zaštita Životne sredine u međunarodnom humanitarnom pravu

Struni lanak UdC 341:502.1 Primljen: 23. april 2012. zoran Radivojevi1 Neboja Raievi2 Pravni fakultet Pravni fakultet Univerzitet u Niu Univerzitet u Niu

zATITA IvOTNE SREDINE U MEUNARODNOM hUMANITARNOM PRAvU*

Apstrakt

U meunarodnom humanitarnom pravu postoji tek nekoliko pravila koja direktno tite ivotnu sredinu. Ta pravila se nalaze u dopunskom protokolu I, iz 1977. godine, ENMod konvenciji, od 1976. godine, i konvenciji o konvencionalnom oruju, iz 1980. godine, kao i njenom Protokolu III o zapaljivom oruju. Pored toga, postoji vei broj pravila ove grane prava koja tokom oruanih sukoba posredno tite ivotnu sredinu. Meu njima najvanija su neka opta naela meunarodnog humanitarnog prava (vojne neophodnosti, proporcionalnosti i ra-zlikovanja) koja su zbog svog obiajnog karaktera primenjiva na sve drave. I neke ugovorne odredbe pruaju posrednu zatitu ivotnoj sredini, i one su sadrane u Hakom pravilniku iz 1907. godine, etvrtoj enevskoj konvenciji o zatiti civila iz 1949. godine i dopun-skom protokolu I.

Kljune rei: meunarodno humanitarno pravo, ivotna sredina, di-rektna zatita, indirektna zatita

UvOD

Oteenja ivotne sredine stalni su pratilac oruanih sukoba. Od davnina su pojedina sredstva i metodi ratovanja dovodili do tetnih posledica po ove-

1 E mail: [email protected]

2 E mail: [email protected]

* rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulte-ta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (evidencioni broj 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke republike Srbije.

124 FPN GodINjak Br. 7, jUN 2012II dEo: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

kovu okolinu, koje su nekada imale katastrofalne razmere. Dok su u prolosti ekoloke tete uglavnom nastajale kao usputna posledica upotrebe nekih oruja ili i naina borbe, danas su takve tete esto rezultat svesne namere zaraenih strana.

Iako se ekoloke tete pojavljuju kao neizbena posledica ratovanja, u meunarodnom humanitarnom pravu (daljem tekstu: MHP) problem zatite ivotne sredine je aktuelizovan tek poslednjih decenija prolog veka. Do Vi-jetnamskog rata MHP nije sadralo posebna pravila o ouvanju ivotne sredi-ne, ve su pravila o zatiti imovine sluila kao jedini pravni osnov za ekoloku zatitu. Meutim, nakon rata u Vijetnamu dolazi do zaokreta na tom planu, tako da nekoliko novijih meunarodnih ugovora sadre odredbe neposredno posveene zatiti ivotne sredine u oruanim sukobima. Pored toga, porastao je i broj pravila koja na indirektan nain pruaju ekoloku zatitu za vreme oruanih sukoba.

Imajui u vidu takav razvoj i stanje pozitivnog prava,3 prvi deo ovog rada posveen je normama MHP koje direktno tite ivotnu sredinu tokom oruanih sukoba, dok se u drugom delu analiziraju ona njegova pravila koja, titei neke druge vrednosti tokom oruanih sukoba, indirektno pruaju zatitu ivotnoj sredini. Ovaj rad se, meutim, bavi samo pravilima MHP primenjivim u meu-narodnim oruanim sukobima, budui da su ona daleko brojnija i razvijenija od normi o ekolokoj zatiti u nemeunarodnim oruanim sukobima.

DIREKTNA zATITA

Izriite odredbe o zatiti ivotne sredine u oruanim sukobima su novijeg datuma. One su se pojavile tek krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina XX veka. Njihovoj pojavi naroito je doprinela praksa rasprostranjenog unitavanja uma i ostale flore u Vijetnamskom ratu, kao i opte zalaganje za zatitu ivotne sredine i porast ekoloke svesti drava u ovom periodu.

Odredbe koje na direktan nain tite ivotnu sredinu nalaze se u nekoliko ugovora MHP, i to: Dopunskom protokolu I o zatiti rtava meunarodnih oruanih sukoba iz 1977. godine (dalje: Protokol I), Konvenciji o zabrani vojne ili bilo koje druge neprijateljske upotrebe tehnika koje menjaju ivotnu sredinu iz 1976. godine (dalje: ENMOD konvencija), Konvenciji o zabrani ili ograni-avanju upotrebe odreenih vrsta klasinih oruja za koje se moe smatrati da izazivaju prekomerne traumatske efekte i da deluju bez razlikovanja u pogledu

3 Zoran radivojevi, Neboja raievi, Meunarodnopravno regulisanje zatite ivotne sredine u oruanim sukobima, u: dimitrijevi Predrag, Stojanovi Nataa, Ekologija i pravo, Ni, 2011, str.151173.

125Zoran radivojeviZaTITa IVoTNE SrEdINE U MEUNarodNoM HUMaNITarNoM PraVU

cilja od 1980. godine (dalje: Konvencija o konvencionalnom oruju) i njenom Protokolu III o zabranama i ogranienjima upotrebe zapaljivog oruja (dalje: Protokol III).4

Protokol I

Protokol I sadri dve odredbe koje na direktan nain tite ivotnu sredinu. Prva od njih (l. 35, st. 3) nalazi se u III delu, posveenom sredstvima i metoda-ma ratovanja, dok je druga (l. 55) locirana u delu IV, koji se odnosi na zatitu civilnog stanovnitva.5

Stav 3 lana 35 propisuje da je zabranjeno primeniti metode ili sredstva ra-tovanja koja su namenjena ili od kojih se moe oekivati da e prouzrokovati ras-prostranjena, dugotrajna i ozbiljna oteenja prirodne okoline. Ovom odredbom zabranjen je ne samo svaki metod i sredstvo borbe upotrebljeno sa namerom da prirodnoj okolini nanese tetu krupnih razmera, ve i onaj ija upotreba dovodi do predvidive kolateralne tete takvih razmera. Prema tome, krenje Protokola I postoji i onda kada se protiv legitimnog vojnog cilja delovalo doputenim sred-stvima, ali je prouzrokovana nenamerna (kolateralna) teta prirodnoj okolini koja ima rasprostranjeni, dugotrajni i ozbiljan karakter.6

Stav 1 l. 55 glasi: U ratovanju se mora obratiti panja da se prirodna okolina zatiti od rasprostranjenog, dugotrajnog i ozbiljnog oteenja. Ova zatita obuhvata zabranu korienja metoda ili sredstava ratovanja koja su namenjena ili od kojih se moe oekivati da prouzrokuju takvo oteenje prirodne okoline i da time tetno utiu na zdravlje ili opstanak stanovnitva.7

4 Za tekstove ovih ugovora videti: Vesna kneevi-Predi, Saa avram, eljko leaja (ur.), Izvori meunarodnog humanitarnog prava, Beograd, 2007, str. 182238, 589592, 385392, 410411.

5 Nacrt Protokola pripremljen od strane Meunarodnog komiteta Crvenog krsta nije sa-drao ove odredbe. Meutim, usled dogaaja u Vijetnamskom ratu, nekoliko delegacija se zaloilo za ukljuivanje ekolokih odredbi u konaan tekst Protokola; Michael N. Schmitt, Hu-Michael N. Schmitt, Hu-manitarian law and the Environment, Denver Journal of Internationl Law and Policy, Vol. 28, 2000, No. 3, p. 275.

6 Neki kritikuju takvo reenje smatrajui da ustanovljenje odgovornosti za nenamerne ekoloke tete nepotrebno komplikuje donoenje odluka, to moe oslabiti agresivnost i od-lunost komandanata na terenu; William a. Wilcox, The Modern Military and the Environment: The Laws of Peace and War, lanham-Toronto-Plymouth, 2007, p. 147.

