne pen-zije su na izvestan na~in bili zabo-ravqeni (posebno vojni besku}nici)i prepušteni sami sebi što ih je pri-li~no bilo obeshrabrilo. Jedina hu-manost i solidarnost ispoqena je odstrane UVP Srbije i wenog predsed-nika Qubomira Dragawca koji je ini-cirao odre|ene aktivnosti i stalnoje u kontaktu sa Opštinskom organi-zacijom UVP Kraqevo.

Ovim gestom UVP Srbije je jošjednom iskazalo solidarnost iopravdalo svoje postojawe.

Ovom prilikom zahvaqujemo sesvima onima koji su ispoqili brigu,pruìli pomo} i onima koji imaju na-meru da to u~ine u narednom periodu.

AKTUELNOSTI


ZA POSTRADALE UKRAQEVU

Inicijativa Opštinskogodbora UVP Zaje~ar da sedobrovoqnim prilozima

~lanova UVP pomogne ugroè-nom stanovništvu Kraqevanaišla je na dobar prijem i ade-kvatnu reakciju. I pored teškeekonomske situacije u kojoj ìvekorisnici vojne penzije i ~lano-vi wihovih porodica, svesni~iwenice da je „besku}nicima“pomo} najpotrebnija, posebno u je-sewe dane pred nastupaju}u zimu,~lanovi UVP Zaje~ar prikupili

su skromna sredstva u iznosu10.050,00 dinara. Navedeni iznosupla}en je na ra~un Uprave zatrezor Ministarstva finansijaza potrebe Grada Kraqeva u ak-ciji „Pomo} postradalima u ele-mentarnim nepogodama -Zemqo-tres 2010.“ U nadi da }e se ovaakcija nastaviti i daqe, upu}uje-mo apel svim ~lanovima UVP Sr-bije da svojim skromnim doprino-som pomognu postradale uzemqotersu ~ime bi se stvoriliuslovi za obezbe|ewe smeštajanajugroènijim stanovnicimagrada Kraqeva.

J.B.

POMO] UGRO@ENIMA

Udruèwe vojnih penzionera Srbije ovihdana predloìlo je Upravnom odboru Fon-da SOVO da, u skladu sa mogu}nostima, po-

mogne korisnicima vojne penzije saprebivali{tem na teritoriji op{tine Kraqevo,koji su pretrpeli {tetu od zemqotresa.

Udruèwe predlaè da se pravo na jed-nokratnu nov~anu pomo} obezbedi svim korisnici-ma vojne penzije koji:

1.Imaju mawu penziju od prose~ne penzije ko-risnika vojne penzije.

2. Da se odobri jednokratna nov~ana pomo} u2011.godini svim korisnicima vojne penzije kojisu pretrpeli {tetu po Pravilniku.

Budu}i da je vi{e op{tinskih organizacijaUVPS izrazilo èqu da se nov~ano pomogne ko-risnicima vojne penzije ugroènim zemqotresom,Izvr{ni odbor je od op{tinskih organizacija za-traìo da se izjasne o visini pomo}i.

Izvr{ni odbor }e na svojoj sednici doneti od-luku o veli~ini pomo}i svakom pojedincu - na os-novu izve{taja Op{tinskog odbora UVPS Kraqe-vo o ugroènim korisnicima vojne penzije.

Vojni penzioneri u Kraqevu pretrpeli veliku {tetu od zemqotresa

POMO] OD UDRU@EWAI FONDA SOVO


AKTUELNOSTI

DOKUMENTACIJAZA NOVE

KWI@ICE

Nove zdravstvene kwiìce zapenzionere ima}e trajnovaèwe, a na ku}ne adrese

vojnih osiguranika po~e}e da pristi-ù po~ev od marta 2011. godine. Zapodnošewe zahteva za izdavawe no-ve kwiìce potrebno je:

• za primaoca penzije li~na kar-ta i ~ek od penzije;

• za supruge primaoca penzije,starije od 60 godina, li~na karta izdravstvena kwiìca;

• za supruge primaoca penzije,mla|e od 60 godina, potvrda Naci-nalne slu`be za zapošqavawe dasu nezaposlene;

• za decu stariju od 15 godinapotvrda sredwe škole ili fakul-teta da su u~enici odnosno studen-ti upisani u školsku 2010/11. godi-nu. Deca starija od 26 godina, bezobzira na to dali imaju status stu-denta, nemaju pravo na koriš}eweusluga Fonda SOVO;

• za izdràvana lica dokumen-tacija koja potvr|uje taj status ili~na karta izdràvanog lica.

Odgovori na sva nejasna pitawau vezi sa potrebnom dokumentaci-jom i izdavawem novih kwiìca mo-gu se dobiti preko telefona

011/32-03-073 i 011/32-03-327.

Vesti iz VMA

TRANSPLANTACIJAJETRE SA @IVOG DAVAOCA

UVMA je, 30. novembra, u~iwena hitna transplantacijadela jetre sa ìvog davaoca kod vitalno ugroènešesnaestogodišwe bolesnice u stawu fuminantnog he-

patitisa zbog Vilsonove bolesti. Davalac organa je otac bole-snice. Preoperativne pripremne radwe su obuhvatale konsul-tacije i podršku Instituta za majku i dete „dr Vukan ûpi}“,Univerzitetske de~je klinike u Tiršovoj i Eti~kog odboraVMA.

Operacija je bila izuzetno sloèna i u woj su multidisci-plinarno bili angaòvani stru~waci iz više oblastiVMA.Uprava VMA posebno isti~e entuzijazam i angaòvawe pu-kovnika prof. dr Nebojše Stankovi}a, vojnih slu`benikaprof.dr Darka Mirkovi}a, prof.dr Bele Balinta, prof.dr Ja-sne Jovi}, prof.dr Zorana Slavkovi}a, višeg medicinskog teh-ni~ara Saške Štampar kao i svih drugih u~esnika u ovom ve-likom poduhvatu.

Neposredni postoperativni tok proti~e o~ekivano, uz po-stepeni oporavak davaoca i primaoca organa.

Ovo je šesnaesta po redu transplantacija jetre koju je us-pešno izvršio transplantacioni tim VMA, a druga transplan-tacija sa ìvog davaoca (living).

Tim povodom, na~elnik VMA general-major prof.dr Mio-drag Jevti} posebno isti~e izuzetan doprinos i veliko in-teresovawe Uprave za biomedicinu za unapre|ewe programatransplantacije organa u Srbiji.

Korisnici Fonda za socijalno os-igurawe vojnih osiguranika, kojisu u penziji i ìve na teritoriji

grada Beograda, odazvali su se pozivuFonda za unos li~nih podataka i ova ak-tivnost uspešno se privodi kraju. Spro-vodi se u okviru druge faze implementa-cije programa zdravstvenog osigurawakojom je predvi|eno da se u bazu podata-ka zdravstvenog osigurawa vojnih osigu-ranika unesu podaci o svim korisnicimavojne penzije, ~lanovima wihovih poro-dica i izdràvanim licima.Prikupqawe podataka po~elo je prvog ju-la i planirano je da se završi do kraja2010. godine. Na osnovu tih podatakapenzioneri }e dobiti nove zdravstvenekwiìce i identifikacione kartice.

Do sada je ve}ina korisnika FondaSOVO u Beogradu ve} podnela zahteve, amnogi su to uradili i pre zadatog roka.Dnevno je zahteve podnosilo od 250 do300 penzionera i ~lanova wihovih poro-dica. Gu`vi, sem re|ih povremenih „špi-ceva“, nije bilo, a rad na podnošewu zah-

Unos li~nih podataka u Fondu SOVO pri kraju

BEOGRA\ANI PORANILI

teva organizovan je u prijatnom ambijen-tu na zadovoqstvo vojnih penzionera.

Pomo} oko popuwavawa potrebnih ob-razaca starijim penzionerima trenutnopruàju ~lanovi UVPS sa Novog Beogra-da Branko Kara}, Qubiša Jovanovi} iRajko Kerkez. Pored wih i pripadnicidrugih opštinskih odbora UVPS bili supovremeno angaòvani na ovom poslu.

Tokom decembra ovu obavezu trebajoš da izvrše i vojni osiguranici kojiìve na opštinama Mladenovac, Lazare-vac, Obrenovac, Barajevo i Sopot. Ve}i-na osiguranika u Fond SOVO u Krunskojulici broj 13 došla je u zadatim termi-nima, prema rasporedu koji su dobili odFonda, ali nisu vra}eni ni oni koji sudošli van tog rasporeda.

Svi oni koji su iz bilo kojih razlogapropustili da to urade u predvi|enimrokovima treba to da u~ine bilo kog rad-nog dana, do kraja ove godine, u vremenuod osam do 12 ~asova.

Dobra saradwa Fonda SOVO i pred-stavnika UVPS pozitivno se odrazila na

uspešno sprovo|ewe ovog obimnog i va-`nog zadatka. Time je još jednom potvr-|eno u praksi da od wihove dobre sarad-we najve}u dobit imaju penzionisani voj-ni osiguranici. M. Šumowa

Snimio M. Šumowa

Pod pokroviteqstvom Sa-veza penzionera Srbije iu saradwi sa asocijaci-

jom „Sport za sve“ u Sokobawi jeod 29. septerabra do 3. oktobra2010. godine, odràna Tre}aolimpijada tre}eg doba. Ovogo-dišwa smotra je posebno zan-imqiva jer je u istoj u~estvostaorekordan broj u~esnika.

Pokroviteq Tre}e olimpija-de, bio je dr Jovan Krkobabi}, po-tredsednik Vlade Republike Sr-bije i predsednik Saveza penzi-onera Srbije.

Me|u 650 u~esnika iz svihkrajeva Srbije, ukqu~uju}i i pen-zionere sa Kosova i Metohije, bi-li su i gosti iz Republike Kipari preko 50 vojnih penzionera.

U~esnici su se takmi~ili ustreqa{tvu, {tafeti u brzom hodawu,šahu, ribolovu i pikadu. Bili su tu uglav-nom qudi stariji od 60 godina.

S obzirom na godine starosti, trebanaglasiti da su u svim disciplinama tak-mi~ewa postignuti zapaèni rezultati. Ipored u poodmaklih godina, svi takmi~arisu nastojali da se dokaù da su još vital-ni, zdravi, što je i bio razlog da se dopri-nese ostvarivawu nacionalne strategije,

da se mobiliše krea-tivnost starijih osobaSrbije, kao i da se obe-leì me|unarodnidan starih.

Smotra je obilova-la raznim sadràjimau oblasti sporta,

zdravqa, kulture, umetnosti, rekreacije iujedno zabave.

Oni koji su bili najboqi, primili suzlatne, srebrne i bronzane plakete imedaqe, a bilo je veoma interesantno vi-deti kako se qudi u osmoj deceniji ìvotazalaù da postignu što boqe rezultate iuspeh u svim disciplinama takmi~ewa. Me-|u u~esnicima ove olimpijade bilo je ionih koji su ušli u devetu deceniju ìvotakao što su Petar Miqkovi} (95) i Milivo-je Mili} (87) iz Ni{a.

ZAPISI


Pri~a o sudbini jedne vojne porodice

UBI IH @IVOT IZBEGLI^KI

U Sokobawi odràna Tre}a olimpijada

POLET TRE]EG DOBA

Kada je re~ o u~e{}u vojnih penzione-ra iz Niša, treba ista}i da je to ekipa usastavu Zoran Jašovi}, Nenad Raši},Ra-doje Pavi}evi} i Radomir Šapi} od višeekipa u streqaštvu zauzela ~etvrto me-sto, a zapaèni uspesi su postignuti i ušahu, ribolovu i drugim disciplinama.

Posebno je zanimqiv uspeh ZoranaJašovi}a, zastavnika prve klase u penziji ipotpredsednika Gradske organizacije UVPSu Nišu. Ovaj vojni penzioner, koji je zakora-~io u {estu deceniju ̀ ivota, na smotri je po-kazao najboqu vitalnost, pa je na kraju tak-mi~ewa progla{en za najgospodina.

Kako kaè Zoran, ovome je najviše do-prinelo bavqewe sportom, a treba podse-titi da je Ja{ovi} bio i savezni fudbal-ski sudija.

Jašovi} je dobio specijalnu Diplomu.Ranko Babi} ,Snimio: V. @ivanovi}

Mnogi se pozivaju na istoriju sa na-dom da }e ona dati svoj sud o ratuu bivšoj Jugoslaviji. Vo|e i u~e-

snici rata su svedoci svih dešavawa. Znase ko je po~eo rat i ko je raspirivao i po-dràvao mr`wu i ratne sukobe (Zapad).Naàlost, pojedincima se sudi, a neki odnajve}ih zlo~inaca koji su ubijali celeporodice i nedu`ne qude su na slobodi.

Porodica @ivadinovi}, Dušan (za-stavnik), supruga Jelena, sin Goran, k}iGordana i mala unuka. @iveli su u Sara-jevu. Dušan je radio u Lukavici, a pre po-~etka rata u kasarni „Maršal Tito“. Gor-dana se udala za vodnika koji je po nacio-nalnosti Makedonac. Po izbijawu rata uBosni i Hercegovini, porodica beì izSarajeva ostavqaju}i svu svoju nepokret-nu imovinu.

Dušan je ro|en u Sokobawi, ali tamonije imao ro|ake. Odlazi u selo Bogdinacodakle je wegova pokojna majka. Seqacisu prihvatili porodicu @ivadinovi} ismestili je u školskoj zgradi gde su naraspolagawu imali hodnik i jednu prosto-

riju. Komšije su prikupile najnu`nijasredstva i namirnice.

Po formirawu našeg Udruèwa, 22.decembra 1993. godine, ~lanovi su u triopštine prikupqali podatke o vojnimpenzionerima i u~lawivali ih. PrekoFonda SOVO saznali smo da zastavnik@ivadinovi} sa porodicom ìvi u seluBogdinac koje je od Sokobawe udaqeno 10kilometara. Nakon što smo, jula 1994, nakarti pronašli selo, odlu~ili smo da ihposetimo.

Predstavili smo se i zapo~eli razgo-vor sa Dušanom. Ispri~ao nam je odakleje, kako je izašao iz Sarajeva i kako jedošao u Bogdinac. Dugo nam je pri~ao osvojoj jedinici i tome kakve su strahotedoìvqavali Srbi. Dodao je da je Gorda-nin mu` napustio wu i }erku i otišao uMakedoniju. Raspitivali smo se tada zaDušanovog sina i saznali da je na trome-se~nom kursu za milicionera i da mu jeèna Jelena iz Kostajnice. Na kraju pose-te Du{ana smo u~lanili u naše Udruèweuz obe}awe da }emo ga uskoro posetiti.

Obe}awe smo ubrzo ispunili. Porodi-ci smo uru~ili skroman poklon, a Dušannam je na rastanku rekao da je ozbiqno bo-lestan.

Krajem 1998. godine Udruèwe je or-ganizovalo posete našim penzionerima uopštinama Raàw i Sokobawa. Prilikomobilaska ~lanova u opštini Sokobawa, uselu Bogdincu nismo našli porodicu@ivadinovi}. Od Dušanovog komšije, ko-ji je ìveo pored škole, saznali smo da jeDušan preminuo, a da ne zna gde mu je po-rodica. Otišli smo u policiju uSokobawi i saznali da oni ìve u sute-renu jedne rudarske zgrade. U stanu smozatekli Jelenu, Dušanovu suprugu. Nakonšto smo joj izjavili sau~eš}e, Jelena jepo~ela da pla~e i kroz pla~ nam je sa-opštila da joj je poginuo sin na Kosovu.Nismo imali re~i utehe kojima bismo mo-gli da ublaìmo wenu tugu. Rekla nam jeda je ovaj mali stan dobila od policije ida tu ìvi sa }erkom Gordanom i unukom.Pored svih muka i àlosti ona èli dajoš jednom vidi svoj rodni kraj, svoju Ko-stajnicu. Pozdravili smo je uz obe}awe da}emo je ponovo posetiti, ali to obe}awenismo ispunili.

Kada smo po~etkom 2000. godine sa jed-nim ~lanom našeg Udruèwa iz Sokobaweotišli u posetu Jeleni i wenoj porodici,u stanu nismo zatekli nikoga. Jedna ènanam je saopštila tu`nu vest - da je Jelenaod tuge preminula, a da ne zna gde su Gor-dana i wena }erka.

Zoran Jašovi}

QUDI I DOGA\AJI


OBELE@ENAGODI[WICA

OSLOBO\EWA[APCA

Uz velike napore SUB-NOR Šapca uspeva dasvake godine obeleì

zna~ajne datume iz svoje istori-je.

Pre 66 godina, 23.oktobra1944. godine, Šabac je kona~nobio oslobo|en od fašizma na sa-mom kraju Drugog svetskog rata.

Na ovoj tradicionalnoj sve-~anosti maweg broja Šap~ana napartizanskom grobqu, povodomdana oslobo|ewa grada, došlo

je samo oko tridesetak gra|anada se poklone senima oslobodi-laca, ve}ina kao predstavnicinekih društvenih struktura,predstavnici radija i TV Šap-ca.

Na poziv opštinskog SUB-NOR-a, kao i uvek, odazvali suse sami borci, predstavnici Ko-munisti~ke partije, SPS, pred-stavnik grada Šapca,Udruèwa rezervnih vojnih sta-rešina, Udruèwa vojnih pen-zionera, delegacija Komandegarnizona. Svi su oni poloìlivence na zajedni~ki spomenikna partizanskom grobqu, a neko-liko pojedinaca-gra|ana polo-ìli su i sveè cve}e.

Predsednik opštinske or-ganizacije SUBNOR-a ŠapcaVlada Ninkovi} je u prigodnom

govoru podsetio pri-sutne na tešku isto-riju ovog grada, na ~e-ste borbe iosloba|awa grada odraznih okupatora izavojeva~a, da bi nakraju zakqu~io da jeteško danas defini-sati stawe u zemqi, umiru, koja iz raznihrazloga ima dostateško rešivih pro-blema.

U delegaciji voj-nih penzionera, kojaje poloìla venac,bili su Zoran \uki} iSlobodan Markovi}.

Stevan Stojanovi},Šabac

OBELE@EN DANOSLOBO\EWAOBRENOVCA

Gra|ani Obrenovca, pre-dstavnici Opštinskogodbora SPS, Udruèwa

boraca od 1990. godine, Udru-

èwa vojnih penzionera, Udru-èwa Roma i predstavniciSportsko kulturnog centraObrenovac, 14. oktobra 2010.godine, obeleìli su danoslobo|ewa Obrenovca.

Naàlost, u posledwe vre-me nema Udruèwa SUBNOR-ana ovakvim i sli~nim skupovi-ma!? M. Cvetkovi}

Uproteklom mesecu u Voj-noj akademiji Vojske Sr-bije,u Beogradu, okupili

su se predstavnici 9. klase Voj-notehni~ke akademije da obele-è 45 godina od po~etka školo-vawa. Prisustvovalo je dvade-set trojica klasi}a od devede-set trojice koliko ih je za-vršilo akademiju.

[kolovawe su zapo~eli1960. u Zagrebu, a završili1963. godine kada su, po dobi-jawu prvih oficirskih zvezdi-ca, raspore|eni u jedinice iustanove JNA.

Ovo prvo okupqawe klasebilo je veoma dirqivo. Krozrazgovor evocirane su uspomene

iz pitoma~kih dana, dana i go-dina provedenih u jedinicama.U stroju ove generacije nemaviše 9~toro qudi koji su u u me-|uvremenu umrli, a mnogi se,zbog bolesti i drugih razloga,nisu odazvali pozivu.

Proslavi nisu mogli da seodazovu ni wihove stare{ine,komandiri i nastavnici u aka-demiji.

Nakon sve~anog skupa klasi-}i su obišli neke kabinete Voj-no akademije, a zatim sudruèwe nastavili na zajed-ni~kom ru~ku.

Dogovorili su se da se sa-staju svake godine, posledwesubote u septembru.

Dragoslav \or|evi}

PROMOCIJAZBORNIKA U NI[U

Odavno u Nišu nije bilo toliko in-teresovawa za neko izdawe kwigekao {to je je to bilo za promociju

Zbornika pod nazivom "Vojska Srbije iCrne gore u odbrani od NATO agresije1999. godine".

Ovo je autenti~no izdawe na kome jeradilo 59 autora, neposrednih u~esnika uVojske Srbije i Grne Gore.Na veoma jed-nostavan, ali potpuno istinit na~in,opisali su sve strahote koje su proistek-le od NATO agresije. Naravno, i sam naziv

Zbornika koji je posve}en vojsci, govori onevi|enoj hrabrosti i juna{tvu vojnika ioficira, koji nisu àlili svoje ìvote uodbrani otaybine.

O ovom jedinstvenom delu, govorio jedoktor vojnih nauka Vidoje Panteli}, gen-eral-pukovnik u penziji.

Ovaj zbornik istinitih doga|aja o Vo-jsci Srbije i Crne Gore, ima tri posebneceline. Jedna od posebnog zna~aja je istradawe nedu`ne dece. Osta}e ve~no za-pam}eno, da su se na nišanu "Milosrdnogan|ela" od NATO projektila stradalo 79de~aka i devoj~ica srpske, romske i al-banske nacionalnosti. Stradala su ne-du`na deca u kolevkama, na mostovima,vozovima i u roditeqskom zagrqaju.

R. Babi}

Prošlo je deset godina od tog doga|a-ja, ali ostala je èqa da saznamo sudbinuporodice @ivadinovi}.

