značaj agencije za strana ulaganja za meo

Seminarski radPredmet: Ekonomska diplomatijaTema: Znaaj i uloga agencija stranih investicija za MEOSADRAJ1. UVOD3

2. POJAM MEUNARODNIH ODNOSA4

3. POJAM STRANIH INVESTICIJA5

3.1. Karakteristike stranih direktnih investicija63.2. Motivi kretanja stranih direktnih investicija7

4. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U BIH84.1. Znaaj stranih ulaganja za Bosnu i Hercegovinu9

4.2. Trend stranih ulaganja u BiH10

5. AGENCIJA ZA UNAPREENJE STRANIH INVESTICIJA U BIH (FIPA)125.1. Pojam i nadlenost Agencije12

5.2. Organi FIPA-e135.3. Usluge Agencije13

5.4. Aktivnosti FIPA-e u privlaenju stranih investicija u BiH145.4. Kritike o radu FIPA-e15

6. ZAKLJUAK17LITERATURA181. UVODJedna od bitnih karakteristika svjetske privrede u posljednje tri decenije je poveani obim stranih ulaganja. Kapital se kretao u razliitim formama, od direktnih stranih ulaganja do klasinog pozajmljivanja na meunarodnom finansijskom tritu. Direktne strane investicije predstavljaju glavni oblik plasmana privatnog kapitala razvijenih zemalja u zemljama u razvoju.

Opredjeljenje za ulaganje stranog kapitala je od sutinske vanosti za BiH. Putem stranih ulaganja se omoguava bra obnova i izgradnja ratom poruene zemlje. Stranim kapitalom se mora podsticati rekonstruiranje i preorjentiranje onih industrijskih grana sa kojima je BiH uspjeno istupala na svjetskom tritu. Ulaganjem stranog kapitala trebalo bi da se ubrza proces transformiranja dosadanjih drutvenih u privatne svojinske oblike.To e dodatno imati odraza na bre konstituiranje trita novca i kapitala,a naroito trita dionica.Stranim ulaganjima bi se mogla ublaiti izuzetno visoka stopa nezaposlenosti i to relativno visokokvalificirane radne snage.

Strana direktna ulaganja predstavljaju samo jedan od faktora koji doprinose ukupnom privrednom razvoju Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina nije uspjela da osigura kontinuiran priliv stranih ulaganja zbog slabog poslovnog okruenja. Poboljanju poslovnog okruenja doprinosi poveanje ekonomske slobode i vladavine prava. Uee drave u privredi potrebno je svesti na minimum. Aktivnost drave moe dati rezultate kada se postave pravila trinog takmienja. Razvijanjem boljih veza sa privatnim sektorom na dravnom i optinskom nivou rjeava se problem konkurentnosti i razumijevanja znaaja stranih ulaganja u optinama i javnim preduzeima, kreirajui uspjene strategije za promociju ulaganja.

Tema ovog seminarskog rada je znaaj i uloga agencija stranih ulaganja za meunarodne ekonomske odnose (MEO). U prvom dijelu rada (uvodnom razmatranju) ukratko je objanjen nain rada. Drugi dio rada odnosi se na pojam meunarodnih odnosa i u njemu je objanjeno ta su to meunarodni ekonomski i meunarodni politiki odnosi. Trei dio rada vezan je za strana ulaganja, odnosno pojam stranih direktnih investicija, motive i efekte, dok su u etvrtom dijelu rada objanjena strana ulaganja u Bosni i Hercegovini, kao i njihov trend i znaaj za BiH. Peti dio rada se odnosi na Agenciju za strana ulaganja u BiH (FIPA), gdje je objanjen pojam FIPE, njene nadlenosti i usluge, organi FIPE, kao i kritike upuene na rad FIPE. U zakljunom razmatranju dati su osnovni zakljuci do kojih je dolo tokom pisanja ovog rada.

2. POJAM MEUNARODNIH ODNOSAMeunarodni odnosi predstavljaju spoj razliitih subjekata u meunarodnoj zajednici, a svjetska privreda predstavlja skup svih nacionalnih nezavisnih privreda. Meunarodni odnosi su do 50-tih godina XX vijeka prouavani kroz vie zasebnih naunih oblasti. Kraj XX vijeka nametnuo je shvatanje, da se radi o jedinstvenoj naunoj oblasti sa specifinim predmetom razmatranja, u okviru koje se uoavaju dvije zasebne discipline:

meunarodni politiki odnosi i meunarodni ekonomski odnosi.