7 koncept prirodne okoline treba razumeti u najirem smislu tako da se njime obuhvati bioloka sredina u kojoj stanovnitvo ivi. Nju ne ine samo objekti neophodni za opstanak stanovnitva pomenuti u l. 54 ... namirnice, poljoprivredne oblasti, voda za pie, stoka ve ona ukljuuje i ume i drugu vegetaciju ... kao i faunu, floru i druge bioloke i klimatske elemente; Yves Sandoz, Christophe Swinarski and Bruno Zimmermann (eds.), Commentary on the Additional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, Geneva,


Iz citiranih odredaba proizlazi da l. 35(3) titi prirodnu okolinu per se, za razliku od l. 55(1) koji zabranjuje oteenja prirodne okoline samo ukoliko ona naruavaju zdravlje stanovnitva ili dovode u pitanje njegov opstanak.8 Prvi lan, dakle, titi prirodnu okolinu kao samostalnu vrednost,9 dok je drugi titi kako bi se spreilo ugroavanje neke druge vrednosti (civilnog stanovnitva). Na ovaj nain prva odredba ima ekocentrian, a druga antropocentrian pristup proble-mu zatite ivotne sredine.10

Izmeu dva navedena lana postoji jo jedna sutinska razlika. Dok se l. 35(3) odnosi na situacije u kojima ekoloka teta nastaje namernom ili upo-trebom metoda i sredstava ratovanja, od kojih se moe oekivati da dovedu do rasprostranjene, dugotrajne i ozbiljne tete prirodnoj sredini, l. 55 sadri jedan vii standard zatite zasnovan na naelu dune panje tokom vojnih operacija. Ovaj lan zabranjuje upotrebu i onih metoda i sredstava ratovanja koji su sa stanovita l. 35(3) doputeni, tj. nisu namenjeni ili se od njih ne oekuje da pro-uzrokuju rasprostranjenu, dugotrajnu i ozbiljnu tetu prirodnoj sredini, ukoliko bi to dovelo do zagaenja ivotne sredine koje teti civilnom stanovnitvu.11

Iz upotrebljenih formulacija proizlazi da se oba lana odnose samo na eko-loka oteenja koja kumulativno ispunjavaju uslove rasprostranjenosti, dugo-

1987, para. 2126, p. 662. Izraz zdravlje u l. 55(1) upotrebljen je da oznai aktivnosti od kojih se moe oekivati da dovedu do takvih tetnih posledica, koje e, ak da i stanovnitvo preivi, imati ozbiljne zdravstvene probleme, kao to su uroene mane koje stvaraju unakaene i de-generativne osobe. Privremene ili kratkotrajne posledice nisu obuhvaene zabranom iz ovog lana. official records of the diplomatic Conference on the reaffirmation and development of International Humanitarian law applicable in armed Conflicts, doc. CddH/215/rev. 1, para. 82.

8 dok lan 35 pristupa problemu sa stanovita metoda ratovanja, lan 55 se koncentrie na opstanak stanovnitva, tako da, i pored toga to se dve odredbe u odreenoj meri prekla-paju i imaju slian smisao, one ne dupliraju jedna drugu; Yves Sandoz, Christophe Swinarski and Bruno Zimmermann (eds.), Commentary on the Additional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, op. cit., para. 2133, p. 663. Takvim pristupom, l. 35(3) je vie u duhu Hakog prava, dok se l. 55 moe svrstati u korpus enevskog prava.

9 Neki vide opasnost da e usled toga komandanti odustati od nekog oruja ili taktike koja bi dovela do rasprostranjene, dugotrajne i ozbiljne tete prirodnoj sredini, a pribei alter-nativnom reenju koje nee izazvati takve posledice po prirodnu okolinu, ali e dovesti do mnogo veeg stradanja civila i njihove imovine; Michael N. Schmitt, Humanitarian law and the Environment, Denver Journal of Internationl Law and Policy, Vol. 28, 2000, No. 3, p. 313.

10 o ekocentrizmu i antropocentrizmu vie videti: jessica C. lawrence and kevin j. Heller, The First Ecocentric Environmental War Crime: The limits od article 8(2)(b)(iv) of the rome Statute, Georgetown International Environmental Law Review, Vol. 20, 2007, No. 1, pp. 6467.

11 john a. Cohan, Modes of Warfare and Evolving Standards of Environmental Protection Under the International law of War, Florida Journal of International Law, Vol. 15, 2003, No. 4, p. 504.


trajnosti i ozbiljnosti (tzv. trostruki kumulativni standard).12 Takvim zahtevom prag njihove primene podignut je na dosta visoki nivo. Primera radi, ukoliko se radi o vrlo ozbiljnom oteenju prirodne okoline, koje se ispoljava decenijama, nee postojati povreda ovih lanova ukoliko tetne posledice ne pogaaju iroko podruje.

Dodatnu tekou moe da predstavlja izostanak pojanjenja tri upotre-bljena standarda. Sam Protokol I ne vri njihovo preciziranje, niti se njihovo znaenje moe pronai u pripremnim radovima. Tokom pregovora isticano je da standard dugotrajan oznaava period koji se meri decenijama, dok su pojedine delegacije ak isticale da on ne moe biti krai od dvadeset ili trideset godina.13 Za preostala dva standarda (rasprostranjen i ozbiljan) u pripre-mnim radovima se ne mogu nai ba nikakva pojanjenja. Usled postojanja ovog teko ostvarljivog trodelnog testa, primena navedenih lanova mogua je samo u najekstremnijim okolnostima povrede ivotne sredine.14

S druge strane, eliminisanje vojne potrebe kao iskljuujueg faktora, u odreenoj meri, olakava primenu ovih lanova Protokola I. Oteenje prirodne okoline koje ispunjava sva tri pomenuta standarda ne moe ni u kom sluaju biti pravdano vojnom potrebom. Drugim reima, nanoenje rasprostranjenog, dugotrajnog i ozbiljnog oteenja prirodnoj okolini apsolutno je zabranjeno Protokolom I. Svaka radnja koja dovodi do kumulativnog ispunjenja tri uslova

12 United Nations Environment Programme, Protection the Environment during Armed Con-flicts: An Inventory and Analysys of International Law, Nairobi, 2009, p.12.

13 official records of the diplomatic Conference on the reaffirmation and development of International Humanitarian law applicable in armed Conflicts, doc. CddH/215/rev.1, para. 27; Yves Sandoz, Christophe Swinarski and Bruno Zimmermann (eds.), Commentary on the Ad-ditional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, op. cit., paras. 1452, 1454, pp. 415, 417. komitet Meunarodnog krivinog suda za bivu SFrj je prilikom ispitivanja delovanja NaTo-a tokom bombardovanja Sr jugoslavije, takoe, izneo stav da iz-raz dugotrajan treba meriti godinama, pre nego mesecima; Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia, para.15.

14 To je potveno u praksi, kada je pomenuti komitet Hakog tribunala istakao da su us-To je potveno u praksi, kada je pomenuti komitet Hakog tribunala istakao da su us-lovi primene Protokola I ekstremno strogi; Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia, para. 15. Praktian domaaj l. 35(3) i 55 dodatno je doveden u pitanje tvrdnjom Sad, Velike Britanije i jo nekih drava da se Protokol I ne odnosi na nuklearno oruje; Michael N. Schmitt, The Environmental law of War: an Invitation to Critical reexamination, USAFA Journal of Le-gal Studies, Vol. 6, 19951996, p. 258, 260. Imajui u vidu teinu ovih uslova, neki predlau njihovo ublaavanje tako to bi se zahtevalo alternativno, a ne kumulativno ispunjenje. Pored toga, postoji predlog da se znaenje tri uslova iz Protokola I odredi na osnovu pojanjenja datih tokom pregovora o ENMod konvenciji; Stephanie N. Simonds, Conventional Warfare and Environmental Protection: a Proposal for International legal reform, Stanford Journal of International Law, Vol. 29, 1992, No. 1, p. 211.


predstavljae povredu ove zabrane, ak i kada je ona vojno nuna i oigledno proporcionalna sa ostvarenom vojnom koriu.15

Za zatitu ivotne sredine od znaaja je i odredba l. 55(2) Protokola I koja izriito zabranjuje upotrebu represalija usmerenih protiv prirodne okoline. Iz ovog teksta nije jasno da li je zabranjena svaka represalija protiv ivotne sredine ili samo ona koja dovodi do njenog rasprostranjenog, dugotrajnog i ozbiljnog oteenja u smislu l. 55(1). S obzirom na to da stav 2 ovog lana ne upuuje na prethodni stav, smatra se da su zabranjene i represalije koje ivotnoj sredini nanose oteenja u obimu manjem od onog koji je propisan u prvom stavu. Me-utim, ovaj lan ne zabranjuje svaki napad na prirodnu okolinu preduzet radi odgovora na protivniku akciju, ve samo uzvratnu akciju koja je nezakonita, tj. kri standarde utvrene lanovima 35(3) i 55(1) Protokola I ili nekom drugom normom meunarodnog prava.16 Uz to, odredba l. 55(2) ne daje odgovor na pitanje kakav je pravni status represalija protiv drugih objekata koje usputno mogu naneti oteenja ivotnoj sredini.17