Dvadesetog oktobra ove godine, sapredsednikom mesne organizacije UVPSSokobawa Hranislavom Pej~i}em dogo-vorili smo se da odemo u zgradu gde su@ivadinovi}i nekad stanovali u namerida od stanara dobijemo neku informacijuo wima. Zatekli smo jednu ènu u hodnikui pitali je za @ivadinovi}e. Od we smosaznali da oni i daqe tu ìve, ali da nezna da li su trenutno tu. Zazvonili smo ivrata nam je otvorila Gordana koju nismoodmah prepoznali, jer je prošlo deset go-dina od posledweg susreta.

Primila nas je u stan i skuvala namkafu. Pitali smo je za }erku koja je bilamala kada smo je posledwi put videli. Re-kla nam je da je ona student tre}e godine ida prima stipendiju. Gordana nije zapo-slena, jer, kaè, nema posla za wu uSokobawi.

Hranislav, koji je i sam izbeglica izSarajeva, nastavqa razgovor sa wom. Sa-znajemo da je prethodnog dana došla izSarajeva i da bi se sutra vratila tamo usvoj stan, ali da sem tog stana nema ni~e-ga. Rekla nam je da su je, ~ak, i mnogekomšije muslimani zvali da se vrati.

Bili smo zadovoqni što smo pro-našli Gordanu i što smo sa wom razgova-rali. Obe}asmo da }emo ih ponovo poseti-ti.

Dobrosav Aleksi}

Obeleèna 45. godi{wica od po~etka školovawa 9.klase VTA.

SE]AWE NA LEPEPITOMA^KE DANE

ostavku na funkciju i obe}ao da }e u dogo-vorenom roku sa Odborrom izmiriti svesvoje obaveze. Do odràvawa vanredneSkupštine Dragutinovi} nije izvršio ni-jednu svoju obavezu.

Na Skupštini sa ovakvim sadràjemrada prisustvovali su predsednik UVPSQubomir Dragawac i predsednik Izvr{nogodbora Zoran Vu~kovi}. Dragawac je, u~e-stvuju}i u radu Skupštine, izneo izvesno~u|ewe i iznena|ewe na sadašwi radodavno renomiranog udruèwa {aba~kihvojnih penzionera. Naglasio je da u posled-wih godinu dana skoro da nema nikakvu in-formaciju o radu ovog Udruèwa, a poseb-no o ovom problemu koji raspravqaskupština. Naglasio je da ima poverewa u{aba~ke vojne penzionere da }e prevazi}isve probleme, a utvr|en finansijskimawak mora da se nadoknadi Udruèwu, pa

makar i preko suda. Dragawac je u daqoj di-skusiji najavio neke novine u informi-sawu vojnih penzionera o prob-lemima sakojima se Udruèwe „bori“ godinama sanadle`nim dràvnim organima, sve u ciquda se isti reše što brè.

Iz svega što se na ovoj izbornojSkupštini ~ulo name}e se zakqu~ak da seu UVP Šapca dogodilo ono što se moralodogoditi kada zataje nosioci odgovornihdu`nosti.

Izborna skupština, kojoj je prisustvo-vao veliki broj ~lanova, završila je radizborom novog opštinskog i Nadzornog od-bora-jednoglasno, i usvojeni teìšni za-daci za naredni period. Za novog predsed-nika Op{tinskog odbora UVP izabran je\or|e Mom~ilovi}, dosadašwi VD, za za-menika Marinko Antoni} i za ~lanove od-bora Aleksandar Lazi}, Mita Miloševi},Zoran \uki}, Dragan Duki} i Stevan Stoja-novi}. U Nadzorni odbor izabrani su Mi-lan Brki}, Mladen Simi} i Milan Davido-vi}.

U sve~anom delu povodom sedamnaestgodina postojawa {aba~ke organizacijeUVP novoizabrani predsednik \or|e Mom-~ilovi} izneo je kratko nekoliko istorij-skih podataka o dosadašwem radu ovogUdruèwa, a na kraju su podeqene zahval-nice aktivnim ~lanovima i predstavnici-ma drugih struktura, i to: Zoranu Stani}u,ko-mandantu garnizona, zastavniku @ivo-ti Jovanovi}u, Dr Oqi Bezbradici i Sne-àni Maksimovi}. Ovoj sve~anoj skupšti-ni prisustvovali su kao gosti predstavni-ci UVP Loznice, Sremske Mitrovice i Ru-me, predstavnici SUBNOR-a, Udruèwavojnih rezervnih starešima i civilnihpenzionera.

Na samom kraju rada skupštine izraè-na je velika zahvalnost Komandi garnizo-na Šabac koja na sve na~ine pomaè radUdruèwa, a to se posebno izrazilo okopripreme i odràvawa ove Izborneskupštine.

Stevan Stojanovi}, Šabac

Od uspeha lako doneuspeha. Zataji-li u radu svi,

predsednik najviše.Predstoje}e vreme poka-za}e odlu~nost i snagu{aba~kih vojnih penzio-nera u borbi protiv neo-dgovornog rada. Ocewenrad, uo~eni problemi navanrednoj izbornoj Sku-pštini. Svaki ~lan morada opravda zaduèwa.Usvojeni teìšni zadaciza naredni period. Iza-bran novi opštinski Od-bor na ~elu sa \or|emMom~ilovi}em. Obele-èna sedamnaesta go-dišwica šaba~kogUdruèwa, uru~ene zahvalnice aktivnim~lanovima i srodnim organizacijama.

U Šapcu vec sedamnaest godina posto-ji Udruèwe vojnih penzionera. Na ~eluUdruèwa do sada su bila trojica vojnihpenzionera. Za vreme wihove „vladavine“Udruèwe je radilo vrlo uspešno i preko„Vojnog veterana“ bilo poznato širom Sr-bije. U radu svake godine bilo je niz razno-vrsnih aktivnosti i dosta izleta. Posled-wih godinu-dve tako|e se radilo ali bezrezultata.

Pre skoro dve godine, posle uspešnogLazi}a, na ~elo Udruèwa dolazi nov ~o-vek, mnogima i nedovoqno poznat - IlijaDragutinovi}. U udruèwu kao da se stalosa radom. Na sednicama Udruèwa uvek sekonstatovalo da sve ide „po planu ali ne-ma rezultata. Zbog toga opada intereso-vawe kod ~lanstva, malo je novih ~lanova,nema izleta, nema druèwa... Neki ~lano-vi su odmah uo~ili da se novi predsednikDragutinovi} ne snalazi najboqe u vo|ewuUdruèwa, da je dosta „labav“ usprovo|ewu opštih zadataka i obaveza,odràva slabu vezu sa UVPS i to naj-~eš}eusmeno i telefonom, a uo~eni su i neki po-roci, koji u mnogome degradirajuUdruèwe. U po~etku se primedbe pojedi-naca nisu ozbiqno shvatale, mislilo se daje za uspešan rad potrebno izvesno vremeza upoznavawe Udruèwa i sl. Jedan odnajve}ih neshvatqivih problema bio ješto Dragutinovi} nikako da stvori usloveda se izabere blagajnik Udruèwa, pa jetako više od godinu dana on bio i predsed-nik i blagajnik i sve drugo, što se odraà-valo na opšte stawe u UVP Šabac, a poseb-no na finansijsku situaciju i ra~unUdruèwa.

Na vanrednoj izbornoj Skupštini neko-liko diskutanata iznelo je više primeranepravilnog finansijskog poslovawa naštetu Udruèwa. Izneti su primeri da seuplate za „Vojni veteran“ nisu upla}ivalena ra~un, a da su troškovi “Veteranu” pla-}ani sa ra~una Udruèwa. Isto tako na-plate za putne troškove za izlete nisu up-la-cinave na ra~un, ve} je autobus u celo-sti pla}an sa ra~una.

Na u~estale primedbe ~lanova opštin-skog odbora na rad i ponašawe predsedni-ka Ilija Dragutinovi} je najzad podneo

QUDI I DOGA\AJI


17. GODINAUVPS ZEMUN Sedamnaesta godišwica Op{tinske

organizacije UVPS Zemun sve~ano je obe-leèna 25. oktobra ove godine, u resto-ranu “Klub 1870“, u Vatrogasnom domu.

Presednik Op{tinskog odbora UVPZemun Cvetko Jokanovi} pozdravio je pri-sutne i kratko se osvrnuo na istorijatUdruèwa.

Predsednik Izvr{nog odbora Glavnog

odbora UVPS Zoran Vu~-kovi} Vu~kovi} uru~io jepredsedniku Op{tinskeorganizacije UVP Zemun“Povequ” koju jeUdruèwe vojnih penzio-nera Srbije, kao najvi{epriznawe Udruèwa, do-delilo toj organizaciji.

Tom prilikom zaslu-`nim ~lanovima su uru-~ene plakete, zahvalni-ce i kwige.

Presednik UPVPLZlatomir Gruji} uru~io

je zahvalnicu svoje organizacije Op{tin-skom odboru UVP Zemun i umetni~ku sli-ku, a presednik SUBNOR-a MiodragZdravkovi} uru~io je predsednikuJokanovi}u Povequ.

Presednik op{tinske organizacijepenzionera Zemun Špiro Bezbradica po-zdravio je skup i izrazio uverewe da }esaradwa izme|u dve organizacije biti jo{boqa.

Posle zvani~nog dela nastavqeno jedruèwe uz orkestar Ka~avende.

T. Mitušev

Iz Op{tinskog odbora UVP [abac

MORALO JE TAKO BITI

Opštinska organizacija UVP â-~ak, 12. novembra 2010. godine, usali gradske Skupštine obele-

ìla je sedamnestogodišwicuUdruèwa vojnih penzionera Srbije iinformisala ~lanove o aktuelnimpitawima. Sve~anoj sednici prisustvo-vali su predsednik UVP SrbijeQubomir Dragawac, predsednik gradskeskupštine Veqko Negovanovi}, zamenikkomandanta Garnizona Gorwi Milano-vac major Zoran Cvetkovi}, predsedni-ci kraqeva~ke, poèške i uì~ke orga-nizacije UVP Cvetan Stamenkovi}, Mi-lanko Bawanac i @ivomir Gaji}, pred-sednik penzionera â~ka Milorad Ma-ri}, predsednik SUBNOR-a PantelijaVasovi} i potpredsednik GO PUPS-a Ax-emovi}.

Skupštinu je otvorio i pozdraviopredsednik Opštinske organizacijeUVP â~ak \uro Jovanovi}. Istakao jeda je Opštinska organizacija u ovoj go-dini postigla zna~ajne rezultate i pru-ìla pomo} svojim ~lanovima u ostvari-vawu prava na jednokratnu nov~anu po-mo} (do sada je podneto 58 predmeta, akomisija je rešila 45), iz zdravstvenezaštite, u obradi dokumenata za pogreb-ne troškove i ostvarivawe prava na po-rodi~nu penziju. Opštinska organizaci-ja ostvarila je vrlo dobru saradwu sakomandom garnizona i svim strukturamau gradu. Redovno su obilazili bolesne iiznemogle ~lanove organizacije i pru-àli nesebi~nu pomo} svima kojima jepotrebna. Ovo se posebno odnosi na ost-varivawe prava kod zakinutih penzija.

Predsednik UVPS Qubomir Dra-gawac iscrpno je informisao prisutne opredloènom Zakonu o javnom dugu. Kon-statovao je da se vrši opšta opstrukci-ja, da Vlada i Fond SOVO ne izvršavajusvoje zakonske obaveze. îne se ogromninapori da predstavnici radne grupe izUVP Srbije svojim amandmanima koje jepodrào Glavni odbor doprinesu da voj-ni penzioneri ostvare svoja prava, a akose ta mogu}nost iskqu~i nastavqaju sesudski sporovi. Tako|e nas je informi-sao dokle se stiglo sa podnetim zahte-

vima za uskla|ivawe vojnih penzija(11,06%).

Predsednik Gradske skupštine â~-ka Veqko Negovanovi} pozdravio je pri-sutne goste i ~lanove Udruèwa ~esti-taju}i im sedamnestogodišwicu rada.Istakao je da je gradska organizacijaUVP â~ka postigla zapaène rezulta-te, ostvarila dobru saradwu sa svimstrukturama u gradu.

^lan Opštinskog odbora UVP BoškoNaki} istakao je da se u saradwi sa Ko-mandom garnizona Gorwi Milanovac ra-di na popuwavawu obrazaca PZO-1 iPZO-2 za nove zdravstvene kwiìce. Dosada je popuweno i dostavqeno komandigarnizona za 412 nosioca osigurawa i186 ~lanova porodice ili za 88,6% ko-risnika vojne penzije sa prostora â~-ka, Ivawice Gu~e i Lu~ana. Ostalo je jošda se popune obrasci za 53 korisnikavojne penzije. S obzirom da je krajwi rokza realizaciju navedene aktivnosti 31.decembar 2010, obaveštavaju se kori-snici da do|u u Udruèwe radi popuneobrazaca.

@eqko Ivošev je po stambenoj pro-blematici konstatovao da u odnosu naprethodne godine ima pozitivnih prome-na po pitawu rešavawa stambenih pro-blema. U drugoj polovini 2010. vojni pen-zioneri dobili su 4 dvosobna stana.Kredite za kona~no rešavawe stambe-nog problema u visini od 20.000 evra do-bilo je nekoliko vojnih penzionera, a utoku je rešavawe ostalih zahteva popitawu ovih kredita.

Dragiša Stevanovi} je konstatovaoda je komisija za kulturno-zabavni rad irekreaciju od izborne skupštine do da-nas organizovala brojne aktivnosti uzpomo} ~lanova Opštinskog odbora. U ak-tivnostima je u~estvovao veliki broj~lanova. Posetili smo Niš i NiškuBawu, Poàrevac i Srebreno jezero,Zlatibor, prisustvovali smo „Otvore-nom danu“ u komandi garnizona GorwiMilanovac i organizovali više dru-èwa i susreta sa mesnim organizacija-ma sa teritorije grada â~ka.

Ilo Mihajlovski


QUDI I DOGA\AJI

Iz Opštinske organizacije UVP â~ka

SARADWA SA SVIM STRUKTURAMA U GRADU

Iz Opštinskog odboraUVP Zaje~ar

PODR[KA„ZABORAVQENIMA“

Usklopu davno planiranih a nerealizo-vanih aktivnosti obilaska ~lanovaOpštinske organizacije UVP Zaje~ar

u mesnim odborima Kladovo i Negotin,novoizabrani predsednik UVP Zaje~arQubomir Reqanovi}, sa sekretarom RadetomJovanovi}em, obišao je „zaboravqene“~lanove UVP u Kladovu 4. novembra, a u Ne-gotinu 11. novembra. Odziv ~lanova mesnihodbora na sastanak bio je veliki, posebno uKladovu gde je po prvi put boravio neko odpredstavnika UVP Zaje~ar.

Ciq obilaska bio je da se korisnici vo-jne penzije i ~lanovi wihovih porodica upoz-naju sa aktuelnim doga|awima u UVP Srbije,problemima u regulisawu statusa, na~inunaplate dospelih potraìvawa od FondaSOVO, i sa pravima i na~inom za ostvarewepomo}i kroz ~lanstvo u UVP Srbije. S drugestrane, rukovodstvo UVP Zaje~ar upoznalo sesa situacijom na licu mesta i u neposrednomkontaktu sa ~lanstvom.

Poseban akcenat tokom boravka dele-gacije u Kladovu i Negotinu dat je narešavawu problema zdravstvenog zbri-wavawa vojnih osiguranika u civilnimzdravstvenim ustanovama. Obavqeni su raz-govori sa rukovodstvima domova zdravqa uKladovu i Negotinu sa kojima je Komanda gar-nizona Zaje~ar, u ime Ministarstva odbrane,ranije sklopila ugovore o zdravstvenomzbriwavawu vojnih osiguranika. U saradawisa predsednicima mesnih odbora, predsed-nik UVP Zaje~ar je definisao obaveze kojimasu domovi zdravqa potpisivawem ugovorapreuzeli i zatraìo da se ispoštuju usloviiz navedenih ugovora, odnosno da se vojnimosiguranicima koji ìve na prostoru opšti-na Kladovo i Negotin omogu}e ista prava kaoi svim drugim osiguranicima, a to je speci-jalisti~ka zdravstvena zaštita u VB Niš ina VMA Beograd.

U ciqu regulisawa problema obezbe|ewai nabavke lekova za vojne osiguranike, us-postavqen je kontakt sa apotekama i podacio istima su dostavqeni Ministarstvuodbrane, Sektoru za snabdevawe, u ciqusklapawa ugovora o poslovnoj saradwi.

Korisnici vojne penzije su pozvani da seu~lane u UVP Srbije i pretplate na list„Veteran“ kako bi u narednom periodupravovremeno dolazili do validnih infor-macija.

Zbog nedostatka nov~anih sredstava nijerealizovana aktivnost obilaska korisnikavojne penzije u Boru i Majdanpeku, ali }e se ita aktivnost realizovati u skorije vreme. Današi ~lanovi u Boru i Majdanpeku ne bi os-tali „zaboravqeni“, na ku}ne adrese su imdostavqene pisane informacije od stranepredsednika Opštinske organizacije UVPZaje~ar o svim aktuelnim pitawima kojioptere}uju korisnike vojnih penzija.

Jovo Bencun

Povodom 17. godišwice osnivawaOpštinske organizacija UVP –Novi Beograd, u prostorijama

SUBNOR-a Novi Beograd, odràna jesve~ana sednica. Skupštinu je otvorio iwome rukovodio predsednik KonstantinArsenovi}.

Pozdravqaju}i skup, predsednik Ar-senovi} je rekao da je ova godina bilaizborna na svim nivoima, da je anal-iziran ~etvorogodišwi rad i da su usvo-jena nova dokumenta sa Programom iStatutom UVPS u ciqu boqitka za svekorisnike vojne penzije. Podsetio jeprisutne da je pre 17. godina formiranaOpštinska organizacija Novi Beograd ukojoj je danas tre}ina ~lanstva UVPS.Tog 25. novembra 1993. godine, kada jeformirana Opštinska organizacija, bi-lo je 10 mesnih odbora i oko 500 ~lano-va, a danas imamo 16 mesnih odbora sapreko 12.850 KVP i oko 10.500 ~lanovaUVPS, što predstavqa preko 80%~lanstva, ~ime moèmo biti ponosni uodnosu na druge organizacije.

U kratkom izlagawu, Arsenovi} se os-vrnuo i na probleme koji mu~e sveopštinske organizacije.Penzije su re-dovne s tim što su i daqe zamrznute dokraja 2010. godine, a o~ekuje se da Zakono PIO, koji više od godinu dana kruìpo raznim odborima i ministarstvimavlade, do kraja godine ugleda svetlostdana.

Nakon usvajawa novog Pravilnika ododeqivawu jednokratne nov~ane po-mo}i sa pove}awem vrednosti boda na1.350, omogu}eno je da više KVP dobijeovu pomo}. Tako je u 2010. godini unovobeogradskoj opštinskoj organizacijipodneto 275 zahteva, od kojih je 201 za-htev realizovan. Odbijena su svega 24 za-hteva, jer je oceweno da ne ispuwavajuuslove Pravilnika, dok je još 50 zahtevau postupku realizacije.

Dugovawa od avgusta 2004. do novem-

bra 2007. godine bila su u ìì in-teresovawa KVP. Preko naše opštinskeorganizacije pokrenuto je oko 5.000tu`bi. Jednima je ovaj dug ispla}en, dokdrugi ~ekaju na realizaciju. Naàlost,ima dosta KVP, koji nisu podnosilitu`be, pa se oslawaju na milost vlade,da im se u dogledno vreme reši dug. Ovajproblem šire je razmatran na Drugoj sed-nici Glavnog odbora UVPS, o ~emu je u ok-tobarskom broju pisao i „Vojni veteran“.

Primarnu i sekundarnu zdravstvenuzaštitu naši korisnici vojne penzijeobavqaju preko VMC Novi Beograd i Vo-jnomedicinske akademije u Beogradu. Za-kazivawem pregleda, korisnici vojnepenzije uglavnom ne moraju rano ustajatii ~ekati u redovima. Iako ima pojedi-na~nih slu~ajeva nekorektnog odnosamedicinskog osobqa, u principu ve}inaKVP je zadovoqna sadašwim sistemomzdravstvenog zbriwavawa. Rehabil-itacija je restriktivna, skoro i da je ne-ma. Me|utim, dodeqivawem JNP zbogbolesti, ovaj problem je u celini rešen,jer sa dobijenim iznosom od 39.000,00 di-nara bolesnik ima mogu}nosti da biraustanovu za rehabilitaciju i sl.

Tokom prošle godine, od straneGlavnog odbora UVPS dobijena je kom-pletna rang lista, kojom smo u Opštin-skom odboru Novi Beograd omogu}iliuvid – gde se koji KVP nalazi i sl. U ovojgodini redovno dobijamo pregled rangliste odnosno pregled dodeqivanihstanova, kao i pregled slobodnih stano-va na teritoriji Srbije. Naàlost,Opštinska organizacija ne raspolaèpodatkom koliko lica još nije regulisa-lo ovaj problem, jer o tome vodi ra~unaUdruèwe besku}nika uz stalnu saradwusa Upravom za standard, tradiciju i vet-erane.

Na kraju, dodeqena su priznawa zadoprinos na planu saradwe iunapre|ewa rada Opštinske organizaci-

je Novi Beograd. Povequ UVPS dobilisu: Branko Petkovi}, \or|e Petrovi},Slavka Veškovi}, Milan Proki}, Veli-bor Tomaševi}, Radovan Jovi}evi},Miroqub Obradovi}, VladislavJana}kovi} i \or|e Bogati}, a PlaketeUVPS: Gojko Mar~eta, Luka Carevi},Vladimir \uri}, Rade Klepi}, PetarAleksi}, Ratko îgojevi} i Sofija\or|evi}.

