ZAMKE ZLIH DUHOVAPOSEDNUTE STA VOLE NECISTI DUHOVI I CEGA SE BOJE POSEDNUTOST BOLEST VEKA LAKO BREME OSVECENJE NESPOKOJNIH ? DOMOVA IZGUBLJENA HARMONIJA IZA OGLEDALA ZASTO NECISTI DUHOVI ULAZE U COVEKA? VREME SE NE SME GUBITI SAVETI POSEDNUTOM O ISCELJENJU ? GATANJEM STRAH GOSPODNJI KRSNI ZNAK POST I MOLIT PREDGOVOR OD IZDAVA A UPOZNAVANJE SA OCEM NEVOLJE I ISKUSENJA NA MOLITVI ZA VA VODOOSVECENI MOLEBAN POKLONICKA PUTOVANJA PORED CUDOTVORNE IKONE O KORISTI ZAKLINJUCE MOLITVE DVE JUTARNJE MOLITVE POGOVORPREDGOVOR Knjiga Zamke zlih duhova od Jeromonaha Pantelejmona (Ledina) u prevodu Radmile Maksimovic moze podstaci one koji ne veruju u postojanje zlih duhova da pocnu da uvidjaju svoju zabludu, ali isto tako moze staviti u sumnju i one koji veruju - jer izgleda, citajuci ovu knjigu, malo cudno da se svuda pa i u svemu nalazi moc zlog duha, sa cime se mnogi nece sloziti. Egzorcizmi (isterivanje zlih duhova) nisu vise u praksi, bar nase Srpske pravoslavne crkve, kao sto se to opisuje u ovoj knjizi. To ipak znaci da svaki svestenik, a ne samo poneki, moze citati molitvu protiv zlih duhova. Sigurno je da ce uspeh zavisiti i od samog svestenika, ali i vere onoga kome se cita molitva. Moramo se sloziti sa tim da je stvaranje potrebne duhovne klime u kuci i van nje neophodan uslov svakog isceljenja. Ne bi se moglo reci da zli duhovi narocito deluju preko televizora. Nema razlike ni u kakvom pronalasku ako se ne zloupotrebljava. Istina, televizor oduzima vreme svima, a narocito deci i tacno je da je prokleto imati televizor u svakoj sobi, ali ne i ikonu. Ne moze se reci da se sve vere, osim pravoslavne, nalaze u adu. Ad je napravljen i za pravoslavce ako ne ispunjavaju zapovesti i ne zive po Bogu. Ne vidim zasto bi Jevandjelje radovalo zlog duha ako se cita na ruskom i ranije nego sto je predvidjeno. Ima tu protivurecnosti. Prevodi iz belezaka najcesce izgledaju protivurecni samoj logici stvari, ali nas ipak uce da nista ne treba pocinjati bez molitve i Bozijeg Blagoslova. Tako je molitva potrebna coveku, stvari, stoci. Oni koji se boje Boga, ne boje se napada zlih duhova (Sveti Simeon Novi Bogoslov). Ruski pisac i duhovnik propisuje za ruskog coveka i sta treba ne jesti ako si bolestan, cak iako nije post. Takodje govori kada treba ili kada ne treba jesti jabuke ili drugo voce. Citajuci ovu knjigu citalac moze doci do zakljucka da je vlast demona nad ljudima bezgranicna. Ali to nije tako. Njihova vlast nad ljudima je samo onoliko koliko Bog dopusti. Zato je i najvaznije upamtiti reci Gospodnje: Ovaj se rod (demoni) izgoni samo molitvom i postom . Znaci, iskrenom molitvom i postom fizickim i duhovnim. Protojerej Milun KOSTIC, London OD IZDAVA A Jeromonah Pantelejmon (Ledin)ZAMKE ZLIH DUHOVA Jeromonah Pantelejmon (Ledin), tekst, 1997 Izd. Pravoslavni fond Blagovest ?, 1997, ?. Uporno neverovanje u zle duhove je prava ludost, potpuno suprotna istini i Bozijem Otkrovenju. Gospod je dosao na zemlju upravo zbog toga da bi razrusio djavolja dela i spasao svoga coveka od muka. Ako nema djavola, onda nema hriscanstva, onda dolazak Sina Bozijeg u svet ne bi ni bio potreban. Ali to je besmisleno. Iskustvo svakog od nas, i zdrav razum, Zitija Svetih i istorija svih naroda nas uveravaju u postojanje zlih duhova Ja sam video i prave posednute ljude, u koje su se uselili zli duhovi, po neispitljivim putevima Bozijim, i dovodili ih do ludila, izgovarali preko njih strasne hule i gadosti; video sam kako su jednog nesrecnog coveka bacali iz ugla u ugao, kako su ga primoravali da se uspinje uza zid i slicno. Takve je, kako kaze Apostol, Bog predao satani da im muci telo, da bi im se dusa spasla (1Kor.5, 5). Sveti pravedni Jovan Kronstatski Knjiga na koju skrecemo vasu paznju je posvecena najdelikatnijem problemu danasnjice velikom porastu duhovnih bolesti medju ljudima. Njen autor, jeromonah Pantelejmon (Ledin), ima ne malo iskustvo sa egzorcizmom ili, kako se cesce kaze isterivanjem zlih duhova iz ljudi (posednutih). Odnos nase Crkve prema egzorcizmu, koliko je poznato, nije jednoznacan. Neki smatraju da je egzorcizam udeo izabranih, koji zahteva poseban dar. Drugi, pa i sam otac Pantelejmon, koji je bez sumnje ovladao zadivljujucom sposobnscu da u ljudima raspoznaje duhovne nedostatke, se pridrzavaju potpuno suprotnog pogleda. Oni smatraju da te molitve za posednute moze i treba da cita svaki svestenik. Posebno u nase vreme, kada duhovno zdravlje (a samim tim i fizicko), predstavlja muzejsku retkost. Uostalom, autor je uzeo pero ne radi toga da bi branio svoje misljenje. Mi se necemo udaljavati od teme, dajuci iscrpne primere vezane sa egzorcizmom. Pomenimo samo interesantne reci prepodobnog Amvrosija Optinskog, koji je govorio da citati molitve posednutima moze svako, ko ima zelju plus vrlinski zivot. I neka citaoca ne zbuni velika kolicina materijala povezanih sa isterivanjem zlih duhova. To nije poziv da se u egzorcizmu vidi lek od svih nevolja. Citanje molitve za posednute nije lekovito sredstvo za sve. Upravo ta misao se provlaci i kroz knjigu oca Pantelejmona. Ako covek ne vodi svoj zivot prema zapovestima Bozijim, ne ocrkovljava se, ne pocne redovno da pribegava Svetim tajnama ispovesti i Pricesca, ne postuje postove nade za njegovo isceljenje nema. Kao sto nema ni garancije da ce se sacuvati zdravlje, ukoliko ga jos uvek poseduje. Da, evo sta je poziv koji odzvanja sa svake stranice ove knjige: probuditi se iz pogubnog zimskog sna, urazumiti se! Probuditi se i sagledati u pravom svetlu sebe i okolni svet - prihvatiti, konacno, da iskonski neprijatelj roda ljudskog, djavo, za razliku od nas ne samo da ne spava vec i ne drema. I svu svoju ogromnu silu (setimo se kako je rekao prepodobni Siluan Atonski: najmanji od njih bi mogao, ako bi samo Gospod dopustio, snagom svoje kandze prevrnuti celu zemlju), sav svoj izostren um usmerava na jedno: da bi nas pogubio. A mi, cesto nemajuci ni elementarna znanja o duhovnom svetu, liseni pokrova Blagodati - postajemo njihov lagan plen. Jer nase neznanje ili stidljivo precutkivanje, ili cak odricanje postojanja te strasne sile nas pred njom cini potpuno razoruzanima, i ona nas moze odvesti, kao ovce na zaklanje, u pogibiju ?. Tako govori poznati propovednik nase Crkve, starac Pskovo-pecerskog manastira, otac Jovan Krestjankin. Nadamo se da ce izdanje koje je pred vama, mnogima otvoriti oci za ono sto se desava, da ce dati orjentire, naoruzati neophodnim znanjima i sto je najvaznije uputiti prema spasenju. UPOZNAVANJE SA OCEM

A znaci onima koji vjeruju bice ovi: imenom mojim izgonice djavole (Mk. 16, 17) Ko ima zapovijesti moje i drzi ih on je onaj sto ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imace k njemu ljubav otac moj; i ja cu imati ljubav k njemu, i javicu mu se sam. (Jn. 14, 21) Pre dvadeset godina sam, razmisljajuci, setao po Pskovskom Kremlju, posle Sluzbe u Trojicinom hramu: tada nisam imao ozbiljnog ucitelja duhovnog oca. Cak i iskusni svestenici nisu mogli da odgovore na sva pitanja koja su se postavljala preda mnom, nedavno obracenim odraslim covekom, koji je u starom ? zivotu uspeo dosta toga da pocini. Obuzet tuznim mislima, sustigao sam mati Aleksandru, majku jednog parohijskog svestenika. Hoces li da podjes sutra sa mnom za N? upitala me je. Tamo se cetvrtkom odrzava sluzba za bolesne. A zasto? Veoma je korisno otici, mnogo toga ces shvatiti. Hocu li se zbuniti? Ti? odgovorila je starica naprotiv. Mozda ces cak nekako i pomoci. I starac je veoma dobar tamo. Ides? Sreli smo se u dogovoreno vreme, i poluprazan autobus nas je dovezao u mali grad sa predivnom okolinom. Nedaleko od stanice se nalazi hram u cast Presvete Bogorodice. Sluzba se odrzavala u prijatnom donjem delu sa mnogo ikona, koje su prekrivale sve zidove do plafona. Starac je, sagnuvsi se nad analojem, ispovedao. I odjednom, samo sto smo usli, ostar muski glas je progovorio tako da je ceo hram odjekivao: Stara brbljivice, brbljaces u adu okacena za jezik! Glas je izlazio ne mogu da nadjem bolju rec iz starice, koja je stajala pored same soleje, uhvativsi se rukama za ogradu. Ona se nije okretala i nije mogla da vidi ko ulazi u hram. Svestenik se ispitivacki okrenuo prema sestri Aleksandri. Zena je, kleknuvsi i istovremeno se krsteci, promrmljala: Gospode oprosti, Gospode oprosti ? Pokazalo se da je ona putem nekog osudila, i zli duhovi su odmah pokazali svoju obavestenost i principijelnost ?. Taj dan je ostavio veoma snazan utisak na mene! Prvi put sam prisustvovao sluzbi za bolesne. Bilo je oko 40 ljudi, ali cinilo mi se da ih je bilo i vise zbog mnogobrojnih glasova koji su se razlegali sa svih strana. Bio sam potresen svime sto se desilo. Sa klirosa je govorio zli duhprorok, kako je on sam sebe hvalio, neprekidno napominjuci: ?Ja sam zli duh-prorok, proricac! ? On je govorio iz jedne naizgled prijatne zene srednjih godina. Kada je ona pevala, ni po cemu se nije razlikovala od drugih, ali cim je pocinjala ispovest ili propoved, zli duh je pocinjao glasno da predskazuje buducnost, smetajuci starcu: - Razracunacu se ja s tobom ti uskoro neces vise ovde sluziti. Premestice te u zabaceno mesto videcemo, ko ce dolaziti, kada autobusi idu jednom nedeljno Ili je pricao o postupcima svestenika te parohije, odakle je bila vernica: - Otisao je iz manastira da bi ziveo po svojoj volji. Voli starinske stvari: prevukao je sve iz hrama u svoju keliju. Ja ga razoblicavam jer me on goni. A evo sta sam ja smislio: pocecu da ga razoblicavam za vreme Evharistijskog kanona od Prestola ne moze da ode, morace da slusa. Tako je poceo da se hvali, da zna sve o buducnosti, ali ne zeli da govori kako se mi ne bi pripremili Prvi put sam se licem u lice susreo sa zlobnom silom duhova tame. Uverio sam se u istinitost njihovog postojanja, uvideo njihovo opasno nasilje na konkretnim ljudima, i cini se u potpunosti razumeo reci Apostola: Jer ne ratujemo protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju ? (Ef. 6, 12). Od tada sam poceo drukcije da gledam na duhovni zivot Crkve, kao i na svet koji nas okruzuje uopste. Tako surova slika, koja otvara poglede, nije ostavila mucan utisak jer sam nasao ucitelja, za kim je zudelo moj srce. Susret sa starcem sam primio kao neprocenjivi dar, i sve sto se dalje desavalo je potvrdilo da je to bio Boziji Promisao. NEVOLJE I ISKU ENJA Ucenik: Dajte nam tacno i podrobno objasnjenje prelesti. Sta je to prelest? Starac: Prelest je povreda ljudske prirode lazju. Prelest je stanje svih ljudi, bez izuzetka, kao posledica pada nasih praotaca. Svi smo mi u prelesti. Spoznaja toga je najveca zastita od prelesti. Najveca prelest je smatrati sebe slobodnim od prelesti. Svi smo mi obmanuti, svi smo bolesni, svi se nalazimo u lazi, imajuci potrebu za oslobadjanjem istinom. Sveti Ignjatije Brjancaninov Rec o prelesti ? Uskoro su pocela i iskusenja. Svakojake napasti su se obrusavale sa svih strana neprijatelj je pokusavao da zaplasi. Rukovodstvo na poslu, koje je i ranije mrzelo religiozna ubedjenja, se trudilo da oteza situaciju. Poceo sam vec da se privikavam na neprijateljstvo koje je bilo izrazeno narocito posle prisustvovanjima molebanima I to jos nije mnogo strasno. Desavale su mi se neverovatne stvari. Na pesackim prelazima samo sto me ne pregaze automobili, koji su iz nekog razloga NA MOLITVNI ZA POSEDNUTE Isecak iz novinskog clanka o poznatom peterburskom svesteniku Sluzba je pocela. Ljudi su se skupili u gomili, kako bi bolje culi oca Josifa. Bilo je tiho i mirno Odjednom se razlegao strasan, kao zverinji krik. On je trajao tako dugo i na tako viskom tonu, da se cinilo da zivo bice ne moze ispustati takve krike. Moze, to je sirena? ? pomislila sam i okrenula se. Iza mojih ledja je stajala zena u crnoj haljini. Njeno lice je bilo bezizrazajno, nije treptala I tad je pocelo! Nasla sam se u samom epicentru dejstva zlih duhova. Sa svih strana su se culi krici. Zena pored mene je besno udarala glavom o izbocinu u zidu. Muskarci, pomozite! ? cuo se uzvik. Starija, nezgrapna zena je imala napad: njene ruke i noge je bacala neka strasna sila niko nije mogao da je zaustavi. Ona je rikala i branila se od nekog nevidljivog, a lice joj je bilo svo u znoju. Nikako nisam zelela da verujem, da se to sve desava na javi i da je to sve ozbiljno, ali sumnje nije moglo biti videla sam istinska ljudska stradanja. Zlim duhovima se nije svidjalo u tom hramu. Opet se dovukla ?, - zacuo se iz zene promukli glas. Ja sam vec pocela da shvatam da to nije ona, vec da je to zli duh koji je u njoj i koji je vredja. Na kraju Sluzbe zli duhovi su potpuno pobesneli ?. Ne zaklinji, Oska, ne zaklinji! ? vikali su oni. Promukli glasovi su se culi iz svih uglova crkve. Otac Josif je poceo da kropi Svetom vodom vernike i bolesne. Kada