Meunarodni politiki odnosi predstavljaju osnovu uspostavljanja ekonomske, kulturne, sportske, religijske i druge veze razliitih subjekata. Najvaniji subjekti ovako definisanih meunarodnih politikih odnosa su, sa jedne strane suverene i nezavisne drave, a sa druge strane meunarodne organizacije. Meunarodni ekonomski odnosi su dio meunarodnih odnosa koji obuhvataju ekonomske i poslovne odnose izmeu nacionalnih privreda u svijetu. Pored trgovinske saradnje obuhvataju i razmjenu kapitala, tehnologije i vie oblike privredne saradnje. Privredne aktivnosti i veze koje proizilaze iz meusobne trgovine su efikasan nain sagledavanja meusobnih interesa. Meunarodne ekonomske odnose ine dvije oblasti i to meunarodni trgovinski odnosi i meunarodni finansijski odnosi. Meunarodni trgovinski odnosi predstavljaju odnos koji jedna drava uspostavlja sa drugim dravama u oblasti meunarodne trgovine robama, uslugama i intelektualnim znanjem. U takvim odnosima, drava ima ulogu regulatora. Njen zadatak je da uspostavlja i brine o primjeni trinih pravila i potovanja pravila slobodne konkurencije. Za cilj imaju, da u saradnji sa drugim dravama uspostave i brinu o primjeni pravnog okvira meunarodnog poslovanja.

Slika 1. Struktura meunarodnih odnosa3. POJAM STRANIH INVESTICIJAPrivredni rast i razvoj zemalja koje su u fazi razvoja i procesa tranzicije, u znaajnoj mjeri odreuju i strana ulaganja. Iskustva zemalja koje su zabiljeile znaajan priliv stranih direktnih ulaganja pokazuju, da su strana ulaganja imala znaajnu ulogu u strukturnim promjenama proizvodnje i izvoza. Za zemlje koje imaju tei pristup meunarodnom tritu kapitala, strana ulaganja predstavljaju ventil za angaovanje inostranih sredstava.

Pod direktnim stranim investicijama podrazumijevamo takav oblik ulaganja kod koga ulaga obezbjeuje pravo svojine, kontrole i upravljanja nad firmom u koju su uloena sredstva radi ostvarivanja nekog dugoronog ekonomskog interesa. Preko ovog oblika ulaganja strani ulaga obezbjeuje svoj aktivan odnos u radu i poslovanju firme u koju su sredstva uloena. Direktne strane investicije nastaju prema statistikim kovencijamaMMF-akada rezidenti jedne zemlje postanu vlasnikom 10 ili vie posto nekog preduzea u drugoj zemlji.

Osnovni vidovi stranih ulaganja su:

strane direktne investicije (foregin direct investments);

zajednika ulaganja (joint ventures);

portfolio investicije, ulaganje sredstava u vezi sa privatizacijom;

koncesije.

Izvore kapitala moemo podijeliti na javne i privatne. Izvori javnog kapitala su kapital dravnih institucija, centralnih banaka, sredstva meunarodnih finansijskih organizacija (Meunarodni monetarni fond, Grupacija Svjetske banke i drugi izvori). Privatni izvori kapitala su sredstva pojedinaca, privatnih preduzea, akcionarskih drutava, poslovnih banaka i sl. Oblici izvora privatnog kapitala su:

direktne investicije: ulaganje u odreen poslovni subjekat u inostranstvu sa ciljem sticanja vlasnitva nad njim;

portfolio investicije: ulaganja kapitala u hartije od vrijednosti.

Postoje tri glavne kategorije stranih direktnih investicija:

Equity kapital, predstavlja vrijednost investicija u akcije preduzea u inostranstvu. Stanje vlasnikog uloga od 10% ili vie obinih glasakih prava u akcionarskom preduzeu ili odgovarajui ekvivalent u neakcionarskom preduzeu, uobiajeno se smatra kao granica za kontrolu aktive. Ova kategorija ukljuuje i merdere, akvizicije, grinfild investicije i braunfild investicije.

Reinvestirani profit (zarade), su prihodi afilijacija koji nisu raspodijeljeni u dividende i nisu vraeni nazad matinoj kompaniji.

Intra-kompanijski zajmovi, podrazumijevaju kratkorono i dugorono pozajmljivanje sredstava izmeu direktnog investitora i filijala, kao i izmeu stranih filijala.3.1. Karakteristike stranih direktnih investicija

Primarni zadatak stranih direktnih investicija je podsticanje privrednog rasta. Strane direktne investicije ne treba shvatati kao dodatak raspoloivoj domaoj tednji, ve kao aktivnosti koje mogu dovesti do obezbjeenja pristupa novim tehnologijama. Aktivnosti stranih direktnih investicija esto za rezultat imaju direktan uvoz napredne tehnologije, ali i transfer upravljakih i proizvodno usmjerenih znanja. Strane direktne investicije generiu i pozitivne ekstrenalije na domaa preduzea, u smislu da su ona u mogunosti da steknu nova znanja pomou kojih isporuuju inpute inostranim firmama ili dok konkuriu za potroae. Nivo do kojeg zemlja domain moe biti u mogunosti da apsorbuje inostranu tehnologiju, direktno preko domaih afilijacija transnacionalnih kompanija ili indirektno putem prelijevanja u domae firme, zavisi od ljudskog kapitala kojim raspolae domaa privreda. Ljudski kapital i napredna tehnologija su danas komplementarni inputi.