ENMOD konvencija

Ova konvencija predstavlja prvi meunarodni ugovor koji je u potpunosti posveen ekolokim aspektima voenja oruanih sukoba.18 U l. 1 Konvencije drave se obavezuju da ne angauju u vojnoj i svakoj drugoj neprijateljskoj upo-trebi tehnike koje menjaju ivotnu sredinu i koje imaju rasprostranjene, dugo-trajne ili ozbiljne posledice, kada slue kao sredstvo za unitavanje, oteenje ili povredu druge strane ugovornice. Konvencija, dakle, zabranjuje upotrebu tzv. tehnika za modifikaciju ivotne sredine kao vojnog instrumenta, tj. zabranjuje sraunatu zloupotrebu prirodnih procesa u ofanzivne svrhe. U isto vreme ona

15 Michael N. Schmitt, The Environmental law of War an Invitation to Critical reexamina-Michael N. Schmitt, The Environmental law of War an Invitation to Critical reexamina-tion, USAFA Journal of Legal Studies, Vol. 6, 19951996, p. 259.

16 Michael N. Schmitt, Humanitarian law and the Environment, Denver Journal of Interna-tionl Law and Policy, Vol. 28, 2000, No. 3, p. 277. Takav zakljuak proizlazi iz prirode represalija koje uvek podrazumevaju upotrebu nezakonitih mera.

17 Marco roscini, Protection of the Natural Environment in Time of armed Conflict, in: lou-ise doswald Beck, azizur r. Chowdhury and jahid H. Bhuiyan (eds.), International Humanita-rian Law - An Anthology, lexisNexis Butterworth, Nagpur, 2009, p.161.

18 Naroiti uticaj na donoenje konvencije imale su aktivnosti Sad u Vijetnamu usmerene na promenu klime i vremena (izazivanje jakih kia) i defolijacije (unitavanje bilja); Charles r. Wunsch, The Environmental Modification Treaty, ASILS International Law Journal, Vol. 4, 1980, p. 117. Pregovori o konvenciji su voeni u okviru konferencije komiteta za razoruanje, a tekst je usvojila Generalna skuptina UN 10. decembra 1976. godine (rezolucija 31/72).


zabranjuje upotrebu modifikacionih tehnika, ne samo tokom vrenja neprijatelj-stava, ve i onda kada ne postoji otvoreni sukob.19

Za razliku od pravila Protokola I koja tite prirodnu okolinu od napa-da, ENMOD konvencija zabranjuje upotrebu ivotne sredine kao sredstva ra-tovanja. Protokol I, naime, ivotnu sredinu tretira kao neku vrstu rtve, dok ENMOD konvencija spreava da se ivotna sredina upotrebi na nain koji vik-timizira nekog drugog.20 Drugim reima, Protokol sadri zabranu nanoenja tete prirodi, a ENMOD konvencija zabranu (zlo)upotrebe prirode radi nano-enja tete protivnikoj strani.

Ekoloke tete kao takve nisu zabranjene Konvencijom, ve je samo zabra-njena zloupotreba odreenih prirodnih procesa koja dovodi do unitenja, ote-enja ili povrede druge strane ugovornice.21 Dakle, konvencija nije prvenstveno posveena ekolokim tetama per se,22 jer ne trai da prirodna sredina bude is-kljuivi predmet oteenja.23 Za razliku od Protokola I, Konvencija pod tetom podrazumeva ne samo oteenje ivotne sredine, ve i oteenje drugih dobara neprijatelja (ljudstvo, ekonomska dobra i druga imovina).24

Prilikom formulisanja zabrane u ENMOD konvenciji vojna potreba nije imala nikakvu ulogu. To znai da se modifikacione tehnike koje dovode do opi-sane tete ne smeju upotrebiti nikada, bez obzira na vojnu korist koju bi njihova upotreba donela napadau.

Konvencija ne sadri apsolutnu zabranu ekolokih modifikacionih tehni-ka. Najpre, ona ne zabranjuje upotrebu takvih tehnika u miroljubive svrhe.25 Drugo, drave ugovornice nemaju obavezu da se uzdre od upotrebe tih tehnika u svim okolnostima, ve samo ukoliko time tete drugim dravama ugovorni-

19 john a. Cohan, op. cit., p. 517.

20 Eric T. jensen, The International law of Environmental Warfare: active and Passive da-mage during armed Conflict, Vanderbilt Journal of Transnational Law, Vol. 38, 2005, No. 1, p. 155; Michael N. Schmitt, The Environmental law of War: an Invitation to Critical reexamina-tion, USAFA Journal of Legal Studies, Vol. 6, 19951996, p. 240.

21 Sonja a. j. Boelaert-Suominen, International Environmental Law and Naval War, Naval War College, Newport, 2000, p. 60.

22 Peter j. richards and Michael N. Schmitt, Mars Meets Mother Nature: Protecting the En-Peter j. richards and Michael N. Schmitt, Mars Meets Mother Nature: Protecting the En-vironment during armed Conflict, Stetson Law Review, Vol. 28, 1999, No. 4, p. 1064.

23 Ibidem, p.1065.

24 Za razliku od toga, kod l. 35(3) i 55 dP I uvek se misli na tetu nanetu prirodnoj sredini.

25 Tokom pregovora je preovladao stav da miroljubiva upotreba modifikacionih tehnika treba ostati izvan domaaja konvencije, a kao argument je navoena potreba naunog ek-sperimentisanja i bolje iskoriavanje prirode za potrebe ljudi. Vie o tome videti: Charles r. Wunsch, op. cit., pp.127128.


cama Konvencije.26 Iz toga proizlazi da dobra koja pripadaju dravama neugo-vornicama ili su izvan jurisdikcije drava (npr. slobodno more) ne potpadaju pod domaaj Konvencije. Na kraju, za razliku od Protokola I koji zabranjuje i nenamernu predvidljivu ekoloku tetu, ENMOD konvencija obuhvata samo zabranu onih modifikacionih tehnika kod kojih postoji namera preduzimanja u vojne ili druge neprijateljske svrhe.27

Prema l. 2 Konvencije, pod tehnikama koje menjaju ivotnu sredinu po-drazumevaju se bilo koje tehnike za promenu - kroz nekontrolisanu manipulaciju prirodnim procesima - dinamike, sastava ili strukture Zemlje, ukljuujui njenu biosferu, litosferu, hidrosferu i atmosferu ili kosmos.28 Na osnovu ovakve definicije moe se zakljuiti da je ENMOD konvencija ograniena samo na manipulaci-ju prirodom veoma naprednim tehnologijama koje ostavljaju dalekosene po-sledice.29 Kao primeri tih tehnika navode se izazivanje zemljotresa, cunamija, poremeaja ekoloke ravnotee nekog regiona, provala oblaka i sua, promena klimatskih prilika, oteenja ozonskog omotaa, promena u jonosferi.30

Da bi neka tehnika za modifikaciju bila zabranjena mora ispuniti tri uslo-va: a) upotreba u vojne ili druge neprijateljske svrhe; b) uzrokovanje unitenja, oteenja ili povreda na strani druge drave ugovornice, i c) rasprostranjenost, dugotrajnost ili ozbiljnost ostvarenih posledica. Konvencija ne zabranjuje upo-trebu onih modifikacionih tehnika koje ne izazivaju unitenja, tete ili povrede na strani neprijatelja.31

I kod ove Konvencije pominju se tri standarda u pogledu karaktera nastale tete. U pitanju su rasprostranjenost, dugotrajnost, ozbiljnost kako ih neki nazi-

26 obaveze iz konvencije, dakle, nemaju dejstvo erga omnes.

27 andrree kirchner, Environmental Protection in Time of armed Conflict, European Envi-ronmental Law Review, Vol. 9, 2000, No. 10, p. 268.

28 Neki za te tehnike koriste naziv geofiziko oruje; Milovan Vukovi, Ugroavanje ivotne sredine vojnim aktivnostima, Vojno delo, vol. 50, 1998, br. 3, str. 114.

29 Tako masovna sea drvea ili preusmeravanje reke radi stvaranja boljih odbrambenih uslova nee potpadati pod domaaj konvencije.

