IV DEO

POREMECAJI EMOCIJA ZDRAVSTVENA NEGA U PSIHIJATRIJI MS II GOD LETNJI

Zdravstvena nega u psihijatriji IV deoZDRAVSTVENA NEGA

BOLESNIKA SA POREMEĆAJIMA RASPOLOŽENJA Zdravstvena nega maničnih bolesnika Zdravstvena nega depresivnih bolesnika Poremećaji raspoloženja – afektivni poremećaji

3

1.Перепција и одржавање здравља

Пацијент М. Љ. нема увид у сопствену болест. Не осећа се добро због појаве несанице, нервозе и умора али сматра да му додатно лечење није потребно и исказује да су сви знаци и симптоми који су се манифестовали пролазног карактера. Не води рачуна о редовним хигијенским навикама (купање, бријање , прање зуба, руку).Пацијент није долазио редовно на контроле и није узимао редовно терапију.Нема планове за будућност, вербализује да је живот безвредан.

ОРГАНИЗАЦИЈA ПОДАТАКА ПО М. ГОРДОН

2.Нутритивно - метаболички образац

Пацијент има појачан апетит, свакодневно узима преобилне оброке. Истиче да се у протеклом периоду угојио око 7- 8 кг..Пије мало течности - око 4 чаше дневно. Попије око десетак кафа у току дана.

3.Елиминација

Мокри око 3 пута дневно. Стилицу има два пута недељно. Презноји се када је претопло на одељењу.

4.Телесне активности

Активности везане за спровођење личне хигијене, пацијент обавља уз подстицај и надзор сестре Није укључен у спортске активности на одељењу Ннема хоби а у слободно време игра видео-игрице и гледа ТВ.

5. Одмор и спавање

Пацијент има измењен ритам сна успава се око 3 ујутру, а пробуди око 12 поподне. Тешко се успављује,(пије кафу и пуши скоро до 22 часа. И узима грицкалице. Устаје уморан.

6.Когнитивно перцепцијски образац

Пацијент нема проблема са чулом слуха и вида и не користи помагала. Нема мотивацију за учење. Памћење и концентеција су ослабљени .

7.Самоперцепција

Пацијент себе описује као повучену особу и особу која не воли да се излаже гужви и великом броју људи. Нема планова за даљу будућност.

8. Образац улога и односа

Проблеми у породици везани су за однос са оцем. са којим је пацијент у хладним односима. Ретко разговрају. Отац исказује незаинтересованост за његово здравствено стање. Са мајком има топао и присан однос, пун разумевања и бриге за његово тренутно здравствено стање.

9. Сексуално репродуктивни образац

Смањенсексуални нагон због повећања телесне масе, а пацијента наводи да се осећа мање атрактивним.

10. Адаптација и толеранција на стрес

Пацијент од значајнијих догађаја који су довели до појаве стреса истиче спремање за испите у току студија. У тешким тренуцима подршку и пажњу му је пружала мајка. У мајчином присуству осећао се под мањим притиском и стресом.

11. Образац вредности и веровања:

Пацијент је православне вероисповести и нема посебних потреба у том домену. Религија му није превише значајна. За будућност нема значајних планова

Poremećaji raspoloženja – afektivni poremećaji

U osnovi afektivnih poremećaja koji se jasno uočavaju u kliničkoj slici dominira poremećaj afekta (raspoloženja) u smislu hipertimije tj. pojačanog afektivnog reagovanja koje nije u skladu sa objektivnim okolnostima. Hipertimija se ispoljava ili patološkim povišenim raspoloženjem - hipomanija, manija ili patološkim neraspoloženjem – subdepresija, depresija.

Poremećaji raspoloženja ili afektivni poremećaji koji pokazuju tendenciju da se ponovo javljaju. Mogu biti na psihotičnom i nepsihotičkom nivou.

