zdravstvena nega ii

8/16/2019 Zdravstvena Nega II

1/12

ZDRAVSTVENA NEGA

1. Periodizacija dečijeg uzrasta

Rast i razvoj deteta prolaze kroz periode koji imaju određenefzičke, psihičke i socijalne karakteristike. To su sledeći periodiprenatalni period !od začeća do rođenja"# neonatalni !odrođenja do $% dana"# period odojčeta ! od mesec dana dogodine"# period malog deteta !od prve do četvrte godine"#period pret&kolskog deteta !od pete do polaska u &kolu"# period&kolskog deteta !od sedme do pu'erteta" i period pu'erteta iadolescencije !koji se zavr&ava oko $(.godine"

$. )aktori koji utiču na rast i razvoj deteta*a rastenje, razvoj i zdravlje deteta utiču unutra&nji i spolja&nji+aktori. nutra&nji +aktori koji utiču na rast i razvoj su genetskipotencijal i hormoni, a spolja&nji +aktori potiču iz -ivotnesredine deteta i na njih se mo-e uspe&no delovati. polja&nji+aktori su socioekonomski u koje spadaju !ishrana i materijalnasituacija# higijenski uslovi# o'oljenja# klimatsko/geogra+skiuslovi u kojima dete -ivi". pokazatelje fzičkog rasta u'rajaju

se telesna masa, visina, proporcija tela, razvoj zu'a.

0. Prevencija i lečenje temenjače !dermatitis se'orhoika"

Temenjača nastaje u prvim mesecima -ivota na kosmatom deluglave. sled lučenja znojnih i lojnih -lezda i čestica pra&inestvaraju se naslage sivo/-ućkaste 'oje. početku je temenjačau tankom sloju ali vrlo 'rzo se &iri i de'lja. *aslage na glavi sudo'ra podloga za razvoj 'akterija. Prevencija se sastoji u

pravilnom i redovnom pranju glave. tvorene naslage seskidaju tako &to se uveče kosmati deo glave nama-e ri'ljimuljem ili masnom kremom i na glavu se stavlja kapica. jutru seomek&ana naslaga ne-no skida gustim če&ljem od čela prematemenu. *kon skidanja naslage glava se opere toplom vodom isapunom.


2/12

. Prevencija i lečenje ojeda !intertrigo"

2jed je promena na ko-i koja se javlja usled nepravilne

higijene, najče&će u pregi'ima !iza u&ne &koljke, oko vrata, upreponama i u genitalnom predelu". 3ani+estuje se crvenilomko-e, otokom i ranicama na ko-i koja su uvek ulazna vrata zamikroorganizme. Prevencija je u svakodnevnom kupanjunovorođenčeta, zapiranju posle svake de+ekacije, za&titi ko-nihna'ora i 'esprekorno čisto ru'lje. 2'olele povr&ine tre'aizlagati uncu i vazduhu, a od krema se upotre'ljavaPavlovićeva mast, jekoderm ili pantenol.

(. Prevencija i lečenje mlečca !soora"

oor je gljivično o'oljenje sluzoko-e usne duplje izazvanogljivicom !moniliom al'ikans". 4avlja se kod dece koja suprimala velike količine anti'iotika gde je u početku sluzoko-ausne duplje jako crvena, a zatim se pojavljuju 'eličastetačkaste promene koje se vremenom spajaju u veće 'eličastenaslage. 5ete ote-ano guta, povraća, gu'i na te-ini a in+ekcija

mo-e da se pro&iri na digestivni trakt. 6ko je dete na prirodnojishrani !dojenju", majka radi prevencije pose'nu pa-njuposvećuje svojoj higijeni. Pre svakog podoja, mora do'ro opratidojke pose'no 'radavice, ruke, vodom i sapunom. 6ko je detena ve&tačkoj hrani tre'a o'ratiti pa-nju na higijenu posuđa.*aslage se skidaju sterilnom gazom natopljenom 'oraksglicerinom ili 7,(8 rastvorom sode 'ikar'one. *aslage seskidaju sa nepca, jezika a postupak se veoma pa-ljivo sprovodi

da 'i se iz'egla o&tećenja. Pedijatar često prepisuje iantimikotik/nistatin kapi.