30 Understanding relating to article II, report of the Conference of the Committee on dis-Understanding relating to article II, report of the Conference of the Committee on dis-armament, U.N. Goar, 31st Sess., Supp. No. 27, at 91-92, U.N. doc. a/31/27 (1976); tekst videti u: jozef Goldblat, The Evironmental Warfare Convention: How Meaningful Is It?, Ambio, Vol. 6, 1977, No. 4, p. 221.

31 kao primer takvih tehnika moe se navesti stvaranje magle radi lakeg poletanja i sletanja aviona ili njeno uklanjanje radi bolje vidljivosti neprijateljskih meta. Te aktivnosti su doputene jer kod njih manipulacija prirodom ne predstavlja sredstvo za unitenje, oteenje ili nanoenje povreda neprijatelju, ve se njima jedino olakava upotreba drugih sredstava kojima se vre unitenja, oteenja ili povrede neprijatelja; john a. Cohan, op. cit., pp. 520521.


vaju trojka koji su u Konvenciju ukljueni na insistiranje SAD.32 Polazei od praktinih potreba, Komitet za razoruanje je precizirao znaenje ta tri standarda. teta je rasprostranjena ukoliko pogaa oblast od nekoliko stotina kvadratnih kilometara, dugotrajna ako traje nekoliko meseci, ili otprilike jedno godinje doba, a ozbiljna ukoliko dovodi do ozbiljnih i znaajnih unitenja ili povreda ljudskih ivota, prirodnih i ekonomskih izvora ili druge imovine protivnike stra-ne.33 Meutim, za razliku od Protokola I, ispunjenje ovih standarda u ENMOD konvenciji postavljeno je alternativno. Prema tome, dovoljno je da teta naneta neprijatelju bude samo rasprostranjena, ili samo dugotrajna ili samo ozbiljna da bi postojala povreda l. 1 Konvencije.34 Argumentum a contrario, upotreba modi-fikacionih tehnika kojima se neprijatelju nanosi teta koja ne dosee ni jedan od ta tri kriterijuma, nije zabranjena, ve e legalnost takvih aktivnosti biti cenjena u skladu sa drugim relevantnim pravilima MHP (pravila o razlikovanju civila i bo-raca, naelo proporcionalnosti i sl.). Imajui u vidu dananji stepen razvoja nauke i tehnologije, izgleda da ENMOD konvencija jo uvek nema neki vei praktian znaaj, to naravno ne znai da se u doglednoj budunosti to nee promeniti.

Konvencija o konvencionalnom oruju

Konvencija o konvencionalnom oruju ve u preambuli istie da je zabra-njena upotreba metoda ili sredstava ratovanja koja su namenjena ili od kojih se moe oekivati da e prouzrokovati rasprostranjena, dugotrajna i ozbiljna oteenja pri-rodne okoline. Ova odredba zapravo predstavlja samo potvrdu zabrane sadrane u Protokolu I, zahtevajui istovetan trostruki kumulativni standard. Meutim, iako je sadrana u uvodnom delu, ona nije liena svakog pravnog znaaja. Pre svega, njome se ustanovljavaju odreene pravne obaveze za drave ugovornice Konvencije koje nisu ugovornice Protokola I.35 Pored toga, ponavljanje pome-

32 Charles r. Wunsch, op. cit., pp. 115, 122.

33 Understanding relating to article I, report of the Conference of the Committee on disarma-Understanding relating to article I, report of the Conference of the Committee on disarma-ment, U.N. Goar, 31st Sess., Supp. No. 27, at 91-92, U.N. doc. a/31/27 (1976); tekst videti u: jozef Goldblat, op. cit., p. 221. Pojanjenja treeg uslova jasno pokazuje da se nastala teta ne vezuje samo za prirodnu okolinu, ve i za ljudske rtve, ekonomska dobra i drugu imovinu neprijatelja.

34 Na primer, izazivanje tornada ili izolovanih grmljavina ne ispunjava uslov rasprostranjenosti, ali e potpasti pod domaaj konvencije zbog svoje ozbiljnosti. Zagaivanje pepelom iz vetaki izazvanih vulkanskih erupcija nema dugotrajne, ali moe imati ozbiljne i rasprostranjene efekte, tako da po tom osnovu potpada pod domaaj konvencije; Charles r. Wunsch, op. cit., p. 124.

35 Zbog toga su prilikom ratifikacije konvencije Sad i Francuska stavile rezerve istiui da se navedena odredba u preambuli odnosi samo na drave ugovornice Protokola I; Michael N. Schmitt, Humanitarian law and the Environment, Denver Journal of Internationl Law and Policy, Vol. 28, 2000, No. 3, pp. 287288.


nute odredbe u Konvenciji moe biti od znaaja za utvrivanje statusa te zabra-ne u obiajnom pravu.

Protokol III usvojen uz Konvenciju o konvencionalnom oruju, takoe, sadri jednu odredbu koja direktno regulie zatitu ivotne sredine u oruanim sukobima. l. 2(4) ovog Protokola glasi: Zabranjeno je napadati ume i druge zelene povrine zapaljivim orujem, osim ako se ti prirodni elementi ne koriste za zaklon, prikrivanje ili maskiranje boraca ili drugih vojnih ciljeva ili ako oni sami nisu vojni ciljevi.

Ova vrsta oruja moe dovesti do znaajnog oteenja prirodne sredine, bilo usled direktnog spaljivanja ili usled unitavanja ivotinjskih stanita i hra-ne. Meutim, za razliku od odredaba sadranih u Protokolu I koje odlikuje apstraktnost, Protokol III titi samo jedan segment prirodne okoline (ume i druge zelene povrine), i pri tome se odnosi samo na jednu vrstu borbenih sredstava zapaljivo oruje. Pored toga, ovaj akt doputa znaajna odstupanja pravdana vojnom potrebom, jer iz l. 2(4) proizlazi da ume i zelene povrine mogu biti predmet napada zapaljivim orujem ukoliko se koriste kao zaklon ili za prikrivanje i maskiranje boraca i drugih vojnih ciljeva. U isto vreme, ovi prirodni elementi gube imunitet ukoliko zbog svojih karakteristika sami po sebi predstavljaju vojne ciljeve.36

INDIREKTNA zATITA

Pored pravila koje na izriit nain reguliu zatitu ivotne sredine, u MHP postoje norme koje, ureujui neka druga pitanja, posrednim putem tite ivot-nu sredinu. Takva indirektna zatita ivotne sredine sadrana je u nekim optim naelima MHP i ugovornim pravilima koja tite civile i imovinu u oruanim sukobima.

Naela Meunarodnog humanitarnog prava

Naela MHP mogu da predstavljaju vaan izvor indirektne zatite ivotne sredine, budui da zbog svoje obiajne prirode vezuju sve drave, bez obzira to neke od njih nisu ratifikovale meunarodni ugovor u kojima su ta naela kodi-fikovana. Ona su znaajna za popunjavanje pravnih praznina tamo gde jo uvek nisu ustanovljena konkretna ugovorna ili obiajna pravila, a imaju odreeni zna-aj i prilikom tumaenja postojeih pravila MHP.

36 Neki smatraju da veliki broj izuzetaka liava ovu zabranu svakog praktinog znaaja; Frits kalshoven, Constraints on the waging of war, Geneva, 1987, p.157.


Najoptije, princip MHP, koji se moe dovesti u vezu sa zatitom ivotne sredine, jeste naelo prema kome strane u oruanom sukobu nemaju neogranie-no pravo izbora sredstava i naina borbe. Ono je navedeno jo u Petrogradskoj de-klaraciji iz 1868. godine, a kasnije potvreno u drugim ugovorima MHP. Imajui u vidu znaajne pravne praznine u zatiti ivotne sredine u oruanom sukobu, ovo naelo moe biti znaajan ograniavajui faktor za strane u sukobu.