je ona prsnula na lice posednute zene, koja je stajala pored mene, ona se oduzela i pala na ledja Jedna devojka nikako nije mogla da dodje k sebi, i pomocnici oca Josifa su ga molili da joj procita dodatnu molitvu. Svestenik je poceo da cita. Mi smo stajali pola metra od posednute. Odjednom su svi osetili jak smrad zapaljenog sumpora. Pogledajte, iz njenih nozdrva izlazi dim! ? uzviknuo je neko. Zaista smo videli mali crni oblak. Zli duh izlazi! ? prosaputao je neko TA VOLE NE ISTI DUHOVI, A EGA SE BOJE Tada zatrudnjevsi slast radja grijeh; a grijeh ucinjen radja smrt. (Jak. 1, 15) Zla volja me navodi na greh, a kada zgresim onda prebacujem krivicu na satanu. Ali tesko meni! Jer je uzrok u meni! Ja gresim po svojoj volji i zasto onda okrivljujem satanu? Prepodobni Jefrem Sirin Djavo se ne brine samo o tome da nas navodi na greh, vec i da ne vidimo svoj greh i da ostanemo gresnici. Sveti Jovan Zlatoust Saznao sam da zli duhovi imaju svoje pristrasnosti, naklonosti, navike, to jest svoje ukuse ?, kao i ljudi. Naravno, svi oni imaju nesto zajednicko, ali ima i mnogo toga individulanog, u zavisnosti od strasti koju podrazavaju. Nemam zelju da podsecam na mitarstva, koja su opisana u svetootackoj literaturi: jedno je izvesno zli duhovi su grupisani u legione prema gresima. Apsolutno svi zli duhovi ne vole ispovest. Slicno tome oni ne trpe ni propoved, koja nas uci pravilnom pravoslavnom duhovnom zivotu. To se cak vidi po njima, tacnije po bolesnima: ako je propoved opsirna opsta, i pri tom napisana lepim stilom i razvodnjena, ona mnogo ne uznemirava zle duhove. Tada oni u njoj pocinju da pronalaze interes, razmisljajuci, kako da preko pohvale uvedu propovednika u tastinu. Oci nekih bolesnika tada pocinju veoma specificno da blistaju: zli duh je zainteresovan i razmislja. Kratke, jednostavne, korisne propovedi, koje uce duhovnosti po Svetim Ocima i prizivaju na pokajanje objasnjavajuci sta predstavlja greh i kako ga izbeci, izazivaju gnev zlih duhova. Tada u hramu pocinje njihova buka: kijanje, kasalj, krici, jauci - Prekini, dosadilo nam je, - razleze se sa svih strana. Zli duhovi narocito ne vole pouke o smirenju i trpljenju. Cak jednostavni iskreni opisi stradanja za veru, za Hrista za njih su nepodnosljivi. Secam se, bila je u nasem hramu jedna veoma dobra baka jednostavna, skromna, tiha starica. Gajila je nelicemernu ljubav prema hramu, prema sluziteljima Hristovog oltara, i bliznjima i bila je veoma skromna i neprimetna. Umrla je hriscanski, samo se malo razbolevsi Napisao sam listice sa njenim imenom i razdelio bolesnima, zamolivsi ih da se pomole za pokoj njene duse. Zli duhovi su tada pokazali svoju zavist: nisu dali da se izgovori njeno ime, nazivajuci je nekorisnom staricom ?, a jedan zli duh je rekao: ?Necu za nju da se molim bila je smirena ?. Bolesni ci nisu znali koga oni spominju, a zli duhovi koji su bili u njima su naravno znali. Zli duhovi ne vole jednostavan i skroman zivot, prijatan molitveni kutak, kandila ispred ikona, Svetinje I nasuprot tome, bezdusni savremeni namestaj, svetske biblioteke u kuci, narocito dela o detektivima i naucna fantastika, prazne nepotrebne slike na zidovima, kolekcije maraka, novaca, kutija sibica, pivskih boca i tome slicno sve ih to raduje. Postoje predmeti i stvari koje narocito privlace zle duhove u stanove i kuce. To su plakati sa obnazenim figurama, knjige o jogi, okultizmu, astrologiji, sanovnici, maske, figurice paganskih bogova. I naravno televizor. S bolesnima uvek dolazi do diskusija po pitanju televizora, jer oni ne zele da se odvoje od njega, i mislim da nije samo stvar u navici. Televizor je pomracenje za dusu i um. Zli duhovi se hvale da zive u njemu i preko njega uspesno deluju na ljude. Narocito su pogubni filmovi strave i uzasa, erotika i naucna fantastika, rok-koncerti i sve vrste sou-programa. Nepristojno ponasanje u porodicnom stanu, skandali, pijanke, razvrat, vika, skrivanje ukradenih stvari, - to sve predstavlja predivnu hranu ? za zle duhove. Covek koji zeli da se isceli ne sme da zivi u kuci u kojoj se sve to desava! Stvaranje potrebne duhovne klime je prvi i neophodan uslov isceljenja. ZLI DUHOVI GOVORE (iz zapisa) To vas mi na molitvi navodimo na san, strahovanje, uninije, kako bi vas odvojili od razgovora sa Bogom! Mi vas cak mozemo razdraziti nekom dlacicom ili bubicom. U svetskim knjigama, zurnalima, novinama smo smestili likove vasih svetih! A pored toga ubacili smo i vracanja crnom magijom! Tako da ljudi stavljaju lonce i tome slicno na Bozije Ugodnike, a isto tako stavljaju i u garderobu! Mi malo toga pamtimo, uglavnom sve pisemo kako bi to naveli na mitarstvima. Volim one koji se nasladjuju sladoledom i pivom (?) . Sa tri greha sada vladamo celim svetom: bludom, bogatstvom i pijanstvom. Neki kazu: ?Sta zasluzim, to cu i da dobijem ?. Govore, a ne znaju kakva je tamo muka i da odatle nema povratka, cak ni plac vise niko ne cuje. Ali narocito delujemo preko televizora. Televizor je sva tvoja svetinja ?. Mi pravimo svadje medju ljudima. Zapisujemo svaku losu misao, sa kojom se slozite, osetite,i stavljamo na hartiju (tako oni prave svoj dosije o nama) po tackama. Zapisujemo svaku vasu rec. Kada se molite mi vas pronicljivo pratimo. To vam mi sugerisemo, jer iz ada nema molitve. Sve vere (?) , sem Pravoslavne, se nalaze kod nas u adu. Volim zene sa zlatnim mindjusama u usima, visokim potpeticama, kratkim suknjama ili muskim pantalonama. Ne volim one koji vole Svetinje. Gresi na nasim hartijama se brisu pokajanjem, ali oni krupni se oprastaju samo pokajanjem sa suzama. Stoje u hramu, a misle o kuci! A ja to volim i pisem na hartiju! Oni koji su umrli nekrsteni su svi kod mene, u adu! Sad smo potpuno zaplasili verne magijom, kako bi zaboravili da sve biva po Bozijoj Volji!

Veoma volim kada se obelodanjuju crkvene ili domace tajne. Volim kada verni pricaju cime ih je duhovnik utesio. Prosto je zadivljujuce kada svoju iskrenost prema duhovniku ne taje ni od drugih. U poslednje vreme se veoma trudimo da stvaramo uninije, kako bi roptali na Boga. Punimo glavu mislima o buducnosti, samo da se ne bi mislilo o Bogu i gresima i da se ne bi kajalo. To mi uzrokujemo ropot, cak i na vreme. Narocito ne volim knjige staraca (svetootacke), one me skroz probadaju ?. To ja izazivam odvratnost prema njima. Narocito se bojim onih koji rade dobra dela tajno ja ucim sve da iznose pred drugima. Ko se moli za neprijatelje, taj nas sece od nogu. Duhovne knjige najbolja milostinja za upokojene. Nikome o tome ne govori. Neka ne znaju. Mrzim istrajnost u molitvi Kada se covek kaje za svoje grehe, tada se nase mreze kidaju. Ne volim kada se troje zajedno mole. Jer je Bog rekao: Gde su dvoje ili troje sabrani u Ime Moje, tamo sam i Ja medju njima ?. Uh, kako sam srecan sto ima toliko posednutih. Veoma volim kada se ne navode gresi na ispovesti, vec se uospteno ? kaju: za dela, reci i pomisli Volim kada svestenici skracuju sluzbe iTrebnik i kada sluze radi slave, nagrada i novca. Volim one koji se krste praveci Krst kojekako. Volim kada se sluze parastosi za nevernike. Ne trpim dobrotu i umiljatost. Ne volim one koji postuju starce i podviznike i mole se za njih (narocito na proskomidiji) Volim sujetne, da li je njima do Boga? Volim kada zene dolaze u crkvu nasminkane i bez marama. Volim uvodjenje novotarija u crkvama: kada Jevandjelje citaju na ruskom jeziku, i kada zbog prevoda Pashu sluze sat ranije(?) Volim lakome za svete knjige: sami ne citaju, a drugima ne daju. Takve veoma volim! Veoma me radujete kada se nerazumno upustate u poverljive razgovore Volim kada odate tajnu sta vam je duhovnik rekao na ispovesti Volim da vucem po sudovima, i unosim strah Na moj savet neki svestenici se u svemu, pa cak i u delu Bozijem potcinjavaju popadijama Svidja mise kada se ne postuju Svetinje i kada se prema njima ne odnosi pazljivo Radujem se kad na grobovima umesto Krsta stavljaju spomenike i kada kace fotografije umrlih, a ne ikone Volim one koji idu na Pricest bez krstova, ne procitavsi molitveno pravilo, ne oprostivsi uvrede Prosto je zadivljujuce kada svestenici na ispovesti skoro i ne govore o pomislima, a za velike grehe kao sto je prolivanje Svete Tajne se ne kaju pred arhijerejem(?) Ne volim svestenike koji spasavaju i privode Bogu. Mislite da mi se svidjaju oni koji Boga radi piju prokuvanu vodu ili poparenu travu, a ne caj ili kafu? Ne volim vodu sa Svetih izvora i ne volim kada sa njom spremaju jelo ili kuvaju caj. Volim kada se dobro cini tako da svi znaju za to. Niko ne zeli da dobije nagradu nanebu, vec samo ovde na zemlji. Volim kada se stvari daruju iz interesa, sa zaviscu. Volim kada se Svete knjige tumace proizvoljno, ne oslanjajuci se na Svete oce. Narocito se bojim onih koji se bave neprekidnom molitvom. Veoma mi tesko pada detaljno pokajanje. POSEDNUTOST - BOLEST VEKA.. Svako je svezan uzama svoga greha. Uzama nas veze obolela plot, zatim postoje uze srebroljublja, pijanstva, pohote, gordosti. Postoje i uze kojima nas djavo vezuje uze bezakonja, uze bluda i preljubocinstva, uze izdaje, kada se odvajamo od Hrista, uze nevernosti, kada predajemo i brata, uze surovosti, kada ubijamo slicnog sebi. Svezanost tim uzama dovodi do toga da dusa ne moze da se uzdigne, um ne moze da se usmeri ka nebu, ukoliko nam Gospod ne oprosti grehe i ne podigne nas darom Svog Blagoslova. Sveti Amvrosije Mediolanski Posednutost nije nova pojava u istoriji covecanstva. Iz davnina postoje svedocanstva o posednutim. Ima i dosta primera u Svetom Pismu o dejstvu zlih duhova na ljude. Jedna od njih je prica o posednutom, koga je zli duh, zeleci da ga pogubi, bacao cas u oganj, cas u vodu; zatim o zeni koja se 18 godina nalazila u djavolovim uzama (pogrbljena); o dvojici posednutih koji su ziveli u grobovima (kamenim pesterama) i strasnom besovskom silom kidali lance kojima su pokusavali da ih vezu. Posednutost je pre prvog Hristovog dolaska bila veoma rasprostranjena zbog odstupanja ljudi od Boga. I sada, uoci Drugog Dolaska, kao i pre dve hiljade godina, posednutost dobija razmere epidemije. Uzrok toga je isti - odbacivanje Boga i zaboravljanje Neba i vecnosti. Pre mnogo godina dosla mi je do ruku knjiga savremenog pravoslavnog arhijereja. U njoj je autor pokusao da privuce paznju ka zabrinjavajucoj cinjenici povecanja broja ljudi sa strasnom duhovnom bolescu posednutoscu. Tada recima pastira nisam pridavao neko narocito znacenje. Ali prosle su godine, misli arhijereja su mi sve cesce i cesce dolazile na pamet. Danas je bolest zaista dostigla katastrofalne razmere, posednutost je prestala da bude retkost cak i medju svestenosluziteljima, i clanovima njihovih porodica. Sta je to posednutost? Kako zli duh ulazi u coveka? Navescu reci svestenika Rodiona: Demoni ulaze u unutrasnjost ljudskog tela svojom plinovitom prirodom, slicno kako u njega ulazi vazduh Demon, usavsi u coveka, ne sjedinjuje se sa dusom ali prebiva u telu, nasilno ovladavajuci dusom i telom. Takve bolesti se isceljuju jedino Silom Bozijom, isterivanjem duha zlobe ?.

