Inovativni modeli obrade istorijskih sadraja

Uvod

Najsloeniji zadaci nastave prirode i drutva u prva etiri razreda (osim snalaenja u prostoru) su: sistematski uvoditi uenike u razumijevanje vremena kao i poimanje historijskog vremena (hronologije) i orijentacije u njemu na primjerima prolosti ueg i ireg zaviaja. Uenika nije jednostavno osposobiti za snalaenje u prostoru, ali ga je mnogo tee osposobiti za snalaenje u vremenu, pogotovo razumijevanju veih vremenskih razdobljaVrijeme i vremenski slijed dogaaja za uenike niih razreda su suvie apstraktni pojmovi. Iz eksperimenata J.Piageta dolazi se do zakljuaka da petogodinje dijete ne moe shvatiti vrijeme kao kontinuum. Raspolaui nejasnim pojmovima o vremenu ono ima velikih problema u odreivanju uzrono-posljedinih veza i odnosa (npr. ne moe shvatiti da je njegov brat stariji zato to se rodio prije njega).Osmogodinjak vrijeme shvata logiki i u pravilu e znati da je njegov brat stariji jer se rodio prije njega. Dakle razumije ve slijed dogaaja, ali vee vremenske intervale i dogaaje u prolosti tee razumije i zato se esto koriste rijei, pojmovi koje nazivamo nepreciznim odreivanjem vremena: nekad, jednom, davno, prije.

Djetetu je relativno lake odrediti slijed dogaaja. Tee mu je shvatiti njegovo vremensko trajanje, a najtee mu je odrediti uzrono-posljedinu povezanost.Svoje okruenje dijete doivljava kao jedinstvo prostora i vremena jer je svako njegovo kretanje kroz prostor i vremenski ogranieno. Kao to uenike mlaih razreda pri poimanju prostora treba osposobiti za shvaanje njegove veliine, za orijentaciju tj. snalaenje u njemu tako i u razumijevanju vremena treba znati veliinu vremena, snalaziti se i orijentirati u vremenu i ovladati vremenskim kontinuitetom. Uenike treba uputiti u shvaanje veliine vremena i njegovo krae mjerenje (koristei spravu sat ) s pripadajuim manjim mjernim jedinicama (sat, minuta, sekunda), zatim upoznavati due vremenske jedinice: dan, sedmica, mjesec, godina.Za mjerenje duih razdoblja uenici trebaju poi od godine i usvojiti pojmove decenija, vijekKao to uenik treba znati odrediti svoj poloaj u prostoru treba se osposobiti za snalaenje u vremenu.Onaj ko se dobro orijentie u vremenu shvaa kada se dogaaj odigrao, koliko je vremena od tada proteklo, koji su se dogaaji dogodili istodobno, a koji poslije.Dok se prostorni kontinuitet moe s uenicima neposredno promatrati i doivjeti, dotle je to nemogue kad je rije o vremenskom kontinuitetu i slijedu vremena. Metodiko osmiljavanje sadraja ove teme oslanja se na iskustvo uenika u njihovom odrastanju i doivljavanju vremena ilustracijama iz linih ivotnih situacija kao i njihovim istraivanjem porodinog stablaPreciznijim odreivanjem manjih vremenskih jedinica, godine, decenija sistematski se dolazi do razumijevanja veih vremenskih razdoblja, vijekova.Inovativni modeli obrade istorijskih sadraja

1. Teorijski pristup problemu

Uenici u kolu dolaze sa odreenim fondom opaaja i utisaka o spoljanjoj sredini i drutvenom ivotu koji ih okruuje. Ve u prvom razredu oni poinju da se upoznaju i sa gradivom o prolosti. Meutim, deije poimanje u tom dobu zasnovano je na empiriji, te je izvorite veine pojmova u ulnim saznanjima - u onome to se videlo, slualo, gledalo, doivelo, posmatralo. Nasuprot tome, predstave o prolosti bitno se razlikuju od prostih ulnih odraza, to uslovljava injenicu da je prolost za decu apstraktna i teko shvatljiva. Ona za njih predstavlja nepodeljeno znanje o vremenu koje je neodreeno daleko i neodreeno dugo traje. Pa ipak, ueniko poimanje prolosti je osnova za dalju izgradnju itavog sistema pojmova o istorijskoj nauci. Kao materijalno nepostojea i prevashodno pristupana razumu i mati, prolost se sutinski odraava u ljudskoj svesti i svoje sadraje uobliava posredstvom miljenja, kao i upotrebom jasno definisanih i preciznih pojmova (Dimi, 2008, strana 9). Lj.Dimi zakljuuje da je zadatak kolske nastave da kod uenika uspeno formira osnovne istorijske pojmove i razvije takav kategorijalni aparat koji e mladoj generaciji omoguiti racionalno poimanje prolosti. U tom smislu, ovaj rad je koncipiran oko zadatka: usklaivanja nastave, nastavnih sadraja i procesa usvajanja znanja u predmetu priroda i drutvo, sa novim teorijama nastavne delatnosti i savremenim didaktiko-metodikim strategijama i nastavnim modelima.