Strane direktne investicije pored obezbjeenja pristupa savremenim tehnologijama, zemljama u tranziciji mogu da obezbijede i potrebna znanja o korporativnom upravljanju. Ne domainsko i ne savjesno upravljanje su glavni uzronici loih performansi preduzea u dravnom vlasnitvu. Jedan od naina da se osigura vrsto upravljanje vlasnikom strukturom je i da se preduzee proda inostranom stratekom investitoru. Ovi investitori imaju i podsticaj i snagu za efikasno kontrolisanje upravljanja. Komplementarni domai strateki investitori predstavljaju pravu rijetkost. S toga, ukoliko se znaajan broj preduzea u dravnom vlasnitvu proda stranim stratekim investitorima, tada se glavna uloga razvoja domae privrede preputa stranim investitorima.

U pogledu perspektive stranih direktnih investicija treba naglasiti da e globalni procesi nastaviti da podstiu direktne strane investicije gdje god postoji povoljno ekonomsko okruenje. Za ukidanje prepreka koje spreavaju protok stranih direktnih investicija potrebno je utroiti mnogo vremena. Jo uvijek je mali broj zemalja izvrio sveobuhvatnu reformu politike stranog investiranja.

Zemlje u razvoju koje se nalaze u procesu potrebnih reformi moemo podijeliti u tri grupe:

grupa zemalja koje su ve otvorile vrata stranim direktnim ulaganjima;

grupa zemalja koje tek otvaraju vrata stranim direktnim ulaganjima;

grupa zemalja koje tek poinju da unapreuju okruenje za priliv stranih direktnih ulaganja.

Kako je proces integracije svjetske privrede povezan sa napretkom na planu priliva stranih direktnih investicija, moemo oekivati da e nezavisno od tempa reformi po pojedinim zemljama, opti pravac kretanja biti ka veoj liberalizaciji. Za razliku od ranijeg priliva stranih direktnih investicija, koji je esto koristio neefikasnost privreivanja u zemljama u razvoju, za pretpostaviti je, da e novi priliv stranih direktnih investicija biti usmjeren na efikasnu proizvodnju za svjetsko trite.

3.2. Motivi kretanja stranih direktnih investicija

Motivi kretanja stranih direktnih investicija mogu se sagledati sa dva aspekta.

Prvi aspekt je interes investitora. Primarni motiv stranih pravnih ili fizikih lica koja investiraju svoj kapital u inostranstvo sadran je u planiranoj ostvarljivoj profitnoj stopi, bilo po osnovu svojinskih prava ili po osnovu dividende. Ostale motive moemo smatrati sekundarnim, a oni se pronalaze u mogunostima transfera kapitala i poveanja proizvodnje to stvara preduslove za uveanje proizvodnih kapaciteta i osvajanje novih trinih prostora, izbjegavanje carinskih ili administrativnih prepreka.

Drugi aspekt je interes zemlje korisnice kapitala, koja ima za cilj razvoj domae privrede i privrednih kapaciteta. Ovaj cilj nije mogue ostvariti alokacijom sopstvenih finansijskih sredstava, te se stoga pristupa obezbjeenju stimulativnih uslova za priliv stranih direktnih investicija. Kao cilj obezbjeenja veeg priliva stranih direktnih investicija moemo smatrati i unapreenje tehniko-tehnoloke opremljenosti, veu iskorienost prirodnih resursa, smanjenje broja nezaposlenog radno sposobnog stanovnitva, poveanje izvoza i smanjenje trgovinskog i platno-bilansnog deficita i dr.

4. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U BIHStvaranje povoljnih uslova kako za domaa, tako i za strana ulaganja, predstavlja veliki izazov za sve zemlje. Globalni procesi i elja za razvojem poslovne konkurentnosti stvaraju okvir i potrebu za neposrednim unapreenjem opteg poslovnog okruenja i rezultata rada privrednih subjekata. Na makro nivou, obezbjeenje stabilnosti i unapreenje opteg poslovnog ambijenta stvaraju vlade drava. Istovremeno, pritisci trita rada zahtijevaju stalnu nadgradnju djelotvornosti i veu efikasnost onih koji upravljaju preduzeem.

Prema Zakonu o politici direktnih stranih ulaganja u BiH u lanu 2. kae se da pod direktnim stranim ulaganjima podrazumijeva sticanje, stvaranje ili proirenje bilo kojeg poslovnog poduhvata ili bilo koje aktivnosti koja sama ili sa drugom istovremeno ili jedna za drugom ima za ishod omoguavanje jednom ili vie stranih ulagaa sticanje ili poveanje kontrole nad nekom kompanijom koja pod svojom kontrolom obavlja industrijske, poljoprivredne, komercijalne i finansijske poslove i poslove vezane za nekretnine,usluge ili druge aktivnosti ili da omogui proirenje preduzea koje je ve pod kontrolom stranog ulagaa.

Strana kontrola znai: svako uee od preko 10% kapitala i,odnosno ili glasakih prava iji su izravni nosioci strani ulagai ili neko domae pravno lice pod takvom kontrolom. Brojna birokratska ogranienja negativno utiu na priliv direktnih straih investicija, ali se u zadnje vrijeme i na tom polju poinju deavati odreene promjene (Buldoer komisija).