Mnogi autori na razlicite nacine tumace posednutost: to je toboze, opsednutost coveka nekom strascu, a besnilo kada se duhovi zlobe useljavaju u coveka zbog ogrezlosti u tim strastima. Ja ne zelim da povlacim taku ostru liniju. Useljavanje duha zlobe se ne oseca uvek. Pored toga, zli duh se cesto ne projavljuje odmah, i oblici njegovog dejstva mogu biti razliciti: Nekada se oni useljavaju skriveno; postoji takodje vlast duhova nad umom, pored tela, kada oni vode ljude kako hoce, preko strasti koje deluju u njima; ljudi misle da oni sve sami rade, a u stvari su predmet podsmeha necastivih sila ? govori Sveti Teofan Zatvornik. Javni priznak posednutosti je prema recima jednog iskusnog svestenika kada covek gubi razum. Kroz njega tada cesto govori necista sila ili laje, ili sikce, ili psuje. Svest se u takvim momentima cesto gubi, i nesrecnik cak i ne zna, sta od njega radi zli duh. U drugim slucajevima, covek je svestan za vreme napada, i cuje kako iz njega vice zli duh, ali ne moze nista da uradi. Kod nekih dolazi do promene ne samo u glasu, vec i u ocima. Ali postoji i veliki broj skrivene, neprojavljene posednutosti. Kako se ona projavljuje u ljudskom zivotu? Po udaljavanju od Boga i Crkve, u pijanstvu, razvratu, teznji ka izopacenosti. Prava posednutost se pokazuje u slucaju potpune porobljenosti coveka grehom. Zli duh ima narocito vlast nad nevernicima, ali i vernicima moze da dosadjuje. Ogromni broj ljudi i ne uvidja da su posednuti. Covek moze misliti da je sa njim sve u najboljem redu, samo je pomalo razdrazljiv. I dolazi u Crkvu i odjednom pocinje da se baca u napadu. Posednutost se narocito projavljuje kada covek prilazi blagodatnim Svetim mostima, Cudotvornim Ikonama, kada ga krope Svetom vodom, pomazuju Osvecenim jelejem, kada se na Bozanstvenoj Liturgiji peva Heruvimska pesma, ali posebno u vreme citanja zaklinjucih molitvi za isterivanje zlog duha. Evo jednog slucaja useljavanja zlog duha iz knjige poznatog duhovnog pisca S. Nilusa: Ja sam se zamislio pise Motovilov kako moze da se desi da pravoslavna hriscanka, koja se pricescuje Precistim i Zivotvornim Tajnama Gospodnjim, odjednom postane posednuta, i to veoma dug vremenski period vise od 30 godina. I ja sam pomislio: to ne moze biti! Video bih ja kako bi zli duh smeo da se useli u mene, ukoliko bih ja cesto pribegavao Tajni Svetog Pricesca! ? I tog trenutka ga je okruzio strasan, hladan, zlokoban oblak i poceo da ulazi u njegova stegnuta usta. Kako se sve nije borio nesrecni Motovilov, sta sve nije radio kako bi se zastitio od hladnoce i smrada oblaka koji je ulazio u njega ali je on usao, bez obzira na sve njegove natcovecanske napore. Ruke su mu bile potpuno paralizovane i nije mogao da nacini Krsni znak, a um, blokiran svim tim uzasom, nije mogao da se seti spasonosnog Imena Isusovog. Ono najstrasnije se desilo i za Nikolaja Aleksandrovica je nastupio period najtezih muka ?. Opisan slucaj, koji je specifican sam po sebi, omogucava da se na problem gleda na drugi nacin. To jest da se ocene te promene, koje su nam se desile u kratkom vremenskom periodu za otprilike pola veka. Jos u proslom veku je slucaj posednutosti bio retkost u nasem narodu, i sto je karakteristicno ljudi, koji su vaspitani po pravoslavnim tradicijama su se s velikim i iskrenim saosecanjem odnosili prema takvim bolesnicima. Danas je sve izmenjeno u korenu: nas zivot je u potpunosti ispunjen bezdusnoscu, zlobom i glumom. Narocito u odnosu prema ovakvim bolesnicima. I pored toga, sto duhovno zdravog coveka danas kako kazu ni lucom u po bela dana neces naci ?. Posednutih danas ima na stotine i hiljade, i to najcesce posednutih ne samo jednim zlim duhom, vec sa nekoliko, i to ne zbog nekog odredjenog greha, vec zbog samog nacina zivota, koji je duboko porocan. A Motovilov, sluga ? prepodobnog Serafima Sarovskog je bio surovo kaznjen za samo jednujedinu gordu misao I tako, svojom grehovnoscu mi pripremamo u sebi mesto zlim duhovima, koji pocinju da zive u nama s pravom ?, kao u svom stanistu. A s druge strane, magovi se, kao sluge satanine, koriste nezasticenoscu ljudi Silom Bozijom. Ali treba potpuno odredjeno podvuci: mi smo sami krivi za svoje nevolje. Evo i price jedne od mojih parohijanki: Posavetovali su me da se obratim jednom dedi ?, koji pomaze ?, kako mi je objasnjeno. A mene je bolelo crevo, ali lekari nisu nista uspeli da nadju sem velike kolicine sluzi u njemu. Dolazila sam kod dede jednom nedeljno, donosila flasu vode i paklicu masla, nad kojima je on nesto saptao. Zatim mi je sipao u casu 150 grama te vode, i ja sam je pila, a maslac sam jela kasikom, posle cega sam legala na klupu i odmarala to jest osecala sam se kao pijana. Deda je zajedno s babom pio ostatak. Jednom baba nije bila tu, pa je deda preostalu vodu popio sam. Baba, dosavasi kuci, je shvatila da je prevarena i veoma se naljutila zbog toga. Sipavsi vodu u solju, ona je dugo saptala nad njom, a zatim je prisla meni koja sam lezala na klupi, i privukavsi solju, naredila da popijem, sto sam ja i uradila. Na staricinom licu se pojavio zluradi osmeh Od sad ces me se dugo secati. Vrativsi se kuci, ja sam se veoma lose osecala boleo me je zeludac, u njemu je nesto sustalo, i odjednom sam bez moje volje pocela da lajem, i to prilicno glasno. Susedi su pozvonili i uctivo upitali: Da li ste vi kupili psa? Meni je bilo strasno. Neko mi je rekao da odem u Pecoru kod oca Adrijana. Tek tamo sam shvatila sta mi se u stvari desilo. U jednom selu Pskovskog rejona, jednom sam u kuci ispovedao i pricescivao nekog muskarca sa strasnom ranom na licu: on nije uopste imao levi obraz, a iz otvorene rane su virili desni i zubi. To je sve bilo prekriveno vatom i obavijemo zavojem. Na moje pitanje, sta mu je, on je ispricao: Pre nekoliko meseci mi se na obrazu pojavio maleni prist. Ja sam ga iscedio, ne obracajuci na to posebnu paznju. Kroz dan dva sam otisao u seosku prodavnicu i razgovarao sa nekim staricama cekajuci hleb. Usla je starija baba iz susednog sela, prisla tezgi, uzela sa posluzavnika haringu i odjednom me udarila sa njom po obrazu. Zatim je bacila haringu natrag na posluzavnik i istrcala iz prodavnice. Ja sam smiren muskarac, nisam grubijan, pa sam samo slegao ramenima zapitavsi se Sta joj se to desilo? i ubrzo na to i zaboravio. Posle toga je moj obraz poceo da gnoji, i lekari nisu mogli nista da shvate, a lekovi nisu pomagali. Osecam da vas je napala tuga i beznadeznost da su svuda zli duhovi i magovi, i da nigde nema spasa. To uopste nije tako. A u potvrdu toga cu vam ispricati jos jedan slucaj. Kod jednog oca je dosla grupa vernika radi duhovnog saveta i molitve. Porazgovaravsi sa starcem, oni su zeleli da uzmu Blagoslov za povratak Hajde da se pomolimo, - rekao je on, i tek posle molitve Za putnike blagoslovio ih da mogu da idu. Posle njihovog odlaska je progovorio zli duh, kroz bolesnicu koja je stajala pored:Cemu molitva? Sve si nam pokvario! Nasi su ih vec cekali na jednoj okuki puta da naprave havariju. Kako su se zli duhovi otkrivali iz ljudi

(Iz belezaka) Jedna zena me je zamolila da joj dam moju svesku sa citatima Svetih Otaca o smirenju, obecavsi da ce iz nje prepisati nekoliko primera. Kada je dosla sledeci put, iz nje se projavio zli duh, koji je zalajao kao pas. Otkrilo ga je njeno smirenje. * * *Jedan bolesnik je dosao u nas hram. Mi smo poceli da se molimo za njega, I on je odjednom poceo da zavija kao sirena. Upitali smo zlog duha zasto je usao u tog coveka. Pokazalo se zbog lova i prodaje ribe u nedelju i u praznicne dane. * * *Jedna zena je lezala u bolnici i jednom ju je posetila jedna vernica, koja je uvek sa sobom nosila u torbi Svetu Vodu, Jevandjelje, prosforu, Psalitr i molitvenik. Zli duh je odmah osetio Svetinju i povikao kroz bolesnicu Oruzje je u tasni! Ona ima oruzje * * *Jednom je kod mene dosao neki vernik sa svojom zenom i pricao sledece Otisli smo kod prepodobnog Serafima Sarovskog u Divjejevo. I posle celivanja mostiju, zli duh se projavio u mojoj zeni. Usput je govorio o svemu. * * *Jedan manastirski otac, koji je citao molitve za posednute, je setao po manastirskoj teritoriji. U to vreme su dosla tri vazna upravnika. Kada su se pozdravljali sa ocem, jedan od njih je zapevao kao petao. * * *Iz Moskve je dosla jedna pevacica. Kada je na nju stavljen svestenicki pojas, iz nje se projavio zli duh. Pokazalo se da je ona ranije radila u lutkarskom pozoristu, i kada je na Pashu ucestvovala u predstavi, prvi put je imala epilepticni napad. Od tog vremena imala je neprekidno napade. * * *Na drugu zenu je takodje bio stavljen svestenicki pojas. Posednuta je pala. Tada je svestenik upitao zlog duha zasto je usao u nju.-- Jela je, pila i nije se krstila usledio je odgovor. * * *Dvoje supruga je dovelo svoju bebu u manastir da joj se ocita molitva za posednute. Kada je svestenik poceo da cita zaklinjanja, dete je pocelo da grimasira i place, ali se desilo i nesto potpuno neocekivano zli duh je odjednom progovorio i iz majke. * * *Evo sta je zapisao shiiguman Jovan Valaamski: Imao sam brata, koji je ziveo u Petrogradu, imao je traktor, trgovao je dobro, a ja sam u to vreme ziveo u gostoprimnici Valaamskog manastira. Jednom je brat dosao kod mene. Kada je usao u keliju zbog necega se strasno uznemirio. Seo je na stolicu, iznad koje su bile ikone s Mostima, i odjednom je poceo da odskakuje sa stolice i da vice:Odvratne, odvratne ikone! istrcavsi iz kelije. Ostao sam u nedoumici sta se s njim to desilo. Da li je posednut? Pokazalo se da je ocito posednut.Sledeceg dana sam ja otisao da ga posetim, i njegova zena kaze:Kada je dosao kuci bio je veoma uznemiren, i poceo je da vice da vise nikad nece doci kod vas jer se tamo nalaze odvratne ikone. A kada mu citam nesto iz Jevandjelja, on se nerviraNe govori mi to. Ako pokropim hranu Svetom vodom, on vec nece jesti iako nije video da je pokropljena. * * *Dosla je u hram upravnica zeleznicke stanice. Kada smo poceli da se molimo, zli duh se ubrzo pojavio. Ja sam je upitao: A da li znate da je u vama zli duh? Da. Jednom sam dosla kod popadije, supruge jednog naseg parohijskog svestenika. Ona je u to vreme citala Jevandjelje i zli duh se projavio. Jednom su se neki vernici skupili da se zajedno pomole u kuci Svetom muceniku Bonifaciju. Za vreme molitve kod jedne vernice je otkriven zli duh, koji je iz nje progovorio. * *Bio je i ovakav slucaj. Skupili smo se na zajednicku molitvu, koja je inace jaca od pojedinacne. Domacica u kuci u kojoj smo se molili je imala ikonu u kojoj se nalazila cestica Svetih mostiju. Zli duh se otkrio rekavsi da oseca Svetinju u kuci. * * *Kod nas u hramu se nalazio krst sa cesticom Zivotvornog krsta. U hram su jednom dosle 4 vernice da se pomole. Kada sam izneo Krst za celivanje, prva koja ga je celivala je pala. Prineo sam zatim Krst drugoj i ona je pala na prvu. Treca je pala na drugu, a cetvrta na trecu. Krst je pokazao da su sve cetiri bile duhovno bolesne. * * *Jednom je jedna vernica prisla da se pricesti, i odjednom su joj se jagodice siroko rasirile. To je jasno pokazalo da je ona bolesna. Bilo je mnogo i onih koji nisu mogli ni da pridju Svetim tajnama. * * *Jednom je jedna zena dosla u sabornu Crkvu za vreme Bogosluzenja, i u njoj se projavio zli duh, - odjednom joj se zavrtelo u glavi. * * *Vozac hitne pomoci, muskarac od svojih 40 godina, pun snage i zivotne radosti, je posao sa ekskurzijom da posmatra znamenitosti jednog starog grada. Zbog potrebe je usao u zapusten hram, upoganio ga, zaprljao zidove, a zatim sa smehom i bogohuljenjem pricao o tome svojim drugovima. Vrativsi se kuci osetio je bol u stomaku, i obrato se lekaru. On nista nije pronasao. Pocela su istrazivanja, analize i sve je bilo bez rezultata. Dosao je u hram i zagroktao. Tada je mnogo toga shvatio. * U Nikolajevsku Sabornu crkvu je dosla zena i prisla Raspecu; neocekivano je iz nje povikalo stotinu glasova, i ona se srusila na pod. * * *U Krstopoklonu nedelju je bio iznesen za poklonjenje Sveti krst, u kome se nalazila Svetinja. Svi su prilazili i celivali ga, ali kada je prisla jedna zena, zli duh je iz nje progovorio raznim glasovima i nije joj dozvolio da celiva Krst. Tako je i otisla, ne celivavsi Krst. * * *Pre cetiri godine su kod nas dosle majka i cerka odnekud izdaleka. Razgovarajuci s njima, ja sam prelistavao Sankt-Peterburske Eparhijalne Vesti. Sve se to desavalo leti. Sedeli smo na klupi nasuprot hrama. Kada sam otvorio clanak O Starcu Serafimu Virickom, gde je bio na slici u shimi, cerka je zasiktala na starca, kao zmija. Ocito da zli duh uopste ne voli prozorljivog Serafima. * * *Jednom, sad vec davno, je kod mene dosla jedna devojka, zaleci se: roditelji kazu da je posednuta. Upitao sam je: Da li si bila na molitvi za posednute i sta je ona pokazala? Nista nije otkriveno. Ja sam poceo da je proveravam, ali je i to bilo bez rezultata. Dodji sutra, imacemo specijalnu sluzbu za bolesnike, ne bi li se tako otkrio zli duh ukoliko je u tebi. I sta mislite? Sledeceg dana za vreme sluzbe zli duh se projavio u njoj. Trebalo je videti kako joj cas nadima grudi, cas probada stomak. Ali ju je odmah poveo sa sobom , tako da ona vise nikada nije dosla kod nas. LAKO BREME Blizina Gospodu se poznaje ne po plotskom srodstvu, vec po stremljenju za ispunjavanje Volje Bozije.

