značajni ljudi kruševca
DESCRIPTION
Knjiga Milorada Sijića.TRANSCRIPT
Милорад Сијић
Ми
лор
ад
Си
јић
З
НА
ЧА
ЈН
И Љ
УД
И К
РУ
ШЕ
ВЦ
А (1
833-1
944)
(1833-1944)
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ
КРУШЕВЦАISBN 978-86-89241-013
Милорад Сијић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА
(1833-1944)
С благословом Његовог Преосвештенства Епископа Крушевачког Господина др Давида
Издавач ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА
Редактор Прота Драгић Илић,
презвитер при Храму свети Ђорђе
Рецензент Мр Слободан Симоновић
Главни сарадници на тексту и фотографијама Миломир Стевић, професор историје
и Др Милутин Тасић, хирург
Лектор Јелена Ђиновски, виши архивист
ISBN 978-86-89241-013
Насловна корица: Трг Косовских јунака; у венцу су значајни индустријалци: Љота Љотић, Коста
Јанковић, Љубомир Ристић, Душан Стојадиновић, Мирко Ковачевић, Живојин
Стефановић и Тома Дунда.
Задња корица:
Тодоровић Стеван: Црква Лазарица. Из ратних цртежа Стеве Тодоровића, Орао,
велики илустровани календар 1889, стр. 15-16.
3
ПРЕДГОВОР
Крстић од јерусалимског дрвета из старог Крушевца
(предговор за књигу Милорада Сијића “Значајни људи Крушевца”) Има још старих кућа у Крушевцу где ће вам показивати фотографије
својих дедова, њихове албанске “Споменице”, еснафска писма, успомене са хаџилука, иконице из Јерусалима и крстиће од тисовог дрвета. Овде ће вам говорити о старим крушевачким хаџијама. Милорад Сијић први пише о њима у својој књизи “Значајни људи Крушевца (1833-1944)”: Хаџи Стојадин Живковић, браћа Хаџи Николајевић, Хаџи Сима Јаковљевић, Хаџи Тока Јаковљевић, Хаџи Илија Динић, Хаџи Владимир Бабић, Хаџи Стојадин Стаменковић, Хаџи Јанко Старосрбијанац, Хаџи Трајко Мирковић, Хаџи Владислав Николић, Хаџи Стојан Станковић и његов брат Хаџи Станоје, Хаџи Алекса Стаменковић Американац..., писац прота Хаџи Живан Савић. Сви су они били домаћини. Иза себе су оставили своме потомству: углед, куће и окућнице у центру града, пословне везе... Уједно, били су чувари јерусалим-ског крста с хаџилука, па су и деци давали имена Крста, Крстивоје, Крстана... У комунистичкој Југославији сви су они завршили на крсту јавног заборава.
О духовном животу старих Крушевљана др Чедомир Марјановић у својој књизи “Крушевац”, штампаној у Београду, 1934. године, стр. 52-53, вели:
“За време Турака није било по вароши ни звона. Знајући за то кнез Милош је убрзо поручио већу количину звона, па их јe разаслао у сва већа места. Неописана је радост настала у Крушевцу кад је зазвонило прво звоно. Не само Крушевац, него и цела околина од Јастрепца и Копаоника, па до Јухора и Благотина, слегала се у Крушевац да чује српско звоно, и под звуцима звона да уђе у цркву Лазарицу, да се Богу помоли. Старци су за дуго причали својим потомцима са каквом је свечаношћу обављен тај чин у Крушевцу.
И богослужење у црквама добило је свој свечани изглед. Раније су се више кришом Срби састајали те се Богу молили. Служба је морала бити ноћу да их Турци и њихова деца не би каменицама и др. начином узнемиравали, а сада били су слободни. Могли су служити службу и по дану, те је сав народ редовно у цркву одлазио и у “глас” црквене песме певао. Деца су у школи од својих учитеља учила одговарање на литургији, као и да читају апостол, а учитељи су редовно певали за певницом, па су деде и унуци сваке недеље и празника журили у цркву, деде да слушају певање својих унука, а унуци да их деде хвале.
Па не само то, Срби су у слободи смели носити литије (литије или крстоноше су забранили комунисти, у књизи “Из историје Цркве свете Петке у Мајдеву”, штампана 2010. године, објавио сам, стр. 117, затворски досије свештеника Живојина Марковића, који је робијао у Забели две године због ношења литија са верницима упркос забрани, п. п.), по вароши и у пољу, због тога кад се носила литија то је била свечаност над свечаностима. Сваки еснаф имао је свој барјак (хоругве), велики еснафи имали су велике барјаке које су носили по 6-8 и 10 људи. За ношење барјака отимали су се први људи, устабаше еснафа у томе су предњачили.
4
Религиозни живот био је тако силан да сваки имућнији човек који је имао вишка у иметку своме помишљао је на то, да оде до Јерусалима, до Гроба Господњег, да му се поклони, да види та света места, да просвети ум свој, да облагороди срце своје, те да се духовно препороди. То су хаџије.
Хаџије су обично одлазиле на месец, два, пре Ускрса, преко Ниша и Солуна сувим, па онда лађом до Јафе; а од Јафе са камилама преко горе Ливана у Јерусалим. Враћајући се из Јерусалима ударили би на Свету гору, походили Хиландар и оданде преко Солуна враћали се у свој завичај. Као успомену са собом су доносили: иконе, крстиће, бројанице и друге предмете, које су обично поклањали пријатељима и познаницима. Око њих се обично скупљали стотинама слушалаца, и они су причали шта су видели и шта су доживели. Та побожна предавања су се не само слушана него гутана, и сваки млађи помишљао је у себи да и он оде до Јерусалима.
Хаџије су се обично враћали духовно препорођени. Они су се старали да имају у себи нечег вишег него обични људи, нечег светитељског. Обично су носили тада браду и дуге хаљине, и чинили добра дела: делили сиротињи, давали прилоге црквама и манастирима; једном речи они су се старали да буду надљуди. И махом уживали су поштовање своје околине. Било је случајева да кад се неки људи заваде, место да иду на суд, они иду хаџији, обично кажу, он је Божји човек, како он каже онако нека буде.
Из породице Хаџи Стаменковића – брат Светозара и Стојадина, а стриц Алексе Хаџи Стаменковића – Доротеј (Драгутин) под утицајем прича са хаџилука, око 1879. године отишао је у Свету Гору и тамо се покалуђерио. Сада је архимандрит. Тако је и монах Никодим (Никола) син Младена, а брат Јевте Младеновића бив. ћурчије, од 1883. године у скиту Свете Богородице (Успенско – Богородични славјански скит). Његови сестрићи: Х. Владислав и К. Николић били су такође на хаџилуку 1931. године. Из Крушевца је на хаџилуку 1931. године био и Хаџи Алекса Стаменковић, трговац”.
Пролог своје књиге “Манастири с погледом на Крушевац”, (штампан у Крушевцу 2007), посветио сам једном савременом крушевачком хаџији, кога су по повратку из Јерусалима, седамдесетих година прошлог века, више дана позивали у крушевачки СУП на информативне разговоре, а камеру, тада заплењену, му никада нису вратили:
– Време се променило, оче – рече ми један верник, кад му рекох да сам добио позив Туристичке организације општине Крушевац да спремим текст о манастирима из нашег краја. Он је био сведок у Манастиру Мрзеница, пре три деценије, кад су власти покушавале да спрече оца Амфилохија Радовића, тада професора Богословског факултета у Београду, сада митрополита, да верницима подели иконице и крстиће.
– Прота Хаџи Живан Савић, Бог да му душу прости, сад се крсти на небу – осмехну се верник, који је и сам много тога претурио преко главе у доба владавине антитеизма. Једном, после пута у Свету Земљу, више дана је саслушаван у крушевачком СУП-у.
– Заиста, шта би данас рекао за један овакав позив лазарички прота, хаџија, крушевачки писац, катихета у Гимназији до забране верске наставе,
5
коме по изласку из штампе 1975. године спалише књигу о оснивачу града, “Кнез Лазар – симфонијско приказаније”?
– Време се код нас стално мења, оче, али они опстају вековима – заврши парохијанин, мислећи на манастире – зато су они наш стални позив од Бога.
Читајући књигу “Значајни људи Крушевца (1833-1944)”, ово питање сам проширио: – Да, времена се мењају, али уз манастире опстају вековима и крушевачке хаџије – путници у Христу – као траг у историји града светог Великомученика.
Књига Милорада Сијића открива нам давно завејане трагове с хаџилука старих Крушевљана. Због тога она јесте велики крст од тисовине на коме су урезана имена домаћина – који су у XIX и првој половини XX века обновили стару српску престоницу. Несумњиво, она прекида ћутање дуго више од шест деценија, наметнуто у доба антитеизма, о крушевачким домаћинима.
Сећам се једне сахране на старом крушевачком гробљу, од пре неколико година. Говорио сам над одром једног од старих, предратних, крушевачких трговачких синова. Упознао сам га на службама у Цркви светог Ђорђа. Знало се његово место у храму, стајао је крај Распећа Христовог. У говору сам се сетио и речи светог Николаја Жичког, који је са највећим уважавањем писао о нашим старим трговцима и њиховим кућама. После неколико дана чуо сам да је једна старија госпођа, која живи у центру Крушевца, подуже плакала кад је са опела дошла својој кући.
– Хвала Богу да се неко сетио нас и наших очева – рекла је својој комшиници. Њен отац је био пре рата велетрговац и један од највиђенијих Крушевљана.
Своју књигу “Послушања – прилози из историје Цркве светог Ђорђа 1904-2004”, штампану у Крушевцу, 2006. године, започео сам речима светог Николаја Жичког, који у поговору “Охридског Пролога” пише: “Календар је прва књига, коју сам ја у детињству видео и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке и опет остављала на своје место. Тајанствена, и за мене у то време, чаробна књига имена, самих имена, без видљиве садржине и без објашњења. Ни слутио нисам, како велику садржину скривају та имена. Та књига ме је очаравала; ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је, изгледа, баш у именима, у самим голим именима. Шта би значила та имена? Сада бих на то могао одговорити: значе, да је личност – све. Све што је около и поред и на личности са вечног видика нити се броји нити рачуна; царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе – све је то потчињено личности, у служби личности, ништавно према личности”.
– У овој земљи све ће ти опростити, али успех никада – говорили су стари Крушевљани, после револуције, својим унуцима. Свети Николај Жички, који је спасао Крушевљане октобра 1941. да прођу као Крагујевчани, а и многи други виђени Срби свога доба ову максиму претрпели су на својој кожи.
Наравно, знало се у Крушевцу, и после рата, ко су: Чолак Антић, Стојан Симић, Љотићи, Милосав Браљинац, Мутавџићи, др Боривоје Јаћовић, Рашићи, Михаило Јанковић, Серафим Неготинац, архимандрит Иларион Весић, Дреновци, Филип Ера, Крапчевићи, прота Јосиф Поповић, прота
6
Аксентије Протић, Кедровићи, Стојан Протић, Будимовићи, Каракушевићи, Урошевићи, Ханауска, Тајтацак, Нешићи, Пузићи, Рајковићи, Стојадиновићи, прота Милун Ј. Стојадиновић, прота Спасоје Томић и његов син свештеник Момчило, прота Радич Јосић, Божа Миливојевић, Ташко Начић, Франц Голднер, прота Хранислав Поповић, Михаило Милошевић, Кузман Паштро-вић, Браћа Дунда, Крста Новаковић и његов брат прота Јеврем Новаковић – отац Новака Новака... Усмено предање чувало их је од заборава. Али званично њих није нико помињао. О њима није било писане речи, назива улице или трга у граду, литерарног конкурса с њиховим именом, сећања на њихове хаџилуке у Јерусалим и Хиландар. Било је то време “Топлих суза на путу за Јерусалим”. Они нису могли бити узор младој генерацији, јер су у уџбеницима и свим јавним гласилима фаворизовани идоли социјализма – настали крај пута, најпре, ка СССР-у, а потом, ка СФРЈ. Књига Милорада Сијића открива нам у усменом предању заборављена имена крушевачких домаћина, а о познатим и успешним варошанима даје нам и њихово кратко житије.
Сећам се покојног председника Црквене општине Крушевац господина Драгослава Симића – са колико је љубави обновио Спомен плочу у Цркви светог Агатоника на Старом гробљу. Неко је мацолом оскрнавио овај споменик. Чика Симке, како смо сви звали председника Црквене општине, од свог новца је, одмах, рестауирао Спомен плочу, вратио је на јужни зид Храма светог Агатоника, тако да се и данас с ње може прочитати:
“За покој душе и вечан помен уписује за велике добротворе Храма светог Агатоника: Новака оца 1866-1936. Љубицу мајку 1878-1933. Смиљу сестру 1898-1930. Јефрема брата 1905-1944. Косту Коју брата 1907-1945. Градимира сестрића 1920-1930. Mr. ph. Крста Новаковић, апотекар са сестрама Ружаном и Зором. Плочу обнови 2003. године почасни председник Црквене општине Крушевац Драгослав Симић”.
Знао сам да је Крста Новаковић добио име по свештенику Крсти Новаковићу, који је усвојио његовог оца Новака Петровића, као сироче од седам година, па ће из знака пажње он променити своје презиме у Новаковић, а своме сину првенцу дати име по поочиму. Из књиге Милорада Сијића сазнао сам да је Крсти Новаковићу (1899-1973), постхумно, чувени Yad Vashem доделио медаљу Праведника. Признање су примили у израелској амбасади у Београду Крстини син и кћерка, 4. новембра 2003. године. У част Крсте Новаковића засађено је и једно дрво у Јерусалиму које носи његово име. Ово нисам знао кад сам писао књигу “Топле сузе на путу за Јерусалим”, (објављену у издању Историјског архива у Крушевцу, 2002. године). Али сам знао за браћу Дунда, па сам о њима, на стр. 51, написао: “Архивско Мртво море – (Историјски архив Крушевац, п. п.) као и што приличи овом периоду наше историје, почива у туђој кући. Браћу Дунда, предратне власнике Хемијске индустрије “Жупа”, упознадох на први Митровдан у новом миленијуму док смо уз песму окретали славски колач у њиховој фабрици. Неколико суза, пред радницима, испустише на обредни хлеб пре него што га преломише с генералним директором.
– На Митровдан пре другог великог рата, овде прошли пут ломисмо хлеб – проговори старији брат.
7
– Вратите нам родну кућу да у њој испустимо душу. Дрема нам се пред пут у Свету земљу. Начинићемо вам нову зграду за Историјски архив, о свом трошку – рече млађи брат.” Из књиге Милорада Сијића сам сазнао да је млађи брат Дунда преминуо 2004. године. Наравно, у кући у којој су рођени и даље је Историјски архив Крушевац, попут њене прве комшинице “Уметничке галерије Крушевац”, која је смештена у породичној кући Љотића (књига Милорада Сијића доноси биографије знаменитих Љотића и фотографију њихове “уметничке” куће). О једној од таквих кућа – Југ Богданова бр. 21, важних за историју града, а после револуције одузетих власницима, писао сам у књизи “Послушања – изабрани списи архимандрита Илариона Весића”, 2001.
Крушевачке хаџије, после сто година од ослобођења града од Турака, дочекали су да Лазарева престоница добије статус места хаџилука – светог града. У то доба председник општине био је Крста Новаковић. “Политика” је 29. јуна 1934. године, стр. 6, известила: “Велики молепствени сабор прогласио је јуче Крушевац светим историјским местом”:
“Крушевац, Видовдан, 28. јуна 1934. године. Крушевац, као стара престоница српског народа, на веома свечан начин одао је признање свим националним мученицима погинулим од Косова до данас. У славу тих наших народних јунака приређена је свечана архијерејска служба Божја у Цркви Лазарици и пред Спомеником косовских јунака. У исто време Хришћанска заједница приредила је свој велики молепствени сабор у знак пијетета према жртвама које су пале за отаџбину и народну слободу. Крушевац је уз то, вољом српско-православног епископата и Хришћанске заједнице, проглашен светим историјским местом Српске православне цркве, и одсада ће сваке године правоверни долазити у Крушевац на поклоњење светој православној цркви Лазарици и сенима изгинулих хероја на Косову.
Свечаност је отпочела јуче по подне доласком нишког епископа г. др Јована који је одслужио свечану Вечерњу у Цркви Лазарици. Јутрос је код нове крушевачке цркве формирана велика поворка грађана на челу са литијом у којој је учествовао велики број братстава Хришћанске заједнице из свих крајева Србије, са својим барјацима на челу. У Лазарици је епископ г. др Јован служио Свету архијерејску литургију уз асистенцију шеснаест свештеника из Крушевца и околине. После службе Божје формирана је поворка од преко 3.000 људи, која је прошла главним улицама Крушевца до Споменика косовских јунака. На челу поворке били су епископ г. др Јован, велики број свештеника, представници локалних војних и цивилних власти. Потом је пред великом масом народа, одржан свечани помен косовским јунацима. За време помена над масом народа летео је авион месног Аероклуба, који је из ваздуха спустио леп венац од ружа на споменик. Тај венац је потом намештен преко гвоздене фигуре Филипа Вишњића, која се налази на споменику. После свечаног помена епископ г. др Јован одржао је велику беседу присутном народу. Он је у својој беседи позвао присутне да се сете мучних дана и тешке судбине коју је наш мученички, али херојски народ преживео и из које је изашао као победник. Извојевао је слободу благодарећи огромној снази и пожртвованости. На крају епископ г. др Јован позвао је народ да се помоли Богу у славу великих мученика за добро и напредак целог народа. Беседу др
8
Јована пропратили су плотуном из пушака војници 47. пешадијског пука. Затим је музика истог пука интонирала народну химну. После овога ученици основних школа изрецитовали су неколико патриотских песама, па је г. Крста Новаковић, председник крушевачке општине, поздравио присутне и захвалио се епископу др Јовану за иницијативу да Крушевац буде одсада место где ће се сваке године приређивати о Видовдану велике свечаности у славу косовских и других наших јунака. По подне у четири часа у присуству нишког епископа г. др Јована и охридско-преспанског епископа г. др Николаја Велимировића, одржан је велики молепствени сабор народне Хришћанске заједнице. Сабор је отворио и руководио њиме епископ г. др Николај. Он је, отварајући сабор, одржао кратку беседу, у којој је изнео значај данашњег дана за наш народ и нашу земљу, као и за Српску православну цркву уопште. Сабор Хришћанске заједнице био је интересантан и за вернике, а такође и за неверне. Сви су подједнако желели да чују др Николаја и зато је сабор био необично посећен. Сви могући страсни проповедници из редова простог народа, који цео живот проводе шапћући најтоплије молитве Богу, дошли су данас у Крушевац. Са дугим брадама, неошишани, смерна и побожна изгледа, дижући свој молећиви поглед у небо, они су учинили особит утисак на све присутне и били су удостојени највеће пажње крушевачке публике. Неки од њих пешачили су по пет дана једући само хлеб и пијући само воду, да би дошли у Крушевац. Многи од њих су се зарекли да посте цео живот, да би искупили и своје и туђе грехе. Овај новопроглашени хаџилук, кажу, донеће им снагу да издрже у страшним борбама са искушењима и да својим молитвама донесу добро и себи и грешним људима који хуле на Бога. Многи међу њима, и женски и мушки, тврде да их је сам великомученик Лазар позвао и рекао да сваке године долазе у Крушевац и да се њему моле за спас своје душе. Пре почетка сабора они су се скупљали у групе и тихо и скрушено певушили побожне црквене песме. Ако би их ко запитао о њиховој вери, одмах би се крстили и молили Бога да спасе грешну душу сабеседника. На овоме сабору правоверни су се договорили како ће и шта радити да би ојачали и спасли душе своје и откупили се од грехова. Вечерас у девет часова хор братства Хришћанске заједнице из Крушевца приредиће велики духовни концерт са обимним програмом. Пре почетка концерта епископ г. др Николај одржаће велику проповед. На концерту ће такође говорити епископ г. др Јован као и г. Михајло Станојевић, професор”.
Књига Милорада Сијића отргла је од заборава највиђеније крушевачке домаћине по ослобођењу града од Турака, 1833, до укидања приватних радњи 20. маја 1948. године (Мемоари Гојка Козића) – тог дана су запечаћене од стране СУП-а – овим чином је у Србији званично укинута приватна својина.
Аутору дугујемо захвалност на посвећености у свом истраживачком раду. Требало је више година истраживати: Матичне књиге, стару штампу, надгробне споменике, приватну архивску грађу и све важније фондове Историјског архива у Крушевцу да би се родила ова књига.
Књига Милорада Сијића родиће многа друга дела. У мени је потакла идеју за један роман. Јерусалимско дрво посвећено знаменитом Крушевљанину то заслужује: крст(а) је заувек нов(аковић), зар не!
Прота Драгић Илић
ОНИ СУ ГРАДИЛИ КРУШЕВАЦ
Не на овом месту и овај дан ми нећемо одговарати странцима
чији смо ми него сами и за себе. Да би себе боље упознали и кроз то
познање разведрили се и одбранили, оснажили и сложили, да би
пронашли историјски непогрешни метар којим ћемо себе мерити и
знати какви смо и колики смо у сравњењу са оцима нашим.
Чији сте ви мали Срби? – Ми смо деца Божија и људи
аријевске вере којој је судбина доделила почасну улогу да буде главни
носилац хришћанства. Ми смо народ крштен, народ христоносни и
тако ми смо по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби
а по срцу и духу Хришћани.
(Епископ жички др Николај Велимировић, 1939, у Раваници)
Милорад Сијић
11
Они су дошли до 1837. године
Крушевац је до ослобођења од Турака био турска погранична варош са већинским турским становништвом и веома заостала у сваком погледу. Тек после ослобођења вароши када је већинско становништво побегло главом без обзира дошло је до великог прилива српског становништва. Наравно да је било и Грка који су били трговци и механџије. И тек тада када су се створили услови да на управу дођу Крушевљани варош је измештена на нову бољу локацију и почела да добија обрисе урбане средине. Ово је покушај да се да један преглед када су, одакле, и који људи долазили у Крушевац и овде отворили било какву сопствену радњу. Због немогућности да се тачно одреди долазак сваког човека дат је преглед оних који су дошли до 1837, затим до 1860, до 1900, до Првог светског рата, и између два рата.
18. децембра 1833, Н0 3093, пише Суд народни србски кнезу
Милошу: – Суд нахије јагодинске с писмом својим од 15. т. м., Н0 1103,
пославши приложена два списка одсељених из нахије јагодинске пореских глава, јавља да је од Ваше Светлости добио височајши налог да порезу на нахију расположи и да су му у истом височајшем налогу означене пореске главе потпуно по старом тефтеру, и пита оће ли и речене расељене главе при разрезивању порезе урачунати, и ако оће, на који ће начин. Суд нахијски не знајући шта да му у томе одговори с најдубљим страхопочитанијем усуђује се то Вашој Светлости, ради височајше одредбе, поднети (К.К. Нар. Суд 1833).
Пошто је до тада Јасика била стратешки важно место где су седели чиновници кнежевине Србије а налазила се у нахији јагодинској интересантан је списак лица који су се из Јасике преселили у Крушевац тако рећи истог дана по ослобођењу 1833. године, и то:
Павле Грочковић, Милосав Браљинац, Милоје Василијев, Мијат Марковић, Глигорије Гавриловић, Риста Ђорђевић, Спаса Станимиров, Ђорђе Илић, Миленко Шукић, Симеон Шукић, Петар Јовановић, Стојан Јагликић, Мина Головодац, Мијаило Стојановић, Ђорђе Јовановић, Милутин Милетић, Павле Мојић, Арса Матић, Петроније Газибарић, Анђелко Јовановић и Стојан Лесковчанин (Суд нахије јагодинске писмом
својим од 15. т.м. Н0 1103, јавио је књазу и послао списак одсељених лица у Крушевац;
Насељавање Србије, насеља, порекло становништва, обичаји, приредио Борисав
Челиковић, Службени Гласник, САНУ, 2011, стр. 222; Др Тихомир Р. Ђорђевић,
Архивска грађа за насеља у Србији, 1926, стр. 204). По првој Коншкрипцији 1834. године када округ има три иљаде
душа, срез крушевачки 1.163 душе а у срезу 21 меане и то 19 у вароши Крушевцу и по једну друмску меану у селима Глободер и Стопања. Од тога 13 је српских: Цветко Нешић, Младен Стојановић, Панта Спасојевић, Милован Радосављевић, Стефан Каштаварац, Стојан Каштаварац, Величко Мијајловић, Павле Тројановић, Петар Маскарац, Андреја Пећанац, Стефан Ђорђевић, Милисав Стефановић и Ђорђе Илијић. Грци су: Ариз Грк, Јања Јевтимијевић, Димитрије Дина, Јања
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
12
Живковић, Милета Ђорђевић и Љота Јањић. У Глободеру Мијајло Симиџић, у Стопањи Вуле Симић.
5. марта 1836, Н0 204, пише Исправничество окружја круше-
вачког кнезу Милошу: овдашњи трговци и меанџије Грци, који су пре Карађорђевог рата, но без фамилија својих, у Крушевац дошли, дућане себи изградили и изјаснили се да они српски поданици до века остају и да би срдачно желели, кад би само од турског правителства дозвољеније добили, и фамилије своје овамо преселити (Суд нахије јагодинске писмом
својим од 15. т.м. Н0 1103, јавио је књазу и послао списак одсељених лица у Крушевац;
Насељавање Србије, насеља, порекло становништва, обичаји, приредио Борисав
Челиковић, Службени Гласник, САНУ, 2011, стр. 206; Др Тихомир Р. Ђорђевић,
Архивска грађа за насеља у Србији, 1926, стр. 188). То је био повод да Исправничество окружја крушевачког достави
списак свих иностраних поданика који се налазе и од када у Крушевцу. Велики број ових домаћина налазимо и касније као житеље Крушевца. Дајемо о њима и биографијe. Међутим, због занимљивости овога списка странаца који живе у Крушевцу дајемо га на посебном месту.
Списак
од иностраних поданика у окружју крушевачком живећих
Марко Николић и брат му Димитрије, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Сочишту, у Урумен, жењен, има једно мушко и једно женско дете. Трговину овде води, има својбину, ливаду и водени-цу. Овде су од 1807. године. Овде му је и дед и отац умро, и он је рад из Турске жену и децу своју овамо довести, ако му буде икако могуће.
Ника Јанковић и два му брата Ђорђе и Трандафил, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Сочишту, у Урмен, жењен, има једно женско дете. Трговину овде своју води. Један брат је жењен други није. Овде су од 1807. године. Рад је да жену своју и дете доведе ако је икако могуће.