Razmatrajui odnos izmeu spontanih i pravih-naunih pojmova, koje je svojom socio-kulturnom teorijom razvoja miljenja uveo L.Vigotski (1977), autori istiu da je razvojna osnova spontanih pojmova u empirijskom iskustvu. Nasuprot njima, razvoj nanih pojmova zapoinje obradom samog pojma kao apstraktnog entiteta: pojam se definie, odreuje se njegov odnos sa drugim pojmovima, te se primenjuje u razliitim logikim operacijama. Susret uenika sa naunim pojmovima koji zapoinje tokom kolskog uenja, sloeno je pitanje kojim su se bavili i autori pedagoko-psiholoke, kao i didaktiko-metodike literature. U okvirima metodike nastave prirode i drutva razmatrana je priroda pojmova, etape razvoja pojmova, kao u karakteristike procesa njihovog usvajanja i daljeg razvijanja (Bezi, 1973; Lazarevi-Banur, 2001; Peikan, 2003). I.De Zan (2001) smatra da je jedan od osnovnih zadataka nastave prirode i drutva da pravilnom upotrebom odgovarajuih nastavnih metoda i sredstava preoblikuje uenikova ulna u pojmovna saznanja, tako da uenik u pojmu istovremeno uoava i konkretno i opte. U tom smislu ukazujemo na teorijska razmatranja i rezultate novijih istraivanja (Cvetkovi, 1982; Lazarevi 1999), kojima se upozorava da je razvijanje pojmova i pojmovno uoptavanje u kolskom uenju jo uvek samo formalno logikog karaktera. Dok se tradicionalne metodike, zasnovane na shvatanjima empiristikog uoptavanja, jo uvek u najveoj meri oslanjaju na proces usvajanja znanja po emi percepcija-predstava-pojam, savremena metodika shvatanja trebalo bi da istiu sadrinsko-razvojni pristup: sadrinsko uoptavanje kroz otkrivanje i ispitivanje meusobne veze opteg s posebnim i pojedinanim (Budi, 2008, strana 31). Sadrinsko uoptavanje trebalo bi da doe do izraaja od samog poetka kolovanja, kako bi se stvorili uslovi za usvajanje naunih pojmova na svim stupnjevima nastave. Metodiki postupci u nastavi prirode i drutva imaju, dakle, zadatak da razvijaju uenike misaone operacije prelaenja konkretnog u opte, ali i opteg u konkretno. Dok usvajanje znanja u prvom razredu vodi od predmetne stvarnosti, preko dinamike (funkcionalne) konkretnosti-akcionog nivoa u drugom razredu, ukazuje se da u treem razredu uenici uoavaju vezu izmeu uzroka i pojava. U etvrtom razredu uenici mogu da izdvajaju bitna svojstava predmeta, bia i pojava (nivo apstraktne razlike) i sposobni su za uoptavanja koja se kreu od opteg ka posebnom (De Zan, 2001).

U ovom radu bavimo se razmatranjem problematike uenja gradiva o dalekoj prolosti, pa je potrebno ukazati kako se uenici uvode u istorijsko vreme i kakvim je nastavnim modelima mogue obezbediti uspenost tog uenja.

2. Uvoenje uenika u razumevanje prolostiProlost, istorijski dogaaji i pojave sa kojima se upoznaju uenici, deavaju se u vremenu i prostoru. Predstave, koje deca o njima formiraju, proizvod su dugog razvoja. ini nam se razumnim pretpostaviti da se pojam prolosti kod dece poinje razvijati u vezi sa sluanjem pria i bajki. Kroz prianja odraslih o dogaajima koji za decu nisu vremenski bliski, uspostavlja se zavisnost izmeu prolosti i sadanjosti. Dakle, prvi pojmovi deteta o prolosti formiraju se putem neposrednog ulnog opaanja, oblikujui pri tom ne samo predstave o prolim dogaajima, nego i deiju stvarnost. Karakteriu ih svojstva generalizacije i apstrakcije, kao i nedovoljna izdiferenciranost. Tako na primer, deiji izraz davno nije samo primena za neki odreeni dogaaj iz prolosti, ve i za niz raznih deavanja, karakteristinih po tome to se nisu desili sada, ni skoro, nego mnogo ranije. Istorijska prolost za decu predstavlja nepodeljeno znanje o vremenu, koje je neodreeno daleko, neodreeno dugo traje, ali je osnova za dalju izgradnju itavog sistema pojmova o istorijskom vremenu. U ovom radu i s t o r i j s k o v r e m e obrazlae se kao vreme kojim je neophodno ovladati kako bi se shvatili dogaaji iz daleke prolosti, tumaili postupci istorijskih linosti, razumele drutvene okolnosti koje su dovodile do drutvenih promena, te na taj nain postavili temelji i za kasnije shvatanje istorije razvoja ljudskog drutva u celini. Istraivanja ukazuju da deca uspevaju da ovladaju naim sistemom raunanja vremena oko 11-te godine, kada su po prvi put u stanju da razumeju prostorno irenje vremena, van njihove neposredne okoline, a javljaju se i neki elementi periodizacije istorijskih dogaaja, iako jo neizdiferencirano. Sa jedanaest godina veina kolske dece shvata osnovne implikacije istorijskih datuma, navikavaju se da operiu datumima, i da jedne asociraju sa drugima. Za dvanaestu i trinaestu godinu karakteristino je ovladavanje dimenzijom trajanja. Za to doba bitna je i pojava aritmetike sposobnosti, kao vanog faktora u razvoju znanja o vremenu, posebno u odnosu na procenu trajanja nekog dogaaja. U pregledu razvoja pojma vremena, A.Peikan (1996) izdvaja da se pojmovima trajanja, vremenske sukcesivnosti i sinhroniciteta najkasnije ovlada. Ovo su, i po Pijaeu fundamentalni elementi poimanja vremena (Pijae, Inhelder, 1978), a faze razvoja deijeg miljenja (preoperaciona, faza konkretnog-uzrast od sedme do jedanaeste godine i formalnog miljenja-od jedanaest godina, pa nadalje) koje je postavio primenjuju se i kod razvoja istorijskog razumevanja. Moe se zakljuiti da je percipiranje vremena u znatnoj meri logiki proces, tesno povezan sa kognitivnim razvojem. Deca potpuno ovladaju razumevanjem istorijskog vremena tek izmeu etrnaeste i esnaeste godine. Taj proces tee glatko, neskokovito i kontinuirano. U ovladavanju vremenskim znanjem postoji opti redosled: prvo se ovladava znanjem o onome sa im imamo lini odnos; drugo, znanjem koje je u vezi sa organizacijom kalendara meseci i nedelje; a najtee se savladava znanje koje ukljuuje elemente trajanja i sinhronicitet dogaaja. Treba istai da, uopteno, uenici imaju problema sa shvatanjem istorijskih datuma. Njihovo razumevanje datuma delimino je uslovljeno poznavanjem brojeva, a potekoe najee predstavljaju istorijski datumi, predstavljeni brojevima mnogo veim od onih kojima uenici obino vladaju na nivoima razumevanja i praktine primenljivosti. Uvoenje u vremensku dimenziju istorije kroz prepoznavanje vekova i decenija, neprimereno deci mlaeg kolskog uzrasta, potrebno je zameniti poznavanjem redosleda dogaaja koje uvodi u uzrono-posledine odnose. Uspeno formiranje prostornih predstava takoe je izuzetno vano u procesu usvajanja nastavnog gradiva o dalekoj prolosti, jer se svi istorijski dogaaji odigravaju u odreenom vremenu i prostoru. Deija sposobnost lociranja dogaaja u prostoru sazreva bre nego sposobnost lociranja u vremenu. Tokom uenja gradiva o dalekoj prolosti efikasan nain za povezivanje vremenske i prostorne dimenzije istorije je predstavljanje delova gradiva u v i z u e l n o j formi (panovi, 2005). Ono predstavlja odlian spoljni oslonac za misao koja jo nije u stanju da se odvoji od konkretnog nivoa. U modelima koji se predstavljaju, vizuelizacija gradiva praktino je realizovana pojmovnim mapama, lentama vremena, tematskim i hronolokim tabelama.