Sveti Vasilije Veliki-Onima koji vole Boga ugodan je i prijatan trud pri ispunjavanju Njegovih zapovesti, jer tad Ljubav Bozija cini podvig lakim i prizeljkivanim. Prepodobni Makarije Egipatski-Bozije zapovesti su iznad svih svetskih blaga. Prepodobni Isak Sirin-Gospod je dao zapovesti iz Svoje ljubavi prema nama, po Svojoj neizrecivoj milosti, a na nasu korist. Ispunjavanje tih zapovesti je za nas lako. Gospod to Sam svedoci u Jevandjelju od Mateja: Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt. 11, 30). Zasto nam je tesko da ih ispunjavamo? pitacete vi. Zbog egoizma, samoljublja i nenaviknutosti da se bilo cega odreknemo. U nama nema ljubavi prema Bogu, mi smo zaboravili da smo hriscani, Hristovi vojnici. Nase otpadnistvo od Gospoda je strasno i sveopste. Mi cesto prelazimo na stranu neprijatelja, cak i ne primecujuci to, ili tacnije ne zeleci da primetimo. U Tajni krstenja smo se odrekli satane i svih njegovih dela, i obecali Gospodu da cemo ispunjavati samo Njegovu volju. Obecali smo da cemo odbaciti svoju volju i svaki korak, svaki postupak ciniti u ime Hrista, po kanonima i pravilima Svete Pravoslavne Crkve. A u stvarnosti uopste nije tako. Postoje molitve za osvecenje svake stvari i u svakoj prilici mi ih prenebregavamo; postoje Tajinstva Crkve mi im ne pristupamo; postoje Bogosluzenja i molitvena pravila mi u njima ne ucestvujemo; postoji post i uzdrzanje mi to ne postujemo. Zapustamo sebe do tog stepena, da neprijateljstvo prema svemu crkvenom postaje normom naseg zivota. Tako se mi i ne primecujuci to odvajamo od Hrista. Cesto pitaju: Kako se spasti od zlog duha, kako ga izgnati? Ispravite svoj zivot, postanite pravi hriscani kako bi zlom duhu bilo nemoguce da bude u vama. Odakle poceti? Ja onda obicno povedem onoga ko pita, ukoliko se razgovor odvija u hramu, do polica sa knjigama. Duhovne literature trenutno, slava Bogu, ima dovoljno. I o postu, i o molitvi, i o pripremi za ispovest tako da svako ko zeli da spase svoju dusu moze prakticno da nadje odgovor na svako svoje pitanje. Nase generacije imaju pristupa neprocenjivom duhovnom blagu. I sta se desava? Najcesce na licu onoga koji zeli da se spase vidim odsutan, bezrazlican izraz lica. Sve je jasno: to nije interesantno, dugo je i dosadno. Trazi se nesto sto je uzbudljivo, zabavno i sto je najvaznije nije dugo. Kao pri prehladi: samo treba uzeti tabletu i sve prodje. A ovde treba citati, izucavati, a zatim jos i ispunjavati, inace savest pocinje da izoblicava Ne mogu da nadjem prave reci, da bih izrazio cudjenje radi takve apatije, i nemanja zelje za znanjima koja su jedino potrebna. Zasto se sve to tako desava? Gde je uzrok takve strasne duhovne anemije? Cini mi se, da je takav rezultat neprekidnog bogoborstva pretvorilo ruskog coveka u duhovnog mutanta . Po svom karakteru dobar i predusretljiv, saosecajan i darezljiv, zeleci susret s Bogom i stremeci ka Svetosti, on, narod bogonosac, kako su ga ranije zvali, se na kraju pretvorio ni u sta, porobljen porocima i zlim dusima. Kako biste vi postupili ako biste, vrativsi se kuci, ugledali strane ljude u njoj koji su tu usli bez ikakvog pitanja? A kako tek treba da postupi Tvorac i Vladika kosmosa i zemlje, kada vidi kako mi gazimo sve duhovne zakone i pravila?! On i dozvoljava da se necisti duh useli u nas, nase kuce, stanove, zivotinje da bismo uvidevsi to, razmislili i popravili se. Samo umesto placa i pokajanja, mi svestenici cesto cujemo ropot i zbunjenost: Pa nismo znali! Nije tacno, nisu hteli da znaju, bojali su se da saznaju, da ne bi morali da ispunjavaju. Mi na kraju treba da shvatimo, da ne samo da je svaki nas korak, i svako nase delo poznato Bogu, vec ni jedna misao, ni jedan pokret duse, ni jedno raspolozenje srca nista nije sakriveno od Njega. Gospod zna sve i vidi sve; angeli Boziji, nasi hranitelji, su otisli od nas zbog nasih grehova; zli duhovi su zapisali sva nasa dela i propuste na svoje hartije Sta cekamo, zasto ne zurimo Gospodu sa pokajanjem, zasto se ne trudimo da ocistimo svoju dusu u Tajni ispovesti? Bez ikakvog opravdavanja, skrusena srca, sa suzama treba da prinesemo taj divni Bozanstveni dar, to Boznastveno cudo, koje moze da nas vaskrsne, preporodi i ispravi. OSVE ENJE NESPOKOJNIH KU A A Isus mu rece: danas dodje spasenje domu ovome. (L ? . 19:9) Za pocetak cu dati dva primera kako ne treba raditi. Jedan covjek je sa porodicom presao da zivi u Lenjngradsku oblast, kupivsi bivsu finsku farmu. Poceo je da gradi, kako to inace biva u nase vreme, bez molitvi i blagoslova, a pored toga je za temelj kuce uzeo kamenje i ploce sa grobova na zapustenom lokalnom groblju. Izgradio je kucu, jos malo je ziveo i umro, ostavivsi kucu deci. Ali ta kuca ni njima nije donela srecu. Ona su se neprekidno zalila da ne mogu u njoj da zive, da im je tesko i neudobno. I posle svega, neki huligani su raskopali starcev grob trazeci frontovske nagrade Druga prica. Jedna porodica je bila na spisku za dobijanje stana. Prolazile su godine, a brojevi na spisku su odmicali polako. Lopovi jedni kukao je domacin. Negodovao je toliko da je poceo da pise zalbe raznim institucijama. Tako je proslo jos dve godine. Zlovoljni, iscrpljeni od tuzbi, supruzi su napokon dobili trosoban stan. Uselili su se u novi stan uz veliku buku. Neces mi naredjivati govorio je pijani domacin, sta cu ujutru raditi! Kroz tri meseca su proslavili i sinovljevu svadbu. Samo srece i tisine nije bilo u tom stanu. Sin je poceo da pijeiI stalno se svadjao sa zenom. Ona je cas odlazila kod svojih rodjaka, cas se vracala. A i roditelji su poceli da poboljevaju. Zavide nam Tacno, nesto je napravljeno, - govorila je domacica muzu, - moramo da idemo kod babe da skinemo urok. Za pocetak treba sina zakodirati rekao je muz, - tada ce sve biti reseno. Sin je pozvao svoga prijatelja Zoru, koji je smislio nesto u vezi biopolja. On je okacio veridbeni prsten i poceo da proverava stan. Prsten se cas ljuljao, cas se klimao pred zacudjenim pogledima ukucana. Pogledaj, tacno nesto ima, - bio je zadivljen domacin. Napravljeno, napravljeno, - dodavala je domacica. Zora je podrzao predlog da se ode kod iskusne babe i cak im je dao i adresu. Sacekavsi ogroman red, domacini su bili primljeni, dobivsi instrukcije: sta i gde posipati, sta i kako kropiti, i kakve vradzbine procitati. Sve su izvrsili, pri cemu je deda sve nadgledao. Kroz pola godine

je umro domacin od raka, a za njim i zena. Po stanu su poceli da lete ognji, premestajuci predmete Sin i snaja su menjali stan, posto su se ionako razisli. Mozemo samo da se cudimo ovakvim pravoslavnim hriscanima , njihovom duhovnom slepilu, potpunom neshvatanju smisla zivota i sopstvenog boravka na zemlji. Njihovo ponasanje je suprotno Hristovom ucenju, i oni svim svojim delima pokazuju da su postali Njegovi neprijatelji. Strasno pomracenje! Pomozite, sa stanom nesto nije u redu u njemu je nemoguce ziveti! ovakve molbe se veoma cesto cuju poslednjih godina. Svestenici trose sve vise snage i vremena za osvecenje nespokojnih domova. Medjutim, u trebniku Ruske Pravoslavne Crkve je jasno ukazana doslednost onoga sto treba da se uradi: najpre se cita Molitva za temelj kuce, zatim Molitva ako u kucu ulazi neko nov a onda potom, ukoliko je to potrebno, Molitva za zastitu od zlih duhova. Postoji cin za osnivanje grada, za osvecenje mesta na kojem se planira da bude groblje i tako dalje prakticno za sve zivotne potrebe. Sve su to nasi preci znali i ispunjavali, i zato se retko desavalo useljavanje necistih sila u kuce i parna kupatila, gumna. A kod nas se ne desava osvecenje stanova, niti njihovo ociscenje od nepozeljnih stanara , i od svake duhovne prljavstine. Zasto su se zli duhovi uselili u nase kuce? Pa prosto zato, sto smo im stvorili predivne uslove. Pogledajmo duhovnim ocima na nas stan. Cime smo privukli sebi neprijatelja? Mozda smo radili u stanu ili gradili svoju kucu nedeljom i praznicima, kada smo po pravilima Crkve duzni da budemo na Bogosluzenjima? I jos smo se pored toga pravdali, drsko odgovarajuci onima koji su nas odvracali od takvog bezumlja? Mozda pusimo u kuci ili drugima dozvoljavamo da to rade? Organizovali smo pijanke, dopustali majcinu kletvu, nepristojne pesme i razgovore? Vikali na roditelje, zahtevali za sebe najbolju sobu, a pritom druge sabijali u mali prostor vredjajuci ih? Pri dobijanju stana ili pri izgradnji kuce smo obmanjivali nekoga, isplacivali radnike votkom? Dozvoljavali magovima, ekstrasensima, bioenergeticarima, joginima, pristalicama Rerihova i Blavatske, glavnim za beskontaktnu masazu i drugim isceliteljima da dolaze u nasu kucu ili da u njoj vrse magijska dejstva? Proveravali biopolja stana, gatali, igrali karte, bavili se spiritizmom, vodili u kuci antireligioznu propagandu? Dozvoljavali razvrat u kuci, bavili se podvodjenjem, zavodili maloletnike ili im svojim ponasanjem davali los primer? Palili