I BiH kao i veina zemalja nudi podsticaje za strana ulaganja. Radi se o tome da su direktna strana ulaganja u prvih deset godina osloboene plaanja poreza na dobit. Osim poreskih olakica koje ili smanjuju trokove proizvodnje ili od poetka poveavaju izglede za dugoroni profit, BiH treba da nastoji da obezbijedi dobru temeljnu infrastrukturu, povezanost privrede sa drugim zemljama (ugovor o slobodnoj trgovini), politiku stabilnost i zakonodavstvo zemlje, te stabilnost poreznog sistema.

Bosna i Hercegovina je suoena sa niskim stepenom ulaganja u privredu i privredne kapacitete. Domaa ekonomija ima potrebu za veim prilivom stranih direktnih ulaganja. Neke od prepreka za veim prilivom inostranog kapitala su: komplikovan postupak registracije preduzea, veliki dugovi preduzea, sloen fiskalni okvir, slabo korporativno upravljanje i sl. Najvea ulaganja od Evropskih zemalja odnose se na Srbiju, Austriju, Hrvatsku, Sloveniju, vajcarsku, Litvaniju, Rusiju, Njemaku, Italiju i Holandiju, a od neevropskih zemalja na: Tursku, Saudijsku Arabiju i Sjedinjene Amerike Drave.

Slika 2. Pregled drava prema visini investicija u BiH

Ukoliko govorimo o ukupnom iznosu stranih ulaganja u BiH najznaajniji ulagai su Srvija, Austrija i Hrvatska to potvruje konstataciju da je to grupa zemlja koje su uvijek imale veoma dobro razvijene trgovinske odnose s BiH i dobro poznaju mogunosti koje se nude na naem tritu.

Rezultati kasnog poetka optih privrednih reformi i privredne modernizacije uoavaju se kroz:

relativno nizak nivo stranih ulaganja koje obezbjeuje Bosna i Hercegovina u poreenju sa drugim dravama;

veina novih stranih ulaganja usmjerena je na kupovinu preduzea i imovine koji su u programu privatizacije;

nedovoljno ulaganje u poslovanje usmjereno ka meunarodnom tritu;

nizak nivo izvoza i postojanje zavisnosti od meunarodne pomoi i privatnih novanih doznaka iz inostranstva kao podrke vladinim programima, potvruje ukupno nizak nivo ulaganja;

ogranienost institucionalnih sposobnosti i nerazvijenosti mehani-zama za podrku investitora i sprovoenje njihovih planova.

4.1. Znaaj stranih ulaganja za Bosnu i Hercegovinu

Uticaj stranih direktnih ulaganja su mnogobrojni. Ona su postala veoma znaajna za oporavak i razvoj zemalja u tranziciji kako su one postajale sve otvorenije za meunarodnu saradnju i poslovanje. Strana ulaganja znae otvaranje novih radnih mjesta, tj. poveanje broja zaposlenih, zatim poveanje spoljne trgovine u zavisnosti od aktivnosti kojima se bave strane firme, ekonomski rast i konkurentnost, modernu tehnologiju, know-how, dostupnost tehnolokog znanja, kvalifikovan menadment, itd.S obzirom da zemlje u tranziciji nemaju dovoljno kapitala potrebnog za ostvarenje i napredak vlastitog tehnolokog napretka, a s time i ekonomskog rasta, u najveem broju sluajeva oslanjaju se na strana preduzea da im u tome pomognu. Veoma bitan preduslov za uzimanje u obzir jedne lokacije za ulaganje jeste i politika stabilnost, ureenje pravnog sistema, uspostavljanje jedinstvenog ekonomskog prostora, stabilnost valute i finansijskog sektora, investicioni projekti, cijena radne snage, konkurentnost i stabilnost poslovnog ambijenta.

Pozitivan znak stranim investitorima daju injenice da Bosna i Hercegovina ima neiskoritene resurse, kapacitete za uspostavljanje dugoronih oblika saradnje sa stranim ulagaima, te da se naroito nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju ubrzao proces prilagoavanja zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom Evropske unije. Po pisanjima mnogih svjetskih izvjetaja, region jugoistone Evrope postaje jedan od atraktivnijih regiona za strana ulaganja to znai da se otvaraju mogunosti u smislu svjetskih kretanja investicija.

Vlada Republike Srpske prihvatila je Informaciju o realizaciji akcionih planova za provoenje Strategije podsticaja i razvoja stranih ulaganja od 2009. do 2012. godine i Strategije posticanja izvoza u istom periodu, kao i Informaciju o realizaciji Akcionog plana za primjenu Strategije razvoja trgovine Republike Srpske do 2015. godine. Akcioni plan predvia realizaciju etiri strateka cilja, definisana Strategijom razvoja trgovine Republike Srpske.

Strateki ciljevi su: poveanje kvaliteta, obima i raznovrsnosti domae proizvodnje, unapreenje i razvoj konkurentosti domaih proizvoda, razvoj trgovinske mree, uspostavljanje efikasnog institucionalno-pravnog okvira za razvoj trgovine Republike Srpske.

