Ana Birešev UDK: 316.013: 167.522Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0703199B

ZA JEDNU NAUKU O NAUÈNOM POLJU*

Apstrakt: Ovoj èlanak se bavi Bourdieuovom analizom nauènog polja. Uprvom delu ovog teksta autorka ispituje burdijeovsko viðenje strukture i dinamike

polja nauke. Drugi deo teksta je posveæen razmatranju osnovnih epistemoloških i

metodoloških pretpostavki jedne nauke o nauènom polju, koje Bourdieu razvija kroz

dijalog sa èetiri, po njemu, relevantne tradicije u sociologiji i filozofiji nauke: struk-

turalno-funkcionalistièkom ili mertonovskom tradicijom sociologije nauke, teorijom

normalne nauke i nauènih revolucija Thomasa Kuhna, jakim programom Davida

Bloora i studijama laboratorijskog �ivota. Treæi deo je nacrt za sociološku, vidi bur-

dijeovsku, kritiku sholastièkog uma, naroèito njegovih ispoljavanja u domenu sazna-

nja, u domenu etike i u domenu estetike.

Kljuène reèi: nauèno polje, nauka o nauènom polju, sociologija, sholastika.

„Svaki sociolog je dobar sociolog svojih konkurenata, sociologi-ja saznanja ili nauke samo je najbesprekorniji oblik strategijadiskvalifikovanja protivnika toliko dugo koliko za predmet imaprotivnike i njihove strategije a ne celovit sistem strategija, tj.polje pozicija sa kojih se one proizvode.“

Pierre Bourdieu, Actes de la recherche…

„Nauèni govor se mo�e èiniti rašèinjavajuæim samo onima kojiimaju oèaravajuæu viziju društvenog sveta. On je jednako uda-ljen od utopizma, koji svoje �elje smatra realnošæu, i od sociolo-gizma, koji zadovoljstvo nalazi u evociranju fetišistièkih zakona,koje kvari zabavu. Društvena nauka se zadovoljava time dauništi pretvaranja i izgovore koje stvara jedna religijska vizijaèoveka, na koju otkrivene religije nemaju monopol.“

Pierre Bourdieu, Intervencije 1961-2001

199

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

* Tekst je nastao kao rezultat rada na projektu Instituta za filozofiju idruštvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti integrativ-nih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduænost (br.149031), koji finansiraMinistarstvo nauke i zaštite �ivotne sredine Republike Srbije.

Zadatak odreðivanja smernica za savesnu i odgovornu nauènupraksu, dakle praksu predanu potrazi (bez kraja) za istinom

društvenog sveta, i u proizvodnji istine o društvenom svetu ogranièe-nu samo konkurentnim vizijama tog sveta i internim pravilima njiho-vog meðusobnog suèeljavanja i odmeravanja, Bourdieu prvenstvenonamenjuje društvenim naukama. Upravo zbog toga što pri proiz-vodnji znanja one moraju istovremeno da proizvode sebe kao nauku,zbog toga što objektiviranje svog predmeta, èiji su sastavni deo, mo-raju da proprate objektiviranjem samog subjekta objektiviranja, kakobi njihovi rezultati i zakljuèci uopšte mogli da pretenduju na valid-nost, pomenute nauke primer su toga kako problematizacija ambiva-lentnog odnosa spram predmeta prouèavanja (pristrasnost i distanci-ranost) i razmatranje isto tako kompleksnog odnosa spram postojeæihi nastajuæih vizija sveta i društva (oslanjanje i kritika, zauzimanje isagledavanje vlastite pozicije/perspektive nasuprot i u svetlu drugih idrugaèijih pozicija/perspektiva, konflikt i konsenzus oko pravilakonfrontiranja, antagonizam i zdru�enost na putu ka istom cilju),mo�e da vodi ka istini o svetu i ka istini o svetu nauke.

Istinu Bourdieu vidi kao „uopštenu relativnost gledišta“, ikao što je za Leibniza Bog „’geometrijski za sve perspektive’, mestogde se integrišu i mire sve parcijalne perspektive, apsolutno gledištesa kog se svet vidi kao spektakl, jedan ujedinjen i jedinstven spek-takl, pogled bez gledišta, pogled niotkuda i odsvukuda jednog Bogabez mesta, koji je istovremeno svugde i nigde“ (Bourdieu, 2001:222), tako je za Bourdieua polje nauke to mesto ukrštanja perspekti-va, èija je rezultanta istina o predmetu i subjektu nauène prakse. Re-konstruisanje mre�e objektivnih odnosa izmeðu pozicija polja,strukture prostora moguænosti i prostora zauzimanja pozicija, nalikje onome što svojimKino-okom pokušava da postigne Dziga Vertov.Ovaj poznati sovjetski reditelj, primetiæe Deleuze, traga za „siste-mom univerzalne varijacije po sebi“. Svestan toga da kamera, kaouostalom i ljudsko oko, podle�e „uslovljavajuæem ogranièenju“ kojeproizlazi iz njene „relativne nepokretljivosti kao organa recepcije“,Vertov monta�om nastoji da nadomesti ovaj „hendikep“ i tako izbe-gne variranje svih slika u odnosu na jednu jedinu, „povlašæenu sli-ku“. Na taj naèin, monta�a, „nesumnjivo konstrukcija sa stanovištaljudskog oka, prestaje, meðutim, to da bude sa stanovišta drugogoka. Ovde je reè o èistom pogledu, ne ljudskog oka, veæ onog koji bi

200

AN

AB

IRE

ŠE

V

bio sadr�an u samim stvarima. Univerzalna varijacija i interakcija(modulacija), to je nešto što je još Sezan nazivao svetom pre èoveka,‘praskozorjem nas samih’, ‘haosom koji se preliva kao duga’, ‘èed-nošæu sveta’“. Nije, dodaje Deleuze, „ni èudno što treba da ga kon-struišemo pošto je dat samo oku kojeg nemamo“ (Delez, 1998: 99).

Bourdieuovo (re)konstruisanje nauènog polja nešto je poputovako shvaæene filmske monta�e. To bi znaèilo da ono, koristeæi sekonvencionalnim nauènim jezikom i instrumentima, treba da pre-doèi povezanost svega što u stvarnosti nauke ima veze jedno sa dru-gim – prostora pozicija, kao scenografije, okvira i orjentira dejstvo-vanja, i prostora predstava o prostoru izvršenih i potencijalnihzauzimanja, sa jedne strane, i predstava o srodnim i konkurentnimpredstavama o stvarnosti koja je predmet istra�ivanja, sa druge, – ašto se, zapravo, svodi na prouèavanje kompleksa pozicija i dispozi-cija. Dakle, put do istine vodi preko otkrivanja strukture i principadinamike polja prizvodnje istina, uz neizbe�no razmatranje uticajakoji dolaze izvan njegovih granica, bilo da je reè o organizovanomdelovanju na polje nauke kao celinu, prvenstveno putem dr�avne po-litike prema proizvodnji znanja, o komercijalizaciji istra�ivanja ipritiscima za ostvarivanje ili doprinos ostvarivanju ekonomskogprofita, o saobra�avanju pravilima koje nameæe eksponiranje u me-dijskom prostoru, ili da je reè onome što od društvenog sa sobom,vidi u sebi, donose pojedinaèni dejstvenici.

Šta predstavlja Bourdieuova konstrukcija nauènog polja uodnosu na stvarnost nauke? Da bismo na to odgovorili, vratiæemo sefilmu. Braneæi Vertova od prigovora koji mu upuæuje Mitry zbog(navodne) protivreènosti izmeðu kreativnosti (monta�e) i integriteta(stvarnosti), Deleuze navodi stanovište ovog reditelja da „monta�apercepciju upravo prenosi u stvari, tako što bilo koja taèka prostorasama opa�a sve taèke na koje deluje ili koje deluju na njega, onolikodaleko koliko se prote�u njegova dejstva ili reakcije. Takva je i defi-nicija objektivnosti: ‘videti bez granica i odstojanja’“ (ibid.: 100).Istom postupku pribegava Bourdieu u drugom i drugaèijem referen-tnom sistemu, onom nauènom, kada pronalazeæi mesta proizvodnjegledištâ i sledeæi sve tragove njihovog preplitanja, otkriva konstitu-ciju i logiku polja nauke. Ne treba da èudi što Bourdieu smatra da jeupravo sociologija nauke najpozvanija da otkriva konfiguraciju po-lja nauène proizvodnje, a preko nje prostor pretpostavki, metoda i

201

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

tehnika, zakljuèaka, dostignuæa. „Tako, daleko od toga da uzdi�esebe kao vrhovnu nauku, sociologija, kroz sociologiju nauke (i samesociologije), nije ništa više do nauèni um koji se izdi�e iznad sebepostavljajuæi pitanje geneze nauènog uma, u uslovima koji æe mudopustiti da postane predmet nauènog odgovora“ (Bourdieu, 1991:5-6). Sociolozi su, neupitno je, oni koji razbijaju iluziju. Igraèi koji„kvare igru“. Poput Georgea Landowa u Bardo Follies.

Struktura i dinamika nauènog polja

Upotreba polja kao analitièkog instrumenta omoguæila jeBourdieuu da se ogradi od pretpostavki koje su postale konstantaveæine socioloških teorija o nauènoj delatnosti. Najpre, pojam poljaoznaèio je raskid sa uvre�enom predstavom o „èistoj“ nauci, izuzetojod svih spoljnih uslovljavanja i podreðenoj iskljuèivo autohtonoj lo-gici funkcionisanja i razvitka, ali isto tako i sa idejom o „nauènoj za-jednici“, za koju je naroèite zasluge Bourdieu pripisao Mertonu, injegovom viðenju „komunizma“ nauènika, kao i Warrenu Hagstro-mu i njegovom shvatanju nauène zajednice kao grupe èije èlanoveujedinjuje isti cilj i koji na putu ka njemu izgraðuju zajednièku kultu-ru. Dakle, sagledavanje nauène prakse i njenih nosilaca u okvirupolja predstavljalo je distanciranje od romantizovane slike nauènikakao, kako bi toMannheim rekao, „slobodnolebdeæe inteligencije“, sajedne strane, i od podjednako nerealnog sagledavanja nauènika kaointegrisane i homogene grupe, sa druge. Dalje, kritici komunitaristiè-ke vizije nauke, po kojoj se ova sagledava kao entitet utemeljen nakonsenzusu o zajednièkom interesu, Bourdieu pridodaje viðenje sve-ta nauke kao „univerzuma konkurencije za ‘monopol nad legitimnommanipulacijom’ nauènim dobrima, tj., preciznije, dobrim metodom,dobrim rezultatima, dobrom definicijom ciljeva, predmeta, nauènihmetoda“ (Bourdieu, 2001: 92). To znaèi da struktura dominacije a neneka postulirana norma, oseæaj solidarnosti ili, pak, „dare�ljivost“upravlja nauène strategije u borbi za akumuliranje specifiènog kapi-tala i za bolje pozicioniranje u hijerarhiji polja.Meðutim, pojampoljaje istovremeno brana od pesimistièkog gledanja na nauènu praksukao na bespoštednu „borbu svih protiv svih“ – na kraju krajeva, za-kljuèuje Bourdieu, nauènici su „ujedinjeni borbom koja ih suprot-stavlja“, ali koja ih vodi do zajednièkog cilja.

202

AN

AB

IRE

ŠE

V

Kao i svako drugo polje, polje nauène proizvodnje Bourdieuvidi kao, sa jedne strane, polje sila koje ima odreðenu strukturu, a sadruge, polje borbe za oèuvanje ili promenu date strukture. I mo�da biupuæivanje na Comteovo razlikovanje, naravno ne i razdvajanje, soci-jalne dinamike i socijalne statike, ovde bilo samo delimièno umesno –dok Comte u Sistemu pozitivne politike iznosi stav da progres trebashvatiti kao postepeni razvitak reda, pri èemu je upravo kontinuiranirazvitak nauènog duha uticao na opšti progres, Bourdieu smatra da sered razvija kroz nered, nimalo postepeno. Slièno Comteu, Bourdieunalazi da je polje kao polje sila predmet interesovanja sociologijeshvaæene kao društvene fizike, dok je polje kao polje borbe u �i�i so-ciologije koju je još Comte nazvao društvenom fiziologijom. Podra-zumeva se da su za obojicu sociologa pristup koji se usredsreðuje nastatièku dimenziji društva i pristup koji naglašava njegovu dinamièkukomponentu komplementarni, s tim što Bourdieu, za razliku od Com-tea, insistira na njihovoj dijalektièkoj povezanosti.

Odnos razlièitih dejstvenika raða polje i osobitu konstelacijusila èije se dejstvo ne prostire van granica polja, ili, da bismo oèuvaliduh burdijeovskog relacionistièkog pristupa a da se ne odreknemoove njegove konstatacije, mo�emo reæi da odnos dejstvenika raðapolje kao takvo; to znaèi da su „upravo dejstvenici, tj., izolovaninauènici, ekipe ili laboratorije, odreðeni kolièinom i strukturom ka-pitala koji poseduju, ti koji determinišu strukturu polja koja ih de-terminiše, tj., stanje sila koje utièu na nauènu proizvodnju, na praksenauènika. Te�ina pridru�ena jednom dejstveniku, koji se podvrgavapolju u isto vreme dok doprinosi njegovom strukturisanju, zavisi odsvih drugih dejstvenika, od svih drugih taèaka prostora i odnosaizmeðu svih taèaka, tj., od celog prostora“ (ibid.: 69-70). Polo�ajkoji æe svaki od dejstvenika zauzeti u prostoru polja uslovljen je ko-lièinom i strukturom kapitala koji poseduje, te je „struktura nauènogpolja u svakom trenutku odreðena stanjem odnosa sila izmeðu prota-gonista borbe, dejstvenika i institucija, tj. strukturom distribucijespecifiènog kapitala, kao rezultata prethodnih borbi koji se nalaziobjektiviran u institucijama i dispozicijama, a koja odreðuje strate-gije i objektivne šanse razlièitih dejstvenika ili institucija u sada-šnjim borbama“ (Bourdieu, 1976: 94).