istocnjacke arome: indijske aromaticne stapice itd? Sve sto je gore nabrojano privlaci kao magnet zle duhove u stan, i zato ispovedivsi to sto smo cinili moramo nadalje da izbegavamo takve postupke. Ali to je samo pola od svega. Pogledajmo sada kako izgleda interijer naseg stana. Na policama su knjige jeretickog sadrzaja, astrologijske prognoze, udzbenici bezkontaktne masaze, magije itd. Na zidovima su plakati erotskog sadrzaja, ritualne maske, zli duhovi, strasila Prosto zaprepascuje cinjenica kako se ljudi ne boje Boga, kako su zavoleli gadosti! U kuhinji, a i u sobi se nalazi kolekcija pivskih flasa, kutija sibica, paklica od cigareta. U kadi slojevi sampona i krema. Sve govori o tome da se ovde vodi racuna o telu, i da se zadovoljavaju njegove pohote. Sve je to samoobmana. Podstaknuta strastima, groznicava briga o telu nikada ne vodi zdravlju. Takodje obratimo paznju na domacina danasnje kuce, idola i ljubimca, - televizor. On se u mnogim stanovima nalazi u svakoj sobi, pa cak i u kuhinji. Za policu sa ikonama nema mesta, a za njega se uvek nadje najbolje i najpogodnije mesto. O kojoj molitvi se onda moze govoriti sa ziteljima ovakvog stana, i o kakvom pravoslavnom nacinu zivota? Televizor nam oduzima vreme najdragoceniji talant koji nam je darovao Gospod. Da se nesto procita i pomoli, da se porazgovara sa decom ne treba: treba ih samo poredjati da sednu jedno pored drugog, i pustiti ih da gledaju televiziju On nas zraci, i od sedenja pred njim mi postajemo umorni, i zapadamo u apatiju. Zarobljava nas i postajemo malaksali i sanjivi To nije ni za koga tajna da nas preko njega kodiraju, namecu misljenje po ovom ili onom pitanju, oducavaju da mislimo samostalno i analiziramo dogadjaje i cinjenice. On je odavno postao za nas guru i ucitelj, autoritet poslednje instance. Preko televizora u nase stanove ulaze neprijatelji i lopovi, ubice i nasilnici, vanzemaljci, cudovista i svakakve gnusobe. Mi ne samo da na televizoru gledamo scene ubistva, nasilja, razvrata i time postajemo njihovi saucesnici, vec dozvoljavamo i deci da gledaju te gadosti. Iz svog neznanja gresimo pa tako deca kao najprijemcivija, veoma brzo oboljevaju od spoznaje grehovnih stvari Savremen covek, koji toliko cepidlaci po pitanjima spoljasnje cistoce svog stana, pokazuje porazavajucu ravnodusnost po pitanju duhovne prljavstine ne primecuje je srodivsi se sa njom. Mi treba da izmenimo svoj zivot. Niko ne kaze da je to lako: promeniti svoj odnos prema svetu i ljudima koji nas okruzuju je tesko, ali smo duzni da to ucinimo. Ne kolebajuci se u nasoj veri, postacemo dostojna ceda Pravoslavne Crkve! Ne oklevajmo da stanemo na put ispravljanja! Odbacimo sve nepotrebno i bogoprotivno iz svoje kuce jednom i za svagda. I obratimo se Bozijem jereju sa molbom da osveti nas stan onako kako taj cin propisuje Pravoslavna Crkva. IZ BELEZAKA Razgovor o duhovnom Jednom je duhovno bolesna zena dosla kod svoje poznanice. Starica je u to vreme kopala u povrtnjaku. Seli su na natkrivenu terasu i pocele da razgovaraju o jedinom potrebnom. Uskoro se gosca spremala da ide, moleci oprostaj sto je oduzela vreme domacici. Ova je odmahnula rukom:Posla uvek ima, hajde da jos malo porazgovaramo o Gospodu. Na posletku je bolesnica pricala: Mojem zlom duhu se uopste nije svidelo sto je starica postavila na prvo mesto razgovor o duhovnom Bolje bi bilo da je kopala u povrtnjaku i bavila se ovozemaljskim stvarima, - vise puta je ponovio. O strahopostovanju Po Crkvi je isla starica, jako udarajuci stapom o pod. Zli duh je povikao Tamo ce te za to tuci stapom! Na groblju

Na groblju pored Crkve, gde je volela da odlazi bolesnica,bilo je mnogo spomenika i veoma retko su se mogli videti krstovi. Umesto ikonica (kakav je pravoslavni obicaj) na mnogim grobovima su bile fotografije umrlih. Ponekad su se one nalazile na samom krstu. Zli duh, koji je obitavao u toj zeni, se veoma radovao sto ljudi stavljaju svece na grobove i pale ih ispred spomenika i fotografija umrlih, a ne pred ikonama i Svetim krstom;radovao se i sto na nekim grobovima stoje casice sa votkom radi pomena. O televizoru U manastir je dosao otac sa svojom duhovno bolesnom majkom. Zli duh je za vreme molebana ustima posednute povikao: U njihovoj kuci je mir! Necu da izadjem iz nje!Posle molebana, svestenik koji je sluzio zainteresovao se: Kakav je to mir u vasoj kuci?Pokazalo se da su mir predstavljala dva televizora, koja su kod njih bila ukljucena od jutra do kasne veceri. Poklonici Jednom su kod nas dosle izdaleka dve rodjene sestre, od kojih je jedna bila duhovno bolesna. Sestre su isle u hodocasce po Svetim mestima. Usavsi u hram i ugledavsi niske cene crkvenih obreda, posednuta je premrla na mestu i dugo tako stajala potpuno skamenjena. Za vreme molebana njen zli duh je odjednom povikao:antihrist ne dolazi zbog vas pravoslavnih. Posle molebana sestre su otisle u strazarnicu. Tu je po zidovima bilo okaceno mnogo papirnih ikona, sto se naravno nije svidelo zlom duhu. Kada se stari djakon toplo obratio hodocasnici, zli duh je izgubio strpljenje i rekao:Mrzim to suskanje. A kasnije, kada su sestre izasle iz kuce je dodao:Bilo mi je muka od toliko ikona. To me je podestilo na reci druge bolesnice: Kad god nekome kazem nesto lepo, zli duh unutra je spreman da me iskida na komade. Jer je dobar odnos prema bliznjima ugodan Bogu. O hitnoj pomoci Svestenik je razgovarao sa posednutim: Mi smo izmislili hitnu pomoc rekao je odjednom zli duh. Kako vi?- zbunio se svestenik. Ona postoji radi ukazivanja pomoci bolesnima! Sad cu da ti objasnim kako: ranije, kada je coveku bilo lose, pozivao se svestenik sa Svetim darovima radi ispoveti i pricescivanja, a danas ljudi zovu hitnu, koja odvozi bolesnika u takvu sredinu, gde nema ni ikona, ni drugih svetinja. On umire bez pokajanja, a njegova dusa odlazi nama u ad. Fotografisanje u manastiru Za vreme Velikog posta u manastir su dosli svetski fotografi, i poceli da snimaju manastirski zivot. Zli duh je tada zaurlao ustima posednute koja je sedela u uglu:Eto, ja sam ih poslao u manastir za vreme posta kako bi monahe i vernike odvlacio od molitve! Molitva za pokazivnaje Jednom u razgovoru sa mnom, jedan monah se pohvalio u prisustvu posednute: Eto, otac se juce molio od devet do devet!?Kasnije, za vreme napada, zli duh se setio tog slucaja i radovao se: To je po nasem! (Imajuci u vidu pokazivanje svojih podviga). Dobro bi bilo kad bi se jos pozalio da je Sluzba duga, i da mu je tesko da stoji jer je umoran, toboze?. Jos se secam kako je zli duh vikao: Zasto ucis da skrivas molitvu? Kako mi se svidja kad idu sa brojanicama i molitvenikom! Svako vidno ispoljavanje svojih trudova bez preke potrebe, cini ih besplodnim. O Svetom Pismu Zli duh je rekao: Ne volim Psaltir jer se njime oprastaju gresi . A onda su ga upitali: A Jevandjelje? ? Sam Gospod govori Ne mogu da izdrzim! IZGUBLJENA HARMONIJA Tri kazne su odredjene Bozijim pravednim sudom celom covecanstvu radi njegovih grehova. Prva kazna je bila vecna smrt, kojoj je podlegalo celo covecanstvo od praotaca radi neposlusnosti Bogu u raju. Druga kazna je bio svetski potop, jer je covecanstvo dozvolilo preovladavanje tela nad duhom, cime se poistovetilo sa zivotom i dostojanstvom nerazumnih. Poslednja kazna ce biti unistenje i zavrsetak ovog vidljivog sveta radi odstupanja od Iskupitelja. Sveti Ignjatije Brjancaninov Covek strada zbog greha, i sva Bozija tvorevina zbog bezduhovnosti nase. Promasaji u duhovnom zivotu, nasa bezbriznost i neobrazovanost, prouzrokuju bol i stradanja nimalo krivih zivotinja. Ako otvorimo svestenicki Trebnik, postace nam jasno s kakvom paznjom i brigom treba da vodimo racuna o okolnoj prirodi i svemu sto nas okruzuje. U Trebniku se nalazi veliki spisak molitvi za sve moguce zivotne situacije (za Blagoslov stada, za kopanje bunara, molitve nad gumnom itd.). Jednom sam u parohiji sreo zenu, svu u suzama. Sta se desilo? upitao sam je. Problemi, oce! Isterali smo kravu u polje, i kroz dva dana se razbolela. Lezi i ne daje mleko. Veterinar ju je pregledao, i ne shvata o cemu se radi Savetovao nas je da odustanemo od nje, a zao mu je. Nisi je kropila Georgijevskom vodicom? Nisam, zaboravila sam da uzmem Pozuri u hram, uzmi vodicu, pokropi je i poji je nekoliko dana tom vodom. Zatim cu da dodjem i odsluzim moleban. Kroz dva dana krava je vec mogla da stoji. Odsluzili smo moleban sa zaklinjucim molitvama, pokropili celu stalu, i zivotinja se potpuno oporavila I zemljoradnik, i cuvar stoke obavezno treba cvrsto da se pridrzavaju jednog: nista ne pocinajti bez molitve i Bozijeg blagoslova. U nasu prirodu treba da se usadi svest o odgovornosti pred Bogom za Njegovu tvorevinu. Ali na zalost, mi ne razmisljamo ni o sebi, a tim pre ne razmisljamo o prirodi koja nas okruzuje, a ako je se i setimo to je uglavnom iz egoisticnih razloga, da je sto vise iskoristimo.