3. Istorijska nauka u niim razredima osnovne kole

Univerzalno ukljuivanje istorije u program svakog modernog obrazovnog sistema svedoi o tome da je smisao prolosti kao linog i kolektivnog kontinuiteta iskustva ostao vaan ak i kod onih koji su najverniji inovacijama i verovanju da je novina isto to i poboljanje. O tome je pisala D.Koljanin (2008), posebno istiui da je istorija danas neraskidivo povezana sa pitanjem linog i kolektivnog identiteta, kao i sa identifikovanjem prostora na kojem ovek ivi. Kao reakcija na moralizatorsku i pounu istoriju 19. veka nastao je nov stav prema ciljevima nastave istorije. Prema ovom, objektivistikom pristupu s prve polovine XX veka, zadatak kolske nastave je da uenicima prenese naune rezultate na argumentovan nain u odgovarajuem obliku i na nain koji odgovara njihovom uzrastu (Koljanin, 2008, strana 80). Ipak, kako objektivistiki pristup ne priznaje vrednosne sudove, javile su se potekoe u odreivanju ta je vano, a ta ne. Nastao je problem gomilanja nove grae, te poveanja koliine istorijskih podataka u ovom nastavnom predmetu. U tom smislu ovaj autor govori o nekoliko moguih naina da se istorijski sadraji predstave uenicima: pravljenje preseka po vertikali (jedna tema prati se kroz vreme, do naeg doba), pravljenje preseka po horizontali (prouavanje stanja u jednom trenutku), zatim trodimenzionalni pristup - itanje epoha ili predstavljanje istorije po kutijama, po kome se obuhvata odreena teritorija u odreenom vremenskom periodu, vrei obuhvat vie tema. Potrebno je jo napomenuti da postoji i zalaganje za nastavu istorije kao ostrva u vremenu na razliite teme. Problem povezivanja ostrva znanja reava se konopcem sa vorovima: vorovi - odabrane teme povezuju se zajednikim nitima koje vode kroz celu istoriju. Konano, nova metodika teorija nastave istorije bazira se u razmatranjima D. Koljanin na vetinama. Koliina znanja u istorijskoj nauci postaje toliko velika da se vie i ne moe savladati, te se tako teite istorije kao kolskog predmeta pomera ka strategijama pouavanja i uenju uenja, tj. na metodiku stranu predmeta. Pri tome nastavnik mora voditi rauna o usklaenosti naina organizacije i izvoenja nastave sa psihofizikim mogunostima uenika odreenog uzrasta. Upravo u tom smislu, nastavu prirode i drutva obrazloili smo kao delatnost usmerenu na pokretanje procesa uenja. Nove uloge nastavnika u tako posmatranom nastavnom procesu jesu usmeravanje aktivnosti i obezbeivanje odgovarajue pomoi kojom se potpomau stvaralake i istraivake delatnosti uenika, ime nastava postaje v o e n a od strane nastavnika (Pei, 1998). U nastavnim modelima koje predstavljamo u radu delatnost uenika potpomognuta je:

- postavljanjem podsticajnih pitanja i osmiljavanjem problemskih situacija tokom uenja,

- smislenim strukturiranjem sadraja u vizuelnoj formi-izraivanjem istorijskih mapa, lenti vremena i pojmovnih mapa,- organizovanjem razliitih interakcija meu uesnicima nastavnog procesa (nastavnik-uenik, kooperativni rad uenika meusobno). Istorija se kao nastavni predmet uvodi u petom razredu osnovne kole, ali su ipak mnogi istorijski sadraji prisutni u sva etiri mlaa razreda. U okvirima programskih celina o prolosti koje su ukljuene nastavu Sveta oko nas (I i II razred) i Prirode i dutva (III i IV razred), uenici usvajaju odreene istorijske pojmove. I s t o r i j s k i p o j a m u ovom radu definiemo kao misaonu tvorevinu koja sadri sutinska obeleja i odnose izmeu predmeta i pojava vezanih za deavanja u prolosti, i koja se odnosi na apstraktne relacije specifinih istorijskih fenomena. Tokom nastavnog procesa razvijaju se logiki, polazei od same sutine, ili opte linije razvoja. Uvaavajui teorijska razmatranja autora koji se bave didaktiko-metodikim pitanjima nastave ovih predmeta i istorije (Belin-imunovi, 2001; Perovi, 2001; De Zan, 2001; Petri, 2005), u ovom radu osnovnim istorijskim pojmovima se smatraju: istorijsko vreme, istorijski izvori, hronologija, kontinuitet/promena i uzrono-posledini odnosi meu posmatranim dogaajima. Oni se u razvojnoj koncepciji programa obaveznih nastavnih predmeta Svet oko nas i Priroda i drutvo uvode sledeim programskim temama: Snalaenje u vremenu-vremenske odrednice, Orijentacija na vremenskoj lenti, Pojam prolosti-tragovi prolosti, Prolost porodice, mesta, zaviaja - zavrno sa temom Prolost srpskog naroda. Nastavne sadraje u okvirima ovih tema koncipira Nastavni plan i program. U radu se nismo bavili izborom sadraja koje bi uenici trebalo da ue. Umesto toga, obrazloili smo potrebu da se istorijski pojmovi tokom usvajanja i razvijanja kontinuirano umreavaju, iz razreda u razred dograuju, dopunjuju, uslonjavaju i povezuju u integrisan i otvoren sistem, koji je mogue razvijati horizontalno (unutar istog razreda, kroz razliite nastavne predmete) i vertikalno (kroz nastavne razrede).4. Inovativni nastavni modeli u obradi istorijskih sadraja