4.2. Trend stranih ulaganja u BiHStranog ulagaa samo interesuje stabilna politika situacija i tada bez problema odluuje o ulaganju u odreenu zemlju. Strane investicije u Bosni i Hercegovini opadaju od 2007. godine i to je potvrdila i Centralna banka BiH. Ipak, u stranim ulaganjima u BiH napravljen je mali pomak 2010. 2011. godine, ali to se ne moe ni porediti s 2007., kada su strane investicije ekonomski oivljavale BiH, a zatim naglo stale, prije svega, zbog recesije u cijelom svijetu. Stabilna politika situacija garantuje privlaenje stranih investicija, u suprotnom strani investitori bjee iz politiki nestabilne zemlje Da iz BiH investitori bjee glavom bez obzira pokazuje podatak da je priliv stranih ulaganja za posljednje etiri godine prepolovljen: sa nekadanje 1,3 milijarde maraka, uloena suma prole godine je spala na svega 600 miliona. Pored ekonomske krize, komplikovana papirologija dovela je do toga da su u prvom tromjeseju strani investitori iz BiH povukli oko 100 miliona maraka. S druge strane, u prethodne dvije godine sa BiH trita povueno je ukupno 80 miliona maraka.

Poraavajua je i injenica da se u BiH godinje uloi sia u odnosu na novac koji zavrava u Srbiji i Hrvatskoj. Primjera radi, dok je u BiH prole godine uloeno 600 miliona, dotle je u Hrvatsku uloeno skoro dvije milijarde, a u Srbiju ak tri milijarde maraka. Ekonomisti smatraju da veliku prepreku predstavlja i lo privredni ambijent u BiH i da treba raditi na poveanju efikasnosti administracije i smanjenju fiskalnog optereenja. Sve dok budemo njegovali obrnuti trend, strani investitori e BiH zaobilaziti u irokom luku.

Vijee stranih investitora je poresku administraciju, ali prije svega korupciju oznailo kao najvaniji meu problemima zbog kojih BiH nije atraktivna drava za strane ulagae. Slabi rezultati u borbi protiv korupcije se mogu vidjeti na osnovu sudskih postupaka i na osnovu pravosnanih sudskih presuda.Teko je zamisliti da bi strani investitori u BiH mogli doi u veem broju ukoliko im drava ne ponudi pravnu sigurnost. Stoga ve godinama postoji inicijativa da se propisi u BiH usklade s onima u EU. Iz BiH se povlae i investitori koji su ranije doli na trite, a to se smatra posljedicom stalne politike krize u BiH, to utie na investitore i stalno pogoranje privredne klime. Investitori se ne opredjeljuju za BiH uprkos jeftinoj radnoj snazi koju imaju u njoj.

5. AGENCIJA ZA UNAPREENJE STRANIH INVESTICIJA U BIH (FIPA)5.1. Pojam i nadlenost AgencijeAgencija za unapreenje stranih investicija Bosne i Hercegovine je agencija koju je osnovalo Vijee ministara Bosne i Hercegovine, a iji su osnovni zadaci:

privlaenje i poveanje priliva stranih investicija u Bosnu i Hercegovinu i podsticanje postojeih investitora u zemlji na dalja ulaganja i irenje poslovanja, poboljanje saradnje izmeu privatnog i javnog sektora, predlaganje mjera za unapreenje okruenja za investiranje, a s time i ekonomskog razvoja, predstavljanje Bosne i Hercegovine kao zemlje poeljne za strane investitore.Agencija vri promociju i unapreenje direktnih stranih investicija u skladu sa zakonom, odlukama i smjernicama Vijea ministara Bosne i Hercegovine. Agencija kreira imid o Bosni i Hercegovini kao o modernoj dravi, ozbiljnom, konkurentnom i sigurnom partneru za ulaganje kapitala.Radi ostvarenja cilja iz prethodnog stava Agencija:

osigurava informacije potencijalnim investitorima o zakonodavstvu Bosne i Hercegovine;

upuuje investitore ka potencijalnim investicionim projektima u entitetima, kantonima, regijama i pojedinim sektorima privrede;

predstavlja prednosti i karakteristike koje se odnose na projekte, i to: zakonski, ekonomski i finansijski okvir, poreski sistem, industrijsko okruenje, te olakice koje se daju investitorima na dravnom, odnosno entitetskom ili niem nivou;

organizuje i/ili uestvuje na seminarima, izlobama i konferencijama na kojima se promovie drava;

prati i analizira investiciono okruenje na dravnom i meunarodnom nivou;

predlae zakonske mjere s ciljem unapreenja uslova investiranja;

uestvuje u pregovorima o meudravnim, bilateralnim i multilateralnim investicionim sporazumima;

pokree i odrava saradnju sa istim ili slinim agencijama drugih zemalja.

5.2. Organi FIPA-eAgencijom rukovodi direktor u saradnji sa zamjenikom direktora, sekretarom u skladu sa zakonom, Pravilnikom o unutranjoj organizaciji Agencije i drugim opim aktima.Direktor Agencije uestvuje u radu Upravnog odbora Agencije bez prava glasa.Direktor Agencije donosi opta akta Agencije u skladu sa zakonom.