Ђорђе Стаматовић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Сочишту, жењен, има два мушка детета. Хан свој овде држи. Овде је од 1807. године. Рад је да жену своју и децу доведе ако је икако могуће.
Панајот Јањић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, три сина и једно унуче. Хан свој овде држи. Овде је од 1807. године. Рад је да жену своју и децу доведе ако је икако могуће.
Дина Јањић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, једно мушко дете. Хан свој овде држи. Овде је од 1807. године. Рад је да жену своју и дете доведе ако је икако могуће.
Јања Живковић, греческое исповести, Турска, кућа му је у Заго-рју, жењен, једно мушко и једно женско дете. Хан свој овде држи. Овде је од 1800. године. Рад је да жену своју и децу доведе ако је икако могуће.
Ђорђе Ристић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен, једно женско дете. Хан свој овде држи. Овде је од 1825. године. Рад је да жену своју и дете доведе ако је икако могуће.
Милорад Сијић
13
Арис Зоић, греческое вероисповести, Турска, кућа му је у Загорју, жењен. Механџија под кирију. Овде је од 1821. године. Рад је да жену своју доведе ако је икако могуће.
Јања Мијаиловић, греческое вероисповести, Турска, дошао из Ниша, жењен, једно женско дете. Терзија, има овде два дућана. Овде је од 1835. године. Жели српским подаником бити.
Здравко Станковић, греческое вероисповести, Турска, дошао из врањске нахије, није жењен. Хан свој овде има и држи. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.
Станко Мишић, греческое вероисповести, Турска, из Ниша, жењен. Папуџија, држи дућан под кирију. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Стојан Петровић, греческое вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.
Живко Станковић, греческое вероисповести, Турска, из Лесковца, жењен, два мушка и два женска детета. Грнчар. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.
Мита Ранђеловић, греческое вероисповести, Турска, из Штипља нахије скопљанске, жењен, два мушка и два женска детета. Ханџија под кирију. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Тодор Цветковић, греческое вероисповести, Турска, из Острва пиротске нахије, није жењен. Мутваџија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.
Недељко Стојановић, греческое вероисповести, Турска, из Лесковца, жењен, једно женско дете. Мутавџија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.
Манојло Јанић, греческое вероисповести, Турска, из Ниша, жењен, једно мушко и два женска детета. Терзија. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Јован Николић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Мумџија, дућан под кирију. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Мита Маринковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1834. године. Овдашњи не жели бити.
Стојко Стефановић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, жењен, једно женско дете. Ћурчија. Овде је од 1836. године. Овдашњи жели бити.
Крста Ђуровић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1834. године. Овдашњи не жели бити.
Стојан Стаменковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.
Стојан Живковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Овдашњи не жели бити.
Станко Павловић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1835. године. Жели овдашњи бити.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
14
Гаврило Хаџи Ацковић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, жењен. Терзија. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Стеван Хаџи Тошић, восточноје вероисповести, Турска, из Ниша, није жењен. Терзија. Овде је од 1833. године. Жели овдашњи бити.
Ђура Петковић, восточноје вероисповести, Турска, од Остронице пиротске, није жењен. Мутавџија. Овде је од 1835. године. Жели овдашњи бити.
Јова Ристић, восточноје вероисповести, Турска, из Врањске, жењен, једно женско дете. Ужар. Овде је од 1836. године. Жели овдашњи бити.
Петар Филиповић, восточноје вероисповести, Турска, из Крушевице код Софије, није жењен. Бакалин. Овде је од 1836. године. Жели овдашњи бити.
Настас Димитровић, восточноје вероисповести, Турска, из Охрида, није жењен. Калдрмџија. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Благоје Цветковић, восточноје вероисповести, Турска, из Лесковца, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Китан Богдановић, восточноје вероисповести, Турска, из Лесковца, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Коца Цветановић, восточноје вероисповести, Турска, из Лесковца, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Јован Вељковић, восточноје вероисповести, Турска, из Врањске, није жењен. Ужар. Овде је од 1836. године. Овдашњи не жели бити.
Манојло Димитријевић, восточноје вероисповести, Турска, из Ћустендил Бање, жењен, једно мушко дете. Трговац. Овде је од 1836. године. Жели овдашњи поданик бити. И на исто његово ово желеније добио је под Н
0 2169, 5. јунија т. године од Светлог Књаза означено (на
прошеније) дозвољено да може гди жели остати. Атанас Цветковић, восточноје вероисповести, Турска, из
Врањске, жењен, једно мушко дете. Абаџија. Овде је од 1835. године. Овдашњи поданик жели бити.
КН
0 31. Члан Исправничества Окр. Крушевачког
9. јануар 1837. г. асесор, У Крушевцу Секретар Исправничества (Државни Савет) Костантин Антоновић (Насељавање Србије, насеља, порекло становништва, обичаји, приредио
Борисав Челиковић, Службени Гласник, САНУ, 2011, стр. 580-585; Др Тихомир Р.
Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији, 1926, стр. 562-567).
Милорад Сијић
15
Чолак Антић. Чолак Анта Симоновић (1777-1853), војвода крушевачки. Имао сина Косту (1809-1848) који је био члан нахијског суда у Чачку и суда у Крушевцу. Костини синови су Илија Чолак Антић (1836-1894), пуковник и Лазар Чолак Антић (1839-1877), потпуковник који је командовао на Јанковој клисури. Илијини синови др Бошко Чолак Антић (1871-1949), маршал краљевог двора и посланик у многим европским престоницама, велики спортски радник, и др Војин Чолак Антић (1877-1945), дивизијски генерал.
Чолак Анта Илија Чолак Антић Лазар Чолак Антић Бошко Чолак Антић
Лазаревић. Петар Лазаревић (?-1849), ванбрачни син Павла
Цукића, војводе жупског, [и Павлов братанац Василије Цукић (?-1873) начелник је жупског среза]. Петар је управитељ српског дела Београда, срески старешина у Карановцу, од 1834. долази у Крушевац за среског старешину, а од 1939. начелник је округа. Он је 1836. године преместио варош из мочваре на брдо. Члан је Совјета и сенатор до своје смрти. Његов син Коста Цукић (1826-1879), студирао у Бечу, затим Хајделбергу, стекао титулу доктора филозофије. Предавао је на Лицеју у Београду, у кабинету Илије Гарашанина постао министар финансија, као најбољи економски стручњак у Србији. Петар Лазаревић Коста Цукић
Имовина Петра Лазаревића у Крушевцу 1846. године (Српске
Новине, 22. март 1846, стр. 6) је следећа: шест дућана лежећа до пијаце; један дућан на ћошку, гледајући на пијацу крста; дућан до њега исте величине; кавана, која узима места за два дућана са две собе; налбантица, над њом соба и кујна; хан с једном форуном екмекџијском у простору 12 хвати дужа на доњем кату, на горњем четири собе, две кујне, једна сарачана са великим гангом; диванана са стакленим пенџерима и доле подрум све од камена зидан и добар у материјалу, једна кошара у авлији са 12 коња; шупа за сено; један нижник са четири одељења; велика кација за сено и дрва увозити; бунар зидан у истој авлији. Једна њива близу чаршије од 12 плугова, ограђена, са тапијом
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
16
турском; ливада питома у пољу са тапијом и сенетом, које је комшија г. Симић и г. Вучко Мутавџић а велика је 30 кола сена; воћњак код Бивоља, један плуг; у Паруновцу забран величине 10 плугова; место воденично са тапијом у Паруновцу и место у чаршији код џамије.
Симић. Ђорђе Симић (?-1827), из Баљевца у Срему, старешина Крушевца у Карађорђево време, његови синови Коста, погинуо у борби с Турцима на Јасици, Стојан и Алекса.
Стојан Симић (1797-1852), лични пријатељ кнеза Милоша и најбогатији Србин тог времена. Његов син Ђорђе (1843-1921), председник владе је у више наврата, сенатор, посланик у Цариграду, Риму и Бечу, оснивач је Црвеног крста Србије. Оженио се ћерком кнеза Александра Карађорђевића, сестром краља Петра.
На њиховом имању саграђена је барутана Обилићево. Алекса Симић (1800-1872), брат Стојана Симића, председник
владе. Његов син Милан (1827-1880), завршио филозофију у Пешти, чиновник у министарству иностраних дела, имао Алексу (1860-1933), Стојана (1862-1906), Михајла (1865-1926) и Косту (1867-1934).
Стојан Симић Ђорђе Симић Алекса Симић Коста М. Симић
Кућа Симића пред Први светски рат
Протић. Милован Протић (?-1843), прота, народни посланик.
Милорад Сијић
17
Стефановић. Тодор Стефановић (1794-1860), трговац, народни посланик (Српске Новине, 17. јун 1839, стр. 5). После ослобођења од Турака Тодор је одржавао чесму Челеби Али Агића који му је за то слао дукате. Веома богат, сматран за највећег трговца у свом времену у Крушевцу, закупљивао је под аренду велике површине земље, нпр.: алије Копаоник, Бећировац, Шаревац, земљу око куле лужњанске. Тодорови синови Сима (1835-?) и Арсеније (1839-?).
Сима, поштоноша, његови синови су Димитрије (1857-?), Милош (1860-?), Љубомир (1861-?).
Арсеније, учитељ, узео ћерку Обрада Човића, имао Саву (1861-?). Човић. Обрад Човић (1803-?), из Доњег Ступња, капетан
козничког среза, а после судија у Крушевцу до своје смрти. Син Миленко (1833-1871), судија у Крушевцу, затим у Алексинцу где је и умро, а по својој жељи сахрањен у Крушевцу. Оженио се Јелком, ћерком Јосифа Поповића, свештеника, са којом је имао Чедомиља (1866-1936), судија, адвокат, нежењен, и ћерку Лепосаву (1867-1945), удата за Саву Димитријевића (1862-1926), из Зајечара, апотекара (НС).
Чедомиљ М. Човић Сава Димитријевић Коста Петровић Ракичић Петровић. Никола Мандрда, из Пољанице код Врања, истакнути
борац из Првог српског устанка. Његов син Радован Петровић Ракица (1791-?), начелник округа крушевачког од 1842. до 1857. године. Он је пред долазак кнеза Александра Карађорђевића (26. април 1843. године) изградио пут од Крушевца до Рибарске Бање. Његов син Коста Р. Петровић (1846-1929), несвршени студент, трговац и механџија, од 1879. до 1882. године закупац је Рибарске Бање, а од 1882. године закупац је Врњачке Бање (Српске Новине, 28. мај 1882, стр. 8). Познат је као Коста Ракичић, који је 1885. године саградио у Врњачкој Бањи Народну гостионицу као први угоститељски објекат од чврстог материјала. Народна гостионица била је стециште елите врњачких посетилаца где су се одржавале забаве и позоришне представе. Године 1887. Коста је направио зграду која је имала 16 соба, терасу и прву врњачку пекару. Било је то приземље данашње виле Авала. Народна гостионица је одузета Кости 1889. године.
Калајџић. Риста Калајџић (1800-1872), његов син Стојан (1836-1870), бакалин (СБ, МКУ, 1870, 343).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
18
Љотић. Љота Јањић (1794-?), механџија, доселио се из Арциста у Крушевац још у време Турака. Имао је синове Зоју и Николу. Породица је живела у заједници до 1867. године, када је довршена градња хотела Париз, а онда су његови потомци одлучили да се поделе. Пошто је Зоја умро пре 1863. године, Никола је носилац домаћинства (ПС, 1864, 339).
Зоја Љотић (1814-?) има Паскаља, Јању, Љоту, и Димитрија. Од Паскаља су Паскаљевићи, Љотини потомци су Љотићи.
Трговина Паскаља и бензинска пумпа Кућа Љотића (данас Уметничка галерија)
Паскаљ З. Зојић (1836-1906), отворио је бакалску радњу под фирмом Паскаља Зојића и Сина коју његови потомци држе до 1928. године на левој страни Трга косовских јунака а онда су прешли на десну страну истог Трга у нови локал. Паскаљ са супругом Стаматом имао сина Михаила (1866-1919), а Михаилови синови су Димитрије (1886-1973), Зоја (1892-1961) и Ђорђе (1893-1918). Димитрије није имао деце, а Ђорђе се није женио. Зоја је имао сина Михаила Бату Паскаљевића (1923-2004) и ћерку Аницу. Бата Паскаљевић, један у низу великих глумаца из Крушевца, има сина Зоју који је бизнисмен у Диселдорфу.
Паскаљ З. Зојић Михаило П. Зојић Димитрије М. Зојић Зоја М. Зојић
Њихова имовина се састојала од неколико кућа, магацина и
дућана, млина, винарије, фабрике текстила, бензинске пумпе, половине хотела Париз, виле у Соко Бањи, и плацева у Крушевцу, затим имања у Пожаревцу и Лесковцу.
Јања З. Зојић (1838-?), нема података.
Милорад Сијић
19
Љота З. Љотић (1840-1904), са супругом Леном (?-1908) имао је синове Прокопија (1870-1918), Петра (1875-1937), Лазара (1879-1924) и Кочу (1881-1937), и ћерку Алексију (1873-?). Љота је добио концесију да гради део железничке пруге Ниш-Пирот, према закљученом уговору 29. августа 1885. године. Љота је и познати извозник свиња, много је изво-зио, и то за Беч, а његови синови су такође велики извозници између два светска рата. Љота је члан општинске управе вароши Крушевац 1889. године. Бакалско-шпекулативну радњу протоколисао је 15. јуна 1888. године под фирмом Љота З. Љотић, а после његове смрти 1904. године фирма носи исто име а која је бакалско-шпекулативно-извозничко-кафанско-механска и воде је његови синови са правом потписа Прокопија Љотића (Српске Новине, 12. август 1904, стр. 4). Поред неколико послова Љотићи су имали део хотела Париз а и кафану Браћа Љотић у главној улици.
Петар Љ. Љотић, индустријалац, председник Управног одбора Крушевачке задруге, са успехом је водио послове ове породице. Читав капитал потрошио је помажући сиротињу. Једва да је прошло четрдесет дана од смрти Перине, а из Беча стигао је глас да је умро и последњи изданак по мушкој линији породице Љотић – Коча.
Димитрије З. Љотић (1850-1892), нема података.
Љота З. Љотић Прока Љ. Љотић Петар Љ. Љотић Коча Љ. Љотић Никола Љотић (1834-1884), механџија, купио је кућу из масе
почившег Вукоја Недељковића и приликом оправке мајстори су 16. октобра 1869. године нашли у димњаку 49 дуката у злату и три златна прстена и то су пријавили полицији (Српске Новине, 28. октобар 1869, стр. 4). Никола је 1872. године закупио и реновирао Амам градски, добро га опремио, довољно снабдео водом а за добру послугу и чистоћу постарао се да поштовану публику задовољи у дане купања: за мушке само петком и празником, а за женске сваки дан сем петка и празника.
Имао синове Божидара (1868-?), Алексу (1877-1899), механџија, и ћерку Јелену (1866-?), удата за Прокопија Димитријевића.
Јосифовић. Марко Јосифовић (1807-1877), барутџија, трговац (СБ, МКУ, 1877, 496), син Антоније Марковић, трговац, коме је отац дао новац да отвори шпекулативну радњу и самостално издржава своју породицу (Српске Новине, 16. октобар 1869, стр. 4).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
20
Михаиловић. Михаило Јовановић (1798-?), из Варварина, трговац, кмет варошки (ЗТМФ, 1833, 1), имао сина Николу Михаиловића (1831-?), трговац. Никола је имао Васу (1859-1945) и Јована (1865-?) (НС). Васа Михаиловић, учитељ, имао десеторо деце, а његов син Бора Михаиловић (1899-1992), наставник немачког језика у Гимназији у Крушевцу, био је глумац и позоришни редитељ и најзаслужнији човек зато што је Крушевац дао највећи број добрих глумаца у нашој земљи.
Васа Михаиловић Бора Михаиловић Десеторо Васине деце
Ђорђевић. Манојло Ђорђевић (1809-?), његови синови Лазар
(1834-?), Јован (1840-?), Константин (1845-?), мумџија, шпекулант. Константинов син Драгољуб (1879-1955), трговац, 1911. године отворио шпекулативну радњу (Српске Новине, 3. децембар 1911, стр. 4).
Шурдиловић. Анђелко Шурдиловић, имао Лазара, Јована, Ђорђа и Косту. Лазар А. Шурдиловић (?-1851), судија, има Светозара (1848-?).
Јован А. Шурдиловић (1827-?), практикант, подинжењер, имао дућан, његови синови Милутин (1850-?), Светозар (1851-?), начелник среза темнићког, Михаило (1860-?), пандур.
Ђорђе А. Шурдиловић (?-1855), имао дућан. Коста А. Шурдиловић (1831-1909), шпекулант, имао дућан,
бивши кмет варошки, адвокат, од 20. априла 1858. године узео под аренду Гостионицу у Рибарској Бањи и обавестио заинтересовану публику да ју је свим потрепштинама у изобиљу спремио (Српске Новине,
8. мај 1858, стр. 4). Његов син Драгољуб (?-1910). Драгољуб има Косту, који је чиновник Аграрне банке у Београду.
Бачинац. Михајло Марковић Бачинац, из Бачине, трговац, његов син Милосав Марковић Бачинац (1822-1894), трговац, имао четири дућана (ПС, 1864, 165), народни је посланик. Његови синови су Михајло (1849-?), Милан, директор Гимназије у Крушевцу, и Љубомир (1857-?), окружни начелник у Крушевцу.
Здравковић. Јован Здравковић (1773-?), један је од вођа устаника при ослобађању крушевачке нахије, први је службеник из Крушевца, изабран за суд крушевачки 1833. године. Имао синове Николу (1803-?), и Милоша (1815-?) (ЗТМФ, 1833, 48).
Милорад Сијић
21
Петковић. Петко Рајковић (1778-1848), из Старе Србије, ужар, богат човек код кога раде слуге (ЗТМФ, 1833, 2). Имао синове Павла (1812-?), Стојана (1820-1860), Филипа (1822-1860) и Стевана (1829-?).
Павле Рајковић имао Филипа (1837-?). Стојан Петковић, трговац, има три дућана, механу и ковачницу,
продавац школских књига (1851), народни посланик (Српске Новине, 3.
август 1840, стр. 6), његови синови су Коста (1848-?) и Јеврем (1854-?). Филип Петковић, имао дућан, син Стеван (1846-?). Стеван Петковић, кафеџија, преко магацина у Прокупљу послао
српској војсци на бојиште 504 ока ракије, за шта је добио јавну захвалност (Српске Новине, 4. март 1878, стр.2), имао сина Петра (1849-?).
Вучковић. Милета Лозничанин, трговац, његов син је Вуча Милетић (?-1848), трговац, народни посланик (Српске Новине, 26. јун 1837,
стр. 4). Вучин син Милан Вучковић (1830-1908), трговац, имао два дућана. Миланов син Вучко М. Вучковић (1863-1943), трговац, оженио ћерку Мијушка Миловановића, трговца (НС). Од 1889. године отворио самосталну мануфактурнo-шпекулативну и сваковрсну трговину. У Вучковој радњи од 1906. године могли су Крушевљани да купе американску обућу Coodyear, коју је као специјалитет производила прва српска фабрика обуће Ђурића, Клидиса и Барловца у Београду на најсавременијим и најсавршенијим машинама. Вучков син Милош В. Вучковић (1902-1978), професор Економског факултета у Београду.
Јаћовић. Вучко Јаћовић (1810-1875), из Пећи, свећар и трговац (СБ, МКУ, 1875, 22), закупац јасичке скеле, кућа им је у улици Стевана Високог бр. 10. као и неколико кућа у Чолак Антиној улици. Вучко Јаћовић имао је пет дућана, једну механу, воденицу и друго имање (ПС,
1864, 310). Његови синови Стојан (1843-1905), Светозар (1846-1922), трговци, и Коста (1850-1895), судија првостепеног суда у Крушевцу и Прокупљу, у свом времену једни од најбогатијих људи у вароши. У њиховом дућану код високе тополе држао је апотеку Драгослав Кедровић када је дошао у Крушевац до 1878. године када је прешао у зграду Илинкића. Костин син др Боривоје Јаћовић (1879-1915), лекар.
Локал Јаћовићевих код високе тополе Др Боривоје Јаћовић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
22
Мутавџић. Вучко Мутавџић (?-1850), из Тоболца, председатељ суда, имао је Павла, Милована, Петра, Гају, Станка и Илију.
Павле Мутавџић (1818-1888), начелник округа, имао два дућана (ПС, 1864, 825), синови Љубомир (1845-1892), инжењер, радио у пореској управи, оженио ћерку Милосава Дреновца која је исте године умрла, и Божидар (1850-?), апелациони судија и народни посланик.
Када се Павле Мутавџић 1859. године разболео од отока црне џигерице, по извршеном прегледу казао му је др Панчић да иде у Врњце. Чим је Павле дошао 1860. године у Врњце погодио је за четири дуката неке људе да на самом извору ископају јаму у величини каде где се он купао са својом породицом и излечио. Он је са неколико виђенијих људи 1861. године основао друштво за уређење Бање. Али ово друштво није имало среће: влада није одобрила услове за експлоатацију Врњачке Бање па је престало да постоји 1870. године.
Милован Мутавџић (1818-1879), трговац, имао дућан и воденицу (ПС, 1864, 323), син Милутин (1853-1909). Милутин је оженио ћерку Дој-чина Ристића, са којом је имао Милована (1881-1945), и Мијајла (1892-1936), шофер.
Станко Мутавџић (1823-1883), званичник округа, (он је 1843. године као практикант при начелству, пред конаком где је одсео кнез Александар Карађорђевић на подигнутој пирамиди сачинио натпис за ову прилику), начелник левачког среза (1878), у једном београдском срезу, и другим местима. Његов син Војин (1865-?), писар у суду.
Илија Мутавџић (1830-?), писар суда у Крушевцу, имао дућан, синови Драгутин (1853-?) и Милош.
Павле Мутавџић Божидар Мутавџић Мијајло М. Мутавџић
Миљковић. Миљко Рашић (1773-?), његов син Никола
Миљковић (1807-1872), механџија. Николини синови су Миладин (1845-?) и Милун (1854-1926). Милун Миљковић, трговац, после завршене основне школе стално се настањује у Алексинцу где отвара деликатесну радњу. Учесник је у свим ратовима за ослобођење као обвезник – коњаник. Један је од оснивача Радикалне странке у Србији, чији је народни посланик у неколико мандата за град Алексинац. Председник општине Алексинац био је 15 година.
Нешић. Цветко Нешић (1798-1843), механџија (ЗТМФ, 1833, 26).
Милорад Сијић
23
Браљинац. Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине, председник суда, управник округа, народни посланик (Српске Новине, 26.
јун 1837, стр. 4), члан Апелационог суда и кавалир. Имаo је синове Анту и Максима.
Анта Браљинац (?-1861) имао два дућана и механу, његови синови су Миленко и Алекса. Миленко А. Браљинац (1836-1863), механџија, имао дућан, синови Коста (1856-?), обућар, и Милан (1860-?), кројач. Алекса А. Браљинац (1845-1878), трговац, имао дућан, отворио је 1. марта 1873. године ортачку радњу са Стеваном Милошевићем. Његов син Чедомир Браљинац (1873-1939), трговац.
Максим Браљинац (1816-1903), судија (НС), трговац, имао је два дућана 1860. године. Он је све своје покретно и непокретно имање уступио за свагда својој жени Тодори 8. јуна 1865. године. Од 1. новембра 1876. године узео у закуп на име своје жене Тодоре две касапнице – говеђу и свињско саламску. Имао је синове Саву (1850-1918), инжењер, био је инспектор министарства грађевина, Аврама (1857-1882), берберин, и Стојана (1861-1946), столар (НС).
Стојанови сu Милан (1901-?), порезник, и Мијаило (1894-1986). Милосав Браљинац Сава Браљинац Стојан Браљинац
Стевановић. Стеван Вељковић (1784-?), из Пчиње, трговац
(ЗТМФ, 1833, 104), његови синови Сава (1814-?), Спасоје (1816-1876) и Стојадин (1820-1870).
Сава Стевановић, имао пола дућана. Спасоје Стевановић, трговац (СБ, МКУ, 1876, 613), имао је три
дућана и две кафане. Синови Аврам (1845-?), Стојан (1854-1906), Јован (1854-1916), мутавџија, Никола (1858-1907) и Станоје (1860-?). Стојан, срески писар, имао Војислава (1883-1919), начелник срески у Краљеву. Николин син Љубомир (1880-1952), поштар (НС).
Стојадин Стевановић, поштоноша, имао два дућана, његови си-нови су Мијаило (1841-?) и Ђорђе (1845-?). Мијаило је имао Стевана (1889-?), шлосер.
Ристић. Ђорђе Ристић (1801-1859), из Грчке, трговац (ЗТМФ, 1833,
67), старешина крушевачког среза, и народни посланик. Ристић. Коста Ристић (1804-?), имао два дућана. Ристић. Стојан Ристић (1813-1874), бакалин, његов син Ђорђе
(1862-1933), трговац (СЂ, МКУ, 1933, 167).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
24
Гмитровић. Гмитар Рајковић (1769-?), кмет (ЗТМФ, 1833, 57), имао је Стојадина (1794-1840), Живадина (1804-1869) и Станисава (1808-?).
Стојадин Гмитровић, кмет, имао Саву (1827-?), Миленка (1840-?). Живадин Гмитровић, имао дућан, син Мијаило (1835-?). Живковић. Живко Лазаревић (1804-1864), трговац, син Стојан
(1830-1871), из првог брака, терзија (СБ, МКУ, 1871, 140), и Светозар (1859-1905), из другог брака, терзија.
Стојанови су Коста (1863-?), терзија, и Милан (1874-?), сарач. Лазаревић. Недељко Лазаревић (1814-?), председник примири-
телног суда, народни посланик (Српске Новине, 8. август 1864, стр. 1). Рашић. Раша Мијаиловић (1816-1866), из Јагодине, ашџија –
гостионичар (СБ, МКУ, 1866, 169), имао три дућана (ПС, 1864, 1), закупац је почековачке скеле, председник примирителног суда, син Мијаило Мица Рашић (1838-1888), трговац, имао дућан, кмет, узео ћерку Милосава Дреновца. Мијаилови синови су Драгутин и Чедомир.
“После смрти оца, да се не би ово имање делило парчало и тиме изгубило од своје вредности на штету обе стране, Чедомир је пристао да га брат Драгутин за припадајући део наследства измири у готову новцу, што је учинио према уговору потврђеном код начелства округа крушевачког 27. септембра 1897. године Бр. 9140” (Српске Новине, 12.