Manija - bez psihotičnih simptoma - raspoloženje je povišeno do skoro nekontrolisanog uzbuđenja. Izražena je hiperaktivnost, povišen je impuls za govorom i snižena potreba za spavanjem. Pažnja je rasejana, ponašanje bezobzirno, neprimereno okolnostima a često i nemoralno.

Manija - sa psihotičnim simptomima u skladu sa raspoloženjem - prisutne sumanute ideje (veličine) ili halucinacije (obično glasovi) uz uzbuđenje, motornu aktivnost i bekstvo ideja.

ZDRAVSTVENA NEGA MANIČNIH BOLESNIKA

Izraz patološki povišeno raspoloženje koristi se jer, ne postoji ili nema adekvatnog i razumljivog razloga za ovakve afektivne poremećaje. Oko osnovnog poremećaja javljaju se drugi, brojni poremećaji kako psihički tako i somatski koji se dalje ispoljavaju u vidu raznih sindroma.

Kod tzv. ''delirantne manije'' prisutne su sumanute ideje uz izraženo psihomotorno uzbuđenje.

Manično raspoloženje – hipertimija je stanje pojačane veselosti i psihomotorne aktivnosti koji nastaju bez realnih razloga i bez nekog razumljivog povoda. Opservacija je povišena, a pažnja je nestabilna (leti sa predmeta na predmet). Sposobnost bolesnika za neku konstruktivnu radnju je smanjena.

Manični bolesnici nisu rado prihvaćeni od okoline jer njihova razdraganost zna da bude praćena agresivnošću, povećane razdraženosti uz često seksualno nasrtanje.

Osnovno obeležje maničnih bolesnika, koji se uočavaju na prvi pogled, je patološko povišeno bezrazložno raspoloženje kao što je veselost, razdraganost, ushićenje.

Izgled bolesnika je karakterističan:

veseo izraz lica,

razdraganost,

motorika, mimika i gestikulacija je veoma živa,

stalno su u pokretu, uvek započinju nove poslove,

pažnja je hipervigilna; sve iz okoline neobično privlači njihovu pažnju,

misaoni tok je ubrzan, sa živim asocijacijama; bolesnik često skače sa teme na temu, ne dovršavajući nijednu priču; ostavlja utisak osobe nepovezanog mišljenja,

ponekad govori teatralno ili patetično; ponekad do krajnje iscrpljenosti, glas mu je promukao – logoreja.

Veoma su česta precenjivanja sopstvene ličnosti, oni sebi često pripisuju razne sposobnosti:

imaju precenjene ideje veličine,

ponekad ekspanzivne sumanute ideje visokog porekla, izuzetne obdarenosti, bogatstva.

često su skloni šalama, pevanju i igranju.

Zdravstvena nega stav sestre prema maničnim bolesnicima mora biti profesionalan,

autoritativan sa adekvatnim reagovanjem na sve provokacije i postupke maničnih bolesnika

neprekidna opservacija - 24 h. koja podrazumeva da se stalno ''drže na oku''

pomoći mu da izrazi svoje misli i osećanja

primeniti ''aktivno slušanje''- ne dozvoliti pojavu simulacije i disimulacije

sestra mora stalno da prati kretanje ovakvih bolesnika; često su u kontrolisanju ovih bolesnika uključeni i drugi bolesnici,

sestra mora da bude u toku i da reaguje na sve postupke i reakcije bolesnika koji su često nepredvidivi (beže sa odeljenja, maltretiraju ''slabije bolesnike'', ležu u tuđi krevet, prisvajaju tuđe stvari)

povremeno treba uključiti i aktivirati druge bolesnike iz sobe gde se nalazi manični bolesnik.