Odnosi sile u nauènom polju su prvenstveno simbolièkog ka-raktera i ispoljavaju se u znanju i komunikaciji i „putem znanja i

203

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

komunikacije“, pa je, shodno tome, nauèni kapital, kao specifiènavrsta simbolièkog kapitala èija se vrednost (re)definiše u meðusob-nom poznavanju i priznanju (dela) nauènika, glavni ulog, adut i do-bitak borbi koje se vode unutar polja nauène proizvodnje. „Simbo-lièki kapital je skup distinktivnih svojstava koja postoje u i putemopa�anja dejstvenika koji su snabdeveni adekvatnim kategorijamaopa�anja, kategorijama koje se stièu naroèito kroz iskustvo strukturedistribucije ovog kapitala unutar društvenog prostora ili jednog po-sebnog društvenog mikrokosmosa kao što je nauèno polje“ (Bour-dieu, 2001: 110). Prepoznavanje i (pri)znanje kriterijuma vredno-vanja i klasifikovanja nauènih proizvoda zahteva anga�ovanjedispozicija koje se stièu, odnosno aktualizuju i dograðuju, ulaskomu nauèno polje, a koje zapravo predstavljaju nauèni habitus kao„jednu realizovanu, inkrporiranu teoriju“ (ibid.: 81). Logika praksenauènog polja, koja nastaje u meðudejstvovanju specifiènog habitu-sa i strukture polja, razlikuje se od logike prakse drugih polja dru-štvenog prostora samo po tome što se ona proizvodi svesnim uèe-njem i usvajanjem odreðene strukture teorije, ali koja zatim postajenesvesni orjentir svakog i svakakvog pristupa predmetu prouèavanjai samoj nauènoj praksi. „Pravi princip nauène prakse jeste jedan si-stem generièkih dispozicija, velikim delom nesvesnih, prenosivih,koji te�i da postane opšti“ (ibid.: 85). Bourdieu smatra da se ove she-me opa�anja, vrednovanja i mišljenja formiraju prvenstveno kaodispozicije svojstvene odreðenoj specijalnosti. Tako udru�ivanjepojedinih nauka ili disciplina oko zajednièkog predmeta, odnosnoproblema èije rešenje iziskuje kombinovanje njihovih znanja,veština i tehnika, kao što je to danas sluèaj sa, na primer, biologijom ifizikom, predstavlja jedinstvenu priliku za posmatranje i promi-šljanje geneze ovih praktiènih shema. Naravno, Bourdieu istièe daprincip nauène prakse, pored pomenutih disciplinarnih dispozicija,koje su proizvod dugotrajnog uèenja i usvajanja/inkorporiranja isto-rije discipline, èine i one posebne dispozicije koje su u vezi sa trajek-torijom (njenom fizionomijom do ulaska u polje, prvenstvenouslovljenom društvenim poreklom i manje ili više uspešnom akumu-lacijom školskog kapitala) i one koje su povezane sa pozicijom(dejstvenika, ali i discipline) u polju nauke.1

204

AN

AB

IRE

ŠE

V

1 Iako govori o „autonomiji u vezi sa kolektivnim kapitalom“ i iskljuèivo in-ternim faktorima njegovog sticanja, Bourdieu podseæa da izbor odreðene discipline,

Sticanje specifiènih dispozicija koje su preduslov ulaska unauèno polje i koje su interiorizovana/otelovljena istorija tog polja,garantuju moguænost uèešæa u raspodeli specifiènog kapitala, od-nosno moguænost da se, uz oslanjanje na sisteme klasifikacije i kate-gorizacije koje svi u datom polju dele, prepoznaje, odnosno prizna-je, i da se bude prepoznat, odnosno priznat. Nauèni kapital ima svojusimbolièku i socijalnu dimenziju: ova prva, ogleda se u tome štonauèni kapital, kao specifièna vrsta simbolièkog kapitala koji vrediprvenstveno, a ponekad iskljuèivo, u granicama polja nauke, poèivana priznanju kolega-konkurenata, priznanju koje se potvrðuje nizomspecifiènih znamenja posveæenja koje grupa odobrava i dodeljujesvakom priznatom èlanu, a koje zavisi od distinktivne vrednostiproizvoda dotiènog nauènika i od kolektivno procenjene original-nosti njegovog priloga dotad akumuliranim nauènim dostignuæima;drugu, Bourdieu dovodi u vezu sa konceptom vidljivosti, koji se èe-sto sreæe kod amerièkih autora, a koji dobro odra�ava distinktivnuvrednost ove posebne vrste socijalnog kapitala, kapitala èija je„te�ina“ proporcionalna sposobnosti nauènika da „stekne ime“ i dase izdvoji iz nediferencirane skupine anonimnih istra�ivaèa i pri-dru�i onima koji su veæ poznati i priznati (Bourdieu, 1976: 93; 2001:111). Nauèni kapital, dakle, predstavlja skup distinktivnih i disting-virajuæih svojstava koji, zahvaljujuæi anga�ovanju specifiènih di-spozicija koje dele, proizvode dejstvenici pozicionirani u nauènompolju u meðusobnim èinovima upoznavanja i priznavanja.

Obreti se u sistemu primerenih razlikovanja znaèi u isti mahpodr�ati „princip primerenosti konstitutivan za nomos polja“ (Bour-dieu, 2001: 110). Da bi objasnio šta podrazumeva pod nomosompolja, Bourdieu najpre razmatra osnovne karakteristike polja,

205

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

specijalnosti u okviru nje, teme, istra�ivaèkog problema i nauènog stila, nije nezavi-san od društvenog porekla, kao što ni hijerarhija disciplina nije bez veze sa društve-nom hijerarhijom porekla (Bourdieu, 2001: 87). Poznato je njegovo zapa�anje dapresti� institucije koja dodeljuje diplomu u velikoj meri utièe na produktivnost i pres-ti� pojedinih nauènika, što direktno, nameæuæi im kvantitavne i kvalitativne parame-tre produktivnosti, što indirektno, putem poznanstava sa uglednim profesorima kojipostaju primer koji treba slediti, ili putem usaðivanja „razumnih aspiracija“ koje ob-likuju dalji odnos prema nauènoj karijeri (opredeljivanje za manje ili više „ambici-ozne“ teme, manja ili veæa produktivnost, pisanje na maternjem ili stranom jezi-ku…). Kako je izbor visokoobrazovne institucije u velikoj meri uslovljen društvenimporeklom, odnosno akumuliranim školskim kapitalom, to se efekti ovog primarnoguslovljavanja prenose i na razvijanje nauène karijere (Bourdieu, 1976: 95).

obele�ja koja su zajednièka svim poljima društvenog prostora, alièiji stepen ostvarenosti i oblik ispoljavanja variraruju od polja dopolja. Polja se, po Bourdieu, meðu sobom razlikuju po: 1) stepenuautonomije i 2) snazi i obliku prava na ulazak u polje. Bourdieuistièe da je autonomija nauènog polja rezultat dugotrajnog procesaosvajanja te iste, plod simbolièke revolucije koju je otpoèeo Coper-nic, a koja završava osnivanjem Kraljevskog društva u XVII veku uLondonu (ovi istorijski reperi ukazuju na èinjenicu da su proces sim-bolièkog preobra�aja, tj., proces menjanja mentalnih struktura, i pro-ces izgradnje objektivnih struktura, prilagoðenih konstituisanjupolja kao nezavisnog i samoregulišeæeg entiteta, neodvojivi i kom-plementarni). Bourdieu se pridru�uje zapa�anju Thomasa Kuhna iYves Gingras da je kljuènu ulogu u autonomizaciji polja imala mate-matizacija, prvenstveno u domenu prirodnih nauka – primena mate-matike u istra�ivanjima oznaèila je raskid sa eksperimentalnom tra-dicijom, a ovladavanje matematièkim znanjem postalo je kriterijumulaska u grupu profesionalnih nauènika. Tako je matematizacija re-zultirala zatvaranjem prema spolja i ustanovljavanjem pravila i pra-vilnosti nauène proizvodnje, što eksplicitnim što implicitnim, kojasu va�ila iskljuèivo u granicama polja i definisala ga kao polje. Po-sledice primenematematike u nauènoj praksi, konstituišuæe za nauè-no polje, bile su, smatra Bourdieu, najpre to što je rad svakog nauè-nika mogao biti podvrgnut kontroli drugih nauènika, sledbenika kaoi konkurenata, koji su, oslanjajuæi se na nov zajednièki jezik mate-matièkih formula, mogli da preispituju pouzdanost i validnost dobi-jenih rezultata; zatim, matematizacija je dovela do drugaèijeg shva-tanja ideje nauènog objašnjenja, prvo u fizici, gde je Newtonobješnjenje putem mehanièkog kontakta zamenio matematièkimobjašnjenjem, što je vodilo opštem stavu da se istina o svetu mo�eproizvesti bez intervenisanja u tom svetu, a da se dobijeni rezultatimogu, eksperimentalnim putem i direktnim uticanjem na sam pred-met ispitivanja, naknadno proveriti i verifikovati; konaèno, „upotre-ba apstraktnih matematièkih formula oslabila je tendenciju poima-nja graðe u supstancijalnim terminima i vodila je stavljanju akcentana relacione aspekte“ (ibid.: 98).2 Potvrda okonèanja procesa auto-

206

AN

AB

IRE

ŠE

V

2 Derek Robbins primeæuje da je Boudieu ranih 50ih, tokom svojih studija, biopod velikim uticajem francuskih filozofa koji su pa�nju usredsredili na prispitivanjestatusa matematike, bilo kao logièkog sistema bilo kao instumenta objašnjavanja

nomizacije bio je, sa jedne strane, nastanak disciplina u okviru poje-dinih nauka kao odgovor na rastuæu kompleksnost društvene stvar-nosti i na potrebu sve zahtevnije upuæenosti u specifiène probleme, asa druge, institucionalizacija na univerzitetima postojeæih i nastaju-æih nauka i nauènih disciplina, èime su stvoreni objektivni preduslo-vi i podsticaji za razvijanje proizvodnje znanja, kao i za formiranjejedinstvenog identiteta onih koji su prešli granicu i zakoraèili uprostor ove specifiène društvene prakse.

Proces autonomizacije polja nauène proizvodnje ogleda seisto tako u pooštravanju prava na ulazak u polje, bilo da su kriterijumiulaska formalni (zahtevani stepen obrazovanja i njegova institucio-nalna potvrda) ili neformalni (preæutno favorizovanje nekih eksklu-zivnih znanja i veština), bilo da se odnose na kompetentnost ili na „li-bido scientifica, illusio, verovanje ne samo u ulog veæ isto tako usamu igru, tj., u èinjenicu da se igra isplati, da je vredna truda“ (ibid.:102). Kompetentnost podrazumeva sticanje znanja i veština u dugo-trajnom procesu interiorizacije i inkorporiranja kumuliranih teorija,onih koje su prešle prag relevantnosti i koje su sebi obezbedile mestou istoriji discipline i istoriji polja, i istra�ivaèkih tehnika, onih koje suse potvrdile kao legitimne i/ili pouzdane, pri èemu usvojena znanja iveštine bivaju „transformisana u praktiènu logiku igre“ i, „preo-bra�ena u refleks“, te postaju orjentir celokupne istra�ivaèke prakse.Kompetentnost jeste otelovljena istorija polja i discipline, dakle,usaðena struktura razlikovanja, konfrontiranja i naklonjenosti, kojase regeneriše pri razmatranju starih kao i pri suoèavanju sa novimproblemima. Uz to, ona je nauèenost da se pru�i oèekivani odgovorna zahteve polja – ovladavanje tehnikama snala�enja u polju i gotovoautomatsko reagovanje na njegove preæutne zahteve, pa èak i antici-piranje potencijalne transformacije ovih zahteva, ili polja u celosti,garant je boljeg pozicioniranja. Iako se, uglavnom zbog zvaniène po-litike demokratizacije, gotovo podrazumeva da postoji ravnopravnadistribucija uslova za uèenje specifiènih znanja i veština, sklonost kasticanju opisane teorijskotehnièke virtuoznosti, kao i „smisao zaigru“ proizvod su naukovanja koje i te kako ima diskriminišuæi

207

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

spoljneg fizièkog sveta., pri èemu bi trebalo izdvojiti Julesa Vuillemina, i njegovodelo Kantovska fizika i metafizika (1955), i Martiala Guéroulta, i njegovo deloLajbnicovska dinamika i metafizika (1935). Ugledajuæi se na njih, i deleæi njihovainteresovanja, Bourdieu piše i svoj diplomski rad o Leibnizovoj kritici kartezijanskeepistemologije (Robbins, 2007).

karakter, jer je modelovano po onima i za one koji su predodreðeni ipredisponirani da se uklope u postojeæi sistema obuèavanja.