фебруар 1898, стр. 6). Драгутин Рашић (1864-1932), млинар и народни посланик, имао
Милоша (1894-1915), Ранђела (1896-1912) и Милутина (1903-1964). Чедомир Рашић (1875-?), ковач.
Драгутин Рашић Јанковић. Тома Јанковић (1818-1868), ћурчија (СБ, МКУ, 1868, 7). Ђорђевић. Милета Ђорђевић (1800-1846), из Турске, имао два
дућана (ЗТМФ, 1833, 133). Син Коста (1835-1900) водио је заједничку радњу са ортацима Тасићем и Зојићем са којима је пречистио рачуне 27. новембра 1887. године и примио на себе радњу вођену на име Тасић и Зојић (Српске Новине, 22. децембар 1887, стр. 4).
Петровић. Миљко Петровић (1814-1869), папуџија (СБ, МКУ, 1869,
128). Павловић. Риста Павловић (1796-1871), ужар (СБ, МКУ, 1871, 190). Клаинцлер. Јован Клаинцлер (1797-1871), тишлер (СБ, МКУ, 1871,
268).
Милорад Сијић
25
Белотрепић. Павле Белотрепић (?-1859), из Варварина, имао Ми-хаила. Михаило Павловић (1794-?), трговац, имао Милисава и Милана.
Милисав М. Павловић (1826-1910), трговац (СБ, МКУ, 1910, 19), његови синови Светозар и Живко, који су П. Белотрепић.
Светозар П. Белотрепић (1849-1927), трговац, водио бакалску радњу која се налазила у улици Краља Милана између механског плаца браће Љотић и Арсе Дреновца. Једино у бакалској радњи Светозара, између осталих артикала могао се у округу крушевачком купити један необичан и тада (1889) много рекламиран проналазак за раст косе који је пронашла Ана Чилаг из Будимпеште. Лични је пријатељ Краља Милана, председник је општине крушевачке, неколико мандата је народни посланик – постављен (Српске Новине, 2. јул 1897, стр. 1), члан Напредне странке, називан од политичких противника регент цинцарштине. Све-тозар је имао ћерку Катарину (1878-?), удата за Николу М. Михајловића (1865-1938), из Тополе, пуковник, и Милорада (1881-?), кога је уписао као Павловића. Милорад Павловић, капетан, помоћник министра пољо-привреде, имао синове Драгомира, Радомира и Владимира (НС).
Живко П. Белотрепић (1864-1935), трговац. Живко је био дугого-дишњи управник Крушевачке занатске радничке задруге. Његови синови су Љубивоје (1897-1915), трговац, и Велибор (1902-?), дипломи-рани правник, 1936. године постављен за јавног тужиоца.
Милан М. Павловић (1828-?), абаџија, његов син Димитрије П. Белотрепић (1846-?), бакалин.
Милисав Белотрепић Светозар Белотрепић Љубивоје Белотрепић
Белотрепић. Милош Павловић (1819-1880), из Варварина, абаџи-
ја (СБ, МКУ, 1880, 406), кога су синови 1862. године код суда прогласили за распикућу и нису признавали његове дугове. Његови синови су Димитрије (1848-1891), трговац, и Светозар (1852-1887), трговац. Светозар је имао Живка (1880-?).
Јањић. Константин Јањић (1795-1865), механџија (СБ, МКУ, 1865,
227). Пантелић. Јеремија Пантелић (1797-1865), дунђерин (СБ, МКУ,
1865, 290). Василијевић. Павле Василијевић (1812-1866), туфекџија (СБ,
МКУ, 1866, 11).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
26
Андробашић. Андрија Јовановић Андробаша (1803-1874), из Аранђеловца, срески капетан у Трстенику (НС). Његов син Никола Андробашић (1832-1901), срески и окружни начелник у Крушевцу (СБ,
МКУ, 1901, 75). Николин Коста, био је начелник министарства у влади. Павловић. Јован К. Павловић (1804-?), терзија и трговац (ПС,
1864, 134), син Атанасије (1837-1908), трговац. Атанасије Павловић, поред шпекулативне радње, отворио је 27. новембра 1883. и гвожђарску радњу (Српске Новине, 8. децембар 1883, стр. 6).
Маринковић. Коста Маринковић (1808-1868), ћурчија (СБ, МКУ,
1868, 95). Зојић. Димитрије Зојић (1813-1868), механџија (СБ, МКУ, 1868,
359). Цветановић. Вучко Цветановић (1801-1871), из Врања,
дрводеља. Розмировић. Петар Розмировић (1807-1869), шнајдер. Анђелковић. Наум Анђелковић (1811-1871), папуџија. Игровић. Јанићије Игровић (1814-1872), механџија. Новаковић. Ђура Новаковић (1782-1872), механџија. Николић. Јања Николић (1812-1872), механџија. Николић. Никола Радовановић, синови Михајло Николић (1848-
1902), трговац, и Љубомир Николић (1852-1914), трговац (НС). Димитријевић. Никола Димитријевић (1793-1876), фишеклија
(СБ, МКУ, 1876, 6). Ђорђевић. Риста Ђорђевић (1802-1877), механџија (СБ, МКУ, 1877,
20). Алексић. Илија Алексић (1817-1872), касапин (СБ, МКУ, 1872, 82). Јањић. Дина Јањић (1812-1868), из Загорја, механџија, имао две
механе. Анђелковић. Петар Анђелковић (1811-1871), барутџија, римока-
толик (СБ, МКУ, 1871, 68). Браљинац. Мијаило Браљинац (1803-?), из Браљине, његов син
Милета (?-1860), имао механу, Милетин Живко (1850-1873), кафеџија. Пећанац. Андреја Пећанац (1812-?), из Пећи, механџија, имао
Јована. Јован А. Пећанац (1833-1878), трговац и кафеџија (СБ, МКУ, 1878,
1), кмет варошки, председник примирителног суда вароши Крушевац је 1863, председник општине 1873. године, народни посланик (Српске Новине
8. август 1864, стр. 1). Оженио се Стаником (1835-1913), њихови синови су Светозар (1862-?), Милорад (1871-?), кафеџија, Андреја (1875-1913), приватијер, и Добривоје (1877-1894). Држали су од 1863. године познату кафану Пећанац, поред које је и њихов дућан, који се налазе на главном тргу између дућана Арсе Дреновца и Паскаља Зојића и Сина. У кафани Пећанац до Првог светског рата одигравали су се најзначајнији скупови сваке врсте. На жалост: “пред кафаном Пећанац на коју Јован Пећанац има тапију потврђену у првостепеном крушевачком суду 25. априла 1863. године продата је и сама кафана 1904. године због учињених дугова њеног власника” (Српске Новине, 6. мај 1904, стр. 4).
Милорад Сијић
27
Ђорђевић. Анта Ђорђевић (1800-1868), качар (СБ, МКУ, 1868, 241). Миленковић. Миленко Милићевић (1794-?), синови Милован
(1828-1868), Милоје (1830-?), Аранђел (1838-?), пасторак Милош (1824-?). Милован Миленковић, абаџија (СБ, МКУ, 1868, 25), син Коста (1847-?).
Спасић. Коста Спасић (1805-1875), пиљар (СБ, МКУ, 1875, 392), син Милан (1849-1929), берберин (СЂ, МКУ, 1929, 107), његови синови Борисав (1886-1903, Чедомир (1888-1910), правник, и Славко (1890-1903, ђак.
Лазаревић. Мијаило Лазаревић (1794-?), син Миленко (1822-1877). Миленко, берберин (ПС, 1864, 274), његови синови Стеван (1856-1924), берберин, Никола (1864-1928), берберин. Стеванов Војислав (1883-?).
Станковић. Станко Стаменковић (1804-1870),
казанџија (СБ, МКУ, 1870, 42), синови Јованча (1826-?), Миленко (1832-1872), Атанасије (1838-?).
Јованча Станковић, казанџија, имао пола дућана, док је друга половина била његовог брата Миленка. Јованчин син Љубомир (1851-1936), бравар.
Миленко Станковић, казанџија, синови Сава (1858-?), Димитрије (1861-?).
Љубомир Станковић
Лазић. Лазар Веселиновић (1784-?), његов син Мијушко Лазић
(1812-1860). Стевановић. Стеван Кованџић, његов син Миљко (1819-?)
(ЗТМФ, 1833, 98). Миљко Стевановић имао је синове Тодора (1852-?), Стојана (1857-1906), писар, и Косту (1859-?).
Ристић. Никола Ристић (1814-1906), из Варварина, ужар и трговац (СБ, МКУ, 1906, 143), имао је сина Станоја (1853-?).
Вељковић. Никола Вељковић (1799-1857), из Гредетина (ЗТМФ,
1833, 55), његови синови су Крста (1819-?) и Софроније (1837-?). Пешић. Пеша Вељковић (1809-?), из Гредетина, синови Ђорђе
(1831-1895), пиљар (СБ, МКУ, 1895, 8), Милован (1837-?), бакалин. Ђорђеви синови Драгутин (1863-?), трговац, и Спира (1879-?), трговац.
Стефановић. Јован Стефановић (1812-1862), трговац, народни посланик (Српске Новине, 17. јун 1839, стр. 5), син Петар (1838-?).
Коста Стефановић (1819-?), трговац, брат Јованов. Стевановић. Стојан Стевановић (1804-?), имао дућан (ЗТМФ, 1833,
61), његови синови су Василије (1828-1878), Аврам (1844-?), Јован (1849-?). Василије, колар (СБ, МКУ, 1878, 140), има Костантина (1849-?).
Станковић. Станко Рајковић (1774-?), син Димитрије Станковић (1814-?), који је имао сина Михаила (1845-?).
Миленковић. Стеван Миленковић (1806-?), син Настас (1845-?). Здравковић. Китан Здравковић (1804-?), дунђерин, његови
синови су Стефан (1844-?), Костантин (1847-?).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
28
Марковић. Стојан Марковић (1794-?) (ЗТМФ, 1833, 80), синови Манојло (1828-?), Петар (1831-?), Милан (1838-?), Симион (1845-?).
Стојановић. Стојан Младеновић (1794-?), синови Цветко (1818-1868) и Јовча (1830-1878)
(ЗТМФ, 1833, 84). Цветко Стојановић, ужар (СБ, МКУ, 1868, 143),
син Коста (1839-1877), дуванџија (СБ, МКУ, 1877, 130). Јовча Стојановић, трговац, син Стојан Јовчић
(1857-1943), трговац, члан депутације која је ишла 1893. да поздрави краља Александра Обреновића. Стојан Јовчић
Младеновић. Сима Младеновић (1808-?), имао дућан (ЗТМФ, 1833,
30), син Младен (1844-?). Младен има Јевту, ћурчија, и Николу (монах Никодим од 1883. године). Јевта је имао Цветка (1883-?), ћурчија.
Младеновић. Мијаило Младеновић (1818-?), трговац, имао три дућана (ЗТМФ, 1833, 31), синови Младен (1844-?), Драгутин (1852-?).
Илић. Илија Петковић (1794-1869), папуџија и художник (СБ,
МКУ, 1869, 121), његови синови су Мата, Тодор и Коста. Мата Илић (1833-1900), трговац (СБ, МКУ, 1900, 237), његови
синови су Светозар (1856-?), колар, и Никола (1852-1921), свећар и трговац. Никола Илић поред своје радње коју је имао, од 5. јуна 1883. године отворио је још једну ужарско-шпекулативну радњу. Николини синови су Сава (1893-1958), колар, Миливоје (1897-1971), ковач, и Милан (1897-1986), колар, звани браћа Џумури.
Тодор Илић (1840-1909), трговац, имао дућан, његов син Живојин (1870-1914). Живојин Илић, трговац, његов син Радослав (1895-1915), пешадијски потпоручник.
Коста Илић (1846-?), ковач, син Михајло (1879-1945), ковач.
Сава Илић Милан Илић Миливоје Илић Петровић. Ђорђе Петровић (1804-?), његови синови су Живко
(1842-?), Алекса (1848-1916), трговац (СЂ, МКУ, 1916, 482). Стевановић. Стеван Опанчар (1774-?), његови синови су
Радован (1816-), Васа (1829-?), Манојло (1833-?). Радован Стевановић имао је синове Стојана (1843-?), Јована (1851-?).
Милорад Сијић
29
Јовановић. Ђорђе Јовановић (1794-?), синови Станко (1821-?), Димитрије (1829-?), Филип (1831-?) (ЗТМФ, 1833, 33). Станко, лончар, имао је Стојана (1849-?). Димитрије, крпач, имао је Светислава (1860-?).
Јовичић. Станоје Јовичић (1804-?), син Сима (1832-?), пиљар, Симини синови су Коста (1859-?), Светозар (1861-?).
Павловић. Сима Павловић (1816-?), трговац (ЗТМФ, 1833, 70), ње-
гови синови су Михаило (1839-1915), трговац, Петар (1845-1904), трго-
вац. Михаило Павловић, имао три дућана, узео ћерку Милоша Белотре-
пића, имао Милорада, а овај Михаила, Владислава, Војислава и Милена. Благоје Павловић (1822-1874), кожар, пиљар (СБ, МКУ, 1874, 9),
брат Симин, имао је Тасу (1849-?) и Матеју (1851-?). Марковић. Марко Милошевић (1804-?) (ЗТМФ, 1833, 47), његови
синови су Стеван (1831-?), полицајац, Милун (1836-?), трговац, Михаи-ло (1839-?), чиновник. Стеван има Тому (1856-?) и Мијаила (1861-?).
Петровић. Стојан Петровић (1804-?) (ЗТМФ, 1833, 76), син Јован (1829-?), кафеџија, имао је Стојана (1858-?).
Милановић. Радоица Милановић (1814-?), његови синови су Мијаило (1845-?), Миленко (1847-?).
Димитријевић. Димитрије Ђурђевић (1784-?), имао дућан (ЗТМФ,
1833, 13), његови синови су Живадин (1822-?) и Василије (1831-?). Живадин Димитријевић имао је сина Ђурђа (1845-?), обућар.
Цветановић. Стојко Цветковић (1804-?), из Призрена, трговац, и брат Павле Цветковић (1811-1874), трговац (ЗТМФ, 1833, 94).
Стојков син Цветан Стојковић (1830-?), ужар и трговац, члан депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године. Цветанови синови су Бора и Светислав.
Бора Цветановић (1881-1957), трговац марвени, његови синови су Сава (1906-1951) и Драгослав (1911-1987) (НС).
Цветан Стојковић Бора Цветановић Сава Цветановић Драгослав Цветановић Стојковић. Светислав Ц. Стојковић (1886-1970), трговац, његов
син Живота (1917-1943), свршени питомац војне занатске школе у Обилићеву, стрељан од окупатора (СБ, МКУ, 1943, 80).
Остојић. Милутин Остојић (1815-1863), из Рековца, трговац, имао механу, председник примирителног суда, народни посланик (Српске
Новине, 19. септембар 1859, стр. 1). Син Љубомир (1843-1919), пуковник.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
30
Којић. Миладин Којић (1810-1880), из Коњуха, магазаџија и трговац, његов син Милан (1843-1907), трговац (НС), кмет варошки (1878), надзорник Рибарске Бање (1898. године).
Милосављевић. Крста Милосављевић (1800-?), имао је Филипа (1831-?) (ЗТМФ, 1833, 96). Филипов син Милан (1859-1934), рентијер (НС).
Милан Којић Милан Милосављевић
Ђинић. Мита Ђинић (?-1852), синови Милан, Андрија, Коста. Милан М. Ђинић (1834-1879), трговац, син Живко (1862-1910),
трговац, води трговачку шпекулативну марвену радњу, Матеја (1871-?). Андрија М. Ђинић (1842-1887), трговац, поред своје постојеће
трговачке радње 28. јула 1874. године отворио је у Крушевцу и кафанску и лебарску радњу (Српске Новине, 7. август 1874, стр. 4), а и у Рибарској Бањи држи бакалску и мануфактурну радњу (Српске Новине, 27.
август 1883, стр. 4), његови синови су Светозар (1868-?), Стојан (1871-?). Коста М. Ђинић (1847-1889), судија, трговац, имао два дућана. Илинкић. Коста Илинкић (1818-1870), из Бачине, марвени
трговац, имао три дућана, механу, магазу, народни је посланик (Српске
Новине, 18. јун 1868, стр. 1). Његов син Драгутин (1845-1883), трговац. Драгутинов син Милутин (1879-1950), трговац. У њиховој згради, на углу Душанове и Косанчићеве улице, која је направљена да буде хотел, дуго година била је апотека Кедровић.
Јован Илинкић (?-1855), брат Костин, трговац, умро млад, а његову ћерку Марију оженио Милић Илић (1837-1900), артиљеријски капетан, из Баре код Пожаревца, који се настанио у Крушевцу, где је до-био сина Радивоја Илића (1872-1956), професора Гимназије у Крушевцу.
Стојановић. Никола Стојановић (1818-1885), из Прилепа, механџија (СБ, МКУ, 1885, 172), син Ранђео (1850-1937), баштован.
Мајурац. Мијаило Мајурац, из Мајура, имао је синове Јована (1840-1883) и Лазара (1846-?). Јован Мајурац, кмет варошки (ПС, 1864, 80), узео ћерку Токе Хаџи Јаковљевића, из Крушевца, његови синови су Мијаило (1878-?) и Милан (1882-1941), машиниста.
Стојан Мајурац (1832-1882), трговац (СБ, МКУ,
1882, 291), његов син је Милан (1878-?). Милан Мајурац (1842-1905), терзија. Милан Ј. Мајурац
Милорад Сијић
31
Степић. Коста Степић (1812-1907), из Бивоља, трговац, народни посланик (Српске Новине, 19. септембар 1859, стр. 1), његови синови су Петар (1844-1896), трговац, Живко (1869-?), телеграфиста црноречке штације, ћерка Љубица (1870-?), удата за Војина Ваљаревића.
Петров син Владимир (1878-1908), трговац (НС).
Коста Степић Светолик Здравковић
Здравковић. Петко Здравковић (?-1854), из Бачине, његови
синови су Никола (1844-1923) и Ђорђе (1848-1920). Никола Петковић, трговац, поред дућанџијске радње отворио је
22. децембра 1878. године и пинтерску радњу у којој је запослио Глигорија Миљковића, пинтера (Српске Новине, 6. мај 1879, стр. 6). Николини синови Димитрије, трговац, Милутин (1873-1895), трговац, Драгутин (1880-?), трговац. Драгутинов син Миодраг (1901-1969), трговац.
Ђорђе Здравковић, писар (СБ, МКУ, 1920, 155), његов син Светолик Ђ. Здравковић (1871-1950), завршио Правни факултет, судија, адвокат, начелник округа крушевачког.
Цветковић. Благоје Цветковић (1818-1873), из Лесковца, бака-лин (СБ, МКУ, 1873, 95), имао дућан, њега је наследио син Таса Цветковић (1852-1918), а овога син Влада Цветковић (1894-1963) који је наставио да се бави трговином.
Таса Цветковић Влада Цветковић
Цветковић. Стојан Цветковић (1823-1889), из Лесковца, бака-
лин, имао дућан. Његови синови Коста (1842-1910), и Василије (1858-?). Коста, трговац, имао синове Николу (1890-1913) и Станоја (1880-1900), трговци, и ћерку удату за Светислава Стефановића, обућара (НС).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
32
Стефановић. Милић Стефановић, трговац, отворио шпекулатив-ну радњу 21. маја 1863. године.
Јолдић. Станоје Јолдић (1802-1866), лончар (СБ, МКУ, 1866, 4), и брат Крста Јолдић (1819-1874), лончар.
Лукић. Милосав Лукић Бонaпарта (1814-1871), пиљар. Газибарић. Ранђел Газибарић (1815-1866), из Сталаћа, коларски
трговац (СБ, МКУ, 1866, 161). Шокорац. Живко Шокорац (?-1857), из Пољне, потполковник,
старешина левачког среза, народни посланик (Српске Новине, 26. јун 1837,
стр. 4), са женом Видом (1803-?) имао је Антонија (?-1888), судија у Крушевцу. Антонијев син Живко Шокорац (1851-1918), студирао права и економију.
“Живко Шокорац и Матија Безух, из Београда, имали су зајед-ничку радионицу земљоделских справа у Београду до 1881. године, када је поравнањем радионица припала Живку Шокорцу и радила као његова радионица земљоделских справа” (Српске Новине 29. октобар 1881, стр. 4).
Миљко Шокорац (?-1850) и жена Марија (1823-?), њихови синови су Љубомир Шокорац (1842-?), чиновник, и Аврам Шокорац (1844-?), судија Апелационог суда, кмет варошки, народни посланик (Српске Новине, 12. фебруар 1877, стр. 2).
Живко А. Шокорац Лазар Динић
Динић. Лазар Динић (1841-1916), трговац (СБ, МКУ, 1916, 189),
рођен у Крушевцу, потпредседник Крушевачке задруге за потпомагање и штедњу, члан депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године. Његов син Душан Динић (1861-1943), службеник, стрељан у Београду.
Јовановић. Арса Јовановић (1805-1889), из Маскара, абаџија (СБ,
МКУ, 1889, 84). Марковић. Анта Марковић (1810-1889), из Велеса, трговац (СБ,
МКУ, 1889, 385). Јовановић. Андрија Јовановић (1809-1890), из Аустрије, обућар
(СБ, МКУ, 1890, 247). Матић. Арса Матић, из Јасике, мумџија, синови Драгутин (1851-
1893), трговац, и Стеван (1863-1938), трговац. Поред бакалске радње у Крушевцу Браћа А. Матићи, они су 28. марта 1887. године отворили такву радњу и у Трстенику. Стеванов син Арсеније (1909-?), инжењер.
Милорад Сијић
33
Каракушевић. Стојан Банковић Каракуш (1802-1843), из Приштине, и Магдалена (?-1850). Њихов син Никола С. Каракушевић (1830-1892), часовничар и јувелир (ПС, 1864, 51 пише – карак. трговац), у Крушевцу отворио радњу 1852. Радња му се налазила на Тргу косовских јунака, до дућана Тасе Б. Цветковића. Његови синови су Стојан (1857-1878), кафеџија, Милан (1858-1891), писар општинског суда, Петар (1863-1892), часовничар, Павле (1863-1915), столар, Божидар (1865-1937), пoтпуковник, Светозар (1872-1915), часовничар, Миливоје (1873-1891), случајно се сам убио (НС).
Миланови синови су Драгољуб (1881-?), сајџија, напустио жену Косару и Крушевац 1908. и отишао незнано куда, Атанасије (1885-1908), сајџија, и Арсеније (1887-?).
Петар оженио ћерку Косте Катића, и имао Николу (1892-?).
Божидар Каракушевић, имао Бранислава (1905-1934), поручник пилот – ловац I ваздухопловног пука у Новом Саду. Погинуо на аеро митингу.
Божидар Каракушевић Бранислав Каракушевић
Светозар Каракушевић имао синове Ацу (1895-1963), правник,
ожењен Францускињом, живео у Паризу, Ђорђа (1897-1978), живео у Београду, и Добривоја (1905-1976), сајџија, живео у Крушевцу.
Светозар Добривоје Пред радњом Добривоја Каракушевића
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
34
Глигоријевић. Глигорије Гавриловић (1804-1869), из Јасике, трговац, имао два дућана, кафану и магазу, син Бег Милан Глигоријевић (1836-1887), механџија (НС), од 14. априла 1880. године упражњавао је касапску и шпекулативну радњу која се званично водила на његову су-пругу Агнију (Српске Новине, 23. мај 1880, стр. 6). Бег Милан и Агнија имали су ћерку Даринку, удата за Милана Поповића, полициског писара, са којим је добила Рајка (1893-1915), ђак наредник, погинуо у рату (НС).
Недељковић. Вукоје Недељковић (1806-1866), трговац (СБ, МКУ,
1866, 95), синови Василије (1840-?), Коста (1847-?) и Петар (1849-?). Миљковић. Ђорђе Миљковић (1819-?), ужар, имао дућан (ПС,
1864, 192), његов син Димитрије (1852-?). Николић. Милош Николић (1814-?), абаџија, имао дућан (ПС,
1864, 207), његови синови су Обрен (1855-?) и Димитрије (1858-?). Стевановић. Васа Стевановић (1814-1872), абаџија, имао дућан
(ПС, 1864, 213), његови синови су Алекса (1845-?) и Коста (1851-1901). Стевановић. Милоје Стевановић (1816-?), абаџија, имао дућан
(ПС, 1864, 248), његови синови су Благоје (1856-?) и Милан (1863-?). Алексић. Миладин Алексић (1803-1871), из Дренове, механџија
(СБ, МКУ, 1871, 267). Јовановић. Васа Јовановић (1810-1863), трговац, имао и кафану
(ПС, 1864, 112), синови Сава (1840-?), Светозар (1851-?) и Милош (1855-?). Јовановић. Милош Јовановић (?-1864), трговац има два дућана,
воденицу, син Љубомир (1847-?). Јанковић. Јанко Кара Николић (1804-1852), трговац, син Јован
Јанковић (1850-1903), терзија. Јованови су Војислав и Витомир (НС). Стојковић. Риста Стојковић (1794-1879), из Врања, ужар (СБ,
МКУ, 1879, 68). Марковић. Живко Марковић (1794-1880), из околине Ниша,
асурџија (СБ, МКУ, 1880, 349). Нешковић. Јеремија Нешковић (1806-1882), из Смедерева,
трговац (СБ, МКУ, 1882, 46). Василијевић. Тодор Василијевић (1817-1882), из Београда,
златар (СБ, МКУ, 1882, 52). Ивковић. Ђорђе Ивковић (1810-1883), из Житорађе, абаџија (СБ,
МКУ, 1883, 63). Обрадовић. Маринко Обрадовић (1817-1883), из Глобара, ткач
(СБ, МКУ, 1883, 13). Маскарац. Живко Маскарац (1804-1884), из Маскара, ужар. Ђорђевић. Митар Ђорђевић (1812-1885), из Врања, трговац (СБ,
МКУ, 1885, 147). Радојичић. Новак Радојичић (1805-1870), пиљар (СБ, МКУ, 1870,
328), његов син Неша (1835-?), бојаџија. Станковић. Стеван Станковић (1800-?), синови Мијаило (1824-
?), Сима (1831-1907), абаџија (ЗТМФ, 1833, 15). Милићевић. Јованча Милићевић (?-1864), имао дућан, његови
синови Алекса (1846-?), Коста (1849-?) и Аврам (1856-?) (ПС, 1864, 170).