Naelo vojne potrebe (neophodnosti) zabranjuje preduzimanje onih radnji koje nisu od znaaja za ostvarenje vojne koristi. Upotreba vojne sile opravdana je samo u meri koja je neophodna za postizanje odreenog vojnog cilja.37 Ovo naelo opravdava mere koje su neophodne za to bre potinjavanje neprija-telja sa najmanje moguim gubicima ekonomskih i ljudskih resursa,38 a zabra-njuje vojne akcije koje ne slue nikakvoj evidentnoj vojnoj svrsi.39

U skladu sa ovim naelom, zabranjeno je nanositi tetu ivotnoj sredini ukoliko to nije nuno za postizanje vojne koristi.40 Prema tome, svako namerno unitavanje ivotne sredine koje nema nikakav vojni znaaj predstavlja povredu naela vojne neophodnosti. Primenu ovog naela na ivotnu sredinu izriito je potvrdio i Meunarodni sud pravde, istakavi da unitavanje ivotne sredine, koje nije opravdano vojnom potrebom i izvreno je bezobzirno, oigledno je protivno postojeem meunarodnom pravu.41

Sledee vano naelo je princip proporcionalnosti prema kome usputna (kolateralna) teta naneta civilima i civilnim objektima ne sme biti nesrazmerno velika u odnosu na konkretnu i neposrednu vojnu prednost ostvarenu napadom na vojni cilj. Ovo naelo zahteva uporeivanje dva parametra oekivane koristi od napada na vojni cilj i mogue tete koju bi napad naneo civilima i civilnim objektima. Ukoliko se proceni da e teta biti nesrazmerno velika u odnosu na vojnu korist, mora se odustati od takve vojne akcije.

U svetlu ekoloke zatite to znai da se mora odustati od napada na voj-ni cilj ukoliko bi se njime ivotnoj sredini nanele tetne posledice koje daleko nadmauju vojnu korist koja bi bila ostvarena tim napadom. Kao i u drugim

37 United Nations Environment Programme, Protection the Environment during Armed Con-flicts: An Inventory and Analysys of International Law, op. cit., p.13.

38 Stephanie N. Simonds: op. cit., p. 169.

39 United Nations Environment Programme, Protection the Environment during Armed Con-flicts: An Inventory and Analysys of International Law, op. cit., 2009, p.13.

40 Tara Weinstein, Prosecuting attacks that destroy the Environment: Environmental Crimes or Humanitarian atrocities?, Georgetown International Environmental Law Review, Vol. 17, 2005, No. 4, p. 703.

41 legality of the Threat or Use of Nuclear Weapons, advisory opinion of 8 july 1996, Inter-legality of the Threat or Use of Nuclear Weapons, advisory opinion of 8 july 1996, Inter-national Court of justice reports, para 32.


situacijama, kod zatite ivotne sredine javlja se znaajan praktian problem kako pravilno izvagati dve vrednosti (oekivanu vojnu korist i potencijalnu tetu) i oceniti emu dati prednost. Primena ovog naela kod zatite ivotne sredine skopana je sa jo jednom znaajnom tekoom. Postavlja se, naime, pitanje kako utvrditi obim tetnih posledica koje se napadom na vojni cilj mogu usputno naneti ivotnoj sredini, naroito kako predvideti dugorone tete i u kom obimu eliminisati dotadanja i oekivana budua ekoloka zagaenja na tom podruju.42 Poto je teko postii konsenzus ta jeste, a ta nije srazmerno, naelo proporcionalnosti moe posluiti kao pouzdan i predvidljiv instrument za zatitu ivotne sredine samo u sluajevima njenih najteih oteenja.43

Meunarodni sud pravde je uzgredno razmatrao zatitu ivotne sredine u kontekstu naela vojne potrebe i proporcionalnosti. Bavei se zakonitou upo-trebe nuklearnog oruja, Sud je, izmeu ostalog, istakao da: ... drave moraju uzeti u obzir pitanja ivotne sredine kod procene ta je neophodno i proporcionalno prilikom ostvarenja legitimnog vojnog cilja. Potovanje ivotne sredine predstavlja jedan od elemenata koji se uzima u obzir prilikom ocene da li je akcija u skladu sa naelom neophodnosti i proporcionalnosti.44

Na kraju, u kontekstu zatite ivotne sredine treba pomenuti i naelo ra-zlikovanja koje stranama u sukobu zabranjuje ona sredstva i naine ratovanja kod kojih se napad ne moe usmeriti na odreeni vojni cilj i time napraviti razlika izmeu boraca i civila i vojnih i civilnih objekata.45 Iz toga sledi da se tokom oruanog sukoba napadi moraju usmeriti samo na borce i vojne objekte,46 dok civili i civilni objekti ne smeju biti predmet napada. ivotna sredina, prema tome, ne sme biti predmet napada ukoliko se ne moe podvesti pod vojni cilj.47 Meutim, praktian problem kod primene ovog naela na

42 Michael Bothe, Carl Bruch, jordan diamond and david jensen, op. cit., pp. 577578.

43 Michael N. Schmitt, Green War: an assessment of the Environmental law of Interna-Michael N. Schmitt, Green War: an assessment of the Environmental law of Interna-tional armed Conflict, Yale Journal of International Law, Vol. 22, 1997, No. 1, p. 61.

44 legality of the Threat or Use of Nuclear Weapons, advisory opinion of 8 july 1996, Inter-legality of the Threat or Use of Nuclear Weapons, advisory opinion of 8 july 1996, Inter-national Court of justice reports, para. 30.

45 Sadrina ovog naela data je u l. 51(4) Protokola I, koji zabranjuje napade bez izbora ciljeva, ukljuujui napade kod kojih se primenjuje metod ili sredstvo borbe koje ne moe biti upravljeno na odreeni vojni objekat i kod kojih se koristi metod ili sredstvo borbe ije se dejstvo ne moe ograniiti onako kako je to predvieno ovim Protokolom.

46 Prema l. 52(2) Protokola I, vojni cilj predstavlja objekat koji po svojoj prirodi, lokaciji, nameni ili upotrebi efektivno doprinosi vojnoj akciji, i ije potpuno ili delimino unitenje, zauzimanje ili neutralisanje, pod okolnostima koje postoje u tom momentu, prua jasnu vojnu prednost.

47 Pretpostavka je da ivotna sredina predstavlja civilni objekat, osim ukoliko se ne pretvori u vojni cilj.


zatitu ivotne sredine moe da bude pitanje kako utvrditi da li neki prirodni objekat predstavlja vojni cilj.48

UGOvORNA PRAvILA MhP

Postoji nekoliko normi sadranih u ugovorima MHP koje, titei neke druge vrednosti, usputno tite i ivotnu sredinu. Te odredbe tretiraju ivotnu sredinu kao resurs kome ne treba nanositi tetu zbog interesa civila iji ivoti i izdravanje zavise od tog resursa,49 ili, pak, zabranjuju napade na vojne objekte ije unitavanje moe dovesti do velikih gubitaka meu civilima.

Haki pravilnik i etvrta enevska konvencija

U nekim starijim meunarodnim humanitarnim ugovorima mogu se nai indirektne odredbe o zatiti ivotne sredine, mada se u njima ekoloke tete tretiraju kao teta naneta neprijateljskoj imovini.50 U takve ugovore spadaju e-tvrta haka konvencija iz 1907. godine, odnosno njen Pravilnik o zakonima i obiajima suvozemnog rata i enevska konvencija (IV) o zatiti civila u ratu iz 1949. godine.51

Kada je u pitanju Haka konvencija iz 1907. godine, najpre treba pomenuti Martensovu klauzulu kao odredbu koja posredno moe biti od znaaja za zati-tu ivotne sredine.52 U smislu ove odredbe, ukoliko ugovorno pravo propusti da obezbedi izriitu zatitu ivotne sredine, obiaji ustanovljeni meu civilizova-nim narodima, zakoni ovenosti i zahtevi javne svesti treba da popune i tu prazninu.53 Bez obzira to ova klauzula ima oigledan antropocentrini karakter,

48 Nekada je to jednostavno. Na primer, mali klanac koji predstavlja znaajnu komunikaciju izmeu vanih stratekih mesta zasigurno se moe smatrati vojnim ciljem. Meutim, znatno je tee oceniti kada neka uma, u kojoj nema boraca i vojnih objekata, predstavlja vojni cilj.

49 Nicholas G. alexander, airstrikes and Environmental damage: Can the United States Be Held liable for operation allied Force?, Colorado Journal of International Environmental Law, Vol.11, 2000, No. 2, p. 479.

50 andrree kirshner, Environmental Protection in Time of armed Conflict, European Envi-ronmental Law Review, Vol. 9, 2000, No. 10, p. 267.

51 Za tekstove ovih ugovora videti: Vesna kneevi-Predi, Saa avram, eljko leaja (ur.), Izvori meunarodnog humanitarnog prava, op. cit., str. 304315, 116168.