Osim ovih priznawa, predsednik Ar-senovi} nagradio je sve predsednike MOi ~lanove opštinske organizacije,~lanove Glavnog odbora sa teritorijeNovi Beograd i odre|eni broj zaslu`nih~lanova kwigom Tajna Dobrovoqa~keulice u Sarajevu (50 nagra|enih). Donetaje i odluka da se nabavi još 20 primera-ka ove kwige i podeli mesnim organi-zacijama radi dodeqivawa wihovim~lanovima UVPS.

Milorad Jovanovi}


PISMO IZ ]UPRIJE

Drago mi je kada u našem listu„Veteran“ pro~itam o raznimaktivnostima opštinskih od-

bora. To su razna druèwa, posetenajugroènijim korisnicima vojnepenzije i mnoge druge aktivnosti.

@ivim u malom mestu u unu-trašwosti gde baš i nema nekogdruèwa KVP, ali u mestu gde posto-ji „veliko srce“ qudi koji rade uOpštinskom odboru UVPS u ]upriji.

Naime, posle iznenadne smrtimog supruga, a imao je samo 63 godine,suo~ila sam se sa raznim problemi-ma vezanim za prikupqawe dokume-nata za ostvarivawe prava na poro-di~nu penziju, tu`bu za nadoknadu ne-ispla}enog dela penzije i još mnogotoga. Trebalo je sve to prikupiti iposlati. U ~asu kad vam je zbog bolaza voqenim bi}em mo} rasu|ivawa ikoncentracije smawena, uhvatila meje panika. Kuda poslati, na koju adre-su? Na sre}u, u našem odboru se nala-ze divni qudi koji su uvek tu da prik-teknu u pomo}.

Ali, èlim da izdvojim ~lana od-bora, osobu koja mi je uvek pritekla upomo} kad god sam se obratila. Wego-vo ime je Mom~ilo Zlatkovi} Moma.@elim javno da mu se zahvalim i uka-èm svoje poštovawe za sve ono štoje uradio za mene onda kada mi je bi-lo najpotrebnije i najteè. Svakupromenu, svaku informaciju bitnu zastatus KVP dobijala sam blagovreme-no od wega, naro~ito sve ono vezanoza tu`bu u vezi duga. Da ne bih kasni-la sa rokovima ~esto sam bila prinu-|ena da ga zovem i na ku}ni broj.

Sigurna sam da nisam jedina kojaje potraìla wegovu pomo}.

Još jednom èlim da mu se zahva-lim za svu pomo} i razumevawe.

Wemu i wegovoj porodici èlimdobro zdravqe i svu sre}u.

Dušica Cvetojevi}

QUDI I DOGA\AJI

Sedamnaesta godišwica od osnivawaOpštinske organizacije UVPS Novi Beograd

OD 500 DO 10.500 ^LANOVA

Predsednik Arsenovi}.uru~uje priznawa


Putovawa, susreti idruèwa u organizaciji

UVPS (2)

PUTEVIMASOLUNSKIH

RATNIKA

Evo nas u prvom nastavku naše zapo~e-te pri~e o proširewu delovawaUVPS i stvarawu uslova za još ve}e

druèwe starih poznanika, za nova puto-vawa i nova upoznavawa. @ivot je bezbrojputa pokazao da spoj iskustva i mladosti,èqe i qubavi, vere i istrajnosti, ra|anove motive i ìvot ~ini sadràjnijim ineobi~nijim u odnosu na ve} ustaqenu sva-kodnevnicu.

A da ne bi duìli sa pri~ama evo kon-kretne naše prve velike akcije. Kako vamse dopada ovaj put: Beograd – N. Varoš –Manastir Ostrog – Podgorica – Skadar –Kukeš (Vezirov most) – Dra~ – Tirana – El-basan – Valona – Saranda. Ovo bi bio prvideo puta nazvanog Putevima solunskih rat-nika. S obzirom na to da još nisu stvoreniuslovi za nesmetan prelazak preko naše ju-`ne pokrajine - Kosova i Metohije, za sada}emo pro}i puteve Topli~ke grupe, odnosno3. armije Srpske vojske, 12. puka „Car La-zar“, Šumadijskog i Moravskog odreda u Al-baniji. Zanimqivo je da je tada postojao iŠumadijsko-albanski odred, ali o tome unekom drugom broju. Samo da kaèmo da jena~elnik {taba tog odreda bio major RadeFilipovi}, oficir poznat po svojoj odlu~-nosti i hrabrosti.

Hiqade naših vojnika u izrazito lošimuslovima prošlo je preko ~uvenog „Veziro-vog mosta“ u Kukešu. Naàlost, veliki brojwih nije uspeo pre}i ovaj uzani most. U sr-cima ose}amo nespokoj što se do sada nismonašli na tom mestu, da zapalimo sve}u iodamo poštu našim precima.

Na tom putu ~eka nas i Tirana sa crkvomu kojoj su mošti prvog srpskog cara JovanaVladimira. Naš doma}in u Tirani bi}enam ambasador Srbije u Tirani i UdruèweSrba u Albaniji.

Cena }e biti oko 330 evra za 10 dana sapolupansionom, plus zdravstveno osigu-rawe - jedan evro po danu.

Otpla}ivawe po~iwe od januara, ko ko-liko ̀ eli, s tim što ne moè biti mawe odprora~unate rate kada se celokupna sumapodeli do po~etka putovawa. Naravno, kobude èleo mo}i }e da plati u celosti,ili u samo dve, tri rate, zna~i sve opcijedo polaska su prisutne.

O ovome }e biti re~i i u narednom bro-ju; odgovara}emo na vaša pitawa a bi}e namkorisni svi vaši predlozi. U slede}embroju upozna}emo vas i sa Opštinskom orga-nizacijom SPRS od 1912. do 1920. godine izUìca koja uspešno sara|uje sa svim struk-turama u opštini, pa i sa našimudruèwem, a veoma su zainteresovani zaovo putovawe.

Pavle Lu~i}

Sa Skup{tine Kluba generala i admiral

PRIZNAWA ZA AFIRMACIJUKLUBA

Godi{wa Skup{tina Kluba generala i admirala Srbije, 25. novem-bra ove godine, kao znak posebnog priznawa za izvanrednu saradwui doprinos afirmaciji Kluba, dodelila je Povequ Qubomiru Do-

mazetovi}u, general-potpukovniku u penziji - posthumno.Zahvalnice je dodelila Biblioteci "Qubi{a R. \eni}"- âjetina;

Gradskom odboru SUBNOR-a grada Beograda; Domu Vojske Srbije u Ni{u;Ekolo{kom pokretu grada Novog Sada; Redakciji lista "Pravda" - Beo-grad; Televiziji "Galaksija" - â~ak; Udruèwu ratnih dobrovoqaca i po-tomaka 1912-1918. - Beograd; Fondu SOVO; branislavi Boòvi}, Gradskaop{tina Novi Beograd; Branislavi Stani{i}, urednici Redakcije "Ta-njug"; Qubi{i Dikovi}u, general-potpukovniku, komandantu Kopnene voj-ske; Radetu \or|evi}u, glavnom uredniku Televizije "Resava" - Svilaj-nac; Vladislavu Stankovi}u, prvom srpskom dvorskom kaligrafu; i Bra-nislavu Petrovi}u, general-potpukovniku u penziji - posthumno.

Skup{tina je razmatrala i usvojila izve{taj o jednogodi{wem raduKluba, kao i druge izve{taje i odluke i Programa rada Kluba.

M.P.

UPodgorici je odràna Tre-}a sjednica Glavnog odbo-ra Udruèwa vojnih penzi-

onera u Crnoj Gori, kojom je predsje-davao predsjednik Dragan Tiodoro-vi}.

U prvom dijelu sjednice pred-sjednik je upoznao prisutne o aktiv-nostima i radu Izvršnog odbora naprimedbama Nacrta novog zakona oPIO Crne gore.

U toku razgovora, naglasio je Ti-odorovi}, u Ministarstvu rada isocijalnog starawa, Ministarstvufinansija i na okruglom stolu, iz-nijete su sve mawkavosti koje su uNacrtu ugra|ene, opet na djelimi~-nu štetu vojnih penzionera, jer ni-jesu obuhva}ena sva pove}awa kojanam pripadaju i za koja imamo va-lidne presude Upravnog suda CrneGore.

Naše primedbe na Nacrt novogzakona, u dijelu koje se odnose navojne penzionere, sa~inila je rad-na grupa sastavqena od finansi-sta, pravnika, nekih poslanika iporotnika, i u pismenoj formi do-stavila ih Ministarstvu rada i so-cijalnog starawa i Minisarstvufinansija.

Bi}emo uporni u svojim zahtje-vima za ostvarivawe svojih ste~e-nih prava, jer mi ne traìmo ništaviše, osim onog što nam pripada.Ako je potrebno ponovo }e uslijedi-

ti tu`be, zakqu~io je Tiodorovi}.U nastavku sjednice razmatran

je i usvojen Plan rada Glavnog od-bora za 2011. godinu u kojem je po-sebno naglašen zadatak -rješavawe stambenog pitawa za300 vojnih penzionera, koji sa poro-dicama ìve kao podstanari i pla-}aju kirije koje iznose više od po-lovine wihovih primawa. Ve} jeupu}en zahtjev ministru odbrane,da primi delegaciju Udruèwa narazgovor i da se pokuša izna}ipovoqno rješewe za ove besku}ni-ke, koji duè od decenije nemajukrov nad glavom.

Glavni odbor donio je Odluku ododjeli nov~ane pomo}i graduKraqevu u iznosu od 1000 evra, ra-di otklawawa posqedica razornogzemqotresa, koji je zadesio ìte-qe Kraqeva.

Finansijska sredstva su obezbe-|ena iz dijela ~lanarine namijew-enih za pomo} u ovakvim i sli~nimslu~ajevima.

Vojni penzioneri dobro znajušta su elementarne nepogode i ka-tastrofe te su uvijek bili soli-darni u pruàwu pomo}i ugroènimqudima.

Skromno, ali od srca, od vojnihveterana Kraqevu!

Radivoje Zdravkovi}

QUDI I DOGA\AJI

Iz Udruèwa vojnih penzionera u Crnoj Gori

PRIMEDBE NA NACRT

NOVOG ZAKONA

Boìdar Stevanovi} Mika

ÊTRDESET DVEGODINE LETEWA

Pilot i general-pukovnik u penzijiBoìdar Stevanovi} Mika jedan jeod retkih komandanata koji su do

same penzije uporedo komandovali najvi-{im jedinicama i aktivno leteli. Bezpreterivawa se moè re}i da je on bio ko-mandant i pilot kakvog bi poèlela svakaarmija.

Mika je ro|en 21.septembra 1933. godi-ne u Ili}evu kod Kragujevca, u srcu [uma-dije, u radni~koj porodici, od majke Stani-je i oca Milana.

Imao je te{ko detiwstvo. Zapamtio jerat, glad i nalete nema~kih i savezni~kihaviona… Jo{ kao gimnazijalac, do~epao sejedrilice i osetio qubav prema letewu.Maštao je da postane pilot i èqa mu seostvarila 1952. godine kada je završio{kolu i postao vojni pilot - potporu~nik.

Prošao je rigoroznu selekciju na prije-mu. Od wih 3o primqen je on i jo{ jedankandidat. Kada se vratio ku}i i kazao daje primqen, otac mu je u {ali rekao: „[ta-}eš im ti tako `goqav?“

Mika je po zavr{etku škole bio odmahzapaèn, po~eo je da leti na vrhunskim bor-benim avionima koje smo tada imali. Po-sle je otišao na više školovawe, ali odletewa i aviona nije se odvajao. Po~eo jeod komandira odelewa, preko komandantapuka, divizije, korpusa do komandanta RVi PVO.

Mika je jedinstven pilot. Mo`da mu ni-je bilo ravnog. Razvijao je svoj dar na sva-koj du`nosti i na svakoj je dao svoj maksi-mum. Za vreme ga|awa u SSSR, sa grupom Ju-goslovena, bio je najboqi strelac. Malo jeu svetu bilo takvih komandanata koji suceo svoj radni vek proveli u letewu. @aomu je, kaè, {to 1999. godine sa Migom 29nije mogao da brani na{e nebo od NATOagresora, jer je 1993. godine oti{ao u pen-ziju.

Godine 1962. Mika je odre|en za ruko-vodioca kursa sa grupom pilota na preobu-ci. Kako re~e tadašwi komandant puka Mi-{a Radoj~i}, „osedeo sam zbog Mike ta trimeseca dok je trajao kurs.Terao je da se le-ti pod nemogu}im vremenskim i drugimuslovima. Govorio je: pa ja ih obu~avam dabudu borbeni piloti i boqi od svih do sa-da, posebno natovskih. Moraju bitiosposobqeni za sve uslove leta. Leteti isamo leteti - bila je wegova odrednica na

svim komandnim du`nostima.Miki je mnogo ào što je druga Jugosla-

vija razbijena, armija rasturena, iako jezemqa mogla da se odbrani i sa~uva. Ali,zbog izdaje u tada{wem dràvnom i vojnomrukovodstvu nije se moglo ni{ta u~initi,osim nekog dràvnog udara, na {ta su Mi-ku neki nagovarali. Nije to prihvatio uonako te{koj situaciji. Rekao je i Kadije-vi}u da zemqu treba braniti kako treba,ili se mirno razi}i. Vojska je ozbiqnastvar i ne moè se svakom prepustiti da jevodi, kao što je, naàlost, bilo

Kao komandantu RV i PVO neki mu zame-raju što nije dao da se upotrebi avijacijaprilikom izvla~ewa vojske iz KomandeDruge vojne oblasti u Sarajevu. Mika je biomi{qewa „da bi avijacija napravila haosu gradu i pobila nedu`no stanovništvo. Abilo je i drugih na~ina kako da se vojskabezbedno izvu~e. Smatra da je Izetbegovi-}a, posle privo|ewa, trebalo zadràtidok se i posledwi vojnik ne izvu~e iz gra-da i onda ga pustiti. Kaè da je svuda da-vao avijaciju gde su bili ciqevi i objektiza dejstvo avijacije, a tamo gde to nije bi-lo opravdano i bezbedno nije dozvoqavao.

Mnogi piloti smatraju da je Mika jedanod na{ih najboqih pilota u istoriji, pra-vi vojnik, pilot i general. Kao komandantRV i PVO odbio da prihvati ve}i stan, os-tao je sa suprugom i dvoje dece u trosob-

LIKOVI VETERANA


Stevo Lon~ar

SKOJEVAC, BORAC I

DIPLOMATA

Ve} nekoliko puta prime}u-jem ~oveka kako ulazi u pro-storiju MZ Vidikovac koju

koristi Opštinski odbor UVP Ra-kovica.

U pogledu i dràwu neodoqivome asocira na lik legendarnog srp-skog izvi|a~a iz Prvog svetskog rata, ~ijaje slika obišla svet. Ulazi pognut una-pred obazrivo, ispitiva~ki, ozbiqan, aonda odmah zatim veselo, šeretski, sa do-setkama i šalama upu}enim poznaniku.

Nisam ga poznavao, bio sam „nov“ u tojsredini. Re~e mi drug wegovo ime; shvatihda to ime ve} odnekuda znam.

Stevo Lon~ar, iz Majske poqane kodGline, ro|en oktobra 1924. godine. \akgimnazije u Sisku. Skojevac od 1941. godi-ne, omladinski rukovodilac sela, opšti-ne, kotara....poznanik àndarma zbog ak-tivnosti koje im se nisu dopadale.

Nije mogao duè ostati sa timpošastima pa je 1943. godine ode u parti-zane u 3. banijsku brigadu. Brzo je Stevonapredovao. Postade komesar ~ete, a za-tim komesar bataqona 4. banijske briga-de. Po toj komesarskoj liniji postade po-ru~nik a zatim kapetan, kao bataqonskirukovodilac. Sa svojom 4. banijskom bri-gadom prošao je kroz sve borbe od Banijedo Bosanske krajine, preko Slavonije doIlirske Bistrice.

Jedva pristade da pomene sva odli~jakoja je primio, uspeh da zapamtim samo ne-ka od wih: Ordena za hrabrost, Partizan-

ske zvezde,Bratstva i je-dinstva, Jugo-slovenske za-stave sa zlat-nom zvezdom naogrlici, ordenrada ....

Posle ratanastavnik u Voj-no-politi~kojškoli, ~lan ko-misije za ispitkapetana, a on-da odlazi u SADkao šef misije

za nabavku rezervnih delova. U~estvovaoje u uvozu motora za Galeb, Jastreb, heli-koptera Gazela, raketne topovwa~e. Bioje na~elnik odeqewa u materijalno-plan-skoj upravi SSNO, u upravi za snabdevawei u SDPR-u.

Kona~no, 1975. godine odlazi u Indijukao naš vojni izaslanik, gde ostaje slede-}e ~etiri godine. Kada sam ovo ~uo bi mijasno odakle poti~e onaj moj utisak o brzojtransformaciji od obazrivog do šaqivogsa puno šarma.

Stigao je Stevo u me|uvremenu i da seoèni. Sa svojom suprugom Radmilom stvo-ri sre}nu porodicu, sa troje dece, }erkomi dva sina, ima sada i troje unu~adi; sta-riji unuk ima toliko godina koliko je Ste-vo imao kada se opasao bombama i šmajse-rom, maršovao na ~elu bataqona svojimratnim putevima.

On i daqe kao krepki ali i aktivnivojni penzioner pored svojih 86 godina,širi optimizam i dobro raspoloèwe me-|u svojim drugovima a svojim šarmom osva-ja simpatije i nas nešto mla|ih.

Takvog Stevu sam upoznao i poèleoda vam ga predstavim.

Danilo Aralica

nom. Davali su mu i stan na Dediwu, ali jeodbio.

On nije samo vrhunski pilot, nego ili~nost sa mnogo vrlina.

Ocewivan je sa najvišim ocenama. Za-vršio je sve vojne škole: ŠAOA, Aplikaci-onu školu, VVVA, Ratnu školu i brojne kur-seve. Odlikovan je najvišim vojnim od-likovawima. Nosilac je zlatnog pilotskogznaka; prva du`nost mu je bila nastavnikletewa na mlaznim borbenim avionima gdeje obu~io na stotine pilota. Otišao je upenziju sa 60 godina starosti, sa 40 godinaefektivnog i 22 godine beneficiranogradnog staà. Leteo je preko 42 godine nanajsavremenijim borbenima avionima, naMigu 21 preko 20 godina i na Migu 29 desetgodina i to uporedo sa obavqawem komand-nih du`nosti. On je jedini komandant vidakoji je aktivno leteo obavqaju}i komandnedu`nosti sve do penzionisawa. Neki našidràvnici nisu verovali da on sam leti naMigu 29 u 60. godini ìvota, pa su dolazilida ga vide kako izvodi bravure iznad aero-droma Batajnica.

Mika je u isto vreme i obi~an i neobi-~an ~ovek i pilot. Neki wegovi rekordi mo-gli bi da u|u i u Ginisovu kwigu, ali on ihkao skroman ~ovek ne isti~e.

@elimo mu dobro zdravqe i dug ìvot.Predrag Ne{ovi}

Vojni penzioner Jovan Baša, pred-sednik i igra~ bo}arskog klubaNovi Beograd, u 69. godini ìvo-

ta, takore}i doìvqava novu mladost.Wegov klub je prvak Srbije i predstojemu kvalifikacije za Ligu šampionaEvrope. Qubav prema bo}awu, koja se za-~ela u detiwstvu, još traje i ve} uveli-ko daje svoje plodove.

Jovan Baša je ro|en 3. avgusta 1942.godine u selu Pola~a, kod Knina, gde jezavršio osmogodišwu školu. U drugoj go-dini gimnazije u Kninu, javio se na kon-kurs za sredwu tehni~ku vojnu školu uZagrebu koju je završio 1961. Prvo radnomesto dobio je u Kragujevcu – u central-noj radionici za odràvawe moto-sred-stava, gde je proveo ~etiri godine. Posletoga dobio je prekomandu u Smederevo, udivizion protivtenkovske odbrane, azatim je prešao u Zaje~ar, gde je proveooko ~etiri godine. Desetak godina radioje u Splitu a karijeru je završio u Bataj-nici, u brigadi Vojin, 1994. godine.

„ Moja qubav prema bo}awu“, pri~aBaša, „datira iz detiwstva, kada je tobila glavna razonoda. Bo}awe u Srbijipo~elo je pre petnaestak godina; osnovaoga je sada ve} pokojni Savo Belobrk. Ka-da smo došli u Beograd stvorena je bo-}arska liga Srbije, oformqeni su klu-bovi u Beogradu, Smederevu, Novom Sa-du, Somboru ...

U Srbiji sada postoje Super liga, Pr-va liga Srbije, Beogradska liga, Vojvo-|anska liga... Super liga je, naravno, naj-kvalitetnija a naš bo}arski klub - NoviBeograd ove godine osvojio je prvenstvoi titulu prvaka Srbije i ide u kvalifi-kacije za ligu šampiona Evrope.

Bo}awe je Srbiji, sa svetskih ievropskih prvenstava, donelo trimedaqe, jednu srebrnu i dve bronzane, ito je veliki uspeh kada se zna da smo ne-davno po~eli sa ovim sportom, a da suCrna Gora, Hrvatska, Hercegovina, Ita-lija, Francuska i Slovenija velesile ubo}awu.