Милорад Сијић
35
Петровић. Петар Здравковић (1814-1874), из Маскара, механџија (СБ, МКУ, 1874, 286), имао кафану, син Сава Петровић (1831-1887), трговац, свећар (СБ, МКВ, 1881, 151), оженио ћерку Новака Пауновића, поред једне свећарско-бакалске радње отворио је 14. јула 1883. године још једну свећарско-бакалску и шпекулативну радњу (Српске Новине, 30. јул 1883, стр. 6).
Цветковић. Никола Цветковић (1817-1878), из Лесковца, ужар, бакалин (СБ, МКУ, 1878, 20), син Драгутин (1859-1924), трговац, кмет варошки (1893), његови синови су Никола (1890-1957), трговац, др-жао салон намештаја, Драгољуб (1893-1918), трговац, Душан (1897-?), државни тужилац у Окружном суду у Крушевцу, и Данило (1902-1975) (НС). Никола Д. Цветковић
Харизовић. Хариз Зојић (?-1880), из Арциста, механџија (СБ,
МКУ, 1880, 338), у Крушевцу је од 1821, а 1833. у тефтеру је уписан као Ариз Грк. Држао Талапару. Његови синови су Коста и Димитрије.
Коста Харизовић (1828-1880), механџија, имао сина Леониду, трговац, умро млад, и ћерку удату за Дину Зордумиса са којим је родила Леониду Зордумиса.
Дина Харизовић (1823-1891), механџија, који је био сувласник на три механе, имао синове Хариза и Ристу Димитријевића Мапека (1848-1925). Харизов син Ксенофон (1875-1918), столар, кмет варошки (1912). Ристини су Тодор (1881-?), механџија, и Панајот (1883-1904), столар.
Дреновац. Милосав Стојадиновић Дреновац (1810-1866), из Велике Дренове, трговац (СБ, МКУ, 1866, 214), имао пет кућа, пет дућана, магазу, кафану, две механе и друго имање у Крушевцу, и имање у Почековини (ПС, 1864, 122). Сматран као један од најбогатијих људи у Крушевцу половином 19. века. Један је од три велика увозника соли у вароши. Школске књиге су могле да се купе у Окружју крушевачком само у његовом дућану. Његови синови Арса и Алекса, близанци, ћерке Милева, удата за Михаила Рашића, Алексија, за Љубомира Мутавџића.
Алекса М. Дреновац (1844-1868), трговац, није се женио. Арса М. Дреновац (1844-1925), био је винарски трговац и банкар,
ескадрони командир, вођа Радикалне странке у крушевачком крају. Више пута биран за народног посланика; 1901. за сенатора. Имао магазу у Кнез Михаиловој, дућан на Главном тргу, локал у улици Краља Милана и кафану Лаф коју је давао у закуп. “На сахрани Арсе Дреновца учествовало је целокупно крушевачко свештенство, маса грађана, официри крушевачког гарнизона и почасна чета 47. пешадијског пука са музиком. Пред Спомеником косовским јунацима са покојником се опростио г. Јаношевић, адвокат и секретар Радикалне странке, а пред црквом Лазарицом г. Љуба Матић, бивши народни посланик” (Политика,
20. октобар 1925, стр. 6). Арса Дреновац се оженио Леном, ћерком Тодора Христодулуа, из
Алексинца, његови синови су Ђорђе (1892-1972), председник општине,
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
36
Миодраг (1894-?), завршио Филозофски факултет у Цириху, и Тихомир (1898-?), индустријалац.
Арса Дреновац Ђорђе А. Дреновац Ђорђе М. Дреновац
Дреновац. Милован Велимировић (1808-1879), пиљар (СБ, МКУ,
1879, 167), имао дућан, синови Милутин (1849-1907), Илија (1852-?) и Никола (1862-1882). Милутин М. Дреновац, трговац, његова ћерка Живка (1876-1918), наставница Више Женске школе, Персида (1887-1902), ученица, синови Милош Дреновац (1881-1899), практикант у суду, и Ђорђе Дреновац (1884-1969), судија у Крушевцу, Сарајеву и Београду, где су остали да живе његови потомци.
Виторовић. Живко М. Виторовић (1810-1905), из Јасиковице, терзија (СБ, МКУ, 1905, 111), имао пет дућана. Његов син Велимир Виторовић (1852-1918), наставник цртања у Гимназији, 1913. године је председник крушевачке општине. Велимирови синови Јован (1881-1916), економ, Витомир (1892-1914), ђак поднаредник (Српске Новине, 29.
децембар 1914, стр. 2).
Велимир Виторовић Витомир Виторовић
Накић. Милован Накић, из Бука, барутџија, народни посланик
(Српске Новине, 19. септембар 1859, стр. 1), синови Марјан (1838-1868), барутџија (СБ, МКУ, 1868, 82), и Иван (1842-1870), барутџија и трговац.
Марић. Ђока Марић (1808-1880), механџија, син Алекса (1844-1881), механџија (СБ, МКУ, 1881, 175), имао Драгољуба (1882-1926), механџија, трговац (СЂ, МКУ, 1926, 106).
Лазаревић. Сима Лазаревић (1815-1890), из Варварина, абаџија (СБ, МКУ, 1890, 105), синови Стојадин (1852-1880), терзија (СБ, МКУ, 1880,
411), Коста (1856-1914), пекар, Сретен, пекар, и Тодосије, пекар (НС).
Милорад Сијић
37
Димитријевић. Димитрије Ђорђевић (?-1864), из Арциста, трговац, имао дућан у Крушевцу. Син Петар Димитријевић (1833-1902), механџија, и његов син Прокопије (1864-1944), писар срески, Прокин син Љубиша (1908-1930), студент права (НС).
Петар Димитријевић Прока Димитријевић Љубиша Димитријевић
Константиновић. Јован Константиновић (1805-1890), из Козана
у Грчкој, табак, кожарски трговац, његови синови су Коста (1837-?), Ђорђе (1843-1883), Наун (1847-1900). Коста има Јована (1882-?). Наун има Саву (1870-?).
Ђорђевић. Ђорђе Константиновић (1809-1886), табак, кожарски трговац, Јованов брат, синови Коста (1840-1900), бакалин, и Јован (1866-1907). Јован Ђорђевић, полицијски писар, синови Миливоје (1900-1987), трговац, и Никола (1903-1970). Миливојеви синови су Миодраг, Јован, апотекар, Никола – Коча, адвокат и народни посланик, и Зоран (НС).
Јован Ђорђевић Пред Шишковом кафаном
Константиновић. Костантин Ђорђевић (1818-?), механџија, његов син Никола Конастантиновић (1847-?), механџија. Николини синови су Јања (1881-?), правник, и Димитрије (1882-1957), механџија. Димитрије држи кафану Код Шишка, затражио је од суда, 16. јуна 1932, да му се отвори стечај (Политика, 18. јун 1932, стр. 6), његов син Милан (1908-1944), кафеџија (НС).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
38
Пауновић. Новак Пауновић (1816-1863), трговац, имао дућан, син Коста (1855-?), професор, имао Владимира (1891-?), инжењер.
Гојковић. Гојко С. Влајић (1815-1879), из Пасјака, трговац, извозник и видар (СБ, МКУ, 1879, 289), имао дућан у Крушевцу. Његов син Никола Гојковић (1839-1924), трговац, имао велико имање и бавио се извозом стоке у Грчку. После смрти оца Никола је наставио, поред извоза-увоза, и са видарством. Он је 3. априла 1881. године отворио механску шпекулативну радњу у Каонику (Српске
Новине, 19. април 1881, стр. 12). Међутим, због презадуже-ности Никола је пао под стецишни поступак 1891. године када је крушевачки првостепени суд продао добар део његовог имања. Николини синови Ђорђе (1860-1930), Коста (1865-1915) и Јанко (1872-?) су трговци. Коста је био председник општине крушевач-ке 1913. године. Ђорђев син Никола (1885-1957) трговачки путник је у Крушевцу (НС).
Гојко Влајић
Никола Г. Гојковић Ђорђе Гојковић Коста Гојковић Никола Ђ. Гојковић
Ристић. Риста Николић (1805-?), синови Дојчин и Исаија. Исаија
Ристић (1842-1876), барутџија, његов син Љубомир Ристић (1865-1936), трговац, који је са Николом Радојичићем, трговцем, отворио заједничку бакалску радњу 11. октобра 1886. године (Српске Новине, 16. април
1887, стр. 6). Љубомир Ристић је народни посланик 1903. (Српске Новине, 23. мај 1903, стр. 2) и 1923. на листи Демократске странке (Политика, 20. март 1923, стр. 1). Као угледна личност имао је важну улогу у јавном животу; један је од оснивача Крушевачке задруге, парног млина, Мериме и Трговачке школе. Љубомир Ристић
Дојчиновић. Дојчин Ристић (1830-1875), барутџија (СБ, МКУ,
1875, 312), његов син Светислав Дојчиновић, трговац, који је имао сина Михајла Дојчиновића (1881-1944), познатог адвоката. У њиховој кући, у Таковској улици, једно време смештена основна школа, позната као Дојчинова школа, касније срушена а на место ње направљена Гимназија.
Милорад Сијић
39
Јанковић. Глигорије Јанковић (1819-1902), из Јагодине, мумџија, имао свој дућан. Основао је радионицу сапуна 1839. године, а коју су проширили његови наследници, син Коста (1854-1931) и унук Глигорије (1875-1915), који је имао Божидара и Милорада (НС).
Глишина мумџиница радила је на углу Немањине и Обилићеве улице, на месту где је данас бифе Зелена пијаца. На том месту радила је и Фабрика сапуна Глиша Јанковић и Син, коју су продали, и касније из ње је створена Мерима.
Коста Јанковић Глигорије Јанковић
Игрошанац. Марко Игрошанац, трговац, синови Стеван, судски
писар, кмет варошки, и Милун (1832-1902), терзија. Стеванови су Тоша, писар, Димитрије (1870-?) и Филип (1874-?). Михаило Игрошанац, учитељ. Љубомир Игрошанац, учитељ, његов син Драгослав (1888-1975),
столар, који има Радомира (1914-?), столар. Стојиловић. Милан Стојиловић (1809-1869),
кафеџија (СБ, МКУ, 1869, 127), имао два дућана, његови синови су Јован (1840-1920) и Илија (1848-1876), погинуо у рату, није жењен. Јован М. Стојиловић, тр-говац, оженио ћерку Димитрија Дукаса, имао ортачку радњу до 1885, када је прешла у његове руке (Српске
Новине, 22. септембар 1885, стр. 4), поред трговачке радње у Крушевцу, отворио је 18. јануара 1894. године филијалу у селу Медвеђи (Српске Новине, 25. фебруар
1894, стр. 4). Јованови синови Данило (1875-?), трговац, Милан, инжењер. Данило Ј. Стојиловић
Цветковић. Сава Цветковић, абаџија, његови сестрићи Стојадин
и Светозар М. Стаменковић, трговци, дали су му 150 дуката цесарских да отвори абаџијску радњу 28. априла 1877. године (Српске Новине, 10. мај
1877, стр. 4). Савин син Борислав (1878-?). Стојиљковић. Стојан Стојиљковић, лончар, отворио радњу 16.
октобра 1869. године (Српске Новине, 1. новембар 1869, стр. 4). Лазић. Лазар Ристић, из Арциста, механџија, синови Риста Лазић
(1845-1890), механџија, Тома Лазић (1849-1889), механџија.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
40
Ђорђевић. Димитрије Дукас (1790-1889), из Арциста, механџија (СБ, МКУ, 1889, 207). Његов син Никола Ђорђевић Дукас (1820-1907), трговац и механџија (Српске Новине, 9. децембар 1867, стр. 6). Николин син Константин (1840-1934), трговац, и ћерке Ленка (1845-1920), Атина (1858-1883) и Евгенијa (1872-1950) удата за Миодрага Протића. Костин син Харалампије (1872-?), механџија (НС).
НиколаЂорђевић Костантин Ђорђевић
Приштевац. Ђорђе Приштевац (?-1846), из Приштине, имао
сина Стевана. Стеван Ђ. Приштевац (1814-1894), трговац, имао Јеврема (1849-1910), трговац, и Косту (1860-1933), трговац, није се женио (СБ,
МКУ, 1933, 60), живео је у Паланци (Српске Новине, 7. април 1904, стр. 4). Стеван је имао механу друге класе у Крушевцу у улици Цара Лазара бр. 166, са шталом, бунаром и крупним једиком, коју од 1875. године издаје под кирију. Занимљив податак налазимо 27. октобра 1877. када Стеван Ђ. Приштевац потписује оглас да “сваки ко шта његовом сину Јеврему Приштевцу повери то је на његову личност поверено, и он за његово задужење не одговара нити признаје” (Српске Новине, 4. новембар 1877, стр.
4). Иначе Стеван је оделио сина Јеврема још 1872, да би му 18. априла 1879. године дао пуномоћје како би га заступао у пословима, али је исто повукао 15. октобра 1883. године уз претњу да га исели из куће и дућана због неплаћања кирије (Српске Новине, 25. октобар 1883, стр. 4).
Јеврем Ст. Приштевац
Јеврем Ст. Приштевац, трговац, оженио се Милевом, из
Крагујевца, са којом је имао сина и више кћери. Поред трговачке радње Јеврем је имао дуванџиницу Код Арапина у Крушевцу спрам Окружног
Милорад Сијић
41
суда, 24. септембра 1874. године отворио је и механску радњу а за деловођу је узео Ивана Миљковића (Српске Новине, 30. октобар 1874, стр. 4). Јеврем је веома занимљива личност и још као млад човек веома је активан и присутан у јавном животу. Један је од оснивача певачког друштва Цар Лазар, такође и Радикалне странке у Крушевцу, посебна је прича о оснивању Врњачке Бање, са неколико пријатеља основао је и Крушевачку задругу. Био је чиновник управе Државног монопола у Крушевцу. Народни посланик је 1888. године. Кад се мало боље сагледа улога Јеврема Ст. Приштевца, слободно може да се каже, да је он један од значајнијих људи које је Крушевац имао у својој историји, а који је лако заборављен како то обично код нас бива.
Једног дана 1921. године причао је лежећи у Врњачкој Бањи један стари Крушевљанин:
“Покојни Јеврем Приштевац, син угледног крушевачког трговца Стевана Приштевца, један младић пун полета и воље за сваки напредак, бавио се у Врњцима почетком 1870. године. Са њим је био и најстарији калфа из радње његовог оца, неки Таса Павловић, звани Рогић. И та два млада човека много су учинила за ову бању у то доба.
Слушајући од старијих људи о великој лековитости ове воде, и како је владика жички Јанићије Красојевић стекао севап што је још 1860. године кулуком очистио један од најјачих извора и ископао јаме за купатило и пијење минералне воде – Јеврем Приштевац финансирао је једно предузеће за стварање удобности посетиоцима Врњачке Бање, јер у то доба није било ама баш ништа од свега овога што данас имамо.
На овоме месту где се налази вила др Арновљевића ту је био велики шљивак. Тај шљивак је у то доба играо велику улогу и око њега се окретало све. Узет је био под закуп и ту је прво подигнута од дасака једна барака која је служила за кујну и трпезарију. На сред кујне било је велико огњиште са веригама, а у трпезарији столови и столице на кољу. На средини шљивака било је огњиште за оне који су хтели сами да ку-вају. Десно од те бараке био је подрум – земуница, а у продужењу било је око 40 колиба од дасака. С леве стране било је уз реку 20 таквих коли-ба. То су биле виле за бањске госте, и ту је била сва њихова удобност.
Кад је то било готово у почетку маја 1870. године, седне ти Јеврем Приштевац па ти накити један оглас и пошаље листу Исток, који је уређивао Аксентије Мијатовић. У том огласу каже како се ове године у Врњцима отвара прва бањска сезона на дан 1. јула и да ће трајати до 2. августа; како врњачка вода лечи све болести и како за госте има довољно станова и хране. На тај оглас јавило се стотинак гостију.
Први лекар, који је о првој сезони ординирао као бањски лекар, био је пок. др Фрања Рибникар, отац оснивача Политике Слободана, Владислава и Дарка. Он је тада срески лекар у Трстенику и долазио је свакога дана у Врњце ради прегледа и давања упутстава. Знам да се често љутио на неке болеснике који га нису слушали већ су јели и пили шта су хтели. А ови наши гурмани уз касапски ђувеч правили су шпри-цере; напуне велике чаше вином и врњачком водом па ударе одозго
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
42
дланом и тако запенушано испију на искап. Многи су само на тај начин пили врњачку топлу воду, а неки непослушни платили су то главом.
Приштевац и Рогић су купатило дотерали о свом трошку. Испред купатила била је чубура – стублина – где је био извор топле минералне воде за пиће. Настојатељ купатила био је бесплатни амамџија, који је био задовољан кад од гостију добије дваес пара. Први кувар у ресторацији био је неки Јова Кљуна, који је госте позивао ударањем оклагијом о тигањ или о тенџеру. Имали су гости и оркестар. Лаза циганин био је у њему све и сва. Ноћу је ложио ватру у шљиваку и седећи поред ње изводио је на ћеманету своје фантазије.
Поред те пријатности, гости прве врњачке сезоне имали су и једну малу непријатност у току лечења. Са високога Гоча било је затутњало једне ноћи. Муње су парале небо а олуја је чупала букве из корена, пљуснула је киша као из рукава и гости у баракама искисоше као пацови. Сламњаче које су се те ноћи напуниле водом, сутрадан су до саме вечери висиле о плот да се исуше.... То је, у најкраћим потезима, верна слика прве врњачке сезоне, која је одиста закључена 2. августа у вече, уз бацање ракетли са црквеног брда и палењем бенгалске ватре. Сутрадан су сви гости отишли из Врњаца” (Политика, 28. август 1921, стр. 7,
текст написао Димитрије Ц. Ђорђевић (1861-1941), хроничар старог Београда.
Димитрије Ц. Ђорђевић држао је на Радио Београду, 26. јула 1931. године у 17 часова и
30 минута, предавање о Старој и новој Врњачкој Бањи, а овај његов говор сутрадан је
пренела Политика у целости, и опет помиње Јеврема Приштевца као оснивача Бање). Крапчевић. Илија Крапчевић (?-1861), из Прилепа, његови си-
нови су Дамјан и Ђорђе. Дамјан Крапчевић (1831-1900), терзија (СБ, МКУ, 1900, 257), кмет,
његови синови су Милан (1864-1940) и Јован (1872-1946), чиновник. Милан Крапчевић, кафеџија, трговац, држао кафану Муса и Марко, неколико мандата био је кмет варошки и члан савета Градског поглавар-ства, а био је и в.д. председника општине. Познат је и као извозник сви-ња у Аустроугарску. Његов син Душан (1906-1988), житарски трговац.
Ђорђе Крапчевић (1835-1903), пиљар, узео ћерку Мијаила Манрца, из Крушевца, његови синови Милорад (1870-?), званичник у суду, Илија (1880-1915), кафеџија, и Петар (1882-1935), ћевабџија. Илија има Ђорђа (1903-1960), келнер, Коју (1904-1942), Милана (1905-1994), обућари, и Тихомира (1910-1950).
Милан Д. Крапчевић Која И. Крапчевић Милан И. Крапчевић
Милорад Сијић
43
Они су дошли до 1860. године Протић. Јосиф Поповић (1804-1879), из Јелакца, прота, народни
посланик, пре тога је свештеник у Јелакцу и ради на ослобођењу од Турака. Кнез Милош по ослобођењу шаље га у Нови Пазар ради преговора а касније га поставља за протојереја крушевачког. Имао дућан. Са супругом Иконијом имао синове Аксентија и Стевана и ћерку Јелку, удата за Миленка Човића, који су рођени у Јелакцу.
Аксентије Протић (1832-1917), прота и народни посланик, имао синове Војислава (1861-1897), Миодрага (1863-1900) и Душана (1871-1891), и ћерку Јулијану. У истој гробници су сахрањени Аксентије, мати му Иконија, супруга Достана, синови Војислав и Душан и ћерка Јулијана (НС). Миодраг Протић, завршио гимназију у Крагујевцу 1884. године и исте године уписао у Београду Правни факултет који је завршио 1888. године и добио посао у Окружном суду крушевачком као писар. Од писара треће класе до Јавног правозаступника у истом суду требало му је четири године, да би исте године декретом министра правде био постављен за судију првостепеног суда, а 1896. године постављен је за судију чачанског суда. Миодраг Протић је судио у чувеном процесу 1897. године народним посланицима који су се одметнули у хајдуке: браћа Солдатовићи, Милан Бркић и 95 јатака. Миодраг Протић је 1898. године постављен за начелника крушевачког округа, а 1900, за начелника врањског округа, и исте године пензионисан. Погинуо је 10. новембра 1900. године у атентату, када је мучки убијен. Ожењен је Евгенијом (1872-1950), ћерком Николе Ђорђевића, механџије из Крушевца (СБ, МКВ, 1890, 44), са којом је имао Јосифа, Ђокана, ћерке Косару (умрла као девојка), и Виду, удата за Кочу Љотића (Милорад Сијић, Знамените породице Крушевца – Протићи, ИАК, Расински
Анали 6, стр. 165).
Аксентије Протић Миодраг Протић
Стеван Протић (1840-1892), прота, други син Јосифа, имао је
сина Љубодрага (1864-1918), такође свештеника. Љубодрагови синови су др Василије (1892-1952), дипломата, др Тихомир (1899-1988), лекар, Душан (1906-1992), и Велибор (1907-1983), дипломатски писар при
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
44
министарству спољних послова. Сви су сахрањени у породичној гробници на крушевачком гробљу (НС).
“Др Василије Протић, завршио гимназију у Крушевцу, а Правни факултет у Београду 1913. године, касније је докторирао на Правном факултету у Риму, а докторска теза била му је: Повреде међународног права у Србији окупираној од Аустроугарске и Бугарске и оцењена је највећом оценом потпредседника комисије Саландре. Добровољац у Балкаским ратовима узима учешће у светском рату са генерацијом ђака наредника. Дипломатску каријеру је започео 1917. године на Крфу, када је постављен у министарству спољних послова за писара. На конферен-цији мира у Паризу у нашој делегацији је у својству секретара, затим је у истом министарству у Београду шеф отсека политичког одељења две године, одатле одлази у Беч за секретара посланства такође две године, када је премештен у Целовац за конзула, затим је конзул у Будимпешти, саветник посланства у Прагу, конзул на Ријеци и у Солуну. Најзад 1935. године постављен је за посланика Краљевине Југославије у Прагу” (Политика, 29. август 1935, стр. 2).
Др Тихомир Протић је добровољац у светском рату, а 1916, упућен је у Француску на школовање, где је у Болију завршио српску гимназију, затим медицински факултет и специјализацију за кожно-венеричне болести. До 1936, ради у Крушевцу а онда одлази у Београд.
Љубодраг Протић Др Василије Протић Др Тихомир Протић
Јовановић. Филип Јовановић Ера (1821-1911), из Раковца на Ко-
паонику, тада јошанички срез. По месту рођења добио је надимак Ера. Биран је три пута за народног посланика. Држао кафану Обилић, уз коју је било четири касапнице, две пекаре, две колонијалне радње и једна пиљарница, и чине један пословни ланац. Другим доласком Обреновића Филипера постаје једини увозник соли у крупицама из Влашке у Србију.
Филип је имао у Трстенику механу на главној пијаци до среске канцеларије са свим удобностима и један чаир које је давао у закуп. У Бачини имао велику баштованчиницу (Српске Новине, 8. фебруар 1873, стр. 4).
У Крушевцу, мануфактурно-болтаџијско-колонијално-гвожђар-ско-књижарску и разну шпекулативну радњу са продуктима земаљским, која постоји од више година под фирмом Филип Јовановић. Продужио је
Милорад Сијић
45
и даље под истим именом, а пуноважно ће је потписивати поред Филипа и његов синовац Коста Јовановић од 12. јула 1888. године (Српске Новине,
4. септембар 1888, стр. 6). У Ериној књижари су се могле једино у овом крају куповати школске књиге које су штампане у државној печатњи, и сви остали школски прибори све до 1876. године. Његова трговина је била позната и по томе што је добијала разног еспапа из првих француских и немачких фабрика, као: свилу за хаљине, листер, кадифу, атлас за шкутељке, самур, златне и дијамантске игле, медаљоне, брошеве, прстење, веш за удаваче, официрски сав прибор за одело, колонијални еспап, разне књиге и календари.
Своју помодно-маунуфактурно-конфекциско-галантерску и сва-коврсну радњу у Крушевцу држао је Филип Јовановић до 1893. године када су је преузели Светозар Бабовић и Јездимир Симић.
Филип Ера је предузео да финансира градњу окружног начелства. Како није имао своје деце Филип је усвојио синовца Косту Јова-
новића (1864-1892) кога је 1880. године послао на науке трговачке у трговачку школу у Лајбах. Трговачки завод у Лајбаху је један од најуре-ђенијих своје врсте у ком деца могу да стекну потребно образовање за трговачки положај. Међутим, Коста се септембра 1881. године опасно разболео и само великом негом и искреним заузимањем око лечења директора трговачког завода г. Фердинанда Мара, он је спасен.
Филип Јовановић Коста Јовановић био је истакнути члан Пољопривредне круше-
вачке подружине и одборник, члан је Трговачке омладине, оснивач и члан фонда сиротих ђака, члан певачке дружине Обилић.
Филип је умро 27. септембра 1911. године као најбогатији човек у округу. Иза себе оставио је око седам стотина хиљада динара новца у каси коју су исте ноћи опљачкали они који су га чували. То је била нечувена афера због које су тројица осуђена на казне затвора. Поводом смрти Филипа Ере саучешће је изјавио и сам Краљ као и многи други.
Филипова супруга Мара умрла је 7. октобра 1912. године. Пре тога завештала је 80.000 динара црквама, школама и другим хуманитарним организацијама.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
46
Срећковић. Јанко Срећковић (1809-1879), из Варварина, терзија (СБ, МКУ, 1879, 348). Јован Срећковић (1824-1889), терзија, Јанков брат.
Савић. Милан Савић Биџић (1826-1914), трговац, синови Алекса, Милутин, Предраг.
Алекса Савић Биџић, трговац, имао Милутина (1882-?), трговац. Милутин Савић Биџић (1859-1917), дуванџија, отворио дуванџиј-
ску радњу 25. фебруара 1883. године (Српске Новине, 27. август 1883, стр. 4). Предраг Савић Биџић (1870-?), трговац, отворио 25. августа 1896.
године шпекулативну радњу (Српске Новине, 31. августа 1896, стр. 4). Љубинка, супруга Предрага, отворила је 1905. године механску радњу.
Михајловић. Станко Михајловић (1823-?), ужар, трговац, син Никола. Никола С. Михајловић (1864-1926), извозник, његови синови Вукадин (1886-1927), извозник, Боривоје (1888-1947), извозник (НС).