Medjutim, na nas se odnose Spasiteljeve reci: Vi ste oni koji se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog zna srca vasa; jer sto je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom ? (Lk. 16, 15). Ali kako propovedati beslovesnoj tvari? Tome su nas ucili Sveti Serafim Sarovski, Sveti Sergej Radonjeski i drugi Boziji ugodnici. Njegovom Blagodacu Preko nas Blagodat treba da se izliva na sve sto nas okruzuje. A ako mi to ne shvatamo? Tada dolazi neprijatelj i cini svoje. Po selima i naseljima ljudi ne znaju za najprostije stvari, koje su nasi preci apsorbovali s majcinim mlekom. Ne znaju da je neophodno osvecivati polja i sume, stoku, bunare, dvorisne zgrade i naravno semena pre setve. Savremeni zemljoradnici nimalo ne veruju u to da se molitvom moze izmoliti kisa, unistiti stetocine, i izleciti stoka od bolesti. Neverje je ispunilo srca, nema u njima Duha Svetoga, vec samo sumnja i pustos, odnosno djavo sa strastima. Zato se sve i djubri herbicidima, ubijajuci otrovom sve zivo i sebe, priblizavajuci kraj vidljivog sveta. Moj pradeda Nikolaj je imao veliki vrt. - Koliko se secam, -pricala je majka, - u njemu je bilo mnogo jabuka. One su bile u vrtu u ogromnim pletenim korpama, a ograda je bila niska, toliko da stoka ne moze da predje. Deca preskoce da uberu jabuke, a deda izadje, nasmeje se i kaze: Berite deco koliko hocete, samo nemojte da lomite grane . I u vrtu nikada nije bilo ni gusenica, ni biljnih vasi. Jer kada se prema bliznjem odnosimo s ljubavlju i molitvom onda nije cudo da se tako desava Pradeda je umro blagocestivo. Pred smrt mu je u snu dosao Sveti Nikolaj i rekao: Spremaj se Nikolaje, kroz tri dana ces doci kod mene ?. Starac je obavestio svoje, ali mu nisu poverovali. Ispovedio se, pricestio i treceg dana su ga ukucani, probudivsi se, ugledali na klupi u uglu vec odevenog i sa svecom u rukama Pricali su mi, da su davno, na Georgija ?, u selima sluzeni vodoosveceni molebani, kada su seljaci prvi put vodili u polje krave ukrasene cvetnim vencicima, a svesetnik ih je kropio Svetom vodom i citao molitve. I sve zivotinje su bile lepe i izgledale su praznicno. Danas nije tako. Bez molebana, bez svestenika, s grdnjom se tera poludela stoka na pusta polja, cesto jos do Djurdjevdana Rezultat je ocigledan. Kako se brzo desio ljudski pad! Sedamdeset godina bez vere i mi vec ne razumemo ni svet koji nas okruzuje. Nista ne raste, sve pada i rusi se, umire, u punom smislu reci, unakazuje. Nema vise Bozijeg Lika u svetu. Svuda je satansko unistavanje mrtvilo u celoj Rusiji. Mogu se cuti price cas o pobesnelim konjima, cas o psima koji su napali ljude njih samo krsno znamenje moze zaustaviti. Gospod dozvoljava neprijatelju da deluje na nas preko zivotinja. Sve po nasim gresima. Ali jos uvek ima i onog drugog dobrog i dirljivog u prirodi. Jednom se jedan svestenik sa grupom omladine uputio u Mali , najlepse mesto pod Starim Izborskom. Morali su usput i da nocevaju pa su poneli satore sa sobom. Uvece su svi stali na molitvu, ali su ih komarci toliko napali da je bilo nemoguce usredsrediti se na misli o Bogu. I odjednom dolece roj vilinih konjica i obracunava ? se sa komarcima Nije li molitvama Prepodobnog Onufrija Maljskog Gospod ucinio ovo malo cudo radi ukrepljenja decije vere? IZA OGLEDALA Djavo nas uci da izvrcemo reci, da ne bismo kada nas pitaju, sebe okrivili vec da bismo, ucinivsi greh, slagali i opravdali sebe. Prepodobni Jefrem Sirin Laz uvek izoblicava sama sebe time sto misli da povredi istinu, koju medjutim jasnije istice. Sveti Jovan Zlatoust Koliko cesto samo cujemo: ?Pomozite, smucen sam potpuno, ne shvatam nista u svom zivotu, nista mi ne ide! ? Cemu da se cudimo ukoliko je ceo zivot zasnovan na lazi, na obmani samoga sebe, Boga i bliznjih? Ljudi ne zive kako treba, a cini im se ? da treba sve da podnose, daju drugima pouke To je samoobmana koja se gomila, gradeci iluziju bitisanja. Prelazimo u iracionalni svet, Iza ogledala ?, u kome vladaju sasvim drugi zakoni i poredak, i u kome ne vlada Bog, vec Njegov protivnik, otac lazi i prevare. Ako smo se obratili Bogu, i ako zelimo da ispravimo sebe i pripremimo se za blazenu vecnost, onda treba ozbiljno da se zamislimo. Laz, obmana, koketiranje i izvestacenost, praznoslovlje i smejanje sve to treba da nestane iz naseg zivota. Skinimo sa sebe okove. Gospodu su potrebni slobodni ljudi. Slobodni od poroka i lazi, umisljenosti i lukavstva. Sve one koji nam smetaju na tom spasonosnom putu ka Hristu, treba odbaciti. Pristrasnost prema odeci, automobilima, udobnosti i komforu, koja ne samo da se smatraju porokom, vec se posebno cene cak i u crkvenoj sredini,- su jos jedna vrsta prevare. Izgubljena je jednostavnost bitisanja, spoljasnja izvestacenost odrazava unutrasnju nesredjenost, besciljnost, rastresenost. Zanimljiv detalj: najstilizovaniji namestaj u Francuskoj je napravljen u vreme Ljudovikovih, koji su se odlikovali veoma razvratnim moralom. Unutrsanja praznina trazi svoje ispunjenje, i mi je ispunjavamo ? necim spoljasnjim. Dusa zedni za gornjim, a mi joj dajemo donje! U nekim selima je jos uvek moguce naci jednostavne stolove, sanduke i taburete . U takvoj kuci je najlepsi ugao sa ikonama: ukrasen trakama, peskirima. Ostali namestaj je prost i funkcionalan, i samo sarena kasika ili u drvetu izrezan konjic (drveni ukras na sljemenu kuce) pokazuju, da domacini imaju osecaj za lepo. Ali, oni shvataju da lepota dolikuje lepom uglu, a ostali deo kuce treba da je opremljen jednostavno i skromno. Mnogo sam slusao o Blazenim starcima Ignjasi i Vanjecki, koji su bili poznati u Peterburgu, Novgorodu i Pskovu, 40-ih i 50-ih godina. U narodu su s ljubavlju prepricavani slucajevi njihove prozorljivosti i zadivljujucih predskazanja. Narocito sam mnogo slusao o Ignjasi. Njega je jos kao malog decaka od slepila iscelio Sveti pravedni Jovan Kronstatski i blagoslovio ga za podvig jurodstva Hrista radi. Ignjasa je u starosti opet oslepeo i uvek je neko morao da ga vodi. Putovao je od parohije do parohije, urazumljujuci i uceci pravoslavne iako je to bilo u vreme kada se svestenstvo bojalo da kaze i rec, a mnogi svestenici samo sto su se vratili iz logora, u kojima su bilo po 8 i 10 godina. Nacin zivota stranaca je bio skroman, prost i neprimetan. Cesto nisu imali ni dokumenta, ali ih je Gospod cuvao. A majka Marija Staroruskaja? Ceo svoj zivot je prozivela nemajuci svog kutka, ni pasosa, ni penzije, ali su mnogi bili srecni da je prihvate u svoju kucu. A nas sve odvlaci od Boga, svaka glupost nas dovodi u ushicenje. Sve nesto skupljamo, pravimo kolekcije, nabavljamo A kada se molimo? Stani bezumni covece, pomisli na Carstvo Nebesko, udahni malo vazduha za svoju dusu.

Iza ogledala Djavo nas uci da izvrcemo reci, da ne bismo kada nas pitaju, sebe okrivili vec da bismo, ucinivsi greh, slagali i opravdali sebe. Prepodobni Jefrem Sirin Laz uvek izoblicava sama sebe time sto misli da povredi istinu, koju medjutim jasnije istice. Sveti Jovan Zlatoust Koliko cesto samo cujemo: Pomozite, smucen sam potpuno, ne shvatam nista u svom zivotu, nista mi ne ide!Cemu da se cudimo ukoliko je ceo zivot zasnovan na lazi, na obmani samoga sebe, Boga i bliznjih? Ljudi ne zive kako treba, a cini im se da treba sve da podnose, daju drugima pouke To je samoobmana koja se gomila, gradeci iluziju bitisanja. Prelazimo u iracionalni svet, Iza ogledala u kome vladaju sasvim drugi zakoni i poredak, i u kome ne vlada Bog, vec Njegov protivnik, otac lazi i prevare. Ako smo se obratili Bogu, i ako zelimo da ispravimo sebe i pripremimo se za blazenu vecnost, onda treba ozbiljno da se zamislimo. Laz, obmana, koketiranje i izvestacenost, praznoslovlje i smejanje sve to treba da nestane iz naseg zivota. Skinimo sa sebe okove. Gospodu su potrebni slobodni ljudi. Slobodni od poroka i lazi, umisljenosti i lukavstva. Sve one koji nam smetaju na tom spasonosnom putu ka Hristu, treba odbaciti. Pristrasnost prema odeci, automobilima, udobnosti i komforu, koja ne samo da se smatraju porokom, vec se posebno cene cak i u crkvenoj sredini,- su jos jedna vrsta prevare. Izgubljena je jednostavnost bitisanja, spoljasnja izvestacenost odrazava unutrasnju nesredjenost, besciljnost, rastresenost. Zanimljiv detalj: najstilizovaniji namestaj u Francuskoj je napravljen u vreme Ljudovikovih, koji su se odlikovali veoma razvratnim moralom. Unutrsanja praznina trazi svoje ispunjenje, i mi je ispunjavamo necim spoljasnjim. Dusa zedni za gornjim, a mi joj dajemo donje! U nekim selima je jos uvek moguce naci jednostavne stolove, sanduke i taburete . U takvoj kuci je najlepsi ugao sa ikonama: ukrasen trakama, peskirima. Ostali namestaj je prost i funkcionalan, i samo sarena kasika ili u drvetu izrezan konjic (drveni ukras na sljemenu kuce) pokazuju, da domacini imaju osecaj za lepo. Ali, oni shvataju da lepota dolikuje lepom uglu, a ostali deo kuce treba da je opremljen jednostavno i skromno. Mnogo sam slusao o Blazenim starcima Ignjasi i Vanjecki, koji su bili poznati u Peterburgu, Novgorodu i Pskovu, 40-ih i 50-ih godina. U narodu su s ljubavlju prepricavani slucajevi njihove prozorljivosti i zadivljujucih predskazanja. Narocito sam mnogo slusao o Ignjasi. Njega je jos kao malog decaka od slepila iscelio Sveti pravedni Jovan Kronstatski i blagoslovio ga za podvig jurodstva Hrista radi. Ignjasa je u starosti opet oslepeo i uvek je neko morao da ga vodi. Putovao je od parohije do parohije, urazumljujuci i uceci pravoslavne iako je to bilo u vreme kada se svestenstvo bojalo da kaze i rec, a mnogi svestenici samo sto su se vratili iz logora, u kojima su bilo po 8 i 10 godina. Nacin zivota stranaca je bio skroman, prost i neprimetan. Cesto nisu imali ni dokumenta, ali ih je Gospod cuvao. A majka Marija Staroruskaja? Ceo svoj zivot je prozivela nemajuci svog kutka, ni pasosa, ni penzije, ali su mnogi bili srecni da je prihvate u svoju kucu. A nas sve odvlaci od Boga, svaka glupost nas dovodi u ushicenje. Sve nesto skupljamo, pravimo kolekcije, nabavljamo A kada se molimo? Stani bezumni covece, pomisli na Carstvo Nebesko, udahni malo vazduha za svoju dusu. ZLI DUSI GOVORE (Iz beleski) - Mnogi se kaju, ali samo na recima, a ne i na delima! - Mrzim kada se covek hrabro bori sa nevoljom. Tesko mu je u dusi, a on to ne pokazuje spolja. Takva borba mi se uopste ne svidja. - Bojim se onih sa niskim cinom, a uzvisenog duha. A onih sa visokim cinom, ali niskog duha se ne bojim. - Ja podsticem gordost i pod vidom smirenja. Smirujem se kada predlazem da se igraju karte ili prekine post - Ni kod koga ne primecujem da se bori sa nama. Treba samo da ubacim grehovnu misao, i ljudi je odmah prihvataju i ispunjavaju. - Cim nam nas knez da zadatak mi odmah idemo da ga ispunjavamo, a vi ste lenji na izvrsavanje zapovesti Bozijih - Ako i dopustimo da se ucini dobro delo, mi se odmah pobrinemo, da pre njega bude ucinjeno stotine i hiljade manjih grehova. Tako da produzujemo da pisemo na nasim papirima - Danas mnogi sa nizih mitarstava idu direktno u ad radi osudjivanja drugih (narocito svestenika i monaha). I ima mnogo onih koji ugadjaju stomaku: svi vole ukusno da pojedu i da popiju. Oni se za to ne kaju; dodju u hram, sednu na klupu i pricaju o ovozemaljskim stvarima. Oni ni ne misle da treba da se pokaju. Roditelji ne oducavaju decu od losih stvari, tako da ona do starosti zadrzavaju zle navike U mnogim crkvama se osecam slobodno: narocito tamo gde vernici razgovaraju i ponasaju se kao na pijaci. Kod tebe sam na drugom stepeniku i ne mogu dalje. Kod oca P. stojim na ulici,strasno mi je cak i da se priblizim ulazu. Kod nekih mrzovoljnih svestenika, koji na primer piju da bi sluzili, dolazim i na sam kraj oltara. - Svidja mi se sto danas mnogi uopste ne govore o Bogu i Majci Bozijoj, ni sa svestenicima ni medjusobno. Samo se prica o telesnom, nema niceg duhovnog, cak se i u hramu brblja o ovozemaljskom. - Zato mi iniciramo ideju da se antihrist vec rodio. - Svidja mi se kada svestenici bez nekog posebnog razloga traze od arhijereja premestaj u drugu parohiju. - Navodimo ljude na greh cak i preko pominjanja umrlih. Na primer, kaze udovica:Pomeni mog Ivana. A njen Ivan se ili obesio, ili opijao votkom, ili je umro kao nevernik. - Zeleo bih da svi vernici govore: Nemam vremena da se molim U crkvu idem ponekad, nema se vremena, imam puno posla ili:Muz ne dozvoljava ili Dosli su gosti Uvek cemo da vam pronadjemo neki izgovor. - Moj plan je u prvom redu da se sto redje odlazi u crkvu. - Ne volim knjige o Svetim Ocima. U njima je sve napisano protiv nas. Mi dan i noc ucimo da se svestenici osudjuju.

