Zarobljeni ljubavlju

Samanta Gordon

1

- Sretan sam to si dola da me spasi, Dajana! Ne znam kako da ti zahvalim - obratio joj se Najdel Meriot. - Ne treba da mi zahvaljuje To e me najvie obradovati - odvratila je Dajana Valdmen. Dok je bila u sudnici, Dajana se trudila da djeluje strogo i poslovno. Kosu je nosila vezanu u punu, a njena odjea bila je jednostavna i ozbiljna. I minka je bila odgovarajua, diskretna i jednostavna. U dvadeset i sedmoj godini Dajana Valdmen bila je jedan od najpoznatijih mladih advokata. Obino se nije bavila tako beznaajnim sluajevima kao to je bio dananji. Pojavila se u sudu da bi branila Hjuovog brata Najdela, koji je upao u nevolju. Istovremeno nije mogla da shvati kako je bilo mogue da Hju Meriot ima brata kao to je bio Najdel. - Znam da se ti ne bavi ovakvim sluajevima. Zbog toga sam ti dvostruko zahvalan to si pristala sa spasi Najdela - dodao je Hju. Dajana je bila osoba koja nije mogla da odbije niiju molbu za pomo. Ipak je pomalo zaalila to se upustila u ovaj sluaj. Najdel je toga jutra bio gori nego ikad. Ponaao se kao da on nije bio okrivljeni. - Mora se pristojno ponaati ako eli da ti pomognem - rekla mu je Dajana. - Policajci su bili grubi prema meni i oekujem da e uloiti prigovor zbog toga - nije odustajao. - Policajci nisu bili grubi. Samo su zakljuili da je tvoj automobil izazvao zaguenje saobraaja. Trebalo je bez rijei da ga pomjeri i patrola ne bi saznala da ti je registracija odavno istekla. Nije trebalo da se raspravlja sa policajcem i da ga vrijea - objasnila mu je Dajana. - Da ga vrijeam? Nita mu nisam uradio. - Sluaj, ako hoe da te izvuem, mora da uti i da radi samo ono to ti kaem. Da li ti je jasno? - poela je da gubi strpljenje. - Da, gospoo. Nisi mi rekao da je ona gora od policije. - Najdel se obratio bratu. Hju ga je namrteno pogledao. - Zar si neto drugo oekivao od unuke sudije Valdmena? On je bio jedan od najprincipijelnijih ljudi koji se ikad pojavio na sudu. - Hoe da kae da je ovo sjajno mae unuka tog starca? - Pazi na rjenik i smiri se ve jednom! Svakog trenutka e nas pozvati u sudnicu. Hju nije sumnjao da e Dajana uspjeti da spase Najdela od zatvora. Odrasla u kui starog sudije Valdmena, od malih nogu je uila tajne advokatskog poziva. - Mislio sam da e se dogoditi udo i da e me sudija osloboditi - rekao je Najdel, poto je suenje bilo zavreno. - Ti, nezahvalni crvu! Izvukao si se sa uslovnom kaznom. Zar ti to nije dovoljno? - Hju se otro obratio bratu. Dajana je stajala pored njih, ali je utala. - Majka e biti presretna to se sve dobro zavrilo. Da li e moja zahvalnost pomoi da pristane da se uda za mene? - Hju se obratio Dajani. - Jo uvijek nisam odluila, Hju, a kada budem odluila da pristanem, to svakako nee biti zbog tvoje zahvalnosti. - Nadam se da u uskoro uti tvoj pozitivan odgovor. Majka jedva eka da postane lan nae porodice. - Potrebno mi je jo malo vremena. - Naravno, draga moja. U meuvremenu te pozivam da veera sa mnom. - Na alost, ne mogu. Veeras je moj red da odem u prihvatilite.

- Misli li na onu oronulu staru zgradu u kojoj se okupljaju skitnice? Kako moe da se petlja s njima. Znam da voli da okuplja beskunike, ali ovo je ipak previe. - Za mene nije - glas joj se ispunio hladnoom. - Idemo odavde. Treba da pone drugo suenje - rekao je Hju. Dajana je poela da skuplja hartije sa stola. Kada se okrenula da poe, zastala je, ugledavi mukarca kojeg su upravo uvodili u sudnicu. Imao je oko trideset godina. Njegovo duguljasto lice bilo je neobrijano i puno ogrebotina i modrica. Na sebi je imao staro i pohabano odijelo, dok su mu oi bile upale, kao da nije ni spavao, ni jeo ve due vrijeme. Gledao je pravo pred sebe pogledom punim oajanja. Dajana je pogledom potraila njegovog branioca, ali ga nigdje nije bilo. - Idemo, Dajana - pourivao je Hju. - Samo ti idi. elim da ostanem jo malo. - Zar e se saaliti na tog tipa? - Hjuove oi su krenule za njenim pogledom. - Zar ga poznaje? - Ne, ali odmah prepoznajem takve tipove. Hajde, idemo! - Ostajem ovdje! - rekla je odluno. Mukarac je stigao do klupe. I dalje je oajniki zurio pred sebe. Dajana je sjela, posmatrajui ga. Sudija Roders je pregledao neka akta. - Pred nama je slijedei sluaj. Li... Li Prezime? Nigdje nije zapisano. - Nismo mogli da saznamo njegovo prezime - odvratio je policajac iz pratnje - Kako se zovete? - sudija se obratio optuenom. ovjek ga je jetko pogledao. - Zar to ne pie? Zovem se Li. - Li... Prezime? Optueni je utao. - Mora da imate neko prezime. Nije bilo odgovora. - Takvim ponaanjem nita neete popraviti - strogo mu je rekao sudija. - I tako ete me poslati u zatvor. Kakva korist od saznavanja mog prezimena. - Praviu se da nisam uo vau primjedbu. Optueni ste zbog pijanstva, remeenja javnog reda i mira i zbog vrijeanja i napadanja policajca. Ko vas brani? - Optueni nije elio branioca - umjesto njega je odgovorio policajac. - To je nemogue. Mora da ima branioca. - Kao da bi to neto promijenilo - glas mu je bio ironian. Dajana je ustala. - Ako nemate nita protiv, ja u braniti optuenog - obratila se sudiji. - Rekao sam da mi niko nije potreban - odgovorio je Li. - Gospoice Valdmen, sa zadovoljstvom emo prihvatiti vau ponudu. Odloit emo suenje, da biste mogli da se spremite za odbranu. Odvedite optuenog! Policajac ga je uhvatio ispod ruke. ovjek je pokuao da ga odgurne, ali je priao i drugi policajac, tako da se optueni smirio. - Dajana, jesi li poludjela? Svako moe da vidi da je taj tip nepopravljiv siledija - obratio joj se Hju. - Ako je nepopravljiv siledija, gdje je zaradio sve one modrice? Nijedan policajac ih nema. - Vjerovatno je pruao otpor pri hapenju. - Neto smrdi u tom sluaju, Hju. Namjeravam da otkrijem o emu se radi. - Zar ga nisi ula? Nije mu potrebna tvoja pomo. - Moda mu nije potrebna, ali e je ipak dobiti. Pourila je niz stepenice prema hodniku u kojem su se

nalazile elije. Najzad je stala pred krupnog, visokog policajca. - Ja sam narednik Horton. Da sam na vaem mjestu, gospoice, ne bih gubio vrijeme sa ovim tipom. On je nepopravljiv. - Ne brinite o tome. elim da razgovaram s mojim klijentom. Neodluno ju je odveo do elije i otvorio vrata. Optueni je stajao pored prozora. Odmjerio je Dajanu od glave do pete, ali se nije ni pomjerio. - Zar ne bi bilo bolje da ostanem, gospoice? Ovaj tip je opasan - obratio joj se narednik, kada mu je Dajana rukom dala znak da ih ostave same. - elim da ostanem sama sa klijentom. Narednik je slegnuo ramenima i izaao. - Zato i ti ne ode za njim? Nikakva dobra vila nije mi potrebna. - Ja nisam dobra vila. Neko mora da te brani. - Mogu i sam da se branim. - To sam ve vidjela. Zavrio bi u zatvoru zbog vrijeanja suda, ako ne zbog neeg drugog. - Pa ta? Bar u imati ist krevet i hranu. Zatvori imaju krov koji titi od kie. - Govori kao da sve zna o zatvorima. - Posjetio sam ih ve nekoliko. Listala je hartije. - Ovdje ne pie nita o tome. - Kako bi moglo da pie? Ne znaju mi ak ni ime. - Shvatam. Moda je bolje da ni ja ne pitam nita vie - rekla je s uzdahom. - Najbolje bi bilo da odmah ode. Sjela je, ne obraajui panju na njegove rijei. Li je priao stolu i naslonio se rukama na ivicu ploe. - Gubi vrijeme. Nee me otjerati. - Moram te upozoriti da nemam novca. - Nisam traila novac. - Zar e me braniti tek tako? - Naravno. Moemo li da ponemo? Zovem se Dajana Valdmen. - Valdmen? Da li ti je sudija Valdmen neki rod? - On mi je djed. - Dajana ga je radoznalo odmjerila pogledom. Li je tiho zviznuo. - ta ti zna o njemu? Oprez se pojavio u njegovim oima. - Samo ono to svaki kriminalac moe da sazna. Ne bih volio da mi on sudi. ta ti trai u ovom sudu, ako si njegova unuka. Zar njegove veze nisu mogle da ti obezbijede bolji posao? - Poto si me ve pitao, moram da ti odgovorim da on nikada ne bi upotrijebio svoje veze da mi obezbjedi posao. Ipak, ne radim u niem sudu. Dola sam ovamo da bih pomogla prijatelju, a ostala sam da bih branila tebe. - Znai, dobra vila, kao to sam rekao. - Ve sam zaalila to sam se prihvatila te odbrane. Odlazim. Moe da ostane u zatvoru do kraja ivota. Prila je vratima i upravo je namjeravala da pozove narednika, kada je shvatila da je Li upravo to elio. Ljutito se okrenula i ponovo prila stolu. - Kao to sam rekla, zovem se Dajana Valdmen. Poto odbija da mi kae svoje prezime, zvau te imenom. - Ja u tebe zvati Dajana. - Zvae me gospoica Valdmen. - Oigledno ne voli prisnost. - Volim profesionalan odnos. Sada elim da ujem ta se zapravo dogodilo!

- I voli da nareuje, zar ne? - Hoe li mi ve jednom rei ta se dogodilo? poela je da gubi strpljenje. Slegnuo je ramenima. - Napio sam se i pravio sam nered. Spavao sam u luci sa jo nekima. U drutvu je toplije, i zdravije... - Zdravije? - Postane imun na sve vrste buha... - Znai, spavao si u luci... - Dajana nije odustajala. - Potukao sam se s nekim tipovima. Moja kutija je bila bolja od njihovih i htjeli su da mi je uzmu. Morao sam da se branim. Odnekud se pojavila policija i tako sam dospio ovamo. - Samo ti? Zato nisu uhapsili i ostale? Ponovo je slegnuo ramenima. - Oni se nisu prepirali sa policajcima - dodao je. - Znai, pruao si otpor prilikom hapenja. Kako si zaradio te modrice na licu? - Rekao sam ti, u tui. - Sa policajcima? - Zar je to vano? - elim da znam ako te je policija tukla. Usne su mu se ironino iskrivile. - Zbog ega? Zato to se bori protiv surovosti policajaca? - To mi ne pada na pamet - Mislim da upravo to eli. Poznajem tu vrstu advokata. Misli da su svi policajci nepoteni, a da su skitnice sveci. Zbog toga si odluila da me brani, zar ne? Gradi svoju karijeru na takvima kao to sam ja. - Gluposti! Pravim prestupnicima se ne moe pomoi. Oni se poslije zatvora obino vraaju starom nainu ivota. - Tako ive na stotine ljudi. Gospoica Valdmen vjerovatno nita ne zna o tome. - Naravno da znam. - Ne sumnjam da si branila ve mnoge lupee kao ja. Ipak, to ne znai da poznaje na ivot. - Moda si u pravu. esto se pitam ta biva s tim ljudima poto odu iz mog ivota. Brinem samo o onima koje nisam uspjela da spasim zatvora. Ostali... - uutala je. - Zato bi brinula o njima, ako ti je polo za rukom da ih izbavi? - Zato to presuda nije i kraj predstave. Ponekad presuda nije nita manje strana od samog zloina. - Ti si prvi advokat koji to priznaje. Pogledala ga je s uenjem, ali nije komentarisala. - Da se vratimo tvom problemu - rekla je. - Moj najvei problem je dosadni advokat koji ne shvaa da nije potreban. - ovjek bi pomislio da ezne da dospije u zatvor. - Ve sam ti rekao da je tamo toplo i sigurno. - Znam bolje mjesto gdje e ti biti dobro - Dajana je izvadila karticu sa adresom prihvatilita. - ta ovo treba da znai? - upitao je Li, poto je glasno proitao adresu. - To je prihvatilite za ljude koji nemaju krov nad glavom. Hrana je dobra i prilino je isto. - Da li je bolje nego u zatvoru? - Svakako je bolje nego u kartonskoj kutiji u luci. Pored toga, policija nas ne dira. - Nas? Zar i ti ivi tamo? - Odlazim tamo nekoliko puta nedjeljno. Sauvaj tu adresu i doi kod nas, umjesto u luku. - Da li ti pomae svakome? - Svakome za koga mi se uini da mu je pomo potrebna. - Zar se ne plai? Rekli su ti da sam veoma opasan.