Никола Михајловић Вукадин Михајловић Боривоје Михајловић Неготинац. Тодор Ђурић Неготинац (1820-1909), из Пожарана
код Тетова, механџија и трговац. Његови синови су Серафим (1847-1883), трговац, родио се у Пожарану, Стеван (1860-?), трговац, Алекса (1861-1942), трговац, Милан (1862-?), предузимач у Београду, Стојан (1869-1890), трговац (Читуља, Политика, 22. јул 1910, стр. 4).
Серафим Неготинац, трговац, оженио ћерку Милана Стојилови-ћа, бакалску радњу отворио је 1872, а 23. децембра 1875. године отворио је и бојаџијску радњу у којој је деловођа Милан Милошевић, бојаџија овдашњи (Српске Новине, 20. јануар 1876, стр. 4). Био је председник општине крушевачке и народни посланик. Стрељан је у пољу зајечарском као један од учесника Тимочке буне. Његов син Михаило (1879-1915), царински чиновник.
Алекса има Милоша (1888-1942), чиновник. Серафим Неготинац Алекса Неготинац
Милорад Сијић
47
Антоновић. Ђока Кара Антоновић (1811-?), из Скадра, барутџија (ПС, 1864, 270), познат као Ђока Латинин живео је у Крушевцу и бавио се барутџијским занатом у селима испод Јастрепца. Усвојио је Димитрија Петровића који је наставио барутџијски занат.
Петровић. Димитрије Петровић (1837-1902), барутџија (ПС, 1864, 667), познат као Мита Латинче, јер је усвојеник Ђоке Латинина (Политика, 31. јануар 1939,
стр. 13), имао дућан око 1860. године. Хотел Национал у Крушевцу давао је у закуп. Имао је две ћерке.
Мита Латинче
Поповић. Сава Поповић (1824-1898), из Трмчара, трговац (СБ,
МКУ, 1898, 358), председник општине, синови Божидар (1870-?), трговац, Драгутин (1871-1892), трговац.
Милетић. Петар Милетић, барутџија, отворио је 28. априла 1876. Барутџијско-бакалску и сваковрсну радњу коју је водио његов отац Илија (Српске Новине, 7. мај 1876, стр. 6).
Ђорђевић. Станисав Ђорђевић (1825-1895), из Лесковца, рентијер (СБ, МКУ, 1895, 254).
Радивојевић. Милић Радивојевић (1824-1879), из Коњуха, трго-вац (СБ, МКУ, 1879, 85), синови Тома (1860-?) и Владислав (1862-?).
Илић. Антоније Илић (1831-1896), бојаџија (ПС, 1863, 260), трго-вац, председник општине, његови синови Живојин Илић (1872-1928), трговац, и Илија Илић (1875-1899), трговац, први председник Трговачке омладине у Крушевцу.
Илић. Тодор Илић (?-пре 1862), трговац, његов син Живко (1855-?), трговац (ПС, 1863, 262).
Илић. Живко Илић (1828-1888), ткач (ПС, 1863, 271). Петровић. Аврам Петровић (1835-?), бакалин, извозник, његова
жена Живка држала шпекулативну радњу од 1867. године. Имали Саву. Обреновић. Стеван Обреновић (1855-1915), мајор, синови Евге-
није и Михаило (1899-1916). Љотић. Јован Нуша Љотић (1840-1896), из Арциста, механџија,
имао сина Косту (1866-?), ћерка Наста удата за Божидара Динића. Брестовак. Василије Миловановић Брестовак (1831-1916), из
Пуковца, кафеџија (СБ. МКУ, 1916, 170). Николић. Никола Николић, бакалин, његов син Драгутин (1859-
?), бакалин. Миљковић. Аврам Миљковић (1823-1898), трговац. Анастасијевић. Коста Анастасијевић (1828-1898), трговац,
судија (СБ, МКУ, 1898, 196), син Петар (1869-1938), шеф Железничке станице. Петров син Коста (1906-1914), ћерка Нада (1915-1932) (НС).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
48
Миловановић. Алекса Миловановић (1828-1888), из Залоговца, трговац (СБ, МКУ, 1888, 286).
Миловановић. Алекса Миловановић (1834-1894), трговац, и Анка, њихов син Милан (1876-1946), живописац (СБ, МКВ, 1907, 54), студирао сликарство у Минхену, а након тога одлази у Париз. До Балканских ратова професор је цртања у београдској реалци. Његов рад за Цркву свети Ђорђе у Крушевцу једна је епизода у његовој сликарској каријери (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 260).
Младеновић. Никола Младеновић (1843-1889), пушкар (СБ. МКУ,
1889, 90), његов син Милан (1876-?), пушкар. Савић. Васа Савић (1847-1907), поткивач, његови синови
Димитрије (1885-1937), поткивач, и Душан (1891-1933), поткивач (НС). Николић. Станоје Николић, трговац, народни посланик, његов
син Драгољуб (1866-?), трговац. Милетић. Милорад Милетић (1844-1888), из Врбнице, трговац
(СБ. МКУ, 1888, 83), његов син Драгослав (1871-?), трговац. Живојиновић. Мојсило Живојиновић (1813-1866), фотограф. Стојановић. Тодор Стојановић (1828-1914), из Бошњана, трговац
имао Косту (1861-1946), и Божидара (1864-?). Тодор и син Коста држе терзијско-трговачко-дућанџиску радњу. Затим, од 14. јула 1888. године мануфактурну, мешовиту и шпекулативну радњу са својим синовима Костом и Божидаром (Српске Новине, 14. август 1888, стр. 6).
Павловић. Станко Павловић (1833-1878), из Ђаковице, пушкар, његов син Љубомир (1861-1892), дуванџија код Златног Лафа, и ако није напунио године пунолетства по одобрењу суда окружног крушевачког од 16. априла 1879. године N
0 3669 ипак продужава овде у
Крушевцу радњу под фирмом: Љубомир С. Павловић (Српске Новине, 1. јун
1879, стр. 4). Ромчевић. Јован Ромчевић, имао ортачку радњу са Василијем
Божићем до 15. новембра 1893. године када је радња прешла на њега (Српске Новине, 10. децембар 1893, стр. 6).
Вукојичић. Петар Вукојичић (1828-1890), трговац, син Живко (1862-1937), срески писар. Живко је имао сина Милана (1887-1913), поднадзорник дувана, и четири ћерке (НС).
Живко Вукојичић Милан Вукојичић
Милорад Сијић
49
Дуњић. Милојко М. Дуњић (1825-1905), из Рокца (СЂ, МКУ, 1905,
181), син Милована Дуњића, народног посланика за јошанички срез (1839). Милојко је био практикант начелства окружног, затим на разним дужностима, био и председник примирителног суда у Крушевцу (1860) па је као челник вароши предводио депутацију која је затражила да се у Крушевцу подигне Гимназија. Начелник је среза јасеничког (1868). Милојко и његова супруга Султана Флорић (1835-1905), из Смедерева, имали су Милана, Сретена, Радослава и Михаила.
Милан М. Дуњић (?-1934), коњички пуковник. Радослав М. Дуњић (1871-1948), завршио је Правни факултет и
бавио се адвокатуром у Крушевцу. Од 1929. године је врховни инспек-тор Председништва Министарског савета, 1930. године бан дунавске бановине, од 1933. до 1935. године бан моравске бановине, 1939. године бан дринске бановине, а 1935. године постављен је за сенатора.
Михаило М. Дуњић (1874-1937), хирург, у Шапцу, где је и умро.
Радослав М. Дуњић Др Михаило М. Дуњић
Протић. Милан Протић (1824-?), четврти син проте Стојана из
Варварина, изучио је терзијски занат у Крушевцу где је остао да живи. Имао је два сина – Стојана и Михајла. Стојан Протић (1857-1923), гимназију је похађао у Крушевцу и Крагујевцу. Филозофски факултет (Историјско-филолошки одсек) у Београду. Судски чиновник и професор историје у гимназији до 1882. године. Сарадник и уредник листа Самоуправа од 1882. године. Покренуо лист Одјек 1884. године. Секретар Великог уставотворног одбора 1888. године. Секретар, потом начелник у Министарству унутрашњих дела од 1889. године. Председник пореске управе је до 1892. године. Привремени управник града Београда 1893. године. Председник пореске управе 1894. године. Покренуо и уређивао лист Дело. Председник пореске управе 1897. године. Члан Самосталне монополске управе и народни посланик 1901. године. Министар унутрашњих дела (1903-1905; 1906-1907; 1910-1911 и 1912-1914), министар финансија (1909-1912 и 1917-1918), министар иностраних дела (1918) и први премијер Краљевине СХС (1918-1919) и 1920. године. Објавио велики број радова из историје. Најкрупнија политичка фигура из Крушевца.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
50
Стојан Протић је још један човек из Крушевца (после Павла Мутавџића, Јеврема Приштевца и Косте Ракичића) који је својим ангажманом битно утицао на уређењу и изглед Врњачке Бање.
“Кад је Стојан Протић, министар унутрашњих дела, посетио Врњачку Бању 1905. године, он се згрануо кад је сагледао оне страћаре – чатрље које су се нанизале дуж главне стазе, од тадашњег хотела Сотировић па до државног павиљона, где се налази пријавно одељење. Те нехигијенске зграде Стојан Протић је једним потезом пера слистио с лица земље. Чим се вратио у Београд одмах је наредио да се све те зграде сруше у најкраћем времену, у интересу угледа Бање и народног здравља. Стојан Протић
Чим су за ову одлуку министрову сазнали сопственици зграда,
одмах су дошли у врњачки телеграф са послаником среза трстеничког и предали депешу за министра Протића, молећи га да повуче своју одлуку, али то није ништа помогло. Протић је остао себи доследан.
Случај је хтео да ову министрову наредбу изврши Марко Карамарковић, писар среза трстеничког, син онога Мате Карамарковића професора крушевачке Гимназије, који је заједно са Павлом Мутавџићем, окружним начелником, још у првој половини 1868. године, написао и потписао проглас за упис у Основателно друштво кисело-вруће воде у Врњцима” (Политика, 31. јул 1933, стр. 9). Стојан је имао синове Милана, државног чиновника, и Душана (1900-1918), матуранта српске гимназије у Ници, и ћерку Мицу, удата за Радомира Копшу.
Михајло Протић (1860-1945), чиновник министарства просвете. Протић. Милош С. Протић (1840-1902), унук проте Стојана из
Варварина (најстарији Станојев син) дошао је млад у Крушевац где је држао гвожђарску радњу а помагао му братанац Глигорије (1860-1923) који је после смрти стрица наследио радњу. Милошев син Александар био је чиновник у министарству спољних послова. Радња је прешла у својину Глигорија Протића тек 5. јуна 1909. године (Српске Новине, 18. јул
1909, стр. 4). После Глигоријеве смрти радњу су водили његови синови Витомир (1903-1988), трговац, и Велимир (1908-1995), трговац (НС).
Милош Протић Глигорије Протић Витомир Протић Велимир Протић
Милорад Сијић
51
Протић. Гаврило Протић (1820-1875), казначеј, народни посла-ник (Српске Новине, 12. јун 1869, стр. 2), његови синови су Драгутин (1854-?), Михаило (1860-?) и Марко (1870-?).
Нешић. Милутин Нешић (1835-1920), из Милутовца, бојаџија (СБ, МКУ, 1920, 130).
Пешић. Гроздан Пешић (1823-1879), ћурчија (ПС, 1864, 341), његов син Душан (1887-?), опанчар (НС).
Ђорђевић. Благоје Ђорђевић (1824-?), парох, његови синови су Коста (1850-?), Светозар (1855-?), Драгутин (1859-?) и Алекса (1862-1922), трговац (НС).
Нешић. Стеван Нешић (1836-?), бојаџија, кожар, његови синови су Петар (1863-?), кожар, трговац, Љубодраг (1882-1904). Петрови синови су Милош (1892-?), Миодраг (1900-?), Драгослав (1901-1988).
Нешић. Јован Нешић (1830-1923), из Д. Крчина, бојаџија (СБ, МКУ,
1923, 76). Бунтић. Миленко Бунтић, из Љубаве, трговац, народни посланик
(Српске Новине, 23. септембар 1867, стр. 1). Бркић. Мијаило Бркић, трговац, његови синови су Милисав
(1819-1874) и Стојан (1830-1882). Милисав М. Бркић, трговац. Стојан М. Бркић, трговац марвени (СБ, МКУ, 1882, 219), имао три
дућана. Више пута народни посланик (Српске Новине, 18. јун 1868, стр. 1). Синови Божидар (1861-1882), трговац и Владислав (1873-?), књижар.
Павловић. Јован Павловић (1825-1877), из Беле Воде, трговац (СБ, МКУ, 1877, 452), имао два дућана. Јованови синови Милутин (1862-1927), трговац и народни посланик (Српске Новине, 14. јун 1906, стр. 1), Љубомир (1868-1897), дућанџија, и Михаило (1877-1914), трговац.
Милутин Павловић је 1910. године изабран за председника окружног одбора Радикалне странке у Крушевцу. Нешто касније и за управника Крушевачке задруге. Изабран за народног посланика деловао је у вароши као моћник који је, по казивању тадашње опозиције, кори-стио своју ситуацију да се дочепа експлоатације наупарске шуме. Његови синови су Бранко (1897-1972), дипломирани правник, рентијер, и Будимир Павловић (1899-1986), трговац, држао продавницу текстила. Будимир Павловић, 19. фебруара 1939. године постаје председник Градског поглаварства (Политика, 20. фебруар 1939, стр. 10).
Милутин Павловић Бранко Павловић Будимир Павловић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
52
Павловић. Анта Павловић (1826-1888), трговац (СБ, МКУ, 1888, 309). Милетић. Милосав Милетић (1833-1901), из Балановаца, абаџија
(СБ, МКУ, 1901, 216). Јосифовић. Лазар Јосифовић (1830-1870), из Скадра, римокато-
лик, барутџија (СБ, МКУ, 1870, 173). Новаковић. Недељко Новаковић (1830-1866), трговац (СБ, МКУ,
1866, 18). Прокић. Рака Прокић (1827-1900), из Баре округ пожаревачки,
трговац (СБ, МКУ, 1900, 132). Николић. Обрад Николић (1842-1922), јорганџија (НС), његови
синови су Милутин (1871-1926), јорганџија, и Светислав (1884-1911). Белотрепић. Станоје Белотрепић (1834-1916), из Варварина,
терзија и трговац (СБ, МКУ, 1916, 158), има сина Михаила (1866-1896), трговац, овај има Милорада (1885-1908).
Павловић. Јован М. Павловић (1838-1888), из Лазарице, трговац (СБ, МКУ, 1888, 64), синови Драгољуб (1868-1913), трговац, и Михаило Павловић (1875-1928), окружни начелник у Берану и Рашкој, велики жупан у Крушевцу, имао сина Војислава (1914-1991), судски писар.
О Михаилу Павловићу, његов колега, између осталог, каже: “По спреми, по честитости, по поштењу, по истрајности у раду,
Михаило је заузимао једно од првих места међу својим колегама – великим жупанима, и у опште у чиновничкој хијерархији. Редак је био патриота. По ослобођењу и уједињењу Павловић је служио у местима, где је у већини играо главну улогу комитски, качачки и одметнички нож и пушка, у местима, у којима је чиновништво, нажалост, у много случајева, бацало свој углед под ноге, па крало и пљачкало. Он се свуда достојанствено држао и патриотски своју дужност вршио.
Велика је лична заслуга Михаила Павловића што су погинули
дренички одметник и крволок Азем Бејта, Ариф
Лисица и многи други, што је нестало из Санџака
Јусуфа Мехонића и Хусеина Бошковића, и других
зликоваца; што је напослетку, тамо заведен ред и
мир кога до његовог доласка није било”.
Овако пише Јанко Спасојевић, државни
саветник о Михаилу Павловићу (Политика, 19. јануар
1928, стр. 6).
Михаило Ј. Павловић Радосављевић. Јован Радосављевић, трговац, његови синови су
Милан (1882-1938), трговац, и Петар (НС). Михајловић. Стефан Михајловић (1817-1865), трговац (СБ, МКУ,
1865, 288).
Милорад Сијић
53
Стојковић. Милош Стојковић (1819-1869), мутавџија (СБ, МКУ,
1869, 183). Младеновић. Јован Младеновић (1820-1865), трговац (СБ, МКУ,
1865, 324). Црнишавац. Јанко Црнишавац (1821-1867), пиљар (СБ, МКУ, 1867,
207). Миловановић. Никола Миловановић (1821-1871), абаџија (СБ,
МКУ, 1871, 170). Гвозденовић. Нестор Гвозденовић (1821-1871), циглар (СБ, МКУ,
1871, 224). Милутиновић. Филип Милутиновић (1821-1871), берберин (СБ,
МКУ, 1871, 369). Нешић. Тома Нешић (1822-1867), барутџија (СБ, МКУ, 1867, 214). Живадиновић. Петар Живадиновић (1822-1868), терзија (СБ,
МКУ, 1868, 100). Здравковић. Миљко Здравковић (1826-1871), ужар (СБ, МКУ, 1871,
209). Симоновић. Филип Симоновић (1825-1873), кујунџија, (СБ, МКУ,
1873, 191). Јовановић. Стаменко Јовановић (1826-1876), ужар (СБ, МКУ, 1876,
670). Анастасијевић. Милован Анастасијевић (1828-1868), сарач (СБ,
МКУ, 1868, 242). Марић. Милош Марић (1833-1868), трговац (СБ, МКУ, 1868, 18). Радосављевић. Алекса Радосављевић (1834-1873), трговац (СБ,
МКУ, 1873, 48). Анђелковић. Коста Анђелковић (1839-1866), пушкар (СБ, МКУ,
1866, 143). Живковић. Станко Живковић (1817-1877), ужар (СБ, МКУ, 1877,
332). Стаменковић. Ранђел Стаменковић (1815-1871), из Дикова,
дунђерин (СБ, МКУ, 1871, 228). Јовановић. Симон Куртић Јовановић (1817-1868), трговац (СБ,
МКУ, 1868, 24). Стојановић. Симон Стојановић (1819-1873), ужар (СБ, МКУ, 1873,
87). Поповић. Илија Поповић (1821-1866), из Ужица, трговац (СБ,
МКУ, 1866, 136). Николић. Петар Николић (1824-1877), лончар (СБ, МКУ, 1877, 136). Ђорђевић. Петар Ђорђевић Латинин (1833-1868), из Скадра,
трговац. Петровић. Милан Р. Петровић (1834-1874), трговац (СБ, МКУ,
1874, 4). Ђорић. Милета Ђорић (1821-1888), из Велике Дренове, трговац
(СБ, МКУ, 1888, 200). Стаменковић. Јанко Стаменковић (1826-1873), пушкар.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
54
Симић. Петар Симић (1824-1876), из Ђаковице, пушкар, имао синове Алексу (1856-?), Саву (1858-?), Стевана (1869-?). Неки од њих се потписују и Симић Самарџић. Сава П. Симић, трговац, отворио је октобра 1880. године колонијално-бакалску радњу, а 20. фебруара 1881. године отворио је још једну казанџијску радњу у којој је деловођа Димитрије Михајловић, казанџија овдашњи (Српске Новине, 17. март 1881, стр. 4). Петрова браћа Филип и Јеврем такође су пушкари.
Филип Симић (1831-1911), пушкар и трговац. Јеврем Симић (1838-1908), пушкар и трговац.
Јеврем и Филип отворили су око 1865. године ортачку шпекулативну радњу. Јевремови синови су Драган (1882-?), адвокат у Београду, и Светислав (1885-1961). Драган Ј. Симић
Живковић. Сима Живковић (1824-1882), из Варварина, трговац
(СБ, МКУ, 1882, 280). Његов син Благоје Живковић (1860-1917), трговац (СБ, МКУ, 1892, 66), са Јованом Савићем, водио до 25. априла 1890. године заједничку бакалницу и шпекулативну радњу (Српске Новине, 28. април 1890,
стр. 6). Благојев син Велимир (1898-1926), железнички чиновник (НС). Дединац. Мијаило Милетић Дединац (?-1855), из Дедине,
трговац. Имао Нестора и Ђурђа из првог брака и Драгутина из другог. Нестор М. Дединац (1841-1906), трговац, имао дућан у Крушев-
цу, синови: Мијаило Н. Дединац (1864-?) артиљеријски капетан, Милан Н. Дединац (1869-?), и Ђорђе Н. Дединац (1891-1956), генерал.
Ђурђе М. Дединац (1845-1913), трговац, имао четири дућана. Драгутин М. Дединац (1851-1910), судија ужичког првостепеног
суда (Читуља, Политика, 19. август 1910, стр. 4), имао синове Милорада (1877-?), лекар, Радоја (1880-1913), професор Прве београдске гимназије, израдио план Београда који је штампан као прилог књизи Јоакима Вујића Путешествије по Србији, страдао у рату, и Миодрага.
Гвозденовић. Гвозден Миловановић (1827-1871), кафеџија, син Коста Гвозденовић (1856-1889), кафеџија (СБ, МКУ, 1889, 433). Костини синови Тихомир (1875-1954), адвокат, срески начелник, Милован (1885-1965), трговац, управник Крушевачке задруге пред Први светски рат, као и после рата, а између два рата управник је и Трговачке школе у Крушевцу. Милован се оженио ћерком Ђурђа М. Дединца.
Ђорђе Н. Дединац Милован Гвозденовић
Милорад Сијић
55
Поповић. Милета Поповић (1819-1893), трговац, имао два дућана, синови Станимир (1851-?), трговац, имао своју радњу од 1881. године, и Стојан (1856-?), трговац. Стојанов син Иван (1898-?), бравар.
Јанковић. Михаило Јанковић (1839-1884), из Ћуприје, барутџија
(СБ, МКУ, 1884, 375). Он је брату, Милошу, дао паре 1863. како би овај
отворио трговачку радњу. Држава је преузела барутану и исплатила
3.000 дуката у злату. Михаилов син Живојин Јанковић је чувени
београдски трговац, члан познате фирме Маричић и Јанковић. Једино у
његовој радњи у Крушевцу почетком 20. века могле су се купити
шиваће машине и машински делови чувеног и јединог Србина,
механичара, велепродавца и детаљисте шиваћих машина и машинских
делова Милана И. Обрадовића, из Крагујевца. Дединац. Милисав Милетић Дединац (1825-1908), из Дедине,
трговац, имао дућан, председник општине крушевачке, народни посла-ник (Српске Новине, 24. септембар 1885, стр. 2), син Ђорђе (1870-1923), трговац, имао синове и ћерку удату за Милету Станковића (1903-1968), чији је син Ђорђе Станковић (1927-2002). Милисав Дединац имао је највећи број колиба у Рибарској Бањи.
Михаило Јанковић Милисав Дединац
Миловановић. Аксентије Миловановић (1822-1874), трговац (СБ,
МКУ, 1874, 364), председник општине, имао дућан, синови Илија (1861-?), шпекулант, Урош (1867-?) држи колонијално-воскарску и шпекула-тивну радњу, Светозар (1868-?), трговац.
Стојановић. Никола Стојановић (1828-1870),
трговац (СБ, МКУ, 1870, 253), имао три дућана, његови синови су Милан (1853-?), Јован (1861-?) и Стојан (1863-1935), рентијер.
Стојан Стојановић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
56
Стаменковић. Миленко Стаменковић (1825-1900), из Локошни-це код Ваљева, колар. Његови синови су били познати трговци – кафеџије од 1880. године као Браћа М. Стаменковићи (Српске Новине, 27.
март 1880, стр. 4): Стеван (1855-1915), Сава (1860-1915) и Димитрије (1861-1936), док је Светислав (1865-1944), обућар.
Стеван је од 6. марта до 7. новембра 1880. године имао ортачку механу са Алексом Милосављевићем када су се разортачили. Од тада је радио са својом браћом. Имали су кафану Балкан у главној улици. Стеван је имао Миодрага (1892-1951), телеграфиста, управник поште.
Савини синови су Александар (1893-1942), столар, и Драгослав (1898-1975), судија.
Димитријев син Љубомир (1899-1975), поручник 10. пука из Сарајева.
Миленко Стаменковић Сава Драгослав Љубомир
Светислав Стаменковић има Душана, апотекар, Драгишу (1904-
1979), апотекар, Илију (1906-1982), свештеник, и четири ћерке. Илијини су Мики Стаменковић (1928-2011), филмски режисер, и Бранимир.
Породица Светислава Стаменковића: седе Душан и Светислав; стоје Драгиша и Илија;
супруга Христина и ћерке Олга, Рада, Нада и Јела.
Милорад Сијић
57
Обрадовић. Милоје Обрадовић (1822-1892), терзија и трговац (СБ, МКУ, 1892, 368).
Марковић. Миленко Марковић (?-1864), имао три дућана, син Коста (1851-1873), налбатин (СБ, МКУ, 1873, 182).
Ћирковић. Мијаило Ћирковић, буљук баша, народни посланик (Српске Новине, 8. август 1864, стр. 1).
Живановић. Мијаило Живановић (1826-1876), из Беле Воде, трговац, магазаџија, кмет вароши (СБ, МКУ, 1876, 649), народни посланик (Српске Новине, 23. септембар 1867, стр. 1), имао дућан и кафану.
Јанковић. Димитрије Јанковић (1830-1879), мутавџија (СБ, МКУ,
1879, 418). Милутиновић. Илија Милутиновић (1815-1890), из Сталаћа,
столар (СБ, МКУ, 1890, 213). Почековац. Алекса Почековац (1824-1878), из Почековине,
абаџија (СБ, МКУ, 1878, 230). Симоновић. Никола Симоновић (1824-1877), из Глобара, трговац
(СБ, МКУ, 1877, 508). Миладиновић. Стеван Миладиновић (1827-1877), трговац (СБ,
МКУ, 1877, 505). Милетић. Милоје Милетић (1829-1879), дуванџија (СБ, МКУ, 1879,
39). Гавриловић. Сава Гавриловић (1826-1891), из Бачине, ножар. Гмитровић. Милан Гмитровић (1834-1879), ткач (СБ, МКУ, 1879,
102). Константиновић. Таса Константиновић (1837-1878), трговац (СБ,
МКУ, 1878, 6). Радосављевић. Јевта Радосављевић (1844-1878), из Грабовца,
абаџија (СБ, МКУ, 1878, 326). Недељковић. Милан Недељковић (1825-1880), из Кукљина,
терзија (СБ, МКУ, 1880, 130). Станковић. Стојко Станковић (1835-1880), из Врања, ужар (СБ,
МКУ, 1880, 254). Цветковић. Ђорђе Цветковић (1836-1880), из Суводола, дунђе-
рин (СБ, МКУ, 1880, 337). Младеновић. Цветко Младеновић (1830-1880), поткивач (СБ,
МКУ, 1880, 353). Јанковић. Милош Јанковић (1827-1887), из Врњачке Бање,
касапин. Аћимовић. Арсеније Аћимовић (1827-1883), из округа тетовског,
трговац (СБ, МКУ, 1883, 92). Павловић. Јевтимије Павловић (1828-1883), из Бијелог Поља,
трговац (СБ, МКУ, 1883, 194). Ђорђевић. Никола Ђорђевић (1830-1884), из Сочишта, обућар
(СБ, МКУ, 1884, 41). Ранђеловић. Сокол Ранђеловић (1830-?), табак, 23. јуна 1865.