9. Prirodna ishrana i kontrola podoja

Prirodna ishrana je ishrana humanim !majčinim" mlekom. Prvipodoj mo-e 'iti posle 9h nakon porođaja. *ovorođenčetu pre


3/12

podoja proverava se re:eks sisanja i gutanja !dra-enjem uglovausana i stavljanjem cucle u usta", a priprema majke pred podojse sastoji u pranju ruku i dojki i zazuimanje udo'nog le-ećegpolo-aja. *ovorođenče se postavlja uz majku tako da mu glava

le-i na lakatnom prevoju majke a ka-iprstom i srednjim prstomdruge ruke majka dr-i dojku i istisne dve do tri kapi na usne'e'e dok je ona ne o'uhvati i počne da sisa. Podoj iz jednedojke traje 17 minuta, a zatim se 'e'a prenosi na drugu dojku idoji se jos 17 minuta. Posle podoja 'e'u tre'a podići dapodrigne !iz'aci iz -uludca vazduh, a zatim se sme&ta upostelju". Posle podoja majka se izmlaza, a interval izmeđupodoja tre'a da je između $,(/ do h. *a svaki kilogram telesne

mase odojče tre'a da posisa 1(7ml za $h. 2dojče kojedovoljno sisa je do'ro raspolo-eno, san je do'ar, mnogo mokri,a stolica je zlatno/-ute 'oje. spe&nost podoja mo-e sekontrolisati merenjem telesne te-ine pre i posle podoja. Razlikau te-ini predstavlja količinu posisavnog mleka. Potre'no jemeriti dete posle svakog podoja u toku $h.

;. Posmatranje 'olesnog deteta, simptomi i znaci 'olesti

Posmatranje 'olesnika i uočavanja simptoma i znakova 'olesti je osnovni zadatak u zdravstvenoj nezi. Posmatranje 'olesnikazahteva znanje, iskustvo i razvijen smisao za uočavanje 'olesti.5ete se opservira !posmatra" čulo vida !vizuelno"# čulo sluha#čulom pipanja i čulom mirisa.


4/12

>o-a zdravog deteta je svetlo ru-ičaste 'oje, elastična iočuvanog turgora. uva ko-a ukazuje na dehidraciju, a 'leda naanemiju. ?uta 'oja je posledica povećane koncentracije -učnih'oja u krvi, a ospe su znak in+ektivnih i alergijskih reakcija.

Posmatranjem glave utvrđuje se njena veličina, o'lik isimetričnost kao i oso'ine kosmatog dela. *a vratu seposmatra pokretljivost i simetrija vrata i pulsiranje krvnihsudova. *a grudnom ko&u se posmatra izgled grudne kosti ikičme kao i pokreti re'ara za vreme disanja. >od dece se

javljaju koko&ije grudi !sternum iz'očen napred", a javljaju se ide+ormiteti kičme !ki+oza, lordoza, skolioza". Tr'uh mo-e 'itiuvećan usled nakupljenih gasova u crevima. >od posmatranja

ruku i nogu neophodno je utvrditi oso'ine, o'lik, veličinu ipokretljivost. @utrofja je stanje do're uhranjenosti. >o-aeutrofčnog deteta je zategnuta i elastična, dete je veselo,raspolo-eno i otporno na in+ekcije. Poremećaji uhranjenosti supodhranjenost i preuhranjenost. >od podhranjenosti dolazi dogu'itka mase telesne za prvu kategoriju od 17/$78# za drugukategoriju $7/078# i treća preko 78 gu'itka telesne mase odoptimalne. >od prehranjenosti dolazi do nagomilavanja masti u

