zdravstvena-nega-kod-dekubitusa.doc

8/17/2019 zdravstvena-nega-kod-dekubitusa.doc

1/23

Здравствена нега и превеција декубитуса

код неуролошких болесника

Увод

1. Декубитус - појам и дефиниција

Реч декубитус је настала од латинске речи decembre, што значи "лезатидоле". У медицинском смислу декубитус се односи на оштее!е ткиа које је на

неки начин езано за #роду$ени #ритисак. %бично је то #ритисак само& тела на

#одло&у,, али и било кака дру&и #роду$ени #ритисак мо$е доести додекубитуса.

Ризична места за настанак декубитуса су коштана избоче!а на којима има рло

мало #отко$но& ткиа. %ако оштее!е није езано само за ле$а!е 'јер се

ја(а и код седе!а), тако да израз који се често користи "ране од ле$а!а" нијеод&оарајуи.

*ра&ои декубитуса су уочени на +&и#атским мумијама и #ри #ут о#исани у

медицинској литератури у -. еку. %собе које нису с#особне да с#рече не#рекидни #ритисак чрсте #одло&е

на ткио, стално су #од #оеаним ризиком да добију декубитус. *о се дешаа

код #ацијената који су у одмаклој $иотној доби, код особа са неуролошким

#роблемима код они/ који су збо& акутне болести #рим(ени у болницу.%аке особе не мо&у себе да штите од #ојае декубитуса било збо& то&а што

сами не мо&у да ме!ају #оло$ај тела или зато што нередоно .

0екубитуси су најзасту#(енији у болницама 'око 123) а затим следе #о

учесталости социјалне устаное '&еронтолошки центри). У куним услоима

декубит се нешто редје ја(а, ероатно збо& бо(е бри&е не&е укуана '- 4523).


2/23

2. Механиам настанка

У настанку декубитуса доминирају три &лана ме/анизма6

У настанку декубитуса доминирају три &лана ме/анизма6 1! " # $ % $ & ' ( 7ритисак је наја$нији 8актор у разоју декубитуса, нарочито ако се он ја(аизнад коштани/ делоа. 9#о(аш!и #ритисак на ткио изазиа ком#ресију и

дисторзију најма!и/ крни/ судоа. Уколико је #ритисак иши од ка#иларно&

#ритиска, као #оследица настаје оклузија крни/ судоа. :а#илари се затарају ако

#ритисак #орасте #реко ;5 мма(а се код #рекомерно& зноје!а болесника, уринарне

или 8екалне инконтиненције, као и код масини/ ексудатини/ рана.

5


3/23

2.1. Места настанка декубитусима

0екубитус се најчеше стара на ре&ијама тела изло$еним #ритиску на трду,мокру и или нерану #одло&у, тј. на #одручјима избоче!а које стара слабински део

кичме, сједна кост, #ета, з&лоб кука, &ле$а!, колена или лактои, као и на

#одручјима на којима је слабије разијено масно ткио.

9лика .40екубитус на #ети

9лика 5.40екубитус на лумбалном делу кости

:од ле$а!а на ле?има #ритисак на #ете је најма!и 4 2 мм колоне $ие, на&лутеалну ре&ион око ;2 мм, док на сакралну ре&ију #ритисак износи @2 мм

$иино& стуба.

Aе$а!е на стомаку нема нити на једном месту #ритисак еи од 2 мм колоне

$ие. Bоек који седи с натколеницама #аралелним с #одло&ом има о#терее!е на

сједним кр&ама од 12 мм. У #оло$ају када има #оди&нуте натко(енице то

о#терее!е износи 22 мм.

Уз &оре с#оменуте #одатке а(а на#оменути да код #ритиска од 22 мм сту#а

$ие, у року од 2 сати е се јаити радијална некроза. 0ок си #ритисци изнад ;5

мм изазиају #риремену ис/емију.

;


4/23

9лика ;. најчеша места за настанак декубитуса

2.2. Etiologija

=но&и 8актори утичу на #ојау декубитуса, али #ритисак који дооди до

ис/емије је оснони ме/анизам. *киа су с#особна да издр$е елики #ритисак ако

C


5/23

траје кратко, али #роду$ени #ритисак, незнатно изнад ка#иларно&, изазиа след

с#ирални/ до&а?аја, који оде ка улцерација.