Kao veoma bitnu dimenziju kompetentnosti Bourdieu istièeusvajanje nomosa odreðene discipline – „svaku disciplinu (kao po-lje) definiše jedan poseban nomos, jedan princip viðenja i deljenja,jedan princip konstrukcije objektivne stvarnosti, nesvodiv na prin-cip neke druge discipline – prema Saussureovoj formulaciji: ‘gledi-šte stvara predmet’“ (ibid.: 103). Iako je prvo znaèenje nomosa kojese nameæe ono da je nomos „fundamentalni zakon“ polja, odnosnodiscipline, nesvodiv na zakon i neuporediv sa zakonom bilo kog dru-gog polja i discipline, autor smatra da bi primerenije odreðenje biloda je to „ustav“, buduæi da ono upuæuje na proizvoljnost ustanovlja-vanja jednog sporazuma, mada bi odgovarajuæe bilo i definisanjenomosa kao „principa viðenja i podele“, s obzirom da je etimološkiprecizno a uz to istièe oblik ispoljavanja primordijalne nu�nosti kojupristajanje uz njega donosi. Jednom usvojena perspektiva, svojstve-na odreðenom polju ili polju discipline, iskljuèuje moguænost sagle-davanja datog polja sa gledišta koje je izuzeto od povinovanja ute-meljujuæem zakonu polja; „‘teza’ koja, usled izostanka njenogpostavljanja kao takve, ne mo�e biti osporena, nomos nema antitezu;princip legitimne podele koji se mo�e primeniti na sve temeljneaspekte postojanja, koji definiše mislivo i nemislivo, propisano i za-branjeno, mo�e samo ostati nemišljen; matrica za sva primerenapitanja, ona ne mo�e proizvesti pitanja sposobna da je dovedu u pi-tanje“ (Bourdieu, 1997: 117). Specifièno gledište svakog polja insti-tucionalizovano je u objektivnim strukturama polja i habitusima,sposobnim i spremnim da se praktièno konformiraju zahtevima te-meljnog kodeksa. Kao dobar primer fundamentalnog pravila socio-logije, koje je pre�ivelo sud socioloških autoriteta iz vremena ukome je nastalo, kao i sud istorije ove discipline, Bourdieu navodiDurkheimovo metodološko naèelo da društveno treba objašnjavatidruštvenim, dok bi u polju umetnièke proizvodnje pandan tome bilonaèelo „umetnost radi umetnosti“. Osim u podrazumevajuæim pret-postavkama, nomos svake discipline je olièen u pravilnostima funk-cionisanja te discipline, mehanizmima regulisanja meðusobne ko-munikacije nauènika i uspostavljanja konsenzusa oko kljuènihpitanja, nauènim habitusima èije je disciplinarna profilisanost pre-duslov bilo kakve smislene komunikacije, logici distribucije (sim-

208

AN

AB

IRE

ŠE

V

bolièkih) prihoda, ali i u epistemološkim pravilima koja su „usta-novljene konvencije koje se tièu regulisanja kontroverzi; onaupravlja konfrontacijom nauènika sa spoljašnjim svetom, tj. izmeðuteorije i iskustva, ali isto tako sa drugim nauènicima, omoguæujuæida se anticipira kritika i da se ona odbaci“ (Bourdieu, 2001: 163).

Drugi preduslov ulaska u nauèno polje, pored kompetencije,jeste illusio, verovanje u igru i vrednost njenih uloga, i, sledstvenotome, u princip bezinteresnosti koji je osnovi te igre. Ovo „primordi-jalno verovanje“ je, za razliku od eksplicitnih i otvoreno praktikova-nih verovanja poput onog u religijskom polju, iskljuèivo plod pre-æutnog i više automatskog, telesnog no promišljenog prilagoðavanjaspecifiènom re�imu nauènog polja. Ulaskom u polje svako postajenepokolebljivi vernik, a osporavanje verovanja, koje se mo�e javitikod jeretika, nikada ne predstavlja pokretanje pitanja koja bi ugrozi-la opstanak polja, buduæi da je, po pravilu, pozivanje na povratakizvornoj i neukaljanoj veri; „na pitanja o razlozima pripadanja, vi-sceralnog anga�ovanja u igri, uèesnici, konaèno, ne daju nikakavodgovor, i principi na koje se mogu pozvati u sliènom sluèaju samosu post festum racionalizacije, namenjene opravdavanju, samomsebi koliko drugima, jedne investicije koja se ne da opravdati“(Bourdieu, 1997: 123). Illusio ima dve dimenzije: prvu, koja je sklo-nost ka igranju igre i investiranje u nju, umesto da se ona napusti ilida se za nju izgubi interes, i drugu, koja je sposobnost za igru, odno-sno „oseæaj za igru“, praktièno ovladavanje pravilima igre i usvaja-nje kriterijuma prosuðivanja relevantnosti problema, metoda, refe-renci; dve dimenzije se mogu razdvojiti samo u analitièke svrhe:sposobnost diferenciranja – „ukus“ – distingvira one koji, buduæisposobni za diferenciranje, nisu indiferentni, i kojima neke stvariznaèe više nego druge, od onih kojima je, kako izreka ka�e, „sve jed-no te isto“ (Bourdieu, 1991: 8). Potpuno i neupitno predavanje oda-branoj igri, po Bourdieu je oèigledna potvrda rastuæe „seksualizacijedruštvenog“, koja se u polju nauène proizvodnje ispoljava kroz svo-jevrsni libido sciendi, pokretaè svakog dejstvovanja u polju.

Ukoliko libido sciendi suvereno i sveporo�imajuæe oblikujeaktivnosti u polju nauke, što odgovara idealnom stanju potpunoostvarene autonomije polja, to garantuje opštu lojalnost specifiènomzakonu polja i priklanjanje principu bezinteresnosti. Naravno, Bour-dieu smatra da bezinteresnost, kao ni kompetencija, nije proizvod

209

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

„spontanog generisanja“ ili „dar prirode“, veæ da je uloga, ili njego-vim reèima, akcija porodice i školskog sistema kljuèna za razvijanjespecifiènih pobuda, drugaèijih od ekonomski shvaæenog interesa, ipri tom ovu tvrdnju ilustruje vlastitim istra�ivaèkim iskustvom kojeje potvrdilo èinjenicu da je meðu onima koje obrazovne institucijepripremaju za „najbezinteresnije“ karijere, poput nauène, najveæibroj potomaka nauènika i prosvetnih radnika (Bourdieu, 2001: 106).Meðutim, Bourdieu zapa�a da, premda je igra u nauènom polju or-ganizovana oko nastojanja da se akumulira što više simbolièkog ka-pitala, ovo polje odlikuje svojevrsna „strukturna ambivalentnost“,koja se ogleda u dva, samo naizgled meðusobno iskljuèujuæa princi-pa funkcionisanja: prvi je egoistièna utakmica – da se bude prvi, dase nešto otkrije, unapredi, i da se time zadobije pa�nja, priznanje ipoštovanje kolega-konkurenata; drugi je pomenuta bezinteresnost,koja podrazumeva inhibiranje svih pobuda osim onih, pretpostavljase plemenitih, koje se odnose na krajnje rezultate nauènog rada. Mi-renje dva imperativa koje igra u polju nameæe svojim uèesnicima zaovog sociologa predstavlja preduslov nauènog razvoja: „Èinjenicada proizvoðaèi te�e da kao klijente imaju samo svoje konkurente,istovremeno najoštrije i najjaèe, najkompetentnije i najkritiènije, da-kle, najsklonije i najsposobnije da svojoj kritici daju punu snagu, zamene je arhimedovska taèka na koju se mo�emo osloniti da bismonauèno obrazlo�ili nauèni um, da bismo istrgnuli nauèni um iz re-dukcionistièkog relativizma i da bismo objasnili da nauka mo�e ne-prekidno napredovati ka više racionalnosti a da nije obavezna da sepoziva na neku vrstu utemeljujuæeg èuda“ (ibid.: 108). Dakle, borbakoja se odvija unutar polja po pravilu nema negativni uèinak pounapreðenje nauène proizvodnje, ali on nije iskljuèen ukoliko pol-jem dominira njemu nesvojstvena logika proizvodnje. Internu logi-ku polja nauke ugro�ava to što nauèni rad, pored èisto nauènih,iziskuje i finansijska i administrativna sredstva, te struktura distribu-cije dve vrste kapitala – vremenskog kapitala i kompetencije, odnos-no nauènog autoriteta – odreðuje strukturu odnosa sila u polju iodra�ava rivalitet dva principa dominacije. Specifièan ulog borbeunutar polja je monopol na nauèni autoritet, koji se istovremenodefiniše i kao tehnièki sposobnost i kao društvena moæ, odnosno mo-nopol na nauènu kompetentnost, shvaæenu u smislu sposobnosti,koja je društveno priznata odreðenom dejstveniku, da legitimno,

210

AN

AB

IRE

ŠE

V

dakle ovlašæeno i autoritativno, govori i dela povodom svega što setièe nauke (Bourdieu, 1976: 89). Odreðenje nauènog kapitala iz2001. je manje-više parafraza definicije iz 1976. godine, s tim štosadr�i dodatno objašnjenje, koje bio zapalo za oko samo prilje�nom,vidi zaluðenom, èitaocu. Naime, reè je o autorovoj tvrdnji da kapitalnauènog autoriteta u veæini sluèajeva ima internacionalni karakter, ada se vrednost kapitala moæi nad nauènim svetom (koji se stièegraðenjem administrativne karijere, tj. dobijanjem neke znaèajnefunkcije – dekana, rektora, ministra, na primer) uglavnom sagledavakroz nacionalne parametre. Na�alost, autor dalje ne razvija ovo svo-je zapa�anje.

Bourdieu uoèava tendenciju da sa porastom autonomije nauè-nog polja princip hijerarhizacije na osnovu akumuliranog specifiè-nog kapitala i princip hijerarhizacije na osnovu steèenog vremen-skog kapitala postaju meðusobno iskljuèivi, a da se hijerarhijadistribucije nauènog kapitala sve više diferencira, sve dok konaènostruktura polja ne poprimi polarizovanu fizionomiju, odnosno doksvaka od dve nezavisno uspostavljene hijerarhije ne postane obrnutaslika one druge (Bourdieu, 2001: 114). Do ovoga dolazi usled nasto-janja nauènog autoriteta da vremenom ojaèa svoju poziciju i predu-predi promociju alternativnog nauènog autoriteta putem konverzijesteèenog nauènog kapitala u kapital koji mu garantuje društveniautoritet. „Dalje, društveni autoritet unutar polja te�i da postane le-gitiman predstavljajuæi sebe kao èist tehnièki razlog, a isto tako,priznata obele�ja statutarnog autoriteta menjaju društveno opa�anjestiktno tehnièke sposobnosti (tako su procene nauènog uspeha uvekkontaminirane poznavanjem pozicije zuzete u stiktno društvenoj hi-jerarhiji, tj., hijerarhiji institucija, u Visokim školama u Francuskoj,univerzitetima u Sjedinjenim Dr�avama)“ (Bourdieu, 1991: 7). Kodspecifiènog kapitala teško je razluèiti doprinos društvenih predstavai realne tehnièke efikasnosti njegovom konstituisanju. Ali, zakljuèi-je Bourdieu, izvesno je da æe nauèni autoritet u veæoj meri poèivatina autoritetu institucija u uslovima smanjene autonomije polja.3

211

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

3 Bourdieu nalazi da bi analiza koja bi nastojala da sagleda iskljuèivo politièkidimenziju borbe za dominaciju u nauènom polju jednako pogrešna kao ona koja bi sedr�ala samo „èistih i èisto intelektualnih determinacija konflikta“. Ovo ukazuje naneophodnost kombinovanja internalistièkog i eksternalistièkog pristupa, jer nauènopolje „kao mesto politièke borbe za nauènu dominaciju, dodeljuje svakom istra�i-vaèu, u zavisnosti od pozicije koju zauzima, svoje probleme, nerazdvojno politièke i

Specifiène dispozicije onih koji pretenduju na sticanje nauè-nog kapitala posreduju izmeðu strukture polja, tj. relativno stabilnogodnosa izmeðu pozicija na kojima se nalaze njihovi nosioci (prostorpozicija), i zauzimanja pozicija u prostoru nauène produkcije. Pro-stor pozicija sagledan kroz vizuru specifièno modelovanog habitusaodreðenog nauènika predstavlja prostor moguænosti, prostor koji de-lom poprima konture koje su vidljive i poznate svima koji ulaskom unauèno polje podle�u istom re�imu naukovanja (problematika kojase zatièe, ali koja mo�e biti sagledana i na nov naèin), a delom se,zahvaljujuæi osobenoj kompoziciji simbolièkog i kulturnog kapitalakoje pojedini istra�ivaèi poseduju, ukazuje kao prostor pun obeæava-juæih nepoznanica (nova hijerarhija nauènih prioriteta, otkrivanjenove problematike). Iako se ne iskljuèuje moguænost izostanka kore-spondencije prostora moguænosti, te prostora zauzimanja pozicija, sajedne, i prostora pozicija, sa druge strane, potencijalna konfiguracijaprostora moguænosti i struktura prostora zauzimanja pozicija moguse odrediti na osnovu postojeæih pozicija i propozicija polja, koje suznane i bliske svima koji ih poimaju putem specifiènog habitusa ikoje postaju orjentir njihove prakse; „Poznavati strukturu to znaèisnabdeti se sredstvima za razumevanje stanja pozicija i zauzimanjapozicija, ali isto tako verovatnog nastajanja, evolucije, pozicija i zau-zimanja pozicija“ (Bourdieu, 2001: 122). Jasno je da bez podrobneanalize strukture polja i praæenja dinamike odnosa sila u njemu, nemavaljane anticipacije transformisanja njegove konstitucije i predviða-nja nove preraspodele snaga. Dakle, svako prouèavanje strukture,odnosno stanja sila, bi trebalo propratiti ispitivanjem dinamike polja,odnosno prepoznavanjem nosilaca borbe, njihovih glavnih aduta,aspiracija, kao i pravila kojima se u toj borbi povinuju.

Osim što je polje sila, nauèno polje je i poprište borbe, odnos-no „polje društveno konstruisanog delanja u kome se dejstvenici,snabdeveni razlièitim sredstvima, suoèavaju da bi saèuvali ili trans-formisali odnose sila na snazi. Dejstvenici u njemu pokreæu akcijekoje u svojim ishodima, svojim sredstvima i svojoj uèinkovitosti, za-vise od njihove pozicije u polju sila, tj. od njihove pozicije u struktu-

212

AN

AB

IRE

ŠE

V

nauène, i svoje metode, nauène strategije koje su, s obzirom da se izrièno ili objektiv-no definišu u odnosu na sistem politièkih i nauènih pozicija konstitutivnih za nauènopolje, istovremeno i politièke strategije“ (Bourdieu, 1976: 91). Ukratko, nema nauè-nog „izbora“ koji ne bi, makar jednim svojim delom, bio i politièka strategija zauzi-manja pozicije zarad poveæanja šansi za maksimiranje nauènog profita.

ri distribucije kapitala“ (ibid.: 72). Strategije istra�ivaèa u toj borbiprvenstveno su odreðene pozicijama koje oni zauzimaju u strukturidistribucije šansi za ostvarenje profita (specifiènog i administrativ-nog), sa jedne strane, i izgraðenom predstavom o celokupnom pro-storu moguænosti i vlastitim moguænostima, sa druge. Vidimo da jeBourdieu, ukazujuæi na dijalektièki odnos koji se posredstvom spe-cifiènih dispozicija uspostavlja izmeðju struktura i strategija, izbe-gao antinomiju sinhronije i dijahronije, odnosno strukture i istorije.Strategije subverzije i strategije konzerviranja strukture generišesama struktura: sa jedne strane, pozicija koju svaki pojedinaènidejstvenik zauzima u strukturi nauènog polja u datommomentu vre-mena je rezultanta, objektivirana u institucijama i inkorporirana udispozicijama, celine prethodnih strategija tog dejstvenika i strategi-ja njegovih konkurenata, koje same, preko strukturalnih svojstavapozicije sa koje su proizvedene, zavise od strukture polja; a sa drugestrane, transformacije strukture polja su proizvod strategija subver-zije ili konzerviranja strukture, koje sopstveni princip orjentacije iefikasnosti nalaze u svojstvima pozicije koju zauzimaju oni koji ihiniciraju i sprovode unutar strukture polja. To bi znaèilo da va�nostinvestiranja svakog istra�ivaèa, merena na primer vremenom koje jeposveæeno istra�ivanju, i priroda tog investiranja, odnosno proce-njeni rizik preduzetog istra�ivanja, iskljuèivo zavise od aktuelnog ipotencijalnog kapitala priznanja, tj., od aktuelne i potencijalne pozi-cije istra�ivaèa u polju (Bourdieu, 1976: 94).