52 Zoran radivojevi, Martensova klauzula u jurisprudenciji Meunarodnog suda pravde, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu, Vol. 4041, 20002001, str. 4663.

53 Peter j. richards and Michael N. Schmitt, op. cit., p.1067.


neki tvrde da obiajno ratno pravo, reflektujui zahteve javne svesti, danas pod-razumeva i izbegavanje nepotrebnog oteenja ivotne sredine.54

Od znaaja za zatitu ivotne sredine je l. 23(g) Pravilnika o zakonima i obiajima suvozemnog rata, koji kae da je zabranjeno unitavati ... neprijateljsku imovinu, osim u sluajevima kada to unitavanje ... imperativno nalae vojna po-treba.55 Shvaen u irem smislu, pojam imovine iz ovog lana mogao bi da obu-hvati i ivotnu sredinu,56 s tim da se zabrana unitavanja odnosi na celokupnu neprijateljsku imovinu, bez obzira na kojoj teritoriji se ona nalazi (okupiranoj ili onoj gde se vode neprijateljstva). Za zatitu ivotne sredine znaajan je i l. 55 Pravilnika koji predvia da se drava okupator smatra samo administratorom i plodouivaocem javnih zgrada, nepokretnosti, uma i poljoprivrenih dobara koja pripadaju neprijateljskoj dravi, a nalaze se u okupiranoj dravi. Ona mora uvati tu imovinu i njome upravljati u skladu sa pravilima plodouivanja.57 Okupator, dakle, moe eksploatisati prirodne resurse, ali ih ne sme unitavati, pustoiti ili ih trajno menjati.58 Meutim, pravila ovog lana se ne mogu primeniti dok se vode borbe, ve samo nakon okonanja neprijateljstava i uspostavljanja stanja okupacije.59

enevska konvencija (IV) sadri odredbe koje na indirektan nain tite ivotnu sredinu. l. 53 ograniava prava okupatora, istiui da je okupacionoj sili zabranjeno svako unitavanje nepokretne ili pokretne imovine koja pojedinano ili zajedniki pripada privatnim licima, dravi ili drugim javnim vlastima, dru-tvenim organizacijama ili zadrugama, izuzev u situacijama u kojima je to unita-

54 leisbeth lijnzaad and Gerard Tanja, Protection of the Environment in Times of armed Con-leisbeth lijnzaad and Gerard Tanja, Protection of the Environment in Times of armed Con-flict: The Iraq-kuwait War, Netherlands International Law Review, Vol. 40, 1993, No. 2, p. 184.

55 Neki tu odredbu smatraju jednim od najstarijih pravila za zatitu ivotne sredine u oruanim sukobima; antoine Bouvier, Protection of the Natural Environment in Time of armed Conflict, International Review of the Red Cross, Vol. 31, 1991, No. 285, p. 572.

56 Pod pojam imovine svakako se mogu podvesti ume, zemljite, usevi, reke, jezera, ali je sporno da li se tu moe svrstati atmosfera, ozonski omota, ptice selice, itd; Michael N. Schmi-tt, The Environmental law of War: an Invitation to Critical reexamination, USAFA Journal of Legal Studies, Vol. 6, 19951996, p. 252.

57 Prema opteprihvaenim pravilima graanskog prava, plodouivalac ima pravo da koristi tuu stvar i da ubira njene plodove. osnovna obaveza plodouivaoca je da po isteku plodo-uivanja stvar vrati vlasniku, a ukoliko skrivi oteenje stvari, bie za to odgovoran.

58 Peter j. richards and Michael N. Schmitt, op. cit., pp. 1068-1069.

59 Ukoliko uspostavljena okupacija bude naruena ponovnim izbijanjem neprijateljstava, ume-sto l. 55 primenjivae se l. 23(g) Pravilnika. Navedene odredbe Hakog pravilnika posluile su kao pravni osnov za optuenje nemakih funkcionera za masovnu eksploataciju uma u Poljskoj, a internacionalisti su ih se setili prilikom irakog unitavanja naftnih polja u kuvajtu; Peter j. richards and Michael N. Schmitt, op. cit., p.1068; Sonja a.j. Boelaert-Suominen, op. cit., p. 55.


vanje apsolutno neophodno radi izvoenja vojnih dejstava. Kao to se iz navedenog teksta moe videti, od ove zabrane doputeno je odstupanje, ali se tom prilikom zahteva vrlo visoki standard (apsolutno neophodno), to je znatno vie od obine neophodnosti. Kako bi se izbegla zloupotreba doputenog izuzetka, drave ovu odredbu moraju tumaiti razumno i uvek kada nameravaju da pribegnu ote-enju imovine moraju imati oseaj srazmernosti prilikom uporeivanja vojne prednosti koja e biti ostvarena i potencijalne tete.60

Kao i u Hakom pravilniku, implicitna zatita ivotne sredine sadrana u enevskoj konvenciji limitirana je vojnom potrebom.61 Uz to, ova dva ugovora ne zabranjuju oteenja ivotne sredine na sopstvenoj teritoriji, ve se zabrane odnose jedino na imovinu lociranu na neprijateljskoj ili okupiranoj teritoriji.

PROTOKOL I

Protokol I sadri nekoliko pravila koja, titei civile i civilne objekte, indi-rektno tite i ivotnu sredinu. l. 54(2) predvia zabranu napada62 na objekte neophodne za opstanak civilnog stanovnitva, kao to su ivotne namirnice, po-ljoprivredna podruja gde se proizvode ivotne namirnice, letina, stoka, instalacije za pitku vodu i njene zalihe i sistemi za navodnjavanje, sa specifinom namerom da se toga lii civilno stanovnitvo ili protivnika strana zbog vrednosti koju ti objek-ti imaju za njihov opstanak, bez obzira na motiv ...63 Vrednosti zatiene ovim lanom navedene su samo exempli causa, te njihova lista nije definitivna,64 dok

60 ICrC, Geneva Convention relative to the Protection of Civilian Persons in Time of War: Com-mentary, Geneva, 1958, p. 302. Treba podsetiti da l. 55 Hakog pravilnika ni u jednoj situaciji ne doputa okupatoru unitavanje neprijateljske imovine.

61 Praktino posmatrano, vojna potreba e uvek prevagnuti nad ekolokim zahtevima, to ovu zatitu ini iluzornom; Betsy Baker, legal Protection for the Environment in Times of ar-med Conflict, Virginia Journal of International Law, Vol. 33, 1993, No. 2, p. 361.

62 Preciznije reeno, zabranjeno je napasti, unititi, ukloniti ili uiniti nekorisnim takve objekte. Na taj nain izbegnuto je eventualno usko tumaenje glagola napasti i njegovo svoenje na in nasilja prema protivniku, to omoguava da se ovim lanom obuhvate sve mogue tete, ukljuujui hemijsko ili bioloko zagaenje vode ili unitavanje bilja hemikali-jama; Yves Sandoz, Christophe Swinarski and Bruno Zimmermann (eds.), Commentary on the Additional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, op. cit., para. 2101, p. 655.

63 o nekim primedbama na formulaciju ovog lana videti: dragoljub Todi, Meunarodno-pravna zatita ivotne sredine za vreme oruanih sukoba, Vojno delo, Vol. 50, 1998, br. 2, str. 45.

64 Moe se primetiti da pojedine stvari slue jedino za izdravanje (ivot) ljudi, kao to su i-votne namirnice ili voda, dok neke od njih mogu sluiti ne samo za izdravanje ve i za suprot-stavljanje protivnikim snagama. Tako se poljoprivredna podruja mogu koristiti za skriveno kretanje, stoka za prevoz vojne opreme, a irigacioni sistemi kao zaklon.


zabrana ima za cilj da sprei taktiku spaljene zemlje koja dovodi do ozbiljnih oteenja ivotne sredine.

Od opte zabrane napada postoje tri izuzetka (l. 54, st. 3 i 5). Navedeni objekti i stvari, najpre, nee uivati zatitu ukoliko ih za svoje izdravanje koriste jedino pripadnici oruanih snaga protivnike strane.65 Isto tako, oni nee uivati zatitu ukoliko ih protivnika strana koristi ne za izdravanje, ve za direktnu podrku vojnim akcijama,66 pod uslovom da njihovo unitavanje (oteenje) ne ostavlja civilno stanovnitvo bez hrane i vode i ne dovodi do gladi ili preseljenja. Trei i najiri izuzetak se odnosi na dravu koja brani svoju teritoriju od invazije, jer u toj situaciji, ukoliko zahteva imperativna vojna potreba, ona moe u potpu-nosti odstupiti od zabrane iz l. 54(2).