Moj klub, Novi Beograd, osnovan je1996. godine i imao je dosta uspeha u sa-

veznoj ligi Srbije. Mi smo po~eli na po-qani kod blokova 61. Zbog razvoja gradataj teren nam je oduzet, pa nam je opštinaizašla u susret i napravila druge tere-ne, što moèmo da zahvalimo našembivšem predsedniku @eqku Oègovi}ui sadašwem predsedniku gospodinu Mi-lenkovi}u, kao i predsedniku Skupšti-ne opštine @iki Obrenovi}u i sekreta-ru za omladinu i sport Nebojši Pajevi-}u. Ti qudi su nam dosta pomogli, odre-dili lokaciju, napravili projekat i to jesada izuzetno lep objekat u Novom Beo-gradu. Pošto se nismo mogli takmi~iti uSuper ligi Srbije bez odgovaraju}egobjekta, mi smo skupqali priloge i iz-gradili novi lep objekat koji sada slu-ì i mla|ima za druge sportove.“

U posledwe dve godine, pri~a Baša,napravili su terene, osvojili ligu Srbi-je i idu u kvalifikacije za Ligu šampio-na Evrope, što je veliki uspeh. Bi}e veo-ma teško da pro|u kvalifikacije, jer suklubovi pomenutih zemaqa dalekoopremqeniji. Ina~e, Srbija u vremeSFRJ nikada nije nastupala u ovim tak-mi~ewima, a sada je mnoge prevazišla uosvajawu medaqa.

„Naš bo}arski klub ima veliki broj~lanova me|u kojima je dosta Krajišni-ka. Imamo i trojicu vojnih penzionera,mla|ih oficira. Jedan od wih sam i ja,kao predsednik kluba i igra~; drugi jeMom~ilo Popi}, sekretar; a tre}i jeŠpiro Matijevi}, igra~. înimo sve daklub bude me|u najboqima. U 2010. godi-ni \uro Zelenovi} (iz Cetine blizu Vr-like), i ja - prvi smo par u Srbiji, a drugipar ~ine ôko Sawiv i Špiro Matije-vi}.“

Velika qubav prema bo}awu ušla jeu Jovanov ìvot. Ima suprugu, sina, sna-ju, unuka i unuku i od unuka suprugu. „Mojasupruga je“, pri~a Baša, „potpuno shvati-la moj ìvot i moju qubav prema ovomsportu. Kad koji dan ne odem na bo}aweda odigram partiju, ona me podse}a i mi-sli da sam nešto qut na nekoga.

Suo~avamo se materijalnim proble-mima; treba kupiti komplete za igra~e, ajedan košta izme|u 220 i 250 evra. Dosadsmo to kupovali sami da bismo u~estvo-vali i predstavili se u {to lepšem sve-tlu. Ne èlimo da idemo bilo kakvi, è-limo da imamo lepu opremu, trenerke,bo}e i torbe, svi jednako; i èlimo daafirmi{emo srpsko bo}awe. A troškovisu veliki, koliko samo košta prevoz za12 qudi... Srpsko bo}awe nema ni jednuhalu. Nije nam lako kad, kao doma}ini,moramo da idemo u neko selo u Hercego-vini, gde skoro svako selo ima halu, a miu Srbiji nemamo ni jednu. Ipak, nadamose da }emo uz pomo} donatora, sponzora ipomo}i dràve napraviti jednu ili dvedvorane u Beogradu i Novom Sadu kakobismo razvijali bo}awe...“

M.M.P.

VETERANI I SPORT


Vojni penzioneri u Bo}arskom klubu Novi Beograd

OD RAZONODE DO SUPER LIGE

[ta bi tek postigli da im neko pomaè: prvaci Srbije i u~esnici kvalifikacijaza ligu {ampiona Evrope

ûdo nevi|eno- od bo}awa na ledinido prvaka Srbije: Jovan Ba{a

Pedeset osam godina Prve klase PP[

PONOSNI PE[ACI

Uhotelu Bristol okupili su se, 30. okto-bra ove godine, vojni penzioneri-vete-rani 1. klase Pešadijske podoficir-

ske škole da obeleè 58 godina od po~etkaškolovawa i 56 godina od završetka škole.

Nekadašwi pitomci podsetili su se svo-je mladosti i dana vojni~kog ìvota. U Zre-waninu su se okupili1952. godine mladi}i od14 i 15 godina iz svih krajeva Jugoslavije.Školovawe je trajalo dve godine i 1954. pro-izvedeni su u ~in vodnika, u 16. i 17. godiniìvota, i raspore|eni u jedinice širom Ju-goslavije.

Kada smo došli u jedinice, starešine ni-su znale šta }e sa nama, jer su vojnici bilidaleko stariji od nas. Ali, vrlo brzo su seuverili da znamo šta treba da radimo pa sunas posle kratkog vremena uvaàvali i pret-postavqeni i vojnici.

Godine su brzo prošle. I za to vreme do-ìveli smo i svoje i tu|e patwe, a bolela nasje patwa celog našeg naroda. Mnoge naše ko-lege završile su Vojnu akademiju i druge fa-kultete i postali oficiri. Tako da je prvaklasa podoficira na kraju radnog veka ima-la prilikom penzionisawa jednog generala,17 pukovnika, 32 potpukovnika, 10 majora, 6kapetana prve klase, 2 poru~nika i ostalo subili zastavnici prve klase.

Sada su to vojni penzioneri –veterani od70 i više godina ìvota. Svi su ~lanoviUdruèwa vojnih penzionera Srbije, a poje-dinci su vrlo aktivni u svojim opštinskim imesnim organizacijama UVPS. Neki su i ~la-novi Glavnog odbora UVPS.

Mnogi od naših klasi}a nisu više ìvi,neki su oboleli i nepokretni; neki su ostaliu otcepqenim republikama, pa nas je nadruèwu bilo samo 45, uglavnom iz Beogradai okolnih gradova. Bora Gaji}

SUSRETI


êtrdeset godina23 klase

Vojne akademije KoV

NA ÂSU USPOMENA

Susret nekadašwih pitomaca uVojnoj akademiji KoV u Beogradubio je dirqiv i pun lepih uspome-

na. Akademija kao ustanova dosta je una-predila svoj rad i opravdala potrebupostojawa o ~emu nas je lepo upoznao sa-dašwi na~elnik Vuruna.

Vreme koje smo ostavili za nama, odnezaboravne promocije u ~in potporu~ni-ka do ovog dana pro|e za~u|uju}e brzo isvi se pitamo - kad pre? - zanemaruju}isve Scile i Haribde ìvota koje smoprošli. Sastali smo se u akademiji daevociramo uspomene, pre svega, one lepe- jer one se duè pamte, da se setimo ionih koji više nisu sa nama, kolega i sta-rešina naših koji su otišli u nezabo-rav. Na tom zajedni~kom sastanku - ~asuuspomena podsetismo se i koliko je pito-

maca upisalo i završilo akademiju, ko-liko ova klasa ima visokih oficira itd.Uzimaju}i u obzir svu tu igru brojki, ima-mo se i te kako ~ime pohvaliti. Iza nassu rezultati koje }e pamtiti i budu}e ge-neracije. I istorija, ta u~iteqica ìvo-ta.

U našem radu, ponosno èlimo ista-}i da nam je Vojna akademija dala izuzet-nu osnovu na koju nije bilo teško nado-graditi daqa znawa.

Zahvalni smo našim profesorima, anaša generacija ih nije izneverila.

Jesen ìvota naših dokaz je našezrelosti, a generacije mladih koje smovodili i obu~avali dokaz su našeuspešnosti.

Iako smo završili svoj radni vek idaqe smo spremni svojim znawem i, presvega, iskustvom pomo}i mladima kojiidu našim stopama. Naravno, ukoliko seto od nas bude traìlo. Janko Mi~i}

Srbija nema more ali ima podmor-ni~are - udruèwe gra|ana “Pod-morni~ar” (150) u Beogradu.

Osnovano 2004. pokušava doprineti ne-govawu re~no-pomorskih tradicija, nau-ci, obrazovawu i moralu naroda u Srbi-ji.Zahvaquju}i wima, dobili smo od Cr-ne Gore i prvu, istina xepnu, podmorni-cu tipa UNA (100 tona) kao muzejski eks-ponat. Bi}e postavqena u budu}em muze-ju brodova na obali Dunava i sluìti zaedukaciju brodarskih kadrova u Srbijii na radost omladine i dece

„Na rowewe“, nekadašwa reska ko-manda komandanta podmornice predzarawawe u duboke vode, koja je sve ~la-nove posade brzo dovodila na wihovaborbena mesta i ukqu~ivala u zajedni~-ki rad manevrisawa ~eli~nom grdosi-jom, za stare podmorni~are, okupqene uDomu vazduhoplovstva Zemun na go-dišwoj skupštini svoga društva , da-nas glasi: „Na rowewe – kroz naše lepeuspomene!“. Sre}u se dva puta godišwe,u Beogradu s jeseni i Novom Sadu s pro-le}a, i se}aju lepih mladala~kih danaispuwenih teškim i napornim poslovi-ma jedne od najsloènijih i najzahtevni-jih vojnih specijalnosti - podmorni-~ar.Oni su bili ponos RM i cele JNA.Zajedno sa wima su i konstruktori, pro-jektanti i graditeqi naših podmorni-ca.

Skupština se uvek završava pod-morni~kim druèwem gde se, uz dobruhranu i crno vino, sa kolegama iz Pule,Zagreba, Podgorice, Portoroà,Qubqane, Sarajeva, Skopqa zaroni uuspomene : opet se vozi i roni Jadranom,~ije su vode i obale ~uvali i branilidecenijama.

Zajedni~kim radom tri udruèwa -iz Pule, Qubqane i Beograda, po~etkom

2011. izlazi iz štampe monografija„Podmornice Jugoslavije“, obimno nau~-no delo o razvoju podmorni~arstva kodnas od 1928 do 2005.godine.

Udruèwe sara|uje sa nizom insti-tucija i organizacija sli~ne namene.Saradwa sa Školom za brodarstvo,brodogradwu i hidrogradwu u Beograduje najrazvijenija, gde prenose svojaznawa i iskustva na budu}e brodare.Udruèwe bi svojim visoko obrazova-nim i iskusnim kadrovima u stru~nompogledu moglo mnogo više doprineti na-u~nim i stru}nim istraìvawima i ra-du instituta, brodoprojektnih organiza-cija, brodogradwe i remontnih zavodaza vojne i civilne svrhe, pa ~udi neza-interesovanost nekih od wih za sarad-wu sa ovim udruèwem.

Ina~e, kod nas mnogo ve}u podrškuvlasti, naro~ito materijalnu, imajuuduruèwa koja se bave ~istom politi-kom - razni fondovi i forumi za demo-kratiju i sli~no. Wima stiè novac i izinostranstva. Mo`da nije zgoreg i ovore}i: u svom Statutu društvo „Podmor-ni~ar“, kao i sva druga, isti~e da se nebavi politikom ali , po mom mišqewu,na pozitivan na~in to ~ini – kud }ešboqe i za zemqu korisnije politike odone koju vodi ovo i sli~na udruèwa do-prinose}i ~uvawu i negovawu vrednihtradicija iz naše prošlosti i pre-nošewem proverenih i uvek aktuelnihnau~nih saznawa i iskustava iz odgova-raju}e oblasti na mlade generacije. I tobez èqe i namere za profitom i li~-nim koristima.

To je lep primer i za drugaudruèwa nekadašwih profesional-nih vojnika, ~ime se i daqe sluì naro-du u ovim teškim danima za integriteti nezavisnost naše domovine a li~niìvot ~ini aktivnijim i ~uva mentalnozdravqe. Na rowewe!

Stevan Mirkovi},general u penziji

PODMORNIÂRI

Piloti Pete klase VVU okupi-li su se u Zemunu, 1. novem-bra ove godine, da bi prosla-

vili svoj veliki jubilej-{ezdeseto-godi{wicu proizvo|ewa u ~in za-stavnika i dobijawa zvawa diplomi-ranog vojnog pilota.

Bilo je ovo deveto jubilarnookupqawe ove generacije pilotaposle zavr{etka {kolovawa u Mo-staru 1. novembra 1950. godine.

Skupili su se „stari orlovi“iz raznih gradova Srbije i Hrvat-ske da se podsete na davno pro{lovreme i dane svoje divne mladostikad su bili „spremni da juri{aju na nebo“ ipred kojima nije bilo nepremostivih te-{ko}a da stignu do ciqa – da postanu pilo-ti Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.A prepreka koje je trebalo savladati u onovreme bilo je na pretek i dana{woj genera-ciji pilota mogu izgledati kao plod ma{tesada{wih veterana.

Jugoslavija je tek neku godinu ranijeiza{la iz najstra{nijeg rata u qudskojistoriji, opusto{ena, razorena i osiroma-{ena. Slama sa kojom smo punili prve sla-marice u Pan~evu, po~etkom 1948. godine,iz velike banatske ratne kamare jo{ je mi-risala na barut. Ni za jedan predmet nismoimali uxbenik, olovke i cigarete su se de-lile na dva pitomca. [arolika je bila sta-rosna i obrazovna struktura, ~ak idràvqanstvo pitomaca. Tako su sastavove generacije ~inili oficiri svih rodo-va, prvoborci od kojih su mnogi ve} imali~in majora i dolazili sa funkcija koman-danata i politi~kih komesara bataqona.Bio je veliki broj komandira ~eta, vodova,itd. Drugu polovinu klase ~inili su u~eni-ci sredwih {kola i u~esnici omladinskihradnih akcija. Kada se radi o obrazovnojstrukturi na{a klasa je bila vrlo neujed-na~ena, oko 20 odsto imalo je osnovnu {ko-lu. Mnogi nisu znali slu`beni jezik (Is-trani, Slovenci, Makedonci). Bilo je stra-nih dràvqana (Albanci, Grci , êhoslova-ci – svi kasnije otpu{teni.)

Sve nas je ujedinila ogromna èqa da ipored ogromnih te{ko}a savladamo sloè-no gradivo koje se traìlo od pilota. No-sio nas je neopisiv elan, tako nas je oko 90odsto zavr{ilo {kolovawe sa vrlodobrimi odli~nim uspehom. Imali smo tu nesre}u

da se {kolujemo kada je dràva bila u op-{toj ekonomskoj blokadi iz poznatih razlo-ga nastalih sredinom 1948. godine. Nedo-stajali su avioni pa je pretila opasnost daprekinemo leta~ku obuku, a bila jeozbiqno ugroèna i borbena gotovost Jugo-slovenskog ratnog vazduhoplovstva.

Me|utim, na scenu su stupili na{i rad-nici i vazduhoplovni inìweri i ostalispecijalisti koji su svojim ogromnim rad-nim elanom u~inili ono {to je na{imneprijateqima izgledalo nemogu}e. Oni sunevi|enim po`rtvovawem u rekordnom ro-ku obnovili na{u razorenu vazduhoplovnuindustriju. Bili su heroji rada i samo dvegodine posle oslobo|ewa Jugoslavija je po-~ela proizvoditi {kolske avione doma}ekonstrukcije i izrade, a neku godinu kasni-je i na{e borbene avione lovce „S-49“.

Bili smo ìvi sudionici i aktivniu~esnici u ra|awu i razvoju na{eg ratnogvazduhoplovstva u Armiji koja je tada pred-stavqala ~etvrtu vojnu silu u Evropi. Se-

}aju}i se tog vremena, bili smo gordi i po-nosni.

Mnogima su zasuzile o~i kada nam jepreko video bima na{ mla|i kolega Zlato-mir Gruji} prikazao retrospektivu na{e ge-neracije od 1948. do dana{wih dana, od pr-vog sedawa u kabinu aviona, prvih samo-stalnih letova, do zavr{etka borbene obu-ke i ìvota u borbenim pukovima (lova~-kim, juri{nim i bombarderskim ).

Radost ovog jubilarnog susreta na{e ge-neracije propra}ena je i dubokom setom ipijetetom, jer ovaj susret od 160 pilota izstroja u Mostaru je do~ekao samo svaki pe-ti (20 odsto je poginulo u toku borbene obu-ke, a 60 odsto je u me|uvremenu umrlo i nijeimalo tu sre}u da doìvi dana{wi dan).

Sve je ovo uticalo da prisutni buduvidno uzbu|eni. Se}aju}i se onih kojih vi-{e nema, uvereni smo da moèmo, druè}ise sa wima na nebu i na zemqi sa punim pra-vom da izrazimo na{e zajedni~ko ~vrstouverewe:

Vedra i ponosna ~ela piloti Generaci-je pet izlaze pred sud istorije. Hrabro smoleteli i ginuli osposobqavaju}i se za od-branu velike nam otaxbine. Slomqena kri-la poginulih nam drugova i danas pred-stavqaju ve~ne spomenike wihovim potom-cima koji pokazuju kako se treba `rtvovatiza domovinu.

[ezdesetu godi{wicu, jubilej, ove kla-se pilota, posebno je uveli~ao svojim prisu-stvom i u~inio joj ~ast komandant V i PVObrigadni general Ranko @ivak, ~ije su toplepozdravne re~i wegovim starijim kolegamado{le kao melem na ranu, u~vrstile veru danisu zaboravqeni i da se i danas ceni veli-ki doprinos veterana pisawu svetlih stra-nica istorije na{eg Ratnog vazduhoplovstvau koje su ugradili svoju mladost.

Zbog toga smo od srca poèleli uspeh uradu mladom komandantu ovog vida vojskeSrbije, uvereni da ne}e àliti trud da mupovrati stari sjaj.

Ponosni smo {to smo i mi doprineli daje na{e vazduhuplovstvo jedno od retkih usvetu koje se moè pohvaliti ovako bogatomi slavnom tradicijom i istorijom.

Branko Gulan, pilot, pukovnik avijacije u penziji

SUSRETI


[AROLIKA STRUKTURA PITOMACA

• 16. marta 1948. godine {kolo-vawe je po~elo 275 pitomaca, a me|uwima bilo je i 16 stranaca (13 Alba-naca, 2 egejska Makedonca i 1 Slovak,kao i 2 devojke;

• Klasa se stalno smawivala to-kom {kolovawa (neusvajawe tehnikepilotirawa, zdravstveni i drugirazlozi);

• 1. novembra 1950. godine zavr-{ilo je VVU 160 potporu~nika: 146pilota, 11 {turmana i 3 bez leta~kogzvawa;

•tokom leta~ke obuke poginulo jeoko 20 odsto, umrlo je 60 odsto, danasìvi oko 20 odsto klasi}a ;

• Pitomci su u VVU do{li iz ra-znih sredina, razli~itog socijalnogporekla i stawa: deca radnika i se-qaka; omladinci sa radnih akcija;borci i prvoborci iz svih vidova voj-ske; oficiri od ~ina majora pa nani-è; sa du`nosti komandanata bata-qona, ~eta i vodova; razli~ite sta-rosne dobi od 15 do 26godina staro-sti.

DEVOJKE PILOTI U 5. KLASI VVU

Me}u pitomcima 5. klase bile sui dve devojke. Radmila Rako~evi} bi-la je oficir (sl.levo) kada se opre-delila za poziv pilota, a DanijelaNovi~i} pre stupawa u VVU imala jezvawe sportskog pilota.

Wima su uzor bile ène pilotiheroji SSSR-a u Drugom svetskom ra-tu. Obe devojke su kasnije preme{te-ne u 4. klasu VVU.

[ezdeset godina od zavr{etka {kolovawa 5. klase pilota VVU

RADOST I SETA STARIH ORLOVA

Jedan pametni Crnogorac je rekao:“[teta {to Srbija ima Dunav“. To jeta~no jer ne znamo da ga koristimo. I

umesto da to bude ìla kucavica dràve, mi}emo doìveti da deo Dunava kroz na{uzemqu ostane „tunel“ za strance, a mi }emoi daqe da se nadmudrujemo - {to je sramota!

U Srbiji je uvek postojalo interesovaweza brodarstvom, pomorstvom i ostalim de-latnostima vezanim za vodu. Za to su posto-jali svi uslovi, potencijali i postizani so-lidni rezultati. Obrenovi}i su prvi otvo-rili o~i Srbiji i to se nastavilo sve do ovihratova. U periodu od 1930. do 1990, srpskobrodarstvo je bilo na zavidnom nivou.

Na àlost, usled nerazumevawa qudi uvlasti ove dràve , ova delatnost je imalasvoje uspone i padove, da bi se sada, uki-dawem Zakona o pomorskom saobra}aju, pono-vo na{li u nezavidnom poloàju. Naravno,pod izgovorom „mi nemamo more“. Ali i[vajcarska i Ma|arska nemaju more, ali ima-ju pristojnu flotu prekomorskih trgova~kihbrodova.

Srbija je imala re~ne, re~no - morske,prekomorske i putni~ke brodove. Podsetimose, pored obnavqawa re~nog brodarstva, od1957. godine ukqu~eni su i sopstveni re~no -morski brodovi u takozvanom saobra}aju DU-NAV - ORIJENT. U periodu od 1957. do 1966.godine , Jugoslovensko re~no brodarstvo/JRB/ raspolagalo je sa tri broda velikeobalne plovidbe: KOLUBARA, MLAVA i TAM-NAVA, i jednim brodom duge plovidbe MORA-VA. Prva tri broda su gra|ena u Kraqevici,dok je ~etvrti gra|en u Beogradu. U tom vre-menu obim prevoza je porastao za {est puta,dok se obim transportnog rada pove}ao za 8,5puta. Po kategorijama prevoza, najve}i rastje zabeleèn na izvozu i eksternom saobra-}aju, {to je u potpunosti opravdalo tada{waulagawa u re~no - morske brodove. Naàlost,ovi brodovi su jednostavno i{~ezli - us-tupqeni su!!!