године отворио шпекулативну радњу у Крушевцу.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
58
Милетић. Стеван Милетић (1835-1884), из Беле Воде, поткивач (СБ, МКУ, 1884, 414).
Цветковић. Јанко Цветковић (1836-1886), из Лесковца, рентијер. Јовановић. Сава Јовановић (1841-1889), из Страгара, мумџија (СБ,
МКУ, 1889, 117). Поповић. Павле Поповић (1842-1889), из Крагујевца, кломфер
(СБ, МКУ, 1889, 187). Радосављевић. Вуле Радосављевић (1819-?), трговац, имао
четири дућана (ПС, 1864, 269), син Огњен (1850-?). Раденковић. Стојан Раденковић (1821-1871), рабаџија (СБ, МКУ,
1871, 228), син Светозар (?-1875). Окуровић. Милан Окуровић (1821-1871), механџија (СБ, МКУ,
1871, 263), син Божидар (1857-1884), обућар. Дреновац. Алекса Стефановић Дреновац (1823-1890), из Велике
Дренове, трговац (СБ, МКУ, 1890, 366), имао Стевана (1853-?), Хранислава (1855-1895), Аврама (1857-?), Михаила (1863-?), трговац. Хранислав Дреновац, кафеџија, имао Саву (1886-?) и Петра (1889-?).
Алексић. Лука Алексић (1824-1869), трговац (СБ, МКУ, 1869, 142). Динић. Хаџи Илија Динић (1825-1884), из Параћина, кафеџија,
трговац (СБ, МКУ, 1884, 163), син Коста (1847-?). Димитрије Динић (1827-1884), из Параћина, бојаџија, кмет
варошки (1866), син Божидар (1861-1938), трговац, кмет варошки, поред трговине имао је и циглану коју је купио од Јоце Цветковића из Бивоља. Божидаров син Стојан (1893-1954), трговац.
Стојан Динић (1832-1879), трговац (СБ, МКУ, 1879, 315). Мијаиловић. Мијат Мијаиловић (1826-1870), абаџија и трговац
(ПС, 1864, 455), имао дућан, синови Мијаило (1853-?) и Коста (1862-1925). Коста Мијаиловић, казанџија, син Трајко (НС). Ђорђевић. Глигорије Ђорђевић (1833-1907), из Лесковца, свећар
и трговац (СБ, МКУ, 1907, 52), син Милан (1867-1913), трговац. Љотић. Тома Љотић (1831-1920), из Арциста, ракијар, механџија
(СЂ, МКУ, 1920, 25), и брат Јања Љотић (1830-1880) (СБ, МКУ, 1880, 405). Тома Љотић закупац је Рибарске Бање од 1872. до 1879. године.
Обреновић. Обрен Видојковић (1830-?), поштоноша (ПС, 1864,
561), синови Милан (1858-1908), кафеџија, Михаило (1860-1893) (НС). Здравковић. Таса Здравковић (1825-1901), из Лесковца, сензал. Радосављевић. Марјан Радосављевић (1827-1877), абаџија. Симић. Вељко Симић (1828-1868), трговац. Живковић. Мијаило Живковић (1830-1901), трговац. Од 1870.
раздвојио се са Савом Дреновцем и води сопствену радњу. Јанковић. Петар Јанковић, бакалин, са супругом Босиљком имао
сина Јована (1865-?), марвени лекар – ветеринар (НС). Петровић. Рака Петровић (1831-1869), поткивач коња (СБ, МКУ,
1869, 45), син Јован, поткивач. Милетић. Милован Милетић (1835-1873), мумџија (СБ, МКУ, 1873,
59).
Милорад Сијић
59
Дреновац. Сава Стефановић Дреновац (1831-1911), из Велике Дренове, трговац. Сава Дреновац и Мијаило Живковић дали су 8. августа 1864. године Јевти Пајовићу 40.000 гроша чаршијских, али пош-то овај није могао да врати они су му узели дућан и сав еспап 1. октобра 1865. године (Српске Новине, 13. октобар 1865, стр. 2). До 1870. године Сава има заједничку трговачку радњу са Мијаилом Живковићем, а од тада су се раздвојили и води сопствену радњу (Српске Новине, 18. јун 1870, стр. 8). Савин син Живко (1856-?), трговац, галантерист, имао синове Војислава (1881-?), Саву (1883-?), Светолика (1885-?) и Ђорђа (1892-1964).
Бркић. Димитрије Бркић (1830-1886), трговац (СБ, МКУ, 1886, 170), имао Божидара (1857-?) и Аћима (1863-1890), трговци. Фирму Браћа Д. Бркићи, трговачко-бакалску и шпекулативну радњу водили у Крушевцу, а 18. новембра 1886. године отворили су још једну такву радњу у Пироту (Српске Новине, 25. новембар 1886, стр. 4).
Бркић. Милан Бркић (1832-1867), трговац, имао дућан (ПС, 1864,
267), његови синови Новак (1860-?) и Мијаило (1863-?). Вучковић. Миленко Вучковић, из Медвеђе, трговац, син Андреја
(1847-1907), трговац (СЂ, МКУ, 1907, 24), поред дућанске радње отворио у засебном дућану гребенарску и сваковрсну трговинску радњу 30. новембра 1883. године (Српске Новине, 13. децембар 1883, стр. 4).
Миливојевић. Димитрије Миливојевић (1835-1911), из Бачине, абаџија и трговац (СБ, МКУ, 1911, 158). Његови синови Михаило (1862-?) и Драгутин (1868-1952). Михаило Миливојевић, трговац, протоколисао је заједничку трговинску радњу на овдашњој пијаци, са Светозаром Бабовићем 16. августа 1889. године али су се разортачили већ 1. октобра 1890. године када Михаило за свој рачун почиње да води радњу: Помодна трговина код Бечлије (Српске Новине, 2. новембар 1890, стр. 4). Михаилов син Душан (1894-?).
Тома Миливојевић (1864-1922), из Бачине, трговац (СБ, МКУ, 1896,
6), имао фабрику бомбона и ликера, синови Добривоје (1903-1965), трговац, Велимир (1911-?), трговац, Предраг (1914-?), трговац.
Станисав Миливојевић (1871-1931), из Бачине, трговац, син Бу-димир (1914-?), чиновник, фудбалер, Петар (1920-?), електротехничар.
Николић. Димитрије Николић (1820-1910), из Арциста, бакалин, дао 200 дуката за механу Кости Харизовићу, која ће се од 1883. године водити на Димитрија, а Коста ће и даље радити у њој.
Павловић. Павле Анђелковић (1828-1876), дунђерин, његов син Светозар Павловић (1857-1933), амамџија (СБ. МКУ, 1933, 107).
Ђурковић. Миладин Ђурковић (1831-?), трговац, од 17. фебруара 1866. његова жена Катарина отворила дућан на њено име (Српске Новине, 12. март 1866, стр. 4).
Симић. Љубомир Симић (1831-1866), налбатин (СБ, МКУ, 1866, 89). Ђорђевић. Таса Ђорђевић (1822-1890), абаџија (СБ, МКУ, 1890,
259), његов син Милан Ђорђевић (1861-?), бојаџија. Милојевић. Димитрије Милојевић (1827-1886), трговац (СБ, МКУ,
1886, 313), његов син Сава (1886-1906), трговац.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
60
Трипковић. Павле Трипковић (1824-1874), из Велике Дренове, абаџија (СБ, МКУ, 1874, 168), његови синови Илија (1849-1929), каменорезац, и Милутин (1854-1934), каменорезац, имају заједничку радњу Браћа Трипковић до 31. марта 1888. године када су поделили имање а радњу је наставио да води Илија (Српске Новине, 7. мај 1888, стр. 4). Илија је имао синове Павла (1885-1976), Душана (1891-1984) и Мијајла (1894-1973). Павле Трипковић основао је модерну радионицу за израду трикотаже 1922. године која запошљава 15 радника и радница. Производњу на 20 разбоја водила власникова супруга Параскева а Павле је водио послове продаје робе. Трикотажа је радила до 1940. године.
Милутин Трипковић има Љубомира (1887-1956), машиновођа, и Душана (1901-1944), поручник, погинуо у Оснабрику. Душанов син је др Миливоје (1931), неуропсихијатар (НС).
Илија Трипковић Павле И. Трипковић Душан М. Трипковић
Цветковић. Спаса Цветковић (1835-1887), из Призрена, абаџија
(СБ, МКУ, 1887, 55), имао у Крушевцу абаџијску и сваковрсну шпекулатив-ну радњу од 17. априла 1884. године (Српске Новине, 29. април 1884, стр. 6). Његов син Ранђел (1859-?), абаџија.
Петковић. Петко Станисављевић (1840-1884), кафеџија, пиљар, оженио ћерку Здравка Лиџића, из Крушевца, његови синови Сава (1861-?), бакалин, и Стеван Галибарди (1864-1928), трговац (НС), држао Народну кујну. Стеванови синови Владислав Петковић (1890-1908), касапин, и Војислав Петковић (1892-1946), пиљар.
Јањић. Љота Јањић (1830-?), из Арциста (ПС, 1864, 853), и његов брат Ђорђе, механџије су у Крушевцу, од 1860. године који узимају механе у закуп. Они су од 1. маја 1873. године узели у закуп механу у Бањи врњачкој, затим 1876. године узели су од Марка Микића из Параћина кафану која се налази у Крушевцу (Гледстон).
Радовановић. Петар Радовановић (1816-1881), из Превешта, касапин (СБ, МКУ, 1881, 23).
Лисичић. Тома Лисичић (1833-1913), из Колашина, дуванџија (СЂ, МКУ, 1913, 148), његови синови су Драгољуб (1884-1911), опанчар, Петар (1890-1946), столар, Благоје (1896-1920), обућар, и Илија (1898-1919), шустер, умро у војсци у Призрену.
Петар Лисичић имао Стојана (1925-1998) и Антонија (1933-1986).
Милорад Сијић
61
Стаменковић. Мата Стаменковић (1815-1875), терзија и трговац (СБ, МКУ, 1875, 237), синови Стојадин (1846-1893), Светозар (1850-1896) и Драгутин (1856-?), од 1879. године одлази на Свету Гору, у Хиландар где се замонашио, монашко име му је Доротеј.
Браћа Стаменковић трговинска радња у Крушевцу постоји од 1882. године коју су отворили браћа Стојадин и Светозар, синови Мате Стаменковића. Они су 4. септембра 1890. године поделили имовину а радњу је наставио да води Стојадин. Стојадин Стаменковић је посетио Христов гроб и себи додао име Хаџи а и радња је названа Браћа Х. Стаменковић. Хаџи Стојадин М. Стаменковић је писац књиге Душевни дневник коју је издала књижара А. Малаћевић и Ђ. Будимовић 1888. године. Синови Хаџи Стојадина М. Стаменковића, Божидар (1878-?), Душан (1884-?), Алекса (1886-1967) и Љуба (1890-?). Били су печалбари у Јужној Америци па су сви уз име додавали Х. Стаменковић Американац. Нису мењали назив радње коју су наследили од оца на чијем месту су основали помодно-галантеријску трговину од 1911. године заједно са Урошевићима – Милутином и Миладином који се 1926. године одвајају и отварају Лувр. Фирма је имала филијалу у Врњачкој Бањи од 1920. године. Када је 1931. године изгорео хотел Македонија на радњи Стаменковића изгорео је само кров а роба у вредности од преко милион динара била је спашена. Помодна трговина је била осигурана код осигуравајућег друштва Вардар (Политика, 15. јул
1931, стр. 7). Хаџи Алекса Стаменковић такође је посетио Христов гроб 1931. године, председник је Трговачког удружења.
“Трговину Браћа Х. Стаменковић од 1938. године издају под закуп а нови власници јој дају име Код Американца” (ИАК, СЗК, 2 – 16254).
Алекса Х. Стаменковић Љуба Х. Стаменковић
Катић. Коста М. Катић (1828-1908), трговац, поред своје досада-
ње радње отворио још једну бакалску и шпекулативну радњу 1880. године. До 13. септембра 1888. године води радњу сам, а од тада радња носи назив Коста М. Катић и Син (Српске Новине, 20. септембар 1888, стр.4). Имао је синове Љубомира (1861-1879), Драгутина (1866-1950), трговац предузимач, Драгољуба, трговац, и Чедомира (1886-?).
Драгутин има Миливоја (1899-1975), правник. Јанковић. Станоје Јанковић (1825-1895), из Матејевца, калајџија
(СБ, МКУ, 1895, 3).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
62
Качаник. Никола Качаник, Грк из Шатисте, обућар, његови синови су Ђорђе и Панта.
Ђорђе Н. Качаник (1857-1935), трговац, отворио је кафану Топ али је дао у закуп, од 14. јула 1888. године водио ортачку шпекулативну бакалску радњу са Љубомиром Николићем, а од 1. октобра 1894. године водио самостално бакалско-шпекулативну радњу на овдашњој пијаци код Косовског споменика (Српске Новине, 29. октобар 1894, стр 6). Од 24. септембра 1903. године примио је брата Панту за ортака. По братском споразуму Панта је измирен и изашао из радње 1. јуна 1906. године коју наставља да води Ђорђе Н. Качаник, а Панта Н. Качаник отворио је 1. јуна 1906. године кожарску трговину. Ђорђеви синови Никола (1897-?), професор, у Трговачкој школи предаје Познавање робе и географију, Миодраг (1898-1926), студент права, и Јован (1902-1992).
Панта Н. Качаник (1870-1928), трговац, радио као благајник у Мерими, имао синове Милорада Качаника Кепу (1908-1986), фудбалер Цар Лазара и Обилића, професор у Гимназији, Војислава (1911-1964) и Михаила (1917-1923).
Никола Ђ. Качаник Јован Ђ. Качаник Панта Н. Качаник Милорад Качаник
Протић. Арса Протић (1841-1897), из Пожаревца, капетан
инжињеријски, рачуноиспитач војени (СБ, МКУ, 1897, 17), синови Петар А. Протић (1884-1935), железнички чиновник, Тихомир А. Протић (1887-1927), магационер на железници, Никола А. Протић (1891-?), шеф Железничке станице у Крушевцу.
Ћирић. Веселин Ћирић (1830-1905), из Читлука, трговац (СБ,
МКУ, 1905, 69), кмет варошки, син Стеван (1867-?), лимар.
Петар А. Протић Веселин Ћирић
Милорад Сијић
63
Марковић. Станко Марковић, дуванџија, има Димитрија и Ђорђа. Димитрије Марковић Пећа (1856-1933), трговац, и брат Ђорђе отворили су бакалско-трговачку и шпекулативну радњу 18. новембра 1888, Димитрије и браћа Марковић, а од 9. априла 1890. године Димитрије и Ђорђе Марковић (Српске Новине, 14. април 1890, стр. 4). Димитрије има Божидара (1877-?), трговац, од 23. јануара 1906. иступио из радње свог оца и отворио на своје име трговинску радњу.
Ђорђе Марковић Пећа (1860-1926), трговац (СЂ, МКУ, 1926, 194), има Живојина (1890-1944), трговац.
Петровић. Стеван Петровић (1837-1901), из Ваљева, парох, први катихета Гимназије у Крушевцу, председник црквеног одбора у време градње нове цркве, синови Миленко (1857-?), Сава (1860-?).
Сава Петровић, учитељ у Трнавцима (1881-1884), затим је ђакон у цркви Лазарици, а 1886. године рукополежен за свештеника.
Ђурковић. Радоица Ђурковић, судски практикант касније званичник, његови синови Никола (1865-?) и Илија (1870-1922). Илија Р. Ђурковић трговац, држао два локала у Крушевцу од 1892. године, мануфактурну и бакалску радњу. Између два светска рата главни је акционар Мериме. Умро је у Бањи у Румунији. Имао синове Петра (1903-1925) и Василија (1904-1921) (НС).
Урошевић. Милован Урошевић (1830-1884), из Беле Воде, трговац (СБ, МКУ, 1884, 5), протоколисао је трговачку радњу у Крушевцу око 1850. године. Милованови синови: Драгољуб (1862-1881), практикант суда округа рудничког, Урош (1864-1911), трговац, и Милан Урошевић (1872-?), адвокат, и ћерка удата за Младена Савковића. После његове смрти над радњом је било старатељство док суд није прогласио његовог сина Уроша пунолетним. Тада је Урош продужио очеву радњу 9. јануара 1884. године под именом М. Урошевић и Син (Српске Новине, 29.
фебруар 1884, стр. 4). Урош је отворио филијалу у Белој Води коју је 1888. године предао свом деловођи (Српске Новине, 17. мај 1888, стр. 6). Урош је поред своје трговачке радње у Крушевцу отворио и филијалу 16. новембра 1894. године, затим је отворио у Крушевцу 1. августа 1911. године и предузимачко-грађевинарску радњу коју је водио под својим именом (Српске Новине, 27. август 1911, стр. 4). Нажалост исте године је умро током операције у Бечу.
Илија Р. Ђурковић Урош М. Урошевић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
64
Михаиловић. Стојан Михаиловић (1839-1905), из Бачине, налбатин (СЂ, МКУ, 1905, 162), синови Милан и Михаило. Милан Михаиловић (1864-1915), налбатин, трговац, и ако малолетан, признат је за пунолетног решењем од 8. фебруара 1884. године. Поред своје поткивачке радње отворио и шпекулативну 20. фебруара 1884. године (Српске Новине, 15. март 1884, стр. 4). Имао синове близанце Драгутина (1904-1962) и Драгомира (1904-1936), цариник, умро у санаторијуму Голник, Душана (1893-1960) и Стојана (1908-1973).
Михаило Михаиловић (1868-1915), звани Ноца, поткивач.
Милан Михаиловић Драгомир Михаиловић Михаило Михаиловић
Вучковић. Милан Вучковић (?-1899), трговац, поред своје ману-
фактурно-галантеријске радње отворио 1894. године и колонијално-бакалску радњу. Његови синови су Добривоје, Душан, Александар (1879-1953), капетан, Сава (1881-?), Богољуб (1886-?).
Коцић. Мијаило Коцић (1835-1910), из Лесковца, кочијаш и трговац (СЂ, МКУ, 1910, 24), његови синови Милорад Коцић (1870-1952), опанчар, трговац, поред шпекулативне радње, отворио је 24. августа 1905. године опанчарску радњу, Ђорђе (1873-1922), хотелијер, и Милан (1878-1936), кројач и трговац.
Обрадовић. Милић Обрадовић (1835-1895), из Гари, ћурчија (СБ,
МКУ, 1895, 15), његови синови Танасије (1883-1929), бравар, и Никола (1883-1942), сатлер, близанци.
Никола Обрадовић држи фарбарску радњу од 1905. године. Познат по томе што се укључивао у све хумане акције. Био је члан управе фудбалског клуба Обилић. Стрељан у Београду.
Ђорђе Коцић Никола Обрадовић
Милорад Сијић
65
Павловић. Арса Павловић (1838-1908), из Раковца, шпекулант, оженио ћерку Јанка Срећковића, из Крушевца (СБ, МКВ, 1885, 5), син Михаило (1895-1953), рачуноиспитач Главне контроле (НС).
Арса Павловић Михаило Павловић
Обвезница на име Арсенија Павловића, трговца из Крушевца, 1887. године.
(Слика власништво Дигиталне народне библиотеке Србије)
Павловић. Стеван Павловић (1829-1904), ћурчија, његови сино-
ви Урош (1863-1888), шпекулант, и Владислав (1874-1925), авизар на железници (СБ, МКУ, 1925, 73).
Владислав Павловић
Ракић. Стеван Ракић (1829-1904), из Љубаве, трговац, од 28.
априла 1889. године води бакалско-шпекулативну радњу, син Димитрије (1864-?), трговац (СБ, МКВ, 1906, 6).
Винтер. Франц Винтер (1830-1913), столар, син Љубиша (1884-?), ћерка Цана, удата за Јосифа Апела (1872-1927), индустријалца из Ниша.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
66
Маринковић. Васа Маринковић (1829-?), из Катуна, бојаџија, трговац, син Љубомир (1859-1905), трговац. Он и његов син Љубомир поделили су имовину 3. септембра 1891. године. Љубомир има Милутина (1883-1960), трговац, и Милосава (1889-1924), трговац (НС).
Љубомир Маринковић Милутин Маринковић Милосав Маринковић
Кожетинац. Димитрије М. Кожетинац (1831-1909), из Дренче,
трговац, ћерка Љубица, удата за Богољуба Илића (1874-1937), из Милутовца, кафеџија (НС).
Јовановић. Стојадин Јовановић, трговац, и Антоније Стефано-вић, водили су ортачку трговачку радњу до 30. новембра 1883. године када су се разортачили и отада воде своје сопствене радње (Српске Новине,
10. јануар 1884, стр. 4). Бунтић. Милан Бунтић (1821-1870), из Љубаве, трговац (СБ, МКУ,
1870, 418), оженио ћерку Јована Здравковића, имао сина Драгутина (1863-1917), кафеџија.
Јанковић. Илија Јанковић (1830-1892), из Шатисте, обућар (СБ,
МКУ, 1892, 215). Јовановић. Коста Јовановић (1835-1890), из Штипа, гребенар
(СБ, МКУ, 1890, 372). Јовановић. Тома Јовановић (1840-1890), из
Штипа, гребенар (СБ, МКУ, 1890, 303). Цоловић. Ђорђе Цоловић (1836-1881), из
Зајечара, касапин (СБ, МКУ, 1881, 59), синови Светозар (1869-?), кафеџија, Станко (1873-1924), трговац. Све-тозаров син Светислав (1898-1979), винарски трговац, кафеџија, и Стојана (1906-1929), берберин (НС).
Станко Цоловић
Ђорић. Мата Л. Ђорић (1840-1904), из Велике Дренове, терзија,
отворио трговачку радњу коју од 1890. године води под фирмом Мата Л. Ђорић и Син (Српске Новине, 1. децембар 1890, стр. 4). Његов син Стеван (1864-1923), трговац – сензал.
Милосављевић. Мијајло Милосављевић (1833-1888), из Јасико-вице, шустер (СБ, МКУ, 1888, 54), син Милан (1861-?), трговац.
Милорад Сијић
67
Радојичић. Јова Радојичић (1835-1896), трговац, син Јеврем (1873-1913), трговац, и две ћерке удате за Ивка Јаковљевића и Богољуба Радосављевића, који су наследили трговачку радњу (НС).
Стојановић. Риста Стојановић, обућар, имао трговачко-кожар-ско-обућарско-опанчарску радњу у којој раде његови синови Драгутин и Коста. Драгутин напустио радњу 1892. године када је отворио радњу на своје име.
Пешић. Таса Пешић (1827-1916), из Свилајнца (СЂ, МКУ, 1916,
548), управник поште, синови Мијаило, Чедомир и Војислав (1878-1935), мајор (СЂ, МКВ, 1921, 50). Војислав је усвојио Јована Ивковића (1902-1984), колара.
Јаношевић. Милосав Јаношевић (1834-1924), из Казновића срез студенички, абаџија (СБ, МКУ, 1924, 99), у Крушевцу је сопствену радњу отворио 10. августа 1893. године (Српске Новине, 17. август 1893, стр. 6).
Димитријевић. Танасије Димитријевић (1830-?), шустер, син Боривоје (1875-1961). Боривојеви су Бранислав (1924-1943), Коста и Мирољуб (НС).
Милићевић. Агатон Милићевић (1835-1905), из Глободера, абаџија (СЂ, МКУ, 1905, 213).
Аврамовић. Миленко Аврамовић (1836-1906), из Медвеђе, абаџија (СЂ, МКУ, 1906, 129).
Петровић. Димитрије Петровић (1823-1870), из Смедерева, трго-вац (СБ, МКУ, 1870, 6), син Павле (1867-1911), трговац, има Димитрија (1899-?), агроном, управник пољопривредне станице (СЂ, МКВ, 1931, 114). Власници су Ломничке киселе воде.
Симић. Сима Савић (1835-1907), терзија и трговац, председник општине, народни посланик (Српске Новине, 20. децембар 1880, стр. 1), синови Светислав Симић (1863-?), телеграфиста, Милан Симић (1869-1927), председник суда у Прилепу.
Деспотовић. Милан Деспотовић (1835-1917), из Коњуха, трговац (СБ, МКУ, 1917, 7), и Благоје Миљковић воде бакалско-шпекулативну радњу у Крушевцу од 5. фебруара 1873. године (Српске Новине, 22. фебруар
1873, стр. 4). Милан Деспотовић отворио бакалску радњу 15. фебруара 1873. године. Од 12. априла 1888. године отворили су и месарску радњу (Српске Новине, 16. април 1888, стр. 6). Миланов син Живојин, трговац.
Петровић. Арсеније Петровић (1837-1925), трговац, поред мануфактурне радње у Крушевцу отворио је 1879. године бакалско-дуванџијску радњу у којој ради Љубомир Милосављевић, исте године бакалско-дуванџијску радњу отвара у Бањи алескиначкој, коју води Аксентије Ђорђевић, из Бање алексиначке (Српске Новине, 3. јун 1879, стр. 4), а 1881. године, отворио је филијалу у Брусу коју води Никодије Марјановић из Бруса. Aрсеније Петровић запао је у дугове па је 1882. године целокупна његова имовина продата на лицитацији.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
68
Недељковић. Миленко Недељковић, његов син Љуба (1865-?), рабаџија, поседник око 40 хектара земље у комплексу који су називали Љубин чаир. Његови синови су били кафеџије. Драгутин Недељковић (1891-1933), кафеџија, држи кафану Гајдаш, а после његове смрти кафану држи његова супруга Бранка. Милутин Недељковић (1888-1928), кафеџија, држи кафану Баштован, а после његове смрти кафану држи његова супруга Христина. Славко Недељковић (1895-1936), држао је кафану Расина, а касније Код Славка (НС). Четврти брат био је ковач.