- Cak ako svestenici sa dopustenjem arhijereja drze opelo samoubicama i pijanicama njihove duse su u nasim rukama. - Tesim se time da necu samo ja stradati, vec cu za sobom povuci jos more ljudi. - Ne mogu da trpim kada svestenici na ispovesti objasnjavaju i pitaju, ukazujuci na grehe. - Nasi svestenici zbunjuju istinske svestenike, nasi monasi zbunjuju istinske monahe, nasi vernici zbunjuju istinske vernike. Ne volimo kada ljudi na visem duhovnom nivou zahvaljuju Bogu za iskusenja i nevolje. - Posle Liturgije se veoma bojim pepela iz kandila od Heruvimskog tamjana. - Svidja mi se kada grese u horu, kada nastaju prekidi i cutanje. - Kada nastane Strasni sud, svi ce stati, uzeti svoje Krstove s grobova i poci na Sud. A oni koji ne budu imali Krstove, sta mislite, gde ce otici? Radostan sam ako uspem samo jednog coveka da rastuzim, kako bi otisao rastrojen! Ne volim Zlatousta on je mnoge naucio da se mole. A! Gresite i kajete se? Sve bih vas rastrgao! Kako mi oduzimamo Blagodat kada se vracate iz Crkve, a narocito posle Pricesca! Mi podsticemo da se ode kod nekoga ili da se vode razgovori o ovozemaljskim stvarima. Tako vi i odlazite sa ovozemaljskim mislima, zaboravivsi o tome sta ste slusali u crkvi. Tako se oduzima Blagodat. - Volim radoznale, narocito u crkvi. - Veoma mi se svidja opsta ispovest! Tad bih samo setao 24 casa! Nikakav greh ne treba kazati i nista sramotno ne treba ispitivati. - Ja podsticem da se sve ostavlja za kasnije . Kasnije cete procitati molitve, kasnije Jevandjelje, kasnije cete otici u crkvu, a kasnije cete i dobro delo uciniti. Ako uspete! Mrzim sva zapisivanja i prepisivanja iz bozanstvenih knjiga, narocito Svetootackih. Duga i sporija molitva mi veoma ometa ostvarivanje mojih planova. Veoma volim neposlusanje. Cak i truncica i to mi se svidja! Bojim se onih koji sastradavaju sa posednutim, a svidjaju mi se oni koji se boje tih u kojima mi sedimo. Veoma su mi mili i oni koji se boje magova. - Mrzim one koji citaju Psaltir posebno nocu. Ne volim one koji su zadovoljni bilo kakvom hranom. To vas ja ucim da probirate i da se inatite. Svidja mi se kada se brojanice nose na videlu, i kada se po ustima vidi da se neko moli. I jos kada govore ili pokazuju sta su darovali. Volim one, koji govore:Bog je milosrdan, moguce je raditi i ovo i ono. Volim kada vernici idu za savet prvo kod jednog svestenika,pa zatim kod drugog, narocito ukoliko je taj drugi neiskusan, i koji cak ponekad skrece sa istinskog puta. Volim one vernike, koje se danas mole usrdno, iscitavaju celo svoje molitveno pravilo, a sutradan ga ili skracuju ili ostavljaju. Mislis da se bojim onih koji znaju mnogo o duhovnim stvarima? Ne, meni su strasniji oni koji mnogo rade na tome, koji ispunjavaju ono sto znaju! Narocito ne volim dvanaestu glavu iz Jevandjelja po Luki! Da, pise se o Crkvi, ali samo o spoljasnjim, ovozemaljskim stvarima! Nema niceg duhovnog! Svi negovani, nafrizirani, obrijani, razgoliceni svi su moji! Volim kad se neko zanima ovosvetskim stvarima, a ne spasenjem duse. Za one koji puse je ne samo dim moj, vec i vatra! Svidja mi se kada govore Ekaterina Vladimirovna, Sergej Vasiljevic samo ne sluga Boziji , ni sluskinja Bozija . Treba cena duhovnih knjiga da bude do 40 hiljada, kako ih ljudi ne bi kupovali Postajali bi, pogledali i otisli. Mi podsticemo da se vecernje pravilo zapostavlja! Sta mislis ako covek zaspi a ne pomoli se, i umre u snu gde ce njegova dusa otici? Da li u raj? Ispovedaju grehe, ali ne uklanjaju uzroke. Izljubio bih ti i ruke i noge, kad bi se slikao zajedno sa katolicima, ili luteranima, ili raskolnicima!(pa ko zna na jednoj svadbi ili proslavi kad se slika ko je ko?) Volim svoje monahe. Moji monasi jedu meso, i piju vino. Narocito mrzim Svete, koji su dostigli ljubav i trpeli iskusenja i nevolje u zivotu. Ne trpim smirenje. Moze li covek koji je umro pred televizorom proci mitarstva? Mozda da je citao novine mozda bi i prosao, ali ako je gledao televizor: klovnove, magove, razvrat nikako ne moze da prodje. Mi takodje organizujemo susrete za svestenstvo, odvracamo ih od svetih misli, samo da ne bi mislili o Bogu i spasenju duse, vec im glave punimo svakakvim glupostima. Ja se svestenika kao svestenika ne bojim, vec ako on posti, moli se to je za mene onda borba Nisam hteo da kazem da me Krst tvoj sa Svetinjom na grudima prinudjuje da kazem skini ga! Treba da se spasavate bolestima i nevoljama, inace se necete spasti. Cim pomislis:Ona vraca ja zapisujem greh. Vracara ne moze nista da ucini bez Bozijeg dopustenja. Vise se bojim vase osvecene vode nego manastirske jer je ona sa izvora ili iz oltara s cesticama Mostiju. (O toj vodi citajte u glavi Moleban vodoosvecenja) Zasto zli duhovi ulaze u oveka? Gresi su priznak duhovno mrtvog coveka. Sveti Tihon Zadonski

Grehovna izopacenost vodi u pogibiju. Pritajeno prodiruci u dubinu, ona postepeno proizvodi nepopopravljivo raspadanje, koje se cini malim,ali deluje neizmerno, jer siri svoje dejstvo, slicno kvascu od nogu do glave. Zivot gresnika je smrt, jer ih muci prolaznost i smrt, i zive da bi umrli za vecne muke. Prepodobni Jefrem Sirin Jedna zena uopste nije mogla da jede zelen. Od zelenog duha je trenutno dobijala jake bolove u zelucu. Provodila je vise vremena na gastroenteroloskom odeljenju nego kuci, hitna je dezurala pored njenih vrata, ali sem ove narocite pomoci, medicina nista drugo nije mogla da ucini. Ta zena je bolovala, kako se to kaze u narodu, - od uroka. Tek posle toga, kad je pocela da posecuje sluzbe za bolesne u nasem hramu, nastupilo je olaksanje, ona je zaboravila na bolnicu, na tablete, na svoje nepodnosenje zelenisa Paradoksalno, ali je cinjenica: lekar, ciji je poziv da leci, u nase vreme cesto samo pogorsava bolest. To se u prvom redu tice bolesti, koje su izazvane neposrednim delovanjem duhova zlobe. Nekoliko desetina godina progresa su nas dovele na kraju do potpune duhovne neobrazovanosti. Zaboravili smo i ono sto smo nedavno znali. Na primer, pre revolucije nasi lekari su bez posebnih teskoca razlikovali duhovne bolesti od prirodnih. Danas pak, imajuci teskoca u postavljanju dijagnoze, lekar svoje pacijente salje babama , vracarama, ekstrasensima, magovima A pre mnogo godina, prica se, lekar je docekivao bolesnika recima:"Jeste li se davno pricestili?"- I nije zapocinjao lecenje dok se bolesnik ne bi ispovedio i pricestio. Zasto zli duhovi ulaze u coveka? Zasto je to moguce? Zasto Bog tako nesto dopusta? Prve odgovore na ova pitanja sam dobio na sluzbama svog duhovnog oca, kada je on zaklinjuci necistog duha, pitao:"Kad i zasto si usao? - I zli duh je pri pomenu Gospoda nasega Isusa Hrista morao da odgovara. Najcesce su razlozi bili abortusi i preventivna trudnoca. Zatim - blud i preljubocinstva, a narocito rukoblud i promena polova. Dalje - stomakougadjanje, nepostovanje postova. Zatim uvrede nanosene roditeljima. Jednom su me pozvali da ispovedam bolesnog decaka od 16 godina u njegovoj kuci. Dolazim i zaticem visokog mladica, koji skrece pogled i ne moze da me gleda u oci. Objasnjava da mu neprekidno dolaze zli duhovi i zahtevaju da se baci kroz prozor. Majka se umesala u razgovor, pricajuci o sinovljevoj bolesti, o pipetama, i o tome da je posle njih sve i pocelo" Momak je jedva priznao: da to nema veze sa pipetama, vec da su zli duhovi poceli da se pojavljuju kad je on poceo da onanise. Ja sam ga ispovedio, pricestio i zahtevao da ga roditelji redovno vode u hram. Ali me je majka uveravala da je to nemoguce. On pada u toku sluzbe, grci se na podu - ona to ne moze da gleda, a i neprijatno joj je zbog drugih ljudi Sve sto sam ja dalje rekao je bilo bez rezultata majka nije zelela da se uznemirava. Sve se zavrsilo tragicno: kroz pola godine mladic je otisao na zeleznicku prugu i bacio se pod voz Evo jos jednog slucaja. Jedna majka je dovela kod nas u hram svoje sinove. Obojica joj se nisu svidjala , a jedan je pored toga imao neku (po medicinskim pokazateljima) neizlecivu koznu bolest. Ja sam proverio i saopstio majci da su oni duhovno bolesni. Pri osvecivanju stana sam obratio paznju na fotografiju jednog muskarca. - Vas muz? - Ne, - zbunivsi se odgovorila je zena. - To je prijatelj. Pokazalo se da se ona vec mnogo godina vidjala sa ozenjenim muskarcem. To je dovelo da je njegova zena proklela sto je i predstavljalo uzrok bolesti njenih sinova i nje same.Zli duhovi ulaze i zbog ruzenja Svetinje, pri cemu sami bolesnici to potvrdjuju. Postali su cesti slucajevi duhovnih bolesti radi bavljenja sportom, slusanja rok-muzike, a narocito takozvanog teskog metala . Zlog duha je moguce zakaciti na ubrzanim kursevima jezika, pored televizora, na seansi kod narodnog iscelitelja" A okultna nauka ? Na svakom uglu nam obecavaju isceljenje i procvat pomocu nje, uspeh u zivotu i zadovoljstvo Raznorazni udzbenici i prirucnici preporucuju pijenje mokrace, lecenje akupunkturom, bezkontaktnom masazom, otvaraju se duhovni centri, prenosi se energija Bolesnici postaju iscelitelji , propagatori svakojake prljavstine, satanine sluge. Zaista lekar je - isceli se sam! Epohom duhovne razudjenosti mozemo nazvati strasno vreme u kojem mi zivimo.Ne samo da nasi stanovi, vec i nasa tela postaju stanista zlih duhova. Sve u nasem savremenom zivotu vodi unistavanju duhovnosti, i njenog izopacivanja. Razmazenost i egoizam, pohota i prozdrljivost, odsustvo trpeljivosti i smirenja, ne samo da nas cine stanistima zlih duhova, vec i njhovim igrackama i orudjem. Tako se cesto moze cuti:"Oce, u meni tacno neko sedi "Ili:"Ja sve vreme osecam da ovde nesto susti Desava se da neki ljudi shvataju da su i zasluzili kaznu zbog necega, ali se i dalje opravdavaju. - Pa svi tako zive Ko bi znao da se to ne sme Zli duhovi sve cesce ulaze u nekoga ne samo zbog jednog greha vec zbog grehovne sveukupnosti. Neprijatelj voli da se sakriva iza bolesti, trauma i posledica havarija. Zato se cesto mogu cuti izjave tipa:"To je kod mene komplikacija posle angine . Takvim ljudima je teze od svega objasniti sustinu njihove bolesti. Ko na kraju krajeva zeli da bude posednut? Ko zeli da ima alergiju, hronicni bronhitis, bronhijalnu astmu, gastritis, sklerozu a i uzroci su zvucni : zagadjena zivotna sredina, prasak za pranje, cvetni prah Narod je toliko ogrezao u grehu, i ne zeli da se ispravi, pa mu Gospod salje urazumljenje. Mnogi se upravo preko bolesti i obracaju Bogu, urazumljuju se i pocinju konacno da brinu o onom najvaznijem - spasenju duse. Kazna za grehe se onda pretvara u Bozije milosrdje prema ljudima Svojim. Neispitljivi su putevi Tvoji, Gospode! Saveti posednutom Cesce se ispovedati, narocito na pojedinacnoj ispovesti (cak bez Pricesca), i cesce se pricescivati Svetim tajnama, uz obaveznu pripremu za to. Strogo postovati postove i posne dane (sredu i petak) Vezbati se u smirenju preko neosudjivanja drugih, cesce traziti oprostaj i misliti o sebi kao o najgresnijem i poslednjem; smatrati da je Bog dopustio zlom duhu da udje zbog loseg zivota, i ni u kom slucaju ne kriviti nikoga za svoju duhovnu bolest i tim pre se ne obracati babama i magovima. Uopste, treba znati da je smirenje mocno sredstvo u borbi sa posednutoscu.