Strategije se profilišu na relaciji dominantni-dominirani, prièemu Bourdieu ove prve naziva pokretaèima, a ove druge izazivaèi-ma. Dominantni su oni, zvuèaæe pomalo tautološki, u èiju korist poljeradi, oni koji monopolišu legitimnu viziju nauke, kljuène problemati-ke i istra�ivaèkih tehnika, oni koji su, upravo zahvaljujuæi jednoj ne-organizovanoj ali institucionalno podr�anoj marginalizaciji svakogalternativnog istra�ivaèkog pristupa, najkonkurentniji na tr�ištu zna-nja i priznanja. Odnosno, reæi æe nešto ranije baveæi se istorijomnauènog uma, dominantni su oni koji „imaju moæ da nametnu defini-ciju nauke po kojoj se najuspešnija nauka sastoji od posedovanja, po-stojanja i obavljanja onoga što oni sami poseduju, jesu i rade“ (Bour-dieu, 1991: 14). Mo�da bi umesto ovog Bourdieuovog deskriptivnogodreðenja dominantnih dejstvenika u nauci, uputnije bilo objašnjenjekoje dominantne identifikuje putem konkretnih pokazatelja – tako

213

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

ovu grupu saèinjavaju oni koji imaju kontrolu nad resursima, odno-sno nad definisanjem prioriteta tih resursa i nad pravilima i mehaniz-mima njihove akumulacije. Dominirani su, prosto reèeno, pridošlice.Strategije dominantnih, koje su usmerene na oèuvanje postojeæegnaènog poretka, podrazumevaju rad na zaštiti oficijelne nauke, zatimsvih institucija koje su zadu�ene za proizvodnju i cirkulaciju nauènihdobara i za reprodukciju i cirkulaciju proizvoðaèa i konzumenata tihdobara, kao i instrumenata difuzije, prvenstveno nauènih èasopisakao ekskluzivnih mesta okupljanja podobnih (Bourdieu, 1976: 96).Ovakvo viðenje odnosa izmeðu dominantnih i dominiranih, upozora-va autor, ne treba poistoveæivati sa koncepcijama, uvre�enim u socio-logiji nauke, koje odnos dominacije svode na odnos „centra“ i „peri-ferije“, i pri tom pretpostavljaju da se on sastoji od jednosmernogdejstvovanja centra na periferiju i jednoobraznog usvajanja sistemavrednosti i normi koji se artikuliše u centru. Dominirani mogu pribeæisrategijama sukcesije, obezbeðujuæi tako sebi sigurnu i predvidivukarijeru, prilagoðenu uzusima oficijelne nauke, svedenu na iscrplji-vanje moguænosti te-i-takve nauke, i osuðenu na pomake u predviðe-nim granicama i „otkrivanje veæ otkrivenog“ (sve potiskujuæi u ne-svesno, napisaæe Bourdieu uz podsmeh, èinjenicu da rešavaju samoprobleme koje mogu da postave ili postavljajuæi samo probleme kojemogu da reše), ili, mogu biti protagonisti strategija subverzije, opi-ruæi se centripetalnoj sili polja, odbijajuæi da „idu utabanom stazom“,raskidajuæi lanac razmene priznanja kojom se garantuje transmisijanauènog autoriteta izmeðu ustolièenih i pretendenata, i zahtevajuæiredefinisanje principa legitimisanja dominacije. Dakle, jeretici su onikoji ruše nauèni poredak, a kljuène reèi kojima se njihovo delanje upolju opisuje su: beskompromisno, prevratnièko, radikalno, nepred-vidivo, netrasirano, riskantno.4

Jeretièko inoviranje je strategija subverzije utoliko što reme-teæi ustaljeni nauèni poredak diskredituje etabliranu institucionalnu

214

AN

AB

IRE

ŠE

V

4 Bourdieu podjednako osporava „radikalnu“ ideologiju, koja svaku revolu-ciju protiv postojeæeg poretka snaga u polju nauke poistoveæuje sa nauènom revolu-cijom, i pozitivistièku tradiciju u sociologiji i filozofiji nauke, kao odraz naivnogliberalnog optimizma, po kojoj dominantni jesu to što jesu zato sto su najkompetent-niji. Niti je svaka inovacija koja nastaje na marginama poretka po definiciji revolu-cionarna u nauènom smislu, niti je svaka revolucija jeretièka. A visoka pozicionira-nost u nauènoj hijerarhiji ništa ne govori neèijim nauènim kapacitetima, pogotovu uuslovima ugro�ene autonomije polja (Bourdieu, 1976: 97).

moæ unutar polja koja mu pru�a podršku, kako u organizacionomtako i u legitimišuæem smislu, a preko njenog osporavanja ekonom-sku ili politièku moæ, sa kojom je u vezi, odnosno društveni poredaku celosti. Poveæanje stepena ostvarene autonomije polja èini da sesmanjuje radikalnost i obuhvatnost nauènih revolucija, „èak i akodalje imaju korene u jeretièkim dispozicijama“ (1991: 17). Ova paci-fikacija preobra�aja se duguje institucionalizaciji internih mehani-zama regulisanja konflikta unutar polja, te se sa razvojem tih istihnauène revolucije više ne ispoljavaju i kao politièki lomovi. „Podovim okolnostima, revolucija protiv ustanovljene nauke ostvaruje seuz pomoæ jedne institucije koja obezbeðuje instrumente raskida saestablišmentom: polje tako postaje mesto permanentne revolucije,ali one koja je sve više lišena politièkih posledica“ (ibid.: 18). U si-tuaciji kontinuiranih preloma postaje teško razluèiti strategije sub-verzije od strategija sukcesije, prvenstveno zbog toga što nosiocimajednih i drugih polje nameæe procedure konfrontiranja koje su rezul-tat prethodne borbe i progresivne demokratizacije koja iz nje ishodi.Trajektorija jednih i drugih se „normalizuje“ i razvija prema idealuureðene karijere. I jedni i drugi te�e akumuliranju specifiènog kapi-tala, a to podrazumeva veæi stepen upuæenosti i poznavanje kako do-minantnih tako i manje prominentnih, kako konkurentskih tako isrodnih pristupa, kojima se daje za pravo ili ne, ali èija se relevant-nost ne dovodi u pitanje. Upravo zbog toga najpotentnije revolucio-nare Bourdieu prepoznaje u pridošlicama – u polje nauke, u poljediscipline – koji poseduju zavidan specifièan kapital. 5

Reklo bi se da Bourdieu ostavlja malo prostora za restrukturi-sanje polja – nema, naizgled, tog izazova kome se ne mo�e doskoèitii koji, na kraju krajeva, ne podlegne automatizmu uigranih mehani-zama konzerviranja postojeæe strukture odnosa unutar polja.Meðutim, preobra�avajuæi potencijal dejstvenika, individualnih ikolektivnih, i moguænost ozbiljnog narušavanja poretka stvari i

215

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

5 Bourdieu nas, sve krijuæi se iza Ben-Davida i Collinsa, podseæa da su pokre-taèi „inauguralnih revolucija“, dakle revolucija koje vode konstituisanju novog polja,discipline, „jednog novog domena objektivnosti“, upravo oni koji su stekli velikukolièinu specifiènog kapitala, a koji su zbog uticaja, razume se negativnog, koji na nji-hovo pozicioniranje u hijerarhiji polja imaju sekundarne karakteristike (klasna pripad-nost, etnièka pripadnost, rod) predisponirani da budu bund�ije, predvodnici i utemelji-vaèi. Neretko su to pridošlice koje u mlado polje (discipline) unose kapital koji sustekle u nauènompolju koje se smatra superiornim. Svaka sliènost je sluèajna. Ili nije?

predstava o njemu, postoje, ali zavise od nekoliko faktora. Prvo, onisu funkcija stepena koncentracije kontrole nad resursima u rukamapojedinih nauènika ili nauènih institucija – što je on manji, to je„margina slobode“ za strategije promene veæa. Drugo, odreðeni su„redefinisanjima granica izmeðu polja, koja su u vezi sa (kao uzro-kom ili kao posledicom) ulaskom pridošlica snabdevenih novim re-sursima. To objašnjava da su granice polja skoro uvek ulog borbeusred polja“ (Bourdieu, 2001: 74); po Bourdieu, prekoraèivanje gra-nica mo�e biti izuzetno plodotvorno u sluèaju prenošenja znanja,metoda i tehnika, te obrazaca istra�ivaèke prakse, svojstvenih jednojnauènoj disciplini, na teren druge discipline, i, ukoliko je reè o pre-lasku iz discipline koja u hijerarhiji disciplina zauzima višu pozicijuu odnosu na disciplinu dolaska, ovo kao posledicu mo�e imati gubi-tak kompetitivnih prerogativa „prestupnika“ u granicama matiènediscipline, ali istovremeno i nastojanje da se ranije steèene prednostikapitalizuju u novoj oblasti, kao i da se izabrana disciplina uèinikonkurentnijom u polju disciplina. Treæe, revolucionarne inovacije ivelika otkriæa mogu dramatièno promeniti sistem raspodele simbo-lièkog kapitala, uspostavljajuæi potpuno nove vrednosti, parametreznanja i kriterijume priznatosti, najèešæe nenameravano suprotne oddotad dominantnih; „Jedna od osobenosti nauènih revolucija jesteda one uvode radikalnu transformaciju, sve èuvajuæi prethodnosteèeno. Dakle, to su revolucije koje èuvaju steèeno, a da nisu kon-zervativne revolucije koje te�e da preokrenu sadašnjost da bi restau-rirale prošlost. Njih mogu sprovesti samo, u izvesnom smislu, speci-fièni kapitalisti, tj. ljudi sposobni da ovladaju celokupnim nasleðemtradicije“ (ibid.: 126-27). Sledi da revolucija nastaje kao sublimacijasvih iskustava koja èine istoriju polja, a njeni nosioci su nauènici iistra�ivaèi koji, zahvaljujuæi sopstvenoj kompetenciji, prepoznatoj ipriznatoj od strane kolega-konkurenata, zauzimaju dominantnepozicije u nauènom polju i time simbolièkoj dimenziji svog revolu-cionarnog èina, kroz stvaranje grupa sledbenika, zadobijanje institu-cionalne podrške i uvršæivanje njihovih postignuæa u školske i aka-demske programe, pridodaju i objektivnu dimenziju.

Ako ovo Bourdieuovo zapa�anje o nauènim revolucijama injihovim protagonistima uporedimo sa mišljenjem koje je povodomistog predmeta izneo deset godina ranije, mo�emo primetiti da jenjegova misao evoluirala u smeru manje iskljuèivog prepoznavanja

216

AN

AB

IRE

ŠE

V

revolucionarnog potencijala dejstvenika u nauènom polju. U veæ po-minjanom tekstu iz 1991. godine, on na drugaèiji naèin osvetljavaproces prebra�aja: preokret epistemoloških vrednosti uvek se odra-�ava na promenu rangiranja društvenih vrednosti koje su uporišterazlièitih nauènih praksi, a time i kategorija nauènika; novi nauèniporedak u potpunosti menja princip distribuiranja „znaèenja i vred-nosti povezanih sa raznim nauènim izborima, nametanjem novihnormi interpretacije i novih kategorija opa�anja i vrednovanja zna-èajnosti; restrukturacije obrazaca opa�anja vode obrnutoj perspekti-vi te „ono što je bilo centralno postaje marginalno“, a objekti, pro-blemi i metodi koji su smatrani ni�erazrednim i beznaèajnim i „stogaprepušteni minornim i sekundarnim dejstvenicima, nalaze sebe istu-rene u prvi plan, na svetlost dana, donoseæi iznenadnu vidljivost oni-ma koji su sa njima povezani“ (Bourdieu, 1991: 14-15). Dakle, revo-lucionari su oni koji su skrajnuti, autsajderi, inovatori, ne nu�nonajkompetentniji. Pomaljanje alternativnih gledišta iz senke onihhegemonih je inicijalna faza svake promene, nakon koje sledi lanèa-no prenošenje njenih efekata iz epistemološke u institucionalnu ra-van, što nagoveštava poèetak novog ciklusa ustolièenja jedne per-spektive kao privilegovane.

Da li je Bourdieu tokom vremena modifikovao, ili bolje reæirazvio, svoje gledanje na nauène revolucije i njene nosioce usledvlastitog iskustva u nauènom polju, ili ga je na to nagnao dijalog sapristupima koji nastaju kao reakcija na njegov, mo�e biti samo pred-met nagaðanja. Ili podrobne, burdijeovske elaboracije. Sliène onojkoju, oslanjajuæi se na Bourdieuov pomalo apstraktan analitièki mo-del, preduzimaju njegovi saradnici Louis Pinto i Gisèle Sapiro kadaprouèavaju intelektualnu, literarnu i nauènu scenu u negdašnjoj isadašnjoj Francuskoj.

