znaČaj sociologije sporta u obrazovanju buduĆih … · kurikulum obuhvata sledeće tematske...

Sandra Radenović1 Originalni naučni članakUniverzitet u Beogradu UDK 316.74:796]:378.4(497.11)Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja 316.74:796]:316.64–057.876Branka Savović2 Primljen: 04.02.2018.Univerzitet u Beogradu DOI: https://doi.org/10.2298/SOC1803670RFakultet sporta i fizičkog vaspitanja

ZNAČAJ SOCIOLOGIJE SPORTA U OBRAZOVANJU BUDUĆIH NASTAVNIKA

FIZIČKOG VASPITANJA I TRENERA3

Importance of sociology of sport in education of future professors of physical education and coaches4

APSTRAKT: U prvom delu rada autorke razmotraju značaj sociologije sporta kao posebne sociološke discipline i opšteobrazovnog predmeta za obrazovanje budućih nastavnika fizičkog vaspitanja i trenera. U ovom delu rada navedene su tematske jedinice koje se izučavaju u okviru sociologije sporta kao obaveznog predmeta na fakultetima u Republici Srbiji i nekim zemljama okruženja. Posebna pažnja je posvećena sociologiji sporta koja se izučava kao obavezan predmet na I godini osnovnih akademskih studija i na II godini strukovnih studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. U drugom delu rada, autorke obrazlažu odgovore anketiranih studenata I godine osnovnih akademskih studija i II godine strukovnih studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu u vezi sa percepcijom značaja izučavanja sociologije sporta kao posebne sociološke discipline i opšteobrazovnog predmeta.KLJUČNE REČI: sociologija sporta, značaj predmeta, mišljenja studenata

ABSTRACT: In the first part of the paper, the authoresses consider the importance of the sociology of sport as a special sociological discipline and general education subject for the education of future professors of physical education and coaches. In this part of the paper will be considered the thematic units that are being studied within the sociology of sport as an obligatory subject at the faculties in the Republic of Serbia and some countries of the region. Special attention will be paid to the

1 [email protected] [email protected] Rad je napisan u okviru projekta III 41004 (Retke bolesti) MNTR na kome je doc. dr Sandra

Radenović saradnica.4 The paper is written within the project III 41004 (Rare Diseases) MNTR where Sandra

Radenović, assistant professor, PhD is associate.

Sandra Radenović, Branka Savović: Značaj sociologije sporta u obrazovanju budućih nastavnika... 671

sociology of sport that is being studied as an obligatory subject in the first year of basic academic studies and at the second year of professional studies at the Faculty of Sport and Physical Education of the University of Belgrade. In the second part of the paper, the authorsesses expose the answers of the first year students of the basic academic studies and the second year students of professional studies at the Faculty of Sport and Physical Education of the University of Belgrade regarding the perception of the importance of studying sociology of sport as a special sociological discipline and general education subject.KEY WORDS: sociology of sport, importance of subject, students’ opinion

1. Značaj sociologije sporta kao posebne sociološke discipline i opšteobrazovnog predmeta

Sociologija sporta kao posebna sociološka disciplina izučava kompleksan odnos sporta i društva, a okosnica istraživanja u sociologiji sporta jeste sportski događaj i njegovi elementi: akteri (sportisti/sportistkinje), posrednici (treneri, sudije, sponzori, sportski novinari, sportski psiholozi, nastavnici fizičkog vaspitanja...) i publika (navijači, navijačke grupe) (Koković, 2004). Brojni oblici interakcije između pomenutih elemenata, kao i unutar samih elemenata jesu u fokusu istraživanja sociologije sporta kao posebne sociološke discipline. Smatramo da je jedna od značajnijih tema kojom bi sociologija sporta trebalo da se bavi odnos trener-sportista/vežbač kao i odnos nastavnik fizičkog vaspitanja-učenik. Naime, nastavnik fizičkog vaspitanja jeste prvi posrednik jer može uticati ne samo na valjanu uključenost učenika u sistem fizičkog vaspitanja, već i na celokupnu percepciju značaja fizičke kulture koju učenici razvijaju. U sistemu selekcije od fizičkog vaspitanja ka (vrhunskom) sportu, nastavnik fizičkog vaspitanja jeste prvi posrednik koji može uočiti sklonost, afinitete i talente učenika za određene sportove. Otuda smatramo da bi sociologija sporta trebalo ozbiljnije da istraži moguće modele odnosa nastavnik fizičkog vaspitanja-učenik, kao i modele odnosa trener-sportista/vežbač. Potonje napominjemo, s obzirom na činjenicu da se u relevantnoj sociološkoj literaturi može naići prevashodno na sledeća dva modela odnosa trener-sportista/vežbač, koji se mogu transponovati i na odnos nastavnik fizičkog vaspitanja-učenik, a reč je o dihotomiji: paternalistički i demokratski model odnosa koji su preuzeti iz pedagogije sporta (Radenović, 2017a). Kako se navodi, u svakoj konkretnoj interakciji sa različitim učenicima, nastavnik će odlučiti koji “model” odnosa nastavnik – učenik da zastupa: da li će to biti takozvani paternalistički ili očinski model u kome će učenik biti pasivan slušalac nastavnikovih predavanja bez ikakve mogućnosti za diskusiju i interakciju, ili će primeniti takozvani demokratski model u kome će učeniku biti omogućeno da aktivno učestvuje u predavanju – zavisi od samog nastavnika, ali i učenika. Isti se zaključak može primeniti u slučaju odnosa trener –sportista (Radenović, 2017a: 31). Slično, pedagozi sporta razlikuju model autoritarnog i model demokratičnog trenera (Savović, 2017), pa navode da model autoritarnog trenera podrazumeva sledeće karakteristike: trener je oštar prema sportistima,

672 SOCIOLOGIJA, Vol. LX (2018), N° 3

nema dobre komunikacije trener-sportista, trener prevashodno kritikuje, ne sluša druge. Sa druge strane, model demokratičnog trenera podrazumeva premanentno usmeravanje, razgovar, podsticanje sportista od strane trenera, trener ohrabruje, uvažava sportiste, uspostavlja kvalitetan dijalog sa njima (Oljača, 1999: 136). U relevantnoj sociološkoj literaturi se ne mogu naći drugi ponuđeni modeli odnosa trener-sportista ili nastavnik fizičkog vaspitanja-učenik, kao ni kompleksne tipologije5.

Zašto je važno izučavanje sociologije sporta za buduće nastavnike fizičkog vaspitanja, kao i za trenere, ali i za druge posrednike sportskog događaja? Smatra se da delokrug sociologije sporta obuhvata sledeća pitanja: sport kao činilac i proizvod društva i društvenog razvoja, uloga sporta u celokupnom društvenom životu, društveni položaj učesnika (aktera) u sportu, odnos šire društvene zajednice prema sportu, društveni odnosi unutar sporta (Koković, 2004, Djulijanoti, 2008). Praktično, to bi značilo da sociologija sporta pokušava da odgovori na sledeća i brojna slična pitanja: Zbog čega sport zauzima sve značajnije i uticajnije mesto u globalnom društvu danas?; Kakve su veze između sporta i različitih segmenata kulture i svakodnevnog života?; Kakav je odnos između amaterskog i profesionalnog, vrhunskog sporta?; Zbog čega se danas često govori o uništavanju sporta kao vida autentične igre?; Koji je odnos sporta i fizičkog vaspitanja?; Koji je odnos sporta i fizičke kulture?; Postoje li rodne nejednakosti u sportu?; Na koji način se danas u medijima najčešće predstavljaju sportisti, a na koji način sportistkinje i zašto? Itd. Nećemo posebno obrazlagati da su neka od pomenutih pitanja svakako pitanja sa kojima se susreću ne samo sociolozi sporta, već i nastavnici fizičkog vaspitanja, treneri, vrhunski sportisti, sportski novinari, ali i šira, laička javnost. No, pored ovih pitanja, veoma važna tema kojom se bavi sociologija sporta, a koja je značajna za buduće nastavnike fizičkog vaspitanja, kao i za trenere, jeste odnos nastavnik –učenik, odnosno trener – sportista. Svakako da od kvaliteta ovog odnosa zavisi kompletan odnos sāmog učenika prema fizičkoj kulturi, odnosno sportiste prema sportu u celini imajući na umu sociološke, psihološke, etičke, medicinske, pravne aspekte, i bez obzira da li je reč o rekreativnom, ili profesionalnom, vrhunskom sportu. Zbog toga sve pobrojane teme čine sadržaj programa sociologije sporta koja jeste opšteobrazovni predmet, ali kao posebna sociološka disciplina može biti i jedna primenjena disciplina koja nudi i svojevrstan tip pripreme za buduće nastavnike fizičkog vaspitanja i trenere (Radenović, 2017a: 19) . Razmotrićemo izučavanje