Cesce prizivati ime Isusa Hrista, to jest izgovarati Isusovu molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj me gresnog i osenjivati se krsnim znakom. To je najdostupniji lek za svakog hriscanina, nase Sveto nasledje ustanovljeno samim Gospodom Isusom Hristom. Krst, cak bez molitve, ima spasonosnu silu, kako je to moguce videti na primeru obracanja svestenomucenika Kiprijana u hriscanstvo. Samo se treba krstiti pravilno, sa strahopostovanjem, i ne zuriti. Svakodnevno uzimati na prazan stomak Krstovdansku vodicu s prosforom i u toku dana vodu od malog osvecenja (za zene sem u dane prirodne necistoce). Uzimati pomalo i mazati bolna mesta osvecenim uljem: iz oltara, od sluzbe na litiji, od mostiju, od Cudotvornih ikona. Svakodnevno citati Jevandjelje, a narocito ona mesta gde se opisuje isterivanje zlih duhova i isceljenje posednutih od strane Gospoda, a takodje i Njegova stradanja; cesto ponavljati tekstove iz Svetog pisma i molitve, koje su krajnje neprijatne necistim duhovima, na primer, akatiste Arhistratigu Bozijem Mihailu i svetitelju Tihonu Zadonskom. Korisno je citati i Psaltir, uciti napamet neke tekstove iz Jevandjelja, kako bi se cesto vracali na njih u raznim okolnostima. (Poznat je slucaj da se nepismeni oslobodio necistog duha, samo sto je naucio da cita Psaltir). Treba takodje citati o isceljenjima od ikona i mostiju, iscitavati Zitija svetih, u kojima su opisana isecljenja od posednutosti. Stan treba kaditi tamjanom i kropiti Svetom vodom. Ici na hodocasca, kako bi se celivale Svetinje (Mosti, Cudotvorne Ikone); okupati se na Svetom izvoru (u Pocajevu, Pjuhtici i drugim mestima). Obracati se svestenicima (narocito onima koji vode podviznicki duhovni zivot), koji citaju molitve za posednute. Ali je najvaznije izmeniti svoj zivot po Jevandjelju, po Bozijoj Volji. O isceljenju vra anjem Ako se pred tobom pojavi prorok ili poznavalac snova, i ucini neko cudo, i zaista se desi to o cemu ti je govorio, i pritom ti kaze: Hajde za drugim bogovima, koje ti ne znas, da im sluzimo tad ne slusaj reci tog proroka, jer te kroz njega iskusava Gospod Bog nas, da bi saznao da li ljubis Gospoda Boga svoga. Peta Knjiga Mojsijeva (Ponovljeni zakoni) - 13:1-5 Djavo nas sablaznjava kako bismo se protivili Bozijem zakonu, sto se projavljuje i u zelji za dobijanje isceljenja magijskim, vracarskim delima. Ti, koji isceljuju na taj nacin paganski zreci, magovi, samani su uvek izazivali prirodan strah. Za njih se u Starozavetnom zakonu kaze: Ne treba da imas proricaca, gatara, vracara, bajaca, prizivaca duhova, madjionicara i pitaca mrtvih, jer je pred Gospodom mrzak svaki onaj koji to radi (Utor. 18:10-12). Kazna za takva dela je ista kao za lopove i ubice. I to nije slucajno. Covek je po zamisli Tvorcevoj, bio tacka koja spaja gornji svet svetlih duhova i materijalni kosmos. Raskinuvsi savez sa Bogom, covek je odlucen od opstenja sa svetom svetlih duhova. Svetli duhovi su se uklonili od opstenja sa covekom, kao nedostojnim takvog, a pali duhovi, ubacivsi u nas svoj pad su se pomesali s nama, i kako bi nas sto sigurnije drzali u zarobljenistvu, trude se da prikriju i sebe i svoje ciljeve (Sveti Ignjatije Brjancaninov) Teznja da se u sebi razviju bilo koje prirodne sposobnosti mimo Hrista, i ne radi sluzenja Crkvi, vec radi prosirivanja svog saznanja, izrazavanja svoje sujete je skupljanje drva i suvih grana za vecni geenski oganj, u koji ce biti baceno svaka loza, koju Otac (Nebeski) nije nasadio (Jn. 15:5). Ko nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa t. 12:30). To je pravedno u odnosu na telesne i dusevne covekove sposobnosti. Ali je narocito opasno pokusavati razvijati u sebi takozvane duhovne sposobnosti, sposobnosti palog ljudskog duha, koji je pomesan sa necistim duhovima i deluje suprotno Duhu Svetom. Sva duhovna dostignuca van Pravoslavlja, koja nisu zasnovana na dubokom pokajanju i svesti o svojoj slabosti, bez samoraspeca su direktno sluzenje satani. To delo je pogubno za onoga ko se njime bavi; ono daje izvanredan pristup dusi onih, koji lakomisleno ili zlomisleno pribegavaju magijskim metodama. To se odnosi i na isceljenje. Demon i njegov sluga vracar (ili kako se jos naziva mag, ekstrasens, narodni iscelitelj) ne moze, buduci covekoubica i lisen zivota, pomagati ljudima. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti (Jn. 10:10). Nasi preci su zadivljujuce tacno nazivali tu tamu zlih duhova recju nezivot . Djavo ne zeli i ne moze da umanji kolicinu zla u tom svetu on, lopov celog sveta, zivi samo za laz i unistenje Bozijeg sveta. A najvise od svega za unistenje ljudske duse. Njegova vlast je vlast manipulacije i razdvajanja, cime imitira njemu nedostupnu bozansku sposobnost za stvaranje. (Nama, koji zivimo u zemlji, u kojoj je Boziji zakon odbacen bezmalo ceo vek i izabran zakon zlih duhova, vidimo u potpunosti plodove tog izbora potpuno nestajanje zivota.) Demoni u nama seju mnogobrojne strasti, koje nas cine mrskim Bogu, a zatim se hrane zivotnom energijom svojih zrtava. Na to je upozoravao Sveti apostol Petar: Budite trezveni i bdite, jer suparnik vas, djavo, kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere (1 Petr. 5:8). Jedna vracara, kojoj je taj dar dobila kao nasledje od majke, je pricala da su je jednom zamolili da skine bradavice jednom coveku. Ona je to lako uradila. Ali sledeceg dana je kod nje dosla zena isceljenog sada su njene ruke bile sve u bradavicama. Pokazalo se da je posle odlaska isceliteljke ta zena pomela pod, i to je bilo dovoljno da bolest koja nije bila unistena, vec ostala u svetu i umnozena od magijskih zaklinjanja predje na nju. Ovaj jednostavan primer razotkriva opstu semu bezzakonitog delovanja zlih duhova: delimicno poboljsanje necega, do koga se dolazi prosto i bezbolno, se placa ili na racun drugog coveka, ili na racun povrede svojih po pravilu vaznijih delova tela, a sto je najvaznije u svakom slucaju na racun svoje sopstvene duse, po cenu vecnih muka, u poredjenju s kojima su bilo kakva zemaljska stradanja nistavna Satanine sluge nam ne mogu pomoci. To, sto svi ti trudbenici nevidljivog fronta : profesionalni gatari, astrolozi, hiromanti, numerolozi, teosofi iz drustva Blavatske, kabalisti, antroposofi, spiritisti, astralni putnici i misticari, medijumi, jogini, sledbenici Rerihova, lekari bioenergeticari, ritualni koderi, samani, magovi, predstavnici bele, crne i drugih magija jedne gore list , oni sami potvrdjuju u svojim mnogobrojnim javnim nastupima. Tako, poznati Jurij Tarasov u clanku naslovljenom Ja mag cetvrtog pokolenja , je u potpunosti objasnio:

Meni je uspelo da vidim pocinje razgovor novinar da ste vi vracali nad bolesnikom od osteohondroze uz pomoc vaseg biopolja, manuelne terapije i psihoterapije. Sve je to nasiroko poznato. Znamo za neke predstavnike alternativne medicine kao sto su na primer Dzuna, Kaspirovski. A vi ste jedan od njih? U cemu se sastoji vracanje? Odgovor je u vasem pitanju. Zasto ja sebe ne nazivam ekstrasensom? Zato sto ekstrasens zna da radi samo desetinu onoga cime vlada jedan mag. Isto je moguce reci za hipnotizere, vracare, psihoterapeute svaki od tih pravaca je samo vrh ledenog brega. Receno je potpuno otvoreno: vrh ledenog brega, cija je osnova u preispodnji . Ali mi ne zelimo tamo, mi zelimo da dospemo u raj IZ BELEZAKA Besovske smicalice Posmatrao sam jednom kako se pre pocetka Bogosluzenja oko jedne posednute zene skupila grupa vernika. Prisao sam im. Pokazalo se da vernici postavljaju pitanja zlom duhu, i on im je sa zadovoljstvom odgovarao, pri cemu dovoljno tiho i brzo. Ja sam prekinuo tu predstavu , objasnjavajuci vernicima da se zlom duhu kao prvom klevetniku ne sme verovati, i samo ga iskusni svestenik moze ispitivati i davati tacnu ocenu njegovih reci. U datom slucaju cilj svih odgovora neprijatelja se svodio na to da:1) izazove neprijateljstvo; 2) okleveta nevine; 3) okrivi magove za sve, a ne sebe, zaboravljajuci da nista ne biva bez Bozijeg dopustenja za nase grehe; 4) unese strah da je beskorisno kajati se, jer se i tako i tako nece dobiti oprostaj grehova; 5) navede na roptanje, kako bi ljude lisili vecne nagrade za prterpljene nevolje i bolesti. Svetlo lice Jednom svesteniku je zli duh kroz posednutu zenu rekao sa mrznjom:Ja sam odavno prestao da se druzim s tobom. Ti, ako i pogresis kajes se, i tvoje lice opet postaje svetlo. O automobilima Ucini greh, - predlagao je zli duh svesteniku. Kakav? zainteresovao se ovaj. Kupi automobil .(Onda su svi svestenici gresni, a Bog je dao coveku um da napravi auto da mu koristi) Osveceni pojas Dosao sam u oltar gde je bio jedan svestenik, ciji je oltarnik bio posednut (Ja ne verujem da djavo uopste moze da udje u oltar Svetinju nad svetinjama to bog ne dopusta) . U oltaru su se nalazili pojasevi s natpisom:Ziv uz Boziju pomoc Zli duh mi se obratio ustima oltarnika:Vidis ove pojaseve? Ja ih se sada ne bojim, jer nisu osveceni" Drugi put sam, u prisustvu jedne druge duhovno bolesne osobe rekao da pojas treba da se osveti i da ja mislim da ga stavim na Svetinju, da ga okacim na ikonu, a zatim stavim na Presto, i osvetim po cinu osvecenja svake stvari. Ja necu nositi taj pojas i ne dozvoljavam da se stavlja, - izjavio je zli duh. Molitva za posednute radi novca Kod mene je dosla jedna posednuta zena sa molbom da je blagoslovim da otputuje na molitvu za isterivanje zlih duhova negde daleko.Cuvsi od nje da svestenik za to uzima novac, ja je nisam blagoslovio. Tada je zli duh povikao kroz nju:?Blagoslovi je, blagoslovi je da otputuje! Neka izgubi vreme, novac i neka ucini jos grehova na putu. Samo se nadaj U jednom manastiru svestenik je naglas rekao: Zeleo bih da imam takav televizor, na kome bi se prikazivale samo svete stvari: emisije kako treba ziveti po volji Bozijoj, kako se spasti, kako ugoditi BOGU, kako pobediti svoje grehovne navike. Necisti duh, koji se nalazio u posednutoj, nije mogao da izdrzi a da ne kaze:Ih, sta si pozeleo! Samo se nadaj! O detaljnoj ispovesti Duhovno bolesna zena se oko dva sata kajala na ispovesti. Duhovnik je sedeo i strpljivo slusao ispovest. Po zavrsenom ispovedanju grehova, duhovnik je procitao razresnu molitvu. Tada je zli duh ustima posednute kriknuo:Sta si to uradio!? Ja sam se trudio i pisao njene grehe ceo zivot, a ti si za jedan sat obrisao celu moju hartiju! O osvecenju stana Evo sta je ispricao arhimandrit Amvrosije (Jurasov):Sluzio sam u parohiji, u Zarkom Jurevskog rejona, Ivanovske oblasti. Kod nas u kuhinji je radila jedna zena Raisa iz Alatora. Ona je pricala da joj je muz bio pijanica, da je vikao i pravio izgrede. Raisa je pozvala svestenika, i on je osvetio kucu. Uvece se muz vracao s posla, zena ga je videla sa prozora i pomislila: da li ce osetiti da je kuca osvecena? Gleda a njega nema pa nema. I tako je proteklo skoro 15 minuta. Otvorila je vrata, i ugledala ga gde lezi u senu. Nije bio pijan, vec trezan! Sta tu radis? Ulazi u kucu! A on je odgovorio:Ne mogu, za mene u toj kuci nema mesta. Ma ulazi! I on je cetvoronoske dopuzao do kuce. Dopuzavsi do stola, uzeo je radio i stavio ga na pod; ukljucio ga je, govoreci:Hocu ovako da se utesim. Raisa se zadivila uvidevsi koliko je velika sila osvecene kuce. O duhovnim plocama Ovo mi je ispricala jedna duhovno bolesna zena. Ona je u manastiru kupila plocu sa zvukom crkvenih zvona, dosla kuci i pocela da slusa. Samo sto je zli duh cuo zvuk zvona, ona vise nije imala snage da stoji na nogama, tako da se valjala po podu sve vreme dok su se cula zvona. Oruzje protiv besa Jedna duhovno bolesna zena me je zamolila da joj dam kasetu sa duhovnim pesmama (kaseta ima u ovom slucaju moc da pomogne, i ona je kao TV). Dala sam joj, a zli duh govori:Ti si joj dala oruzje protiv mene. Sada se vise nece dosadjivati i tugovati. O odnosu prema Svetinji sa strahopostovanjem Bio je slucaj, kada se duhovno bolesna zena nalazila u sobi, u koju tek sto su doneli prosforu. Poznato je koliko se necisti duhovi boje Svetin