- Nisam im povjerovala. Osmjehnuo se i nagnuo nad njom. Osjetila je opasnost, ali se nije ni pomjerila. - Ako pokuava da mi pokae da si jai od mene, ne mora da se trudi. To ve znam - odgovorila je. - Pa ta? Mogu da te sredim, prije nego to pozove pomo. Ne bi imala vremena ni da vikne. - Ne bih ni vikala. Ne plaim te se - izbjegavala je njegov pogled. - Zato me ne gleda u oi, Dajana? Podigla je pogled prema njemu, ali je odmah zaalila zbog toga. Njegovo lice bilo je sasvim blizu njenog. Njegove lijepo izvijene usne bile su svega nekoliko centimetara udaljene od njenih. Znala je ta bi on uinio, kada bi ona pokuala da pozove u pomo. - Pusti me - rekla je apatom. Primijetila je da se njegovo disanje promijenilo. Bilo je ubrzano, kao da je i njega obuzeo isti onaj nemir koji je obuzimao i nju. Oi su mu bile zauene. - Hajde, pozovi pomo - izazivao je. Dajana je pokuala odluno da ustane, kao da je time eljela da prekine neku zabranjenu aroliju. Li se izmakao samo da bi joj dozvolio da se uspravi, a onda su njegove ruke obuhvatile njeno krhko tijelo. Nala se u njegovom vrstom zagrljaju. Osjetila je njegovo snano gipko tijelo uz svoje. Odjednom je shvatila da je on bio mnogo snaniji nego to joj se inilo. Bilo je to samo trenutak prije nego to su njegove usne dodirnule njene. U prvom momentu, bila je svjesna samo oka. Stajala je ukoeno u njegovom zagrljaju, osjeajui njegove usne, osjeajui lagano bockanje njegove brade. Odjednom se sve promijenilo. Njegove usne su postale njenije, oputenije, a stisak je popustio. Osjetila je kako su se te usne lagano pokretale. Obuzelo je neko neobino uzbuenje i uinilo joj se da je tlo pod nogama poelo da joj se izmie. Taj ovjek je bio skitnica, jedan od onih kojima je Dajana esto pomagala. Ipak ju je snano drao u zagrljaju, ljubio je izazovno, kao ovjek kojem njena pomo uopte nije bila potrebna. Mogao je sam da izae na kraj sa svim nedaama. Da li je to bila njegova poruka? Najgore od svega bilo je to to je Dajana tako burno reagovala na dodir njegov usana. Uprkos ljutnji, osjeala je da njeno uzbuenje raste nesluenom brzinom. Pokuala je da se oslobodi njegovog zagrljaja ali je odmah shvatila da je to nemogue. Obuzela je panika. Morala je da sauva profesionalni odnos. Nije smjela da se preputa svojim osjeanjima. Nije joj bilo jasno ta se to deavalo sa njom. Neka neodoljiva sila tjerala je da nastavi. Nije eljela da se oslobodi tog zagrljaja. eljela je da izgori u plamenu koji je u njoj zapalio taj neznanac. Obino je bila odluna i rijetko su je muile dileme. Sada se njena odlunost istopila poput proljetnog snijega. Pokuala je jo jednom da se odupre, ali se njegova snana ruka spustila na njen potiljak. Osjetila je kako su njegovi prsti uronili u njenu kosu, koja je, osloboena ukosnica, poela da joj se rasipa po ramenima. - Pusti me ve jednom! - rekla je bez daha. U njegovim tamnim oima gorjela je neobina vatra, koja ju je hipnotisala. - Trebalo je da ode, dok si jo imala anse rekao joj je promuklo, a onda su se njegove usne ponovo spustile na njene. Ovoga puta njegov poljubac je bio jo izazovniji, kao da ni on sam nije mogao da odoli iskuenju. Nije znala kako da mu se odupre.

Dodir njegovih usana na njenima izazivao je elektrine impulse koji su joj mutili svijest. Ipak je znala da on mora da prestane. Za samo nekoliko trenutaka, Dajana Valdmen je postala sasvim drugaija osoba. To joj se ni najmanje nije dopadalo. Sa druge strane, taj poljubac je budio u njoj neslueno zadovoljstvo i eljela je da on potraje to due. Otvarao joj je vrata jednog sasvim drugaijeg ivota. Nije mogla da zadri uzdah koji joj je zatreperio na usnama. Bio je to uzdah zadovoljstva i uzdah divljenja zbog arobnih vizija koje je izazivao. Obavila je ruke oko njegovog vrata. inilo joj se kao da tone u neki aroban san u kojem su postojali samo njih dvoje. - Dajana... - ula je kako izgovara njeno ime. - Da... Uzbueno je oekivala novi dodir njegovih usana. Dodiri Lijevih ruku palili su vatre u njoj. Ipak, arolija je nestala isto tako naglo kao to se i pojavila. Vrata elije su se naglo otvorila i dva snana policajca su uhvatila Lija za ruke i odvukla ga u ugao. - Jeste li dobro, gospoice? - upitao je narednik Horton. - Da, hvala vam - odvratila je Dajana, nadajui se da narednik nee primijetiti kako joj glas drhti. Polako se vraala u stvarnost - Bili ste u pravu. Zaista gubim vrijeme s njim. - Nadam se da ti nee pasti na pamet da se vrati - ispratile su je Lijeve ironine rijei. Narednik je zakljuao vrata elije. Dajana je urno popravila frizuru, a onda se vratila u sudnicu, da bi objasnila sudiji zbog ega odustaje od odbrane. Izala je iz suda ponosno podignute glave, pokuavajui da ubijedi sebe da se nita vano nije dogodilo. Ipak, usne su joj gorjele od neznanevog poljupca. Sat kasnije Li, koji nije imao prezime, odveden je u zatvor. Pred oima mu je treperio lik Dajane Valdmen. Bio je svjestan opasnosti koju je moglo da izazove njeno uplitanje u sluaj. U ruci je stezao karticu koju mu je ona dala. Tijelo mu je i dalje bilo napeto od uzbuenja koje je Dajana probudila u njemu. - Tako se svi ponaaju kada stignu ovamo - obratio mu se njegov drug iz elije. Li je samo klimnuo glavom.

2

- Raduje me to te ponovo vidimo - obratio joj se njen prijatelj Gevin, kada je Dajana jedne veeri, dva mjeseca kasnije ula u prihvatilite. - ini mi se da veeras ovdje ima novih - primijetila je Dajana sa osmijehom. - U pravu si. Budi oprezna. Neki od njih mi se ni najmanje ne dopadaju. - Svi u poetku djeluju opasno. Kasnije se odobrovolje. Nikada ovdje nisam imala neprijatnosti. Gevin je samo slegnuo ramenima. - Meni je potrebna pomo, srce - doviknuo je skitnica sa svog leaja. - Nije ti potebna. Ovdje ima ljudi kojima je zaista potrebna pomo... - To je neljubazno od tebe - rekao je ovjek i pruio ruku prema Dajani. Uspjela je da se izmakne, ali je naletjela na susjedni leaj i probudila mukarca koji je tamo spavao. - istite se. Zar ovdje nema mira? - ula je njegovo nezadovoljno gunanje. Osjetila je miris viskija. Okrenula se prema nezadovoljnom spavau. Znao je da mora da se sakrije pod pokriva, prije nego to ga Dajana prepozna. Odlagao je taj trenutak, sve dok im se pogledi konano nisu sreli. - Li, ipak si doao ovamo - rekla je. - isti se. Hou da spavam. - Kada su te pustili? - upitala je. - Jue... Prole nedelje... Ne znam. Zar je to uopte vano? - govorio je. Kada se nagnula prema njemu, njena dugaka kosa dodirnula mu je lice. - Jesi li jeo? - Nisam i neu. Zamirio je, kao da ona uopte nije bila prisutna. Ipak je posmatrao kroz trepavice. - Nemoj se truditi oko njega. Zato meni ne ponudi neto za jelo? Bilo bi nam zabavno - obratio joj se skitnica od maloprije. - Nemam vremena - odgovorila mu je nestrpljivo. - Nemoj da se... - ovjek je uutao, poto je Li naglo skoio sa leaja i dograbio ga objema rukama. - ta to radite? - Dajana ih je zapanjeno posmatrala. - Samo sam ga umirio - zadovoljno je odgovorio Li. - Kakvu to igru igra? - upitala ga je Dajana podozrivo. Neprekidno joj se inilo da je Li bio vie od obinog skitnice. - To sada nije vano. Zar ne vidi da sam pijan kao ep? - ljuljao se, dok je govorio. - Nisi pijan. Samo se pretvara. - Zadri to za sebe - rekao joj je tiho. - Neu, ako mi odmah ne kae o emu se radi. - U redu. Idemo odavde. Pravi se da me pridrava. Zajedno su se uputili prema izlazu. Kada su se nali napolju, Dajana ga je odgurnula, ali ju je Li ponovo uhvatio pod ruke. - Ne mogu ovdje da ti objanjavam. Neko moe da nas vidi. Gdje su tvoja kola? Dajana se pitala da li je pored nje bio ludak. Nije primjetila nikog u blizini, ali je ipak nastavila da ide prema automobilu, dok se Li naslanjao na nju. - Ne znam kakvu to igru igra, ali se osjeam veoma glupo - govorila je. - Uradi kako sam rekao. - Ko si ti da mi nareuje? - Prestani da se raspravlja! - bio je neumoljiv. Li se sruio na sjedite kola. Ipak, Dajani nije promakao njegov oprezni pogled.

Bio je svjestan da ova ena moe da ga raskrinka. Ipak je morao da rizikuje da bi je zatitio. Svaka neprilika mogla je da dovede u pitanje itavu operaciju. - Sluaj... - poeo je. - uti! Sve e mi ispriati kada stignemo kui. - Ne idem tvojoj kui. - Ide! Neu te pustiti dok mi ne kae ta se krije iza svega toga. Nije joj odgovorio. Znao je da mu nee povjerovati, ako joj bude rekao da nije elio da njegov pratilac otkrije Dajaninu adresu. Li ju je izveo iz prihvatilita, trebalo je da je ostavi i da se vrati na svoj leaj. - Hvala ti na vonji. Objasniu ti nekom drugom prilikom. Idi pravo kui i ne zadravaj se nigdje. Neko vrijeme nemoj da obilazi prihvatilite. Htio je da otvori vrata, ali su ona bila zakljuana. - Samo gubi vrijeme. Imam sigurnosnu bravu. - Budi tako dobra pa otkljuaj. - Ne! Duguje mi objanjenje. Idemo mojoj kui da mi sve lijepo ispria! - Ne zna u ta si se upustila. - Ti e mi objasniti. Dijana je ubrzo zaustavila automobil pred starinskom velikom kuom okruenom ogromnim travnjakom. Bila je to veoma neobina kua i bilo mu je teko da je dovede u vezu sa okretnom, modernom djevojkom koja je bila u kolima pored njega. - Martine, vratila sam se. Otvori vrata - rekla je Dajana u interfon. Martin? Li nije mogao da odredi kome bi moglo da pripada to ime. Nije bilo nalik na ime mua, ili ljubavnika.... Vrata garae su se polako zatvorila za njima, Dajana je otkljuala vrata na kolima. - Sada moe da izae - rekla je. - Ne mora da se ponaa kao moj pas uvar. Ne namjeravam da pobjegnem - odgovorio je Li. - Utoliko bolje. U protivnom bih morala da upozorim Martina. On je uasan tip... - Imau to na umu. - Vidim da si dovela jo jednog beskunika. Hoe li on ostati dugo ovdje? - Martin ih je s oiglednim negodovanjem doekao u holu. - Nee. Izbaciu ga im saznam ono to me zanima - odvratila je Dajana i pourila u kuhinju. Tamo je Li ugledao stariju enu, koja je poslovala oko veere. - Prvo e popiti kafu, da se istrijezni - naredila mu je nepoznata ena. - On je sasvim trijezan, Vera - odgovorila je Dajana napeto. - Smrdi na viski. - Da, ali ga nije pio. Samo ga je ispolivao po odjei. - U pravu je - potvrdio je Li. - Samo budala prosipa dobar viski - primijetio je Martin. Vera je sipala kafu, dok je Li radoznalo posmatrao sve troje, pitajui se u kakvoj su vezi oni bili. - Veera e uskoro biti gotova - nastavila je Vera. - Ipak emo imati vremena da razgovaramo prije veere. - Idemo u salon - Dajana je pozvala Lija. Tamo su zatekli mladia koji je sjedio u fotelji i itao. - Treba da obavim jedan vaan razgovor, Klajve. Hoe li nas, molim te, ostaviti same? Ne obraaj panju ako bude uo neke neobine zvuke - osmijehnula se Dajana. - Ona misli na moje pozive u pomo - dodao je Li. Mladi je klimnuo glavom, a onda je otiao. Dajana je stala ispred Lija. - Da ujem tvoju priu! Nemoj da pokua da mi proda nikakve lai.