organizmu i pojave gojaznosti.A. Posmatranje i poremećaji stanja svesti

vest reguli&e normalno +unkcionisanje neurona u sta'lu i korimozga. tanje svesti je veoma va-an pokazatelj op&teg stanjadeteta. 2'oljenja i povrede izazivaju kvantitativne i kvalitativneporemećaje svesti. >vantitativni se mani+estuju prestankom'udnog stanja. Razlikuju se somnolencija, sopor, koma. >od

somnolencije 'olesnik deluje pospano, apatično, nesigurno seorjenti&e u vremenu i prostoru. opor je te-i o'lik poremećajasvesti i pancijent je u patolo&kom snu. 4akom dra-i ono se 'udiali samo za onoliko koliko traje dejstvo dra-i. >oma jeporemećaj u kom pacijent ne reaguje ni na kakve dra-i. >od njesu očuvane samo +unkcije disanja i rada srca. >valitativni


5/12

poremećaji svesti se mani+estuje najče&će u vidu pomućenjasvesti.

17. Telesna temperatura, posmatranje, merenje i

evidentiranjeonstantnost telesne temperature reguli&e termoregulacionicentar sme&ten u hipotalamusu. Povi&ena telesna temperaturanaziva se hipertermija. Prema stepenu povi&enja temperaturestanje organizma mo-e 'iti su'+e'rilno, +e'rilno i visoko

+e'rilno. 2rganizam se oslo'ađa vi&ka toplote zračenjem sapovr&ine ko-e, disanjem i preko izlučevina. ni-enje telesnetemperature zove se hipotermija i nastaje usled povećanogodavanja toplote. zrok mo-e 'iti neadekvatno o'lačenjedeteta kao i niske spolja&nje temperature. Temperatura se meritermometrima !i to aksilarnim, su'lingvalnim i rektalnim".3esta za merenje temperature su pod pazuhom !aksilarno"# upreponskom prevoju !ingvinalno"# u usnoj duplji i rektalno

!čmaru". polja&nji znaci povi&ene temperature su rumenilo,topla ko-a, u'rzano disanje i puls, dete je -edno i usta su musuva.

11. 5isanje, posmatranje, merenje, evidentiranje

5isanje je vitalna +unkcija kojom se omogućava razmenagasova !kiseonik i ugljen/dioksid" između organizma i spolja&njesredine. *jega reguli&e centar koji se nalazi u produ-enoj

mo-dini. 5isanje o'uhvata sledeće procese ventilaciju pluća!inspirium i ekspirium"# razmenu gasova između alveola i krvi#transport kiseonika do tkiva# razmenu gasova između ćelija ikrvi# transport B2$ od tkiva do pluća. disaj i izdisaj čini jedandisajni pokret ili respiraciju. 5ok posmtra 'olesno dete,pedijatar posmatra kvalitet disanja/ +rekvenciju, du'inu i ritam.


6/12

1$. Puls, posmtranje, evidentiranje, merenje

Puls je odraz srčanog rada na peri+ernim arterijama. 3o-e seosetiti palpacijom ili stetoskopom. Puls ukazuje na stanje

kardiovaskularnog sistema. Pri određivanju pulsa o'raćamopa-nju na +rekvenciju i kvalitet !ritam pulsnog talasa".)rekvencija pulsa je 'roj otkucaja u 1 minutu. Ca novorođenče

je 1$7/17 otkucaja, za dojenče 117/1$7, za malo dete A7/177,a za &kolsko %7/A7 otkucaja u minuti. *ormalna +rekvencija je97/%7 i naziva se eukardija. 'rzan puls je tahikardija, ausporen 'radikardija. >valitet ili punoća pulsa predstavljakvalitet pritiska krvi na zid krvog suda. 2n mo-e 'iti sna-an,osrednji ili sla'.

10. 6rterijska tenzija, posmatranje, merenje, evidentiranje

6rterijska tenzija !T6 D tenzio arterialis". 6rterijski krvni pritisak je pritisak krvi na arterije. >rvni pritisak u arterijama za vremesistole komora poraste do određenog maksimuma. Ta vrednostse zove sistolni ili maksimalni krvni pritisak. *jegova najni-avrednost se zove dijastolni ili minimalni pritisak.