5 Radi poređenja, pomenimo da se sociologija medicine kao posebna sociološka disciplina prevashodno fokusira na analizu socioloških aspekata i celokupnog kvaliteta odnosa lekar-pacijent, te su sociolozi medicine izdvojili više modela odnosa lekar-pacijent: paternalistički, model izbora, model zajedničkog donošenja odluke, Parsonsov model, Mertonov model, Sas Holenderov (Sass-Hollender) model, Hejes Botistov (David Hayes-Bautista) model, integrativni model odnosa lekar-pacijent (Turza, 2005, Radenović, 2012). S obzirom na to da se odnos trener-sportista, odnosno nastavnik fizičkog vaspitanja-učenik može uporediti sa odnosom lekar-pacijent ako imamo na umu neupitni autoritet lekara, odnosno trenera i nastavnika fizičkog vaspitanja kao zajednički element pomenutih odnosa, smatramo da ostaje dosta prostora za buduća razmatranja i konstrukciju modela odnosa trener-sportista u cilju sociološke analize brojnih aspekata ovog odnosa, kao i u praktične svrhe, odnosno u cilju unapređenja odnosa trener-sportista, odnosno, nastavnik fizičkog vaspitanja-učenik.


sociologije sporta kao predmeta u okviru programa fakulteta univerziteta u Srbiji i nekih srodnih fakulteta u zemljama okruženja. Kada je sociologija sporta kao konkretan nastavni predmet u okviru osnovnih akademskih i strukovnih studija u pitanju, kao obavezan predmet Sociologija sa sociologijom sporta se izučava na I godini osnovnih akademskih studija na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, u Nišu i u Novom Sadu i na II godini strukovnih studija kao Sociologija sporta na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu i u Nišu6. Na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Nikšiću (Crna Gora) tematske oblasti vezane za sociologiju sporta izučavaju se u okviru predmeta Društveni odnosi u sportu na I godini studija7. Tematske jedinice sadržajno vezane za sociologiju sporta se izučavaju u okviru predmeta Kineziološka sociologija na Kineziološkom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu (Hrvatska) na IV godini studija8 (Radenović, 2015: 49–50). Razmotrimo ukratko tematske oblasti koje se izučavaju u okviru pomenutih predmeta. U okviru obaveznih predmeta Sociologija sa sociologijom sporta9 i Sociologija sporta10 koji se izučavaju na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu na osnovnim akademskim i osnovnim strukovnim studijama, programom su predviđene sledeće tematske oblasti: 1.Uvod u sociologiju i sociologiju sporta; 2. Kultura, društvo, religija; 3. Globalizacija, stanovništvo i ekološka kriza; 4. Društvena interakcija; 5. Rod i seksualnost; 6. Sociologija tela; 7. Moderne organizacije; 8. Masovni mediji i komunikacije, značaj sportskog novinarstva; 9. Sociološko određenje sporta i sportski događaj; 10. Sport i srodni pojmovi; 11. Klasifikacija sporta; 12. Društvene dimenzije sporta, nacionalni identitet i sport; 13. Fenomen sportske publike; publika i srodni pojmovi; 14. Nasilje sportske publike, huliganizam i vandalizam; 15. Etika u sportu, tribinski rasizam11. Obavezan predmet pod nazivom Sociologija i sociologija sporta12 se izučava na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu na osnovnim akademskim studijama u četvorogodišnjem trajanju i na osnovnim akademskim studijama u trogodišnjem trajanju. Kako je navedeno u knjizi predmeta13, kurikulum obuhvata sledeće tematske oblasti: 1. Nastanak i razvoj sociologije; 2. Teorijski pravci u sociologiji; 3. O predmetu i metodu u sociologiji; 4. Rad i ljudske potrebe osnova u analizi društva; 5. Pojam i elementi društvene strukture;

6 Videti: www.dif.bg.ac.rs, www.fsfvns.rs, www.fsfv.ni.ac.rs.7 Videti: www.fsnk.ucg.ac.me.8 Videti: www.kif.unizg.hr9 Fond časova predviđen programom iznosi 45 (http://www.dif.bg.ac.rs/%D1%81%D1%80/

studije-od-2014–15/osnovne-akademske-studije/prva-godina). 10 Fond časovapredviđen programom iznosi 45 (http://www.dif.bg.ac.rs/%D1%81%D1%80/

studije-od-2014–15/strukovne-studije-sporta/druga-godina).11 Videti: (http://www.dif.bg.ac.rs/mat/2014_15/oas1_sociologija_soc_sp.pdf, http://www.dif.

bg.ac.rs/mat/2014_15/osss2_sociologija_sp.pdf).12 Fond časova predviđen programom iznosi 90 (https://www.fsfvns.rs/images/files/Akademske_

studije/Diplomirani_profesor_fizickog_vaspitanja_i_sporta_-_240_ESPB.pdf, https://www.fsfvns.rs/images/files/Akademske_studije/Profesor_fizickog_vaspitanja_i_sporta_-_180_ESPB.pdf).

13 Videti: https://www.fsfvns.rs/images/files/Planovi%20i%20programi/Knjige%20predmeta/Knjiga%20predmeta_OAS4.pdf .


6. Društvene grupe; 7. Duhovnokulturne pojave; 8. Predmet sociologije sporta; 9. Sociološko određenje sporta; 10. Sport i drugi srodni pojmovi; 11. Klasifikacija sporta; 12. Društvo i sport; 13. Društvene funkcije sporta; 14. Sport i stvaralaštvo; 15. Fenomen sportske publike. Pomenimo da ove tematske jedinice prati udžbenik pod nazivom “Uvod u sociologiju i sociologiju sporta”, izdanje Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu, koji je sastavljen kao obavezno štivo prevashodno za studentsku populaciju ovog fakulteta (Milovanović, 2017). Obavezan predmet Sociologija sa sociologijom sporta14 se izučava na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu na osnovnim akademskim i osnovnim strukovnim studijama, no prema dostupnim podacima nisu navedene tematske oblasti koje se izučavaju u okviru predmeta15 . Prema dostupnim podacima, obavezan predmet pod nazivom Društveni odnosi u sportu16 koji se izučava na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Nikšiću (Crna Gora), sadrži tematske jedinice koje su predmet izučavanja sociologije sporta kao posebne sociološke discipline: društveni odnosi u sportu, socijalne teorije, nasilje u sportu, politika i sport, etnička i rasna pripadnost i sport, rodna ravnopravnost i sport, društvene klase i sport, budući izazovi društvenih odnosa u sportu17 . Obavezan predmet pod nazivom Kineziološka sociologija18 se izučava na IV godini osnovnih akademskih studija Kineziološkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, i sadrži sledeće tematske jedinice: 1. Sociologija kao opšta nauka o društvu; 2. Sport kao društveni i naučni fenomen; 3. Teorijske perspektive u sociologiji sporta; 4. Sociologija sporta u Hrvatskoj i svetu; 5. Metode istraživanja u sportskoj sociologiji; 6. Kompatibilnost sporta – od igara do savremenog sporta; 7. Socijalizacija i sport; 8. Obrazovni sistem kao agens socijalizacije; 9. Obrazovanje i sport; 10. Religioznost (svetske religije, novi verski pokreti, sekte); 11. Religioznost i sport; 12. Socijalna stratifikacija i sport; 13. Ekonomska stratifikacija – sport kao veliki biznis; 14. Rodna stratifikacija i sport. Feminizam; 15. Sportski događaji; 16. Politika i sport; 17. Nacionalni identitet i sport; 18. Sociologija i fudbalski huliganizam; 19. Sport i mediji; 20. Globalizacija i sport19. Prema dostupnim podacima, obavezan predmet pod nazivom Sociologija sa sociologijom sporta se izučava na I godini osnovnih akademskih studija (studijski program sport) u okviru programa nastave Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu20. Najzad, pomenimo i to da prema dostupnim podacima, plan i program studija Fakulteta

14 Prema dostupnim podacima nije naveden predviđen fond časova (www.fsfv.ni.ac.rs).15 Videti: http://www.fsfv.ni.ac.rs/nastava/predmeti/osnovne-strukovne-studije/prva-godina/

sociologija-oss, http://www.fsfv.ni.ac.rs/nastava/predmeti/osnovne-akademske-studije/prva-godina/sociologija-sa-sociologijom-sporta.