Драгутин Недељковић Милутин Недељковић Славко Недељковић
Трајковић. Ђорђе Трајковић (1830-1909), из Кочана, трговац
(СЂ, МКУ, 1909, 131), смарламџија (НС). Јевтић. Јован Јевтић (1841-1885), из Призрена, барутџија. Илић. Павле Илић (1832-1908), из Лесковца, пиљар (СЂ, МКУ,
1908, 148). Арсенијевић. Михаило Арсенијевић (1825-1898), из Новог
Пазара, трговац (СБ, МКУ, 1898, 292). Петровић. Миленко Петровић (1831-?), бојаџија, синови
Димитрије (1854-?), Коста (1858-1945), Драгутин (1870-1915). Димитрије Петровић, кломфер, синови Миладин (1893-1920),
Стојан (1898-1965), лимар, и Милан (1901-1971), лимар (НС). Коста Петровић, бравар, трговац, имао сина Александра (1885-
1964), књиговођа, директор Крушевачке банке, Чедомира (1892-1975), и ћерку удату за Марка Пузића, посластичара.
Драгутин Петровић, трговац, син Александар. Коста Петровић Александар К. Петровић
Милорад Сијић
69
Они су дошли до 1900. године Петровић. Радован Петровић (1839-1891), из Црне Горе, ћурчија
(СБ, МКУ, 1891, 204). Максимовић. Глигорије Максимовић (1841-1886), из Варварина,
трговац (СБ, МКУ, 1886, 281). Павловић. Аксентије Павловић (1846-1891), из Бачине, обућар
(СБ, МКУ, 1891, 330). Арнаутовић. Риста Арнаутовић (1851-1891), из Пећи, кројач (СБ,
МКУ, 1891, 205). Васиљевић. Гвозден Васиљевић (1859-1894), из Крњина, трговац
(СБ, МКУ, 1894, 28). Лазаревић. Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца код
Крагујевца, окружни начелник (СБ, МКУ, 1916, 133), у Крушевац дошао из Шапца, синови Михаило, управник поште у Крушевцу, и Лазар (1859-1907), управник пореског одељења у Александровцу. Лазарев син Момчило Лазаревић (1898-1986), лекар. Један је од првих лекара крушевачког краја, више од четири деценије лекар опште медицине. Доживотни почасни председник Српског лекарског друштва у Крушевцу. У Александровцу завршио основну школу, гимназију у Крушевцу, медицину у Грацу као стипендиста крушевачке општине. Говорио немачки. После Првог светског рата организује рад прве крушевачке општинске амбуланте, односно здравствено осигурање општинских радника и чиновника. Први почиње да спроводи јавну хигијену у граду, тако да је Крушевац био један од најчис-тијих градова у Србији. Предавао у крушевачкој Гимназији, био лекар ФК Цар Лазар.
Др Мома Лазаревић
Огњановић. Вуксан Огњановић (1839-1919), из Пећи, рабаџија
(СБ, МКУ, 1919, 5). Стојановић. Алекса Стојановић (1842-1910), рабаџија. Јовановић. Станимир Јовановић (1841-1883), из Сталаћа, лончар
(СБ, МКУ, 1883, 259). Миладиновић. Павле Миладиновић (1844-1882), из Гари,
ћурчија (СБ, МКУ, 1882, 327). Прибаковић. Милан Прибаковић (1842-1903), из Јелакца, писар,
имао дућан, син је Филипа Прибаковића, начелника јошаничког среза. Васиљевић. Никола Васиљевић (1847-1898), из села Св. Мина у
Епиру, механџија (НС). Павловић. Јован Павловић (1848-1885), ножар, син Милан
(1880-?), трговац. Ђорђевић. Алекса Ђорђевић (1840-?), из Јагодине, шустер (СБ,
МКВ, 1881, 16).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
70
Илић. Јован Ц. Илић (1857-1896), из Крајковца код Ниша, трговац (СБ, МКУ, 1896, 105).
Илић. Коста Ц. Илић (1860-1915), из Крајковца код Ниша, колар (СБ, МКВ, 1886, 92), кад је умро пише да је из Каменице нишке, бивши кондуктер поште (СЂ, МКУ, 1915, 89). Имао Добривоја (1888-1954), колар (СЂ, МКВ, 1933, 22), Драгутина (1899-1931), чиновник железнички, умро у затвору у Сремској Митровици.
Добривоје Илић Драгослав Ђурић Драгослав Рајковић
Ђурић. Радован Ђурић (1840-1905), син Драгослав (1880-1943).
Драгослав је имао сина Андреју (1907-1984) (НС). Рајковић. Алекса Рајковић (?-1903), из Неготина, судски писар,
син Драгослав (1898-1915), ђак поднаредник, нестао у рату (НС). Веселиновић. Милосав Веселиновић (1847-1882), из Бачине,
шустер (СБ, МКУ, 1882, 148). Вујичић. Милош Вујичић (1848-1884), из Аустрије, шнајдер (СБ,
МКУ, 1884, 272). Стојановић. Никола Стојановић (1848-1884), из Ниша, терзија
(СБ, МКУ, 1884, 397). Савковић. Младен Савковић (1851-1933), из Виткова, трговац,
оженио ћерку Милована Урошевића. Синови Бошко и Влајко. На споме-нику пише: Злато га није зачарало, живео поштено, умро сиромах (НС).
Симић. Мијат Симић (1851-?), из Медвеђе, трговац (СБ, МКВ,
1881, 61). Стевановић. Сава Стевановић (1856-?), из Конопљице (СБ, МКВ,
1881, 15). Којић. Петар Којић (1852-1877), бакалин (СБ, МКУ, 1877, 373). Стојадиновић. Светозар Стојадиновић (1858-?), из Бивоља,
дућанџија (СБ, МКВ, 1881, 5). Ивановић. Веселин Ивановић (1861-?), из Доњег Ступња,
трговац, отворио је 8. јуна 1884, кафану у Крушевцу којом је управљао Љубомир Тодоровић, кафеџија (Српске Новине, 21. јун 1884, стр. 10).
Жикић. Мика Жикић (1831-1906), трговац, његови синови Војислав (1864-1913), трговац, Петар (1880-1952), трговац (НС).
Благојевић. Љубомир Благојевић (1850-?), из Пчелице, обућар (СБ, МКВ, 1881, 76).
Милорад Сијић
71
Ђорђевић. Тодор Ђорђевић (1832-1907), из Коњуха, абаџија и трговац (СБ, МКУ, 1907, 123), синови Влада (1878-1956), сапунџија, Милан (1887-1979), професор.
Милан Ђорђевић, говорио је немачки, француски, енглески, служио се руским језиком. Преводио с француског. Стручни сарадник за тумачење израза из хемије, физике и других наука (Слободан Симоновић,
Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 119). Арсенијевић. Милан Арсенијевић (1863-?), из Краљева, трговац
(СБ, МКВ, 1886, 41), оженио се 1886. године богатом девојком из Трстеника, рођаком Филипа Јовановића Ере и у мираз добио 16.000 динара. Имао је помодно-мануфактурну трговину конфекционог и галантеријског еспапа у Крушевцу. Над његовим имањем је отворен стецишни поступак због презадужености 1887. године. После тога отвара трговинску радњу у Београду Милан Арсенијевић и Компанија у којој продаје на велико хут-пак хартију за завијање робе у лепим бојама и сликама, канцеларијску хартију, трговачка писма, књиге трговачке, и огроман избор канцеларијског материјала. Био је председник општине крушевачке и народни посланик. Власник је и уредник првих крушевачких новина Глас из Крушевца (1890-1891), које су излазиле сваког четвртка, потом недељом, а по потреби и чешће (Слободан
Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 76). Због финасијског банкрота побегао је из земље 1904. године.
Влада Ђорђевић Милан Арсенијевић
Петровић. Милосав Петровић Бачинац (1839-1926), из Бачине,
трговац, (СБ, МКУ, 1926, 44), син Обрен (1879-1901), трговац (НС). Кузмановић. Наум Кузмановић (1848-1934), из Гопеша битољ-
ског, трговац извозник (НС). Миловановић. Мијушко Миловановић (1842-1902), из Божурев-
ца, соларски трговац (СБ, МКУ, 1902, 257), велики увозник соли, председник општине, ожењен Персидом, унуком Чолак Анте Симоно-вића, са којом је имао три ћерке.
Дебељаковић. Нићифор Дебељаковић (1847-1911), из Доњег Ступња, опанчар, његови синови Богомир (1890-1916), опанчар, и Ради-воје (1899-1926), опанчар, узели презиме Ђорђевић по деди Ђорђу (НС).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
72
Симић. Радисав Симић (1839-1906), из Сикирице, велетрговац у Параћину, народни посланик, имао синове Славка, Аврама и Саву и ћерку удату за Живка Вукојичића. Славко Симић, управник Расадника у Крушевцу, његов син Бранислав (1903-1978), студирао фармацију у Грацу, али је није завршио. У Крушевцу држао Дрогерију Леди коју је продао Степану Перићу (Слободан Симоновић, Енцикопедија Крушевца и
околине, стр. 297, 298). Вељић. Милан Ж. Вељић (1848-1910), из Поточца, учитељ (НС).
Славко Симић Милан Ж. Вељић
Кара Антоновић. Никола Кара Антоновић (1841-1884), из Ска-
дра, барутџија (СБ, МКУ, 1884, 132), син Петар Николић, барутџија, имао Филипа (1882-?).
Кара Антоновић. Филип Кара Антоновић (1850-?), из Скадра, барутџија.
Тасић. Коста Д. Тасић (1848-1920), из Прилепа, казанџија, синови Димитрије (1888-1913), Божидар (1892-1914) и Никола (1896-1914) (НС).
Николић. Хаџи Владо К. Николић (1892-1976), казанџија, пинтер и винарски трговац, оженио ћерку Косте Д. Тасића (НС).
Никола Тасић Милан Брзаковић
Брзаковић. Аврам Брзаковић (1844-1914), из Сухотна, трговац (СБ, МКВ, 1894, 39), дошао из Параћина, синови Божидар (1872-1915), трговац, и Милан (1877-1915), трговац.
Милорад Сијић
73
Милосављевић. Сретен Милосављевић (1848-1893), из округа ужичког, шустер, отворио радњу 10. марта 1877. године (Српске Новине,
18. март 1877, стр. 4). Поповић. Јован Поповић (1858-1923), из Александровца, свеш-
теник, син Сава (1882-1940) (НС). Васић. Маринко Васић (1849-1937), из Бачине, бојаџија (СБ, МКВ,
1881, 113). Он је 1873. године отворио бојаџијско-бакалско-шпекулативну радњу у Крушевцу. Имао ћерку удату за Панту Миловановића (1862-1914), мајора (НС). Услед његове болести предао је 16. јула 1906. године своју дугогодишњу радњу свом раднику Милану П. Глишићу, из Обрежа (Српске Новине, 28. јул 1906, стр. 4).
Маринко Васић Панта Миловановић
Јаковљевић. Стојадин Јаковљевић (1855-1905), из Паруновца,
абаџија, са Тодосијем Р. Миленковићем водио ортачку абаџијску радњу од 24. новембра 1892. године до 19. октобра 1893. године када су се разортачили и од тада воде сопствене радње (Српске Новине, 30. октобар
1893, стр. 6). Илић. Антоније Илић (1838-1876), из Обреновца, трговац (СБ,
МКУ, 1876, 344). Петковић. Ђорђе Петковић (1874-1934), из Лесковца, казанџија
(СБ, МКУ, 1934, 81). Стевановић. Сава Стевановић (1850-1928), из Кршања код
Ужица (СЂ, МКУ, 1928, 128), државни чиновник, срески начелник у Шапцу, Александровцу, и другим местима, синови Живојин, ђенерал, и Душан (1898-1957), свештеник, звани Поп Олуја (НС).
Сава Стевановић Душан Стевановић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
74
Јанић. Радуле Јанић (1848-1932), из Куршум-лије, шпекулант, његови синови Душан (1888-1967), инспектор министраства пошта, Добривоје (1897-1942), поштар, Лазар (1909-1992), завршио војну академију (НС).
Радојевић. Новица Радојевић (1852-1921), обућар (СБ, МКУ, 1921, 196).
Радојевић. Љубомир Радојевић (1854-1922), обућар (СБ, МКУ, 1922, 25), син Драгомир (1886-1950), обућар (НС).
Драгомир Радојевић
Поповић. Димитрије Поповић (1844-1885), из Ниша, јорганџија
(СБ, МКУ, 1885, 141). Мијаиловић. Прокопије Мијаиловић (1850-1881), из Лесковца,
дуванџија (СБ, МКУ, 1881, 121). Илић. Младен Илић (1856-?), из Студенице, колар (СБ, МКВ, 1882,
91). Радуловић. Спасоје Радуловић (1860-?), из Прњавора, трговац
(СБ, МКВ, 1883, 6). Симић. Андреја Симић (1853-?), из Црнућа, шлосер (СБ, МКВ,
1883, 9). Марковић. Трајко Марковић (1861-?), из Угљарева, пинтер (СБ,
МКВ, 1883, 27). Марјановић. Милош Марјановић (1852-?), из Бошњана,
дућанџија (СБ, МКВ, 1883, 36). Николић. Вучко Николић (1845-?), из Јагодине, трговац (СБ,
МКВ, 1883, 74). Стојановић. Никола Стојановић (1854-?), из Параћина, терзија
(СБ, МКВ, 1883, 65). Живковић. Драгутин Живковић (1854-?), из Божуревца, трговац
(СБ, МКВ, 1883, 89). Николић. Михајло Николић (1858-?), из Прокупља, шустер (СБ,
МКВ, 1884, 14). Антонијевић. Милан Антонијевић (1856-?), из Варварина,
трговац (СБ, МКВ, 1884, 31). Ћирић. Светозар Ћирић (1859-?), из Бачине, трговац (СБ, МКВ,
1884, 115). Глигоријевић. Петар Глигоријевић (1860-?), из Парамуна у
Бугарској, колар. Протић. Таса С. Протић (1855-?), брат Милоша Протића, трго-
вац, оженио ћерку Мате Стаменковића, и имао сина Светолика (1880-?). Протић. Тодор М. Протић (1838-1920), унук проте Стојана из
Варварина (Милојев син), абаџија. Арсенијевић. Филип Арсенијевић (1855-1890), дуванџија, писар
општински (СБ, МКВ, 1884, 79).
Милорад Сијић
75
Кедровић. Драгослав Кедровић (1840-1907), рођен у Угровцу у Мађарској, отворио је 1868. године прву апотеку у Крушевцу. Апотека се налазила првих шест година у локалу Вучка Јаћовића код високе тополе затим у згради Илинкића на углу Косанчићеве и Душанове улице.
“Новооснована апотека код Св. Јована у Крушевцу, пошто је ко-мисијом, коју је г. министар унутрашњих послова одредио, прегледана, отпочела је рад 1. фебруара 1869. године у локалу Вучка Јаћовића код високе тополе” (Српске Новине, 13. фебруар 1869, стр. 8). Његов син Душан Кедровић (1879-1964), апотекар, наставио је да ради у очевој апотеци.
Драгослав Кедровић Душан Кедровић
Апотека Кедровић у згради Илинкића
Краљевачки. Петар Краљевачки (1800-1876) (СБ, МКУ, 1876, 343). Краљевачки. Милош Краљевачки (1833-1880), из Новог Сада,
правозаступник у Крушевцу (СБ, МКВ, 1880, 326). Његова супруга Ана је 5. новембра 1877. отворила шпекулантску радњу у Крушевцу (Српске
Новине, 12. новембар 1877, стр. 4). Негде су уписивани и као Жарковић. У њиховој кући једно време је основна школа.
Краљевачки. Ђура Краљевачки (1854-1903).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
76
Стевановић. Милен Стевановић (1856-?), из Маскара, бакалин (СБ, МКВ, 1886, 67).
Стевановић. Сава Стевановић (1864-?), из Великог Градишта, обућар (СБ, МКВ 1888, 60).
Јовановић. Антанасије Јовановић, из Варварина, трговац, син Димитрије (1862-?), трговац. Димитријеви синови Живојин (1900-?), агент сингерових машина – трговачки путник, Божидар и Миодраг (НС).
Живојин Јовановић Божидар Јовановић Миодраг Јовановић
Дугалић. Недељко Дугалић (1834-?), абаџија, трговац, отворио је
абаџијску радњу са ортацима Миланом Марићем и Алексијом, женом Милана Јовановића, абаџије, 14. новембра 1869. године (Српске Новине, 2.
септембар 1871, стр. 5). Ова ортачка радња престала је о Ђурђеву дану 1873. године, тако да је сва радња са примањем и давањем прешла на Алексију, жену Милана Јовановића. Недељков син Милан (1869-?).
Миљковић. Јанићије Миљковић, трговац, 1879. године отворио је терзијску радњу.
Марковић. Стојан Марковић – Стамболић, мумџија, поред своје досадање мумџијске радње у Крушевцу отворио је 8. јануара 1870. године још један дућан у коме ће се дуванџијска и шећерџијска радња упражњавати (Српске Новине, 24. јануар 1870, стр. 4). У радњи ће радити његов брат Петар Јовановић. Стојан је 30. септембра 1875. године узео 100 дуката цесарских од Милана Кордића, да отвори сапунџијско-шпекулативну радњу.
Стојановић. Сима Стојановић (1818-1876), терзија, син Милоје (1844-1877), терзија, звани Коста Чауш, није се женио. Сима је 1870. отерао од куће Милоја јер се одао пијанству и раскалашном животу.
Вучковић. Миленко Вучковић, лончар, 1870, имао фирму коју је наследио Никола Савић, радник у истој.
Ђорђевић. Михајило Ђорђевић, угоститељ, спремио је Народну гостионицу са свим потребама и добром послугом а ценом умереном, и дао на оглас путницима 10. јуна 1875. године (Српске Новине, 21. јун 1875,
стр. 4). Јовичић. Лазар Јовичић и Стеван Вуловић, држали су бакалско-
трговачку радњу од 18. априла 1884. године а 15. априла 1885. су се разортачили.
Милорад Сијић
77
Кожетинац. Аксентије П. Кожетинац (1840-1910), из Врњачке Бање, трговац, пошто је још један у Крушевцу са истим именом и прези-меном, Аксентије Поповић, решио је од 27. новембра 1867. године да дода себи Кожетинац. Он има у Крушевцу једну трговинску радњу ортачку с Арсенијем Петровићем а 3. септембра 1872. године отворили су још једну мумџијско-бакалску и шпекулативну радњу (Српске Новине,
26. септембар 1872, стр. 8). Аксентије П. Кожетинац је поред ових 26. маја 1877. године отворио у Брусу једну ситничарницу у којој ради Павле Шовић из Бруса (Српске Новине, 31. мај 1877, стр. 4). Од 1889. надзорник је Врњачке Бање. Имао Светолика, Косту, Хранислава и Бранислава.
Милосављевић. Глигорије Милосављевић (1844-1880), из Зало-говца, пинтер (СБ, МКУ, 1880, 18).
Радовић. Мирко Радовић (1836-1911), месар, синови Милан (1878-1907), Милорад (1880-1908) и Миодраг (1894-1959), месар.
Младеновић. Младен Илић (1841-?), бакалин, његов син Љубо-мир Младеновић (1877-1955), ветеринар. Студије завршио у Дрездену, докторирао у Лајпцигу. Идејни творац Ветеринарског факултета у Београду (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 281).
Љубомир Младеновић Миодраг Радовић
Миловановић. Филип Миловановић, бакалин, његова супруга
Анка 1872. године отворила шпекулативну радњу. Милисављевић. Мијат Милисављевић (1851-1908), из Медвеђе,
трговац, син Милош (1882-1946), трговац, Милан, гвожђарски трговац. Цакић. Михајло Цакић (1845-1940), из Лесковца, трговац (СБ,
МКВ, 1881, 30), син Стојан (1886-1958), инспектор железница, Љубомир (1889-1966), трговац (НС).
Стојан Цакић Љубомир Цакић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
78
Тасић. Ђорђе Тасић (1843-?), бакалин, и Тома Поповић, бакалин, отворили су 20. јуна 1877. заједничку бакалско-шећерџијску радњу (Српске Новине, 30. јун 1877, стр. 6), а 2. августа 1878. године се разортачили.
Поповић. Тома Поповић (1853-?), трговац, члан је депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године.
Аранђеловић. Михаило Аранђеловић, из Паруновца, баштован, син Стојан (1903-1956), обућар (НС).
Тома Поповић Стојан Аранђеловић
Петронијевић. Аврам Петронијевић (1840-1880), из Бошњана,
бојаџија (СБ, МКУ, 1880, 65). Милосављевић. Љубомир Милосављевић, дуванџија, отворио
радњу 27. августа 1873. године (Српске Новине, 3. септембар 1873, стр. 4). Николајевић. Хаџи Николајевићи, браћа, бакали, имали су
радњу у главној улици 1873. године. Николић. Владимир Николић (1879-1916), поткивач, синови
Миодраг (1906-1943), свештеник, и Василије (1908-1978) (НС). Стефановић. Филип Стефановић Ђаковац (1802-1882), из Ђако-
вице, барутџија, трговац (СБ, МКУ, 1882, 131), његов син Анта Стефановић Пачкиш (1862-1942), познати трговац житарицама. Он је са Стојадином Јовановићем водио ортачку трговачку радњу до 30. новембра 1883. када су се разортачили и воде своје сопствене радње (Српске Новине, 10. јануар
1884, стр. 4). Дуго година је председник општине и упамћен је по великој бризи за јавни ред и чистоћу града. Синови Синиша Стефановић (1889-1968), трговац, био је такође председник крушевачке општине и бански већник; Миодраг (1891-1918); Витомир, правник; Љубодраг (1895-1942), фармацеут; Драган (1904-1974), трговац.
Анта Стефановић Синиша Стефановић
Милорад Сијић
79
Кордић. Милан Кордић (1837-1883), из Каоника, трговац и механџија, његови синови Божидар (1862-1888), трговац, и Михајло (1876-1937), кафеџија, Михаилов Драгослав (1901-?), правник.
Кордић. Милета Кордић (1839-1891), трговац, народни посланик, син Стојан (1887-1966), бравар (СЂ, МКВ, 1925, 59).
Кордић. Милорад Кордић (1850-1917), из Каоника, трговац, његови синови су Јован (1878-1939), Светозар (1880-?) и Тома (1884-?). Јован је хотелијер, држао хотел Београд (НС).
Стојан Кордић Јован Кордић
Хотел Београд сасвим десно
Пајовић. Јевта Пајовић, терзија и бакалин, од 13. децембра 1877.
године води терзијско-бакалску радњу под фирмом Димитрија Остојића, а тада је прешла на име његове жене Магдалене Пајовић (Српске Новине,
18. мај 1879, стр. 4). Мијаиловић. Милован Мијаиловић (1839-1879), пушкар, поред
пушкарске отворио и обућарску радњу 24. октобра 1878, у којој је запос-лио Штерију Жишића, папуџију (Српске Новине, 7. новембар 1878, стр. 4).
Цветковић. Аранђел Цветковић, абаџија, од 30. новембра 1880, очеву радњу води на своје име (Српске Новине, 11. децембар 1880, стр. 4).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
80
Симић. Павле Симић (1840-1915), из Крагујевца, сарач (СЂ, МКУ,
1915, 363), имао радњу од 1872. године, а од 1882. године поред ње отворио и чаругџиско-опанчарску радњу. Синови Андреја (1866-1904), сарач, и Јоца (1870-1923), адвокат, није се женио (НС).
Радосављевић. Милун Радосављевић, трговац, члан депутације која је ишла 1893. године да поздрави краља Александра Обреновића.
Јоца Симић Милун Радосављевић Ђорђе Маринковић
Маринковић. Ђорђе Маринковић (1863-1935), из Београда, гвож-
ђарски трговац, члан Главне контроле, оженио Персиду (1872-?), ћерку Михаила Јанковића, барутџије овдашњег (СБ, МКВ, 1891, 19). Његови синови су Драгутин (?-1914), пешадијски поручник, Милан (?-1914), умро у ропству у Аустрији, Чедомир и Радомир.
Радовановић. Милун Радовановић (1840-1880), из Мачковца, трговац (СБ, МКУ, 1880, 98).
Јаношевић. Светозар Јаношевић (1859-1909), из Смедерева, новинар.
Ђорђевић. Павле К. Ђорђевић, папуџија, од раније има радњу. Никола К. Ђорђевић, папуџија, од
1879. водио радњу под фирмом брата Павла (Српске Новине, 25. април 1879, стр. 6).
Бабић. Хаџи Владимир Бабић, државни пушкар, синови Божидар (1878-?), Богдан (1884-?).
Лепенац. Милан Лепенац (1856-1914), из Велике Дренове, трговац, његов син Божидар (1885-1910), подинжењер, и Миодраг (1896-1912), гиманзиста.
Божидар и Миодраг Лепенац
Паруновац. Милан Ђорђевић (1838-1902), из Паруновца, трго-
вац (СБ, МКУ, 1902, 18), синови Милојко М. Паруновац (1863-?), трговац, Михаило М. Паруновац (1864-1943), трговац.
Михаилов син Миодраг (1898-1974), правник. Ђорђевић. Ђорђе Н. Ђорђевић, обућар, отворио бакалско-
шећерџијско-шпекулативну радњу 18. децембра 1881. године (Српске
Новине, 29. децембар 1881, стр. 4).
Милорад Сијић
81
Станисављевић. Димитрије Станисављевић (1830-1872), терзија и трговац, син Станоје (1855-1920), столар (СЂ, МКУ, 1920, 72).
Младен Станисављевић, дуванџија, поред дуванџијске радње коју је водио од пре неколико година, од 1881. године отворио је и шпекулативну радњу.
Станисављевић. Светозар Станисављевић (1870-?), из Милутов-ца, трговац, син Тихомир (1899-1952).
Станисављевић. Љубомир Станисављевић (1862-1945), из Ми-лутовца, трговац, синови Светолик (1887-1915), порезник, Миодраг (1895-1948), капетан, др Војислав (1899-1948), лекар, Радослав (1904-1946), новинар (НС), познат као Рака Милутовац, није жењен. Поред новинарства Рака се бавио политиком и посебно се истицао као спорстки радник, водио је ФК Обилић, делегат је Нишког подсавеза и Југословенског ногометног савеза.