Smatra se da novi zadaci, koji se danas postavljaju koli, mogu biti uspeno realizovani uz pomo didaktikih inovacija, i to u najveoj meri onih koje se odnose na samu nastavu (uki, 2003). U vaspitno-obrazovnom procesu inovacije vode ka kvalitetnijoj i efikasnijoj nastavi kroz unoenje novih elemenata sa stanovita ciljeva, sadraja, metoda, oblika i vaspitno-obrazovnih tehnika. Inovacije smo posmatrali kroz n a s t a v n e m o d e l e koji u radu oznaavaju skup naina ipostupaka u organizaciji i izvoenju nastave. Oni treba da obezbede sinhrono dejstvo dve glavne komponente nastave: uenja i pouavanja. Nasuprot klasinim nastavnim modelima, sa jednoznanim i rigidnim odnosima u nastavi koji se odvijaja pod budnim okom nastavnika, novim modeli uvaavaju razliitost pomenutih komponenti i raznovrsnim nastavnim postupcima usklauju njihovo meusobno delovanje. Polazite inovativnih modela kojima smo obraivali istorijske sadraje ini integracija novih pristupa sadrajima, nainima i postupcima pouavanja. Oni ukljuuju heuristiko i problemsko pouavanje, uenje kroz istaivanje, recepciju i kreaciju, vizualizaciju gradiva raznim strukturno-grafikim elementima, kao i raznovrsne aktivnosti uenika u svim fazama nastave: izradu istorijskih mapa, lenti vremena, istraivanje porodine istorije uenika, postavku etno-kutka sa primerima delova nonji i izlobu starih predmeta kao istorijskih izvora, izradu makete srednjovekovnog dvorca i dr. Posebna znaajnost data je metodi igre.1 Tokom primene igre u nastavi istorijskih sadraja panja se ne usmerava na scensko-izvoaki postupak, ve se igra posmatra kao uenika aktivnost u kojoj je primarno sticanje znanja o prolosti. Uspenost se temelji na konstrukciji prie uz pomo dostupnih istorijskih izvora i sadraja, pri emu je vano razumeti razliite take gledita. Na taj nain omoguava se da situacije iz prolosti postanu velike slike o epohama viene kao niz promena u vremenu, a ne kao statine vizije (efer-evkui 2007, strana 367). Dakle, scenske igre simulacije u uionikom prostoru, igrovni prikazi, muziciranje i ve pomenute aktivnosti imaju zadatak da podstaknuto saznajno iskustvo to uspenije preoblikuju u znanje. Ukljuivanje elemenata strukturno-grafikog nastavnog modela, koji u osnovi sadri strukturiranje gradiva putem koga se uenici osposobljavaju za efikasnije samostalno uenje i istraivanje (Stevanovi 2003, strana 357) postignuto je na sledee naine:

- strukturiranjem injenica po vanosti i njihovom klasifikacijom,

- sastavljanjem izvoda i pisanjem teza,

- itanjem grafiko-ilustrativnog materijala,

- modifikovanjem podataka, razumevanje odnosa i kritiki procenjivanjem, te odreivanjem redosleda dogaaja.

Pri svemu tome, uenici se koriste tabelama, shemama, crteima, podvlaenjem bitnog, beleenjem olovkama u boji. Sutinski, strukturno-grafiki model oblikuje nastavni proces kao otvoreni tok vie misaonih operacija. Cilj je prestrukturiranje i redefinisanje cele nastavne situacije ka drugaijim relacijama, ime se uenici oslobaaju rigidnosti, a grade kreativne stavove uvode se u kritiko miljenje.