S druge strane, l. 56 Protokola I zabranjuje napade na graevine i in-stalacije koje sadre opasne sile, to jest brane, nasipe i nuklearne elektrane za pro-izvodnju eletrine energije 67 koji se mogu podvesti pod vojni cilj, kao i napade na druge vojne ciljeve locirane u blizini tih objekata68 ukoliko bi takav napad mogao

65 ovde se misli na upotrebu namenjenu ishrani, piu, odravanju higijene. Pod ovaj izuze-tak je teko svrstati vodovode ili sisteme za navodnjavanje, jer se takvi objekti grade za civilne potrebe koje istovremeno koriste i oruane snage. Meutim, treba biti vrlo oprezan kada se procenjuje da li su pojedine stvari korisne samo za pripadnike oruanih snaga. Potrebno je imati u vidu da se namirnice na vojnim zalihama koriste i za ishranu ratnih zarobljenika, civilnog stanovnitva na okupiranoj teritoriji ili civila koji slue u oruanim snagama; Michael Bothe, karl josef Partsch and Waldemar a. Solf, New Rules for Victims of Armed Conflicts: Com-mentary on the Two 1977 Protocols Additional to the Geneva Conventions of 1949, The Hague/Boston/london, 1982, pp. 340341.

66 Na primer, korienje vodenog tornja za osmatranje ili korienje kukuruznih polja za pribliavanje neprijatelju; Michael Bothe, karl josef Partsch and Waldemar a. Solf,, New Rules for Victims of Armed Conflicts: Commentary on the Two 1977 Protocols Additional to the Geneva Conventions of 1949, op. cit., p. 341.

67 Tokom pregovora predlagano je da se lista proiri rafinerijama i skladitima goriva, to u konanom tekstu nije prihvaeno; Yves Sandoz, Christophe Swinarski and Bruno Zimmer-Yves Sandoz, Christophe Swinarski and Bruno Zimmer-mann (eds.), Commentary on the Additional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, op. cit., para. 2149, p. 666. Zbog upotrebljenog izraza to jest (eng. namely) ovde se radi o definitivnoj (iskljuujuoj) listi objekata. Moda bi ciljno tumaenje ove odred-be dovele do drugaijeg zakljuka, ali se ono u ovoj situaciji ne moe primeniti poto jeziko tumaenje daje nedvosmislen odgovor. Uvidevi dramatinost posledica nastalih usled nez-goda u velikim hemijskim postrojenjima, neki predlau da se lista zatienih objekata iz l. 56 proiri dodavanjem tih postrojenja; Bernard k. Schafer, The relationship Between the In-ternational laws of armed Conflict and Environmental Protection: The Need To reevaluate what Types of Conduct are Permissible during Hostilities, California Western International Law Journal, Vol.19, 1989, No. 2, p. 322.

68 Na primer, ukoliko pored brane postoji most koji predstavlja deo vane komunikacije. Protokol I namee obavezu dravama da izbegavaju lociranje vojnih ciljeva blizu objekata koji sadre opasne sile (l. 56, st. 5).


prouzrokovati oslobaanje opasnih sila i dovesti do velikih gubitaka meu civilnim stanovnitvom.69 Dakle, pomenuti objekti koji bi u nekim drugim okolnostima predstavljali legitiman vojni cilj, ne smeju biti predmet napada jer bi oslobaa-nje opasne sile koju oni sadre u datoj situaciji nanelo velike gubitke civilnom stanovnitvu. Pri tome, potpuno je zanemarljivo koliku bi vojnu korist napada imao od unitenja (oteenja) takvog vojnog cilja.70 Drugim reima, ukoliko je veliki gubitak meu civilima predvidiva posledica, napad je zabranjen bez ob-zira na obim oekivane vojne koristi,71 ime su humanitarni obziri dobili jasnu prevagu nad vojnom potrebom. Kako bi se olakala zatita objekata koji sadre opasne sile, drave ugovornice ih mogu oznaiti dogovorenim znakom (niz od tri svetlonarandasta kruga, postavljena na istom nivou), ali izostanak takvog znaka ni u kom sluaju ne oslobaa protivniku stranu obaveze da potuje ustanovlje-ne zabrane.72 Napad na brane, nasipe i nuklearne elektrane kao vojne ciljeve, koji ne bi doveo do velikog stradanja civila, na potpada pod domaaj zabrane iz l. 56.73 U toj situaciji takvi objekti bi mogli biti predmet napada, pod uslovom da budu potovana ostala pravila MHP, a pre svega naelo proporcionalnosti.

Kao i u prethodnom sluaju, l. 56 predvia odreene izuzetke, doputa-jui da zatieni objekti budu legitimni cilj napada. Brane i nasipi mogu biti predmet napada samo onda kada se ne koriste za svoju uobiajenu, ve neku drugu namenu, dok nuklearne centrale mogu biti napadnute ukoliko njihova elektrina energija doprinosi vojnim operacijama.74 Meutim, da bi ove tri vrste objekata mogle biti napadnute, nenamensko korienje brana i nasipa, odnosno elektrina energija iz nuklearnih centrala, mora predstavljati stalnu, znaajnu i neposrednu podrku vojnim operacijama, kao i da je napad na njih jedini

69 Ukoliko neki objekat koji sadri opasne sile predstavlja isto civilni objekat, on nikada ne sme biti predmet napada zbog svog civilnog karaktera (naelo razlikovanja).

70 Usled neslaganja sa shvatanjem da je napad na veoma znaajne mete zabranjen ak i ukoliko ostvarena vojna korist nadilazi ozbiljne gubitke meu civilima, Sad su se otro proti-vile ovom lanu. o tome videti: Michael N. Schmitt, Humanitarian law and the Environment, Denver Journal of Internationl Law and Policy, Vol. 28, 2000, No. 3, p. 307.

71 l. 56 otklanja primenu naela proporcionalnosti koje moe biti zasnovano na zlonamer-l. 56 otklanja primenu naela proporcionalnosti koje moe biti zasnovano na zlonamer-nom uporeivanju vrednosti koje se porede; Michael N. Schmitt, The Environmental law of War: an Invitation to Critical reexamination, USAFA Journal of Legal Studies, Vol. 6, 19951996, p. 257.

72 l. 56, stav 7.

73 Moe se primetiti da u toj situaciji prirodna okolina uopte nije zatiena lanom 56 dP I; dragoljub Todi, op. cit., str. 46.

74 dakle, kod elektrana zatita se moe izgubiti i kada se one upotrebljavaju samo za pro-izvodnju elektrine energije. drugim reima, kod njih se kao uslov ne trai upotreba u svrhe koje nisu uobiajene.


mogui nain spreavanja takve podrke. Pod istim uslovima mogu biti napad-nuti i ostali vojni ciljevi locirani u blizini objekata koji sadre opasne sile.75

Zabranom iz l. 56 prvenstveno se titi civilno stanovnitvo, ali se istovre-meno titi i priroda od ekolokih teta koje mogu nastati kao posledica osloba-anja opasnih sila. Dakle, u pitanju je jo jedna antropocentrina norma MHP koja doprinosi zatiti ivotne sredine.

zAKLJUAK

Iako je voenje ratova od davnina nanosilo tetne posledice ivotnoj sredi-ni, MHP nikada nije problem ekoloke zatite stavilo meu svoje prioritete. Tek nakon Vijetnamskog rata ova grana meunarodnog prava iskazuje odreenu brigu za problem ekolokih teta koje nastaju kao posledica oruanih sukoba.

U okviru MHP zatita ivotne sredine ostvaruje se na direktan i indirektan nain. Danas postoji samo nekoliko pravila koja direktno tite ivotnu sredinu tokom oruanih sukoba. Ona su novijeg datuma i pojavila su se tek krajem se-damdesetih i poetkom osamdesetih godina prolog veka. Meutim, pokazalo se da su norme koje sadre izriite zabrane i ogranienja u pogledu ivotne sredine uoptene i neprecizne, a da su uslovi za njihovu primenu postavljeni na veoma visok nivo. Indirektna zatita ivotne sredine sadrana je u nekim optim naelima meunarodnog humanitarnog prava i ugovornim pravilima koja tite civile i imovinu u oruanim sukobima, takoe, nije dovoljna za zatitu svih segmenata ivotne sredine tokom oruanog sukoba. Poseban problem kod nekih normi MHP predstavlja primena naela vojne neophodnosti i doputanje moguih kolateralnih teta prouzrokovanih napadima na vojne objekte.