- Mislim da ti meni duguje objanjenje. - Ja tebi dugujem objanjenje poslije one glume? Gotovo si me ubijedio da si mrtav pijan. Ipak, istrijeznio si se, im je meni bila potrebna pomo. - Prava je srea to ne oekujem tvoju zahvalnost. - Nemoj da mijenja temu. Polio si se viskijem, da bi neko povjerovao da si pijan. Zbog ega? Da li te uzbuuje da gleda kako ive siromani? Ili se krije od nekog? - Hoe li ve jednom da uuti? Nema pojma o emu se radi. Ja sam policajac. Zapanjeno je uutala. - Utoliko gore! Zato bi policiju zanimalo kako ivi siromaan svijet? - Hoe li ve jednom shvatiti da ne pokuavam da stanem na put nekom od tvojih siromanih prijatelja? Nije me briga za njih. - O emu se onda radi? - Treba da bude strpljiva, pa e uti. ovjek koga traim je krupna zvjerka i umijean je u opasne poslove. - Da li je on u prihvatilitu? - Treba da ti zahvalim to si me pozvala da doem tamo. Tvoja kartica je ubijedila mog kolegu u eliji da sam jedan od njihovih - ironino se nasmijao. - Tvog kolegu? Znai, ono sa suenjem je bila obina prevara? - Naravno da je bila. Pokuavao sam da se ubacim u bandu koja trguje drogom. Znao sam ko su glavne zvjerke i znao sam ko su operativci. Nikako nisam mogao da otkrijem kariku koja ih povezuje. Jednog od njih smo uspjeli da strpamo u zatvor, jer smo ga uhvatili dok je prodavao drogu. Nikako nije htio da progovori. Sredili smo da se naem u istoj eliji s njim. elio sam da pokuam da mu se pribliim. - Znai, zbog toga si zahtijevao da te ostavim na miru. A ja sam se saalila na tebe - rekla je jetko. - Mogla si da pokvari itavu stvar. Oprostio sam ti, jer si mi pomogla da otkrijem kariku koja nam je nedostajala - odvratio je Li sa uzdahom. - Oprostio si mi? Zaista velikoduno od tebe! Treba li da ti budem zahvalna? Da padnem na koljena i dodirnem pod sopstvenim elom? - ak ni to ne bi bilo dovoljno, s obzirom na guvu koju si izazvala svojim pojavljivanjem u prihyatilitu. To prihvatilite sluilo im je kao centar za razmjenu informacija i droge. - Ne mogu da povjerujem! - Pronali su odlian zaklon. Niko ne provjerava ljude koji ive tamo. Niko ih ne pita za imena. Gradske vlasti nemaju pojma ta se deava pred njihovim nosom. Dajana ga je zapanjeno posmatrala, shvatajui da sve to moe da bude istina. - ao mi je to sam morao da te okiram. S malo sree sve emo ih pohvatati uskoro i mjesto e ponovo biti isto. Moj kolega u eliji je vidio karticu koju si mi dala i povjerovao je da sam jedan od njihovih. Na kraju je progovorio. Dao mi je poruku za njihovog ovjeka u prihvatilitu U narednih nekoliko dana treba da se ugovori veliki posao. Ali, sada... - ta? - Vjerovatno si me raskrinkala pred njima. - Misli li da e posumnjati i na mene? Mislie da sam ti namjerno dala adresu? Da sam te ovamo dovela da bih pokvarila itavu operaciju? - Ne priaj gluposti. Ti si unuka sudije Valdmena! - Pa? Moda traim uzbuenja na takvim mjestima kao to je to prihvatilite. - Da li je tako? - pogledao je s nevjericom. - Naravno da nije. Zaista sam povjerovala da ti je potrebna moja pomo. Sada mi to izgleda smijeno. Uostalom, upozorio si me. Rekao si mi da ne izigravam dobru vilu, zar ne?

- Onog dana sam rekao mnoge stvari koje nisam mislio. Isto tako sam uradio neke stvari koje sam elio. Kada se sve ovo zavri... Sada ne smijem da mislim o drugim stvarima, poto je moj identitet doao u pitanje. - Nije. Oni su jednostavno pomislili da si ti jedan od Dajaninih tienika - javila se Vera sa vrata. Li je prvi put primijetio da su svi troje stajali pored vrata i sluali njihov razgovor. Dajana nije bila ni najmanje iznenaena. Prije nego to je imao vremena da reaguje, zazvonio je telefon. - Javiu se u radnoj sobi - rekla je Dajana i izala iz salona. - Kako to mislite, jedan od njenih tienika? - upitao je zaueno Li. - Kao i mi. I nas je Dajana dovela iz prihvatilita - objasnila mu je Vera. - Znai, vi niste njeni roaci? - Ja sam student. Izbacili su me iz stana, jer nisam mogao da plaam stanarinu. Otiao sam u prihvatilite. Dajana me je pozvala da se preselim kod nje. Plaam samo hranu i dobro mi je ovdje. - objasnio mu je Klajv. - Ja sam bio u starakom domu. Bilo je uasno. Ovdje se osjeam kao kod kue - javio se Martin. - I ja sam pobjegla iz starakog doma dodala je Vera. - I sada svi troje ivite ovdje? - Li jo uvijek nije mogao da povjeruje sopstvenim uima. - Dajana esto dovodi ljude da prenoe ovdje. Neki ostanu po nekoliko dana - objasnila je Vera. Tog trenutka se Dajana vratila. - Gdje smo ono stali? - upitala je. - Sada emo veerati. Poslije toga ide na spavanje, draga moja djevojko. Sutra te eka naporan dan. Idemo da jedemo - rekla je Vera otro. - Moram prije toga da telefoniram - javio se Li.

Javio je u policijsku stanicu Dajanin broj. Istovremeno je dobio nareenje da se te noi vie ne vraa u prihvatilite. Zaudo, to nareenje nije u njemu probudilo razoaranje zbog udaljavanja od uzbuenja koje mu je donosila operacija u kojoj je uestvovao. Kroz poluotvorena vrata vidio je kako se Dajana kree po radnoj sobi. Zakucao je na vrata i uao. - Naredili su mi da noas ostanem ovdje - objasnio joj je. - Nemam nita protiv. Ne vjerujem da e tvoji prijatelji posumnjati, poto skitnice esto provode noi u mojoj kui. - Mnogo ti hvala. - Hoete li ve jednom da doete da veerate? - doviknula im je Vera iz kuhinje. - Gospodine... Pretpostavljam da sada moe da mi kae svoje prezime? - Detektiv inspektor Li Fortuno. - Inspektor Fortuno e noas ostati kod nas, Vera. - Ve sam mu namjestila krevet. Poslije veere e se okupati, a onda moe da ide na spavanje. - Da li je kupanje obavezno? - naalio se Li. - Nije. Neki vole da ostanu sa svojim prijateljima. Znate da buhe ne vole istou. - Naravno... - Klajv e vam pozajmiti neto odjee - rekla je Vera, a onda je pourila da servira veeru.

3

Dok je poslije veere Vera poslovala po kuhinji, sve vrijeme je nostalgino uzdisala. - Taj momak je zaista zgodan. Da sam bar malo mlaa - rekla je kada se Dajana pojavila na vratima. - Uopte ne primjeujem takve stvari - odgovorila joj je Dajana. - Laljivice... - Ukljuila sam grijanje u njegovoj sobi. Djelovao je tako promrzlo - nastavila je Vera. - Razbacuje se saaljenjem. On uopte nije skitnica. Vjerovatno ivi sasvim dobro - ljutito je odvratila Dajana. - Nisam imala taj utisak kada se pojavio na naim vratima. Bilo mi je krivo zbog svih onih runih rijei koje si mu uputila, Dajana. - Meni nije krivo. To namjeravam da mu kaem. - Treba da razgovara s njim. Spremila sam vam vino - nastavila je Vera. - To ne dolazi u obzir. Uostalom, imam utisak da na gost vie voli da se naliva pivom - odgovorila je ironino Dajana. - Pitala sam ga. Najvie voli bijelo vino. Spremila sam ono staro iz dedinog podruma. Dajana je stegla zube. - To je suvie fino za njega - primijetila je. - Ja u ga odnijeti, ako ti nee. - Odnesi. Dajana je izala iz kuhinje, tek kada je povjerovala da je Li ve otiao u svoju sobu i zaspao. Zatekla ga je u salonu, kako spava na kauu. Disao je pravilno, dok mu je lice bilo sasvim mirno. Nije mogla da se odupre izazovu da se primakne i da osmotri paljivije njegovo isto i izbrijano lice. Na sebi je imao Klajvovu koulju i farmerke. Klajv je bio mraviji, tako da je odjea bila zategnuta oko Lijevog tijela. Nekoliko dugmadi na koulji bilo je raskopano, tako da je Dajana vidjela napetu, od sunca potamnjelu kou. Farmerice su takoe bile zategnute oko njegovih bedara. Noge su mu bile dugake i snane. Rukavi na koulji su bili zavrnuti i otkrivali su vrste miie na Lijevim rukama. Ramena su mu bila iroka i odavala su ogromnu snagu. Li je obrijao bradu tako da mu je lice bilo glatko, a koa gotovo njena. Tek sada je Dajana primijetila njegovu odlunu bradu i visoke, ponosne jagodice. Nekoliko pramenova tamne kose padalo mu je na visoko elo. Tek sada joj je bilo jasno zbog ega nikako nije mogla da odredi sopstveno miljenje o njemu. Li nije bio skitnica. Bio je to samouvjeren, privlaan mukarac koji je dobro znao sopstveno mjesto u svijetu. Do njihovog prvog burnog susreta koji se odigrao dva mjeseca ranije, Dajana je vodila ivot zasnovan na razumu. Nikada nije radila nepromiljene stvari. Ta njena osobina pomogla joj je da postane dobar advokat. Istovremeno, razum joj je govorio da treba da pomae ljudima. Imala je nekoliko romantinih veza sa kolegama koji su bili isto tako razumni i realni kao i ona. Nikada nije osjetila ljubav koja bi dominirala nad razumom i diktirala joj nain ivota. I njena osjeanja i gestovi odraavali su red u kojem je ivjela. Nita nije moglo da izmakne kontroli. Li Fortuno je odjednom raznio sav taj red, razbio iluziju u kojoj je Dajana do tada ivjela. Samo jedna demonstracija njegove erotske snage bila je dovoljna za to. U jednom trenutku itav njen svijet se okrenuo naglavce i Dajana Valdmen se pretvorila u enu nad kojom su

vladala osjeanja. Strast, koju je tada osjetila, natjerala ju je da zaboravi ono osjeanje samokontrole koje je neprekidno bilo prisutno u njenom ivotu. Bio je to udar za njenu profesionalnu ast i za nju samu. eljela je da pobjegne od tog ovjeka i da zaboravi na cio dogaaj. Tokom narednih nedjelja, njena osjeanja kretala su se izmeu ljutnje i enje. U dubini due, Dajana je eznula da ponovo sretne neobinog neznanca. Sada je on bio ovdje i morala je da prekine sa tim glupostima, znala je. - Dajana... - ula je njegov apat. Zastala je kao okamenjena. - Da li se jo uvijek ljuti na mene? - Zar ima smisla da se ljutim, kada se ti ne obazire na to? Hoe li me pustiti? - upitala je, poto ju je Li uhvatio za ruku. - Dobro mi je i ovako. - Meni nije. - Zato to stoji. Pomjeriu se i moe da sjedne pored mene. Htjela je da se protivi, ali je znala da to ne bi vrijedilo. - Li, treba da razgovaramo - rekla je odluno. - Svakako. Ima vanih stvari koje treba da kaemo jedno drugom. Dok je govorio, njegova ruka je klizila po njenim leima. Dajana je osjetila onu istu enju koja ju je obuzela prilikom njihovog prvog susreta. - Ipak, ima i vanijih stvri od razgovora - ula je Lijev promukli apat. Bila je svjesna da je on u pravu. Ni ona sama nije eznula za razgovorom. Njegove snane ruke obavile su se oko njenog tijela i Dajana je utonula u zagrljaj za kojim je tako dugo eznula. Osjetila je kako su na trenutak Lijeve usne dodirnule njene, budei laganu drhtavicu u Dajaninom tijelu. - Samo sam elio da se uvjerim da nita nisam izmislio - ponovo je ula njegov apat. Odmahnula je glavom. - Uinilo ti se - dodala je. - Mislio sam na tebe tokom itavog boravka u zatvoru. alio sam to se nismo sreli u nekoj drugaijoj prilici. Nisam elio da misli o meni kao o osobi kojoj je potreban branilac. - Zar je vaan nain na koji smo se sreli? - Mogao bi da bude. Krajnje je vrijeme da se upoznamo na pravi nain. Drago mi je, gospoice Valdmen... - I meni je drago, inspektore... - Prestani ve jednom da me zove tako! - Pokuavam sebe da ubijedim da ne sanjam. Do sada sam sretala najrazliitije policajce, ali nijednog nalik na tebe. - Nikada se nisam vladao po pravilima. To me je u prolosti esto dovodilo u nevolje. Pitam se u kakvu u nevolju upasti ovoga puta. - Ako se plai, moe da se povue. - Nikada niko nije posumnjao da sam kukavica. Hej, ta je ovo? - Li je zapanjeno posmatrao upavi rep koji je izvirivao iza kaua. - To je Zuba. Nisam ja kriva to se tako zove. Stari vlasnici su mu nadjenuli to ime. Sasvim je bezopasan. Nikada ne bi mogao da bude pas uvar, mada je tako velik. Imam i maku. Zove se Suk. Ono tamo je zlatna ribica koja se zove Don Vejn. Martin oboava vesterne i on joj je dao to ime. Uasno je prgava, tako da joj to ime odlino pristaje. - Zlatna ribica, pa prgava? - Naravno. ekaj samo da vidi kako izgleda kada se naljuti! Ne znam zato sam pristala da je zadrim. - Da li si ikad nekome okrenula lea, Dajana?