Узроци који дооде до настанка декубитуса су6

• е&зо&ени 'с#о(ни) 8актори,

• ендо&ени 'унутраш!и) 8актори.

+&зо&ени 'с#о(ни) 8актори6 ду&о ле$а!е на чрстом и неудобном душеку,наборано #осте(ни или лично руб(е, ла&а у #осте(и 'настала од телесни/

излучеина, &ноја, кри, зноја ...), нестручно #оста(а!е имобилизациони/

средстаа '&и#с, заој , удла&е). контрактура з&лобоа, с#астицитет мускулатуре на#редилекционо местима.

+ндо&ени 'унутраш!и) 8актори6 /роничне и терминалне болести, диабетесмеллитус са #оследичним, #ери8ерним, ан&ио#атским #ро4 менама, неу/ра!еност,

/и#о#ротеинемија и анемија #оеаају улнерабил4 ност ко$е и #роду$аају

реме зараста!а ране, срчана и бубре$на обо(е!а, #арезе и #арализе збо&

неосет(иости #оједини/ делоа тела, у #осто#ератином току 'немо&уност илинео(ност #ромене #оло$аја #ацијената), бактеријска контаминација збо&

неадекатне не&е ко$е 'изме?у остало& и збо& инконтиненције), иако није директан

етиолошки 8актор, до#риноси разоју и оте$аном зараста!у декубитуса.

Dаја$нији етиолошки 8актор је #рекомеран #ритисак чијим дејстом, током до 5

сата, мо$е дои до #ромена на истуреном месту. 7ритисак је најеи #реко кости и#осте#ено о#ада ка #ери8ерији. Eбо& то&а е најее зоне ис/емије ткиа бити

изме?у кости и ко$е. %сим #ритиска о#ште ста!е #ацијента, ин8екција, &ладоа!е

и изнемо&лост имају битну уло&у у 8ормира!у декубитуса.

2.3. Кlиничка слика

У клиничкој слици декубитуса доминира локализација #ромена на ре&ијама тела

које су изло$ене #ритиску о трду, мокру и F или нерану #одло&у, тј. Dа избоченим

делоима тела, које стара слабински део кичме, 9едална кост, з&лоб кука, чланак,

@


6/23

колена или лактои, као и на #одручјима на којима је слабије разијено масно

ткио.

У сом настанку и разоју клиничке слике разликујемо стадијума декубитусаG

H стадијум 4 7ојаа цренила са едемом. *о ста!е обично настаје након да до трисата #ритиска на истом месту. Iолесник осеа бол, сраб или то#лоту у #одручју

#ритиска. Dема рану, а цренило не нестаје када се #ритисне. *ем#ература ко$е се

разликује од околне ко$е. У оом стадијуму #ромене су још уек реерзибилне.

9лика C. H стадијум

HH стадијум 4 Dа за/аеном делу ко$е а делимично и #отко$ном ткиу, ја(ају семе/урии. 7остоји и алтерација елија у е#идерм 'с#о(ни слој ко$е). :о$а добија

#ур#урно #лау боју. %штее!а још нису коначна.

1


7/23

9лика @. HH стадијум

HHH стадијум 4 7ојаа сме?е боје ко$е и некрозе ткиа у за/аеном #одручју саид(иим мишиимаG оај стадијум #рати обаезна #ојаа ин8екција. :о$а

#о#рима се ише црну боју и #остаје рло суа. :линички, оај стадијум

карактерише #ојаа кратера, са или без околно& ткиа и значајна оштее!а ткиа

која су иреерзибилна.

9лика 1. HHHстадијум

HJ стадијум 4 :арактеришу дубоки чиреи, са #от#уно разореним мишиима иид(иим делоима костиG и оај стадијум карактерише обаезна ин8екција, #ојаа

шу#(ина у иду синуса и иреерзибилне #ромене.

K


8/23

9лика K. HJ стадијум

J стадијум4 9тадијум умно$аа!а чиреа 'улцерација), у различитим стадијумима

9лика L. J стадијум

:линичка слика декубитуса, је најучесталија ме?у болесницима са #оредом кичмеали се срее и код коматозни/ болесника, #от/ра!ени/ особа, дијабетичара

неуролошки/, #си/ијатријски/ и онколошки/ #ацијената.