MHP sigurno ne moe spreiti niti potpuno iskljuiti oteenja ivotne sredine tokom oruanih sukoba, ali moe doprineti da ona budu svedena na prihvatljivu ili najmanju moguu meru. Najbolji put za unapreenje zatite i-votne sredine u oruanim sukobima predstavlja svakako usvajanje novog me-unarodnog ugovora kojim bi se sakupila, sistematizovala i proirila pravila ve sadrana u MHP, ali dodala i neka potpuno nova kojima e se poboljati posto-jea ekoloka zatita. U oekivanju ugovora koji bi u celosti bio posveen ovoj problematici, a za ije zakljuenje jo uvek ne postoji potrebna spremnost kod veine drava, ne preostaje nita drugo nego da se slabosti i praznine u vaeem MHP prevaziu i popune pravilima meunarodnog ekolokog prava koja su primenjiva u oruanim sukobima.

75 Ukoliko usled gubitka zatite neki od ovih objekata bude napadnut, sva pravila MHP o zatiti civila moraju biti potovana (npr. naelo razlikovanja, naelo proporcionalnosti, pred-uzimanje potrebnih mera predostronosti). Videti: l. 56, st. 2 i 3 Protokola I.


LITERATURA

Alexander G. Nicholas, Airstrikes and Environmental Damage: Can the United States Be Held Liable for Operation Allied Force?, Colorado Journal of International Envi-ronmental Law and Policy, Vol.11, 2000, No. 2, pp. 471498.

Baker Betsy, Legal Protection for the Environment in Times of Armed Conflict, Virginia Journal of International Law, Vol. 33, 1993, No. 2, pp. 351383.

Boelaert-Suominen A. J. Sonja, International Environmental Law and Naval War, Naval War College, Newport, 2000.

Bothe Michael, Bruch Carl, Diamond Jordan and Jensen David, International Law Protec-ting the Enviroment during Armed Conflict: Gaps and Opportunities, International Review of the Red Cross, Vol.92, 2010, No. 879, pp. 569592.

Bothe Michael, Josef Partsch Karl and Waldemar A. Solf, New Rules for Victims of Armed Conflicts: Commentary on the Two 1977 Protocols Additional to the Geneva Conventions of 1949, The Hague/Boston/London, 1982.

Bouvier Antoine, Protection of the Natural Environment in Time of Armed Conflict, International Review of the Red Cross, Vol. 31, 1991, No. 285, pp. 567578.

Cohan A. John, Modes of Warfare and Evolving Standards of Environmental Protection Under the International Law of War, Florida Journal of International Law, Vol. 15, 2003, No. 4, pp. 481540.

Goldblat Jozef, The Evironmental Warfare Convention: How Meaningful Is It?, Ambio, Vol. 6, 1977, No. 4, pp. 216221.

ICRC, Geneva Convention relative to the Protection of Civilian Persons in Time of War: Com-mentary, Geneva, 1958.

Jensen T. Eric, The International Law of Environmental Warfare: Active and Passive Da-mage During Armed Conflict, Vanderbilt Journal of Transnational Law, Vol. 38, 2005, No. 1, pp. 145185.

Kalshoven Frits, Constraints on the waging of war, Geneva, 1987.Kirchner Andrree, Environmental Protection in Time of Armed Conflict, European Envi-

ronmental Law Review, Vol. 9, 2000, No. 10, pp. 266272.Kneevi-Predi Vesna, Avram Saa, Leaja eljko (ur.), Izvori meunarodnog humanitarnog

prava, Beograd, 2007.Lawrence C. Jessica and Heller J. Kevin, The First Ecocentric Environmental War Crime:

The Limits od Article 8(2)(b)(iv) of the Rome Statute, Georgetown International En-vironmental Law Review, Vol. 20, 2007, No. 1, pp. 6195.

Lijnzaad Liesbeth and Gerard Tanja, Protection of the Environment in Times of Armed Conflict: The Iraq-Kuwait War, Netherlands International Law Review, Vol. 40, 1993, No. 2, pp. 169199.

Zoran Radivojevi, Martensova klauzula u jurisprudenciji Meunarodnog suda pravde, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu, Vol. 40-41, 20002001, str. 4663.


Radivojevi Zoran, Raievi Neboja, Meunarodnopravno regulisanje zatite ivotne sre-dine u oruanim sukobima, u: Dimitrijevi Predrag, Stojanovi Nataa, Ekologija i pravo, Ni, 2011, str. 151173.

Richards J. Peter and Schmitt N. Michael, Mars Meets Mother Nature: Protecting the Environment During Armed Conflict, Stetson Law Review, Vol. 28, 1999, No. 4, pp. 1047-1092.

Roberts B. Guy, The New Rules for Waging War: The Case Against Ratification of Ad-ditional Protocol I, Virginia Journal of International Law, Vol. 26, 1985, No. 1, pp. 109172.

Roscini Marco, Protection of the Natural Environment in Time of Armed Conflict, in: Louise Doswald Beck, Azizur R. Chowdhury, and Jahid H. Bhuiyan (eds.): Internatio-nal Humanitarian Law An Anthology, LexisNexis Butterworth, Nagpur, 2009, pp. 155179.

Sandoz Yves, Swinarski Christophe and Zimmermann Bruno (eds.), Commentary on the Ad-ditional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, Geneva, 1987.

Schafer K. Bernard, The Relationship Between the International Laws of Armed Conflict and Environmental Protection: The Need To Reevaluate What Types of Conduct Are Permissible During Hostilities, California Western International Law Journal, Vol. 19, 1989, No. 2, pp. 287325.

Schmitt N. Michael, Green War: An Assessment of the Environmental Law of Interna-tional Armed Conflict, Yale Journal of International Law, Vol. 22, 1997, No. 1, pp. 1109.

Schmitt N. Michael, Humanitarian Law and the Environment, Denver Journal of Interna-tionl Law and Policy, Vol. 28, 2000, No. 3, pp. 265-323.

Schmitt N. Michael, The Environmental Law of War An Invitation to Critical Reexami-nation, USAFA Journal of Legal Studies, Vol. 6, 19951996, pp. 237271.

Simonds N. Stephanie, Conventional Warfare and Environmental Protection: A Proposal for International Legal Reform, Stanford Journal of International Law, Vol. 29, 1992, No. 1, pp. 165221.

Todi Dragoljub, Meunarodnopravna zatita ivotne sredine za vreme oruanih sukoba, Vojno delo, Vol. 50, 1998, br. 2, str. 4055.

United Nations Environment Programme: Protection the Environment during Armed Con-flicts: An Inventory and Analysys of International Law, Nairobi, 2009.

Vukovi Milovan, Ugroavanje ivotne sredine vojnim aktivnostima, Vojno delo, Vol. 50, 1998, br. 3, str. 97120.

Weinstein Tara, Prosecuting Attacks that Destroy the Environment: Environmental Cri-mes or Humanitarian Atrocities?, Georgetown International Environmental Law Re-view, Vol. 17, 2005, No. 4, pp. 697722.

Wilcox A. William, The Modern Military and the Environment: The Laws of Peace and War, Lanham-Toronto-Plymouth, 2007.


Wunsch R. Charles, The Environmental Modification Treaty, ASILS International Law Journal, Vol. 4, 1980, pp. 113131.

zoran Radivojevi Neboja Raievi

Environment Protection in International humanitarian Law

Abstract

In international humanitarian law there are only a few rules which di-rectly protect the environment. These rules are contained in the ad-ditional Protocol I of 1977, the ENMod Convention of 1976 and the Convention on Conventional Weapons, as well as in its Protocol III on Prohibitions or restrictions on the Use of Incendiary Weapons. In addition, there are a number of rules within this branch of law which indirectly protect the environment during armed conflicts. The most important among them are the general principles of international humanitarian law (military necessity, proportionality and distinc-tion) which are applicable to all states due to their character of being customary law. Moreover, some treaty provisions provide for indirect environment protection, and they are contained in the Hague regu-lations of 1907, the Fourth Geneva Convention of 1949 relative to the Protection of Civilians and the additional Protocol I.

Key words: international humanitarian law, environment, direct pro-tection, indirect protection.

zaštita Životne sredine u međunarodnom humanitarnom pravu

Documents