Temelji nauke o nauènom polju

Bourdieuovo sagledavanje strukture i dinamike nauènog po-lja dosta govori o odnosu ovog sociologa prema istoriji nauke (kaodiscipline), te njegovom shvatanju teorijskih i metodoloških naèelajedne sociologije nauke. Ova se u prvom redu tièu viðenja strukture ikaraktera odnosa koji se uspostavljaju izmeðu nosilaca nauène

proizvodnje (dilema konkurencija, kompeticija i konflikt, ili

217

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

zajedništvo, solidarnost i konsenzus), zatim, viðenja istorije nauke inauènog razvoja (dilema kontinuitet ili diskontinuitet, evolucija ilirevolucija), tièu se i viðenja uloge teorijskog i praktiènog nasleða unauènoj proizvodnji (dilema kumulativnost ili nekumulativnostznanja, metoda i istra�ivaèkih instrumenata, trajnost ili dugotrajnostspecifiènih dispozicija), i konaèno, viðenja ciljeva nauke, tj. odnosaprema nauènoj istini (dilema logièki apsolutizam ili istoristièki rela-tivizam, realizam ili konstruktivizam).

Pretpostavke sopstvene sociologije nauke Bourdieu gradioslanjajuæi se na svoje uzore, filozofe nauke Julesa Vuillemina, Ga-stona Bachelarda, Alexandrea Koyréa i Georgesa Canguilhema, i udijalogu sa èetiri, po njegovoj proceni, znaèajne tradicije u ovoj mla-doj sociološkoj disciplini: strukturalno-funkcionalistièkim pristu-pom Roberta Mertona, pristupom Thomasa Kuhna i njegovom ide-jom o normalnoj nauci i nauènim revolucijama, zatim teorijom„jakog programa“, koju promovišu Škola iz Edinburgha, DavidBloor i Barry Barnes, Grupa iz Batha, Harry Collins i drugi, i na kra-ju, teorijom laboratorijskog �ivota, meðu èijim autorima su izdvoje-ni Karin Knorr-Cetina, Nigel G. Gilbert, Michael Mulkey, BrunoLatour i Steve Woolgar. Bourdieuova analiza odabranih pristupa jeusredsreðena na njihov osobeni „kognitivni stil“ i uticaj istorijskihokolnosti na njihovo formiranje kao takvih, ovo drugo mnogo višeda bi se opravdali neki nedostaci nego da bi se pomenute školemišljenja diskreditovale. Meðutim, ovom prilikom æe Bourdieuvainterpretacija èetiri pomenute orjentacije u sociologiji nauke bitisvedena na njegovu procenu uspešnosti razrešavanja gorepomenutihepistemoloških i metodoloških dilema, buduæi da on, koristeæi njiho-va iskustva, daje drugaèije odgovore na pitanja koja pokreæu i gradioriginalan sociološki pristup na temelju kljuènih dilema koje su obe-le�ile istoriju nauke o nauci.6

Mertonovsko objašnjenje principa i odnosa na kojima poèivasvet nauke mo�e se svesti na èetiri kljuène odredbe: komunizam (ter-min koji Merton upotrebljava u smislu zajedništva, pri tom misleæi

218

AN

AB

IRE

ŠE

V

6 Primetno je da Bourdieu ignoriše neke perspektive èija je relevantnost zanauku o nauci nesporna. Nepominjanje Poppera, pa makar u svetlu njegove raspravesa Kuhnom, mora se priznati, iznenaðuje. Moglo bi se naæi još takvih primera. Amo�e biti da autor vrši selekciju na osnovu nekih implicitnih, samo njemu znanihkriterijuma.

na ravnopravno raspolaganje svim nauènim dobrima, što je predus-lov meðusobnog priznavanja i uva�avanja nauènika), univerzalizam(tvrdnje o istini podle�u univerzalnim i nepristrasnim kriterijumimaprocene), bezinteresnost (nagrade i priznanja samo su kompenzacijaza nesebièan nauèni rad) i organizovani skepticizam (kasnije samoskepticizam, sve ideje moraju biti podvrgnute organizovanoj siste-matiènoj i rigoroznoj proveri nauène zajednice). Ono što je za Bour-dieua naroèito interesantno jeste naèin na koji sledbenici ove školemišljenja, i sâm Merton, idealizuju sistem distribucije nagrada iugleda u nauènoj zajednici, predstavljajuæi ga kao odraz vladavinemeritokratskog naèela. Po njima, pokazatelji, uvek zaslu�enog, pri-znanja su nagrade i èlanstvo u presti�nim institucijama (Akademiji,na primer), potommesto u prvoklasnim departmanima, i indeksi citi-ranosti, koji ukazuju na èinjenicu da neèiji uspon i nagraðivanje mo-raju steæi legitimitet u nauènoj zajednici. Bourdieuovo je mišljenjeda ovde ne samo da je uèinjen propust metodološke prirode (odreðe-ni autori se mogu citirati kako bi se njihove ideje podvrgle kritici, ikako bi se na taj naèin sami tvorci diskvalifikovali), veæ je napra-vljen i teorijski previd – naime, „nauèna zajednica“ je predstavljenakao telo koje odr�avaju harmonièni odnosi i gde uopšte ne postojiborba i konkurencija, a sve zbog toga što se, navodno, nema štaosporavati; „nauèna analiza nauke mertonovskog tipa, opravdavanauku opravdavajuæi nauène nejednakosti, nauèno pokazujuæi da jedistribucija nagrada i naknada saglasna nauènoj pravdi pošto nauènisvet odmerava nauène naknade prema nauènim zaslugama nauèni-ka“ (Bourdieu, 2001: 32-33)7.

Thomas Kuhn je obele�io filozofiju nauke pojmom paradig-me kao konzistentne celine teorijsko-metodoloških i logièko-episte-moloških naèela, koju najpre prihvata grupa nauènika, a èiji se uticajpotom širi i van te grupe. George Ritzer konstatuje da Kuhn nije daojasno objašnjenje koncepta paradigme i u tom zakljuèku sledi Mar-garet Masterman koja kod Kuhna uoèava dvadeset jedan oblik defi-nicije ovog pojma. Ritzer nudi odreðenje paradigme smatrajuæi gadoslednim Kuhnovoj zamisli: „Paradigma je fundamentalna slikapredmeta unutar nauke. Ona slu�i da se definiše šta treba prouèavati,

219

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

7 Èini se da se nedopustivo brojno pominjanje reèi nauka i nauèno u jednojreèenici mo�e objasniti Bourdieuovom namerom da ih obesmisli, na naèin merto-novske sociologije nauke.

odreðuje koja pitanja treba postavljati, na koji ih naèin treba po-stavljati, te koja se pravila u interpretiranju rezultata istra�ivanjamoraju slediti. Paradigma je najšira jedinica konsenzusa unutar nau-ke i slu�i za diferenciranje jedne nauène zajednice (ili podzajednice)od druge. Ona supsumira, definiše i meðusobno povezuje primere,teorije, metode i instrumente koji unutar nje postoje.“ (Ritzer, 1997:412) Bourdieu smatra da paradigmu pre treba shvatiti kao „vodiè zabuduæu akciju, jedan program koji treba preuzeti, više nego kao je-dan sistem pravila i normi“ (Bourdieu, 2001: 35) Ono što Bourdieustavlja u prvi plan jeste povod za nastanak paradigme, tj. potreba dase pronaðu rešenja za konkretne probleme, a ne da se dalje razvijaneka teorija. Potraga za rešenjima je u periodu „normalne nauke“predodreðena postojeæom, opšteprihvaæenom paradigmom, kojadiktira odabir i naèin sagledavanja problema. U „revolucionarnimperiodima“, preæutni konsenzus o problemima koji zavreðuju pa�njui nepisana pravila koja su putokaz celokupne istra�ivaèke prakse,išèezavaju, a „nagomilane anomalije“ dovode do krize, koja kulmi-nira u revoluciji i ustolièenju nove dominantne paradigme. Dakle,Kuhn daje internalistièko viðenje promene, a glavna zamerka kojumu Bourdieu upuæuje, tièe se upravo zanemarivanja pitanja ostvare-nog stepena autonomije nauke i neuzimanja u obzir eksternih faktorakoji mogu uticati na pokretanje revolucionarnog perioda (na primer,velike i uticajne intelektualne struje, poticaji koji dolaze iz knji-�evnog i umetnièkog sveta). Ono što Bourdieu smatra znaèajnim, ivrednim preuzimanja, u Kuhnovom stanovištu jeste viðenje revolu-cionara kao nekog ko je stekao zavidan simbolièki kapital, ko jevrstan poznavalac tradicije i ko je ovladao svim znanjima i tehnika-ma date nauke ili discipline, da bi ih potom prevazišao.

David Bloor, inspirisan, kako sâm priznaje, onim što su radiliDurkheim, Mannheim i Znaniecki, koncipira svoj „jaki program“sociologije nauènog saznanja na temelju èetiri naèela: naèelu uzroè-nosti, koje podrazumeva da sociološko objašnjenje mora uzeti uobzir uslove koji su doveli do nekog uverenja ili saznanja, zatim,naèelu nepristrasnosti, koje znaèi da svaki sociolog mora biti nepri-strasan prema istini ili neistini, racionalnosti ili iracionalnosti, uspe-hu ili neuspehu, te da je du�an da objasni obe strane svake od nave-denih dihotomija, naèelu simetriènosti, koje nala�e da isti tip uzrokatreba da objasni i istinita i neistinita uverenja, i naèelu refleksivnosti,

220

AN

AB

IRE

ŠE

V

koje sugeriše podvrgavanje sociologije nauke istoj analitièkoj pro-ceduri koju ona namenjuje naukama koje uzima za svoj predmet(Bloor, 1976: 4-5). Philippe Corcuff smatra da „ovi principi izra�a-vaju ‘metodološki relativizam’ u vezi sa predmetom analize (studijasaznanja koja se predstavljaju kao ‘nauèna’, ‘istinita’ i ‘racionalna’suprotstavljajuæi se onima koja su �igosana kao ‘nenauèna’, ‘la�na’ i‘iracionalna’), ali da ne idu prema apsolutnom relativizmu za kojipojam istine ne bi više imao smisla“ (Corcuff, 2002: 69). I zaista,Bloor smatra da su neke finkcije pojma istine nesporne: najpre, nje-gova diskriminativna funkcija, odnosno njegova upotreba kao in-strumenta ureðivaja, klasifikovanja i kvalifikovanja uverenja, zatimretorièka funkcija, koja naroèito dolazi do izra�aja pri argumento-vanju, kritikovanju ili ubeðivanju, kada se ovaj pojam upotrebljavada bi se pridala va�nost onome što se zagovara ili kritikuje i da bi sesama rasprava izdigla iznad nivoa sporenja zbog „pukih uverenja“, ikonaèno, materijalistièka funkcija pojma istine, koja odra�ava sa-glasnost oko postojanja spoljneg sveta kao „determinišuæe struktu-re“ (Bloor, 1976: 35-36). Za Bourdieua je najspornija formulacijaimperativa refleksivnosti, jer je on mišljenja da se o refleksivnosti, usmislu refleksivne refleksivnosti, ne mo�e govoriti ukoliko je onausmerena iskljuèivo na sociologije nauke, shvaæenu kao jedinstvenudisciplinu, veæ da je ona potpuna samo ukoliko ukljuèi i kritièkopromišljanje teorijsko-metodoloških izbora pojedinaènih istra�iva-èa, naravno, kao epistemoloških ne i empirijskih subjekata. IakoBloor, uz Barrya Barnesa, razmatra društvenu uslovljenost „vero-vanja-preferencija“ nauènika, potkrepljujuæi je tvrdnjom da teorijenikada nisu u potpunosti i iskljuèivo odreðene èinjenicama na kojese odnose, i da tome svedoèe brojne kontroverze koje nastaju kaoposledica osporavanja ili ponovnog dokazivanja validnosti pojedi-nih teorija, Bourdieu smatra da oni nisu dovoljno ukazali na vezuizmeðu moguæih proizvoljnosti i eksternih faktora, te da bi trebaloistaæi da „društveni interesi proizvode taktike ubeðivanja, oportuni-stièke strategije i dispozicije, kulturno prenete, koje utièu na sadr�aji razvoj nauènog znanja“ (ibid.: 43). Harry Collins više pa�nje po-sveæuje interakcijama izmeðu nauènika, odnosno procesima prego-varanja u „jezgru“ zainteresovanih istra�ivaèa, èija institucionalnapripadnost, (pro)cenjena struènost, tehnièka sposobnost i kredibili-tet, stil prezentovanja, nacionalnost i „društvena snaga“, odluèuju o

221

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

ishodu pregovora, odnosno o prihvatanju odreðenog eksperimental-nog ili bilo kakvog istra�ivaèkog iskustva, i zatvaranju jedne kontro-verze (ibid.: 45). Bourdieu mu odaje priznanje što je nauène èinjeni-ce predstavio kao kolektivne konstrukte, koji se kao èinjeniceproizvode na relaciji proizvoðaè-primalac-verifikator. Meðutim,najveæi nedostatak Collinsovog pristupa le�i u neosvetljavanju ob-jektivnih struktura (npr., polo�aja laboratorije, discipline umre�i od-nosa sliènih nauènih jedinica) i dispozicija istra�ivaèa, koje i te kakoutièu na interakcije pokrenute specifiènim problemom i njegovimrešavanjem.