7/12

koja su moguća oni ne mogu 'iti zamena za 'udno okopedijatrijske sestre.

1(. Gzlučevine, ekskreti kao dijagnostički materijal

Gzlučevine ili ekskreti su produkti koji se iz organizma izlučuju.Predstavljaju va-an dijagnostički materijal jer ukazuju na stanjeorgana koji ih stvara i izlučuje. 5a 'i rezultati 'ili tačni materijalse mora pravilno uzeti i na vreme poslati u la'oratoriju napregled. 3oramo se pridr-avati određenih pravila izlučevineuzimati u ranim jutarnjim časovima, a materijaln odmah odnetiu la'oratoriju. la'oratoriji se ekskreti mogu posmatratimakroskopski, mikroskopski, 'iohemijski, 'akteriolo&ki i

histolo&ki. Ca uzimanje ekskreta i slanje na analizu pripremajuse la'oratorijske posude epruvete, petrijeva &olja, konusneča&e, staklene menzure, erlenmajerova 'očica i 'očice sazatvaračem. Posude se označavaju nalepnicama a za svakiuzorak se poopunjava +ormular.

19. Hrisevi grla, nosa, oka, uha, rektalni

zimanje 'riseva je česta medicinska tehnička radnja koja se

radi u dijagnostičke svrhe. 3aterijal se uzima sterilnim 'risem.Gntervencija se sastoji iz pripreme pri'ora, pripreme pacijenta iizvođenja same radnje. Transpokult je pri'or za uzimanje 'risaza 'akteriolo&ki pregled. astoji se od du-e ampule u kojoj senalazi hranljiva podloga, zatvarač i &tapić za uzimanje uzoraka.ve se nalazi u sterilnom omotu za jednokratnu upotre'u. 3o-ese uzeti 'ris grla, nosa, uha i drugih mesta gde postoje gnojnein+ekcije. 2n je značajan u dijagnostici jer se materijal zasejava

odmah nakon uzimanja. 2n se otvara neposredno preduzimanje uzoraka.

1;. >a&alj, vrste ka&lja

>a&alj je jedan od najče&ćih simptoma respiratornih 'olesti koddece. To je re:eksna radnja kojim uklanjamo strano telo iz


8/12

disajnih puteva. >a&alj mo-e 'iti akutan !traje do 0 nedelje" ihroničan !traje du-e od 0 nedelje". Po kvalitetu ka&alj mo-e 'itisuv ili produktivan. uv je nastao in+ekcijom gornjih disajnihputeva, a vla-an ili produktivan ka&alj je tipičan za upalu donjih

disajnih puteva. >a&alj se leči tako &to se terapija usmerava nasmirivanje ka&lja. 2d 'iljnih preparata najče&će su kom'inacije'iljaka 'r&ljen, 'eli slez, menta. 6 anti'iotici se daju samo koddokazane 'akterijske in+ekcije. Te-ak 'ronhitis se mo-e razvitiiz o'ičnog ka&lja ili jake prehlade, kada se na sluzoko-unapadnutu virusima nasele i 'akterije. takvim slučajevimadeluje samo anti'iotik. 5o razvoja hroničnog/opstruktivnog'ronhitisa mo-e doći kada godinama vučete nelečeni hronični

'ronhitis. 2vaj tip 'ronhitisa najče&lje se javlja koddugogodi&njih pu&ača i uzor su upravo cigare.

1%. putum, posmatranje, uzimanje i slanje nala'oratorijske preglede

Gspljuvak ili sputum je me&avina proizvoda lučenja sluznicadisajnih puteva usta, nosa i paranazalnih &upljina. putumzdravih oso'a je oskudan i sastoji se od sluzi i čestica pra&ine, a

kod 'olesnika sputum je o'ilniji ima veću količinu sluzi,'akterija, leukocita, a nekad i eritrocita. 3akroskopskimpregledom sputuma utvrđuje se količina, 'oja i konzistencija.Postoji vi&e metoda za uzimanje sputuma ekspektoracija!iska&ljavanje", trahialni aspirat, gastro lava-a.