16 Fond časova predviđen programom iznosi 30 (http://www.ucg.ac.me/studprog/34/21/0/0-obrazovanje-sportskih-trenera-osnovne).

17 Videti: http://www.ucg.ac.me/predmet/34/21/0/0/7-drustveni-odnosi-u-sportu.18 Fond časova predviđen programom iznosi 75 (http://www.kif.unizg.hr/studiji/sveucilisni_

studiji/studijski_program).19 Videti: http://www.kif.unizg.hr/studiji/sveucilisni_studiji/studijski_program.20 Videti: http://www.ffvis.rs.ba. Nema podataka o sadržaju tematskih jedinica i o fondu časova

koji je predviđen programom.


sporta i tjelesnog odgoja Univerziteta u Sarajevu ne sadrži obavezan i/ili izborni predmet Sociologija sporta21.

Može se zaključiti da je sociologija sporta kao nastavni predmet u okviru programa pomenutih fakulteta u Srbiji i nekim zemljama okruženja obavezan predmet sa predviđenim fondom časova koji se kreće u opsegu od najmanje 30 časova (Fakultet za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Nikšiću) do najviše 90 časova (Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu). Tematske jedinice koje se obrađuju u okviru sociologije sporta kao obaveznog predmeta pokrivaju oblasti koje izučava kako sociologija sporta, tako i opšta sociologija. S obzirom da se sociologija sporta izučava u okviru programa pomenutih fakulteta u Srbiji i nekim zemljama okruženja, može se zaključiti da je sociologija sporta kao posebna sociološka disciplina prepoznata kao veoma značajna za promišljanje kompleksnog odnosa sporta i društva i to u cilju unapređenja obrazovanja budućih nastavnika fizičkog vaspitanja i trenera. Otuda se ova posebna sociološka disciplina izučava u okviru programa fakultetā sporta i fizičkog vaspitanja i srodnih fakulteta, no nematičnih fakulteta za samu sociologiju. Naime, pomenućemo i to da se prema dostupnim podacima sociologija sporta ne izučava čak ni kao izborni predmet u okviru programa osnovnih, master i doktorskih studija matičnih fakulteta poput: Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Odeljenje za sociologiju)22, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu (Departman za sociologiju)23, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nikšiću (Studijski program sociologija)24, te Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (Odsjek za sociologiju)25. Jedino se Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu (Odsek za sociologiju) može pohvaliti izbornim predmetom pod nazivom Sociologija slobodnog vremena i sporta koji je ponuđen u okviru programa osnovnih akademskih studija26. Dakle, pomenuti matični fakulteti ne prepoznaju značaj sociologije sporta kao posebne sociološke discipline koja izučava kompleksan odnos sporta i društva i uopšte sport kao višedimenzionalan društveni, kulturni i istorijski fenomen. Zašto sociologija

21 Videti: http://www.fasto.unsa.ba/.22 Videti program osnovnih akademskih studija: http://www.f.bg.ac.rs/sociologija/program_

studija.php?god=4&nivo=0; program master studija: http://www.f.bg.ac.rs/sociologija/program_studija.php?god=4&nivo=2 i program doktorskih studija: http://www.f.bg.ac.rs/sociologija/program_studija.php?god=4&nivo=5.

23 Videti program osnovnih akademskih studija: https://www.filfak.ni.ac.rs/preuzimanje/send/74-predmeti-oas-sociologija-2014/427-raspored-predmeta; osnovnih master akademskih studija: https://www.filfak.ni.ac.rs/preuzimanje/send/178-predmeti-mas-sociologija-2015/519-rasporedpredmeta i doktorskih akademskih studija: https://www.filfak.ni.ac.rs/preuzimanje/send/203-predmeti-das-sociologija-2015/561-raspored-predmeta.

24 Videti program osnovnih akademskih studija: http://www.ucg.ac.me/studprog/19/11/0/0-sociologija-osnovne; master studija: http://www.ucg.ac.me/studprog/19/61/0/0-sociologija-magistarske i doktorskih studija: http://www.ucg.ac.me/studprog/19/81/0/0-sociologija-doktorske.

25 Videti program preddiplomskog studija: http://www.ffzg.unizg.hr/socio/?page_id=98; diplomskog studija: http://www.ffzg.unizg.hr/socio/?page_id=103 i poslediplomskog/doktorskog studija: http://www.ffzg.unizg.hr/socio/?page_id=175, http://www.ffzg.unizg.hr/socio/wp-content/uploads/2015/10/Doktorski-studij-sociologije-2015_2018_FINAL.pdf.

26 Videti: http://www.ff.uns.ac.rs/studijski_programi/2015/OAS/Sociologija%20OAS%202015.pdf.


sporta nije prepoznata kao značajna posebna sociologija u okviru programa matičnih fakulteta? Odgovor na ovo pitanje prevazilazi okvire rada, ali ćemo ukratko navesti relevantne podatke kao ilustraciju ogromnog uticaja sporta na globalno društvo. Smatra se da je sport fenomen koji prožima sva društva sveta i koji se sve češće analizira kao važna društvena institucija ne samo u okviru sociologije sporta, već i u istraživanjima mnogih naučnih disciplina (Milovanović, 2017: 155). Kako navodi autorka (Milovanović, 2017: 155), tome u prilog govori i podatak da se u prvoj polovini 2017. godine unošenjem termina “sport” na internet pretraživaču google.com, našlo više od 4.170.000.000 rezultata. Pomenimo i to da fudbalski klub Mančester Junajtid (Manchester United) ima čak 659 miliona registrovanih navijača širom sveta, i jeste najpopularniji fudbalski klub na svetu. Interesantno je da je od navedenih 659 miliona registrovanih navijača, 325 miliona navijača registrovano u Aziji, 108 miliona navijača u Kini, u Africi i na srednjem Istoku 173 miliona, a ostalo su navijači ovog kluba registrovani u Evropi, uz naznaku da samo 1% navijača ovog kluba čine navijači iz Velike Britanije27. Ovi podaci mogu biti mala ilustracija uticaja vrhunskog sporta, konkretno fudbala, na svakodnevni život ‘običnih ljudi’ koji svoje slobodno vreme posvećuju praćenju fudbalskih utakmica kluba za koji navijaju i koji, pretpostavljamo, u značajnoj meri svoj identitet oblikuju i pripadnošću određenim navijačkim grupama, s obzirom na to da je u ovom primeru reč o registrovanim navijačima. Najzad, tematska oblast koja se odnosi na popularnost i privlačnost sporta prisutna u relevantnim jedinicama literature u okviru sociologije sporta (Koković, 2004, Milovanović, 2017, Skembler, 2007), može upućivati na važnost izučavanja ove posebne sociološke discipline u okviru kurikuluma matičnih fakulteta. Naime, smatra se da je sport kao oblik fizičke aktivnosti veoma plodotvoran zbog razvoja individualnih fizičkih snaga i kao takav jeste privlačan za celokupnu populaciju, a naročito za mlade. Dalje, sport kao igra i zabava ispunjava slobodno vreme mladih i “sklanja decu sa ulice” na konstruktivan način, dok kao vrsta biznisa i oblik privređivanja koji donosi značajne, a ponekad i nadprosečne prihode zasigurno privlači širu populaciju. Kao vrsta spektakla, sport privlači veliki broj ljudi, te doprinosi i razvoju svojevrsnog sportskog turizma. Podsetimo i na činjenicu da sport stvara svoje idole, sportske zvezde sa kojima se mnogi mladi ljudi upoređuju i identifikuju. Sport je kanal društvene pokretljivosti, afirmacije i promocije koji dobija na značaju naročito kada su drugi društveni i institucionalni kanali zatvoreni za napredovanje i promociju mladih ljudi (Kuljić, Koković, 2012). Primera prisustva i značaja sporta u svakodnevnom životu pojedinaca i šire, primera međusobnih uticaja sporta na društvo, veze politike i sporta, privrede i sporta, kulture i sporta, umetnosti i sporta je bezbroj, te smatramo da je pitanje: ‘Zbog čega se sociologija sporta ne izučava na pomenutim matičnim fakultetima?’– sasvim opravdano.