Direktora i zamjenika direktora Agencije imenuje Vijee ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog predsjedavajueg Vijea ministara u skladu sa Zakonom o dravnoj slubi u institucijama Bosne i Hercegovine. Direktora i zamjenika direktora imenuje Vijee ministara na period od etiri godine, s tim da na istu funkciju mogu biti imenovani jo jedan mandat.

Sekretar Agencije bira se u skladu sa Zakonom o dravnoj slubi institucija Bosne i Hercegovine. Direktor, zamjenik direktora i sekretar ne mogu biti iz reda istog konstitutivnog naroda Bosne i Hercegovine. Direktor i zamjenik direktora Agencije za svoj rad odgovaraju Vijeu ministara.

Upravni odbor Agencije sastoji se od devet lanova. lanovi Upravnog odbora imenuju se na period od dvije godine. Imenovanje lanova Upravnog odbora vri se kako slijedi:

dva lana imenuje Vijee ministara BiH;

po jednog lana imenuje Vlada Federacije BiH i Vlada Republike Srpske;

jednog lana imenuje Spoljnotrgovinska komora BiH;

dva lana predstavljaju poslovnu zajednicu u Bosni i Hercegovini, na nain da po jednog lana imenuje Asocijacija poslodavaca u Federaciji BiH i Savez poslodavaca Republike Srpske;

dva lana predstavljaju zajednicu stranih investitora u Bosni i Hercegovini, a imenuju se od Udruenja stranih investitora u Bosni i Hercegovini.5.3. Usluge AgencijeBosna i Hercegovina je ovlastila Agenciju za unapreenje stranih investicija da prui podrku direktnim stranim investicijama i da olaka priliv stranih ulaganja u naoj zemlji. Agencija sarauje s institucijama vlasti i investitorima, te pomae nadlenim vlastima da poboljaju zakonski okvir za strana ulaganja. FIPA takoe pomae investitorima da uspostave kontakte s javnim i privatnim sektorima BiH. Pokazatelji koji se odnose na priliv investicija, uspostavu kontakata i studije privrednih sektora koje su izradili FIPA strunjaci i nezavisni konsultanti, omoguavaju da investitori budu u potpunosti informirani o investicijskim mogunostima koje Bosna i Hercegovina trenutno nudi. Osim toga, FIPA usko sarauje i sa ambasadama i diplomatskim predstavnitvima Bosne i Hercegovine, koji takoe mogu pomoi investitorima da istrae mogunosti ulaganja u naoj zemlji.

FIPA prua informacije, analize i savjete potencijalnim investitorima o poslovnom i investicijskom okruenju, ukljuujui:

zakonodavstvo koje se odnosi na direktna strana ulaganja,

podsticaje koji se odnose na ulaganja,

ekonomska i poslovna kretanja u zemlji.

FIPA identifikuje i predstavlja postojee mogunosti BiH za strana ulaganja:

investicione projekte u fazi razvoja ili projekte koji su ve spremni za realizaciju,

preduzea u procesu privatizacije,

domae firme koje trae stranog poslovnog partnera.

FIPA prua pomo potencijalnim investitorima i onima koji su ve investirali u zemlji kroz: saradnju s javnim i privatnim sektorom saradnju s vladinim i nevladinim institucijama kako bi se olakao privredni razvoj saradnju s lokalnim, regionalnim i meunarodnim organizacijama kako bi se poboljalo okruenje za ulaganja.

5.4. Aktivnosti FIPA-e u privlaenju stranih investicija u BiH

Poetkom 2011. godine, Agencija za unapreenje inostranih investicija Bosne i Hercegovine, izmeu ostalih, otpoela je aktivnosti prikupljanja investicionih projekata iz nadlenih optina u Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine, te Brko distriktu. Sveobuhvatna kampanja prikupljanja projekata, odnosno informacija o investiconim potencijalima irom zemlje prvenstveno eli uticati na porast inostranih investicija i privlaenje investitora s obzirom na novonastalu situaciju izazvanu globalnom ekonomskom krizom.

S ciljem poboljanja uslova za investiranje u Bosni i Hercegovini, kako bi ona postala interesantnija stranim ulagaima ili prepoznatljiva po odreenim parametrima, FIPA predlae usvajanje odreenih mjera kako bi se uvjeti investiranja poboljali. Kroz sprovoenje Aftercare programa (postinvesticijska briga o stranim investitorima), FIPA posjeuje strane investitore koji posluju u naoj zemlji kako bi se upoznala sa njihovim iskustvom u poslovanju, eventualnim preprekama i problemima na koje nailaze u radu. Sugestije i probleme koje navedu investitori u ovim posjetama, FIPA alje Vijeu ministara BiH radi rjeavanja. FIPA nema nadlenost za donoenje mjera ili zakonskih rjeenja, ona moe samo predloiti odreenu izmjenu.