Karin Knorr-Cetina, poznata predstavnica teorija „laborato-rijskog �ivota“, èiji se stavovi o proizvodnji nauènih èinjenica nerazlikuju mnogo od Collinsovih, predmet je Bourdieuove kritike,kao i Collins, zbog iskljuèivog bavljenja konkretnim mestom „fabri-kovanja“ odreðenih èinjenica, koje je, po poklonicima ovog stilarazmišljanja, uglavnom laboratorija. Pri tom, ona izostavlja „širu sli-ku“, a i ako govori o neodvojivosti „društvenog i nauènog karakteraistra�ivaèkih strategija“, ona to ne èini u Bourdieuovom maniru, da-kle govoreæi o „intencionalnosti bez intencije“, veæ insistira na „stra-tegemama“ i „tehnikama ubeðivanja“, èiji je jedini cilj uspostavlja-nje saveza meðu nauènicima; kod nje se „strategije nauènoghabitusa, istovremeno nauène i društvene, shvataju i tretiraju kaosvesne, da ne ka�emo ciniène, strategeme, usmerene ka slavi istra-�ivaèa“ (ibid.: 54). Nigel G. Gilbert i Michael Mulkay tvrde da nauè-ne rasprave u velikoj meri zavise od konteksta, te na osnovu togaprave razliku izmeðu „empirijskog repertoara“ i „sluèajnog reper-toara“. Prvi stvara privid objektivnosti, što kroz poštovanje formal-nih procedura tokom eksperimenta ili nauène akcije nekog drugogtipa, što kroz naèin prenošenja datog empirijskog iskustva, koji jebezlièan, koji svodi intervenciju istra�ivaèa na minimum prikriva-juæi je obiljemmaterijala, konkretnim podacima ili formulama. Dru-gi se vezuje za liène kontakte, kada nauènici zainteresovani za iste ilisrodne probleme, u manje formalnim prilikama, razmenjuju svojaiskustva i usvajaju neke nove praktiène veštine. Bourdieu smatra dasu sociolozi i ranije ukazivali na „dvojnu svest“ nauènika, jednu po-dreðenu formalnim pravilima i tradicionalnim oèekivanjima, i drugukoja nastoji da ta ista izbegne, ali je, primeæuje, kod pomenutih auto-ra prisutna doza ironije i osuda formalnih pravila i procedura kao

222

AN

AB

IRE

ŠE

V

licemernih, te stoga on podseæa da je svaka društvena praksa ureðe-na pravilima koliko i pravilnostima , pri èemu se ove druge po potre-bi mogu a ne moraju predstaviti kao dosledne onim prvim. Latour iWoolgar, èiji rad obele�ava savremene tendencije sociologije nauke,do krajnosti dovode ideju o konstruisanju èinjenica o stvarnosti uokviru malobrojnih grupa istra�ivaèa, okupljenih u pojedinim labo-ratorijama. Oni èak ne podvajaju dimenziju istra�ivaèke prakse kojaje plod proizvoljnosti, iznuðenih samom situacijom i tokom odreðe-nog ispitivanja, i dimenziju koja se odnosi na poštovanje ustaljenihpravila sprovoðenja eksperimenata i analiza i prezentovanja rezul-tata; po njima, ova pravila ne govore ništa o predmetu izuèavanja,veæ ga saobra�avaju sebi, a proces pregovaranja ima za svrhu dalegitimiše istra�ivaèko iskustvo kao validno i da uèini da se sakrijeput dola�enja do konaènog proizvoda, pri èemu je kljuèan proces„posveæenja – univerzalizacije“ tokom kog èinjenica biva priznataputem pregovaranja izmeðu èlanova laboratorije i putem rasprava,koje se uglavnom po struènim èasopisima, vode izmeðu konkurents-kih laboratorija, da bi, na kraju, „jedan sud bio transformisan u èinje-nicu“. Bourdieu nalazi da je ovakav pristup olièenje „semiološke vi-zije sveta“ i da konsenkventno vodi zakljuèku da je nauka samojedan pokušaj, prilièno uspešan, da se „univerzalno nametne ver-ovanje u sopstvene fikcije“ (ibid.: 59). Uz to, Bourdieu u postavciove škole mišljenja prepoznaje svojevrsni cinizam, koji se prevas-hodno odnosi na shvatanje strategija istra�ivaèa kao svesnih, plani-ranih i organizovanih postupaka koji vode jednom jedinom cilju, a toje „velièina“ i slava samog istra�ivaèa. Stavljajuæi svakog nauènikau polo�aj „kapitalistièkog preduzetnika“ koji te�i maksimizacijisimbolièkog profita, Latour i Woolgar ignorišu postojanje mre�e ob-jektivnih odnosa izmeðu pozicija, sa jedne strane, i dispozicija poje-dinih nauènika, sa druge, i stoga ispuštaju iz vida èinjenicu da seoèekivanja, ciljevi i strategije istra�ivaèa artikulišu i realizuju u sa-dejstvu sa veoma kompleksnom strukturom postojeæih odnosa, kaošto evoluiraju sa menjanjem tih odnosa. Bourdieu radikalizam ovihautora smatra neutemeljenim i neopravdanim i u njemu prepoznajenameravano i proraèunato odstupanje od fundamentalnog kodeksasociologije nauke, èiji nahodište jeste te�nja da se bude originalanpo svaku cenu. Ovaj pristup je, zakljuèuje Bourdieu, heuristièki ja-lov i vodi u teorijski æorsokak ili u krajnji saznajni pesimizam.

223

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

Rekonstruišuæi istoriju sociologije nauke kroz interpretacijuèetiri tradicije koje su obele�ile njen tok, Bourdieu se usredsreðujena probleme koji su im zajednièki kako bi ponudio alternativu njiho-vom dotadašnjem razrešavanju. Nauèna proizvodnja i praktiènenauène veštine ne mogu se, mišljenja je Bourdieu, u potpunosti sa-gledati ako se posmatraju odvojeno od skupa odnosa èiji su sastavnideo, bilo da je reè o širem društvenom kontekstu bilo da je reè o sve-mu onome što èini istoriju nauke kao delatnosti proizvodnje znanja idelatnosti proizvodnje objektivnih preduslova (obrazovnih, istra�i-vaèkih i izdavaèkih institucija) autonomne proizvodnje i difuzijeznanja. Stoga je polje, kao polje sila i polje borbe, najprimerenijianalitièki instrument za konceptualizaciju kompleksnih odnosa rele-vantnih za proizvodnju nauke i nauènu proizvodnju. Videli smo da jeu sklopu razmatranja polja nauke kao polja borbe, Bourdieu izneostav da su odnosi konkurencije za monopol nad istinom inherentnitom polju. Kako je onda uopšte moguæe, pita se Bourdieu, postiæihomologein, tu „racionalnu usaglašenost“. Njegovo stanovište je daona ishodi iz komunikacije nauènika, koja, regulisana ustanovljenimpravilima i ustaljenim pravilnostima, otelovljenim u institucijama iobjektivnim mehanizmima i upisanim u tela i umove dejstvenika uvidu specifiènih nauènih dispozicija, disciplinuje konflikt, proizvo-di saglasnost o poštovanju procedura konfrontiranja, naèinu voðenjadiskusije putem argumenata, i principa i metoda proveravanja rezul-tata i zakljuèaka. Istina je, shodno tome, „skup predstava koje sesmatraju istinitim zato što su proizvedene prema pravilima koja defi-nišu proizvodnju istinitog“ (ibid.: 142), a nauèna èinjenica sekonstruiše kao èinjenica „u i putem dijalektièke komunikacije izme-ðu subjekata, tj. kroz proces verifikovanja, kolektivne proizvodnjeistine, u pregovaranju i putem pregovaranja, u nagodbi i putem na-godbe, i, takoðe, u homologiranju i putem homologiranja, u potvrði-vanju i putem potvrðivanja kroz eksplicitno izra�en konsenzus – ho-mologein – (a ne samo u dijalektici izmeðu hipoteze i iskustva)“(ibid.: 143-44).8 Dakle, nauènu èinjenicu kao takvu proizvodi polje,

224

AN

AB

IRE

ŠE

V

8 U ovoj formulaciji ispoljen je Bourdieuov stav da svi istra�ivaèi pretendujuna monopol nad legitimnom predstavom objektivne stvarnosti, ali da pri meðusobnomsuoèavanju svi „preæutno prihvataju arbitra�u realnog“. Bourdieu smatra da se do ovepredstava o stvarnom svetu dolazi uz pomoæ teorijskih i eksperimentalnih oruða (ibid.:137), mada bi se na osnovu ove reèenice moglo zakljuèiti da misli samo na ova druga.Tvrdnje poput one da „sve mo�e“, i pristrasne tvrdnje koje nastaju iz politièkih i eko-

i svi dejstvenici u polju zainteresovani za njeno preispitivanje,ukljuèujuæi i one koji te�e da je ospore, doprinose univerzalnompriznanju opravdanosti njenog tretiranja kao predmeta istra�ivanja.

Dok je u studijama laboratorijskog �ivota bio zanemaren ovajaspekt kolektivne proizvodnje èinjenice kroz njeno podvrgavanjeopšteprihvaæenim i oprobanim metodama nauènog proveravanja,kroz testiranje, kritiku i osporavanje, dotle je u klasiènim pristupimabio zapostavljen „proces cirkulacije“ u kojem i putemkog se utvrðujenauèna èinjenica. „Kritièka cirkulacija je jedan proces departikulari-zacije, objavljivanja, ozvanièavanja, u oba smisla te reèi, i univerzali-zacije, što Eugène Garfield zove ‘brisanje izvora ideja, metoda i ot-kriæa putem njihovog inkorporiranja u steèeno znanje’“ (ibid.: 147).To znaèi da ono što pre�ivi proveru najkompetentnijih i najposveæe-nijih, postaje trajno nasleðe, nešto što se usvaja, od èega se polazi, štose evocira, ali što se, jednom potvrðeno, više ne osporava. „Ukolikose istina predstavlja kao transcendentna u odnosu na svesti koje jeshvataju i prihvataju kao takvu, u odnosu na istorijske subjekte koji jespoznaju i priznaju, to je zato što je ona proizvod jednog kolektivnogvalidiranja, izvršenog u sasvim osobenim uslovima koji odlikujunauèno polje, tj, u i putem konfliktne ali ureðene saradnje koju kon-kurencija u njemu nameæe, i koja je sposobna da nametne prevazi-la�enje antagonistièkih interesa i, u tom sluèaju, brisanje svih obe-le�ja vezanih za posebne uslove njenog nastanka“ (ibid.: 165).Pretpostavka je da je ovakvo stanje uzajamne kontrole i doslednogpoštovanja pravila igre, odnosno pravila i pravilnosti polja pretvor-enih u epistemološki imperativ, moguæe postiæi samo u sluèaju pot-pune autonomije nauènog polja, prohodnosti puteva komunikacije zasve i svakog, ravnopravne distribucije informacija, i vladavine naèelareciproène razmenemišljenja i kontrole istra�ivaèkog rada. Bourdieunapominje da od stepena ostvarene autonomije polja i stepena njego-ve internacionalizacije, zavisi demokratiènost komunikacije izmeðunauènika i efikasnost mehanizama koji je regulišu. Meðutim, on nammalo toga govori o tome šta se dešava sa nauènim poljem i u nauè-nom polju u uslovima njegove manje ili veæe heteronomije, i u sluèa-ju provincijalnog zatvaranja u nacionalne granice. Buduæi da je osva-janje apsolutne autonomije cilj koji nikada nije bio dostignut,

225

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

nomskih pobuda, Burdije ne smatra nauènim, ove prve zato što nisu iskustveno ute-meljene, ove druge zato što izvitoperuju iskustvo shodno vlastitim interesima.

mišljenje koje autor iznosi o mehanizmima regulacije proizvodnjeznanja i njegove univerzalizacije, više je u ravni preskripcije no des-kripcije. Stoga suoèavanje Bourdieuove vizije nauke sa realnošæunauke, a uz korišæenje burdijeovskog koncepta nauènog polja kaoanalitièkog oruða, gotovo da gubi svaki smisao.

Bourdieu se u viðenju funkcionisanja nauènog polja i karak-tera odnosa izmeðu njegovih protagonista, pribli�io mertonovskojsociologiji nauke, mada je bitna razlika u odnosu na tu tradiciju stavda se do konsenzusa dolazi kroz konflikt, da je skepticizam regulisanne i organizovan, da bezenteresnost ustupa mesto specifiènom inte-resu za otkrivanje istine o realnom svetu i za njeno priznanje kaoverodostojne od strane kolega-konkurenata, a da univerzalnost nijerezultat usaglašavanja nauènika oko istine predmeta prouèavanja,što bi bio „naivni realizam“, nego slaganja oko procedura konstrui-sanja te istine, odnosno tih istina. Upravo je ovo Bourdieuovo ukazi-vanje na procesualnost i slo�enost sporazumevanja nauènika, taèkarazmimoila�enja sa predstavnicima „jakog programa“; naime, pred-met istra�ivanja se vremenom razvija, neke stare probleme zamenju-ju novi, dotad marginalizovani ili neopa�eni, neke stare nauènike za-menjuju novi, te ni pravila nauènog rada ne mogu biti zauvek zadata– dakle, nauèni kodeks je i sâm ulog borbi u nauènom polju.

Ni Kuhnov pristup ne daje odgovarajuæe objašnjenje uspo-stavljanja konsenzusa – potiskivanje stare paradigme u revolucio-narnim periodima, znaèi da nestaje minimum saglasnosti koji je onagarantovala, a Kuhn smatra da se nastanak novog sporazuma mo�eobjasniti samo neracionalnim èiniocima. Kuhnovom gledanju nadinamièke procese u polju, Bourdieu suprotstavlja ono bašlarovsko– radikalni, kopernikanski preobra�aji svojstveni su polju èija jeautonomija slaba ili ugro�ena, a vrlo èesto dolazi do difuzije revolu-cionarnih tendencija u druga polja i do odjeka u širem društvenomprostoru; u sluèaju ostvarene i stabilne autonomije, permanentne re-volucije postaju strukturna konstanta, a njihov uticaj ostaje u grani-cama nauènog polja. Kakva god da je, radikalna ili permanentna, re-volucija je upisana u strukturu polja i podrazumeva u isti mahoèuvanje nasleða – svih akumuliranih znanja i veština, upisanih utela, umove i institucije – i njegovo nadila�enje. Kod Bourdieua, zarazliku od Kuhna, èinioci razvoja i uspostavljanja novog konsenzu-sa su racionalni. Konsenzus je, sa jedne strane, proizvod aktiviranja

226

AN

AB

IRE

ŠE

V

ustanovljenih institucionalnih kanala komunikacije, koji opstajuèak i u periodu restrukturisanja polja, tj. u okolnostima izmenjenekonfiguracije odnosa i poretka snaga, a sa druge, aktuelizacije usta-ljenih obrazaca usaglašavanja, koju èini moguæom korespondencijaspecifiènih dispozicija svih dejstvenika u nauènom polju. Ove di-spozicije, premda dejstvuju automatski, jesu otelovljena istorija ra-cionalnog rešavanja problema, i argumentovanih i èinjenicama pot-krepljenih rasprava. Stoga one, po pravilu, proizvode racionalanodgovor na odreðenu situaciju, pa i onu oslabljene saglasnosti oko„pravila igre“.