1A. Povraćanje, posmatranje, prevencija

Povrećene mase predstavljaju sadr-aj koji se iz -eludca

iz'acuje povraćanjem. Povraćaj se javlja z'og nepravilnetehnike hranjenja !gladovanje, prehranjivanje"# poremećajvarenja# in+ektivnih o'oljenja# o'oljenja centralnog nervnogsistema. Posmatranjem pacijenta uočavaju se određeni znacikoji ukazuju na povraćanje a to su 'ledilo, preznojavanje,podrigivanje. Gzgled,, količina i 'oja povraćenog sadr-aja zavise


9/12

od unete hrane kao i od 'rzine -eludačne evakuacije. čestalimpovraćanjem dete gu'i iz organizma znatnu količinu tečnosti,elektrolita i dehidrira. *ajče&će metode +unkcionalnogispitivanja -eludca su određivanje 'azalne sekrecije i +rakciono

uzimanje -eludačnog sadr-aja.

$7. )eces, posmatranje, uzimanje

)eces ili stolica je crevni sadr-aj koji je ostao nesvaren pa se izdigestivnog trakta evakui&e de+ekacijom. >ontrolu ovefziolo&ke potre'e dete savlada krajem druge godine -ivota.tolica novorođenčeta je mekonijum !mrko crna gusta masa'ez zadaha". 2n se postepeno trans+ormi&e u pravu stolicu. >od

odojčeta na prirodnoj ishrani ono je homogene konzistencije,zlatno -ute 'oje i kiselkastog mirisa. tolica odojčeta nave&tačkoj ishrani je +ormirana svetlo -ute 'oje i neprijatnogmirisa. Hroj stolica se razlikuje kod dece. 5ete mo-e da ime

jednu do dve stolice u toku $h. tolica mo-e da se posmatramakroskopski, mikroskopski, 'iohemijski i 'akteriolo&ki.

$1. 3akroskopski izgled stolice kod novorođenčeta

3akroskopski se posmatraju količina, 'oja, konzistencija, mirisi crevni paraziti. >oličina +ecesa zavisi od kvaliteta i kvantitetahrane, a izgled od njenog sastava. o'ičajena količina +ecesaza odojče je 07/;7g, a za decu od 1$/1(godina oko 1(7g. Hojastolice potiče od -učne 'oje sterko'ilina, a na nju utiče i vrstahrane i lekovi. >onzistencija zavisi od količine vode koju sadr-i. zavisnosti od peristaltike de'elog creva stolica mo-e 'ititečna !proliv" i čvrsta, a takvo stanje izaziva zatvor. 3iris stolice

zavisi od količine i vrste 'akterija u de'elom crevu. stolici semogu naći crevni paraziti i njihova jaja.

$$. rin, posmatranje, uzimanje

rin ili mokraća je izlučevina koja se stvara u 'u'rezima iizvodnim kanalima se izlučuje iz organizma. *jime se iz


10/12

organizma izlučuju materije koje nisu potre'ne organizmu, astvaraju se u procesu meta'olizma. rin je va-an dijagnostičkimaterijal jer se njime utvrđuje stanje 'u'rega i ostalih organa.rin se posmatra makroskopski, hemijski, mikroskopski,

'akteriolo&ki. 3akroskopskim posmatranjem urina utvrđuje sekoličina, 'oja, izgled, miris, reakcija i specifčna te-ina. *akoličinu urina utiče vrsta unete hrane i tečnosti. Hoja je svetlo-uta, a normalan sastav čine voda, natrijum hlor, kalcijum,urea, mokraćna kiselina i kreatinin. rin ima specifčan miris, aspecifčna te-ina urina ima vrednost od 171$/17$( i meri seurinometrom. *ormalan urin je sla'o kisele reakcije i 'istar.