- Zato bih? Ovdje ima dovoljno prostora za sve. Moda ti se ini neobino? - Samo na prvi pogled. Ja sam Italijan po roenju i imam veliku porodicu. Navikao sam na guvu u kui. Moji roditelji su se doselili ovamo kada sam imao deset godina. - Priaj mi o tome. Koga sve ima? - Mamu i tatu, dvije mlae sestre, Mariju i Antoniju, brata Karla koji ima petnaest godina... - Jesi li ti najstariji? - Jesam. - To je dobro za tvoje sestre. - Misli zbog vjerovanja da Italijani vie vole sinove? Moda neki zaista misle tako, ali mojim roditeljima je svejedno. Mislim da oni najvie vole Mariju. Ona je samo godinu dana mlaa od mene. Dok smo bili djeca, nas dvoje smo uvijek kovali nekakve zavjere... Uvijek je podmetala lea kada neto zabrljam, poto je znala da se tata nee ljutiti na nju. - A ti si to dozvoljavao? Li se nasmijao. - Naravno da jesam. Nisam ja ba tako glup. Moja sestra nikada nita nije radila bez razloga. Vraao sam svoje dugove tako to sam joj radio domae zadatke. uvao sam je kada je poela da izlazi sa momcima. im bismo izali iz kue, razilazili smo se i ponovo bismo se nalazili pred povratak kui. Svi su bili zadovoljni. Dajana ga je zadivljeno posmatrala. Ona sama nije imala sretno djetinjstvo. Uvijek je bila usamljena i eznula je za braom i sestrama. - Ne sjeam se da su se moji roditelji svaali. Uvijek su svi bili nasmijani - nastavio je Li. - Mora da je to lijepo. - U naoj kui nikada nije bilo tajni. Prvi put sam se zaljubio kada sam imao sedamnaest godina. Bio sam strahovito ozbiljan i Marija i Antonija su me neprestano zadirkivale. Napravila se itava guva oko djevojke do koje mi zapravo i nije mnogo stalo. Natjerali su me da je pozovem u goste. im se pojavila na vratima, Marija je pitala da li je ona zaista djevojka zbog koje bih ja bio spreman da skoim u rijeku. Dajana je prasnula u smijeh. - Pretpostavljam da dosta vremena provodi sa njima - rekla je gotovo bez daha. inilo joj se da je dio topline iz njegovog glasa preao i na nju. - Nisam sa njima koliko bih elio. Tata i mama su se vratili u Italiju. Muila ih je nostalgija za starim krajem. Ja sam tada ve imao posao, pa sam odluio da ostanem. Marija je neko vrijeme ostala sa mnom. Jednog ljeta je u Italiji upoznala divnog mladia i ubrzo se udala za njega. Tako sam ostao sam. Dajana je posmatrala njegovo privlano lice obasjano plamenom iz kamina. - Mora da ti oni mnogo nedostaju - rekla je. - Sve vrijeme. A ta je sa tobom, Dajana? Ima li ti brau i sestre? utala je neko vrijeme, obuzeta tunim mislima, a onda je podigla glavu prema njemu. - Moj ivot se razlikuje od tvog. Zna da mi je djed uveni sudija Valdmen. ivjela sam u njegovoj kui od svoje desete godine. - Samo vas dvoje? - Samo nas dvoje. - Sumnjam da je to bilo naroito zabavno. - Djed je bio veoma strog. - Jadno dijete! Prisustvovao sam nekim njegovim suenjima. Zaista je bio strog. - Nemoj me aliti. Djeda je bio divan ovjek. Problem je bio u tome to nije znao kako treba postupati sa djecom. Obraao mi se kao odrasloj osobi. Meni je to imponovalo. Mnogo mi je pomogao kada sam poela da se interesujem za advokatski posao. Dajana nije priala o svom uvjerenju da djeda jednostavno nije bio ovjek koji je volio da pokazuje svoja osjeanja. Iza njegove stroge pojave krilo se toplo srce, puno razumijevanja.

- Kako to da si se preselila kod njega? Da li si ostala bez roditelja? Ponovo je zavladala tiina. Bolna sjeanja razdirala su joj duu. - Tako je. Ovo je nekad bila naa zajednika kua - najzad je odgovorila. - Zaudilo me je to tako moderna ena ivi u starinskoj kui iz viktorijanskog vremena. Ovo je lijepa kua. - Da, lijepa je. Ja je volim. Ima duu. Ipak, prevelika je za mene samu. - Mora da ti je bilo tuno u njoj dok si bila dijete. Ne udi me to se neprekidno trudi da je naseli. Ipak me udi ta tvoja naklonost prema beskunicima. Zar se ne plai da odlazi u prihvatilita? - Zar si zaboravio da sam ja advokat? U svojoj karijeri sam sretala mnoge mrane tipove. Umijem da prepoznam dobrog ovjeka ak i meu kriminalcima. - Zaista umije? Ne sjeam se da si pokazala takve sklonosti prilikom naeg prvog susreta. - To je bilo neto sasvim drugaije. Umijem da prepoznam ovjeka koji eli da me prevari svojom finoom, da me ubijedi da je na pravoj strani, a zapravo je obina propalica. Nikada nisam srela ljude koji bi bili dovoljno ludi da izigravaju propalice, a da to nisu. Ipak, nisi bio nalik na beskunike koje sam ranije sretala. To me je sasvim zbunilo. - Da, oboma nam je bilo jasno da se deava neto neobino. Nisi samo ti bila zbunjena. Kada sam te prvi put ugledao u sudnici, onako strogo odjevenu, pomislio sam da si pravo olienje svog imena. Dajana, boginja lova, stroga i nemilosrdna. Tek kada si se nala u mom naruju, shvatio sam da sam spoznao tek neznatan dio tvoje prirode. Ispod stroge maske krila se njena i osjeajna ena, koja mi je zavrtjela pamet. U zatvoru sam imao dovoljno vremena da razmiljam o tebi. Gotovo sam poludio od razmiljanja. Da se veeras nismo sluajno sreli, vjerovatno bih poslije svega krenuo u potragu za tobom. - Pitam se ta bi mi tada rekao... - Isto to elim i sada da ti kaem. Hajde da zaboravimo na okolnosti koje su dovele do naeg prvog susreta i da krenemo iz poetka... Treba jedno drugom da pogledamo u lice, bez ikakvih prepereka. - To bi mi rekao? - U ovom trenutku mogu da razmiljam samo o sluaju kojim se bavim. im se taj posao privede kraju, a to e biti uskoro, draga moja Dajana, ja u se vratiti. Kada se idui put budemo sreli, ja u biti onaj pravi...

4

Kada je Dajana sila u prizemlje, Li je ve bio obuen i sjedio je za kuhinjskim stolom, dok je Vera postavljala za doruak.- Kako u ih ubijediti da sam skitnica, ako se ugojim od tvoje hrane, Vera? - Samo ti jedi! - Hoe li se i dalje kriti? - upitala ga je Dajana. - Sve dok posao ne bude gotov. Nadam se da e veeras doi do obrauna. - Da li e u prihvatilitu biti nekih neprilika? - upitala ga je Dajana zabrinuto. Li je odmahnuo glavom. - Svi dogovori su obavljeni, a predaja droge je ugovorena za drugo mjesto. Ipak ne bih elio da se pojavljuje tamo dok ih sve ne pohvatamo. Tada u ti se javiti... - Ne mogu da te posluam. Treba da javim Gevinu da bude na oprezu. - Ja u mu to rei. Vano je da moji poznanici ne primijete da se deava neto neobino. Ti treba da se dri po strani, u sluaju da te neko prati. Sada moram da krenem. - Odveu te do grada - predloila je. - Ne elim da me ponovo vide sa tobom. Idem autobusom. To e biti ogroman troak za siromanog ovjeka kao to sam ja... - Kako moe da se ali, kada je situacija tako ozbiljna? Li je slegnuo ramenima. - ale su mi esto pomagale da prebrodim ozbiljne situacije. Zamiljeno je klimnula glavom. - Kada se idui put budemo sreli, sva moja panja bie poklonjena tebi - dodao je Li njeno. - Mislila sam da si mi je poklonio jo prole noi. - Kada sve ovo proe i kada nita drugo ne budem imao na umu, shvatie koliko mogu da ti pruim. Sada imam mnogo nedovrenih poslova. Poljubio ju je. To nije bio poljubac strasti, ali je u sebi nosio mnogo sigurnosti i obeanja za budunost. Dajana je ispratila Lija do vrata i jo dugo stajala tamo, gledajui ga kako odmie ulicom.

Te veeri Li joj se nije javio. Dajana nije ni oekivala njegov poziv. Ipak se nadala da e joj se javiti idueg dana. Sutradan ujutro probudio ju je Verin oduevljeni uzvik: - Uspio je! Dajana je sjela u krevetu, dok je Vera ukljuivala televizor. Ugledala je Lija, koji je djelovao umorno, ali zadovoljno. Govorio je o bandi koju je te noi uhapsio. Dok je dorukovala, Dajana je oekivala da uje zvuk telefonskog zvona. Kada je telefon konano zazvonio, poziv je bio za Klajva. Dajana je razoarano stegla pesnice. Bilo je to glupo, govorila je samoj sebi. Li je sigurno imao dosta posla oko sastavljanja izvjetaja. Javie joj se kad bude mogao. Toga dana je u sudu bilo mnogo posla. Kada se toga popodneva vratila u kancelariju, Dajana je uurbano pregledala poruke, ali meu njima nije bilo Lijeve. Pozvala je kuu i pitala Veru da li se Li javljao. Dobila je negativan odgovor. - Loe je raspoloena... - primijetila je Vera poto je spustila slualicu. - Tako sam zabrinut zbog nje - odvratio je Martin. - Ti? Ja brinem o njoj odavno... Nisi ni znao da Dajana Valdmen postoji, kada sam ja dola ovamo - odvratila je Vera ljutito. Kada se uvee vratila kui, Dajana je na stolu zatekla svoje omiljeno jelo. Poslije veere se povukla u radnu sobu kako bi proitala biljeke koje je vodila na suenju. U deset sati je Vera donijela aj i kola. - Martin je danas poeo da ureuje batu. To je znak da je dolo proljee - rekla je Dajani.

- Prilino rano je dolo... - primijetila je Dajana mehaniki. - Martin kae da e lijepo vrijeme potrajati. Pun je planova u vezi sa batom. - To je dobro. - Sada idem na spavanje. Neu ti vie smetati. Da ti donesem jo aja? - Donijeu ga sama, Vera. - Pojedi taj kola. Napravila sam ga specijalno za tebe. I prestani da brine! - Ne brinem. Imam sutra veoma vano suenje - odgovorila je Dajana uzdrano, mada je znala da Vera pritom nije mislila na sutranje suenje. Dajana je ostala u radnoj sobi do jedan poslije ponoi. Telefon nije zazvonio. Najzad je odluila da ode na spavanje. Samo njena uroena disciplina pomogla joj je da prebrodi naredni dan. Provela je vee isto kao i prethodnog dana, ali se Li ni ovoga puta nije javio. Tree veeri vie nije mogla da podnosi saaljive poglede svojih ukuana. Obukla se i uputila u prihvatilite. ak i ako je tamo bilo neke opasnosti za nju, sada je svakako prola. Prela je pola puta, kada je primijetila da je slijedi par automobilskih farova. Krenula je bre, ali su se svjetla ubrzala. Naglo je skrenula za ugao, ali su svjetla poslije nekoliko trenutaka ponovo bila iza nje. Moda je to bila sluajnost, pomislila je. Kada je usporila, i njen pratilac je usporio, odbijajui da je obie. Pokuala je da u retrovizoru razazna marku automobila, ali je to u mraku bilo nemogue. Ipak, sada je bila sigurna da je neko vrsto odluio da je prati. Kako je to bilo mogue, kada je Li pohvatao lanove bande? Da li je nekome polo za rukom da ostane na slobodi? im je zaustavila automobil ispred prihvatilita pojurila je u zgradu. Tamo je bila bezbjedna, mislila je. - Jesi li dobro? - upitao je Gevin. - Neko me prati. Da li vam se javljao inspektor Fortuno? - Jeste. Bio sam zapanjen. Ipak, to objanjava sve one pridolice koje smo imali u posljednje vrijeme. - Da li se neto dogodilo? - Nije, osim to je nekoliko njuki nestalo. Pretpostavljam da su sada u zatvoru. Ko bi tebe mogao da prati? - Ne znam. Li je rekao da bi to moglo da se dogodi, ali mu nisam vjerovala. Izgleda da je bio u pravu. Moj pratilac je do sada sigurno stigao ovamo. - Srediemo ga kada ue u hodnik. uli su kako se automobil zaustavio pred zgradom. Neko je uao i krenuo dugim hodnikom prema stepenitu. Dajana i Gevin su stajali iza ugla. Gevin je u ruci drao palicu. im se Dajanin pratilac pojavio, Gevin ga je udario. Neznanac se bez rijei sruio na pod. - Da vidimo ko je to, prije nego to pozovemo policiju - rekla je Dajana. - Naravno - rekao je Gevin i sagnuo se. - Hej, pa to je Klajv! - uzviknula je Dajana. - Ti ga poznaje? - iznenadio se Gevin. - Naravno. Stanuje kod mene. Tog trenutka Klajv je otvorio oi. - Ba ti hvala. Posljednji put nekome inim uslugu - rekao je sa bolnim osmijehom na licu. - Mislili smo da je prati neki kriminalac. Zaista nam je ao - dodao je Gevin. - Ne brini. Znam ko je kriv za ovo. Dobro si me udario... - Igrao sam bejzbol na fakultetu. - Stvarno. I ja. Za koga si igrao? - Ostavite taj razgovor za kasnije. Zato si me pratio, Klajve? - upitala ga je Dajana strogo.