L


9/23

0убоки чир у J стадијуму декубитуса

9лика -. дубоки чиреи

2.4. компликаи!е

:ао најчеше ком#ликације код декубитални/ улцерација наоде се следеи

#оремеаји6

• н8екција

-


10/23

• 0е/идрација

• Mнемија

•


11/23

0екубитус за/теа ску#у и ду&отрајно лече!е и збо& то&а треба дати #редност#реенцији у односу на лече!е декубитуса.

%снони усло е8икасне #реенције је да си учесници у тиму буду од&оарајуе

едукоани. 7ознате су методе које омо&уаају сма!е!е #ритиска или !е&оумаксималну редукцију, као низ #омони/ метода 'ис/рана, не&а ко$е и сл.) којима

се #ости$е знатна редукција 8актора ризика. %д једнаке је а$ности разија!е

лично& контакта #ацијената и медицинско& особ(а. У #реенцији декубитално& улкуса треба #оштоати следеа #раила6 .

редукција #ритиска, 5. скраиа!е ремена #ритиска на критичну зону, ;. #оеа!е

толеранције на ис/емију.

/крета0е и репоиција %крета!е #ацијента је једна од наја$нији/ мера #реенције и лече!а

декубитуса. Eаним(ио је да и здра чоек #ри с#аа!у, током нои, #ромени

#оло$ај до C2 #ута. %крета!е не сме бити #о крутом ременском рас#ореду, е се

мора #рила&одити саком #ацијенту и то на осноу о#ште& ста!а #ацијента и резултата инс#екције ко$е. Dе #остоји о#тимални ременски интерал за окрета!е

#ацијента. Уобичајено се сматра да је реме изме?у 5 окрета!а 5 часа, али ономо$е бити крае или ду$е од то& #ериода.

7ри окрета!у #ацијента треба #роценити мо&уност само& #ацијента да учестује

#реосталим сојим с#особностима. Bесто се #отце!ује оа с#особност #ацијентада сам #омо&не #ри окрета!у. %собе које имају /еми#ареза 'слабост једне #олоине

тела), мо&у се саме или уз минималну ту?у #омо окренути на једну страну. 7омо

таким #ацијентима треба да буде најма!а мо&уа, али која је доо(на да се

изрши коректно окрета!е. 7оста(а!е #ацијента на антидекубитални душек не сма!ује 8рекенцију

окрета!а.

$нспекција и нега Редоним #ре&ледом најосет(иији/ делоа тела рши се рано откриа!е

#очетни/ оштее!а ко$е. нс#екцију ко$е треба радити редоно и то најма!е

једном днено, тако да #ре&лед обу/ати што ише #редилекциони/ места.


12/23

7ацијенте који су с#особни и о(ни, треба о/рабриати да сами #ре&ледају соју

ко$у.

:од инс#екције ко$е #отребно је знати се #ромене које #редста(ају #очетне#оследице #роду$ено& #ритиска. *е #ромене су6 трајно цренило, буле '#лик),

#ромене боје ко$е 'обезбојаа!е), локална то#лота, локализоан едем и отрднуе

'индурација).Dео#/одно је сма!ити #ритисак на ризична места, на телу, и сакоднено не&оати

ко$у '#ра!е и ку#а!е).

У нези ко$е не #ре#оручује се у#отреба надра$ајни/ средстаа за #ра!е,#римена #аста и #удера, #римена масни/ материја које затарају #оре ко$е,

алер&озирајуе мешаине, #ретјесне одее и одее која се #ридр$аа тракама или

#ојасеима. C.; :онтрола инконтиненције

нконтиненција ишеструко #оеаа ризик за разој декубитуса. :(учни8актор за настанак декубитуса је ла$е!е ко$е. Nла$е!е ко$е #оеаа ризик од

мацерације и #оре?иа!а. 7ре#орука је да се #ра!е ко$е рши то#лим, бла&им

растором неутрално& течно& са#уна, да се не би изазало #ретерано суше!е ко$е,

а тамо &де је ко$а суа #риме!ују се средста за ла$е!е.:онтрола инконтиненције, #оред то&а што олакшаа не&у ко$е, има и

8ундаментални значај за одр$аа!е само#оштоа!а и ком8ора #ацијента. 7оста(а!е Oолијео& катетера контролише инконтиненцију, али #редста(а и

додатни ризик за #ојау декубитуса, те и о томе треба одити рачуна.