Osamdesetih godina pro{log veka nasta-je preduze}e BEOPLOV, koje se devedesetihgodina gasi. U svom sastavu imalo je {est

brodova nosivosti 481.505 dwt. Preduze}eje zapo{qavalo oko dve stotine qudi. Pre-stalo je da radi pod nerazja{wenim okolno-stima, po~etkom posledweg rata.

Danas, na{im rekama (Dunavom i Savom)plove re~ni, re~no-morski, morski (do 6000BRT), putni~ki i raznovrsni plovni objektinauti~kog turizma. Postoje potencijali da serazviju i ostale delatnosti.

Naravno, svi ovi brodovi su gra|eni u na-{im brodogradili{tima i to kako za nas, ta-ko i za izvoz. U „sre}nim“ vremenima zabrodogradwu ( 1960. do1988.) godi{we je iz-voèno brodova u vrednosti od 200 milionadolara.

Pored otu|ivawa brodova , podvala jeusledila Zakonom o pomorskoj i unutra{wojplovidbi - od 4. marta 1998 godine. To je biosrpsko - crnogorski zakon u kome su Srbijioduzeta prava bavqewa pomorstvom (umawenzna~aj lu~kih kapetanija i dr.). Svakako, naj-ve}i krivci su srpske neznalice koje su pri-hvatile ovu podvalu.

Pogledajmo paradokse i kontradiktorno-sti tog zakona (~lan 5):

Pojedini izrazi upotrebqeni u ovom za-konu imaju slede}e zna~ewe:

1. „Pomorska plovidba“ je plovidba kojase obavqa na moru, na rekama Jadranskogsliva do granice do koje su one plovne samorske strane, na Skadarskom jezeru i na re-ci Rijeka Crnojevi}a;

2. „Unutra{wa plovidba“ je plovidba ko-ja se obavqa na rekama, kanalima i jezeri-ma, osim na rekama Jadranskog sliva i naSkadarskom jezeru i na reci Rijeka Crnoje-vi}a“.

Ovo je vi{e nego sme{no, ali to je takoostalo do danas. Zna~i, posle toliko urgi-rawa, poku{alo se da Srbija ispravi tu ne-pravdu. Me|utim, autoritativni na{ zvani~-nik to ukida, a i laiku je jasno da su u zakonunamerno izostali crnomorski i severnomor-ski slivovi (reka Dunav). Me|utim, u ovoj dr-àvi , dvadeset godina to nije bilo mogu}eda se ispravi.

Robe za prevoz je bilo i bi}e, a vozarine

u vodnom saobra}aju su najjeftinije ( u SFRJobim robnog prevoza bio je skoro podjednakna moru kao i na rekama). Danas, kada trebada razmi{qamo o osposobqavawu postoje}ihi gradwi novih kanala, mi ho}emo da pravi-mo avanturu sa obnovom i rekonstrukcijompruge, autoputom i „kupovinom“ luke Bar - toje stvarno iracionalno i sme{no. Ima{ bes-platne vodne rute, a ti ho}e{ da uvla~i{Srbiju u nove i neopravdane dugove - to jeopet nova nepromi{qenost ili ne{to drugo.

Sa druge strane, poznato je da je vozari-na za rudu iz Brazila za „Sartid“, do Bara ,pa èleznicom do Smedereva, iznosila 49dolara po toni. Me|utim, da je i{lo prekoKonstance pa daqe brodovima (baràma), ce-na vozarine bi bila 29 dolara po toni. [tamoèmo, politika.

Raspolaèmo solidnim lukama i odgova-raju}om lu~kom operativom. Za prekomorskitransport mogu se koristiti doma}e i luke uokruèwu, pa onda vodnim ili èlezni~kimtransportom. U okruèwu imamo izbor lukaod Kopra pa do Konstance i treba da se kori-sti ona luka koja obezbe|uje najpovoqnijeuslove usluga za odgovaraju}u robu.

Uslovi za razvoj nauti~kog turizma suidealni, me|utim, on je jo{ u povoju. Poku{ajentuzijasta u toj delatnosti ne nailazi napotrebno razumevawe privrede i vlasti. Go-di{we Beograd poseti preko ~etiri stotineputni~kih brodova. Kada bi se organizovao isistem nauti~kog turizma sa odre|enim bro-jem pravih marina, ìvot na na{im rekamabi procvetao (da ne spomiwem i druge grane :hidrogradwu, ribarstvo, ekologiju itd.).

Veliki broj qudi iz Srbije bio je anga-òvan na ovim poslovima, {to je i danas pri-sutno, naravno, kako u na{oj zemqi tako i posvetu. U su{tini, kada je re~ o qudskom po-tencijalu, kontinentalci su pokazali da mo-gu da obavqaju sve poslove u brodarstvu i po-morstvu i potvrdili da su to, u stvari, zani-mawa kao i sva druga. Naravno, ko ima smi-sla za posao onda ga i uspe{no obavqa. Da-nas iz Srbije na stranim brodovima plovi -radi vi{e hiqada qudi, koji obezbe|uju me-se~ni priliv u proseku od 2.000 dolara poosobi - a mi ukidamo zakon.

Kao i u svemu, qudi su najve}a vrednost.Dobar stru~wak i istraìva~ se ne stvarapreko no}i ve} decenijama. Za ovo na{e pod-nebqe karakteristi~no je da Srbija raspo-laè sa veoma zavidnim nivoom znawa izovih oblasti , to kako tehni~kih i razvojnihoblasti tako i iz operativnih - za rad nakopnu i brodu. Po{to je materijalna baza ustagnaciji, zbog sankcija, tranzicije i neod-govornosti, to je za Srbiju najva`nije da sepostoje}e znawe ne „istopi“ sa prirodnim„prore|ivawem“ qudi i da to kasnije pla}a-mo duplo skupqe. Radi toga potrebno je da se{to pre izvr{i analiza postoje}eg sistemaobrazovawa u oblasti brodarstva - pomor-stva i obezbedi i kvalitetno - kompletno,sredwe i visoko {kolovawe kadrova - po-sebno u oblasti nautike i brodoma{instva.Taj kadar bi popuwavao slobodna mesta u po-stoje}oj doma}oj strukturi, a delom bi plo-vio na stranim brodovima. Sa sazrevawemsaznawa i formirawem vlastitih kompanijaimali bismo svoje kadrove, a znawe bi osta-lo u Srbiji.

Ovo pre svega treba da shvati dràva ipomogne u ovom veoma ~asnom poslu. Primeraradi, u Francuskoj i Nema~koj re~ni saobra-}aj je u iskqu~ivoj nadle`nosti dràve.

Paralelno sa ovim, trebalo bi pripre-mati analize, studije i programeoìvqavawa i razvoja svih programa veza-nih za potencijale zlatnog nam Dunava.

@ivan Nikoli}, kapetan bojnog broda

POGLEDI


Zlatni Dunav i neiskori{}eni potencijali Srbije

ODGOVORNOST PREDBUDU]IM GENERACIJAMA

Krajwe je vreme da se Srbija okrene kori{}ewu potencijalaDunava, te oslobodi sumwi u brodarstvu i povrati svoje

samopouzdawe i dostojanstvo

Kada je predsednik Srbije BorisTadi} 11. decembra 2007. godinepotpisao Ukaz o proglašewu Za-

kona o Vojsci Srbije, koji je na snagu stu-pio 1. januara naredne godine, korisnicivojne penzije su odahnuli. Smatrali suda je kona~no rešen problem u vezi sazakinutim prinadle`nostima od 1. avgu-sta 2004. do 30. novembra 2007. godine.Jer, podsetimo se, u ta~ki 193, stav 2, na-vedenog zakona doslovno stoji: „VladaRepublike Srbije u roku od 90 dana oddana stupawa na snagu ovog zakona done-}e akt koji }e urediti na~in, postupak idinamiku izmirewa dospelih, a neizmi-renih obaveza prema korisnicima vojnepenzije, koje su nastale po propisima izpenzijskog i invalidskog osigurawa voj-nih osiguranika do stupawa na snagu ovogzakona“. Vrlo dobro je poznato kako i nakoji je na~in Vlada Srbije postupila, od-nosno kako je namirila „neizmirene oba-veze“ prema vojnim penzionerima.

Danas, punih šest godina od dananastajawa duga, Vlada Srbije se, formi-rawem radne grupe, ponovo oglašavaobe}awima o izmirewu višegodišwegduga. A finale rada te grupe rezultira-lo je danajskim donošewem Nacrta zako-na o pretvarawu u javni dug obaveza pre-ma korisnicima vojne penzije. Sli~noobe}awima, naime, koja proisti~u iz Za-kona o Vojsci Srbije, pristigoše ovihdana i obe}awa u vidu navedenog nacrtakoji obiluje rešewima koja nijedan voj-ni penzioner, makar bio i mrtav pijan,ne bi prihvatio. Šta, u stvari, predla-è ovaj dokument koji la`nim obe}aw-ima nastoji da još više razvodni obave-ze dràve i neustavnim i nezakonitimpredlozima još jednom obmane vojne pen-zionere.

Nacrt zakona vrvi ne samo od nepri-hvatqivih predloga rešewa, ve} se pro-tivi svakoj logici, uz o~igledno ne-poštovawe postoje}ih zakonskih propi-sa. ûdno je, gotovo neverovatno, da ~la-novi radne grupe, koji predstavqaju au-toritetne dràvne institucije, mogu daidu tako daleko u rušewu zakona i danesuvislim predlozima istovremenoruše autoritet svojih institucija. A ka-da je re~ o institucijama ~iji predstav-nici ~ine radnu grupu vaqa odmah ista-}i da je re~ o Ministarstvu finansija,Ministarstvu pravde, Ministarstvu od-brane, Ministarstvu rada i socijalnepolitike, Fondu SOVO, Fondu PIO iUdruèwu vojnih penzionera Srbije. Iz-uzev ~lanova radne grupe koje je delegi-ralo UVPS, svi ostali su, nema sumwe,jednoglasno prihvatili tekst nacrta,koji je, opet nema sumwe, sa~iwen naosnovu direktiva i instrukcija vode}ihqudi u navedenim institucijama.

Me|u brojnim nelogi~nostima kojedonosi nacrt, posebno je diskutabilanpredlog koji se zalaè za prekidawe za-po~etih parnica i nemogu}nosti wihovognastavka do po~etka 2014. godine. Ovajneshvatqiv nonsens kojim se anulira za-

konodavstvo i ignoriše zakonodavnavlast, mogu} je, izgleda, samo u zemqiSrbiji, koja se time koracima od sedammiqa udaqava od Evrope. Ako se tomedoda i ~iwenica da se time grubo na-rušavaju i qudska prava, nemogu}e jeoteti se utisku da se zemqa, zahvaqu-ju}i pojedincima u vrhu vlasti – u ovomslu~aju neimenovanim predstavnicima uradnoj grupi, neumoqivo vra}a na obi~aj-no, umesto u civilizovanim zemqama za-konodavno pravo.

Predlog da se isplata duga oro~i natri godine više je nego nehuman predlogkada se ima u vidu da je, ma kako to mor-bidno zvu~alo, ve}ina vojnih penzione-ra pri kraju ìvotnog puta. Vojnopenzio-nerska populacija je najve}im delom za-kora~ila u osmu i devetu deceniju ìvo-ta, što, objektivno, nagoveštava da nije

je biti dostavqen postoje}i predlog, ko-ja }e ga, nema sumwe, u celini prihvati-ti i proslediti na usvajawe republi~-kom parlamentu, koji }e opet, izvesno je,po hitnom postupku, uz obezbe|enu ve}i-nu, doneti kona~nu odluku na štetu voj-nih penzionera.

Imaju}i u vidu ovu izvesnost kori-snici vojne penzije s pravom postavqajupitawe: koje }e poteze povu}i UVPS uko-liko, ta~nije re~eno kada, do|e do usva-jawa zakona u tekstu navedenom u Nacr-tu? Da li }e i daqe nastojati da verbal-nim apelima i pozivawima na ustavnosti zakonitost umilostivi vlastodršcekako bi izišli u susret opravdanim zah-tevima i pravima vojnih penzionera? Ho-}e li, mo`da kona~no, što predlaè ve-liki broj korisnika vojne penzije, pred-uzeti neke radikalnije akcije putem ko-jih su mnogi u ovoj zemqi uspeli da se iz-bore za svoja neprikosnovena prava. Po-znato je, naime, da su, kada je materijal-ni poloàj u pitawu, qudi u sudstvu,zdravstvu, policiji, brojnim privatnimi dràvnim preduze}ima, putem prote-sta i štrajkova uspeli da se uspešno iz-bore za ostvarewe svojih prava. O~ekujese, stoga, da rukovodstvo UVPS povu~e

neki od poteza kojisu u praksi dali re-zultate, posebno ka-da se ima u vidu da jesa qudima koji dono-se odluke, nemogu}ana}i zajedni~ki je-zik.

Veoma ~esto sepomiwe i Me|unarod-ni sud za qudska pra-va u Strazburu koji jeve} doneo više pra-vosna`nih presudepo ̀ albama pojedina-ca i institucija. A tepresude, poznato je,odnosile su se napredmete sli~ne pro-blematici s kojom sesuo~avaju vojni pen-zioneri Srbije u ~i-

jim se redovima nalaze istaknuti prav-nici, bivše sudije i tuìoci, od kojih seo~ekuje da iznesu svoje stru~ne stavoveu vezi sa obra}awem sudu u Briselu. Odwih se, tako|e, o~ekuju komentari istru~na mišqewa u vezi sa sporoš}udoma}ih sudova u stavqawu na dnevnired velikog broja tu`bi koje su prote-klih godina i meseci podneli, i još uvekih podnose, vojni penzioneri. Jer, prak-sa kazuje da se namerno, putem pritisakana sudove i SOVO, neoprostivo dugo raz-vla~i sa uzimawem u rad podnetih tu-`bi. Posebno je sraman slu~aj Fonda SO-VO koji na svaku presudu donesenu u pr-vostepenom sudu podnosi àlbu i timeusporava donošewe kona~nih rešewa ukorist vojnih penzionera. Isti~e se, is-to tako, slu~aj Višeg suda koji meseci-ma, neki tvrde i više od godinu dana, nedonosi pravosna`ne presude. Postojeli, u stvari, rokovi do kojih je Viši sudduàn da uzme u proceduru i privedekraju predmete pristigle od osnovnih(prvostepenih) sudova? Ili, mo`da, nepostoje nikakvi rokovi koji bi ih obave-zivali na efikasniji rad.

Radisav RISTI]

PISMA


Još jedna obmana vojnih penzionera

DANAJSKI NACRT

mali broj onih koji ne}e u ruke do~ekatizakinuta primawa. Nezahvalno je, pa inemogu}e, tvrditi da predlaga~i ra~una-ju upravo na starosni odliv korisnikavojne penzije, ali nemogu}e je, tako|e, ig-norisati mišqewe brojne grupe vojnihpenzionera koji time tuma~e predloge~lanova radne grupe.

Posebne zamerke ~uju se na ra~unpredstavnika Ministarstva odbrane iSOVO u radnoj grupi koji bi, po prirodistvari, trebalo da se solidarišu sapredlozima ~lanova iz UVPS, umesto dapenzionerskoj organizaciji podme}u kli-pove nastojawima da se izbori za nepri-kosnovena prava svojih ~lanova. Jer, bezobzira na napore koje vojnopenzionerskaorganizacija preduzima, verovatna suo~ekivawa da }e pravo gra|anstva dobi-ti postoje}a verzija – verzija suprot-stavqena interesima vojnopenzioner-ske populacije. To, pored ostalog, potvr-|uje i ~iwenica da je predsednik Radnegrupe, za javnost nepoznato lice, iz Mi-nistarstva finansija, odbacio primed-be i predloge UVPS, dok su ostali ~la-novi, kukavi~ki i pokorno, mora se re}i,odbili da se o wima izjasne. I sada ne-ma druge, o~igledno je da }e Vladi Srbi-

Jezici u Evropi doìve}e re-mont, a sve u ciqu da postanu“politi~ko-seksualno ko-

rektni”. U skladu s tim, u Srbiji }eubudu}e i re~ „majka“ biti nepoèq-na i smatrana uvredqivom za ène.Mnogi }e se sigurno nasmejati na ovukonstataciju, ali ona poti~e od Sa-veta Evrope, koji }e vlastima 47 ze-maqa ~lanica preporu~iti da u svo-jim predstavništvima i dokumenti-ma više ne koriste „seksisti~ki je-zik“ i na taj na~in da doprinesu rav-nopravnosti èna i muškaraca.

Prema navodima nema~kog lista„Bild“, u rezoluciji Parlamentar-ne skupštine Saveta Evrope na ovutemu se, izme|u ostalog, navodi daizraz „èna u ku}i“ (za „doma}icu“,odnosno onu koja po pozivu pospremapo ku}i ili stanu) oslikava tradi-cionalno gledawe na ulogu polova,koje ko~i ravnopravnost.

Inicijativa za ovu pomalo neo-bi~nu lingvisti~ko-politi~ku temu,došla je od socijalisti~ke poslani-ce u švajcarskom parlamentu DorisŠtump, koja je zatraìla da se èneviše ne predstavqaju kao „pasivna,mawe vredna bi}a, kao majke i sek-sualni objekti“.

Iz Švajcarske je ve} došao nizpredloga za „novi jezik“, koji bi tre-balo da koriste organi zemaqa ~la-nica Saveta Evrope, prenosi„Bild“.

Tako bi izrazi „majka“ i „otac“trebalo da budu zameweni re~ima„roditeq“ ili, još boqe, „jedan odroditeqa“.

Najugledniji srpski lingvista,profesor dr Ivan Klajn, kaè za„Pravdu“ da je rezolucija SavetaEvrope besmislica i da ni~im nijeopravdana.

– Prvi put ~ujem za tako nešto inisam to o~ekivao od Saveta Evro-pe. To je zaista koještarija, posebnozamena re~i „majka“ re~ju „rodi-teq“, jer je roditeq osnovni pojam,a re~ majka postoji u svim jezicimasveta i to je, zapravo, jedna od naj-lepših re~i, koju gotovo svako deteprvo nau~i i prvo izgovori – kaèKlajn.

Profesor Klajn isti~e da se de-limi~no slaè sa uvo|ewem èn-skog roda u odre|ene profesije, alida ni tu ne bi trebalo da se ide ukrajnost, kao što se u nekim mediji-ma radi.

– Kao lingvista podràvam iz-raz „predsednica“ ili „dràvna se-kretarka“, jer moramo voditi ra~u-na da se do|e do gramati~kog slaga-wa, da ne bi re~enica zvu~ala kao„dràvni sekretar je rekla“ i tomesli~no. Ipak, to se ne moè koristi-ti u svim slu~ajevima, tako da je iz-raz kao što je „borkiwa“ za ènuborca vešta~ki i krajwe neprime-

ren duhu našeg jezika. âk sam ~uo iza termin „lova~ica“, koji treba daozna~i ènu lovca, a svaki komen-tar je tu suvišan – smatra profesorKlajn.

Filolog i profesor srpskog je-zika, Marija Anti}, za naš list ka-è da ne odobrava ovakvu inicija-tivu SE, jer ne vidi svrhu zamene po-jedinih re~i, pogotovo ne re~i „maj-ka“.

– Iskreno, mislila sam da sešalite kada ste mi rekli za ovupreporuku Saveta Evrope, jer ne mo-gu da shvatim da neko re~ „majka“ mo-è da smatra uvredqivom ili sek-sisti~kom. To je van pameti! Kako toèna ne moè biti ravnopravna, akoje neko nazove majkom, pa vaqda je zasvaku ènu nešto najlepše da budemajka?! Osim toga, ta re~ u sebi imanajviše topline kada se uzgovori.Zamislite da se ovaj „novi jezik“,odnosno terminologija usvoji, kako}e onda deca zvati svoje majke? Ho-}e li dete po novogovoru re}i: „Mo-lim te, jedan od roditeqa, kupi misladoled“? Da nije tu`no, bilo bismešno! Ovo nema veze sa lingvi-stikom, niti sa jezi~kim problemi-ma, ve} izgleda da Evropa pokušavada uvede neki svoj zajedni~ki jezik,ta~nije, zajedni~ku terminologiju,ali za tako nešto nema nikakve po-trebe. Podseti}u da je i esperantopropao kao pokušaj stvarawa jedin-stvenog jezika – kaè filolog An-ti}.

I filolog Nenad Stamatovi}smatra da uvo|ewe novih termina,po preporuci SE, ne moè doprine-ti da se srpski jezik obogati, napro-tiv.

– Tvrdwa da re~ „majka“ trebazameniti sa „roditeq“ nema nika-kvo uporište u lingvistici, jer usvim jezicima sveta roditeq èn-skog pola se naziva majkom. I, uop-šte je ta manija u posledwe vreme,koja je zahvatila i nas, da se uvodetermini koji bi bili polno ravno-pravni, nešto smešno i potpuno ne-potrebno. Termini poput „borkiwa“,„antropološkiwa“ ili „psiholo-škiwa“ ne samo da zvu~e rogobatno,ve} ranije nisu ni postojali u srp-skom jeziku. Jezik se ne moè mewa-ti dekretima i rezolucijama, i ve-rujem da }e i Savet Evrope to vrlobrzo uvideti – smatra Stamatovi}.

Šta }e biti sa ovom rezoluci-jom SE, ostaje da se vidi. Da li }epokušaj stvarawa „zajedni~kog jezi-ka“ doìveti neuspeh, ili }e posta-ti novi „evro“, nešto što }e ve}inaevropskih zemaqa prihvatiti? Usvakom slu~aju, „majku“ nijednom na-rodu Evrope, pa ni sveta, iz jezikane moè uzeti nikakav dekret ilirezolucija.