- Obeao sam Liju da u paziti na tebe. - Obeao Liju? Znai li to da je on traio da pazi na mene? - Htio je da bude siguran da ti se nita nee dogoditi. Plaio se da moe da uini neto nepromiljeno. - Stvarno je tako rekao? - Jeste. Rekao je da si veoma svojeglava. - Trebalo je da mu kae da gleda svoja posla. - Mislio sam da je i ovo njegov posao. Uostalom, zar on nije policajac? - Nije zaduen za mene, bez obzira ta on misli o tome - odgovorila je Dajana. - Sluaj, nema nieg ravog u njegovoj elji da te zatiti. ao mi je ako sam te uplaio, Dajana. Ipak nemoj da se ljuti na nas. Uostalom, ja sam dobio vorugu, a ne ti. - Treba li da te odvezem kui? - Nema potrebe. Vratiu se svojim kolima. Dajana se bez rijei okrenula i izala iz zgrade, zalupivi vratima. Kako se Li usudio da joj to uini! Ipak, nije bila ljuta na njega samo zbog pratnje koju joj je obezbijedio. Bila je ljuta, jer je dozvolila da Li ue u njen ivot. Dogodilo se ono to je Dajana smatrala za nemogue. Li Fortuno je postao sastavni dio njenog svijeta. Pokuavao je da pronikne u njene misli. elio je da zavlada njenim tijelom. Vozila je neko vrijeme gradom, dok se nije ohladila. Klajv je ve bio kod kue kada se i Dajana vratila. Kada je ula u salon, svi su uutali. Po izrazu na njihovim licima zakljuila je da su govorili o njoj. Saaljenje u njihovim oima ponovo je probudilo njen bijes. Ipak je uspjela da im se osmjehne i da im poeli laku no. Klajv je krenuo za njom. - Izvini ako sam te uvrijedio - rekao je. - Nema potrebe da se izvinjava. Plai li se da u te izbaciti iz kue? - Ne plaim se, jer znam da ti to nikad ne bi uradila. Samo ne volim da te vidim nesrenu. - Nisam nesretna. Ne budi smijan. - Nisi? Znam da si oekivala da se Li vrati. On e se sigurno vratiti, Dajana. Treba da bude strpljiva... Njen osmijeh je bio hladan. - Dragi moj mladiu, ne vidim emu ta patetika. Uopte nije vano da li e se on vratiti ili nee. Uostalom, nikog ne namjeravam da ekam. Zar me do sada nisi upoznao? urno je otila u svoju sobu. inilo joj se da je Li sve vrijeme bio uz nju. Jo dugo je sjedila u mraku, oslukujui da uje telefon.

5

Prola su etiri dana od kako je Li otiao, zatim pet, pa est. Najzad je Dajana morala da se suoi sa injenicam. Morala je da se pomiri sa saznanjem da ona Liju nije znaila ba nita. Zaboravio ju je im joj je okrenuo lea. Onaj elektricitet koji je treperio meu njima bio je obina la. Njegovi njeni poljupci bili su samo gluma. Ipak joj nije bilo kao da se pravi da ne primjeuje bol - Budi paljiv prema njoj, Klajve - upozorila ga je estog dana Vera. - Njeno raspoloenje e se popraviti, kada uje novosti. - Pazi da ne dobije jo jednu vorugu - upozorio ga je Martin. Klajv je zastao na vratima Dajanine radne sobe. - Da li se dogodilo neto vano, Klajve? - upitala ga je Dajana. - Zavisi od toga koliko ti je stalo da dozna ta se dogodilo sa Lijem. - Mislila sam da ta tema pripada prolosti. Ipak si odluio da od svega napravi romantinu tragediju. - Moglo je da doe do stvarne tragedije, Dajana. Ti se danima ljuti na njega, a on lei u komi. Dobro, ako te ne zanima da uje... Istog trenutka Dajana je ustala i prila mu. - Kako to misli u komi? Klajve, nemoj da se ali sa tako ozbiljnim stvarima! - Metak u grudima nije ala. - Ali, Li je bio sasvim dobro. Vidjela sam ga u vijestima... - Nesrea se dogodilo upravo poslije toga. Jedan od uhapenih je imao sakriven pitolj i opalio je u Lija. Naravno, odmah su svi skoili na njega. Ipak nemoj da brine. Li je uspio da se izvue. Sada je sasvim dobro. - Gdje se nalazi? - U centralnoj bolnici. Prije nego to je Klajv dovrio reenicu, Dajana je ve bila u holu. Klajv ju je pratio u stopu. Zastala je kod ulaznih vrata i obratla mu se: - Kako si saznao za to, Klajve? - Telefonirao sam u policijsku stanicu i zatraio da razgovaram sa inspektorom Fortunom. Trebalo je da ti to uradi, Dajana. Bez odgovora je pourila prema automobilu, ali su Klajvove rijei sve vrijeme odzvanjale u njenoj svijesti. Uasnuto je razmiljala o Liovoj povredi. Mogao je da nastrada a ona nita ne bi znala o tome.

- Gdje mogu da naem inspektora Fortuna? - obratila se deurnoj bolniarki. - Jeste li vi lan porodice? - Ja sam advokat. Dobila sam poruku da treba da doem to prije. - On ne bi smio... Ali, ako se radi o vanom poslu... Soba petnaest na drugom spratu... - Hvala! - Dajana je pourila prema stepenitu, kao da se plaila da bi neko mogao da je zaustavi, Grlo joj se zatezalo kada je stigla do drugog sprata. Njena odlunost je odjednom nestala. ta e se dogoditi ako Li ne bude elio da je vidi? Zastala je pred vratima, duboko udahnula vazduh i ula. Kao kroz maglu je ugledala ljude koji su bili u sobi. Jasno je vidjela samo Lija koji je leao pokriven bijelim pokrivaem. Lice mu je bilo sasvim blijedo. Podigao je ruke i Dajana se nala u njegovom zagrljaju. Nekoliko trenutaka njegove i Dajanine usne bile su spojene u najvatreniji poljubac koji je ona ikad doivjela. Taj poljubac joj je govorio da je Li elio, da je pripadao samo njoj. Ipak ga nije zagrlila onako snano kako je eljela. Morala je da bude oprezna zbog njegove povrede. - Najdrai moj... Da sam samo znala... Da li je povreda ozbiljna? - aputala je.

- Sada se osjeam mnogo bolje. - Nisam ni sanjala da ti se neto tako moglo dogoditi. Kada si se pojavio u emisiji vijesti sve je bilo u redu... - rijei su joj zastajale u grlu. - Ti plae... - rekao joj je njeno. - Ne plaem. - U redu. Ne plae. Uzmi moju maramicu. - Tako si blijed. Kako se osjea? - zabrinuto je posmatrala tamne podonjake ispod njegovih oiju. - Najgore je prolo. Nemoj da brine, draga. Mnogo sam jai nego to izgleda. Dajana je tek tada shvatila da njih dvoje nisu bili sami. Okrenula se i osmotrila ljude koji su se nalazili u sobi. Stariji par ju je posmatrao sa osmijehom na licu. Pored njih je mlada crnokosa ena koja se takoe smijeila. - Ovo su moji roditelji, Dajana. Doli su iz Italije da bi bili uz mene. Tata, mama, ovo je Dajana. - Dajana? Ti si Dajana? - upitala je gospoa Fortuno. - Tako je. - eljela sam da te upoznam, Dajana. Moj sin je mnogo priao o tebi, dok je... Nisam uspjela da razaberem mnogo od njegove prie, ali je neprekidno pominjao tvoje ime. Mlada ena se nasmijala. - Pogledajte kako je pocrvenio. I ti bi pocrvenjela, draga moja, da si ula sve ono to smo mi ovdje uli obratila se Dajani - Da ti predstavim moju sestru Mariju - umijeao se Li. - ta vam je to priao? - upitala je Dajana. - Nita... Moda sam pomenuo tvoje ime, i to je sve - ponovo se javio Li. - Ti uti! ta ti zna o tome? Sve vrijeme dok je bio bez svijesti, mrmljao je neto o osobi koja se zove Dajana. Jedva smo ekali da se pojavi. Nismo mogli da vjerujemo da ta osoba zaista postoji. - Ja bih popila kafu. Idemo svi u kantinu. Vratiemo se kasnije - prekinula je gospoa Fortuno. - Hvala ti, mama - rekao je Li. Najzad su Dajana i Li ostali sami. - Ne elim da gubimo vrijeme. Oni nee ostati dugo. - Li ju je ponovo pozvao u zagrljaj. Ljubila ga je njeno. Mada je bio slab, Dajana je bila svjesna ara u njegovim dodirima. - Neprekidno sam sanjao da e se pojaviti - ula je njegove rijei. - Zato mi neko nije javio? - Neprekidno sam bio drogiran. Moji snovi su bili prepuni elje za tobom, ali nikako nisam mogao da se sjetim tvog prezimena. Ni sada ne mogu... - Valdmen - rekla je i namjestila jastuke pod njegovom glavom. Li je neprekidno drao za ruku. - Da, Valdmen. Da li ti je sudija Valdmen neki rod? - Ja sam njegova unuka. - Da, naravno. Vjerovatno si mi to rekla. Nemoj me gledati tako uasnuto, draga. U pitanju su lijekovi. Sjeanje mi je strahovito iskidano. Znam da sam zaljubljen u tebe, ali ne mogu da se sjetim kako smo se upoznali. Ne znam koliko se dugo poznajemo. Samo znam da elim do kraja ivota da ostanem s tobom... Samo, ima neto to me strahovito brine... Ne mogu da se sjetim ta je to. Moe li ti da mi pomogne, draga? - Ne mogu. - Nije vano. Znai, ti si Dajana, koja me je proganjala u snovima. Plaio sam se da u se probuditi i da u svhatiti da nisi nikada postojala. - I ja sam se plaila da je sve ono to nam se dogodilo bio sam san.

- Reci mi ta se dogodilo. Mislim da u uivati da te sluam - rekao je blago, dok je njegova umorna ruka lagano prelazila preko njenog obraza. - Upoznali smo se u zatvoru. Mislila sam da su te uhapsili, ali je to bila varka. Svim silama si se trudio da me se otrese, ali... - Sada se sjeam... Najvaniji dijelovi naeg susreta jo uvijek su tu. Ipak, praznine meu njima su prilino velike. ta se tada dogodilo? - Otiao si u zatvor. Dva mjeseca kasnije sreli smo se u prihvatilitu u koje povremeno odlazim. I dalje si imao lani identitet. - Da, sada se sjeam. Neko ti je neto rekao i ja sam ti priskoio u pomo, rizikujui da sve pokvarim. Svaki pravi policajac bi postupio isto. Moj ef je poludio od bijesa zbog toga. Vidi li kako ravo djeluje na mene? Poslije toga si me kidnapovala. Onda nastaje praznina. Sjeam se da smo se poljubili i da ima zlatnu ribicu koja se zove Don Vejn. Ili se ti zove Don Vejn, a ja sam poljubio zlatnu ribicu... - Za sada je dosta. Vrijeme je da odem. Vratiu se kada bude odmorniji - rekla je brzo primjeujui umor na njegovom licu. Tog trenutka, u sobu je ula bolniarka. - Vrijeme je za odmor, inspektore. Ne bi trebalo da se zamarate zbog posla. Bar za neko vrijeme... - Posla? - Na ulazu sam rekla da sam advokat i da su me pozvali da doem. Li se nasmijao. - Da, zaboravio sam da si ti advokat. Sada idi. Previe sam slab da bih mogao da ti pruim ono to bih elio.

Poslije posjete bolnici, Dajana nije imala smjelosti da se vrati kui. etala je gradom neko vrijeme, prije nego to se osjetila sasvim spremnom za susret sa radoznalim licima koja su je oekivala tamo. - Hju te je pozivao nekoliko puta - rekla joj je Vera. - ta si mu odgovorila? - Da su te zvali zbog nekog iznenadnog posla. Rekao je da si mu obeala da e veerati s njim. - Sasvim sam zaboravila na to! Pri pomisli na Hjua obuzelo je osjeanje krivice. Brzo je podigla telefonsku slualicu. - Ne znam ta se deava s tobom ovih dana, Dajana. Nikada prije nisi zaboravljala stvari. - Zaista mi je ao, Hju. Kada je spustila slualicu, shvatila je da su svi njeni ukuani bili tu. Niko joj nita nije rekao. Neko vrijeme je vladala neprijatna tiina. Svi su ekali... - Bila sam u bolnici kod Lija... Rana je opasna, ali e biti sve u redu. Ne znam zbog ega vi toliko brinete...

Idueg dana je stigla u bolnicu prije lanova Lijeve porodice. Li je bio odmorniji. - Uspio sam da sredim svoja sjeanja. Ti si Don Vejn, a ja sam poljubio zlatnu ribicu. - Ludo - rekla je njeno i poljubila ga. - Sada se sjeam svega. Znam i zbog ega ne mogu da dozvolim da ode od mene. - To je dobro. Da li si se sjetio zbog ega si bio zabrinut? Razmiljao je nekoliko trenutaka. - Jesam li rekao da sam zabrinut? Mora da sam neto pobrkao. - Moda si me zamijenio s nekom drugom enom - osmijehnula se. - To je uvijek mogue. Ipak, ja ne padam tako lako u zamku, draga moja. - Ipak je vrijedilo pokuati.