#едукција притиска Редукцију #ритиска #ости$емо #рименом #енасте &уме, #рименом јастука

#у!ени/ азду/ом, #рименом антидекубитални/ душека са #ромен(иим

#ритисцима на #ојединим тачкама, #рименом "одени/ креета". %д си/ наедени/ елемената најеи #рактични значај за #реенцију разоја

декубитуса има корише!е антидекубитални/ душека. Dајбо(и је душек санаизменичним аздушним #ритиском. *о је душек исоке те/ноло&ије са системомза редистрибуцију #ритиска.

Nе је речено, али збо& значаја треба #оноити, окрета!е #ацијента не мо$е бити

заме!ено смешта!ем #ацијета на антидекубитални душек, е се обе #реентинеметоде #рооде заједно.

$схрана с/рана болесника с /роничним декубитусима је неретко и разло& што се

тера#ијске мере заказују. 7ацијенте треба о/рабриати да узимају /рану и што

ише течности.

5


13/23

Dутритини статус утиче на инте&ритет ко$е и #отко$ни/ структура.

Dедостатак итамина и оли&оелемената мо$е да доеде до #оеа!а ризика за

разој декубитуса. Nитамин P је а$ан за синтезу кола&ена, а итамин M је#отребан за стара!е нои/ елија и крни/ судоа.

7ретерано мршае и #ретерано &ојазне особе су #од #оеаним ризиком од

добија!а декубитуса.

Dад&леда!е нутритино& статуса #ацијента, у скло#у сеобу/атно& #ристу#а је

добра #ракса у #реенцији декубитуса. иикална терапија Mктине и #асине е$бе одр$аају тонус мускулатуре, еластичност з&лобоа као

и тонус крни/ судоа тако да циркулација на тај начин буде стимулисана што

"ослоба?а ткио од ис/емије". Nе$бама се #реенирају контрактуре з&лобоа, редукује с#астицитет мускулатуре, те избе&аају се дру&е ком#ликације

#ролон&иране имобилизације.

Nа$но је истаи ук(уче!е #ацијента у рани, ре/абилитациони третман који се

с#рооди #од надзором 8изијатра. У састау ра/абилитационо& #лана, #оред8изијатра је и 8изиотера#еут, те медицинска сестра. У окиру третмана, уколико за

то #остоји индикација и мо&уности, мо$е се #рименити и лече!е сетлом 'УN,7оларизациони сетло, ласер), те еентуално ма&нето4тера#ија.

Унутар ; до C седмице, мо$е се користити мануелна маса$а у ци(у омекшаа!а

#осто#ератини/ о$и(ака што дооди до бр$е& #олаче!а едема. Dа з&лобоима, ублизини о#ерисано& #одручја, мо&у се изодити ла&ане е$бе.

)дукација +дукација медицинско& особ(а и #ацијената мора да буде инте&рални део саке

#реентине страте&ије #роти разија!а декубитуса. :рајни ци( едукације јестесма!е!е #ојае декубитуса.

7ацијенти који су с#особни и о(ни, требају бити обаештени и едукоани уези #реенције разоја декубитуса. У оу страте&ију треба ук(учити и особе којебрину о #ацијенту. 7исана обајеште!а сакако до#у!ују усмено објаш!е!е.

+дукатини #роцес треба бити досмеран, тако да и искуса #ацијената и !и/ое

су&естије треба уа$аати.

+. е3е0е

;


14/23

Aече!е декубитуса је еома сло$ен и ду& #роцес који за/теа

мултидисци#линаран #ристу#, и ан&а$оа!е лекара различити/ с#ецијалности6

дерматоло&а, /ирур&а, интернисте 'кардиоло&а, ендокриноло&а), уроло&а, неуроло&а,8изијатра, сред!емедицинско& #ретра&а и #омоно& медицинско особ(е. Aече!е

декубита мо$е бити конзератино и /ируршко. :онзератино лече!е 4 обу/ата

следее мере и #осту#кеG• честа #рерас#одела #ритиска на критичним #одручјима #одмета!ем

јастучиа, #римена заоја на у&ро$еним местима, у#отреба с#ецијални/

антидекубитални/ ле$ајеа и #ромена #оло$аја #ацијената сака да сата.