$0. >rv kao dijagnostički materijal

>rv se uzima od 'olesnog deteta da 'i se postavila dijagnoza ipratio tok 'olesti. Ca većinu analiza koristi se serum venske ikapilarne krvi. >rv se prihvata u epruvete koje mogu 'itistaklene i plastične. 2ne moraju 'iti hemijski čiste, suve,sterilne i o'ez'eđene zatvaračem. rutinske analize krvispadaju kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita,elektroliti, serum proteini, 'iliru'in, urea, glikemia, gasne

analize. >ompletna krva slika određuje se iz kapilarne krvi ilikrvi uzete iz vene. Iemokultura !'akteriolo&ki pregled krvi" jeste zasejavanje krvi na hranljivu podlogu u aseptičnimuslovima.

$. 3edikamentozna terapija, putevi uno&enja leka uorganizam

2snovna sredstva za lečenje su lekovi. To su supstance

organskog i neorganskog porekla koje slu-e za lečenjepacijenata. Jekar odeđuje terapiju i evidentira u zdravstvenikarton. Jekovi se primenjuju na različite načine i to prekodigestivnog trakta !oralno, pod jezik, rektalno"# nano&enjem nako-u ili utrljavanjem# putem injekcija !u ko-u, pod ko-u, u mi&ić,u venu"# i preko organa za disanje !inhalacijom".


11/12

$(. no&enje leka putem digestivnog trakta

Jekovi uneti u organizam preko usta resor'uju se prekosluzoko-e digestivnog trakta. *ajveći 'roj lekova unetih oralno

resor'uju se preko sluzoko-e tankog creva. Posle oralneprimene većina lekova se resor'uje u toku 07 minuta. 2ralno seunose ta'lete, dra-eje, kapsule, sirupi, solucije, pra&kovi.

Terapija se deli u određeno vreme. Pojedini lekovi se daju dvaputa dnevno u intervalima po 1$h, ili tri puta dnevno uintervalima po %h.


12/12

ako se 'ronhospazam odr-ava 17 minuta posle primeneadrenalina.

$%. ne&enje leka inhalacijom

Gnhalacija se udisanje gasovite i lako isparnjive supstancije udisajne puteve u terapijske svrhe. uspenzija medikamentnihčestica zove se aerosol. Jek se resor'uje kroz tanak zid plućnihalveola. Jokalno dejstvo odra-ava se na sluzoko-u disajnihputeva, a op&te dejstvo se posti-e resor'cijom leka u krvotok.Gnhalacija se primenjuje inhalatorom ili preko maske aparata!kompresora raspr&ivača".

$A. Primena toplote i hladnoće u nezi i lečenju dece

svakodnevnom lečenju pacijenata mogu se primenjivatizagrevanja i rashlađivanja. Cagrevanje mo-e 'iti op&te ilokalno. 2p&te zagrevanje mo-e se postići u izoleti, na grejnomstolu, električnim pokrivačima, električnim jastučetom itermo+orom. Rashlađivanje mo-e 'iti op&te i lokalno. 2p&te seprimenjuje radi sni-enja telesne temperature, a lokalno mo-e'iti suvo !kesa za led" i vla-no !hladnim vla-nim o'logama"

07. Proces zdravstvene nege kao imperativ razvojasestrinske pro+esije

Cdravstvena nega dece je osnovna delatnost pedijatrijskesestre/tehničara. Cdravstvena nega dece i medicinskadisciplina koja podrazumeva staranje o odr-anju, jačanju ičuvanju zdravlja, negu 'olesne dece i 'rigu i reha'ilitovanjedece. Proces zdravstvene nege zasniva se na metodu

utvrđivanja telesnih, du&evnih i socijalnih potre'a pacijenata. zdravstvenoj nezi postoji tri načina negovanja samonega#nadzor i pro+esionalna nega. Proces zdravstvene nege uključuječetiri glavne +aze utvrđivanje potre'a za zdravstvenomnegom# planiranje rada# sprovođenje plana zdravstvene nege ivrednovanje rezultata.

zdravstvena nega ii

Documents