- Ima posla s policajcem. Mnogo pametnih advokata do sada me je ispitivalo i nita nisu uspjeli da izvuku iz mene. Kada je gospoa Fortuno ula u sobu, oi su joj bile crvene od plaa. - ta se dogodilo, mama? - Nita. Vano je da je tebi dobro - odgovorila je gospoa Fortuno, okreui glavu od sina. - Jesi li sigurna da nisi plakala? - Nisam. Spavala sam loe. London je tako buan, a ja sam navikla na tiinu koja vlada u naem selu. Li vie nita nije pitao, ali je Dajana znala da gospoa Fortuno nije uspjela da ga prevari. Nekoliko trenutaka kasnije, obje ene su izale na hodnik. - ta se dogodilo? - upitala je Dajana. - Neko nam je ukrao sav novac. Otkrili smo to kada smo htjeli da platimo hotelski raun - objasnila je Marija. - Zar ste sve drali u sobi? - zaudila se Dajana. - Namjeravali smo da ostavimo novac u hotelski sef, ali portir nije htio da ga primi. Rekao nam je da to nije njegova briga. Uostalom, nismo imali mnogo novca. Namjeravali smo da se smjestimo u Lijev stan, ali smo zakljuili da je on daleko od bolnice. Uostalom, znate gdje se on nalazi... - Nikada nisam bila tamo. Upoznali smo se neposredno prije njegovog ranjavanja... - To ne znai nita. I ja sam mog mua upoznala na nedjeljnoj igranci, a naredne nedjelje smo se vjenali. - Pa ne znam... - poela je Dajana, ali je odmah uutala, svjesna da Mariju nee moi da prevari. - Znam ta hoe da kae. Pokuava da se ponaa razumno, ali ti tvoje srce ne dozvoljava. ovjek ne moe da se bori protiv toga - objasnila joj je Marija. - Moda bi bilo bolje da mi objasni u emu je vaa nevolja - podsjetila ju je Dajana. - Naravno. Pronali smo hotel u blizini bolnice. To mu je najvei kvalitet. Kada smo otkrili da je na novac nestao, obratili smo se direktoru. Nije htio ni da nas saslua. Optuio nas je da laemo i da nismo ni imali novaca. Mama se tako uzbudila, da je jedva uspjela da zaustavi suze. Nije eljela da Li primjeti... - Jeste li se obratili policiji? Marija odmahnu glavom. - Ja sam to predloila, ali su se moji roditelji uplaili. Direktor hotela im je rekao da niko nee povjerovati naim laima. Iz bolesnike sobe se ulo jecanje. Dvije ene su se okrenule prema vratima. - To je mama. Izgleda da vie nije mogla da izdri - primjetila je Marija. Kada su ule u sobu, gospoa Fortuno je sjedila na ivici Lijevog kreveta i glasno jecala. Li nikada nije djelovao tako bespomono kao u tom trenutku. - Kada bih mogao da pomognem. - ponavljao je tiho. - Ne smije da ustaje iz kreveta. ao mi je to sam ti ispriala... - Morala si da mi ispria. Svakako treba da se obratite policiji... - ta e biti ako nam ne povjeruju? - Povjerovae vam. Kako moe da ima tako ravo miljenje o policajcima, kada sam i ja jedan od njih, mama? - Ti si Italijan. To je neto drugo! - Sluajte, nema razloga za brigu. Ja u to sve srediti - umijeala se Dajana. Li ju je pogledao sa zahvalnou. - Recite mi samo ime hotela - dodala je.

Nekoliko minuta kasnije Dajana i Marija su se nale u holu hotela. Dajana je pokuala da urazumi direktora hotela, objanjavajui mu da je hotelski slubenik odbio da skloni novac u sef. - Hoete li da pozovete policiju? Pitam vas posljednji put! - insistirala je. - Ne pada mi na pamet. Mislite li da bi ta banda imala smjelosti da se obrati policiji? neljubazno joj je odgovorio direktor. - U redu, propustili ste svoju ansu. Marija, idemo u tvoju sobu! - Neete tamo nai nikakve tragove provale, jer provale nije ni bilo - vikao je za njima direktor. - Ne traim tragove provale, ve hou da provjerim kakav sistem obezbjeenja imate - objasnila mu je Dajana. Dok je ila hodnikom, provjeravala je alarmne sisteme za dojavu poara i ostale protivpoarne ureaje. Kao to je i pretpostavljala taj sistem obezbjeenja uopte nije radio. - Ovamo se ne smijete vratiti, Marija. Nije bezbjedno - objanjavala je. Poto su njih dvije razgledale sobu, otile su u policiju. Dajana je odahnula kada je ugledala svog starog poznanika inspektora Lorimera. Poto mu je ispriala itavu priu, inspektor je provjerio identitet hotelskog slubenika koji je odbio da skloni novac u sef. Marija je prepoznala njegovu fotografiju. ovjek je ve nekoliko puta odgovarao zbog krae u hotelima. - Da li ste mu rekli da sumnjate na njega, gospoice Valdmen? - upitao je inspektor. - Naravno da nisam. Nisam ja tako naivna. - Trebalo je da pretpostavim. On je vjerovatno jo tamo, poto ga direktor titi. Saekajte pet minuta da uzmem nalog za pretres, pa emo da krenemo. - Za to vrijeme u ja da telefoniram. Nakon pretresa u hotelu, u portirovoj sobi je pronaen sav novac. I dalje je bio u koverti u kojoj ga je ostavila gospoa Fortune. Nakon policijske intervencije, Dajana je direktoru hotela zaprijetila tubom. - Zar vam nisam rekla da sam ja advokat? Nije vano. Ne moe ovjek da misli na sve - dodala je. - Trebalo je da je ozbiljno shvatite, mladiu - rekao je inspektor Lorimer. - Marija, idi da se spakuje. Ne moete vie da ostanete u ovoj rupi. - Dajana se okrenula prema njoj. - Obavezno mi javite njihovu adresu, Dajana. I roditelji e morati da daju izjavu - objasnio joj je inspektor. - Odveu ih kod mene. Tamo ima mjesta za sve. Pored toga, bezbjednije je. Dok su Dajana i Marija izlazile iz hotela, na vratima su srele nekoliko ljudi u neobinim uniformama. - Ko su bili oni ljudi, Dajana? - upitala je Marija, dok su se njih dvije vozile prema bolnici. - To su bili vatrogasni inspektori. Doli su da provjere sistem zatite od poara. Direktor e im se sigurno obradovati. - Imam utisak da je moj brat bio u pravu... - osmjehnu se Marija. - ta je rekao? - Ispriau ti jednog dana. - Ispriaj mi sada! - Neu. Ipak, bio je u pravu - osmjehivala se Marija.

6

- Marija nam je rekla da si napravila udo! - obratila joj se u bolnici gospoa Fortuno. - Nije bilo nikakvog uda. Imali smo sree to smo nali lopova u policijskoj evidenciji, i to je sve. - Mama i tata e morati da odu u policiju da daju izjavu. Dajana je uspjela da ih ubijedi da priekaju jo jedan dan - objasnila je Marija. - Nita ih ja nisam ubijedila. Inspektor Lorimer je ljubazan ovjek i ima razumijevanja - rekla je Dajana Liju. Primijetila je da je posmatrao na neki neobian nain. - Znam da je inspektor Lorimer ovjek pun razumijevanja. Ipak, imam utisak da bi ti uspjela da ga ubijedi kada bi to bilo potrebno. Ne zna koliko mi znai to je moja majka ponovo dobro raspoloena. - Sada u ih odvesti mojoj kui. To je blizu bolnice - rekla mu je Dajana apatom. - Tvojoj kui? - iznenadio se Li. - Naravno. Policija je zadrala njihov novac, jer je to dokaz. Dobie ga tek za nekoliko dana. Pored toga, moja kua je dovoljno prostrana za sve. Zato me tako gleda? Mislila sam da e biti zadovoljan. - Naravno da sam zadovoljan... Oduevljen sam. Jedini problem je u tome to u do kraja ivota biti tvoj dunik. - Ne vidim zato bi mi bio duan?! - bila je sasvim zbunjena. Nije joj bilo jasno kako Li nije shvatio da je pomaganje njegovim roditeljima predstavljalo za nju neizmjerno zadovoljstvo. To je bio znak bliskosti koja je vladala meu njima. Zar on nije osjeao isto? Tokom itavih nedjelju dana buncao je o njoj. Zar to nije bio dovoljan dokaz? Srce joj je za trenutak zatreperilo, kao da se u njega uvukla tuga. Marija je u meuvremenu objasnila roditeljima da e se svi preseliti u Dajaninu kuu. - Mogli bismo da ti pomognemo u voenju kue - predloila je gospoa Fortuno. - Sumnjam da e vam Vjera dozvoliti... - Vjera? Da li je to neka roaka? - Nije. Ona je moja prijateljica. Tu je i Martin koji brine o vrtu. - Zar to ne radi tvoja porodica? - upitala je zbunjeno gospoa Fortuno. - Nemam porodicu. - Sada je ima! - gospoa Fortuno je toplo zagrlila. Dajana i Li su na trenutak ponovo ostali sami u sobi. - Moji roditelji bi bili sasvim izgubljeni da nije tebe. Ne znam kako da ti zahvalim... - poeo je Li. - Nema potrebe da mi zahvaljuje. Bie dovoljno da me poljubi. Kada su se razdvojili, oboje su bili bez daha. - Ako tako nastavi, i ja u se doseliti kod tebe - rekao joj je Li. - Moja kua je dovoljno velika za sve - ponovila je Dajana sopstvene rijei. Otkako je Li kroio u njenu kuu, taj prostor je odisao nekim posebnim armom. eljela je da tako i ostane.

- Nadam se da te neemo dugo zamarati, drago dijete - obratila joj se te veeri gospoa Fortuno. - Uopte me ne zamarate... Drago mi je to ste ovdje - odvratila je Dajana iskreno. - Zaista si nas spasila. Sada poto smo se uvjerili da je Li dobro, svi moemo da se vratimo kui. Li e biti sasvim siguran u tvojim rukama. Pored toga, sada mogu da ti kaem ta mi je on rekao o tebi - umijeala se Marija.

- Rekao mi je da unitava svoje protivnike. to ih je vie, ti si sretnija. Sada vidim da je bio u pravu. Raduje me to e biti lan nae porodice. - Pa. .. - Zaista me raduje.

Kada je krenula na spavanje. Dajana je na trenutak zastala na stepenicama i oslunula umove koji su dopirali do nje. Dobro je pamtila dane kada je sama sa dedom ivjela u toj kui, koja je bila tako hladna i neprijateljska. Sada je sve bilo drugaije. Toplina je ispunila svaki kutak. Kada je imala etrnaest godina, Dajana je uspjela da ubijedi dedu da joj dozvoli da promijeni sobu. Objasnila je to potrebom za vie prostora. Zapravo, nije voljela sobu koja se nalazila na uglu kue i koja je uvala mnogo rune uspomene. Te veeri Dajana je krenula prema svojoj staroj sobi. Godinama nije bila tamo. Soba je bila pranjava i zaputena. Godinama niko nije boravio u njoj. Zidovi su bili goli, a na krevetu nije bilo prekrivaa. Ipak, ta soba je Dajanu podsjeala na mnoge trenutke. Prila je prozoru i pogledala napol je. Sve je bilo isto kao nekad. Sa krova je iao oluk koji je vodio do onog dijela gdje se sims naslanjao na deblo drveta. Desetogodinja Dajana je otkrila taj put jedne noi kada je poeljela da pobjegne od kue. Nikada niko nije saznao da je otila. Nekoliko sati kasnije, vratila se istim putem. Tiho se zavukla u krevet. Leala je nepomina, poput kamena, nesrena to su je svi iznevjerili. Suze su joj nezadrivo tekle niz lice. Poslije toga jedva da je zaplakala. Odnekud do nje je dopro smijeh. Izala je iz sobe, polako zatvarajui vrata, kao da ih je zatvarala da njene uspomene ne bi pobjegle napolje. im je kroila u hodnik, zapljusnula je prava uma zvukova i ubrzo je zaboravila na sobu na uglu kue. inilo joj se da je to bio samo ruan san.

Tek uvee idueg dana dola je u bolnicu. itava porodica Fortuno pozdravila ju je kao starog prijatelja. Odmah potom, gospoa Fortuno je predloila muu da odu u kantinu na kafu. - Ba alim mog oca. Nikada ne pije kafu - primijetio je Li s osmijehom. - Tvoji roditelji mi se zaista dopadaju. Vera mi je rekla da je jutros otkrila da su njihovi kreveti bili primaknuti jedan pored drugog. Tvoja majka joj je objasnila da njih dvoje ne bi mogli da spavaju ako su razdvojeni. - Naravno. Tako spavaju Italijani. Moja majka nikada nije mogla da razumije englesku hladnou. Uostalom, ljudi u braku pripadaju jedno drugom. - Kako ti je danas? - Mnogo bolje. - Sjajno! Onda mogu da te pitam kako si se usudio da trai od Klajva da pazi na mene. - Zato ti je to rekao? - Lievo lice se natmurilo. - Nije imao drugog izbora, jer smo ga Gevin i ja zaustavili palicom. Ispriala je Liju ta se dogodilo. - Nisam uinio nita strano. Samo sam ga zamolio da pripazi na tebe - pravdao se Li. - Rekao si mu da bih mogla da uinim neto nepromiljeno - ljutito je rekla. - Zar nije tako? Uostalom, nema smisla da se ljuti na mene. Bolje je da me poljubi. Nije se dugo predomiljala da li da ga poslua ili ne. Oprezno se nagnula prema njemu, pazei da se ne nasloni na povrijeeni dio. Sasvim lagano je usnama dodirnula njegove. Mada je taj dodir bio nalik na treperenje vazduha, snano uzbuenje prostrujalo joj je itavim tijelom. enja je bila suvie jaka, da bi Dajana mogla due da je podnosi. Zatvorenih oiju, naglo se odmakla od Lija. Istog asa njegovi roditelji su se vratili u sobu. Nekoliko minuta kasnije ula je i bolniarka. - Ne biste smjeli da primite toliko ljudi odjednom, inspektore. To nije dobro za vas - rekla mu je, drei injekciju.