(Sre}ko Milovanovi}, “Pravda”)

DRUGI PI[U


Evropa Srbima ukida re~ „majka“

HO]E DA NAM ODUZMU NAJLEP[U RE^

Iz Švajcarske je ve} došao niz predloga za „novi jezik“, kojibi trebalo da koriste organi zemaqa ~lanica Saveta Evro-

pe, prenosi „Bild“.Tako bi izrazi „majka“ i „otac“ trebalo dabudu zameweni re~ima „roditeq“ ili, još boqe

, „jedan od roditeqa“.

Iz intervjua ministra odbrane Dragana Šutanovca

~asopisu „CorD“

VRA]AWE U @IVOTVOJNE INDUSTRIJE

Uekskluzivnom intervjuu za „CorD“, 2. decembra2010, ministar odbrane Dragan Šutanovac, iz-me|u ostalog, otkriva da su u toku pripreme za

izgradwu bolnice u Libiji po uzoru na VMA. Ministar,tako|e, govori o profesionalizaciji vojske, privati-zaciji vojne imovine i drugim pitawima.

Da li }e proces profesionalizacije vojske biti za-vršen do kraja 2010, kao što ste prethodno najavili?

Da! Iako je plan za profesionalizaciju osmišqenjoš u 2003, nije puno ura|eno od tada. Ipak, mi }emo dasprovedemo ovaj proces kako je planirano, odnosno od2011. vojska }e biti sastavqena samo od profesiona-laca. Na taj na~in, mi nismo ukinuli obavezu sluèwavojnog roka, ve} smo ga samo obustavili, a još uvek da-jemo šansu da nekome ko èli da sluì vojsku na do-brovoqnoj osnovi da upravo to i uradi.

Nedavno ste izjavili je da je jedan od glavnih ope-rativnih segmenata Ministarstva odbrane konverzijavojnog aerodroma u La|evcima, u Batajnici i eventual-no u Ponikvama. Koji su vaši planovi povodom ove ide-je?

Nakon konverzije, ideja je da se prošire ovi objek-ti koji bi bili u slu`bi civilnog i vojnog vazdušnogsaobra}aja. Radovi su ve} po~eli na aerodromu Mora-va kod Kraqeva, a slede}e godine planiramo da po~-nemo sa radovima na Batajnici. Na ovaj na~in, mi }emopomo}i našoj ekonomiji i obezbediti podsticaj ovimoblastima koje su ina~e teško pristupa~ne.

Vi ste kritikovani za upravqawe vojnom imovinomkao da je vaša sopstvena?

Jedino što mogu da kaèm jeste da Direkcija za dr-àvnu imovinu je ta koja upravqa imovinom vojske. Onikoji me kritikuju ne razumeju kako funkcioniše si-stem, i oni što se mene ti~e mogu i za klimatske pro-mene da me krive.

Nakon što završite ovaj proces, da li }ete priva-tizovati vojne objekte?

Svi smo svesni koji objekti nisu od koristi za voj-sku, i, zajedno sa imovinskim pitawima, mi uglavnomrazmewujemo te objekte sa lokalnim vlastima.

Šta je to što nudimo? Ono što izvozimo? Prvenstveno municiju, to je naš adut, jer municija

je lako potrošna roba. Tako|e imamo haubice i trena-`ne avione tipa „Lasta“, na koji smo posebno ponosni.Posle nekoliko decenija, kona~no smo uspeli da i iz-vezemo takav avion, pored pešadijskog naoruàwa. Ubudu}nosti, pored naoruàwa i vojne opreme, mi }emoizvoziti i naše znawe i našu medicinsko znawe.

Moète li ovo objasniti? Postoji realna šansa da izgradimo bolnicu u Li-

biji, baš nalik našoj Vojnomedicinskoj akademiji(VMA), maweg kapaciteta.

Da li pripremate neke nove proizvode za slede}ugodinu?

U rano prole}e, mi }emo pokrenuti serijskuproizvodwu bespilotne letilice Vrabac. Ovo je kom-binacija civilnog i vojnog proizvoda. Na Zapadu, ta-kav aviona smatraju potrošnom robom. Dakle, ne}emobiti primorani da kupimo ve} }emo ga proizvoditi sa-mi i prodavati ga drugima.

Projekat izgradwe jeftinih stanova u Beogradu naVo`dovacu je u toku. Koliko }e tih stanova biti us-tupqeno vojsci?

Ministarstvo }e dobiti 21% od cele izgra|ene po-vršine. Ovo je jedan od najboqih infrastrukturnihugovora koje je Ministarstvo ikada zakqu~ilo. Imaju-}i u vidu da, za sada, nam je dodeqeno samo 12% do13% od izgra|ene oblasti u centru Beograda, pa stogasmatramo da je ovo zaista veliki korak napred.

Srbija, na prvoj konferenciji zemaqa potpisnica Kon-vencije protiv kasetne municije, odrànoj u Laosu,nije imala zvani~nog predstavnika, ali se glas ̀ rta-

va iz naše zemqe ipak ~uo, zahvaquju}i Sla|anu Vu~kovi}u,stradalniku iz 1999. i me|unarodnom aktivisti za zabranuklaster municije.

- @alosno je što, kad smo toliko stradali, niko iz Sr-bije nije bio u prestonici Vijetijanu, gde su se okupili pred-stavnici 121 zemqe - kaè Vu~kovi}.

- Me|unarodna konvencija o zabrani kasetne municijezaìvela je u više od 40 zemaqa, ali mi nismo me|u wima,pa su u~esnici iz dràva u okruèwu, ne zaboravqaju}i ov-dašwe `rtve, poru~ili da }e ohrabrivati i uticati na Sr-biju da i ona pristupi.

I upravo je tako glasio i slogan konferencije u glavnomgradu Laosa - "Pridruìte nam se", sa koje su predstavnicizemaqa potpisnica pozvali ostatak sveta da se prikqu~i uborbi protiv "ùtih ubica". Kako je najavqeno, naredni skupodrà}e se u Bejrutu u junu naredne godine.

Pirotehni~ar Sla|an Vu~kovi}, odlikovan Ordenom zahrabrost, kao pripadnik Vojske, 25. aprila 1999, usled ek-spolozije kasetne bombe ostao je bez obe ruke do lakata,raznete desne noge, dela lica i uništenog sluha na levomuhu.

Stradao je razminiraju}i Kopaonik i kada je, pre neštoviše od tri meseca, bio u Briselu, na internacionalnomobeleàvawu stupawa na snagu Konvencije protiv kasetnemunicije, svedo~io je o stra-dawima našeg naroda.

- Govorio sam i o li~nom iskustvu jer, kao profesion-alac, pirotehni~ar, te bivši vojnik, a danas invalid, malotoga mogu da uradim bez pomo}i supruge i dece. Moja pri~adaleko se ~ula i uveren sam da u svetu imamo podršku - za-kqu~uje Vu~kovi}, procewuju}i da u Srbiji još ima oko 30kvadratnih kilometara kontaminirane teritorije, sobzirom na to da je na našu zemqu ba~eno gotovo 350.000 ko-mada kasetne podmunicije, usled ~ega su poginula 22 civilai sedmorica vojnika, a najmawe 20 civila je osaka}eno!

S. Babovi}, NOVOSTI

DRUGI PI[U


Dragawac kaè da seradi o dugu zbogneuskla|ivawa pen-

zija s primawima aktivnihvojnih lica od 1. avgusta2004. do 30. novembra 2007.

- Pravo na uskla|ivawevojnih penzija ima 47.000penzionera koji su penzioni-sani pre 1. avgusta 2008. go-dine. Osnovni dug koji premawima ima fond iznosi 4,5milijardi dinara. Kada bise ovaj dug prinudnom napla-tom isplatio svima, iznos bidostigao sumu od 10,6 mili-jardi dinara. Me|utim, dosada su vojnim penzionerimana ime dugovawa ispla}enesvega 1,3 milijarde, što zna-~i da im fond duguje još 9,3milijarde dinara. Od 35.000penzionera koji su podnelitu`be protiv fonda samowih 6.000 je naplatilo dug -kaè Dragawac.

Boìdar \oki} iz Nišakaè za Pres da je on me|u6.000 „sre}nika“ koji suuspeli da naplate svojapotraìvawa. To mu je, kaè,pošlo za rukom tek posledve godine maltretirawa pobeogradskim sudovima.

- Meni je dug ispla}en po-

sle dve godine su|ewa u Tre-}em i êtvrtom opštinskomsudu u Beogradu. Na ro~ištasmo išli sa štapovima, bo-lesni i jedva pokretni, štoje za nas bilo pravo maltre-tirawe - isti~e \oki}.

On navodi da je od ukup-no 5.000 niških vojnih pen-zionera wih 4.000 podiglotu`be, a 50 odsto je uspeloda naplati dug. Tu`bu pro-tiv fonda podnela su i 363vojna penzionera iz â~ka.Predsednik ~a~anskogUdruèwa vojnih penzione-ra, pukovnik u penziji \uroJovanovi}, kaè da je 94 pen-zionera dobilo sudske pre-sude.

- Dug prema jednom penzi-oneru sa kamatama, iznosiod 200 do 300.000 dinara -isti~e Jovanovi}.

Pukovnik u penziji Mla-domir Petrovi} je još 2007.godine podneo tu`bu protivnadle`nog Fonda.

- Tre}i opštinski sud uBeogradu doneo je presudu umoju korist, ali je sve zbogreforme sudstva zastalo isada ~ekam drugostepenu od-luku - rekao nam je Petrovi}.

(V. N. - V. T.)

VI[E OD 35.000 VOJNIH PENZIONERA

ZAKINUTO ZA9,3 MILIJARDE

DINARAViše od 35.000 vojnih penzionera tuìlo je Fond zasocijalno osigurawe vojnih osiguranika, a wihova potraìvawa u ovom trenutku iznose 9,3 milijarde

dinara, navodi za Pres general-potpukovnik u penzijiQubomir Dragawac, predsednik Udruèwa vojnih

penzionera Srbije

Sla|an Vu~kovi}, aktivista zazabranu

kasetne municije

SVET RAZUME SRPSKE @RTVE

Jedan od drugova sa kojima sam seigrao je došao do pribora zapecawe, što je izazvalo pravo

uzbu|ewe u selu i slede}eg jutra su svikrenuli u lov na àbe. Jedino sam ja ostaosam i napušten, pošto sam se posva|ao satim de~akom. Nikada ranije nisam videopravu udicu i zamišqao sam je kao nešto~udesno, nešto što ima naro~ita svojstvai o~ajavao sam što i ja nisam sa ostalima.Nu`da me je naterala, pa sam nekako pri-bavio komadi} neke gvozdene ìce, pomo}udva kamena zašiqio sam vrh na jednom kra-ju, savio ìcu u odgovaraju}i oblik i pri-~vrstio je za jak kanap.

Potom sam isekao duga~ak štap, našaonekoliko mamaca i sišao do potoka gde jebilo mnoštvo àba. Ni jednu nisam uspeoda ulovim, i skoro sam se obeshrabrio, ka-da mi je sinula ideja da praznu udicu zaw-išem ispred àbe koja je sedela na pawu.U po~etku se malo uplašila ali malo – po-malo, o~i su joj se zakrvavile, àba se na-dula, i udvostru~ila svoju veli~inu ipro`drqivo zagrizla udicu. Odmah sam jeizvukao. Ponovio sam isti postupak višeputa i metod se pokazao nepogrešivim. Ka-da su moji drugovi, koji uprkos dobroj opre-mi ništa nisu ulovili, došli do mene, po-zeleneli su od zavisti. Dugo sam ~uvao svo-ju tajnu i uìvao u monopolu, dok kona~nonisam pred boì}nim raspoloèwem popu-stio. Posle toga svaki de~ak je mogao u~i-niti isto, pa je slede}e leto bilo kata-strofalno za àbe.

U slede}em pokušaju ~inilo se da sle-dim svoj prirodni instikt, koji me je kasni-je potpuno zaokupio – kako da iskoristimprirodnu energiju da sluì ~oveku. U~iniosam to pomo}u majskih, odnosno junskih gun-deqa kako ih zovu u Americi, koji su biliistinska napast u našem kraju, a ponekadsu se pod teretom wihovih tela slamalegrane na drve}u. @buwe se crnelo od wih.êtiri takva gundeqa privezao bih nakrst, koji je pokretao tanko vreteno koje jeprenosilo kretawe na veliki kotur i takose dobijala prili~na “snaga”. Ova stvore-wa su bila neobi~no delotvorna, jer kadabi jednom po~ela, više nisu imala ose}ajda se zaustave i nastavqala bi da se obr-}u satima i što je vreme bivalo toplijeoni su sve više radili. Sve je bilo dobrodok se nije pojavio jedan ~udan de~ak. Bioje to sin penzionisanog oficira austrijskevojske. Taj deran je jeo ìve majske gunde-qe i uìvao u wima kao da su najboqeostrige. Taj odvratni prizor u~inio je krajmojim naporima na ovom poqu koje je obe}a-valo i od tada nikada nisam mogao da do-taknem majskog gundeqa ni bilo kog drugoginsekta.

Kasnije sam po~eo da rastavqam i sas-tavqam dedine satove. U prvoj operacijiuvek sam bio uspešan, dok bih u drugoj ~e-sto pretrpeo neuspeh. Tako se dogodilo daje deda iznenada prekinuo moj rad na nebaš mnogo neàn na~in, tako da je pro{lotrideset godina pre nego {to sam se pono-vo mašio drugog satnog mehanizma. Ubrzoposle toga, po~eo sam da pravim neku vrstupucaqke koja se sastojala od šupqe cevijednog klipa i dva kudeqna zapuša~a. Ka-

da bih hteo da pucaqka okine, klip bih up-ro u trbuh a potom cev sna`no povla~iounazad obema rukama. Vazduh izme|u dvazapuša~a je bivao sabijen i jako zagrejan,pa bi predwi ~ep izleteo uz glasni prasak.Umetnost je bila izabrati cev odgovaraju-}eg promera me|u šupqim stabqikama isjajno sam napredovao sa tom pucaqkom,ali su moje aktivnosti prekinuli razbije-ni prozori u našoj ku}i i ja sam bio bolnoobeshrabren.

Ali, ukoliko se ta~no se}am, posle to-ga sam po~eo da deqem ma~eve od komadanameštaja koje sam mogao dobaviti. U tovreme bio sam pod uticajem srpske narod-ne poezije i pun divqewa prema podvizi-ma junaka. Imao sam obi~aj da provedem sa-te kose}i svoje neprijateqe u oblikustabqika kukuruza, sto je upropaš}avaloletinu, pa sam zato dobijao }uške od svojemajke. Štavi{e, te }u{ke nisu bile formeradi, ve} i te kako prave.

Sve to pa i više od toga, dogodilo mise pre nego sam napunio šest godina i za-vršio prvi razred osnovne skole u seluSmiqanu, u kome sam se i rodio. U to vre-me smo se preselili u obli`wu varošicuGospi}. Promena mesta stanovawa za meneje bila prava nesre}a. Gotovo mi je srceprepuklo na rastanku od naših golubova,ìvine i ovaca, od našeg veli~anstvenogjata gusaka koje bi se jutrom dizale podoblake, a sa zalaskom sunca vra}ale sasvojih hranilišta u tako besprekornoj boj-noj formaciji da bi se pred wima mogla po-stideti i eskadrila najboqih modernihavijati~ara. U našoj novoj ku}i nisam bioništa drugo nego zato~enik koji je krozprozorske zastore posmatrao nepoznatequde. Bio sam toliko povu~en da bih radi-je licem u lice stao pred razjarenog lava,no da se sretnem sa bilo kojim od onihgradskih kicoša koji su tumarali naokolo.Najteè mi je bilo nedeqom, kada sam mo-rao lepo da se obu~em i da idem u crkvu.Tamo mi se dogodilo nešto od ~ije mi sepomisli ledila krv u ìlama.

Bila je to moja druga pustolovina u cr-

kvi. Malo pre toga bio sam cele no}i ìvsahrawen u staroj kapeli u neprohodnojplanini, koju je narod pose}ivao samo jed-nom godišwe. Bilo je to strašno iskustvoali ovo o kome }u vam govoriti bilo je jošgore. U gradu je ìvela bogata gospo|a, do-bra ali goropadna, koja je dolazila u crkvubogato iski}ena, obu~ena u haqinu saogromnim šlepom i bivala je u društvumnogo qudi. Jedne nedeqe, upravo kadasam završio zvowavu na zvoniku, sjuriosam se niz stepenice kojima je ova velikadama gordo prolazila i sko~io joj na skut.On se pocepao uz paraju}i zvuk koji je bionalik na salvu ispaqenu iz muskete koju suispalili neuve`bani regruti. Moj otac jepobeleo od besa. Blago me je udario poobrazu, i to je bila jedina fizi~ka kaznakoju je on ikad primenio, ali se udarca sko-ro i dan – danas se}am. Stid i zbuwenostkoji su usledili bili su neopisivi. Prak-ti~no sam bio prognan dok se nešto drugonije desilo, što me je iskupilo u o~ima jav-nosti.

Jedan preduzimqiv, mlad trgovacosnovao je vatrogasnu brigadu. Kupqena sunova vatrogasna kola, nabavqene unifor-me i uve`bani qudi za rad i za paradu. Nakolima je u stvari bila pumpa na kojoj je ra-dilo šesnaestoro qudi i bila je divnoofarbana crvenom i crnom bojom. Jednogpopodneva organizovana je javna proba imašina je transportovana do reke. Celo-kupno stanovništvo je došlo da prisustvu-je velikom spektaklu. Po završetku svihgovora i ceremonija izdata je komanda dase pumpa voda, ali iz cevi nije potekla nikap. Profesori i stru~waci su uzalud po-kušavali da prona|u u ~emu je problem. Ne-uspeh je bio potpun kada sam ja stupio nascenu. Moje znawe o mehanizmu nije bilonikakvo, a gotovo isto toliko malo znaosam o vazdušnom pritisku ali instiktiv-no sam se setio usisne cevi u vodi i shva-tio da je ona zapušena. Kada sam ugazio ureku i oslobodio cev, voda je pojurila izwe i pokvasila mnoga nedeqna odela. NiArhimed (Archimedes) koji je tr~ao go krozSirakuzu i iz sveg glasa vikao “Eureka”,nije ostavio ve}i utisak od mene. Nosilisu me na ramenima i bio sam junak dana.

Po doseqewu u grad zapo~eo sam~etvorogodiswe školovawe u takozvanojpripremnoj osnovnoj {koli, gde sam sespremao za višu {kolu ili Realnu gimna-ziju. U tom razdobqu nastavqali su se mo-ji de~a~ki napori i podvizi kao i nevoqe.Izme|u ostalog, pro~uo sam se kao jedin-stveni šampion u hvatawu vrana u našemkraju. Na~in na koji sam ih hvatao bio je vr-lo jednostavan. Otišao bih u šumu, sakriose u ̀ buwe i podraàvao vranin zov. Obi~-no bih dobijao po nekoliko odziva i ubrzobi neka vrana dolepršala do mene ušibqe. Posle toga jedino je trebalo da ba-cim komadi} kartona da bih privukao wenupa`wu, sko~im na noge i š~epam je pre ne-go što ona uspe da se iš~upa iz grmqa. ?ataj na~in bih uhvatio onoliko vrana koli-ko bih èleo.

Ali jednom prilikom dogodilo se neš-to što me je nateralo da ih po~nem pošto-vati. Uhvatio sam divan par vrana i pošaosam ku}i sa prijateqem. Na izlazu iz šumesjatilo se hiqadu vrana, diù}i uàsnugraju. Kroz nekoliko minuta ptice stadošeda nas gone i ubrzo nas opkoliše. Zabavaje trajala dok iznenada nisam dobio uda-rac u potiqak od koga sam pao. A onda su meèstoko napale. Morao sam da pustim onedve ptice i bio sam sre}an kada sam mogaoda se pridruìm drugu koji se sklonio u pe-}inu.

BIOGRAFIJE


Se}awa Nikole Tesle (2)

DUGO SAM ÛVAO SVOJU TAJNU

Avgusta meseca 1461. godine, osamgodina posle pada Carigrada,tur-ski sultan Muhamed II uspeo je

da osvoji i Trapezunt posle jednomese~-ne opsade. Dok je gr~ka vojska jo{ davalao~ajni~ki otpor po gorskim klancima, po-koreni narod je bio postavqen predstra{nu dilemu od strane porobqiva~a:„Ili se potur~ite ili }ete biti svi po-klani“. Dve hiqade hri{}ana koji su od-bili da se potur~e bili su poklani u to-ku jednoga dana. O tome nam svedo~i je-dan anonimni hronograf toga vremena.On je, kako sam kaè sluìo na dvoruposledweg vladara Trapezunta DavidaKomnena.

Doti~ni letopisac je po sopstvenomkazivawu pristao da prividno promeniveru. Evo {ta sam o tome kaè: „Da bihspasao svoj ìvot, napravio sam se kaoda sam pristao da promenim veru. Od togmomenta Turci su se odnosili prema me-ni kao da sam bio wihov. Naravno, stra-{an je bio moj greh odricawa od vere.Ali verovao sam da }e mi Bog oprostitikada se kasnije vratim u svoju otaxbinuda opi{em mu~eni{tvo novih Hristovihmu~enika. Treba da podvu~em da nisambio jedini ja koji sam poku{ao da na ovajna~in spasim svoj ìvot. U istoriji je-linskog pravoslavnog naroda spada islu~aj Stavriota kome nema ravna“.