Kada je reč o sociologiji sporta koja se izučava u okviru nastavnog programa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, najpre bi trebalo reći da sociološki predmeti zajedno sa psihološkim i pedagoškim predmetima,

27 Reč je o podacima iz 2012. godine. Videti: https://www.theguardian.com/football/2012/may/29/manchester-united-premierleague .


stranim jezikom i istorijom fizičke kulture čine predmete koji pripadaju Katedri društveno-humanističkih nauka pomenutog fakulteta. Pored pomenutih obaveznih predmeta pod nazivom Sociologija sa sociologijom sporta koji se izučava na prvoj godini osnovnih akademskih studija, te Sociologije sporta koja se izučava na drugoj godini osnovnih strukovnih studija sporta, u okviru programa master akademskih studija, kao izborni predmet ponuđen je sociološki predmet pod nazivom Istraživanja u sociologiji sporta28. Najzad, u okviru programa specijalističkih strukovnih studija, sociološke tematske jedinice se izučavaju u okviru obaveznog predmeta Komunikacija u sportu i rekreaciji29. Pomenimo da su pobrojani sociološki predmeti interaktivno koncipirani, što znači da pored predavanja odgovornog nastavnika čas čine i izlaganja studenata koja jesu vid predispitne obaveze i koja su u akreditaciji predmeta označena kao aktivnost na nastavi. Posle izlaganja studenata na određenu temu iz sociologije sporta, predviđena je diskusija. Naime, studenti koji su pripremili izlaganje bi trebalo da podstaknu diskusiju postavljanjem pitanja u vezi sa izlaganjem svakako uz pomoć odgovornog nastavnika koji usmerava diskusiju. Na taj način, studenti kritički preispituju i analiziraju određenu temu iz širokog spektra socioloških tema – kako iz opšte, tako i iz sociologije sporta kao posebne sociološke discipline. Dakle, kroz konkretne aktuelne primere iz sveta sporta i šire, iz sistema fizičke kulture, studentima Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu na taj način se izlažu glavne teme kojima se sociologija sporta bavi, a koje mogu poslužiti i kao specifičan vid vežbaonice za buduće nastavnike fizičkog vaspitanja i trenere. Na taj način studenti savladavaju i u kontrolisanim uslovima “vežbaju” sociološku imaginaciju u promišljanju čitavog društva, a kroz vizuru sporta. Kako je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja pedagoški usmeren fakultet (s obzirom na to da se studenti pripremaju za pedagoški rad sa decom i/ili mladim sportistima), jako je važno da budući nastavnici fizičkog vaspitanja i treneri deci i omladini ukažu na važnost sporta u širem društvenom kontekstu. Sport je višeslojni društveni, pedagoški, kulturni, istorijski, te bio-medicinski fenomen, a u okviru nastave iz sociologije sporta je veoma značajno ukazati na društvenu komponentu tog višedimenzionalnog fenomena.

2. Mišljenja studenata o značaju izučavanja sociologije sporta kao posebne sociološke discipline

i opšteobrazovnog predmeta

U ovom delu rada razmotrićemo odgovore anketiranih studenata I godine osnovnih akademskih studija i II godine strukovnih studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu u vezi sa percepcijom značaja izučavanja sociologije sporta kao posebne sociološke discipline i opšteobrazovnog predmeta. Cilj ovog istraživanja eksplorativnog karaktera bio je: da se ispitaju očekivanja studenata u vezi sa ishodom predmeta Sociologija sa sociologijom

28 Videti: http://www.dif.bg.ac.rs/mat/2014_15/mas1i2_istraz_sociolo_sp.pdf .29 Videti: http://www.dif.bg.ac.rs/mat/specijal_struk/sssso_komunikacija_sp_rekrea.pdf.


sporta i predmeta Sociologija sporta; da se ispita mišljenje studenata o važnosti ovih predmeta za budući poziv i da se ispita mišljenje studenata o značaju etike sporta koja se kao posebna tematska jedinica izučava u okviru Sociologije sa sociologijom sporta i Sociologije sporta na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. Anketa je bila anonimna, a nestandardizovani upitnik koji je konstruisan za potrebe ovog istraživanja sadržao je pet pitanja: dva pitanja su se odnosila na sociodemografske karakteristike (godina rođenja i pol), dok su se tri pitanja otvorenog tipa odnosila na očekivanja studenata u vezi sa ishodom predmeta, na njihovo shvatanje važnosti ovih predmeta za budući poziv i na shvatanje značaja etike sporta. Na početku 2017/18. godine na prvom času sociologije sporta pre početka uvodnog predavanja nastavnika, anketirano je ukupno 127 studenata I godine osnovnih akademskih studija (93 studenta i 34 studentkinje) i 34 studenta II godine osnovnih strukovnih studija (30 studenata i 4 studentkinje)30. Uslovi anketiranja bili su jednaki za sve ispitanike – studente i studentkinje, svima su podeljeni anketni upitnici na početku časa posle čega je usledilo kratko i jasno uputstvo za popunjavanje upitnika. Studenti i studentkinje su imali na raspolaganju petnaest minuta za popunjavanje upitnika. Razmotrimo odgovore anketiranih studenata II godine osnovnih strukovnih studija. Od ukupno 34 anketirana studenta, 28 studenata (25 studenata i 3 studentkinje) je odgovorilo na sva pitanja iz upitnika. Prema rezultatima naše ankete, prosečna starost anketiranih studenata i studentkinja II godine osnovnih strukovnih studija je 20,91 godina. Odgovori na pitanje: „Koja su Vaša očekivanja u vezi sa ishodom ovog predmeta?“ se mogu grubo svrstati u 3 tipa: „bez jasnih očekivanja“, „sticanje znanja o odnosu sporta i društva i kritičko razmatranje ovog odnosa“ i „sticanje znanja o odnosu sporta i društva koje će biti primenjivo u radu sa sportistima“. Od ukupno 28 odgovora, samo 6 studenata je odgovorilo da još nemaju jasna očekivanja u vezi sa ishodom predmeta. Od preostala 22 odgovora na pomenuto pitanje, 12 studenata ima očekivanja u vezi sa ishodom predmeta koja pretpostavljaju sticanje znanja o odnosu sporta i društva i kritičko razmatranje ovog odnosa. Najzad, preostalih 10 studenata (7 studenata i 3 studentkinje) imaju očekivanja u vezi sa ishodom predmeta koja se odnose na sticanje znanja o odnosu sporta i društva koje će biti primenjivo u radu sa sportistima.

Tabela 1. Koja su Vaša očekivanja u vezi sa ishodom ovog predmeta?Bez jasnih očekivanja 6 21,43%Sticanje znanja o odnosu sporta i društva i kritičko razmatranje ovog odnosa 12 42,86%

Sticanje znanja o odnosu sporta i društva koje će biti primenjivo u radu sa sportistima

10 35,71%Σ=28 100%

30 Naznačimo da I godinu osnovnih akademskih studija svake godine upiše ukupno 160 studenata, dok II godinu strukovnih studija upiše oko 70 studenata. Dakle, pomenutom anketom je ispitano nešto više od dve trećine ukupnog broja upisanih studenata I godine i polovina studentske populacije II godine osnovnih strukovnih studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. Pomenimo i to da je broj studenata koji upisuju Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja oko 3 puta veći u odnosu na broj studentkinja.


Navešćemo neke od odgovora:

„Još nemam jasna očekivanja“; „Nisam o tome razmišljao“;„Bitan predmet koji će mi pomoći da shvatim povezanost sporta i

društva“;„Naučiću da kritički posmatram sport u našoj zemlji“;„Očekujem da ću produbiti svoja znanja iz sociologije, kao i steći neka

nova o sportu“;„Da naučim dosta o reakciji društva na sport“;„Da razvije moje kritičko mišljenje“;„Da se sociološki obrazujem i shvatim povezanost društva i sporta“;„Da ono šta naučimo u sociologiji sporta primenimo u grupi koju treniramo“;„Volela bih da steknem znanja o sociološkim pitanjima u sportu,

povezanosti međusobnihodnosa društva i sporta i primenim ih u praksi“;„Da naučim o shvatanju grupe i primenim na sportistima koje treniram“;„Da mi pruži znanje, kako za lične stavove, tako i ono potrebno za

dalju praksu“;„Očekujem da se teoretski edukujem iz oblasti sociologije sporta i da

naučim da primenim upraksi“;„Uticaj na sportiste i primena sociologije u sportu“;„Znanja o društvu i odnosima sa igračima“.