- Upravo odlazimo - objasnila joj je Dajana. - Jedva ekam da odem odavde - namrteno je primijetio Li. - Samo nemoj da uini neto nepromiljeno. Znam da si sposoban za to - u ali je rekla Dajana. - Namjeravaju da me poalju na oporavak. Morau da provedem itavih mjesec dana u nekoj prokletoj banji. Provodiu vrijeme odmarajui se u lealjki na nekoj terasi, igrajui karte sa penzionerima. Poludjeu - alio se Li. - Onda nemoj da ide tamo - rekla mu je Dajana. - To je lako rei. Nee me pustiti odavde dok ne budu sigurni da imam odgovarajuu brigu. - U pravu si. U toj banji e te nauiti redu - rekla mu je gospoa Fortuno. - Nemam vie deset godina, mama - pobunio se Li. - Ali se ponaa tako. - Mislim da nema potrebe da igra karte sa penzionisanim policajcima. Znam gdje e ti biti dobro i bez odlaska u banju - umijeala se Dajana. - Gdje je to? - Zar zaista ne zna? Sam si mi dao ideju. Moe da doe u moju kuu. - Ne, Dajana, to ne dolazi u obzir! I ovako si previe uinila za mene. - Ali, to je najbolje rjeenje. Vera e biti srena da te dvori. - Ta Vera je dobra ena - primijetila je gospoa Fortuno. - Ona je sjajna ena, ali ne bih elio da me iko dvori - pobunio se Li. - Neko mora da brine o tebi. Ili Vera, ili odlazak u banju - izjavila je Dajana. Li se namrtio. U dubini due je mrzio to je pred Dajanom bio tako bespomoan. Sa druge strane, elio je neprekidno da bude uz nju. Gospoa Fortuno je odluila umjesto njega. - Kada budem sigurna da ima svu potrebnu panju, moi u mirno da se vratim kui. Potrebna sam i ostaloj mojoj djeci. Antonija je ovih dana poela da izlazi sa momcima. Treba neko da vodi rauna o njoj. - U njenim godinama? - upitao je Li. - Kada sam bila u njenim godinama, ja sam ve... - umijeala se Marija. - U redu. Nije vano. Naravno da treba da se vrati u Italiju, mama. - Znai, dogovorili smo se - gospoa Fortuno je poljubila Dajanu. Izgledalo je da su svi bili zadovoljni. - Poto e Li doi u tvoju kuu, moram da ti ukaem na sve njegove dobre i loe osobine... - gospoa Fortuno je uhvatila Dajanu ispod ruke. - Nema potrebe, mama! Ja nemam loih osobina - pobunio se Li. - Sluaj ta kae! Kada se bude enio, plakau od uda to neka ena pristaje da se uda za tebe! Svi zajedno su napustili bolniku sobu.

Dajanina najtea obaveza bila je da kae svom prijatelju da ne eli vie da se via s njim. Hju je bio iskreno iznenaen. - Znai li to da nee da se uda za mene? - upitao ju je ljutito. - Tako je. Znam da to ne bi bilo dobro, dragi moj Hju. Da je nae vjenanje dobar potez, ne bih tako dugo razmiljala o tome. Predomiljala sam se tako dugo, jer si ti tako poeljan... - Mislio sam da ti je stalo do mene, Dajana - rekao je namrteno, izbjegavajui njen pogled. - Stalo mi je, ali ne na pravi nain. Mislila sam da je ono to osjeam prema tebi sasvim dovoljno, ali sam najzad shvatila da nije. - Izgleda da te stvarno nisam dobro poznavao. Uvijek si bila tako razumna. Sada ujem da si se zaljubila u nekog "nepoeljnog. - Nisam tako rekla.

- Imam ja oi, draga moja. Kada ena govori o tome da njena osjeanja nisu bila prava, to znai da se zaljubila. Jesam li pogodio, Dajana? - Ne znam ni sama... - Naravno, i najrazumnije ene ponekad izgube glavu. Mora da si se zaljubila u nekog od tvojih skitnica. Jesam li pogodio? - upitno ju je pogledao. Zapanjeno ga je pogledala. Nije mogla da povjeruje da je Hju gotovo pogodio istinu. Bilo joj je drago to u polumraku nije mogao da primijeti crvenilo na njenim obrazima. - Neka bude kako eli, draga moja. Ja umijem da budem strpljiv - rekao je Hju. - Znai li to da e me prihvatiti kada proe moja nerazumna faza? - Ti si i sama rekla da taj tip nije sasvim kako treba... Sjeam se da si ranije govorila da je za brak vano iz kojih drutvenih slojeva potiu ljudi. - Jesam li? Moda... - Sasvim si ispala iz kolosijeka. Ja u ipak ekati. - Nemoj da eka, Hju. Neu se predomisliti.

7

Kao to je i pretpostavljala, Vera je bila oduevljena zbog mogunosti da Li doe kod njih. Dva dana kasnije bolnika kola su dovezla Lija. ekala ga je soba u prizemlju. Li nije dozvolio da ga dovezu u invalidskim kolicima. Sam je izaao iz kola i doao do sobe. Poslije toga je ipak pristao da se odmori. Tokom narednih dana njegovo stanje se vidno popravljalo. Vera mu je pripremala italijansku hranu po receptima gospoe Fortuno. Ipak, brzo se zamarao i dosta vremena je provodio u lealjki u vrtu. Ubrzo se sprijateljio sa djecom iz susjedstva, koja ranije nisu smjela da dolaze, jer ih je Martin optuivao da mu gaze povre u vrtu. - On je strah i trepet za njih - rekla je s osmijehom Dajana. - Ne mogu da povjerujem. Martin djeluje tako miroljubivo. - Naravno... -.Zar bi bio sposoban da ih udari? - zaudio se Li. - Ne vjerujem. Da li si ti ikad udario onoga koga si hapsio? - Samo jednom. Sasluavao sam ovjeka, koji je odbijao da prizna, uprkos svim dokazima. Smijao mi se u lice. Izgubio sam strpljenje i udario ga. Angaovao je advokata, koji me je optuio da sam iznudio priznanje. Sud ga je oslobodio. Ja sam dobio opomenu. - Znai, od tada mrzi advokata koji vjeruje da su policajci pokvareni a kriminalci sveci? - Ne bih to tako rekao. - To sam ula prilikom naeg prvog susreta. Optuio si da skupljam dokaze, da bih policiju mogla da optuim za brutalnost. - Pa, postoje advokati koji se tako ponaaju. Ipak sam nauio da su stvari mnogo komplikovanije. Pored toga, pokuavao sam da te se oslobodim. Znao sam da donosi nevolju. Stisak njegove ruke se pojaao. Dajana ga je njeno poljubila, osjeajui kako njegovo uzbuenje raste. enjivo se privila tijelom uz njegovo, a onda se oprezno odmakla. - ta je bilo? Plai li te da je uzbuenje previe opasno za mene? - Tako nekako. Uzdahnuo je. - Imam utisak da e moj oporavak za oboje predstavljati veliko iskuenje. Nadam se da ti nije ao to sam doao ovamo. - I jeste i nije. Vrijeme je za veeru - izbjegla je da odgovori iskreno. - Mislim da veeras Martin nee htjeti da razgovara sa mnom. Jedno od djece iz susjedstva izgazilo je leje sa salatom. Ja sam mu ponudio da nadoknadim tetu, ali je on rekao da se to novcem ne moe platiti. - Moda je u pravu. ini mi se da bi bilo bolje da veeras jede u svojoj sobi - predloila mu je. - Nema potrebe da me titi od Martinovog gnjeva. Umijem ja i sam da se branim. Vera je servirala salatu koja se dopala svima. Samo je Martin bio nezadovoljan. Gunao je da voli samo zelenu salatu, ali te godine, na alost, nee moi da je jede. - Da li treba pismom da mu se izvinim? - zadirkivao ga je Li. - utite obojica! Ne mogu vie da vas sluam - prekinula ih je Vera. - Sada mi je jasno zato si se tako dobro slagala sa mojom majkom. Vas dvije ste iste. - Onda se ponaaj prema meni sa vie potovanja - upozorila ga je otro Vera. Lice mu se iznenada uozbiljilo, kao da ga je odjednom obuzela slabost. - Vrijeme je da idem u krevet - rekao je. Dajana je brzo ustala da bi mu pomogla, ali je Klajv bio bri. Uhvatio je Lija ispod ruke i poveo ga u sobu. - Mnogo ti hvala, draga - ula je Lijeve rijei.

- Nisam mislio ozbiljno - javio se Martin, poto je Li otiao. Dajana nije mogla da sakrije smijeh.

Tokom narednih nedjelja, Dajana se ponaala prilino uzdrano. Ili je bar to pokuavala. Na kraju bi ipak zavravala u Lijevom zagrljaju. Po snazi njegovog zagrljaja i aru njegovih poljubaca, mogla je da zakljui da se njegovo zdravstveno stanje naglo popravljalo. - Da li ti liim na invalida? - mrmljao joj je Li na uho. Svaki put joj je bilo sve tee da se izvue iz njegovog zagrljaja. Ipak, to joj je uvijek polazilo za rukom. Mislila je da bi njihova strast mogla da ugrozi njegovo zdravlje. Jednoga dana je otila u njegov stan, da bi pokupila potu. Zapravo, eljela je da vidi kako izgleda mjesto gdje je Li ivio. Njegov stan se nalazio na petom spratu moderne zgrade. Bio je mali i jednostavno namjeten. Unutra je bilo malo linih detalja, osim porodinih fotografija koje su visile po zidovima. Spavaa soba je bila mala. U njoj se nalazio uzani krevet, ormar i pisai sto. Dajana je prila blie zidu i zagledala se u fotografije. Bilo je tu najrazliitijih lica, staraca, djece, odraslih ljudi. Primijetila je i Marijinu vjenanu fotografiju. Oko njih su stajali mnogi nasmijani ljudi. Pored Lijevog kreveta pronala je notes u kojem su bili zabiljeeni roendani svih lanova porodice. Bilo ih je preko stotinu. Zadivljeno je posmatrala taj niz imena, koji je govorio o ljubavi i slozi. Dok je vozila kui, eznula je da razgovara sa Lijem. Kada se zaustavila pred kuom, ugledala je Hjuova kola. Pourila je unutra, ali je u hodniku zaustavio Klajv. - Tiho - rekao je. Dajana je oprezno krenula za njim prema Lijevoj sobi. U hodniku, pored vrata, ve su stajali Vera i Martin. I oni su joj rukom dali znak da uti. - Nadam se da ste svjesni koliko ste sretni, mladiu! - Dajana je ula Hjuov glas. - Gospoica Valdmen je zaista bila dobra prema meni - na njeno iznenaenje, Li je odgovorio pokornim glasom. - Gospoica Valdmen je dobra prema mnogim ljudima. Dovodi ovamo razne drutvene otpatke. Tako ste i vi dobili priliku da to iskoristite. - S kojim pravom govori tako? Pokazao bih mu ko su drutveni otpaci, da sam samo malo mlai... - pobunio se Martin apatom. - Nisam siguran da sam iskoristio situaciju, gospodine - nastavio je Li. - Zaboravili ste da znam odakle ste doli. Vidio sam vas u luci. Takvima kao vi tamo je i mjesto. Ipak se ne udim to vas je gospoica Valdmen dovela ovamo. Ona se specijalizovala za beznadene sluajeve. - Nikada ne bih iskoristio njenu dobrotu, gospodine. Dajana je pokrila usne rukama, da se ne bi uo njen smijeh. - Ne mogu da povjerujem da se Hju upecao... - Ja mogu - jetko je rekla Vera. - Drago mi je to imate trenutke razuma. Onoga dana mi niste djelovali ba razumno - nastavio je Hju. - I sudija je mislio isto, gospodine. Osudio me je na dva mjeseca, ali su me pustili ranije zbog dobrog vladanja. Nauio sam svoju lekciju, gospodine. - Imam utisak da je zavoenje bespomonih ena jedino to ste nauili! - Budala - proaputala je Dajana, ali su je ostali uutkali. - Gospoica Valdmen me je spasila. Smatrala je da za mene ipak ima nade - objasnio mu je Li. - I vi ste doli ovamo da se izleavate. Zar neete ustati dok razgovarate sa mnom? - Hju mu je priao i povukao ga iz kreveta.