• сакоднену /и&ијену тела, редоно ме!а!е #осте(ине и бри&а о наборима

на #осте(ини и личном руб(у.

• редона и #раилна ис/рана, уз унос доо(не количине беланчеина,

итамина '#осебно итамина M и P), елемената који учестују у транс#ортукисеоника 'цинк, &о$?е, бакар).

• стална контрола ин8екције, редона дезин8екција ране антисе#тиком, као и

о#ште мере 'редона у#отреба лекоа и антибиотика #рема антибио&раму).

• #римена различити/ обло&а и локални/ лекоа, електрома&нетна тера#ија,УEN тера#ија, N.M.P. тера#ија 'лече!е не&атиним #ритиском) итд.


15/23

4. Улога медицинске сестре 7осебно а$ну уло&у у лече!у оболели/ од декубитуса има медицинска сестра,

која болеснику #ру$а су #отребну не&у, и уједно с#рооди се мере #реенције.

Eато лече!е декубитуса с#ада ме?у најску#(а лече!а у медицини, и једно је од

ду&отрајнији/. Mко је код болесника #ре#ознат ризик за настанак декубитуса сестрамора редоно да #осматра ризична места и #раоремено да уочи цренило, да

#роераа да ли цренило бледи на #ритисак или не, ре&иструје колико ду&о је#рисутна реактина /и#еремија након #ромене #оло$аја, #ал#ирати #одручје ради

#роцене то#лоте, #роценити да ли је ко$а оштеена, трајно #роце!иати се

узрочнике ризика. У #роцени ризика за настанак декубитуса најчеше се користе

:нолл скала, Dортон скала, а #остоје још Qоснелл4оа скала, Nатерло и Iраден

скала. 0а неби дошло до декубитуса задатак медицинске сестре је с#роодити

осноне #осту#ке за очуа!е инте&ритета ко$еG 4сма!е!е #ритиска4 оси&уратиболеснику честе #ромене #оло$аја, ме!ати и/ саки сат до да сата, а #о #отреби и

чеше. Унутар то&а #ериода ме!амо #оло$ај само неки/ делоа тела 'руке, но&е, рамена) и корисно је ста(ати #одлошке ис#од рамена и бокоа. 7о мо&уцноститребало би користити Mнтидекубитални #ома&ала, ук(учујуи душеке и креете

који сма!ују #ритисак и омо&уаају !е&оу раномерну рас#оделу, тако да

болесник ле$и у ластитом отиску, чиме се ума!ује максималан #ритисак тела на

ту #одло&у. 4 збе&аа!е тре!а и разлаче!а ко$е4 медицинска сестра требаболесника #одизати, а не #олачити #риликом ме!а!а #оло$аја 4 одр$аа!е

/и&ијене и инте&ритета ко$е4 сакоднено #ра!е и ку#а!е болесника бла&им

са#уном и одом, #отребно је добро осушити меканим #ешкиром избе&аајуитр(ајучи #окрете. 7отребно је масирати у&ро$ена места#ро маса$у /идратантним

лосионима или кремам '#о мо&уности неколико #ута днено, #осебно за реме

ечер!е не&е), редоно #реслачити #осте(ину која мора бити нате&нута и безнабора. 4%си&урати исоко#ротеинску ис/рану 4 ус#остаити контролу над

инконтиненцијом 4 #одучити болесника #ринци#има и #осту#цима #реенције

декубитуса Mли у#ркос #роо?е!у си/ ти/ #осту#ака код одредјено& броја#ацијената ја(а се декубитус. 9то&а су задаци медицинске сестре и да(е усмерени

#реенцији настанка нои/ декубитуса, а ти #осту#ци уједно до#риносе

заце(иа!у #остојее&.

@


16/23

5. #ад 6 "рика слу3аја

На неуролошком одељењу Опште болнице у Крушевцу лечена је

пацијенткиња С.В. 193. !одиште и" околине #р$теника. На неуролошко

одељење примљена је %&.%1.'%1( !одине након дија!но$тиковања мо)дано!