„Konstruktivistièki relativizam“ studija laboratorijskog �ivo-ta, ili „nihilistièki relativizam“, koji Bridget Fowler pripisuje radi-kalnoj varijanti pomenute škole mišljenja, ogleda se u „ciniènom“stavu prema porivima navodnog otkrivanja istine o svetu – ovi seuvek artikulišu u konkretnom društvenom kontekstu i uslovljeni sunjime, pri tom su interesi izolovanog istra�ivaèa ili ljudi okupljenihoko njega u nekoj laboratoriji da nametnu vlastitu verziju istinenadreðeni svim logièko-epistemološkim pravilima („pravila postojeda bi se kršila“). Bourdieu ne spori da se nauèna praksa organizujepo pravilnostima koliko i po pravilima, ali nalazi da upravo pravilapredstavljaju zajednièki imenitelj svih nauènih aktivnosti, a da od-stupanje od njih ne ugro�ava veru u njihovu legitimnost i ne ukida ihkao referentni okvir. Ukoliko su za „konstruktiviste“ lièni interesi ibrojne strategije koje se preduzimaju kako bi se oni postigli putemuspona u hijerarhiji otkriæa, a time i hijerarhiji istra�ivaèa, glavnaodlika nauène proizvodnje, za Bourdieu su oni aberacija. Po njemu,samo jaki argumenti ili iskustvena potvrda presuðuju koja æe od kon-kurentnih nauènih konstrukcija zadobiti simbolièki primat, odnosnoko æe se od nauènika bolje pozicionirati u polju (nešto ranije izreèe-na tvrdnja da „simbolièki kapital ide simbolièkom kapitalu“, ovde jezasenjena praviènošæu mehanizama kolektivne kontrole, za koje nepostoje privilegovani, velika imena nauke i priznate intelektualnevelièine). Na ovom mestu bi se neki od argumenata „konstruktivi-sta“ mogli upotrebiti protiv Bourdieuvog optimizma, jer, usagla-šenost najstruènijih i najpriznatijih nauènika oko validnostiodreðenog „proizvoda“, koja poèiva na upotrebi zajednièkih anali-tièkih merila pri odmeravanju vrednosti datog produkta, njihovommeðusobnom odmeravanju i na poštovanju principa nauène igre, ne

227

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

znaèi da proizvoljnost i partikularizam tih merila i principa ne trebadovoditi u pitanje. Ali, to takoðe ne znaèi da stvari treba dramatizo-vati, jer, na kraju krajeva, to je namerno iskrivljavanje istine – kadabismo bili „cinièni“, poput „konstruktivista“, mogli bismo da pomi-slimo da oni vlastitom nauènom praksom demonstriraju utemelje-nost svojih ideja.

Bourdieu smatra da njegovo stanovište, koje naziva realistiè-nim racionalizmom, verodostojno odra�ava stvarnost nauke. Premanjemu, „nauèna konstrukcija jeste uslov pristupa ostvarenju ‘real-nog’, koje nazivamo otkriæem“ (ibid.: 151), a nauèna polja su speci-fièni „univerzumi u kojima se ustanovljuje društveni konsenzus upogledu istine, ali koji su potèinjeni društvenim pritiscima, koji fa-vorizuju racionalnu razmenu i koji se pokoravaju mehanizmimauniverzalizacije, kao što su meðusobne kontrole; u kojima empi-rijski zakoni funkcionisanja, koji upravljaju interakcijama, implici-raju pokretanje logièkih kontrola; u kojima simbolièki odnosi siledobijaju oblik, posve izuzetan, takav da, po prvi put, postojiunutrašnja sila istinite ideje koja mo�e crpsti snagu u logici konku-rencije; u kojima uobièajene antinomije izmeðu interesa i razuma,sile i istine, itd., te�e da oslabe ili da se ukinu“ (ibid.: 162). Samo-svojnost nauènog polja, olièena u posve osobenoj nu�nosti i speci-fiènom zakonu koji njime vladaju, omoguæuje „progres razuma“,koji, za uzvrat, vodi jaèanju autonomije polja. Upoznavanje oveobjektivne nu�nosti polja, dakle njegove strukture i fundamental-nog zakona nauène prakse, otvara prostor slobodi u odnosu na tunu�nost. U kom pravcu, pita se Bourdieu, razvijati ovu slobodu?Njegov deskriptivno-preskriptivni pristup polju nauke podrazume-va uviðanje i radikalizovano viðenje unapreðenja njegovog demo-kratskog potencijala, koji je glavno dostignuæe i zalog istorije polja,a koji se ogleda u progresivnom pooštravanju prava na ulazak, u po-veæanju stepena homogenizacije konkurenata, kako u pogledu sla-ganja oko predmeta neslaganja tako u pogledu naèina regulisanjaneslaganja, zatim u smanjenju jaza izmeðu strategija konzerviranjai strategija subverzije, u permanentnim revolucijama koje potiskujuburne periodiène preobra�aje i postaju dominantno obele�je dina-mike polja, a same više nisu uslovljene nekim spoljnim, na primerpolitièkim, razlozima, veæ ih nameæe interna logika evolucije(Bourdieu, 1997: 140). Optimistièno, zar ne?

228

AN

AB

IRE

ŠE

V

Sociološka kritika sholastièkog uma

Potvrdu teškog dostizanja kongruencije �eljenog i postojeæegstanja mo�emo naæi u polju društvenih nauka, koje i sâm Bourdieunavodi kao oèigledan primer odstupanja odmodela, odnosno od ono-ga što on prepoznaje kao potencijalnu stvarnost svakog polja nauèneproizvodnje. Osobenost polja društvenih nauka, sociologije posebno,ogleda se, najpre, u ometanju njegove autonomije, pojaèanom spolja-šnjem pritisku i nedovoljno ogranièenom pravu na ulazak, potom, udiferenciranja istra�ivaèa u samom polju na osnovu njihove lièneautonomije u odnosu na spoljašnje zahteve, pri èemu su oni nauènodominirani skloniji popuštanju pred tim zahtevima, dok su dominan-tni oni koji, zaklonjeni veæ steèenim simbolièkim kapitalom, ospora-vaju neautentièni nomos polja, i na kraju, ove nauke su osuðene naveèitu sumnju u utemeljenost i istinitost zakljuèaka i rezultata kojeproizvode, jer su kao „društvena konstrukcija društvene konstrukci-je“, prinuðene da neprestano dokazuju nepristrasnost u odnosu napredmet prouèavanja, èiji su deo, i da se distanciraju od borbi u dru-štvenom prostoru, u kojima su, htele to ili ne, i same ulog (Bourdieu,2001: 170-73). Nauka koja je poput sociologije kritièna prema moæi,ukljuèujuæi i moæ nauke, i koja sistematski radi na spoznavanju zako-na proizvodnje nauke, nikako ne mo�e postati instrument dominaci-je, veæ pre mo�e da isporuèi sredstva prevladavanja dominacije(Bourdieu, 2002: 49). Tako se ni sociolozi, ukoliko su istovremenokritièni i samokritièni, ne mogu videti kao valjani društveni in�enjeri.Da bi njihova argumentacija u osporavanju dominacije uopšte bilaubedljiva, sociolozi moraju pribeæi preispitivanju sopstvene istra�i-vaèke prakse, oni moraju da „refleksivnost pretvore u dispozicijukonstitutivnu za njihov nauèni habitus, tj. u jednu refleksivnu reflek-sivnost, sposobnu da deluje ne ex post, na opus operatum, veæ a prio-ri, na modus operandi“ (ibid.: 174).

Bourdieu smatra da sociolozi, i svi istra�ivaèi u oblasti dru-štvenih nauka, moraju protiv sebe da usmere iste one tehnike objek-tiviranja koje primenjuju na svom predmetu istra�ivanja. Na konfe-renciji, koja je 1984. godine odr�ana u Strasbourgu povodomobjavljivanja Bourdieuove èuvene knjige „za spaljivanje“, ovaj so-ciolog je postavio pitanje svrhe rada samopreispitivanja – nije li i tolarpurlartizam, refleksivna nauèna intervencija, pomalo dekadentna

229

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

ali ipak blagonaklona, zapitao se on, i odmah zatim dao odgovor ko-jim ne samo da je opravdao analitièki pristup samoj nauènoj praksi,nego je ukazao na kljuènu ulogu koju u njegovom osmišljavanju iprimeni i razvijanju imaju društvene nauke: „Mislim da taj rad imanauènih vrlina; i da je za društvene nauke sociološka analiza proi-zvodnje proizvoðaèa imperativ. Rizikujuæi da istovremeno iznena-dim ili razoèarammnogemeðu vama koji sociologiji pripisuju jednuprofetsku, eshatološku funkciju, dodaæu da bi ovaj tip analize mogaoimati i jednu klinièku funkciju, vidi tarapeutsku: sociologija je jedanizuzetno moæan instrument autoanalize, koji svakome dopušta dabolje razume to što jeste pru�ajuæi mu razumevanje njegovih sop-stvenih društvenih uslova proizvodnje i pozicije koju zauzima udruštvenom svetu.“ (Bourdieu, 1987: 115-116) Ovaj analitièki po-stupak objektiviranja subjekta objektiviranja odvija se na tri nivoa:prvo, objektivira se pozicija subjekta objektiviranja u globalnomdruštvenom prostoru, njegovo socijalno poreklo i �ivotna putanja,drugo, objektivira se pozicija koju dotièni istra�ivaè zauzima u poljuspecijalista, kao i pozicija tog polja ili discipline u hijerarhiji dru-štvenih nauka (ovo podrazumeva razmatranje svega onoga što èinitradiciju jedne discipline ili specijalnosti, njene nacionalne osobeno-sti, dakle, specifiène problematike, dominantnog stila mišljenja,eksplicitnih i implicitnih kriterijuma vrednovanja rada i postignuæa,naèina nagraðivanja i posveæivanja, ali isto tako i akademskog ne-svesnog, odnosno u tela i umove pohranjene istorije discipline, svihnespoznatih opštih mesta i saznajnih orjentira), i treæe, objektivira se„sve što je u vezi sa pripadanjem sholastièkom univerzumu, posve-æujuæi posebnu pa�nu iluziji o odsustvu iluzije, o apsolutnom, ‘be-zinteresnom’, èistom gledištu“ (Bourdieu, 2001: 183).

Sholastièkoj koncepciji nauke i sholastièkoj nauènoj praksiBourdieu je posvetio veæi deo svoje knjige Paskalovske meditacije.Rodno mesto sholastièkog uma Bourdieu vidi u dokolici, tom distan-ciranju od sveta kako bi se on mislio, te zaboravljanju svih nu�nostikonstitutivnih za taj svet; proizvodnja praksi i iskaza koji su oslobo-ðeni kontekstualne dimenzije, nastaje kao rezultat raspolaganja vre-menom i posedovanja dispozicije za igranje bezinteresnih igara, kojezahtevaju i osna�aju sholastièku izdvojenost. Homo scholasticus ilihomo academicus je neko ko je plaæen „da se igra ozbiljno“; smeštenizvan nu�nosti praktiène situacije i nesvestan posledica koje su joj

230

AN

AB

IRE

ŠE

V

imanentne, on ili ona se ozbiljno posveæuje problemima koje ozbiljniljudi ignorišu – aktivno ili pasivno (Bourdieu, 1990: 381). Kolektiv-no deljene kategorije promišljanja sveta i društva, u èijoj je osnovipotpuno zanemarivanje ili potcenijivanje politièkih, ekonomskih isocijalnih pritisaka, zahteva i nu�nosti, korespondira sa ignorisanjemgeneze vlastite privilegije, pa èak i oèaranošæu njome i njenim sla-vljenjem. Kao neke od pretpostavki na kojima poèiva sholastièka ilu-zija, Bourdieu navodi „selektivno zaboravljanje ili negiranje istorije,ili, što se svodi na isto, odbijanje svakog genetièkog pristupa i svakeprave istorizacije; iluziju ‘fundamenta’, koja proizlazi iz pretenzijeda se druge nauke sagledaju sa gledišta sa kog one same sebe nemogu da sagledaju, da ih utemelje (teorijski) i da izbegnu da ih drugenauke utemelje (istorijski); odbijanje svakog objektiviranja subjektakoji objektivira, koje se diskvalifikuje kao ‘redukcionizam’“ (Bour-dieu, 1997: 42). Stoga, smatra Bourdieu, samo discipline poput so-ciologije, te „discipline parije“, mogu da svedu sholastièko viðenjesveta i društva na njegove istorijske, socijalne i teorijske koordinate ida ga detronizuju kao samo jednu od mnogih perspektiva, dakle, daga razotkriju kao ukotvljeno stanovište koje je sve samo ne apsolu-tan, transcedirajuæi pogled.