Ko su bili ovi Stavrioti o kojimasvedo~i drevni letopisac dok istovre-meno oplakuje svoj greh odricawa od Hri-sta jedinog istinitog Boga i Spasiteqa?To su bili hri{}ani koji su se prikazi-vali da su muslimani da bi spasili golisvoj ̀ ivot i svoje neja~i. Primorani uà-snim pritiskom i tiranijom porobqi-va~a, ìteqi mesta Stavra (Krstac) uTrapezuntskoj oblasti Male Azije potur-~e se da bi izbegli sigurno uni{tewe.Turci su na dan ve{ali po trojicu iz sva-kog sela. Onda bi ih bacali u katran iliostavqali obe{ene na drve}u da bi dru-gima uterali strah u kosti zato {to od-bijaju da prime Koran. Da bi Stavriotito izbegli oni prime islam ali privid-no. U stvari, oni su i daqe ostajali hri-{}ani. Samo je sve{tenik wihovog mestai poneki od narodnih prvaka znao i bioupu}en u ovu tajnu.

Svi ovi prividni muslimani imalisu po dva imena: jedno tursko po kome subili poznati Turcima i jedno tajno hri-{}ansko po kome su se raspoznavali me-|u sobom. Kada bi oni i{li u xamiju, tihobi govorili hri{}ansko Vjeruju. Veomastrogo su dràli sve hri{}anske posto-ve. De{avalo se da neki od wih postanei muslimanski imam! [to se ti~e tajneKr{tewa, Ispovesti i Pri~e{}a, sve suto obavqali no}u na skrovitim mestima.Wihovi sve{tenici su i{li bez mantijai ìveli kao obi~ni gra|ani da ne biprivla~ili na sebe pa`wu. Wihovi tajni

hramovi skriveni po pe}inama, podrumi-ma i katakombama bili su posve}eni sve-tom mu~eniku Teodoru. Kad bi neki Sta-vriot umro sahrawivali bi ga po musli-manski naravno iz straha od porobqi-va~a. Me|utim, kad bi pala no} skupqalibi se u nekoj ku}i tajno i vr{ili hri-{}ansko opelo.

Naravno, sve to nije moglo uvek da sesakrije pa su se doga|ale i velike trage-dije. Tako jedne no}i za vreme Strasnesedmice, dok su se tajni hri{}ani moli-li sabrani na svetoj liturgiji u jednoj pe-}ini, u pokrajini zvanoj Ma~uka, bili suiznenada opkoqeni od Turaka. Turci za-tvore kamewem vrata od pe}ine da nikone bi mogao pobe}i. Pe}ina je bila ogrom-na tako da je u woj bilo na molitvi vi{eod 1200 hri{}ana. Po drugim letopisi-ma, bilo ih je oko tri hiqade. Svimawima mu~enicima za ime Jagwetovo tape}ina se pretvorila u grobnicu. Svi sudo jednoga pomrli od gladi i è|i pro-slaviv{i prvo dan Hristovog Vaskrse-wa. Umirali su jedan za drugim bezroptawa u stra{nim mukama. Turci su za-zidali ulaz u pe}inu i godinama posletoga nisu dozvolili da bilo ko otvori iu|e. âk je i u same Turke u{ao strah: {i-rile su se po narodu pri~e da se desilo~udo, da hri{}ani u pe}ini nisu pomrlive} da su ìvi! I kad su Turci negde uo-~i Prvog svetskog rata hteli da pe}inuotvore da bi ispitali {ta ima u woj,mnogi su se pobunili zahtevaju}i da se neotvara. Tako je ona ostala i do danas za-tvorena. Ovi ~udni hri{}ani Stavriotine samo {to su uspevali da vekovima sa-~uvaju svoju veru nego su se trudili da

tajno privedu i druge svetlostiJevan|eqa. Oni su se ènili musliman-kama ali svoje devojke nisu nikad htelidati za Tur~ina. Brak sklopqen na mu-slimanski na~in nisu smatrali kao zako-nit nego su se trudili da nevestu ako jebila Turkiwa privedu u hri{}ansku ve-ru. Otkrivali bi joj u pogodno vreme da

su oni hri{}ani savetuju}i i wojda primi tajno kr{tewe. Ako bidevojka pristala, onda bi jedanod tajnih sve{tenika kr{tavao.Ponekad se de{avalo da te è-ne ne pristaju nego ih izdaju Tur-cima {to je po pravilu sluìlokao povod novog klawa hri{}a-na. Sve one koji su bili ume{aniu taj slu~aj, Turci su hvatali ivezane lancima ili konopcemoko vrata izvodili na trg i na-gonili ih da javno priznaju svojedelo i da ispovede Muhameda iwegovu veru. U takvom slu~ajuniko od wih vi{e nije skrivaosvoju pravu veru: javno su ispove-dali Hrista i dobrovoqno pri-mali venac mu~eni{tva. Tolikosu ovi hri{}ani ~uvali ~istotusvoje vere i dràli se jedni dru-gih da su no}u iskopavali svojemrtve iz muslimanskih grobaqai tajno ih sahrawivali u hri-{}anska.

Godine 1876, kad je Turskaproglasila svoj prvi Ustav,Stavrioti su se prvi put poja-

vili javno u crkvi i izjavili da su onihri{}ani a ne muslimani. Turski uprav-nik nije mogao shvatiti o ~emu se radi jerje bio potpuno neupu}en i neobave{ten owima. Veruju}i da se radi o nekakvoj ma-sovnoj „zarazi“ poku{ao je da ih vrati nawihov „pravi put“. Oni su, me|utim, osta-li uporni pevaju}i po prvi put posle to-liko vekova javno svoje crkvene pesme.Upravnik ih onda sve pohvata i baci u za-tvor bez hleba i vode. No to izazove ve-liki nemir me|u ostalim hri{}anima ko-ji opkole upravnikovu zgradu traè}i dawihova bra}a po veri budu pu{tena izzatvora. Boje}i se bune upravnik ih oslo-bodi tako da od tog momenta wihov polo-àj bi bar donekle poboq{an.

Godine 1899. Stavrioti su podvrgnu-ti novim gowewima, ali su ih predstav-nici stranih sila i Patrijarh carigrad-ski uzeli u za{titu. Tada{wi ruski carNikola II, dirnut wihovom tragi~nomsudbinom kao i ruska vlada, zahtevao jeod sultana da se prognani Stavriotivrate iz progonstva a oni u zatvorima dase oslobode. Tako se i desilo iako timewihove nevoqe nisu prestale. Posle petgodina povodom popisa stanovni{tvaTurska je htela da se Stavrioti popi{ukao muslimani. Po{to su oni to odbili,to je bio povod za novo gowewe, progon-stva i zatvarawe. Tek je prevrat Mlado-turaka, izvr{en 1908. godine, i novi tur-ski Ustav koga su oni doneli, omogu}ioovim tajnim hri{}anima da budu ono {tosu vekovima bili: pravoslavni hri{}a-ni. Turska vlada ih je priznala zvani~noza hri{}ane 1909. godine posle tolikovekova wihovog mu~eni{tva i patwi.

Jovan Joanidis

DUHOVNOST


@ivot Stavriota – tajnih pravoslavnihhri{}ana

MUÊNICI SA DVA IMENA

Svedo~ewe o vaskrsewu: Sedam efe{kih mladi}a

Posle smrti rimskog cara, fi-lozofa i retori~ara MarkaAurelija (180. g. n. e.), jednog

od najmudrijih li~nosti koji u sede-li na vladarskom tronu, dotadašwemo}no Rimsko Carstvo po~elo je dase urušava. S jedne strane pritisaksu vršila varvarska plemena, Ger-mani, Skiti i Goti, a s druge stranesve agresivniji Persijanci, koji su"otkidali" par~e po par~e rimskihposeda. U takvim okolnostima care-vi su se smewivali u krvi, pa se ~i-nilo da je Carstvo pred raspadom. Aonda, wegovu sudbinu i odbranu supreuzeli ratnici sa Balkana, ro|e-ni i odrasli u Sirmijumu (Srem. Mi-trovica), Naisu (Nišu), Singidunumu(Beogradu).

U toku više od jednog veka, doga-|aji u gradovima i na tlu današweSrbije, ali i šire na Balkanu, bitno}e uticati na daqu sudbinu RimskogCarstva i wenu postepenu transfor-maciju. U jednom od najve}ih preokre-ta zabeleènih u celokupnoj istori-ji, qudi sa naših prostora }e preu-smeriti istorijske tokove. Uz ogrom-ne napore i `rtve tih careva iz "voj-ni~kih odora", skromnog ilirskogili tra~kog porekla, Carstvo je po-novo okupqeno, u~vrš}eno, izme-weno.

Šestorica rimskih careva ro|e-ni su u Sirmijumu i okolini da-našwe Sremske Mitrovice: TrajanDecije (vladao od 249-251), Aureli-jan (270-275), Prob (276-282), Maksi-milijan Herkul (285-310), Konstanci-je Drugi (337-361) i Gracijan (367-383).

Prvi od wih, Decije (201-252), prenego što se ogrnuo purpurnim ogrta-~em, simbolom rimskih careva, bio jeupravnik grada Rima, senator i kon-zul. Za cara su ga proglasili vojni-ci, pripadnici Druge legije, posle

wegove sjajne pobede nad Gotima.Upam}en je kao veliki progoniteqhriš}ana i izuzetan borac. Bio je pr-vi rimski imperator koji je poginuou direktnoj bici u današwoj Dobru-dì (252), kada je u toku stravi~nogsukoba, najpre poginuo wegov sin He-renije. Cuvši za pogibiju sina, kaù,Decije je hrabro povikao: "Nastaviteborbu, pa izgubili smo samo jednoglegionara!"

U Decijevo vreme, vojni~ku kari-jeru je zapo~eo Klaudije Gotski, po-reklom iz kraja izme|u Naisa(Niša), Ulpijane (Lipqana) i Skupi-ja (Skopqe). Iako je kratko vladao,

ostao je upam}en kao ~ovek koji je us-peo da primiri strasti unutar Care-vine i proširi wene granice. Pred-vodio je legije u velikoj Bici kodNiša protiv Gota (oko 259.), koji suizgubili oko 50.000 vojnika. Klaudi-je se, nošen èqom za novim pohodi-ma, prebacio u Sirmijum, ali je tamoiznenadno umro od kuge.

Klaudijevim zadwim ~asovimaìvota prisustvovao je Aurelijan,tadašwi vrhovni komandant rimskevojske, koga su legionari odmah pro-glasili za rimskog cara (270). U po-~etku vladavine pobedio je varvarekoji su prešli Dunav. Ratovao je uSiriji na istoku i u Galiji na zapa-du. Nazivao je sebe "gospodinom i bo-gom", a prvi me|u rimskim carevimapo~eo je nositi isto~wa~ko odelo,ukrašeno dragim kamewem i dijade-mom (traka oko ~ela). Posle ostvare-nog trijumfa 274. godine, pomilovaoje politi~ke zatvorenike. Njegovoime se danas ~esto pomiwe i po tomešto je naredio podizawe novih ma-sivnih zidina kojim je opasao Rim,~iji delovi i danas izazivaju di-

vqewe. Prilikom pohodana Persiju ubili su ga we-govi vojnici.

I slede}i rimski cariz Sirmijuma, Marko Au-relije Prob, bio je izuze-tan vojskovo|a. Oslobo-dio je više od 60 galskihgradova i naseqa koje suzarobili varvari. U Ma-loj Aziji je porazio grupeodmetnika, a u Egiptuugušio veliku pobunu.Njegove legije su ga pro-glasile za rimskog carao~ekuju}i od wega nagra-du i posebna priznawa.No, kada je postao car,Prob je zaveo stroìjudisciplinu u vojsci, a voj-nike koristio prilikomizvo|ewa javnih radova.Zbog radova na isuši-vawu mo~vara u Sremu po-stao je nepopularan me|uvojnicima, koji su ga ubi-li u wegovom rodnom Sir-mijumu (282) . Upam}en jepo velikom uticaju naširewe vinove loze po

Evropi, po~ev od Galicije do Pano-nije. Smatra se da je prvi doneo vi-novu lozu na Frušku goru i prostorSmedereva.

Pune dve decenije Rimskim Car-stvom vladali su, gotovo zajedni~ki,kroz duè prijateqstvo, car Diokle-cijan (284-305), ro|en u okoliniSplita i Maksimilijan Herkul. Dio-klecijan je vojni~ku slu`bu po~eokao obi~an vojnik, a kasnije koman-dovao vojskom u Meziji i carskom gar-dom koja ga je proglasila za cara. Ra-tovao je s Germanima i u Galiji, naistoku protiv Persijanaca i Sarace-na u Siriji. Da bi uspostavio što~vrš}i mir u Carstvu, za savladaraje uzeo Maksimilijana Herkula.

ISTORIJA


Dramati~ne sudbine rimskih careva ro|enih na tlu Srbije

IZ VOJNI^KEODORE NA CARSKI TRONOd svih rimskih careva ro|enih na tluSrbije, najdubqi trag ostavio je Konstantin Veliki, prvi rimski carkoji je postao hriš}anin i osnovaonovi grad koji }e još hiqadu godinabiti prestonica izmewene imperije -Konstantinopoq.

Pi{e: Krsman

Milo{evi}

Istori~ari su zabeleìli kako jeMaksimilijan imao dva razli~itaperioda u svom ìvotu. Dok je bio ve-zan za Dioklecijana, pokazao se kaodobar suvladar i sposoban vojskovo-|a. No, opijen vlaš}u, upustio se uborbu za prevlast, ~ak i protiv ro-|enog sina, završavaju}i neslavno,verovatno digavši ruku na sebe.

Dioklecijan je svoju prestonicupreneo u malu Aziju, u Nikomidiju. Uwoj je zaveo isto~wa~ke obi~aje, zah-tevaju}i da se "pred wim pada na ko-lena", a li~nost da mu se "poštujekao boànstvo". Napustio je presto305. godine i povukao se u svoju pala-tu kod Salone u Dalmaciji. Kada suizbili veliki nemiri, odbio je da seponovo vrati na rimski presto.

U nekada grandioznom rimskomnasequ Feliks Romulijana (da-našwi Gamzigrad kod Zaje~ara),1993. godine otkrivena je monumen-talna glava rimskog cara Galerija,

Romule. Tu se nalaze dva mauzolejai dva spomenika. Romulin mauzolejse nalazi na vrhu Magure, a ostaciGalerijevog mauzoleja su 45 metaradaqe od Romulinog.

Od svih rimskih careva koji supotekli sa srpskih prostora, naj-dubqi trag ostavio je Konstantin(vladao od 306-337), ro|en u Naisuoko 274. godine. Vojska ga je progla-sila za cara u Britaniji (306). Rato-vao je protiv Gota i Persijanaca. Unizu sukoba rešio se svojih suparni-ka i sam zavladao zapadnim delovi-ma Rimskog Carstva. Od 312-324.vladao je zajedno sa Licinijem (250-324) carem Isto~nog Rimskog Car-stva. Posle kona~ne pobede nad Li-cinijem, koji je kao izgnanik ubijen uSolunu (324), vladao je sam ~itavimRimskim Carstvom sve do 337. godi-ne. Njegove dve odluke imale su veo-ma dugoro~an odjek u evropskoj i

svetskoj istoriji. Prvo, bio je prvirimski car koji je prihvatiohriš}anstvo, a drugo, od prestoniceVizantion na Bosforu, stvorio je no-vi grad - Konstantinopoq (Carigrad,Istanbul), koji }e još hiqadu godinabiti prestonica izmewene imperije.Izdao je ~uveni Milanski edikt(313), kojim se hriš}anima dozvoqa-va sloboda veroispovesti. Time suukinuta sva surova progawawahriš}ana i pripremqen teren zapretvarawe hriš}anstva u zvani~nuveru. Za tri godine obeleì}e se1700-ta godišwica tog veoma zna~aj-nog doga|aja. Na Prvom vaseqenskomsaboru, sazvanom na wegovu inicija-tivu, arijanstvo (u~ewe po kome Hri-stos nije bog, ve} obi~an ~ovek) jeproglasio za jeres (krivoverstvo).

Konstantin je bio izvanredan voj-skovo|a, izuzetno energi~an i popu-laran, ali je, poput svih rimskihvladara, bio slavoqubiv preko sva-ke mere. Nakon pune dve decenijevladavine, pošto je porazio sveneprijateqe, po~eo se pribojavatiza svoj ìvot. Bez ikakvog obraz-loèwa naredio je hapšewe sinaKrispa i ne}aka Licinijana, a ubrzoi wihovo pogubqewe. Ni tu nije biokraj. Nešto kasnije, naredio jepogubqewe i svoje supruge, cariceFauste. Dabome, time je intenzitetsurovosti i beskrupuloznosti u bor-bi za o~uvawe vlasti podigao na naj-viši stepen. Nakon Konstantinovesmrti, borba za vlast je nastavqenau krugu wegove porodice, koja je, upr-kos brojnosti (car je imao dva brata,tri sestre i ~etiri sina), ve} u na-rednoj generaciji, potpuno u krviiskorewena. Nadimak Veliki dobioje od hriš}anske crkve, pošto je sje-dinio svetovnu i crkvenu vlast i ak-tivno radio i na jednom i na drugompodru~ju. Hriš}anska crkva ga je pro-glasila za sveca.

ISTORIJA


Nekada grandioznorimskonasequ Feliks Romulijana(današwiGamzigrad kodZaje~ara)

posinka i zeta velikog Dioklecija-na. Oko 297. godine, Galerije je usvom rodnom kraju otpo~eo gradwuvelelepne palate u ~ast majke Romu-le, po ugledu na veliku Dioklecija-novu palatu u Splitu. Za Romulu le-genda kaè da je "preplivala Dunav,udala se za obi~nog seqaka i rodilabudu}eg cara". Opisivali su ga kao"veoma lepog, sna`nog, qubiteqa do-bre trpeze, izuzetno hrabrog vojni-ka i odanog zavi~aju i majci". Vele-lepnu Romulijanu, kojoj je dao ime posvojoj majci, Galerije je gradio saèqom da "to mesto u~ini dostojnimboànske li~nosti jednog cara i we-gove majke". Ta gra|evina, koju su odnajboqeg mermera stvarali ~uvenizidari, klesari, slikari i drugi maj-stori, bez sumwe, predstavqa vrhu-nac umetnosti toga vremena. Galeri-je je umro 311. godine i sahrawen naobli`wem brdu Magura, pokraj majke

BELI LUKViševekovno narodno iskustvo i nau~na istraìvawa se podudaraju utvrdwama da beli luk delujeprotiv bakterija, gqivica,parazita, smawuje masti u krvi, spre~ava suèwe krv-nih sudova (aterosklerozu),sniàva krvni pritisak.

Upotreba belog luka smawujerazvoj kardiovaskularnihoboqewa, tako što smawuje

povišen holesterol, smawuje po-ve}an LDL- loš holesterol,smawuje slepqivawe krvnih }eli-ja i spre~ava nastanak tromba,smawuje pove}an krvni pritisak.Uti~e i na smawewe dva druga mar-kera kardiovaskularnih oboqewa,homocisteina i C-reaktivnog pro-teina. Beli luk spre~ava prehladui koristi se u wenom le~ewu, a we-gova efikasnost kod prehlade je inau~no potvr|ena.

Beli luk pove}ava odbrambenesposobnosti organizma i pomaèorganizmu da se izbori sa raznimizaziva~ima bolesti. Neka labo-ratorijska istraìvawa sugerišuda beli luk ima i antikancerogenodejstvo. Pokazuje i antiparazitar-no dejstvo, ako se primewuje u ve-likim koli~inama. Sve` luk sadr-ì alicin, koji ima antibakterij-sko, antivirusno i antifungalnodejstvo, tj. deluje protiv bakteri-ja, virusa i gqivica. Beli luk jenajpoznatiji po svom antibakterij-skom (uništava bakterije), antihi-perlipidemijskom (smawuje nivomasti u krvi) i antitrombocitnom(spre~ava nastanak tromba) dej-stvu.

Neošte}ena glavica belogluka sadrì komponentu alin,koji je bez mirisa. Kada se ~enobelog luka rase~e, alin dolaziu kontakt sa enzimom alinazom,pri ~emu nastaje alicin - ne-stabilna, mirisna komponenta.Sve` luk sadrì najviše ali-cina, jedne od aktivnih kompo-nenti, ali se on ne moè potpu-no usvojiti u organizam. Eks-trakt belog luka se sastoji i oddrugih sumpornih jediwewa, ko-ja su rastvorqiva u vodi, kao

što je S-alil cistein. Ova jediwe-wa se boqe usvajaju u organizam, asmatraju se odgovornima zasmawewe masti u krvi ispre~avawe nastanka tromba. Broj-na klini~ka istraìvawa potvr|u-ju efikasnost ekstrakta belog lu-ka, kod povišenih masti u krvi,tromboza i drugih kardiovaskular-nih oboqewa.

Kako se uzima beli luk? Kori-sti se kao sve` luk, 2-4 gramadnevno ili kao ekstrakt 600-1200mg u podeqenim dozama. Pre-parati belog luka su obi~no stan-dardizovani na alicin. Postoje ipreparati bez mirisa. Koli~inaaktivnih supstanci zavisi od togada li se koristi sve` beli luk iliekstrakt (kapi, kapsule), kako igde je beli luk uzgajan, kako jepravqen ekstrakt.

Osobe koje imaju pove}anusklonost krvarewu ne treba dauzimaju velike koli~ine belog lu-ka. Za svaki slu~aj ne konzumirajtebeli luk par dana pre hirurškihintervencija.