Takođe, zdravstvena nega obuhvata:

uočavanje neželjenih efekata terapije

kontrola redovnog uzimanja lekova, uz kontrolu akta gutanja

bolesniku treba pomoći da smanji svoju anksioznost i da kontroliše hiperaktivnost uključivanjem u socioterapiju

okupaciono - radna terapija

planirati dnevni plan aktivnosti

pomoći mu kad sam ne može da nešto uradi

redovno uzimanje hrane, često se mora sedeti pored njih dok obeduju

ishrana maničnih bolesnika predstavlja značajan problem u radu medicinske sestre; ovi bolesnici iako imaju dobar apetit, često gube na težini, jer ''od silne zauzetosti'' ne stižu da jedu; telesno se jako dobro osećaju

kod halapljivih maničnih bolesnika kada konzumiraju enormnu količinu hrane, može doći do ugušenja (bolus smrt)

redovna kontrola telesne težine

spavanje - kontrolisati koliko spavaju preko dana, kontrolisati ih noću, kontrolisati da ne uznemiravaju druge bolesnike jer spavaju kratko, često se bude, uznemiravaju druge; često u toku noći ulaze u prazne postelje, ne dozvoljavaju drugima odmor.

ograničiti broj aktivnosti u koje se uključuje bolesnik

izlasci, posete, vikendi - moraju biti indikovani kada za to lekar i članovi zdravstvenog tima odluče

higijena - mora se kontrolisati permanentno od pranja ruku, korišćenja toaleta, kupanja, pranja kose, brige za sopstvene stvari

stalno sprovoditi prevenciju intrahospitalnih bolesti;

kontrola hrane dobijene od posete; često ne pojedu na vreme, čuvaju je ili dele drugima, pa samim tim postoji opasnost od širenja intrahospitalnih infekcija

Redovno informisati bolesnika i sprovoditi edukativnu komunikaciju kroz zdravstvrno vaspitnu aktivnost:

informisati kako lekovi deluju i koja su neželjena dejstva (litijum i dr.)

edukovati ga za vođenje zdravog stila i načina života, gde sve nje euforično

kako da kontroliše hiperaktivnost

važnost brige za osnovne ljudske potrebe (uzimanje hrane, vode, odmor, spavanje)

 Manični bolesnik je veoma

''težak'' bolesnik za sve članove zdravstvenog tima. Tretmanu i zdravstvenoj nezi mora se pristupiti timski.

ZDRAVSTVENA NEGA DEPRESIVNIH BOLESNIKA

 Bolest se postepeno javlja sa izraženom bezlazložnom tugom. Najčešće se osoba povlači iz društva, ne pokazuje interesovanje za pojedine životne stvari, postaje bezvoljna, pasivna veći deo dana.

Oseća se tužno i prazno što drugi karakterišu da izgleda ''žalosno''. Često pate od nesanice, ređe predugo spavaju (hipersomnija). Smanjuje se sposobnost kritičkog mišljenja i koncentracije, javlja se neodlučnost.

ZDRAVSTVENA NEGA DEPRESIVNIH BOLESNIKA

 Bolest se postepeno javlja sa izraženom bezlazložnom tugom. Najčešće se osoba povlači iz društva, ne pokazuje interesovanje za pojedine životne stvari, postaje bezvoljna, pasivna veći deo dana.

Oseća se tužno i prazno što drugi karakterišu da izgleda ''žalosno''. Često pate od nesanice, ređe predugo spavaju (hipersomnija). Smanjuje se sposobnost kritičkog mišljenja i koncentracije, javlja se neodlučnost.

Prepoznavanje i karakteristike bolesnika sa znacima depresije: govor - način, tempo (govor je tih, usporen)

pažnja- prisutan je pojačan tenacitet a oslabljena vigilnost

raspoloženje - izrazito tužno raspoloženje

treba praviti razliku između tuge i depresije; depresija nema ograničeno vreme trajanja, simptomi ne prestaju bez pružanja profesionalne pomoći

izraz lica je žalostan, tužan

pokreti usporeni

na čelu se često može videti nabor u vidu znaka omege

apetit je veoma slab, količinski malo jedu

imunološke snage organizma slabe

javlja se poremećaj sna

nastupa gubitak telesne težine

kod nekih bolesnika dolazi do povećanja telesne težine

gubi se osećaj radosti, zainteresovanosti.

gledaju na svet sa negativne perspektive (''čaša je do pola prazna'' a ne ''čaša je puna do pola'' (Sedić,B.2001.)

smanjena sposobnost mišljenja i koncentracije

Kod znatnog broja bolesnika sa depresivnom psihozom dolazi do poremećaja vitalnih nagona (gasi se motiv življenja);

Javlja se razmišljanje o smrti, samoubilačke ideje, suicidne ideje su veoma jake i snažne da ih usmeravaju ka pokušajima i ponekad do realizacije samoubistva.