- Nemoj, Hju! On je ranjen! - uzviknula je Dajana, prije nego to su ostali mogli da je sprijee. Ubrzo je shvatila da nije morala da se umijea. Lijeva koulja se rastvorila i Hju je ugledao zavoje. - Dajana, zato se neprekidno ponaa kao moja majka? Dovoljno sam snaan da mogu da izaem na kraj sa ovim idiotom! Doveo me je u iskuenje da ga bacim kroz prozor! - Hju, ne znam ta ti je Li rekao... - shvatila je da e Hju pobjesniti. - Nita mu nisam rekao. Jednostavno je doao ovamo i poeo da me vrijea. - Nisi imao prava... - nastavila je. - Zaboravila si da sam ovu osobu prvi put sreo u luci. - Naravno, kada si otiao da pokupi brata. Ne elim vie da sluamo o tome! Hjuove oi su plamtjele od bijesa. Ipak nije elio da poloi oruje. - ao mi je ako sam ga povrijedio... - Nisi me povrijedio. Uostalom, tvoja briga mi nije potrebna. - Pretpostavljam da je do ranjavanja dolo na prilino sumnjiv nain... - nastavio je Hju. - Ako smatra metak iz pitolja sumnjivim... - Upravo tako! - likovao je Hju. - U mene je pucao rastura droge. - Eto, vidi, Dajana! Priznao je. Koliko ti je potrebno, da bi otvorila oi? - Molim te da prestane da govori gluposti, Hju. Li je policajac. Trebalo je da ti to sam kae. - Zato bih? Htio je da napravi budalu od sebe. Nije moje da ga spreavam u tome. - Dragi, pazi na sebe. Mislim da je najbolje da pozovem doktora - predloila je Dajana. - Dragi? Nadam se da mi nee rei da je ovaj... - Da, to je on, Hju. - Doao sam ovamo jer sam se zabrinuo za tebe. Izgleda da sam bio u pravu. Moja briga nije bila uzalud. Nisam mogao da pretpostavim da si u tolikoj mjeri izgubila razum. - Izgleda da je tako. Hju se osvrnuo prema Liju, koji je posmatrao Dajanu. - Odlazim odavde. Ipak treba da znate da u se vratiti - rekao je. - Nema potrebe, Hju. Nemoj da pokuava da me spasi. Za mene nema nade - odvratila je Dajana. - Ne sumnjam da znate put do vrata. Pozvao bih vas na veeru, ali se plaim da bi Vera mogla neto da vam stavi u jelo - dobacio je Li za njim. Hju se nije ni osvrnuo. - Nije bilo lijepo od tebe... - Dajana se strogo obratila Liju. - Nisam mogao da odolim. Nije mi krivo. Nauio sam neke stvari koje na drugi nain nisam mogao... - Na primjer? - Da za tebe nema nade. - Nema... - ponovila je Dajana.

Te noi Dajana se probudila, okupirana mislima o svojoj ljubavi. Upravo je ponovo poela da tone u san, kada je neki udan zvuk, koji je dopirao odnekud iz kue, natjerao da iroko otvori oi i brzo ustane iz kreveta. Napeto je oslunula. Bolan uzdah se ponovio. Dopirao je iz hodnika u prizemlju. Brzo je obukla kunu haljinu i izala iz sobe. Trala je niz stepenice, strepei od onoga to moe u prizemlju da zatekne. Li je sjedio na podu pognute glave. Bolno je uzdisao. - Dragi! Ne mii se! - kleknula je pored njega. - Nije nita... Samo sam udario nogu... Nemoj sluajno da zove doktora.

- ta si uradio? - Iao sam u kupatilo. Nisam htio da palim svjetlo u hodniku, da te ne bih probudio. U povratku sam naletio na neko udovite. Okraj je bio silovit - Li je rukom pokazao na masivni izrezbareni ormar. - A ja sam se tako uplaila... Zar je sve ovo samo zbog udarene noge? - Naravno. Vjerovatno u do kraja ivota ostati vezan za postelju. Zakonom treba zabraniti da se ovako masivni komadi namjetaja ostavljaju nasred puta i napadaju potene graane. Pronai u dobrog advokata i tuiu te. - Sutra u te upoznati sa jednim solidnim advokatom Treba li ti pomo za vraanje do kreveta? - Mislim da treba. Uostalom, to mi duguje poslije svega to si mi uradila... - Lijepo... Polako je ustao i obavio ruku oko Dajaninog vrata, Pomogla mu je da se vrati u sobu i da legne. Kada se ispruio Dajana je pogledala udareno mjesto. - ini mi se da je sve u redu - primijetila je. - Malo masae bi mi prijalo. Sjela je i spustila njegovo stopalo u krilo. - Mislila sam da ne voli kada neko brine o tebi. - Uopte nisi shvatila. Bio sam protiv vae brige kada sam bio pogoen. Sada, poto me je ormar udario u nogu, pomo mi je stvarno potrebna. - Mogla bih da pozovem Veru - alila se Dajana. - Hvala, vie volim da ti to uradi. Divno. Mislim da u ti ipak oprostiti. - Trebalo bi da bude paljiviji. Kako e se oporaviti, ako se nou bude sudarao sa namjetajem... - zabrinuto je primijetila Dajana. - Prestani da guna. Moj oporavak tee sasvim zadovoljavajuim tempom. Vidi... - otvorio je pidamu i Dajana je ugledala oiljak na grudima, koji je svakog dana bio sve manje uoljiv. Ipak, Dajana je i dalje vidjela samo runu crvenu liniju koja je mogla da odvede Lija u smrt. Nagnula se naprijed i njeno je spustila usne na njegove grudi. Osjetila je ubrzane otkucaje njegovog srca. - Sada je sve prolo - rekao je on, shvatajui njen nemir. - Za mene nije. Nikada nee proi. Pokuala je da ustane i da se odmakne od njega. Bila je svjesna da je situacija bila suvie opasna i izazovna za oboje. Obraz joj je bio naslonjen na njegova naga prsa, dok su joj ruke bile obavijene oko Lijevog struka. Njena tanka spavaica jedva je predstavljala neku prepreku meu njima. - Nemoj da ide... - ula je njegov apat. - Ovako je bolje. - Draga, prije, ili kasnije e morati da prizna da sam se ja oporavio. - Prije nekoliko trenutaka nisam imala taj utisak. - Zna dobro da sam se alio. Snaniji sam nego ikad. Dozvoli mi samo da ti pokaem! Poto nije reagovala, ustao je sa postelje i stao pored nje. Obavio je ruke oko njenih ramena. Osjeala je njegov topao dah na vratu. - Li, nemoj, molim te... - Dajana je pokuala da se oslobodi njegovog zagrljaja, ali je Li brzo okrenuo prema sebi i ponovo vrsto zagrlio, ne obraajui panju na njen otpor. - Da li i dalje misli da se nisam oporavio? - upitao je, dok su mu oi izazovne svjetlucale. - Tvoji miii su sasvim u redu. Hoe li me sad pustiti? - upitala ga je, trudei se da povrati dah. - U emu je stvar? Zar su mi odjednom izrasle dvije glave? Ili postoji neto to ja ne znam? - Nije to u pitanju.

- Zato ti je onda toliko stalo da pobjegne od mene? Zar te moji poljupci vie ne zadovoljavaju? - ne ekajui na odgovor, dodirnuo je usnama njene. itavo njeno tijelo je reagovalo na taj dodir. - Zar ti se ovo ne dopada? - Mrzim to iz dna due! - odgovorila je uz uzdah. - Tako sam i mislio. Ni ovo ne eli - vrh njegovog jezika lagano je krenuo linijom njenih usana. - Tako je. Prezirem to i mogao bi da prestane - rekla je, pokuavajui da se pribere. Zagnjurio je lice u njen vrat. - Dopada mi se nain na koji prihvata stvari. Naroito kako izraava nezadovoljstvo... - To nije u redu... - Naravno. ini mi se da je najbolje da nastavim da te ljubim, dok ne otkrijem u emu je greka. Moda ovo ne valja? - dodirivao je usnama ivicu njene brade. - Zaista nema nade... - aputala je Dajana, dok su joj prsti tonuli u njegovu kosu. Stisak njegovih ruku se naglo pojaao, dok se lagani dodir usana pretvorio u strasni poljubac. Dajana je bila svjesna da mora da vodi rauna o njegovom zdravlju, ali je dodir njegovih velianstvenih usana potisnuo sve ostalo iz njene svijesti. eljela je samo da se prepusti strasti koja je tekla izmeu njih dvoje nezadrivo poput planinske bujice. Meu njima je vladala tolika harmonija, da su njihove kretnje bile skladne, kao da su unaprijed bile dogovorene. itavo njeno tijelo drhtalo je pod njegovim milovanjima. Bila je svjesna da se upustila u opasnu igru. Da li je smjela da ispituje granice sopstvene kontrole? Voljela ga je tako snano, da nije imala snage da porekne tu strast koja ih je sve vie obuzimala. Bila je u pravu kada je rekla da za nju nema nade. Kao da je predosjetio da Dajana nije sasvim odustala od svoje namjere da ode, Li je ljubio upravo onako kako je ona eljela. Dodirivao je polako, sa beskrajnom njenou. Sve vrijeme se trudio da odri onu prefinjenu ravnoteu izmeu izazova i sigurnosti, sve dok Dajanina samokontrola nije sasvim nestala. - Raduje me da sam konano uspio da pobijedim tvoje negodovanje - aputao joj je na uho. - Nije stvar u tome. Ti si jo rekonvalescent. Ne elim da se povrijedi. - Zaista ima lijepo miljenje o mojim mogunostima, nema ta! Dok je govorio, Li je polako skidao naramenice njene tanke spavaice. Njegova krupna aka polako joj se spustila na grudi. Dodir njegovih toplih prstiju bio je nevjerovatno prijatan, ali je Dajana ipak uspjela da skupi snage i da se pobuni. - Nemoj, dragi... - Da li sam doao do onoga to ti se ne dopada? - upitao je Li ozbiljno. - Nemoj da govori gluposti. Zna dobro ta osjeam... Volim kada me dodiruje. Samo elim da se zaustavim prije nego to mi se razum sasvim pomuti. - Ti pokuava? Zar ja nemam prava nita da kaem? Moda ba ja elim da ti izgubi razum? - Nisi dovolno jak... Oi su mu blistale. - Prije, ili kasnije tvoja odlunost e se nai na ispitu, Dajana. Da li se plai da mi se snaga nije vratila, ili da se vratila? Nekoliko trenutaka ga je posmatrala zbunjeno, a onda je klimnula glavom. - Misli li da pripadam onoj vrsti ena koja njeguje mukarce samo da bi pokazala koliko je nadmona nad njima? - Nisam tako mislio. Radi se o neemu mnogo sloenijem. Volio bih da umijem bolje da se izraavam. elim da prestane da me posmatra kao osobu kojoj je tvoja briga neophodna.

elim da znam ta e se dogoditi kada se budem sasvim oporavio i stao pred tebe. Hoe li me voljeti i kada mi ne bude potrebna? - Ti mene ne voli, ako ti nisam potrebna - odgovorila je poslije kraeg razmiljanja. - Uvijek u te voljeti, Dajana. Volim te od prvog trenutka. Zar sa tobom nije isto? - Jeste - odgovorila je jednostavno. - Svaki drugi par bi odavno doao do take na kojoj se mi sada nalazimo. - Mi smo drugaiji. Ti si neto drugo - njeno je spustila ruku na bolno mjesto na njegovim prsima. - Nita nije drugaije. Ja tebe volim. elim da ti pokaem svoju ljubav. Zar nismo i ovako suvie dugo ekali? Zar ne eli da ti pokaem? Zar ti mene ne eli? - elim te. - Nadam se da je tako, jer ne elim vie da ekam - rekao je i ponovo je zagrlio. Poljubio ju je, ali je ovoga puta njegov poljubac bio sasvim drugaiji od svih ranijih. Bio je to poljubac ljubavnika, koji je elio zadovoljenje svoje enje. Dajanino srce je naglo zakucalo kada je otkrila odlunu namjeru u njegovim poljupcima, u njegovom zagrljaju. Vie nije mogla da se bori protiv sopstvenih osjeanja. Konano je morala sebi da prizna da ne bi mogla da podnese saznanje da je Li ne eli. Obasipao je pravom kiom poljubaca po licu i vratu. Uzdahnula je od zadovoljstva, koje se irilo do najudaljenijih dijelova njenog tijela. Bio je to tek poetak. Znala je da pravo uivanje tek predstoji. Njena ula su bila budnija nego ikad. Dlanovima je ispitivala Lijevu toplu i napetu kou, dok joj je tanka svilena spavaica polako klizila niz tijelo. Li je skinuo pidamu i Dajana se privila uz njega, uivajui u dodiru njihovih tijela. Do tada je uvijek uspijevala da se zaustavi u tom trenutku. Nikada nije prekoraila prag sigurnosti. Ovoga puta nita vie nije moglo da je zadri. Vrijeme opreznosti je pripadalo prolosti. Sada su bili vani samo njih dvoje i njihove elje. Ljubio ju je njeno, dok su njegove ruke istraivale svaki dio njenog vitkog tijela. Bili su to zagrljaji za kojima je Dajana tako dugo eznula. Deavalo se upravo ono o emu je razmiljala u noima punim samoe. Oboavala je sve to je imalo ma kakve veze sa Lijem. Oboavala je njegovo snano tijelo, na kojem se sada nisu primjeivali nikakvi tragovi slabosti. Oboavala je tu vrelu, zategnutu kou. Oboavala je te usne koje su joj donosile samo zadovoljstvo. Uzbuenje je bilo suvie snano, da bi Dajana jo dugo mogla da eka. ula je kako Li grlenim apatom izgovara njeno ime. Njegove odlune ruke obavile su se jo jednom oko njenog tijela i Dajana je osjetila kako gubi tlo pod nogama. Odjednom joj se uinilo da joj se itav svijet okrenuo oko glave. Osjeanja koja su je zapljusnula bila su tako mona, da nije bilo rijei kojima bi mogla da ih opie. I sama je izgovorila Lijevo ime, koje je za nju bilo simbol ljubavi i savrenog spajanja njihovih tijela. Postali su jedno onako kako je to priroda zamislila, dajui i istovremeno uzimajui jednaku mjeru ljubavi i enje. Davao je, dok je ona trail