Agencija za unapreenje stranih investicija u BiH predstavilajeetiri desetominutna promotivna filma, o sektoru energetike, metalopreraivakom sektoru, drvnom i turizmu, kao i jedan 15-minutni film koji obuhvata sva etiri navedena sektora i izjave stranih investitora koji posluju u BiH i svjedoe o svojim iskustvima. Filmovi su raeni na engleskom jeziku i sadre generalne informacije o navedenim sektorima i njihovim investicionim mogunostima. Promotivni filmovi o mogunostima ulaganja u BiH trebaju dati doprinos irenju informacija da u BiH ima veliki broj stranih kompanija koje uspjeno posluju i namjeravaju da proire poslovanje. iva rije postojeih investitora predstavlja najbolju poruku potencijalnim investitorima u BiH i ima veoma jak utjecaj na formiranje miljenja o lokaciji za investiranje.

5.5. Kritike o radu FIPA-e (izvor: http://www.nezavisne.com

HYPERLINK "http://www.bizlife.rs/vesti/vest/45226/bih-agencija-za-privlacenje-stranih-investicija-potrosila-veliki-novac-bez-rezultata.html"

)

Agencija za unapreenje stranih investicija BiH (FIPA) u poslednjih desetak godina potroila je gotovo 20 miliona KM, tj. preko 10 miliona evra iz budeta BiH, a za to vreme nije uspela da privue nijednog ozbiljnijeg investitora. U poslednje dve godine za FIPA je izdvajano ak 3,5 miliona KM, anajvei deo budetskih sredstava namenjenih za funkcionisanje Agencije troi se za iznajmljivanje luksuznih prostorija, plate 26 zaposlenih i devetolani Upravni odbor.Samo za naknade za lanove Upravnog odbora, koji se, u prosjeku, sastane dva puta godinje, svake godine bude potroeno oko 50.000 KM, to znai da je svaki lan za nekoliko sati rada zaradio vie od 5.000 KM ili oko 2.500 KM po sjednici. Zanimljivo je da su u Upravnom odboru ove agencije dva lana Saveza poslodavaca RS, koji u RS nije reprezentativan da predstavlja poslodavce.

Za godinji zakup kancelarija u Avazovom tornju u Sarajevu prole godine izdvojeno je 240.000 KM, a osim toga, FIPA plaa kiriju i za prostorije u Banjaluci i Mostaru, gdje se nalaze sjedita regionalnih kancelarija. Nakon nekoliko upozorenja za prevelike trokove, sedite FIPA nedavno je premeteno na drugu lokaciju, meutim, na internet stranici ove agencije ostali su stari brojevi telefona. Uinak FIPA za sve ove godine sveden je na emitovanje promotivnih spotova o BiH, odravanje konferencija, seminara i eventualnu pomo stranim investitorima koji ele da investiraju u BiH.

Rezultati rada ove agencije najbolje se vide na prilivu stranih investicija u BiH, koji iz godine u godinu biljee stalan pad, pa je tako u toku prole godine u BiH uloeno svega 313 miliona evra. Prema najnovijim podacima Ministarstva spoljne trgovine BiH,u prvom kvartalu ove godine strana ulaganja u Bosnu i Hercegovinu iznosila su samo neto vie od etiri miliona evra, to je vie od 50 miliona evra manje nego u istom razdoblju prole godine. Poreenja radi, Hrvatska je prole godine privukla vie od milijardu evra ino-kapitala, dok je u Srbiju za prvih osam meseci pristiglo vie od 1,2 milijarde evra.

Mnogi istiu da ne znaju ta radi ova agencija, s obzirom na to da je BiH po lakoi poslovanja i konkurentnosti najloija u regionu, da je kreditni rejting u proloj godini sniavan nekoliko puta, kao i da su prema percepciji korupcije u rangu sa Liberijom i Zambijom. Takoe, po ekonomskim slobodama BiH se nalazi u rangu sa zemljama poput Kenije, Kambode i Nikaragve.

6. ZAKLJUAKPostoje pozitivni i ohrabrujui znaci da Bosna i Hercegovina moe iskoristiti razvojni potencijal u narednih deset godina i da moe ostvariti snaan privredni rast koji e dati doprinos unapreenju standarda ivota svih graana, istovremeno pretvarajui domau ekonomiju u konkurentnu i funkcionalnu trinu ekonomiju.

Kako je Bosna i Hercegovina mala tranziciona zemlja koja za rad uspjenog razvoja i irenja ka evropskom tritu treba mnogo novca i kapitalnih projekata ijom uspjenom realizacijom bi se poveavala proizvodnja, podigla privreda na vii nivo, a samim tim i zaposlio vei broj radnika, tako je neophodno jednim ovakvim pristupom otvoriti vrata investitorima i omoguiti im da svoje poslovne poduhvate ostvaruju na prihvatljiv nain. Znaajna uloga direktnih inostranih investicija se ogleda i u generisanju privrednog rasta kroz pomenuti priliv kapitala, transfer tehnologija, porast konkurentnosti, komparativne prednosti i dr.

Posljedice ekonomske krize osjetila su domaa preduzea i za oekivati je da je oporavak i izlazak iz takvog stanja mnogo sporiji i bolniji nego u visoko razvijenim zapadno evropskim zemljama. S obzirom da je globalni rast investicija jedan od najbitnijih faktora koji utie na globalizaciju i internacionalizaciju svjetske privrede, investicije posljednjih godina privlae posebnu panju, kako inostranih, tako i domaih ulagaa.