Prema Nastavnom planu i programu2 u IV razredu osnovne kole realizuje se deo programske teme Osvrt unazad-prolost. Tematska celina Stvaranje srpske drave i njen razvoj do modernog doba daleku prolost Srbije predstavlja obradom sledeih nastavnih jedinica: Srbija Nemanjia i ivot u njoj, Slom srpskog carstva i ivot pod turskom vlau, Borba za slobodu-Prvi i drugi srpski ustanak, Osloboenje od Turaka i stvaranje Srbije novog doba. Podeljene su u 8 nastavnih asova obrade, koji su u modelima oblikovani u 4 dvoasa, jedan tematski nastavni dan i 2 asa ponavljanja i vebanja.4.1. Model oblikovanja nastavne teme Srbija Nemanjia i ivot u njoj tematski nastavni danPoetak realizacije predstavlja nastavna jedinica Srbija Nemanjia i ivot u njoj. Modelovana je kao scenario tematskog nastavnog dana3 koji ukljuuje integrisan intedisciplinarni pristup. Nastavne aktivnosti odvijaju se: u uionikom prostoru koji se preureuje u odgovarajui ambijent prolog vremena, u Muzeju grada (etnoloki deo), gde se prikupljaju informacije o ouvanim istorijskim izvorima, i na kolskom dvoritu, na kome se igraju stare igre i sviranjem i pevanjem izvode stare narodne pesme. Za ovaj nastavni dan uenici pripremaju problemsko-istraivaki zadatak na temu Moja porodica i moj zaviaj imaju prolost, po svojim sklonostima birajui da li e pripremiti pisani rad o prolosti svoje porodice, posetiti Muzej i sainiti izvetaj, ili doneti prikupljene stare predmete, delove nonji, orua, alata-potrebne za postavku istorijskog kutka u uionikom prostoru. Nakon analize ovih zadataka zapoinje se sa formiranjem lente vremena (12.vek) i postavljanjem ispisanih pojmova na mapi (seoba Slovena, srpski narod, Raka, upan Stefan Nemanja). Nastavnom jedinicom obrauje se osnivanje, irenje, najvei uspon i raspad Nemanjike Srbije. Sadraji ovog dela pogodni su za rad uenika u grupama koje su heterogene i formirane sa problemskim zadatkom da istrae po jedan sadraj koji bi objasnio drutveno okruenje i drutveni aspekt tadanjeg naina ivota: ivot na selu, u srednjovekovnom dvorcu, vitetvo, uenje i kolovanje onog vremena, kultura. Objedinjavanje izvetaja grupa zavrava zajednikom podelom zadataka u izradi modela srednjovekovnog grada. Nastavni dan dalje obuhvata rad na literarnom tivu Lov (S.Velmar-Jankovi), a potom izradu scenografije i skice kostima za igrovni prikaz Ono to smo saznali o ivotu u srednjovekovnoj Srbiji. Aktivnosti se zavravaju izlaskom na dvorite i Trkom u dakovima, posle ega se ui stara narodna pesma Jeam ela. Za domai zadatak uenici piu sastav na temu Bio sam gost na dvoru Nemanjia.4.2. Model oblikovanja nastavne teme Slom srpskog carstva i ivot pod turskom vlau - dvoasU uvodnom delu postavljaju se novi segmenti vremenske lente (14. vek, 1389.godina, 15.vek, 1459.godina), i proiruje pojmovna mapa (Marika bitka, Kosovska bitka, Prestonica Smederevo, despot ura, raja, hara, hajduk, danak u krvi, kuluk, seobe). Priprema uenika za as podrazumeva pronalaenje istorijskih izvora iz vremena ropstva pod Turcima. Sledi razgovor i razmena informacija. Heuristikom metodom i u frontanom radu reava se problem cilja asa-obrazlaganje uzroka sloma srpskog carstva i ukazivanje na teak ivot pod turskom vlau. as se nastavlja zajednikim gledanjem dijafilma Smederevo-srpska prestonica. Na osnovu svih podataka koje su dobili, uenici nastavljaju u individualnom radu. Podeljeni u est grupa (formirane kao homogene, ujednaenih sposobnosti, sa mogunosti prelaska u grupu vieg nivoa sloenosti kada se zavri rad u zadatoj), reavaju problemske zadatke diferencirane na razliitim nivoima teine i sloenosti. To su zadaci crtanja, zaokruivanja, dopunjavanja, objanjavanja, sastavljanja istorijske prie, skiciranja istorijskih karti. U radu koriste odobreni udbenik4 i dodatnu literaturu. Sledi evaluacija-prezentovanje rezultata i zakljuni razgovor. Domae aktivnosti usmeravaju se na pripremu uenika za scenske prikaze o istorijskim linostima posmatranog doba, Prvog i Drugog srpskog ustanka: sakupljaju odgovarajui izbor iz deije tampe, pronalaze knjige narodne epske poezije, crtee istorijskih linosti, delove nonje i potrebnih rekvizita. 4.3. Model oblikovanja nastavne teme Borba za slobodu-Prvi i drugi srpski ustanak- dvoasU prvom segmentu rada popunjavaju se tematske i hronoloke tabele. Rad se konkretizuje u obliku skraenih teza (sea knezova, sastanak u Oracu, Ustanak, znaajne bitke, nastavak borbe za slobodu) i dopunjavanje tabela slikama i crteima vladara, bitaka, istorijskih spomenika koji o njima svedoe. Podaci se odnose na dva karakteristina dogaaja, Prvi i Drugi srpski ustanak, i istorijske linosti koje su te dogaaje obeleile. Teite nastavka rada je na igrovnim prikazima za koje su se uenici pripremali. Aktivnosti uenici izvode u heterogenim grupama (formirane prema njihovim interesovanjima), a realizuju se sledei scenski prikazi: ore Petrovi Karaore - sastanak u Oracu i odluka o Ustanku, Vuk Stefanovi Karadi sakuplja blago usmene knjievnosti naeg naroda, Borba Dositeja Obradovia za slobodu u srpskom jeziku, Milo Obrenovi: Evo mene, a eto vama rata sa Turcima. Potrebno je napomenuti da se ovde uspenost temelji na konstrukciji odabrane prie, do koje se dolo istraivanjem dostupnih istorijskih izvora i sadraja. Insistira se na razumevanju razliitih gledita, sa ciljem da se oive i doive autentine situacije prolosti, da se bolje razumeju okolnosti i posledice deavanja u njima. Nastupom na sceni koju su sami uredili, omoguavamo da se uenici uive u probleme, naine razmiljanja, i da doive vremenski veoma udaljene dogaaje. Znaajnost igre u ovakvoj nastavi vidimo i u tome to se menja pristup znanju: u igri se znanje ne prenosi od onoga koji ga predaje (nastavnik) ka onima koji ga nemaju (uenici), ve ga uenici otkrivaju kroz doivljaj koji sadri elemente zabave i avanture. Taj doivljaj ukljuuje dva vana aspekta. Jedan je visok stepen misaone i praktine aktivnosti dece u tako organizovanoj nastavnoj situaciji, a drugi je uticaj na saznajni i intelektualni razvoj. Oba aspekta povezuje konkretno, neposredno iskustvo uenika koje se, podstaknuto igrom, preoblikuje u znanje. Rad zavrava razgovorom o utiscima i o onome to se nauilo i zapamtilo. Domae aktivnosti usmeravaju se na prikupljanje podataka i osmiljavanje teza za esejski rad koji e se pisati na narednom asu. 4.3. Model oblikovanja nastavne teme Osloboenje od Turaka i stvaranje Srbije novog doba- dvoasAktivnosti ovog dvoasa usmerene su na konano objedinjavanje nastavnih sadraja i sagledavanje celovite slike o svemu to se uilo. Zavrava se lenta vremena i postavljaju poslednji elementi pojmovne mape koji se odnose na ovo istorijsko razdoblje (1830-ta, kneevina Srbija, Milo Obrenovi-prvi knez, Miloevi naslednici, samostalnost 1878). I jedna i druga ostaju otvorene za nastavne sadraje koji e se dalje izuavati, a vizuelizacija gradiva koja se potpomae lentom, mapama pojmova i tabelama, olakava usvajanje znanja. Centralna aktivnost uenika ovog dvoasa jeste pisanje esejskog rada na jednu od zadanih tema: Bio sam na dvoru Nemanjia, Junaci bitke na Kosovu, Moj zamiljeni susret sa ratnikom iz srpskih ustanaka i Revolucija u naem jeziku-rad Dositeja i Vuka. Uenici koriste beleke svog domaeg rada i sve informacije koje su istraili. Situacija uenja na ovom asu zasniva se na recepciji podataka njihovom prijemu, preradi i transformaciji, kao na problemima koje je potrebno dekodirati. Podaci se selekcioniu, izdvajaju-fokusiraju, ime uenik stvara sopstvenu sliku gradiva o kome ui i produbljuje iskustvo, te usloava pojmovni sistem. Kako ne dobijaju gotove podatke vezane za obradu teme, od njih se trai da istrauju, premiljaju, kritiki prezentuju sopstvena razmiljanja, iznose svoja iskustva o onom to su u vezi sa temom uli, proitali, videli, saznali i donose zakljuke. Esejima kao svojevrsnom povratnom informacijom, na osnovu koje nastavnik moe zakljuiti o efikasnosti zajednikog rada, uenici takoe potvruju umee selekcionisanja prouenih podataka, sposobnost objanjavanja, uporeivanja injenica, interpretacije i samostalnog zakljuivanja.5. Zakljuna razmatranjaNastavni sadraji plana i programa predmeta Priroda i drutvo ukljuuju i obrade tema o dalekoj prolosti. Problem uenja istorijskih sadraja prouzrokovan je sposobnostima uenika niih razreda osnovne kole za poimanje vremena i razumevanje istorijskih pojmova. Predstave o prolosti formiraju se u sloenim procesima logikog miljenja i optom razvojnom linijom, dok je ueniko poimanje u ovom uzrasnom dobu zasnovano na empiriji. Navedene injenice prouzrokuju potekoe prilikom uenja gradiva o dalekoj prolosti. One se ispoljavaju u shvatanju istorijskih datuma, razumevanju prostorrnih predstava istorijskih mesta i dogaaja - veoma dalekih od ulnog iskustva, i konano, u usvajanju osnovnih istorijskih pojmova. Iako je upravo poimanje prolosti osnova za dalju izgradnju itavog sistema pojmova u istorijskoj nauci, daleka prolost je za uenike apstraktna i teko shvatljiva. Inovacije u didaktiko-metodikom oblikovanju nastave prirode i drutva mogu doprineti reavanju uoenog problema, veem uspehu uenika u usvajanju gradiva i efikasnijoj nastavi u celini. Rezultati teorijskih i eksperimentalnih istraivanja potvruju da je didaktiko-metodika efikasnost nastavnog asa determinisana brojnim iniocima. Znaajniji meu njima svakako su: organizacija nastave, aktiviranje uenika koje podstie na promiljanje, otkrivanje novih znanja kroz interakciju sa postojeim, pojmovno umreavanje, angaovanje razliitih sposobnosti komunikacije izmeu uesnika nastavnog procesa, pripremanje didaktikog materijala, osmiljavanje ambijenta kao podsticajne sredine za uenje, izbor problemskih pitanja i istraivakih zadataka. U nameri da se nastavni proces organizuje kvalitetnije, a rezultati uine efikasnijim, uneli smo nove elemente sa stanovita nastavnih sadraja, metoda, oblika i aktivnosti, kako uenika, tako i nastavnika. Pomenute promene planiranja, organizacije i realizacije nastave posmatrane su kao didaktike inovacije. U kontekstu ovog rada one su implementirane u nastavne modele: skup naina i postupaka u pripremanju i izvoenju nastave kojima se uenike aktivnosti usmeravaju na problemsko-istraivaki pristup, pojmovno umreeno uenje i interakciju postojeih saznajnih struktura uenika sa novim naunim znanjima.