Rizik od suicida

Obratiti pažnju na rizik od suicida. Suicidalnost je prisutna u oko 80% bolesnika sa depresivnim poremećajima.

Često varira od razmišljanja o bezvrednosti života, osećaja da bolje da je nema, želje za smrću jer je samo teret svojoj okolini, pa do razmišljanja o mogućem načinu samoubistva, pravljenja konkretnih planova i pokušaja / izvršenja samoubistva.

Procenjuje se da oko 15% obolelih od tzv. velikog, major, depresivnog poremećaja (ponavljajući depresivni poremećaj sa velikim depresivnim epizodama) izvrši samoubistvo (Clark &Fawcet,1992.)

Početak i kraj depresivne epizode nose sa sobom najveći rizik od samoubistva.

Prevencija suicida podrazumeva: (Videti poglavlje Mere za sprečavanje

povređivanja, samopovređivanja i samoubilačkih namera bolesnika)

sestra mora da zna koji su bolesnici pod rizikom od suicida

pojačati nadzor, pratiti ponašanje

uključiti i druge bolesnike

kontrola uzimanja lekova

kontrola čuvanja lekova na odeljenju

kontrola stvari koje donosi poseta

ukloniti i stalno proveravati sve stvari koje bi mogle bolesniku da posluže u realizaciji suicida

u akutnoj fazi bolesnicima nije dozvoljen izlazak (obično se nalaze na intenzivnoj nezi)

proceniti uticaj poseta,

permanentan rad sa porodicom

izlasci i vikendi - kasnije, pod strogom kontrolom

jačati motivaciju, promenu raspoloženja.

Stav sestre prema depresivnom bolesniku i pristup nezi:

treba da pokaže strpljenje i da ima dovoljno vremena za bolesnika, da ne žuri

podizati samopoštovanje bolesnika

posebno biti uz bolesnika kada ne želi da govori

nikada ne presuđivati u smislu ''ovo je dobro, a ovo nije''

pomagati mu u obavljanju svakodnevnih aktivnosti

pružati mu podršku za svaku odluku koju je sam doneo

ne popuštati u iracionalnim zahtevima i željama

preusmeravati mu negativne misli u pozitivne

sprečavati izolaciju i otuđenje

raditi paralelno sa porodicom

kontrolisati tip nesanice

podsticati postavljanje kratkih ciljeva

edukovati ga o bolesti i lečenju.

Aktivnosti:  

Posmatranje – opservacija 24h: stalno procenjivati bolesnikovo stanje;

Pojačan nadzor nad bolesnicima pod rizikom od suicida, (staviti im do znanja da su pod pojačanim nadzorom)

Uočavanje neželjenih efekata terapije

Primenu farmakoterapije - pojačana, stroga kontrola unošenja lekova (psihijatrijskih i nepsihijatrijskih), da redovno uzima lekove, kontrolisati akt gutanja

Primenu psihoterapije - primenjivati suportativne psihoterapijske tehnike

Socioterapiju - uključivanje u terapijsku zajednicu

 Okupaciono - radna terapija - postepeno uključivati bolesnika

Planirati aktivnosti - dnevni plan aktivnosti

Ishrana - redovno uzimanje hrane, pojačana kontrola uzimanja hrane, stalna kontrola telesne težine, pohvaliti kada treba, ne grditi bolesnika, često se mora sedeti pored njih dok obeduju

Spavanje - kontrola dužine sna; veliki oprez u ranim jutarnjim časovima preko dana ih aktivirati, da ne provode sve vreme u krevetu