FIPA u svom stalnom radu ima fokus na promociji BIH investicionih potencijala i asistiranja postojeim stranim investitorima pri rijeavanju njihovih svakodnevnih poslovnih problema, zatim asistiranje u dovoenju stranih investitora kao i poboljanje poslovne klime u BiH. Jedan od naina za unapreenje BH poslovnog ambijenta je upravo i odravanje stalnih kontakata sa donosiocima odluka, asocijacijama poslodavaca i facilitatorima privrednih aktivnosti na svim nivoima BH organizovanja vlasti.

Privlaenje direktnih stranih ulaganja stalno je aktuelna tema i prioritetni zadatak vlasti na svim nivoima. Cilj FIPA-e je da predstavi razloge ili bar neke od razloga zbog kojih su se pojedini investitori odluili ba za BiH, a ne za drugu lokaciju i ta su oni vidjeli kao prednost ulaganja.

Razmatrajui navedeno, dolazimo do zakljuka da je otpoinjanje ove aktivnosti zaista pozitivan korak koji uspjenom realizacijom oslikava trenutno stanje u dravi i daje prostora investitorima da razmisle kako i na koji nain uloiti vlastita sredstva i zapoeti posao u Bosni i Hercegovini.

LITERATURA1. Burnazovi, T., Strana ulaganja u Bosni i Hercegovini i u svijetu, Sarajevo 1996. godine,Stojanov, D., Meunarodne finansije u globalnoj ekonomiji, Sarajevo, 2000. godine,2. J. Dombi, I.,: Ekonomski odnosi BiH sa inostranstvom, Univerzitet za poslovni inenjering i menadment, Banja Luka 2010. godine,

3. J. Dombi, I., : Ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine, Univerzitet za poslovni inenjering i menadment, Banja Luka 2008. godine,

4. J. Dombi, I.: Meunarodno poslovanje, Univerzitet za poslovni inenjering i menadment, Banja Luka 2010. godine,

5. Stanki, B., Bara, S., Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd 2005. godine,

6. Vidas-Bubanja, M., Strane direktne investicije, institut ekonomskih nauka, Begrad 2004. godine,

7. Zakon o politici direktnih stranih ulaganja, Slubeni glasnik BiH 4/98.

Internet linkovi:

1. www.hnb.hr2. www.fipa.gov.ba3. http://www.komorabih.ba4. http://www.visitmycountry.net/bosnia_herzegovina/bh/index.php/biznis/fipa-ulaganja-u-bih5. http://www.capital.ba6. http://www.fipa.gov.ba/doc/brosure/FIPA%20LETAK%20FINAL%20SR.pdf7. http://www.bizlife.rs/vesti/vest/45178/strana-ulaganja-u-bih-pala-na-svega-4-miliona-evra.html J. Dombi, I.: Meunarodno poslovanje, Univerzitet za poslovni inenjering i menadment, Banja Luka 2010.,str. 23

Vidas-Bubanja, M., Strane direktne investicije, institut ekonomskih nauka, Begrad 2004., str. 213

J. Dombi, I.,: Ekonomski odnosi BiH sa inostranstvom, Univerzitet za poslovni inenjering i menadment, Banja Luka 2010., str. 124

Burnazovi, T., Strana ulaganja u Bosni i Hercegovini i u svijetu, Sarajevo 1996., str. 345

J. Dombi, I., : Ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine, Univerzitet za poslovni inenjering i menadment, Banja Luka 2008., str. 241


HYPERLINK "http://www.fipa.gov.ba" www.fipa.gov.ba

Stojanov, D., Meunarodne finansije u globalnoj ekonomiji, Sarajevo, 2000., str. 190



HYPERLINK "http://www.capital.ba" http://www.capital.ba

HYPERLINK "http://www.komorabih.ba" http://www.komorabih.ba

HYPERLINK "http://www.visitmycountry.net/bosnia_herzegovina/bh/index.php/biznis/fipa-ulaganja-u-bih" http://www.visitmycountry.net/bosnia_herzegovina/bh/index.php/biznis/fipa-ulaganja-u-bih

HYPERLINK "http://www.fipa.gov.ba" www.fipa.gov.ba

HYPERLINK "http://www.fipa.gov.ba/doc/brosure/FIPA%20LETAK%20FINAL%20SR.pdf" http://www.fipa.gov.ba/doc/brosure/FIPA%20LETAK%20FINAL%20SR.pdf

HYPERLINK "http://www.visitmycountry.net/bosnia_herzegovina/bh/index.php/biznis/fipa-ulaganja-u-bih" http://www.visitmycountry.net/bosnia_herzegovina/bh/index.php/biznis/fipa-ulaganja-u-bih

HYPERLINK "http://www.fipa.gov.ba/doc/brosure/FIPA%20LETAK%20FINAL%20SR.pdf" http://www.fipa.gov.ba/doc/brosure/FIPA%20LETAK%20FINAL%20SR.pdf

3

značaj agencije za strana ulaganja za meo

Documents