U radu su prikazane mogunosti oblikovanja nastavnog procesa tokom obrade nastavne celine Stvaranje srpske drave i njen razvoj do modernog doba. Modelovane su etiri nastavne teme: Srbija Nemanjia i ivot u njoj, Slom srpskog carstva i ivot pod turskom vlau, Borba za slobodu-Prvi i drugi srpski ustanak, Osloboenje od Turaka i stvaranje Srbije novog doba. Modeli pretpostavljaju ukljuivanje uenika u sve faze nastavnog procesa, od planiranja, preko organizovanja, izvoenja, vrednovanja i praktine primene. Na taj nain teite procesa usvajanja znanja usmerava se sa pouavanja na uenje, kao to samostalniju intelektualnu aktivnost. Osnovna forma organizacije nastave odraava jedinstvo razliitih oblika komunikacije uesnika u tom procesu: nastavnika i uenika, kao i uenika meusobno. Obeleja modela su:(1)

integrisani tematski i interdisciplinarni pristup prilikom planiranja asova,

(2) nastavni proces zasnovan na problemsko-otkrivajuem uenju i modelu tematskog grupnog istraivanja5: nastavnik predstavlja temu, a uenici u manjim grupama reavaju razliite aspekte problema i nakon predvienog vremena prezentuju ostalima rezultate,

(3) raznovrsne aktivnosti uenika i nastavnika koje obezbeuju jedinstvo razliitih naina komunikacije i omoguuju interaktivno i kooperativno uenje,

(4) pojmovno struktirisanje, zasnovano na principima usvajanja osnovnih istorijskih pojmova i vizuelnoj organizaciji veza u gradivu u obliku pojmovnih mapa,

(5) orijentisanje u istorijskom vremenu i prostoru ostvaruje se izradom i itanjem vremenskih lenti, istorijskih karata, tematskih i hronolokih tabela,(6) nastava voena od strane nastavnika u kojoj se delatnost uenika potpomae: postavljanjem podsticajnih pitanja i usmeravanjem panje na relevantne delove gradiva, smislenim strukturiranjem sadraja i organizovanjem razliitih interakcija meu uesnicima nastavnog procesa,

(7) visoka korelativnost sa nastavnim sadrajima srpskog jezika, muzike kulture, likovne kulture i fizikog vaspitanja, kao i izbornih predmeta: graansko vaspitanje, narodna tradicija,(8) ukljuivanje igre, scensko-igrovnih prikaza, pevanje i sviranje starih narodnih kompozicija, praktine aktivnosti uenika na izradi srednjovekovnog grada ime se obezbeuje da nijedan uenik ne ostaje pasivan na asovima, te da podstaknut na pravi nain prui najvie od svojih individualnih mogunosti.