Podsticati na urednost i održavanje higijenskih navika; često je potrebno uključiti i članove terapijske zajednice da pomognu bolesniku

Izlasci, posete i vikendi - moraju biti indikovani kada za to lekar i članovi zdravstvenog tima odluče

 

Naročito obratiti pažnju na iznenadnu promenu raspoloženja:

iznenadna veselost

naglo smirivanje

verbalizacija suicida

ZDRAVSTVENA NEGA PSIHOTIČNIH BOLESNIKA

Termin psihotičan bolesnik – koristi se kod onih bolesnika kod kojih dominiraju raznovrsne smetnje:

mišljenjapercepcijeafektivnih funkcijavoljnih dinamizama motivavcije socijalnog funkcionisanja.

Etiopatogenezu ovih poremećaja čini složena interakcija:

bioloških psiholoških isocijalnih činilaca.

Najčešći simptomi:

slušne halucinacije (ozvučenje sopstvenih misli, dva ili više glasova koji razgovaraju o bolesniku u trećam licu, razgovor bolesnika sa glasovima koje čuje...)

oduzimanje misli ili osećanja

nametanje misli ili osećanja

doživljaj nametnute volje ili kontrolisanost od strane drugih

somatska pasivnost i sumanute interpretacije realne percepcije.

ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA SA SUMANUTIM IDEJAMASindrom sumanutosti - karakteristike

Jedan broj bolesnika je neuviđavan u svoju bolest - ubeđeni su da su zdravi, ponekad misle da su zdravstveni radnici u sprezi sa onima koji ih progone pa su zato u bolnici, da je u pitanju zavera protiv njih.

Druga grupa bolesnika na svoju situaciju reaguje emocionalnom indiferentnošću, usled ideo afektivne disociranosti (paranoidna forma šizofrenije).

Treća grupa sumanutih bolesnika ispoljava najsloženije manifestacije svoje sumanutosti. Reaguju agresivno, ponekad u svoje ''sisteme'' uključuju i osoblje sa odeljenja i mogu biti opasni po okolinu. Često beže sa odeljenja pa je neophodno pojačati nadzor.

Zadaci medicinske sestre kod psihotičnih i bolesnika sa sumanutim idejama:

posmatranje – opservacija 24h: stalno procenjivati bolesnikovo stanje

kontrola uzimanja terapije, skoloni su da izbegnu uzimanje lekova

ukoliko se jave problemi sa ishranom, da bolesnik odbija da uzima bolničku hranu (misleći da ga truju) potrebno je pred bolesnikom probati hranu

uočavanje neželjenih efekata neuroleptičke terapije

uvek treba naći vremena i saslušati ih, bez suprostavljanja

podsticati bolesnika i ohrabriti ga za donošenje odluka o svakodnevnim aktivnostima: ishrana, oblačenje, higijena, fizička aktivnost san uz jačanje samopoštovanja

sa bolesnikom koristiti kratke konkretne rečenice i pojmove

nikada se ne izražavati dvosmisleno ili nedorečeno

imati u vidu da su skloni disimulaciji

reagovati profesionalno na bolesnikove žalbe npr. kod halucinacija reći mu da je to simptom njegove bolesti, nikako mu ne protivurečiti

kada bolesnik pred sestrom ispoljava sumanute ideje ne treba ih negirati ali ni odobravati

naročito insistirati na uključenju u rad terapijske zajednice, u okupaciono radnu terapiju i druge aktivnosti na odeljenju, razvijati socijalne veštine

obavezna prevencija povređivanja, samopovređivanja, kao i sprečavanje infekcija

posebno obratiti pažnju kod izlazaka, vikenda i pripremi za otpust

permanentno raditi sa porodicom, uključiti ih u lečenje naročito ih edukovati o značaju terapije.

 

Bolesnika je poterebno pripremiti za otpust uz pismo patronažnoj sestri.

Neophodno je ove bolesnike redovno posećivati u porodici od strane patronažne sestre i sarađivati sa socijalnom službom.