Odgovori na pitanje: „Zašto je po Vašem mišljenju sociologija sporta kao predmet važna za Vaš budući poziv?“ se mogu svrstati u 2 grupe: „još nemam jasnu predstavu“ i „primena sociologije sporta u trenerskom pozivu“. Od ukupno 28 odgovora, samo 6 studenata je odgovorilo da još nema jasnu predstavu o značaju sociologije sporta za trenerski poziv. Reč je o istoj grupi studenata koji su na prvo razmotreno pitanje odgovorili da još nemaju jasna očekivanja u vezi sa ishodom predmeta i njihove odgovore nećemo posebno navoditi.

Tabela 2. Zašto je po Vašem mišljenju sociologija sporta kao predmet važna za Vaš budući poziv?

Još nemam jasnu predstavu 6 21,43%Primena sociologije sporta u trenerskom pozivu

22 78,57%Σ=28 100%

Navodimo neke od preostala 22 odgovora koji su svrstani u grupu „primena sociologije sporta u trenerskom pozivu“:

„Sociologija sporta treba da nas nauči kako da upravljamo grupom koju treniramo, kritički da razmišljamo“;

„Mislim da je sociologija bitan predmet za razvoj našeg poziva da budemo treneri, da naučimo nešto o kritikama društva i o sportistima koje treniramo“;


„Vrlo bitan predmet ako želimo da se bavimo trenerskim poslom“;„Moramo da shvatimo neke probleme između sporta i društva i da ih

našim znanjem rešimo“;„Kod nas u državi a generalno i u svetu malo ko od trenera sportskih

se bavi teorijom i slabo je koriste pored kondicione, fizičke pripreme, što mislim da je greška“;

„Smatram da mi predmet može približiti i pojasniti odnose modernog društva i sporta“;

„Da shvatimo i naučimo kako treba da rukovodimo i upravljamo selekcijom ili ekipom koju treniramo“;

„Da shvatimo i naučimo kako ljudi tj. sportisti reaguju u određenim situacijama“;

„Treba povezati znanje iz sporta sa tematikom sociologije“;„Važna je zbog boljeg upoznavanja sebe i svojih sportista“; Sve više je

sporta u socijalnom životu i u svetu, zato je važan predmet za trenere“;„Edukacija o odnosima i pravilima u sportu i poštovanje protivnika što

je bitno za trenere“;„Sociologiju sporta smatram važnim aspektom u cilju obrazovanja

mladih sportista i trenera i s obzirom na samu prirodu posla predstavlja jedan od ključnih elemenata društvenih odnosa“;

„Sociologija sporta je produžetak sociologije i po važnosti je stavljam iza psihologije sporta-nije loše znati!“;

„Moje shvatanje je da treba da kritikujem nešto dobro i što nije u sportu i da sutra kao trener razmišljam pozitivno i drugačije i da uvažavam tuđa mišljenja“;

„Društveni odnosi u sportu su veoma važni za svakog trenera“.

Odgovori na pitanje: „Šta je po Vašem mišljenju etika sporta i koliko je značajna u savremenom sportu?“ se mogu svrstati u 2 grupe: „još nemam jasnu predstavu“ i „etika sporta se odnosi na etičke principe u sportu“. Indikativno je da čak 18 studenata (17 studenata i 1 studentkinja) navodi da nema jasnu predstavu o etici sporta i da očekuje da u okviru sociologije sporta nauči i o etici sporta. Preostalih 10 studenata (8 studenata i 2 studentkinje) detaljno obrazlažu odgovore.

Tabela 3. Šta je po Vašem mišljenju etika sporta i koliko je značajna u savremenom sportu?

Još nemam jasnu predstavu 18 64,29%Etika sporta se odnosi na etičke principe u sportu

10 35,71%Σ=28 100%

Navodimo neke od odgovora:

„Ne bih znao, nadam se da ćete mi vi to pojasniti“; „Uf, iskreno nemam jasnu ideju“;

„Još ne znam“;


„Etika sporta obuhvata razna razmatranja (dopinga, mita, korupcije u sportu), etičke dileme u izboru između kvalitetnog medicinskog oporavka i brzog oporavka sportiste...“;

„Etika je grana filozofije o moralu tako da predstavlja shvatanje sportista i ponašanje na terenu ili uopšte na takmičenju“;

„Sport može imati i pozitivne i negativne uticaje na moral sportista i ljudi uopšte, to zavisi od pojedinaca“;

„Etika je veoma važna, moramo da poštujemo i protivnika i sudije“;„Nema etike, sport je danas jedna od najvećih industrija na svetu, zato

etiku treba proučavati“;„Etika bi trebalo da opisuje sport danas više nego npr. rasizam“;„Uloga etike u sportu je značajna jer svako ima prava i šansu na

bavljenje sportom (nažalost i to ima izuzetaka);„Etički principi – poštovanje protivnika, fer-plej“;„Mnogo droge, mnogo alkohola, psihofizičkih supstanci, sport je izgubio

svoje značenje, zato je važna etika“;„Važno je poštovanje etičkih principa koji važe u svakom sportu. Treba

svaki sport da se ceni i svaki sportski uspeh da se nagradi“.

Razmotrimo odgovore anketiranih studenata I godine osnovnih akademskih studija. Od ukupno 127 anketiranih studenata, 105 studenata (79 studenata i 26 studentkinja) je odgovorilo na sva pitanja iz upitnika. Prema rezultatima naše ankete, prosečna starost anketiranih studenata i studentkinja I godine osnovnih akademskih studija jeste 19,16 godina. Odgovori na pitanje: „Koja su Vaša očekivanja u vezi sa ishodom ovog predmeta?“ se mogu grubo svrstati u 3 tipa: „bez jasnih očekivanja“; „da položim sa visokom ocenom“; „sticanje novih saznanja i primena u budućem pozivu nastavnika fizičkog vaspitanja“. Od ukupno 105 odgovora, 15 studenata (12 studenata i 3 studentkinje) navodi da još nemaju jasna očekivanja u vezi sa ishodom predmeta. Veći broj studenata, odnosno 38 studenata (29 studenata i 9 studentkinja) navodi da se očekivanja odnose na položen ispit sa visokom ocenom. Najveći broj studenata, odnosno 52 studenta (38 studenata i 14 studentkinja) svoja očekivanja u vezi sa ishodom predmeta vezuje za sticanje novih saznanja i njihovu primenu u budućem pozivu nastavnika fizičkog vaspitanja.

Bez jasnih očekivanja 15 14,29%Da položim sa visokom ocenom 38 36,19%Sticanje novih saznanja i primena u budućem pozivu nastavnika fizičkog vaspitanja

52 49,52%Σ=105 100%

Navodimo neke karakteristične odgovore:

„Iskreno ne znam, nisam voleo predmet u srednjoj“; „Prvi put se susrećem sa sociologijom, tako da ne znam stvarno!“; „Ne znam o čemu se radi“; „Nemam neka očekivanja“;

„Još uvek nisam razmišljao o tome“;


„Da položim – čista desetka”;„Da se lako uči i položi sa visokom ocenom”;„Već sam je imala kao predmet u srednjoj školi, da položim sa dobrom

ocenom”;„Da položim što pre i da ne bude dosadno kao u srednjoj školi”;„Da ne bude teško, dobra ocena za kraj”;„Da položim sa što većom mogućom ocenom”;„Što bolja ocena”;„Polažem sa 10”;„Očekivanja sa moje strane da ću sarađivati i da ću lako uz redovno

učenje bez problema položiti ispit”;„Očekujem da ću položiti sve ispite u roku s obzirom da aktivno

treniram i ne znam da li ću moći da stignem na sva predavanja”;„Da mi poveća prosek, kako bih bio na budžetu”;„Da naučim kako da radim sa grupom ljudi kvalitetno“;„Očekujem da produbim znanja koja ću steći uz pomoć predmeta, koja

ću koristiti profesionalno“;„Da naučim kako se sociologija odražava u sportu i koliko je značajna“;„Očekujem da što bolje savladam ovaj predmet kako bih ga primenila

kada se zaposlim kao nastavnik“;„Da nam na najbolji mogući način predstavi važnost društvenih odnosa

u sportu“;„Očekujem da će mi ovaj predmet pomoći da shvatim sport i odnose

među ljudima i da to primenim u praksi“;„Da me upozna sa dubljim razmišljanjima o društvu i sportu“;„Očekujem da nas predmet nauči da razmišljamo o važnosti sporta za

pojedinca i društvo i primenjujemo i učimo druge jer ćemo biti nastavnici“;„Sagledavanje socioloških aspekata sporta i učesnika, kao i empirijsko i

teorijsko upoređivanje stvari“;„Da sarađujem sa kolegama da naučim što više i napredujem jer će mi

koristiti u budućnosti“;„Da naučim nešto korisno za život, za profesiju, komunikaciju sa

ljudima itd.“;„Da se što više edukujem i naučim ono što će sutra pomoći i meni kao

sportisti i čime ću ja pomoći onima koje budem učio“;„Da naučim pravilno ophođenje sa ljudima i u sportu“;„Razumevanje ponašanja i drugih situacija vezanih za sportske

manifestacije“;„Da budućim profesorima pomogne u organizaciji i rešavanju nekih

problema“;„Moja očekivanja su da naučim kako da pristupim određenoj grupi ljudi“;„Da naučim što više i da time postajem što bolji profesor po završetku

fakulteta i da dobro sarađujem sa kolegama“.