Nastavni modeli obrade istorijskih sadraja zasnovani su na novim metodikim pristupima nastavnom procesu. Oni odraavaju funkcionalno i kvalitativno povezivanje ciljeva, sadraja i metoda rada, izbor nastavnih sredstava i izvore saznanja sa novim uslovima, obrazovnim potrebama i drugaijim kolskim okruenjem u kome uenici danas stiu saznanja. Nastava u kojoj se ostvaruje sloboda za izraavanje sopstvenog miljenja, kreativnost i kritinost prilikom promiljanja o sadrajima koji se ue, podstie aktivno i smisleno uenje i vodi ka kvalitativnim promenama u praksi. Sve navedeno doprinosi efikasnijem usvajanju znanja o dalekoj prolosti koje se ne zaboravlja, koje se lako strukturira u pojmovne sisteme i primenjuje.BELEKE

Na univerzitetu u Bariju (Italija) V.Sepe bavi se didaktikom istorije, naroito pedagogijom igre.Videti u: B.Petri (2005): Kroz igru o saznanjima o prolosti, Misao, 24, 28-32.

2 Pravilnik o nastavnom programu za IV razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja, Sl.glasnik RS-Prosvetni glasnik, br.3/20006.

3 Prikaz/Scenario tematskog nastavnog dana4 Beanovi, B.,Kovaevi,V. (2006): Priroda i drutvo za IV razred osnovne kole, KLETT, Beograd, prvo izdanje5 Model izloen u: J. efer i S. evkui, (2007): Misliti u vremenu i prostoru, Nastava i vaspitanje, br. 4, 361-372.DODATAKPrikaz: Scenario za tematski nastavni dan

Opti i metodiki podaciTematska celina: Osvrt unazad-prolostNastavna jedinic: Srbija Nemanjia i ivot u njoSadraj nastavne jedinice:

- Lociranje odreenog istorijskog vremena na hronolokoj lenti,- Nain ivota ljudi u srednjem veku u Srbiji toga vremena,- Selo-grad: stanovanje, ishrana, rad, deije igre, kolovanje, zanimanja ljudi,- Umetnost toga vremena, kulturni spomenici.Ciljevi:Razvijanje osnovnih pojmova istorijskog vremena u kome se posmatraju sadraji: daleka prolost, srednji vek, odlike naina ivota, rada, kulture i ponaanja;Razvijanje sposobnosti uoavanja i povezivanja istorijskih injenica i naunog saznanja i samostalno vienje i na naunim argumentima zasnovano sistemsko znanje o dalekoj prolosti;Izgraivanje osnovnih elemenata logikog miljenja kroz otkrivanje uzrono-posledinih veza pojava i procesa;

Osposobljavanje za samostalno uenje i pronalaenje relevantnih informacija;

Podsticanje samostalnog iskazivanja i obrazlaganja podataka do kojih se dolo;

Upuivanje na razmenu saznanja i iskustava sa drugima.Zadaci:

- proiriti i sistematizovati znanja o dalekoj prolosti,

- orijentisati se u istorijskom vremenu i prostoru posmatrane epohe, - uiti koristiti raznovrsne izvore informacija i podataka: enciklopedije, istorijske itanke, slike, fotografije, knjige, prie linosti iz neposrednog okruenja,

- reavati istraivake zadatke u okvirima zadatog problema,

- upotrebljavati razliite komunikacione vetine u grupi i saraivati sa vrnjacima i odraslima tokom rada.

orelacija: Srpski jezik, muzika kultura, likovna kultura, fiziko vaspitanje, narodna tradicija, graansko vaspitanje, as odeljenjske zajednice. Elementi organizacije(1) Nastavne metode: Metoda interaktivnog uenja, reavanja problemske situacije, metoda praktinog rada, metoda razgovora, ambijentalna, metoda izvetavanja, razgovora i sistematizovanja;(2) Aktivnosti uenika: grafiko-simboliko zapisivanje i beleenje, problemsko istraivanje, traganje za podacima i istorijskim izvorima, zapaanje i uoavanje, opisivanje veza i odnosa, grupisanje i procenjivanje, uestvovanje i praktikovanje, saraivanje, kreiranje, igranje uloga, modelovanje, izraivanje, crtanje, muziciranje, pevanje;(3) Nastavni oblici: Frontalni, grupni, individualni;

(4) Nastavna sredstva: Informacije raznih medija, udbenik, materijalni istorijski izvori pronaeni u porodici za formiranje etno-kutka, papirna traka za formiranje lente, crtei,slike, tekstualni zapisi za pojmovnu mapu, materijal za izradu makete srednjovekovnog dvorca, itanka, tekst pesme Jeam ela, muziki ureaj za sluanje, delovi nonje za narodni ples, krpenjae i dakovi za sportsko takmienje;

(5) Objekti: Uioniki ambijentalni prostor, Muzej grada, kolsko dvorite.

Struktura i tok1.Prethodna situacija:

U uvodnom delu teme uenici su stekli prva saznanja o poecima razvoja Srbije kao drave-doseljavanje predaka, nastanak tokom 12. veka, poeci razvoja: drava Nemanjia, vladari. Na zidu uionice zapoeta je vremenska lenta, postavljene aplikacije prvih pojmova vezanih za stvaranje drave Srbije i likovno (slikom) predstavljeni vladari dinastije Nemanjia.2.Priprema uenika za rad (po interesovanjima uenika):

2.1.Prikupiti odgovarajue i dostupne podatke iz raznih izvora (uglavnom pisanih) o najavljenoj temi; Razgovarati i sainiti izvetaj: ta sam saznao o prolosti moje porodice; Sakupiti dostupne primere istorijskih izvora u smislu starih predmeta, delova nonje, orua, fotografija, novca i sl.2.2.Sainiti izvetaj zaduene grupe o ostvarenim zadacima u Muzeju grada (poseta etnolokom odeljenju.

2.3.Grupa zaduena za sakupljanje starih predmeta u smislu istorijskih izvora koji svedoe o dalekoj prolosti porodice postavlja izlobu u etno-kutku uionice.