Koja neèqena dejstva mogu dase jave pri primeni belog luka?

U literaturi su opisani slu~a-jevi pojave alergije na beli luk,stoma~nih iritacija, `garavice,mu~nine. Miris koji karakterišebeli luk zadràva se dugo poslekonzumirawa luka, a odaje se da-hom i preko koè.

Sa kojim lekovima istovreme-no ne treba primewivati beliluk?

Kod istovremene upotrebe be-log luka sa izoniazidom, nekim an-tiviroticima, oralnim kontracep-tivima moè do}i do smawewakoncentracije ovih lekova u pla-zmi. Beli luk deluje antikoagu-lantno, pa kod istovremene prime-ne sa velikim dozama antikoagula-nasa moè dovesti do krvarewa.

SAVETI LEKARA


Pi{e:mr sc. dr

âslav Anti}

Holesterol se u krvinalazi u više obli-ka. LDP holesterol

nosi naziv i „loši holeste-rol“ jer omogu}ava napre-dovawe procesa arterio-skleroze, tj. skupqawe ma-snih naslaga u zidovimakrvnih sudova ima za posle-dicu wihovo suàvawe. HDLholesterol ozna~ava se kao„dobar holesterol“ jer eli-miniše LDP pre nego što sezalepi za zidove krvnih su-dova ~ime usporava procesarterioskleroze. Pove}a-we vrednosti holesterola uorganizmu, kao što rekosmo,ubrzano dovodi do suà-vawa krvnih sudova.

Kada se tako suènikrvni sud za~epi ugruškomkrvi, prekida se dotok krviu tkivo koje taj krvni sudishrawuje što dovodi do in-farkta srca , mo`danog uda-ra ili bola u organu ~iji jekrvni sud zapušen.

Najva`niji izvori hole-sterola su meso, jaja i ìv-otiwske masti uz mleko imle~ne proizvode.

Za dobar nivo LDL (lo-šeg holesterola) u krviosnovno je dràti telesnuteìnu pod kontrolom i up-ra`wavati fizi~ke aktiv-nosti, što za stanovnike se-la nije problem a ìteqigradova najmawe dva do triputa nedeqno neophodno jeda upra`wavaju fizi~kove`bawe.

Na nivo lošeg holeste-rola uti~e hrana puna zasi-}enih masnih kiselina kaoi prèna i preslana hrana.Pored gojaznosti, na LDLuti~e i poreme}aj štitne`lezde, fizi~ka neaktiv-nost, stres, pušewe, prete-rano konzumirawe alkoholakao i genetska predodre-|enost. Iako masno}a podi-è nivo holesterola ipak jene treba potpuno iskqu~itiiz ishrane. Kada se jede ma-sna hrana, jetra stvara LDLkoji se taloì na zidovimakrvnih sudova, a nevoqa na-staje kada se unosi velikakoli~ina masno}e, pa orga-nizam nije u stawu da uklo-ni nepotrebni višak. Iz tog

razloga, mora da se pove}anivo „dobrog holesterola“.Trebalo bi nedeqno jestinajmawe 500 grama ribe, za-tim piletinu bez koìcepet puta nedeqno zbog togašto ima nezasi}ene masnekiseline.

Najmawe sedam puta ned-eqno trebalo bi jesti hra-nu kao što je pasuq, ovsenepahuqice i jabuke jer sadr-è korisna biqna vlaknakoja vezuju holesterol i uti-~u na wegovo sniàvawe.Zbog etarskih uqa koja sni-àvaju nivo lošeg holeste-rola, treba redovno jestibeli i crni luk. Povr}e satamnozelenim liš}em (spa-na}, kopriva, zeqe i sl.) bo-gato je magnezijumom ~ijimawak u ishrani tako|e uti-~e na rast holesterola. Netreba zaboraviti i na ade-kvatan unos vo}a i povr}aoboga}enog vitaminom C ko-ji je zna~ajan za metaboli-zam masti a time i snièweholesterola. Najzna~ajnijisu limun, pomorandà, pa-prika, kupus, jagoda i para-diz. Kod pove}anog holeste-rola treba izbegavati bana-ne, diwe, lubenice, urme,badem i orahe.

Poèqno je da normalnevrednosti masno}a budu: daje ukupni holesterol mawiod 5 mmo/L, LDL holesterolmawi od 3 mmo/L , HDL hole-sterol ve}i od 1 mmo/L, atrigliceridi da su mawi od1, 7 mmo/L.

Vodimo li ra~una o svom zdravqu

„DOBAR“ I „LO[“ HOLESTEROL

ISHRANA

Kvalitetnom ishranom smawujete mogu}nostnastanka tromba.Poznato je i u našem na-rodu da se slanina jede s belim lukom, to

je zato što beli luk ima sposobnost da smawujenivo masti u krvi i razre|uje krv, ~ime se smawu-je mogu}nost nastanka tromba.

Iskustvo je pokazalo da ishrana bogata mor-skom ribom, maslinovim uqem, vo}em i povr}em -mediteranska ishrana - omogu}ava regulaciju ni-voa masti u krvi i smawewe mogu}ih komplikaci-ja. Masne morske ribe su bogate omega 3 masnimkiselinama, za koje je utvr|eno da povoqno uti~una odnos dobrog i lošeg holesterola. Eskimi usvojoj ishrani prete`no koriste masne morske ri-

be i imaju najniù stopu sr~anih oboqewa i po-sledi~nih komplikacija. Maslinovo uqe je boga-to nezasi}enim masnim kiselinama, koje omogu}a-vaju povoqan nivo masti u krvi. Poznat je i fran-cuski paradoks - naime Francuzi se hrane sli~noNemcima, tj. u ishrani imaju zastupqene zasi}enemasti ìvotiwskog porekla, ali za razliku odNemaca piju vino posle jela.

Nauka je dokazala prisustvo polifenolnihjediwewa iz semena gro`|a, koja štite krvne su-dove od ošte}ewa usled oksidacije masti .

Citrusno vo}e (limun, naranxa, grejpfrut) jebogato bioflavonoidima, koji spre~avaju oksida-ciju masti (u prirodi proces uèglosti) pod dej-stvom raznih štetnih materija, zra~ewa, hemika-lija, kojima smo svakodnevno izloèni.

Deca vojnog lica koje pogine iliumre od zadobijene rane, povrede iliozlede, odnosno bolesti koja je nasta-la ili se pogoršala kao posledicavršewa vojne slu`be, a koja su ro|enau braku, van braka, ili usvojena, akonisu starija od 18 godina, odnosno 26godina, ako se nalaze na redovnomškolovawu, osim dece koja su u radnomodnosu, a bez obzira na godine ìvota– ako su trajno i potpuno nesposobna zarad imaju pravo na mese~nu nov~anunaknadu za vreme školovawa i drugenaknade u vezi sa školovawem, ako neostvaruju stipendiju po drugom osnovu.

Dete ostvaruje stipendiju po dru-gom osnovu i ako su mu za vreme školo-vawa, prema opštem aktu škole, bes-platno obezbe|eni smeštaj i ishrana.

Naknada za školovawe obuhvatamese~nu nov~anu naknadu, naknadu zanabavku kwiga i školskog pribora inaknadu za grupnu rekreativnu nasta-vu, odnosno ekskurziju, koje organizuješkola, ako troškove grupne rekrea-tivne nastave, odnosno ekskurzije sno-si korisnik naknade za školovawe.

Naknada za školovawe ne pripa-da korisniku nakande za razred ško-le, odnosno godinu studija, koju kori-snik naknade za školovawe ponovoupisuje, osim ako korisnik naknadeponavqa razred osnovne škole.

Redovnim školovawem smatra svevreme trajawa školovawa u zemqi,koje je opštim aktom škole, odnosnoodgovaraju}eg fakulteta odre|eno kaovreme potrebno za završetak te ško-le, odnosno fakulteta, u koje se ra~u-na i apsolventski sta`, ako je taj staùtvr|en, a najduè do kraja meseca ukome se prema odgovaraju}em aktu fa-kulteta, završava apsolventski sta`.

Dokumenta potrebna za ostvari-vawe prava na naknadu školovawa de-ce

1. Zahtev za ostvarivawe prava nanaknadu školovawa dece - ako je detemaloletno zahtev podnosi zakonskizastupnik (majka ili starateq) a uslu~aju punoletstva korisnik naknade

2. Izjava da li dete prima stipen-diju po drugom osnovu- ako je dete maloletno izjavu daje za-konski zastupnik (majka ili starateq)a u slu~aju punoletstva korisnik na-knade

3. Potvrda iz škole (osnovna,sredwa) ili uverewe (viša škola,fakultet) o redovnom školovawu de-teta u teku}oj školskoj godini - origi-nal

4. Izvod iz mati~ne kwige ro|enihza dete - original ili overena foto-kopija

5. Uverewe nadle`ne vojne pošteo okolnostima smrti oca deteta - ove-rena fotokopija

6. Izvod iz mati~ne kwige umrlihza oca deteta - original ili overenafotokopija

7. Fotokopija ~ekovne kartice oteku}eg ra~una na koji bi se ispla}i-vala naknada za školovaweiskqu~ivo za vlasnika teku}eg ra~u-na

8. Fotokopija li~ne karte za vla-snika teku}eg ra~una gra|ana

9. Ukoliko je aktivno vojno licepreminulo, potrebno je dostaviti me-dicinsku dokumentaciju o le~ewu ime-novanog, koja bi bila prosle|ena Glav-noj vojno-lekarskoj komisiji na nalaz,ocenu i mišqewe da li je smrt vojnoglica nastupila od bolesti koja je na-stala ili se pogoršala kao neposred-na posledica slu`be u Vojsci.

Navedena dokumenta slati naadresu: Ministarstvo odbrane, Sek-tor za qudske resurse, Uprava za tra-diciju, standard i veterane, Nemaw-ina 15, 11000 Beograd

OSNOVNE NAPOMENA: Naprednavedena dokumenta se dostavqaju ka-da se prvi put podnosi zahtev za os-tavrivawe prava na naknadu za školo-vawe.

U slu~aju ponovnog podnošewazahteva za ostvarivawe prava na na-kandu za školovawe, korisnik nakna-de podnosi zahtev za ostvarivaweprava, dokaz o redovnom školovawu iizjavu da ne prima stipendiju po dru-gom osnovu.

Za ostvarivawe prava na nakanduza nabavku kwiga i školskog pribora,svake godine zahtev podnosi zakonskizastupnik ili korisnik nakande uz ko-ji dostavqa i potvrdu o redovno upi-sanoj školskoj godini, a za ostavri-vawe prava na naknadu za grupnu re-kreativnu nastavu, odnosno ekskurzi-ju, potrebno je, nakon izvedene rekera-tivne nastave, dostaviti potvrdu iz-datu od nadle`nog organa škole, u ko-joj mora biti naglašeno da je korisniknaknade bio u~esnik iste, gde i kadaje izvedena i iznos troškova u dina-rima.

Pravo na nakandu za vreme tra-jawa apsolventskog staà, ostavrujese na osnovu uverewa izdatog od fa-kulteta da je student stekao status ap-solventa u odnosnoj školskoj godini ivreme trajawa apsolventskog staà.

Jednom izgubqeno pravo na nakan-du za školovawe ne zna~i trajnoizgubqeno pravo! ako u~enik sredweškole ili student obnovi godinu, gubipravo na naknadu za školovawe za tuškolsku godinu. u slu~aju da u~enik,odnosno student, redovno upiše na-rednu godinu škole, odnosno studija,ponovo ostvaruje pravo na predmetnunaknadu, s tim što mora podneti zah-tev uz dokaz o redovnom školovawu.

Referent za socijalna pitawa:VS Dana Markovi},

telefoni 011/3201-689 i 3201-689email: [email protected]

INFORMATOR


PRODAJEM KU}U U PIROTUU centru Pirota povoqno prodajem 1/2 ku}e sa po-

sebnim ulazom koja se sastoji od trosobnog konfornogstana na spratu sa dvori{tem i pomo}nim prostorija-ma. Zvati od 16 do 20 ~asova.

Tel.011/164-464

PRODAJEMpovoqno doma}u rakiju šqivovicu, lozova~u i kaj-

sijeva~u, stare do 15 godina, i kvalitetan med.Naru~ivawe na telefone 062/265-275 i 018/531-581.

Advokatske uslugePOVOQNIJE ZA KVP

Na osnovu ugovora o poslovnoj saradwi zakqu~enogsa UVPS, advokati:

„Ivana C. Jovanovi}, iz Beograda - ul. Balkanska br.18, lokal 93 (TC „Ivanijum“), telefon 011/2644384 i064/1735395;

„Qiqana Jakovqevi}, iz Beograda -ul. ûburskabr.2, Zanatski centar „Pejton“, telefon 011/2446977 i064/1427122;

„Stanojko Mihajlovi}, iz Beograda - Bulevar Zorana\in|i}a br. 76/28, telefon 011/145617 i 064/1280990,

Obavqa}e za potrebe vojnih penzionera slede}epravne poslove:

1)Davati besplatne pravne savete, i2)Uz naknadu po vaè}oj advokatskoj tarifi

umawenoj za 20 odsto (advokati Qiqana Jakovqevi} iStanojko Mihajlovi}), odnosno 30 odsto (advokat Iva-na Jovanovi}) pruà}e sve ostale advokatske usluge.

Advokati }e klijente primati: Ivana Jovanovi}utorkom, Qiqana Jakovqevi} sredom, a Stanojko Mi-hajlovi} petkom, svi u vremenu od 17 do 19 ~asova.

USLUGE VEZANE ZA SAHRANUPREKO UDRU@EWA

Ukoliko koristite usluge u vezi sahrane prekoUdruèwa vojnih penzionera Srbije trebalo bi da zna-te da usluge mogu koristiti ~lanovi UVPS, ~lanoviwihovih porodica, kao i svi ostali vojni osiguranici.

Preko Udruèwa mogu se dobiti kompletne uslugevezane za sahranu:

-organizacija i zakazivawe termina za sahranu ilikremaciju,

-upis u mati~nu kwigu umrlih,-sprovodnica za prenos pokojnika,-{tampawe posmrtnih plakata,-prodaja pogrebne opreme,-prevoz pokojnika,-organizacija vojnih po~asti,-pomo} oko sre|ivawa dokumenata pre i posle sa-

hrane radi regulisawa prava ~lanova porodice poslesmrti vojnog osiguranika,

-besplatan dolazak u stan porodice preminulogradi dogovora.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti u mesnimi op{tinskim organizacijama UVPS ili direktno natel. 011/8333-142 i 011/2161-769.

OBAVE[TEWE O MOGU]NOSTIMA OSTVARIVAWA PRAVA NA NAKANDU

ZA [KOLOVAWEU skladu sa vaè}im zakonskim propisima:

Kwigu TAJNA

DOBROVOQA^KE ULICE,autora Miladina Petrovi}a,

svedoka doga|aja, moète kupiti u kwiàriVojna kwiga, Vase ârapi}a 22, u centru Beograda.

Bojan Qubenovi}:TRN u Etni

RASPOREDVlada Srbije zaseda jednom nedeqno. Ostalih dana sedi!

PRODAJAAzerbejxan }e sa dva miliona evra fi-nansirati obnovu Tašmajdanskog parkapod uslovom da se u Beogradu postavibista wihovog predsednika. Ako bista bude postavqena, predsednik}e mo`da i li~iti na sebe, ali Beogradne}e...

NOVOSlede}e godine ima}emo nove registar-ske tablice, gume, nalepnice, kompletza prvu pomo}...Samo nova kola ne}emo imati!

KOMPLIKACIJANa novim registarskim tablicama ozna-ke }e biti napisane i }irilicom i lati-nicom. Pred naše saobra}ajne policajcepostavqaju se sve teì zadaci!

KAZNEOsu|eni do godinu dana zatvora kaznu}e izdràvati kod ku}e. Neki u svojim ku}ama izdràvaju i doì-votne kazne...

GLASINAIz Vlade Srbije stiù glasine da je je-dan ministar uradio nešto korisno zadràvu. Još je nepoznato koji ministar, šta jeuradio i za koju dràvu!

IZVEŠTAJHeroji Petog oktobra i ove godine ~ekajuu redu da daju intervju za novine i tele-vizije. Da nije bilo wih onih milion gra|ananišta ne bi uspeli da urade...

KONOPAC„Uspešno nadvla~imo konopac sa veli-kim silama. Dovukli smo ih na našu teritoriju“,piše Stanislav Tomi} iz Zvornika.

PRENOSParlament nema para da plati RTS-uprenose skupštinskih zasedawa.Narod to više ne bi ni gledao, nema tihpara...

CRVENONarodne poslanike ispred Skupštinedo~ekao je crveni tepih. Kada je video neke od wih, dodatno jepocrveneo!

SKUPODeca su nam nekada iz škole donosilaocene od jedinice do petice.Danas nam mahom donose – uplatnice!

RADOvih dana štrajkuju zaposleni u polici-ji i pravosu|u.

Sloènost situacije u dràvi jedinorazumeju kriminalci i ne prekidaju pro-ces rada

POŠTENODràva prodaje Centralni zatvor. Ako je ve} tako, pošteno bi bilo da za-tvorenici dobiju status malih akciona-ra!

DOÊKItalijanski premijer dolazi u Srbiju sasto uspešnih biznismena. Gde mi da na|emo sto uspešnih bizni-smena?

OSOBENOSTSpecifi~nost naših narodnih poslani-ka je u tome što nikakve veze sa naro-dom nemaju!

PROGNOZA

Ekonomisti tvrde da }e za deset godinabruto doma}i proizvod iznositi osamhiqada evra po glavi stanovnika.Trenutno nemamo ni proizvod, ni evre, ai glava stanovnika je sve mawe...

MAHER„Prosim kapom, uzimam šakom. A vršimi druge nov~ane transakcije.“ piše Ra-divoje Jevti} iz Zaje~ara.

PUTJednom poslaniku gra|ani ve} godinamapla}aju putne troškove, a on nikako da –ode!

VESTPosledwa vest: Za potrebe narodnih kuhiwa Vlada Sr-bije obezbedila je dovoqan broj – glad-nih!

PREKIDIako je kraj utakmice u \enovi odsviraosudija Tomson, gledaoci ne mogu da seotmu utisku da je znak za prekid dat u –Beogradu.

PRIÂPotpredsednik Krkobabi} danas je obe-}ao penzionerima ve}a primawa. î~a mi~a i gotova pri~a!

PROGRAMNisam ušao u stranku da bih krao. Ali moram da poštujem partijski pro-gram!

TEŠKOAko i daqe bude vaìlo verovawe da sene moè oèniti onaj ko nije sluìo voj-sku, profesionalni vojnici baš }e na-grabusiti!

OPSTANAKOva Vlada }e izdràti ceo svoj mandat.Ali se ne bih kladio da }e to uspeti igra|anima.

REBALANSPosle rebalansa buxeta za sve }e pod-jednako da – nema!

SIROVINEU Srbiji nema dovoqno sirovog mleka. Zbog nekih sirovina u vlasti.

UREDNIKTaj novinar nema ni trunke autocenzure. Istraga }e ovih dana pokazati da li suzbog tog propusta krivi wegoviroditeqi, profesori ili uredici!

UDVARAWEOse}amo se kao qubavnik ~iji su naporikona~no nagra|eni. Evropa nam je ju~e dala znak da moèmoda nastavimo da joj se udvaramo...

SATIRIKON


ODJEK TRANZICIJE

Prvi put od kad sam se zaposlioposlovo|a me je pozvao u svoju kancela-riju.

- Mali, baš si me iznenadio, od te-be se tome nisam nadao, od svih drugihsam o~ekivao, ali od tebe, posle svega,a ti tako o meni...

Nisam najboqe razumeo o ~emu seradi.

- Znao sam tvog oca - nastavio je po-slovo|a kanonadu - bio je divan ~ovek,zbog wega sam te i primio, i pomagaoti, i nau~io te zanatu... a ti no` u le-|a!

- Ja zaista ne znam o ~emu se... - ni-sam uspeo da završim re~enicu.

- Zar ti za MENE da kaèš da samlopuà!

Bio sam potpuno zbuwen i iznena-|en.

- Ja to u ìvotu nisam rekao! - biosam jasan.

- Nemoj još i da laèš! - besneo jeposlovo|a. - Jasno si ju~e na doru~kurekao: Ona lopuà }e kupiti fabrimuza male pare! ~ulo te je najmawe polasmene!

U tom grmu je leào zec!- Ali ja nisam mislio... - pokušao

sam da objasnim zabunu.- Jesi mislio! - nije prestajao da

besni poslovo|a. - jesi mislio, i tošto si mislio, to si i rekao!

Još bi on vikao da nije naglo ušaovoza~ generalnog direktora.

- Mali, zove te direktor - obratiose meni. - Odmah!

Generalni me je do~ekao ve} navratima.

- I to mi je hvala! To mi je hvalašto sam te primio sa ulice, što sam tidao hleb u ruke, što sam od tebe napra-vio ~oveka!

Moglo je da bude samo jedno.- Ja lopuà! - potvrdio je moje

sumwe generalni. - Zar ja, koji sam na-pravio ovu fabriku iz ni~ega, koji samje digao iz pepela, ja lopuà!?

Nije se imalo šta re}i.- A da nije bilo tvog pokojnog oca,

bog da mu dušu prosti, još bi ti nabuvqaku prodavao ga}e!

Neprijatan razgovor prekinula jedirektorova sekretarica. Morao samhitno da se javim na telefon.

Zvali su iz Ministarstva.Slobodan Simi}, Etna

z aktuelno z - uvps.rs · am odsto. to je realni pad od oko 17 procenata. ka-kav je to finansijski...

Documents