Slično odgovorima studenata II godine osnovnih strukovnih studija, odgovori na pitanje: „Zašto je po Vašem mišljenju sociologija sporta kao predmet važna za Vaš budući poziv?“ se mogu svrstati u 2 grupe: „još nemam jasnu predstavu“ i „primena sociologije sporta u budućem nastavničkom pozivu“. Od ukupno 105 odgovora, 52 studenta (41 student i 11 studentkinja) navodi da još nema jasnu predstavu o važnosti predmeta za budući poziv. Među ovim studentima je 10 studenata (9 studenata i 1 studentkinja) iz grupe od 15 studenata koji još nemaju jasna očekivanja u vezi sa ishodom predmeta. Preostalih 5 studenata (3 studenta i 2 studentkinje) jasno obrazlažu svoje shvatanje značaja predmeta za nastavnički poziv. Iz grupe od 38 studenata koji navode da se očekivanja u vezi sa ishodom predmeta odnose na položen ispit sa visokom ocenom, 24 studenta (19 studenata i 5 studentkinja) navodi da još ne vidi značaj predmeta za budući nastavnički poziv, dok 14 studenata (10 studenata i 4 studentkinje) detaljno obrazlažu svoje shvatanje značaja predmeta za svoj budući poziv. Najzad, iz grupe od 52 studenta koji svoja očekivanja u vezi sa ishodom predmeta vezuju za sticanje novih saznanja i njihovu primenu u budućem pozivu nastavnika fizičkog vaspitanja, najveći broj studenata – 34 studenta (25 studenata i 9 studentkinja), detaljno obrazlaže svoje shvatanje značaja sociologije sporta za budući nastavnički poziv, dok 18 studenata (13 studenata i 5 studentkinja) još ne vidi značaj ovog predmeta. Dakle, 53 studenta (38 studenata i 15 studentkinja), odnosno, polovina anketiranih studenata I godine osnovnih akademskih studija detaljno obrazlaže svoje shvatanje značaja sociologije sporta za budući nastavnički poziv.

Tabela 5. Zašto je po Vašem mišljenju sociologija sporta kao predmet važna za Vaš budući poziv?

Još nemam jasnu predstavu 52 49,52%Primena sociologije sporta u budućem nastavničkom pozivu

53 50,48%Σ=105 100%

Navodimo karakteristične odgovore anketiranih studenata:

„Ne znam čime se bavi sociologija sporta“; „Nisam razmišljao“; „Ne shvatam je!“;

„Trenutno ne vidim važnost ovog predmeta, ali pretpostavljam da će se to u budućnosti promeniti“;

„Nisam dovoljno upoznata sa ovom materijom“;„Mislim da je važan predmet zbog buduće prakse, zbog popularizacije

manje razvijenjih sportova i šireg razmišljanja i prihvatanja društvenih različitosti“;

„Učenje organizacije i komunikacije za buduće zanimanje“;„Kritičko razmišljanje o kompleksnom međusobnom odnosu društva i

sporta i primena u budućnosti“;„Bitan predmet za razvoj međusobnog odnosa sa ljudima, a pre svega

jedan od bitnijih orijentiringa u fizičkom vaspitanju“;„Vrlo bitan predmet za dalju budućnost našeg studiranja i kasnije“;


„Pomoć u radu sa decom i odraslim ljudima jer ćemo biti profesori“;„Za interakciju sa ljudima i za budući posao“; „Mislim da je bitno jer

ćemo da steknemo neko osnovno obrazovanje o sportu“;„Sociologija sporta će mi samo pomoći da se osamostalim u svom putu

da postanem profesionalni sportista“;„Ceo život sam u sportu a sociologija će unaprediti moje znanje o sportu

za budući posao“;„Naučiti kako raditi sa određenom starosnom grupom, način pristupa“;„Usmeriće me na deo sporta sa gledišta sociologije i kulture u društvu

zbog prakse“;„Mislim da utiče na bolje shvatanje međusobnih odnosa u sportu što

nam treba jer ćemo biti nastavnici“;„Važnost ovog predmeta je bitna da bi znali kako u profesiji možemo da

komuniciramo sa ljudima i da bolje radimo“;„Pravilno postupanje sa ljudima“;„Uticaj na mlađe generacije i prenošenje sportske kulture“;„Da bih mogao da postanem kvalitetniji profesor i trener“;„Usavršavanje sebe kao sportiste i čoveka“;„Uloga u vaspitanju sportista i učenika kroz primere i vrednovanje

sporta ili fizičke kulture ili rekreacije“;„Smatram da nije najvažniji deo obrazovanja budućeg profesora ili

trenera ali je svakako jedan od neophodnih delova“;„Za bolje shvatanje sportista i ponašanja igrača u određenim situacijama“;„Bitno je jer stičemo uvid kako sportsko društvo funkcioniše“;„Zbog rada sa decom u budućnosti“;„Jako je bitno poznavati sociologiju sporta radi što boljeg poznavanja

sporta jer sam ceo život u sportu“;„Mislim da je sociologija sporta povezana sa društvenim odnosima u sportu

i da je veoma bitan predmet za moj uticaj u sportu kada završim fakultet“;„Razumevanje sociologije sporta je za nas kao buduće pedagoge

i za mlade ljude koje ćemo jednog dana podučavati krucijalno za razvoj sportskog života u pravom smeru“;

„Jako je važno da profesionalni sportista, trener ili profesor shvataju okolni svet kroz oči sporta u aspektu sociologije“;

„Mene interesuje razlika u mišljenju između sportista i trenera i publike-gledaoci, to je važno da se nauči u sociologiji sporta“.

Kao i kod studenata II godine osnovnih strukovnih studija, odgovori na pitanje: „Šta je po Vašem mišljenju etika sporta i koliko je značajna u savremenom sportu?“ se mogu svrstati u 2 grupe: „još nemam jasnu predstavu“ i „etika sporta se odnosi na etičke principe u sportu“. Slično odgovorima studenata II godine osnovnih strukovnih studija, indikativno je da od 105 studenata, samo 29 studenata (25 studenata i 4 studentkinje) detaljno obrazlaže shvatanje etike


sporta i njenog značaja za savremeni sport. Preostalih 76 studenata (54 studenta i 22 studentkinje) navodi da nema jasnu predstavu o etici sporta i njenom značaju. Napomenimo da iz grupe od 15 studenata koji još nemaju jasna očekivanja u vezi sa ishodom predmeta, 5 studenata jasno obrazlaže shvatanje i značaj etike sporta; iz grupe od 38 studenata koji navode da se očekivanja u vezi sa ishodom predmeta odnose na položen ispit sa visokom ocenom, samo 7 studenata (6 studenata i 1 studentkinja) jasno obrazlažu shvatanje i značaj etike sporta; i najzad, iz grupe grupe od 52 studenta koji svoja očekivanja u vezi sa ishodom predmeta vezuju za sticanje novih saznanja i njihovu primenu u budućem pozivu nastavnika fizičkog vaspitanja, samo 17 studenata (14 studenata i 3 studentkinje) jasno obrazlažu shvatanje i značaj etike sporta.

Tabela 6. Šta je po Vašem mišljenju etika sporta i koliko je značajna u savremenom sportu?