3. Nastavne aktivnosti u toku dana koraci realizacije:3.1. Uvodni razgovor o temi Srbija Nemanjia i ivot u njoj zapoeti radom na vremenskoj lenti: ponoviti nain rada sa lentom, podseanje na nastanak i razvoj Srbije (projekcija sa grafofolije).

3.2. Objasniti cilj nastavnog dana i raspored predstojeih aktivnosti.3.3.Rad grupa na reavanju postavljenih problemskih zadataka (grupe su formirane prema interesovanjima uenika). Uz pomo udbenika i prikupljenih podataka grupe treba da opiu: a) izled sela i srednjovekovnog grada, b) obrazloe nain ivota-dece i njihovih igara, kolovanja, c) odraslih-plemstva i siromanih. Rezultate rada lanovi grupa izvode u obliku skraenih teza koje ispisuju na papir i iznose ostalima, i ilustruju crteom.3.4. Razgovor, izvetavanje, razmena podataka. Zapisivanje.

3.5. Likovna kultura-zajedniki zadatak: Izrada maketa srednjovekovnog dvorca.3.6. Srpski jezik-Svetlana Velmar Jankovi, Lov, obrada tiva iz itanke.

3.7. Muzika kultura: obrada narodne deije igre Ja posejah lubenice.

3.8. as odeljenjske zajednice i graanskovaspitanje: Osmisliti krai igrovni prikaz na temu Kako se ivelo u srednjovekovnoj Srbiji. Dogovor uenika: koji podaci e biti potrebni, ko e izgovarati tekst, ko e osmisliti scenu, ko e je urediti, koja pesma ili igra bi se mogla izvesti, ispisati pozivnice za posmatrae, isplanirati tok izvoenja.

3.9. Fiziko vaspitanje-Igramo se igara kao nekada...(primena onog to se saznalo-skakanje zavezanih nogu, trka u dakovima, gaanje lopticom u metu).

3.10. Evaluacija: Sa uenicima se razgovara o realizovanim aktivnostima, potekoama, zanimljivim reenjima i onome to su nauili.

POPIS LITERATURE

Bezi, Kreimir (1973): Metodika upoznavanja prirode i drutva, Zagreb: kolska knjiga.Budi-Gaji-Segedinac-Miljanovi-panovi (2008): Didaktiko-metodiki aspekti studentske prakse u partnerskim relacijama fakulteta i kola, Novi Sad: Filozofski fakultet.Vigotski, Lav (1977): Miljenje i govor, Beograd: Nolit.De Zan, Ivan (2001): Metodika nastave prirode i drutva, Zagreb: kolska knjiga.Dimi, Ljubodrag (2008): Istorija-kljuni pojmovi za kraj obaveznog obrazovanja: prirunik za nastavnike. Arsen urovi (ur.), Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Beograd: 9-12.uki, Mara (2003): Didaktike inovacije kao izazov i izbor, Novi Sad: Savez pedagokih

drutava Vojvodine.Koljanin, Dragica (2008): Istorija-kljuni pojmovi za kraj obaveznog obrazovanja: prirunik za nastavnike. Arsen urovi (ur.), Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Beograd: 77-84.

Lazarevi, Duanka (1999): Od spontanih ka naunim pojmovima, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.Lazarevi, ivoljub-Banur, Veljko (2001): Metodika nastave prirode i drutva, Jagodina-Beograd: Uiteljski fakultet u Jagodini, Uiteljski fakultet u Beogradu.

Perovi, Milutin (2001): Metodika nastave istorije, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.Petri, Branka (2005): Kroz igru o saznanjima o prolosti, Novi Sad: Misao, br. 24, 28-32.Peikan, Ana (1996): Treba li deci istorija-psiholoki problemi uenja/nastave istorije u osnovnoj koli, Beograd: Zavod za izdavanje udbenika.Peikan, Ana (2003): Nastava i razvoj drutvenih pojmova kod dece, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.Pei, Jelena (1998): Novi pristup strukturi udbenika. Teorijski principi i konstrukcijska reenja, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.Pijae, an-Inhelder, Barbel (1978) Intelektualni razvoj deteta, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Stevanovi, Marko (2003): Modeli kreativne nastave, Rijeka: Andromeda.Cvetkovi, ivorad (1982): Usvajanje pojmova u nastavi, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.imunovi-Belin, Biljana (2001): Kako se pie istorija, Novi Sad: Platoneum.panovi, Svetlana (2005): Meunarodni nauni skup Savremene koncepcije, shvatanja i inovativni

postupci u vaspitno-obrazovnom i nastavnom radu i mogunosti primene u savremnoj

koli, Fleksibilni sistemi nastave i pedagoka komunikacija, Novi Sad: Savez pedagokih drutava Vojvodine, Novi Sad: 624-636.efer, Jasmina-evkui, Slavica (2007): Misliti u vremenu i prostoru, Nastava i vaspitanje, br.4, 361- 372.Saetak:

Inovativni modeli obrade istorijskih sadrajaU radu se razmatra pitanje uenja gradiva o dalekoj prolosti u niim razredima osnovne kole. Ukazuje se na potekoe koje uenici imaju u shvatanju istorijskih datuma i usvajanju osnovnih istorijskih pojmova. U tom uzrasnom dobu deca izgrauju pojmove na osnovu neposrednog posmatranja pojava i empirijskog saznanja. Nasuprot tome, istorijski pojmovi izgrauju se optom razvojnom linijom (od opteg ka pojedinanom). Inovacije u didaktiko-metodikom oblikovanju nastave prirode i drutva mogu doprineti reavanju uoenog problema. U tom smislu rad prezentuje modele nastavnog rada sa istorijskim sadrajima. Modeli ukljuuju fenomenoloki pristup organizaciji nastave, interaktivni, kreativni rad i raznovrsne aktivnosti uenika, od kojih se posebna vanost daje metodi igre. Odabranu temu Osvrt unazad-prolost proimaju istraivaki i problemski zadaci, i grafiko predstavljanje sadraja (mape-mree pojmova, lente vremena, hronoloke i tematske tabele).Kljune rei: gradivo o dalekoj prolosti, poimanje vremena, istorijski pojmovi, inovativni modeli.