удара $а $имптомима млитаве *емипле!ије леве $тране и пореме+ајем

!овора. Од пратиоца $мо $а"нали да пацијенткиња болује од о$теопоро"е и

повишено! крвно! прити$ка "а које у"има терапију.

Одма* по пријему укључује $е терапија, манитол ра$твор-

ибринолитичка терапија- терапија "а одр)авање крвно! прити$ка.

/е*абилитација је "апочета након три дана од *о$питали"ације у виду

па$ивни* ве)би "а*ва+ене му$кулатуре и активни* и активно0потпомо!нути*

ве)би "драве му$кулатуре.

бо! !оја"но$ти и раније $мањене покретљиво$ти у$лед о$теопоро"е-

оте)ано је померање и окретање пацијенткиње. бо! ду!е имобили"ације

пацијенткиња је добила декубиту$ на левој $трани !лутеалне ре!ије. /адило

$е о пли+ем декубиту$у дру!о! $тепена- димен"ије 2' цм.

1


17/23

K


18/23

Слике 1%. пре почетка терапије

4екубиту$ је третиран на тај начин што $е рана $вакодневно чи$тила- на

очиш+ену рану $тављана је антибиот$ка крема- а "атим рана прекривана

$терилном !а"ом натопљеном и"иолошким ра$твором. 5е$то је

ра$тере+ено примењивањем антидекубиту$ ја$тучи+а и променом

поло)аја.

6ацијенткиња је отпуштена на ку+но лечење %1.%'.

На контролном пре!леду %2.%'. декубиту$ је био $а$вим површан и

видели $у $е ја$ни "наци епители"ације на рубовима. 4имен"ије $у биле71-7 цм. 8ечење је на$тављено $а кремама "а епители"ацију.

L


19/23

Слика 11. из&лед ране на #ром контролном #ре&леду

-


20/23

0ру&и контролни #ре&лед ура?ен је након @ дана. 0екубитус је скоро у

#от#уности е#ителизоан, још се иди мали, #литки де8ект е#итела #ромера

2,KR2,@ цм.

9лика . из&лед декубиталне ране на дру&ом контролном #ре&леду

52


21/23

Зак7у3ак

Уз #реентино оријентисан рад сестре и остало& медицинско& особ(а, узбри!аа!у декубитуса а$но место заузима и лече!е, што е у интересу

транс#арентније& рада бити #ро#раено и стандардизоаном документацијом #о#ут

Iранден, Dортон или :нолл скале, 8ото&ра8ијом те разним #ротоколима који су

досту#ни у здрастеним устаноама, ау ср/у #реенције ком#ликацијаду&отрајно& ле$а!а.

Iудуи да се декубитус стално налази у #о(у на#етости изме?у лекарске

од&оорности и сестринске ком#етентности, им#лементација и еалуацијастандарда уз трајну едукацију, бие у центру интереса декубитус менаSмента.

5


22/23

$%)#'%У#'

1. &аша 8орови9 и 8ранко :алија; е3е0е инфициранихинциионих рана

2. "роф.др. Марко Му0иа; /сврт на класи3не геријатријске

синдроме и могу9ност неге

. $нститут а ментално драв7е 8еоград

+. Мати9; Здравствена нега у интерној медицини< 8еоград 1==>.

4. ?#ане? :асопис &рпска удру@е0а а ле3е0е рана

5. итература са интернета

55


23/23

&'Д#A'

1. Д)(У8$%У& - "/'М $ Д)$B$,$'...........................................................1

2. М)C'B$З'М B'&%'B('......................................................................................2

2.1. Места настанка декубитусима.................... .............. .............. .............. .............. ............. ..... ...... ..... ..

2.2. DEFGHGIFJK.................................................................................................................................................4

2.. (лини3ка слика.....................................................................................................................................5

2.+. компликације.......................................................................................................................................1L

. "#)M)B,$'............................................................................................................11

+. ):)*).....................................................................................................................1+

4. У/N' М)Д$,$B&() &)&%#)..........................................................................14

1.#'Д - "#$('З &У:''........................................................................................15

O.З'(PУ:'(.................................................................................................................21

zdravstvena-nega-kod-dekubitusa.doc

Documents