Još nemam jasnu predstavu 76 72,38%Etika sporta se odnosi na etičke principe u sportu

29 27,62%Σ=105 100%

Navodimo karakteristične odgovore:

„Još ne znam!“; „Nisam razmišljao o tome“; „Za sada nemam ideju“; „Ne razumem pitanje“; „Teško pitanje“;

„Etika u sportu je važna prvenstveno zbog fer-pleja“;„Danas etike u sportu praktično nema, sve se vrti oko sponzorstva i

novca, na pogrešne i neetičke načine se dolazi do uspeha, ali su etički principi u sportu važni za nas profesore

fizičkog vaspitanja“;„Etika sporta i sport omogućava pojedincu da se razvije psihofizički“;„To su etički principi u sportu – fer-plej“;„Sport i etika sporta izgrađuju ličnost, zato je etika važna“;„Sport je jedino mesto gde pravda pobeđuje, etički principi“;„Fer-plej, timski duh, poštovanje protivnika“;„Ne može se biti pravi profesionalac i sportista bez fer-pleja“;„Poštovanje protivnika je najbitnije, prvo u sportu, posle u životu“;„Komunikacija i poštovanje među sportistima, fair-play, say no to

rasicm, respect“;„Poštovanje etičkih principa, maksimalni trud na svim takmičenjima, a

da se pri tom ne ugrozi niko na nesportski način“;„Zdrav duh, zdravo telo, zdrava psiha“;„Bitno je korektno, fer-plej ponašanje između aktera u sportu,

poštovanje i tolerantan odnosprema sudijama, zvaničnicima“;„Između ostalog, etika u sportu je i neiskazivanje potpune moći u

slučaju kada je protivnik mnogo slabiji“;


„Etika u sportu je usko povezana sa etikom života. Isto kao što se borimo da dobijemo utakmicu, meč, da postignemo poen, tako se i borimo u životu da preživimo svaki dan, dočekamo novi“;

„Sport nije samo fizička aktivnost, sport je zajednički jezik svih zemalja, gde nije bitno da li si crn, beo, žut sve nas spaja ljubav prema tom nekom određenom sportu koji volimo da treniramo“;

„Reci ne rasizmu, fer-plej je o.k.“;„Etika ovde, kao fer-plej, koji je nešto veoma važno u svakom sportu,

poštovanje protivnika, sudija itd., takođe zdravo i normalno ponašanje navijača“;„Da svi sportisti poštuju sport, sudije, druge sportiste, da ne koriste

sredstva koja su zabranjena, sportsko fer-plej ponašanje“.

2.1. Diskusija

Kada je reč o očekivanjima studenata u vezi sa ishodom predmeta Sociologija sa sociologijom sporta i predmeta Sociologija sporta, primećuje se da anketirani studenti II godine za razliku od studenata I godine osnovnih akademskih studija u svojim odgovorima ne navode očekivanja prevashodno u vezi sa što višom ocenom i polaganjem ispita bez problema. Ovo možemo protumačiti činjenicom da određeni broj brucoša na početku akademske godine još nije detaljno upoznat sa planom i programom studija, te ima na umu lako polaganje i visoku ocenu iz jednog opšteobrazovnog predmeta i šire, ne razmišlja dovoljno zrelo za razliku od studenata II godine. U prilog navedenom, govore i rezultati ovog istraživanja jer studenti II godine osnovnih strukovnih studija u odgovorima na pitanje o ishodu predmeta percipiraju sociologiju sporta ne samo kao posebnu sociološku disciplinu koja se može primeniti u njihovoj budućoj trenerskoj profesiji, već smatraju da je sociologija sporta i značajan opšteobrazovni predmet za sticanje znanja o odnosu sporta i društva, te za kritičko razmatranje ovog odnosa. Naznačimo da se u okviru plana i programa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, studenti osnovnih akademskih studija prvi put sreću sa sociologijom sporta na I godini studija, dok se studenti strukovnih studija sa sociologijom sporta sreću na II godini studija. Ono što je zajedničko studentima I godine osnovnih akademskih studija i studentima II godine osnovnih strukovnih studija jeste predznanje iz sociologije tokom srednjoškolskog obrazovanja, što se može potvrditi i na osnovu nekih odgovora.

Kada je reč o značaju predmeta za budući poziv (trenerski i nastavnički) anketirani studenti I godine osnovnih akademskih studija percipiraju važnost predmeta na isti način kao i studenti II godine osnovnih strukovnih studija. Dakle, obe grupe anketiranih studenata vide značaj predmeta u sticanju saznanja koja će biti primenjiva u budućem nastavničkom, odnosno trenerskom pozivu. Indikativan je podatak da 50% anketiranih studenata I godine osnovnih akademskih studija navodi da još nema jasnu predstavu o značaju sociologije sporta za budući, nastavnički poziv. Sa druge strane, mali broj anketiranih studenata II godine osnovnih strukovnih studija navodi da još nema jasnu predstavu o značaju sociologije sporta za budući trenerski poziv. Navedeno opet


može ukazivati na to da za razliku od studenata II godine osnovnih strukovnih studija, brucoši još nisu dovoljno upućeni, pa ni zreli da promišljaju značaj ovog opšteobrazovnog predmeta. Primetimo i to da anketirani studenti I godine osnovnih akademskih studija koji imaju jasnu predstavu o značaju sociologije sporta za budući nastavnički poziv, daju jako detaljne, tačne i prilično precizne odgovore o značaju predmeta.

Najzad, kada je reč o shvatanju etike sporta i njenog značaja u savremenom sportu, mali broj anketiranih studenata navodi njeno određenje i značaj. Kako smo videli, reč je o 29 studenata (25 studenata i 4 studentkinje) I godine osnovnih akademskih studija i 10 studenata (8 studenata i 2 studentkinje), odnosno, samo 39 studenata od ukupnog broja anketiranih studenata (133). Ovaj rezultat možemo protumačiti nedostatkom tematskih oblasti u vezi sa etikom kao filozofskom disciplinom koja izučava moral kroz ceo sistem obrazovanja. Kako smo pomenuli u prvom delu rada, u okviru programa studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, etika sporta se za sada izučava kao posebna tematska jedinica u okviru nekih predmeta. Prepoznata je potreba za uvođenjem posebnog predmeta u okviru kojeg bi se izučavala etika sporta i šire, etika fizičke kulture31, a ovaj rezultat je još jedna potvrda da je ovakav predmet neophodno uvesti radi unapređenja obrazovanja budućih nastavnika fizičkog vaspitanja i trenera.

3. Zaključna razmatranja

U prvom delu rada izneseni su podaci u vezi sa zastupljenošću sociologije sporta kao obaveznog predmeta u okviru programa fakulteta univerziteta u Srbiji (Fakultet sporta i fizičkog vapsitanja Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Novom Sadu) i nekih srodnih fakulteta u zemljama okruženja (Fakultet za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Nikšiću, Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu i Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu). Na osnovu dostupnih podataka, sociologija sporta je u okviru programa pomenutih fakulteta u Republici Srbiji i nekih zemalja okruženja obavezan predmet sa predviđenim fondom časova koji se kreće u opsegu od najmanje 30 časova (Fakultet za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Nikšiću) do najviše 90 časova (Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu). S obzirom na činjenicu da se sociologija sporta izučava kao obavezan predmet u okviru programa pomenutih viskoškolskih ustanova u Srbiji i nekim zemljama okruženja, može se zaključiti da je sociologija sporta kao posebna sociološka disciplina prepoznata kao veoma značajna za promišljanje kompleksnog odnosa sporta i društva i to u cilju unapređenja obrazovanja budućih nastavnika fizičkog vaspitanja i trenera. Kako smo naveli, ova posebna sociološka disciplina se izučava u okviru programa fakultetā sporta i fizičkog vaspitanja i srodnih fakulteta, ali nematičnih fakulteta za samu sociologiju. Pomenuli smo da se prema dostupnim podacima, jedino Filozofski fakultet Univerziteta u Novom

31 O potrebi uvođenja predmeta u okviru kojeg bi se izučavala etika sporta kako kod nas, tako i u regionu videti: Škerbić, 2014, Radenović, 2017b.


Sadu (Odsek za sociologiju) kao matični fakultet, može pohvaliti izbornim predmetom pod nazivom Sociologija slobodnog vremena i sporta koji je ponuđen u okviru programa osnovnih akademskih studija. Zato možemo zaključiti da matični fakulteti ne prepoznaju značaj sociologije sporta kao posebne sociološke discipline koja izučava kompleksan odnos sporta i društva i uopšte sport kao višedimenzionalan društveni, kulturni i istorijski fenomen.