Po Bourdieuu, istorija sholastièke iluzije otpoèinje kada iproces autonomizacije polja simbolièke proizvodnje, dok je osloba-ðanje od direktnih ekonomskih, religijskih i politièkih pritisaka bilopropraæeno predstavom o izdvojenosti sopstvene pozicije iz „carstvanu�nosti“. Nadalje je ovu sholastièku viziju pothranjivala veèita po-dela na svet ekonomske i svet simbolièke proizvodnje, koja je nateorijskom planu rezultirala binarnim opozicijama, koje su usmera-vale nauènu proizvodnju i oko kojih se organizovala nauèna praksapristupa praktiènoj logici, ali i „logièkoj logici“; kolektivno i indivi-dualno osvajanje suverenog pogleda, koji se�e daleko u prostornomali isto tako u vremenskom smislu, a po cenu potiskivanja apetita„kratkog daha“ ili odlaganja njihovog zadovoljenja (kroz asketizampodesan da obezbedi sna�an oseæaj izdvojenosti iz mase anonimnihsmrtnika, osuðenih da �ive iz dana u dan), imalo je za posledicu veli-ko podvajanje izmeðu intelekta, posmatranog kao superiornog, itela, koje se smatra inferiornim, „izmeðu svega što zaista pripada po-retku kulture, mestu svih sublimacija i temelju svih distinkcija, i sve-ga što pripada poretku prirode, �enskom i narodskom“ (ibid.:

231

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

34-35). Ali, upravo je verovanje u smislenost, svrsishodnost i ozbilj-nost igre koja se igra u nauènom polju u osnovi sholastièke dispozi-cije, nauènih dispozicija uopšte, a to verovanje, tvrdi Bourdieu osla-njajuæi se na Pascala, dejstvuje i ispoljava se na telesnom nivou, bezpredumišljaja. Osobenost, ili Bourdieuovim reèima, ambivalent-nost, sholastièkog verovanja u uzvišenost igre le�i u èinjenici da onojeste armatura kolektivnog rada na stvaranju nezavisnog puta otkri-vanja sveta, ali oni koji su odgajani i obrazovani u sholastièkomduhu, sa predubeðenjem i neretko indignacijom gledaju na svet ko-jim vlada drugaèija logika, do koje njima znana logièka logika nemo�e da dopre, te njihovo verovanje nije više preduslov znanja –ono postaje samo sebi svrha i završava u distanciranju, u osudi, u sa-molegitimizaciji, u univerzalizaciji, u getoizaciji, u postuliranju po-�eljnih kognitivnih, aksioloških i afektivnih modela, udaljenih odstvarnosti i saobra�enih merilima svojstvenih sholastièkom umu.Sholastièko univerzalno ne nastaje u spoznavanju iskustvenog, alinije ni puka spekulacija – ono poèiva, sa jedne strane, na univerzali-zaciji jedinstvenog viðenja sveta koje, uglavnom nesvesno, favori-zuje odreðeni stil �ivota, naèin mišljenja i vrednovanja, pa stoga go-vori mnogo toga o sebi i samo o sebi, a sa druge, na zaboravudruštvenih uslova koji to-i-takvo viðenje èine moguæim. Nesvesno,ponavlja neprestano Bourdieu zajedno sa Durkheimom, jeste zabo-ravljanje istorije. Zato on traga za zabludama koje su upisane u „sho-lastièki automat“, koji je „proizvod inkorporiranja (i, time, zabora-va) prisila sholastièkog polo�aja“. Nalazi ih u oblastima saznanja (ilinauke), etike (ili prava, i politike) i estetike, koje su se oslobodile ne-posrednog uticaja filozofije i konstituisale kao samostalna polja,obezbeðujuæi tako institucionalnu potporu sticanju kognitivne sho-lastièke dispozicije.

Greška u oblasti saznajne prakse odnosi se na „sholastièkiepistemocentrizam“. On se ispoljava u analizi, te susretu sa društve-nim i svakodnevnim, ili u vidu projektovanja sholastièke logike upraktiènu logiku, ili u vidu predstavljanja praktiène logike kao olièe-nja „vulgarnosti“ i „varvarstva“, i kao takve, nedostojne nauènepa�nje. Da bi se ova greška iskrivljavanja stvarnosti izbegla, odno-sno da bi se, koliko god je to moguæe, umanjile njene posledice porealno, Bourdieu sugeriše da najpre treba razumeti društvo na osno-vu primarnog iskustva ukljuèenosti u njega, što znaèi razumeti

232

AN

AB

IRE

ŠE

V

konstrukcije prvog reda, pa potom razumeti (sholastièko) razume-vanje, tj. razumeti konstrukcije drugog reda, i, na kraju, razumetisamu razliku izmeðu praktiènog znanja i nauènog znanja (ibid.: 64).

Greška u domenu etike se ogleda u „moralizmu kao egoistiè-nom univerzalizmu“. Ovaj Bourdieu prepoznaje najèešæe kod teore-tièara koji misle politiku i politièko, ali i kod onih koji aktivno uèe-stvuju u politièkom �ivotu. U predoèavanju prednosti ostvarenjahumanistièkog ideala uèešæa svih u javnom �ivotu i predlaganjunajboljih mehanizama da se on ostvari, oni ispuštaju iz vida sve pre-preke, objektivne i subjektivne, koje to onemoguæavaju. Na prvommestu, reè je o nejednakoj distribuciji moguænosti izgradnje politiè-kih stavova, sticanja politièkih veština i plasiranja vlastitih ideja ujavnu sferu. Racionalistièki projekti namenjeni prevazila�enjuiskljuèenosti jednih i ukljuèenosti drugih u politièki �ivot, èesto neuzimaju u obzir praktiènu logiku i razum koji je u njenoj osnovi, te ipored dobre volje, ne posti�u svoj cilj. Bourdieu smatra da se trebazalagati za „realpolitiku uma“, koja bi svima uèinila dostupnim„sredstva pristupa instrumentima proizvodnje i konzumiranja isto-rijskih tekovina, koje je logika internih borbi u sholastièkim poljimaustanovila, u datom vremenskom trenutku, kao univerzalna“ (ibid.:96). Nema, tvrdi ovaj autor, „kontradikcije, iako tako ne izgleda, uborbi, istovremeno, protivmistifikujuæeg licemerja apstraktnog uni-verzalizma i za univerzalan pristup uslovima pristupa univerzalnom,primordijalni cilj svakog istinskog humanizma, èije je zaboravljanjezajednièko univerzalistièkoj propovedi i (la�noj) nihilistièkoj sub-verziji“ (ibid.: 86).

Još jedan sholastièki previd odnosi se na estetski univerzali-zam, plod odmeravanja razlièitih kulturnih preferencija spram ta-kozvanog „èistog ukusa“, tog suverenog parametra bezinteresnogu�ivanja. Ovaj previd nastaje usled toga što se kulturna razlièitostsagledava kao ishod nièim sputanog opredeljivanja, a ne kao proiz-vod dugog procesa formiranja dispozicija, koje, u skladu sa etniè-kom, klasnom, rodnom ili pripadnošæu bilo kojoj manjinskoj ilimarginalizovanoj grupi, raðaju sklonost ka konzumiranju i praktiko-vanju odreðenog tipa umetnosti. Umesto da se zagovara hegemonijaèistog estetskog iskustva ili da se slavi njegova aristokratska eksklu-zivnost, treba se osvrnuti, smatra Bourdieu, na èinioce koji su do nje-ga doveli, i misli pri tom na autonomizaciju umetnièkog polja, koja

233

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

je preduslov svake larpurlartistièke proizvodnje, i na zauzimanjepozicije u društvenom prostoru koje je, posredstvom „èistih dispozi-cija“, formiranih u porodiènom okru�enju i stimulisanih tokomobrazovanja, utrlo put ka „èistom zadovljstvu“ (ibid.: 88-89). Ovajsociolog istièe, meðutim, da ukazivanje na postojanje kulturnog par-tikularizma, i njegovo, uslovno reèeno, pravdanje faktorima koji suga uslovili i oblikovali, ne znaèi inhibiranje pretenzije ka estetskomuniverzalnom – naprotiv, samo odgovarajuæa kulturna politika mo�ena sistematski i organizovan naèin da nadomesti uskraæenost pojedi-nih društvenih kategorija u sticanju znanja, neophodnog za pristupuniverzalnom, a nauèna istra�ivanja koja bi verodostojno predstavi-la postojeæu kulturnu raznovrsnost i razotkrila mehanizme njenogreprodukovanja, bila bi u tome od velike pomoæi.

Istorijski i (samo)kritièki pristup varijantama u stvarnosti neu-temeljenih sholastièkih univerzalizacija, koji „univerzalno prevazila-zi“ njihovo nedopiranje do stvarnosti, mo�e biti jedini efikasni putkoji vodi konvergenciji onoga „što jeste“ i „onoga što mo�e biti“. Po-nekad, ka�e Bourdieu, pod izgovorom da govorimo šta neka stvarzaista jeste, zapravo govorimo šta ona mora da bude da bi bila ono štojeste. Preostaje nam, na kraju, da se slo�ima sa njim da samo istorijskaanaliza proizvodnje normativnog, kao govora o potencijalu koji u sebiskriva pozitivno, mo�e biti taj „pokret prema kom ‘mora biti’ napre-duje kroz pomaljanje univerzuma sposobnih da praktièno nametnunorme kognitivne i etièke univerzalnosti i da realno zadobiju opleme-njene uslove prilagoðene logièkom i moralnom idealu“ (ibid.: 146).

Literatura

Corcuff, Philippe (2002): Les nouvelles sociologies. Constructions de laréalité sociale, Paris: Nathan

Bloor, David (1976):Knowledge and Social Imagery, London: Routledge&Kegan Paul

Bourdieu, Pierre (1976): „Le champ scientifique“, Actes de la recherche ensciences sociales, 2(2): 88-104

Bourdieu, Pierre (1984): Homo academicus, Paris: Le Éditions de MinuitBourdieu, Pierre (1987): Choses dites, Paris: Les Éditions de MinuitBourdieu, Pierre (1988): „Vive la crise! For Heterodoxy in Social Science“,

Theory and Society, (17): 773-787

234

AN

AB

IRE

ŠE

V

Bourdieu, Pierre (1990): „The Scholastic Point of View“, Cultural Anthro-pology, 5(4): 380-391

Bourdieu, Pierre (1991): „The Peculiar History of Scientific Reason“, So-ciological Forum, 6(1): 3-26

Bourdieu, Pierre (1991a): „Epilogue: On the possibility of a Field of WorldSociology“, u: Bourdieu, Pierre and James S. Coleman (ed.): SocialTheory for a Chaning Society, Colorado, Oxford: Russell SageFoundation, str. 373-387

Bourdieu, Pierre (1992): „Thinking About Limits“, Theory, Culture & So-ciety, (9): 37-49

Bourdieu, Pierre (1997): Méditations pascaliennes, Paris: Seuil/CollectionLiber

Bourdieu, Pierre (2001): Science de la science et réflexivité, Paris: ÉditionsRaisons d’agir

Bourdieu, Pierre (2002 [1984]): Questions de sociologie, Paris: Les Édi-tions de Minuit

Bourdieu, Pierre (2004): Esquisse pour une auto-analyse, Paris: ÉditionsRaisons d’agir

Delez, �il (1998): Pokretne slike, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaèkaknji�arnica Zorana Stojanoviæa

Filipoviæ, Mileva (2006): „Burdijeova sociologija nauke“, u: Nemanjiæ,Miloš i Ivana Spasiæ (prir.): Nasleðe Pjera Burdijea. Pouke i nadah-nuæa, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Zavod zaprouèavanje kulturnog razvitka, str. 25-35

Fowler, Bridget (2006): „Autonomy, Reciprocity and Science in the Thoughtof Pierre Bourdieu“, Theory, Culture & Society, 23(6): 99-117

Goluboviæ, Zagorka (2006): „Doprinos Pjera Burdijea humanizaciji društve-nih nauka“,u: Nemanjiæ, Miloš i Ivana Spasiæ (prir.): Nasleðe PjeraBurdijea. Pouke i nadahnuæa, Beograd: Institut za filozofiju i dru-štvenu teoriju i Zavod za prouèavanje kulturnog razvitka, str. 13-23

Kun, Tomas (1974): Struktura nauènih revolucija, Beograd: NolitLatour, Bruno (2006 [2005]): Changer de société, refaire de la sociologie,

Paris: La DécouverteRitzer, George (1997): Suvremena sociologijska teorija, Zagreb: Nakladni

zavod GlobusRobbins, Derek (2007): „Sociology as Reflexive Science. On Bourdieu’s

Project“, Theory, Culture & Society, 24(5): 77-98Spasiæ, Ivana (2007): „Bruno Latur, akteri-mre�e i kritika kritièke sociolo-

gije“, Filozofija i društvo, 33(2): 43-71

235

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

Ana Birešev

POUR UNE SCIENCE DU CHAMP SCIENTIFIQUERésumé

Cet article traite de l’analyse du champ scientifique de Bourdieu. Dans lapremière partie de ce texte l’auteure examine la vision bourdieusienne de la structureet de la dinamique du champ de la science. La deuxième partie est consacrée à laconsidération des présuppositions épistémologiques et méthodologiques fondamen-tales d’une science du champ scientifique développées par Bourdieu à travers un dia-logue avec quatre traditions, d’après lui, relevantes de la sociologie et de laphilosophie de la science: la tradition structuro-fonctionnaliste oumertonienne de so-ciologie de la science, la théorie de la science normale et des révolutions scientifiquesde Thomas Kuhn, le programme dit fort de David Bloor et les études de vie de labora-toire. La troisième partie de ce texte est une esquisse da la critique sociologique, voirbourdieusienne, de la raison scolastique, notamment de ses manifestations dans ledomaine de la connaissance, dans le domaine de l’éthique et dans le domaine del’esthétique.

Mots clés: champ scientifique, science du champ scientifique, sociologie,scolastique.

236

AN

AB

IRE

ŠE

V

Ana Birešev

POUR UNE SCIENCE DU CHAMP SCIENTIFIQUERésumé

Cet article traite de l’analyse du champ scientifique de Bourdieu. Dans lapremière partie de ce texte l’auteure examine la vision bourdieusienne de la structureet de la dinamique du champ de la science. La deuxième partie est consacrée à laconsidération des présuppositions épistémologiques et méthodologiques fondamen-tales d’une science du champ scientifique développées par Bourdieu à travers un dia-logue avec quatre traditions, d’après lui, relevantes de la sociologie et de laphilosophie de la science: la tradition structuro-fonctionnaliste oumertonienne de so-ciologie de la science, la théorie de la science normale et des révolutions scientifiquesde Thomas Kuhn, le programme dit fort de David Bloor et les études de vie de labora-toire. La troisième partie de ce texte est une esquisse da la critique sociologique, voirbourdieusienne, de la raison scolastique, notamment de ses manifestations dans ledomaine de la connaissance, dans le domaine de l’éthique et dans le domaine del’esthétique.

Mots clés: champ scientifique, science du champ scientifique, sociologie,scolastique.

236

AN

AB

IRE

ŠE

V