U drugom delu rada razmotrili smo odgovore anketiranih studenata I godine osnovnih akademskih studija i II godine strukovnih studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu u vezi sa percepcijom značaja izučavanja sociologije sporta za budući nastavnički, odnosno trenerski poziv, kao i u vezi sa percepcijom značaja etike sporta. Na osnovu analize odgovora anketiranih studenata I godine osnovnih akademskih studija i II godine osnovnih strukovnih studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, možemo zaključiti da bi bilo efektivnije i korisnije da se obavezni predmet Sociologija sa sociologijom sporta koji se izučava na I godini osnovnih akademskih studija, izučava na II godini (ili III/IV godini) osnovnih akademskih studija. Smatramo da studenti I godine nisu dovoljno upućeni u celokupan plan i program studija, te da na početku studiranja još ne mogu da uvide značaj opšteobrazovnog predmeta kakav je sociologija sporta za njihov budući nastavnički poziv. Podsetimo da plan i program Kineziološkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu predviđa izučavanje sociologije sporta na IV godini studija, što je, smatramo, odlično rešenje s obzirom na to da studenti IV godine imaju već solidan korpus znanja, te mogu da shvate značaj sociologije sporta kao predmeta i posebne sociologije koji može doprineti unapređenju njihovog obrazovanja. Najzad, na osnovu analize odgovora anketiranih studenata, smatramo da je potreba za podrobnijim izučavanjem etike sporta u okviru posebnog predmeta sasvim opravdana i da bi u cilju unapređivanja obrazovanja budućih profesionalaca u sportu (trenera i nastavnika fizičkog vaspitanja) ovakav predmet trebalo ustanoviti u okviru plana i programa nastave Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.

Smatramo da ovo istraživanje može biti podsticaj za detaljnija ispitivanjā mišljenja studenata o značaju sociologije na većem uzorku koja bi bila sprovedena na nematičnim fakultetima na kojima se izučava sociologija kao opšteobrazovni predmet ili neka od posebnih sociologija (recimo, sociologija medicine se izučava na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na I godini integrisanih akademskih studija medicine). Još jedan deo u mozaiku shvatanja značaja izučavanja sociologije kao opšteobrazovnog predmeta jeste i izučavanje sociologije tokom srednjoškolskog obrazovanja. Smatramo da bi bilo korisno istražiti mišljenja učenika i učenica gimnazija i srednjih škola o značaju sociologije za njihovo buduće obrazovanje i zanimanje i eventualno uporediti ih sa mišljenjima studenata čime bi se dobila potpunija slika percepcije sociologije od strane onih od kojih se očekuje da predviđenim planom i programom nastave steknu određena sociološka saznanja. Takvo istraživanje ujedno bi nastavnicima sociologije bilo neka vrsta “povratne informacije” o percepciji predmeta od strane učenika i dalo bi smernice za prilagođavanje nastavnog procesa i “približavanje” nastavnih jedinica predviđenih planom i programom srednjoškolcima.


Literatura

Djulijanoti, Ričard. 2008. Sport: Kritička sociologija. Beograd: Clio.Koković, Dragan. 2004. Sociologija sporta. Beograd: Sportska akademija.Kuljić, Rajko, Koković, Dragan (2012), Sociologija i sociologija sporta, Novi Sad:

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerzitet u Novom Sadu.Milovanović, Ivana. 2017. Uvod u sociologiju i sociologiju sporta. Novi Sad:

Univerzitet u Novom Sadu Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.Oljača, Milka. 1999. Pedagogija sporta. Beograd: Sportska akademija.Radenović, Sandra. 2012. Bioetika i medicina – Odnos lekar-pacijent u paradigmi

integrativne bioetike. Novi Sad: Akademska knjiga.Radenović, Sandra. 2015. Sociologija sporta i/ili sociologija fizičke kulture –

neka razmatranja. Sociološka luča, 2015, IX/1: 42–55.Radenović, Sandra. 2017a. Sport i društvo – Sociologija sa sociologijom sporta.

Sociologija sporta. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.

Radenović, Sandra. 2017b. Etika sporta u nastavi – potreba i izazovi, u: Savović, Branka, Mandić, Radivoj, Radenović, Sandra (ur.). Zbornik radova Međunarodne konferencije Efekti primene fizičke aktivnosti na antropološki status dece, omladine i odraslih, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, 10–11. decembra 2016, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu: 71–80.

Savović, Branka. 2017. Osnovni pojmovi o nauci i vaspitanju. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.

Skembler, Grejam. 2007. Sport i društvo: Istorija, moć i kultura. Beograd: Clio.Škerbić, Matija Mato. 2014. Etika sporta kao novi nastavni predmet? Metodički

ogledi, 21(1), 47–66.Turza, Karel. 2005. Medicina i društvo – Sociološki aspekti. Beograd: Libri

medicorum, CIBID, Medicinski fakulet Univerziteta u Beogradu.

Internet linkovi

www.dif.bg.ac.rswww.fsfvns.rswww.fsfv.ni.ac.rswww.fsnk.ucg.ac.mewww.kif.unizg.hrhttp://www.ffvis.rs.bahttp://www.fasto.unsa.ba/http://www.dif.bg.ac.rs/%D1%81%D1%80/studije-od-2014–15/osnovne-

akademske-studije/prva-godinahttp://www.dif.bg.ac.rs/%D1%81%D1%80/studije-od-2014–15/strukovne-studije-

sporta/druga-godina http://www.dif.bg.ac.rs/mat/2014_15/oas1_sociologija_soc_sp.pdf


http://www.dif.bg.ac.rs/mat/2014_15/osss2_sociologija_sp.pdfhttps://www.fsfvns.rs/images/files/Akademske_studije/Diplomirani_profesor_

fizickog_vaspitanja_i_sporta_-_240_ESPB.pdf, https://www.fsfvns.rs/images/files/Akademske_studije/Profesor_fizickog_vaspitanja_i_sporta_-_180_ESPB.pdf

https://www.fsfvns.rs/images/files/Planovi%20i%20programi/Knjige%20predmeta/Knjiga%20predmeta_OAS4.pdf

http://www.fsfv.ni.ac.rs/nastava/predmeti/osnovne-strukovne-studije/prva-godina/sociologija-oss, http://www.fsfv.ni.ac.rs/nastava/predmeti/osnovne-akademske-studije/prva-godina/sociologija-sa-sociologijom-sporta.

http://www.ucg.ac.me/studprog/34/21/0/0-obrazovanje-sportskih-trenera-osnovne

http://www.ucg.ac.me/predmet/34/21/0/0/7-drustveni-odnosi-u-sportuhttp://www.kif.unizg.hr/studiji/sveucilisni_studiji/studijski_programhttp://www.kif.unizg.hr/studiji/sveucilisni_studiji/studijski_programhttp://www.f.bg.ac.rs/sociologija/program_studija.php?god=4&nivo=0 http://www.f.bg.

ac.rs/sociologija/program_studija.php?god=4&nivo=2 http://www.f.bg.ac.rs/sociologija/program_studija.php?god=4&nivo=5.

https://www.filfak.ni.ac.rs/preuzimanje/send/74-predmeti-oas-sociologija-2014/427-raspored-predmeta

https://www.filfak.ni.ac.rs/preuzimanje/send/178-predmeti-mas-sociologija-2015/519-rasporedpredmeta

https://www.filfak.ni.ac.rs/preuzimanje/send/203-predmeti-das-sociologija-2015/561-raspored-predmeta.

http://www.ucg.ac.me/studprog/19/11/0/0-sociologija-osnovne http://www.ucg.ac.me/studprog/19/61/0/0-sociologija-magistarske http://www.ucg.ac.me/studprog/19/81/0/0-sociologija-doktorske

http://www.ffzg.unizg.hr/socio/?page_id=98http://www.ffzg.unizg.hr/socio/?page_id=103http://www.ffzg.unizg.hr/socio/?page_id=175, http://www.ffzg.unizg.hr/socio/wp-

content/uploads/2015/10/Doktorski-studij-sociologije-2015_2018_FINAL.pdf.http://www.ff.uns.ac.rs/studijski_programi/2015/OAS/Sociologija%20OAS%20

2015.pdf https://www.theguardian.com/football/2012/may/29/manchester-united-premierleague

http://www.dif.bg.ac.rs/mat/2014_15/mas1i2_istraz_sociolo_sp.pdfhttp://www.dif.bg.ac.rs/mat/specijal_struk/sssso_komunikacija_sp_rekrea.pdf.

znaČaj sociologije sporta u obrazovanju buduĆih … · kurikulum obuhvata sledeće tematske...

Documents