Љубомир Станисављевић Др Воја Станисављевић Рака Милутовац Влаић. Павле Влаић (1829-1873), из Кобиља, пиљар (СБ, МКУ,
1873, 211), његов син Ђорђе (1855-1919), касапин, трговац. Малаћевић. Александар Малаћевић (1859-1911), из Београда,
штампар је у Крушевцу од 1880. године. Александар Малаћевић и Ђорђе Будимовић дошли су из Београда заједно где воде Штампарско-књижарску радњу као филијалу Задруге штампарских радника из Београда. Штампарско-књижарска радња у Крушевцу од 15. новембра 1886. године, уз сагласност Задруге штампарских радника из Београда, коју је потписао њен председник Светозар Николић, прешла је на Малаћевића и Будимовића коју од тада воде ортачки (Српске Новине, 15.
април 1887, стр. 6). Штампарска књижарска радња вођена на овдашњој пијаци у Крушевцу под фирмом А. Малаћевић и Ђ. Будимовић, престала је да постоји 30. јула 1899. године када је из ње иступио Ђорђе Будимовић а радња је прешла на Александра Малаћевића. Александар се оженио 1889. године Ангелином (1862-1920), из Кожетина, ћерком Јосифа Петровића, свештеника у Трнавцима (СБ, МКВ, 1889, 4). После смрти мужа Ангелина води штампарску радњу на своје име.
Ангелина А. Малаћевић, књижар из Крушевца. У вароши Крушевцу отворила сам трговачку радњу–књижарску
коју ћу водити под својим именом: Ангелина А. Малаћевићка.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
82
Фирму ћу сама пуноважно потписивати и задуживати. Ово јављам на основу $ 5 и 6 трг. закона. 24. август 1912. године.
Да је Ангелина удова Малаћевић овд. Књижар, овај поднети оглас као и потпис на истом у свему за свој признала, крушевачки првостепени суд тврди. Такса је плаћена.
Бр. 37640, 6. септембар 1912, у Крушевцу, судија Т. Б. Богдано-вић (Српске Новине, 10. октобар 1912, стр. 4).
Ђорђе Будимовић Милутин Буд. Страхиња Буд. Властимир Буд. Будимовић. Ђорђе Будимовић (1859-1923), из Београда,
штампар је у Крушевцу од 1880. године када је са Александаром Малаћевићем дошао где воде Штампарско-књижарску радњу као филијалу Задруге штампарских радника из Београда. Штампарско-књижарска радња у Крушевцу од 15. новембра 1886. године, уз сагласност Задруге штампарских радника из Београда, коју је потписао њен председник Светозар Николић, прешла је на Малаћевића и Будимовића коју је од тада воде ортачки. Штампарска-књижарска радња вођена на овдашњој пијаци у Крушевцу под фирмом А. Малаћевић и Ђ. Будимовић, престала је да постоји 30. јула 1899. године када је из ње иступио Ђорђе Будимовић а радња је прешла на Александра Малаћевића. Ђорђе Будимовић је 3. августа 1899. године отворио сопствену штампарско-књижарску радњу код Споменика, а касније другу књижару у Крушевцу у Главној улици (Српске Новине, 20.
август 1899, стр. 6). После смрти Ђорђа Будимовића књижари су његови синови Милутин (1896-1979) и Страхиња (1900-1975), а Момчило (1892-1915) је умро током рата. Ђорђев најстарији син Властимир (1886-1934) после рата постао је чиновник Министарства просвете. Као секретар Министарства, он је упућен у Државну штампарију, где је 1922. године постављен за помоћника управника. Већ 1923. године постављен је за управника Државне штампарије где је остао до своје смрти 2. новембра 1934. године (Политика, 5. новембар 1934, стр. 6).
Танасијевић. Јелисавета удова Петра Танасијевића, отворила 20. јуна 1883, пинтерску радњу у коју је узела Трајка Марковића, пинтера (Српске Новине, 15. јул 1883, стр. 6).
Мишковић. Фердинанд Мишковић (1841-1876), из Аустрије, кломфер.
Милорад Сијић
83
Кркић. Јован Кркић (1821-1881), из Ћићевца, трговац (СБ, МКУ,
1881, 134), његов син Никола Јовановић (1858-?), трговац (СБ, МКВ, 1881,
38), у Крушевац су дошли из Параћина. Јован је одобрио и пасош извадио за свог малолетног сина Николу Јовановића, 30. септембра 1875. године, да може како по унутрашњости Србије тако и по страним државама ради провода ићи и бавити се онамо колико је жеља његова (Српске Новине, 8. октобар 1875, стр. 6).
Милошевић. Петар Милошевић (1851-1902), и брат Богдан (1851-1904), из Црне Горе, дуванџије, имају дуванџијску радњу Код Херцеговца, а 30. јуна 1883. године отворили су још једну шпекулативно-бакалску радњу (Српске Новине, 14. август 1883, стр. 4). После смрти Петра радња се води само на Богдана Милошевића од 26. новембра 1903. године (Српске Новине, 30. јануар 1904, стр. 4), Богданов син Бранко, трговац.
Благојевић. Милутин Благојевић (1858-1915), из Мудраковца, трговац, синови Александар (?-1915), Миодраг (1901-1972), Драгиша (1904-?), опанчар, и Михаило (1909-1968), месар (НС).
Марковић. Спасоје Марковић, из Ибзенице, отворио бојаџијску радњу 19. октобра 1881. године у којој је деловођа Милутин Нешић, бојаџија овдашњи.
Савић. Стојадин Савић Смедеревац, из Смедерева, трговац, поред трговачке радње од 1. маја 1883, отворио и абаџијску радњу (Српске Новине, 10. мај 1883, стр. 6).
Сироватка. Карло Сироватка (?-1901), из Панчева, кломфер (СБ,
МКУ, 1901, 93), пореклом Чех. Карлови синови су Симеон (1864-1915), пинтер, Драгутин (1870-1931), шустер, и Филип (1873-1943), шустер (НС).
Породица Сироватка пре Првог светског рата
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
84
Митић. Владимир Митић (1836-1875), из Љутовнице, трговац (СБ, МКУ, 1875, 301), Владимиров син Милан (1871-?), кафеџија.
Мишић. Сава Мишић, трговац, и Јован Каштаварац, дуванџија, отворили су 20. августа 1883. године трговачко-мануфактурну радњу (Српске Новине, 27. август 1883, стр. 4).
Каштаварац. Јован Каштаварац (1850-?), из Каштавара код Лесковца, дуванџија.
Вељковић. Матеја Вељковић (1856-1925), из Дедине, трговац (СБ, МКУ, 1925, 70), синови Драгутин (1889-1981), трговац, Милутин (1891-1981), адвокат (НС).
Драгутин Вељковић Милутин Вељковић
Ђорђевић. Јевта Ђорђевић (1831-1911), из Пећи, терзија (СБ,
МКУ, 1911, 74), син Спасоје (1861-1921), терзија. Од старине су смарлам-џије. Спасојеви су Миливоје (1902-1922), Момчило и Станисав (НС).
Ђековић. Анта Ђековић (1848-?), из Јошаничке Бање, трговац (СБ, МКВ, 1883, 4), и Љубомир Николић, трговац, купили су кафеџијско-шпекулативну радњу од Тасе Николића 18. новембра 1881. године (Српске Новине, 31. новембар 1881, стр. 4). Од 30. августа 1883. године Анта Ђековић води самостално трговачку радњу пошто се разортачио са Љубомиром Николићем.
Голубовић. Видан Голубовић (1841-1900), поткивач, син Мијајло (1871-1949), поткивач. Мијајлов син Илија (1907-1944), поткивач, и кћер удата за Миладина Раденковића (1875-1915) (НС).
Мутавџић. Јован Мутавџић (1836-1903), из Тоболца, ковач (СБ,
МКУ, 1903, 57). Мијушковић. Андреја Мијушковић (?-1894), кафеџија, синови
Стојан (1877-?) кафеџија, и Живко (1883-?), кафеџија (НС). Козарац. Апостол Козарац (1861-1901), из Приштине, трговац
(СБ, МКУ, 1901, 221). Ђорђевић. Љубомир Ђорђевић (1871-1931), из Голубоваца,
трговац (СБ, МКУ, 1931, 12), син Чедомир (1902-1961), трговац (НС). Стајковић. Илија Стајковић (1864-1914), синови Драгутин
(1898-1914) и Милан (1903-?) (НС). Стошић. Радован Стошић (1835-1931), синови Благоје (1870-
1890), Радосав (?-1915), погинуо у рату, и Ђорђе (1882-1970) (НС).
Милорад Сијић
85
Моравац. Илија Стојановић, из Кормана, синови Милош и Милан. Милош И. Моравац (1837-?), трговац, поред бакалске трговачке
радње коју одавно води у Крушевцу, отворио је још једну бакалску трговину и сваковрсну шпекулативну радњу 12. августа 1886. године (Српске Новине, 24. новембар 1886, стр. 4). Синови Сава М. Илић Моравац (1876-1923), бакалин, Милан М. Моравац (1885-1965), трговац.
Милан И. Моравац (1845-1935), трговац, његови синови Божидар (1890-1913), Драгољуб (1892-1914).
Михајловић. Светозар Михајловић (1852-1931), из Лазарице, трговац, његови синови Живко (1880-?), трговац, отац му предао радњу 28. августа 1907. године (Српске Новине, 5. септембар 1907, стр. 4), Жика (1882-1949), трговац, држи добро опремљену продавницу конфекције, али је у њој постојао и један штанд где су купци могли да пазаре и музичке инструменте, и Влајко (1896-1980). Познати су по томе што су додали себи уз име назив Лазарица (НС).
Милан М. Моравац Жика Лазарица Милутин Милосављевић
Милосављевић. Јевта Милосављевић (1845-1927), из Церове,
трговац, бојаџија (СБ, МКУ, 1927, 53), синови Живојин (1882-1918), кафеџија, и Милутин (1889-1965), трговац.
Бошковић. Драгутин Бошковић (1843-1931), синови Драгољуб (1893-1937), бравар, и Радомир (1913-1962) (НС).
Стојановић. Димитрије Стојановић (1853-1913), кројач, његов син је др Аранђел, лекар (НС).
Николић. Миљко Николић (1830-1920), синови Живко (1881-1926) и Милош (1890-1931) (НС).
Тодоровић. Димитрије Тодоровић (1829-1899), из Лесковца, ужар (СБ, МКУ, 1899, 235). Брат Станко Тодоровић (1824-1899), ужар.
Величковић. Димитрије С. Величковић (1835-1922), из Јагодине, чиновник, синови Милан (1874-1945), и Драшко (1885-1939) (НС).
Јовановић. Иван Јовановић (1835-1902), из Страгара, абаџија (СБ, МКУ, 1902, 19).
Николић. Василије Николић (1845-1899), из Оџака, трговац (СБ,
МКУ, 1899, 188). Михајловић. Тома Михајловић, трговац, син Драгослав (1902-
1919), ћерка Деса, удата за Милана Ђорђевића Топузлију, хотелијера (НС).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
86
Начић. Јордан Начић (1848-1900), из Битоља, земичкар (СБ, МКУ,
1900, 340), синови Владимир (1875-1889), шегрт, и Алекса (1880-1900), земичкар.
Марковић. Јован Марковић (1846-?), из Оџака, кафеџија (СБ,
МКВ, 1882, 108), син Миладин (1888-1984) (НС). Радовановић. Јовица Радовановић (1876-1931), синови Божидар
(1914-1941), официр, и Димитрије (1921-1989), протојереј (НС). Марковић. Стеван Марковић (1858-1935), месар, син Љубиша
(1893-1915), студент права, погинуо у Лешници колубарској (НС).
Јован Марковић Божидар Радовановић Љубиша Марковић
Михаиловић. Коста С. Михаиловић (1852-1879), трговац,
отворио је 16. новембра 1871. године ортачку трговачко-галантеријску радњу са Спиром Димитријевићем. Они су се 7. јуна 1873. године разортачили и од тада радња је прешла на Косту С. Михаиловића (Српске
Новине, 12. јун 1873, стр. 4). Илић. Јова Илић (1866-1909), синови Драгутин (1891-1910) и
Милутин (1893-1976) (НС). Живковић. Стојан Живковић (?-1900), из Врања, везир – сарач
(СБ, МКУ, 1900, 109). Манић. Божидар Манић (1870-1918), воскар, син Светислав
(1903-1989), воскар (НС). Пешић. Светислав Пешић (1876-1933), син Милорад (1907-1968),
пилот (НС). Стоиљковић. Димитрије Стоиљковић (1821-1911), из Лесковца,
ужар (СБ, МКУ, 1911, 21). Михајловић. Аксентије Михајловић (1835-1920), из Кознице,
пиљар (СБ, МКУ, 1920, 84). Цветковић. Недељко Цветковић (1844-1909), из Призрена,
берберин (СБ, МКУ, 1909, 133). Димитријевић. Аврам Димитријевић (1847-1917), из Блажева,
ножар (СБ, МКУ, 1917, 15). Јовановић. Стеван Јовановић (1852-1910), из Црне Горе, трговац
вунарски (СБ, МКУ, 1910, 17). Ђорђевић. Михајло Ђорђевић (1863-1927), из Лесковца, трговац
ракиџијски (СБ, МКУ, 1927, 85).
Милорад Сијић
87
Гавриловић. Тодосије Гавриловић (1834-1902), из Маскара, ка-феџија, трговац (СБ, МКУ, 1902, 146), син Светислав (1861-1908), трговац. Светислављеви синови су Драгослав (1881-1924), трговац, Драгомир (1882-1950), кафеџија, Добросав Мангец (1884-1971), механџија, и Сава (1900-1967) (НС).
Ивановић. Јован Ивановић Калезић (1850-1915), синови Петар (1883-1915) и Душан (1896-1948) (НС).
Добросав Гавриловић Душан Ивановић Лазар Голубовић Голубовић. Лазар Голубовић (1878-1933), из Соко Бање, пекар
(СЂ, МКУ, 1933, 207). Голубовић. Драгољуб Голубовић (1875-1937), из Соко Бање,
столар (СБ, МКУ, 1937, 58). Вишек. Др Стеван Вишек (1869-1944), из Београда, лекар, његов
син др Драгутин Вишек (1896-1941), рођен у Трстенику, хирург (НС). Васиљевић. Василије Васиљевић (1852-1917), из Крагујевца,
мајор, син Драгослав Фига (1895-1929), сликар, професор (НС). Др Стеван Вишек Др Драгутин Вишек Фига Васиљевић
Петковић. Тома Петковић (1839-1877), из Дренове, трговац (СБ,
МКУ, 1877, 531). Прерадовић. Александар Прерадовић (1833-1886), из Бечеја,
шнајдер (СБ, МКУ, 1886, 261). Петровић. Михаило Петровић, пинтер, отворио радњу 10.
фебруара 1883. године. Јанковић. Атанасије Јанковић (1848-1916), трговац, синови
Петар, кафеџија, Милорад, поштар (НС).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
88
Марковић. Миладин Марковић Марић (1849-1925), из Коњуха, трговац (СБ, МКУ, 1925, 47).
Вељковић. Јанићије Вељковић (1873-1946), председник суда, син Радмило (1908-1994), правник (НС).
Сандић. Владимир Сандић (1875-1947), из Гавеза, пекар, синови др Драгослав (1902-1940), лекар, Светолик (1906-1940) (НС) и Радослав (1914-1995), стоматолог, песник, приповедач, романсијер (Слободан
Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 390). Влада Сандић Др Драгослав Сандић Светолик Сандић
Раденковић. Петар Раденковић (1847-1915), терзија, трговац,
имао мануфактурно-мешовиту и шпекулативну радњу дуже време, синови Раденко (1887-1949), лимар, Радомир (1890-1912), калфа.
Гмитровић. Стеван Гмитровић (1849-1936), из Лесковца, шећерџија (СБ, МКУ, 1936, 27).
Спировић. Сотир Спировић (1852-1936), из Битоља, туцач кафе (СБ, МКУ, 1936, 37).
Станојевић. Анђелко Станојевић (1858-1934), из Соко Бање, барутџија (СЂ, МКУ, 1934, 107).
Петровић. Тома Петровић (1854-1939), из Ломнице, пинтер (СБ,
МКУ, 1939, 60). Симић. Живадин Симић, ковач, син Сретен (1883-?), ковач (СБ,
МКВ, 1905, 11). Милосављевић. Лазар Милосављевић, столар, син Обрад (1883-
?), столар (СБ, МКВ, 1904, 68). Божиновић. Лука Божиновић, сарач, син Стеван (1888-?), сарач
(СБ, МКВ, 1907, 74). Благојевић. Јанићије Благојевић (1858-1905), из Врања,
начелник среза расинског, благајник окружног начелства, син Предраг (1882-1914), поручник (СБ, МКВ, 1908, 18), погинуо код Црне Баре у Подрињу (НС).
Маркл. Рудоф Маркл, лимар, син Драгослав (1884-?), лимар (СБ,
МКВ, 1919, 58). Милошевић. Љубомир Милошевић, трговац, син Боривоје
(1875-?), поштар (СБ, МКВ, 1910, 30). Петковић. Јован Петковић (1860-?), из Лесковца, колар.
Милорад Сијић
89
Николић. Љубомир Николић, трговац, синови Душан (1883-?), трговац (СБ, МКВ, 1906, 33), Добривоје (1892-?), лимар (СБ, МКВ, 1923, 1).
Стефановић. Стоша Стефановић (1842-1925), имао ћерку удату за Михаила Поповића (1884-1957), из Гњилана (НС).
Крстић. Јован Крстић, из Алексинца, пекар, син Војислав (1878-1944), пекар (СБ, МКУ, 1944, 152).
Ђорђевић. Добросав Ђорђевић (1845-1923), из Мрмоша, поруч-ник, његови синови Чедомир (1890-1912) и Бранко (1897-1976), адвокат (СЂ, МКВ, 1936, 24).
Стоша Стефановић Војислав Крстић Добросав Ђорђевић
Милосављевић. Ђорђе Милосављевић (1843-1892), из Медвеђе,
шпедитер (СБ, МКУ, 1892, 279). Јелић. Урош Јелић (1843-1893), из Старог Трстеника, ковач (СБ,
МКУ, 1893, 106). Димитријевић. Петар Димитријевић (1847-1893), из Македоније,
зидар (СБ, МКУ, 1893, 233). Костић. Јеврем Костић (1843-1893), из Крагујевца, јорганџија
(СБ, МКУ, 1893, 370). Вукомановић. Андрија Вукомановић (1841-1894), из Чачка,
бојаџија (СБ, МКУ, 1894, 21). Петровић. Васа Петровић (1844-1894), из Врњаца, ковач (СБ,
МКУ, 1894, 76). Здравковић. Петар Здравковић (1845-1890), из Медвеђе, ћурчија
(СБ, МКУ, 1890, 226). Стојковић. Станоје Стојковић (1851-1893), из Маскара, свећар
(СБ, МКУ, 1893, 84), син Миливоје (1886-?), ветеринар (СБ, МКВ, 1911, 29). Симић. Стеван Симић (1842-?), обућар, син Сава С. Симић
(1881-1934), трговац, отац га шаље у Београд где учи занат и похађа трговачку школу, касније је у познатој фирми Митровић и Павловић постао путник (агент) где себи и радњи доноси успех. После је постао самостални трговац и са два ортака отворио у Београду мануфактурну ангро трговину. Био је успешан трговац и помагао Трговачку омладину у Крушевцу.
Сима Симић (1855-?), судија, народни посланик, брат Стеванов.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
90
Новаковић. (Мемоари Гојка Козића – део). У Крушевац је 1875. године стигао, тада дечак који има четири године, Новак Петровић из села Ђулићи на Злоречици изнад Андријевице (у протоколу умрлих цркве Св. Ђорђе пише: Новак Новаковић, трговац, из Пећи – СЂ, МКУ,
1936, 103). Новак је завршио у Крушевцу шесторазредну гимназију па се касније запослио као општински деловођа где ради до краја свог радног века. Њега је усвојио крушевачки свештеник Крста Новаковић (1832-1917) такође досељеник из Црне Горе (у протоколу умрлих Цркве св. Ђорђе пише: Крста Новаковић, свештеник, из Бреснице код Звечана – СЂ, МКУ, 1917, 52) па је Новак за себе узео презиме Новаковић. Био је ожењен Љубицом са којом је добио синове Крсту, Јеврема и Косту, који је радио као чиновник у Београду, није се женио, умро у санаторијуму на Озрену 1944. године, и ћерке Смиљу, удата за Димитрија Протића, из Пожаревца, среског начелника у Ражњу и Сврљигу, Ружану, удата за Милана Шантића братанца Алексе Шантића, писца Витезови слободе и других књига, и Зору, неудата. Живео је у породичној кући која се налазила у Косанчићевој улици. Новак је умро 1936. године а његова жена Љубица умрла је 1933. године.
Крста Новаковић Јеврем Новаковић
Крста Новаковић рођен је 1899. године. Основну школу и
гимназију завршио је у Крушевцу а Фармацеутски факултет у Загребу, после чега одлази у Беч где похађа разне курсеве везане за струку и узгред учи немачки језик. Крста Новаковић је, када је завршио факултет, узео обавезу у Загребу код фирме Изис, веледрогерије, да је заступа као путник за Србију, Македонију и Косово и Метохију, путујући из места у место, вршећи закључнице код апотекара и дрогериста. Од 1929. године отворио је апотеку на углу код старе поште преко пута Окружног суда где је стајала фирма: Централна апотека mr ph Крсте Новаковића.
Крста се 1932. године оженио Десанком Благојевић (1909-1985) из Ниша, ћерком богатих родитеља чији отац Сотир је стекао богатство градећи пругу у Нишу. Десанка је завршила малу матуру да би је отац после тога дао на школовање у Француској где учи манире. Крста и Десанка су родили сина Братислава (1933) и ћерку Љубицу (1935).
Милорад Сијић
91
Касније, 1932. године Крста је сазидао нову кућу преко пута Цркве св. Ђорђе у истом дворишту где се налазила стара породична кућа у којој је наставио да живи његов брат Јеврем. Као добар домаћин са осећајем за посао који ради, није ни профит изостао, па је Крста 1938. године направио нову велелепну зграду у којој је била смештена апотека а налазила се преко пута кафане Топ, на углу тадашњих улица Кнеза Милоша, Немањине и Рајићеве. То је била јединствена апотека у Србији по савршеном распореду, да је била милина радити у њој.
Нова апотека Крсте Новаковића преко пута Начелства
Апотека је набављала производе од директних произвођача из
земље и иностранства као што су: Каштел, Кемика, др А. Вандер, дијететични производи, сви у Загребу, мр Ј. Колар у Љубљани, Јелачин и Компанија у Љубљани (све врсте запушача) итд. Што нема у земљи наручивало се у иностранству: препарати Кнол, Бајер, Мерк, Рош итд. Од веледрогерије Мишковића и Компаније из Београда који су добављали како стране тако и домаће лекове, онда од Шепачког из Сиска рибљи зејтин, из Шведске – Норвешке етерична уља и парфем, уља директно од Курта Георга из Немачке или Полака и Шварца из Холандије.
Крста Новаковић је био човек високе интелигенције и друштвене комуникативности, уз то имућан (његова апотека била је најјача у граду). Помагао је друштвене и еснафске организације. Када је основан ФК Цар Лазар, више година био је председник клуба који у прво време игра у саставу: голман Бранислав Поповић – Фирга, бекови Кића Боровић, Бата Весић, халф линија Јанко Штулац, Ђока Нишлија, Ђорђе Кртолица, навала Качаник, Голднер, Чиле Боровић, Стева Кртолица и Фипа Поповић. Крста је заказивао доласке клубова са стране и гостовања, а играло се на игралишту преко пута касарне. Посебно се много ангажовао као председник Занатлијског певачког друштва Обилић (нпр.: организовао турнеју по Војводини). Стизао је и на сеоске саборе,
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
92
где се хватао у коло са сељацима. То му је све доносило велику популарност и омогућило посланичко место. Отворио је први биоскоп, смештен у хотелу Париз који је власништво браће Љотић и Зојић а води га Милан Топузлија. Кино апарат је купљен у Загребу у фирми Исо-Вајс, одакле је доведен и кинооператор Миливоје Јанжешковић.
За све ове године између два рата Крста је био главна фигура у Крушевцу и без њега се ништа није предузимало нити радило. Он је организовао да се поставе бандере кроз град и уведе улично осветљење, да се замени турска калдрма са коцком у главним улицама, да се изврши експропијација земљишта и околних зграда где је била школа Дојчинова и ту сагради велика гимназија најлепша тада у земљи. Поводом тога на дан ударања камена темељца у Крушевац је довео тадашњег председника владе др Милана Стојадиновића и министра Стошовића родом из Бруса и друге министре и припремио им је гала вечеру у дворишту под ора где је Фирга инсталирао највеће сијалице и поставио као мрежу. Том приликом др Милан Стојадиновић је одвојио 200.000 динара за гимназију, потом је срушена стара општина и угао према гимназији и подигнута нова општинска зграда и Трговачки дом.
Као председник општине Крста је уредио гробље са стазама и ивичњацима, реонирао и засадио дрвеће – тује и тако је било све до 2005. године када су стазе пресвучене новим слојем бетона и асфалта.
Као трезвен и прагматичан политичар, прихватио је и окупацију. Дочекао је Немце на молбу угледних грађана (нпр, апотекара Кедровића и других), јер је била депласирана свака одбрана [краткотрајни сукоб са барикада на расинском мосту капетана Грује Богдановића (1876-1947), брзо је прекинут пред најездом тенкова]. Крста није прихватио герилску борбу, сматрајући да се судбина Србије не решава на Јастрепцу, већ на Волги и у афричкој пустињи. Зато су га нападали и четници и партизани. Следећи своју политику, он је спасавао што се може спасити.
Као председник општине, дочекао је Немце и предао им град 1941. године, у његовој кући становао је крајскомандант (иначе професор универзитета у Фрајбургу), кроз његову кућу су пролазили представници власти ради контакта са крајскомандантом. Када је крајем 1941. године дошао за председника општине банкар Ђорђе Лазаревић, Крста се посветио раду са избеглицама и прикупљању помоћи за наше ратне заробљенике у Немачкој (Но његов контакт са крајскомандантом, са којим је успоставио пријатељске везе, омогућио му је да позитивно утиче на догађаје, али је за суд нове комунистичке власти представљао необориви доказ о сарадњи са окупатором). Убрзо је по наредби окупатора поново прихватио место председника општине крушевачке.
Чињеница је да је Крста спасао многе људе у Крушевцу који су се касније, када му је суђено, пријавили за сведоке како би га одбранили на суду. Неко ће можда рећи да је спасавао оне које је знао, што стоји али и све друге за које је могао да ургира, али суров обрачун са идеолошким противницима одликовао је све стране које су учествовале у грађанском рату.
Милорад Сијић
93
Крста Новаковић је умро 1973. године у Београду. Опело му је држао Патријарх српски.
Крсти Новаковићу је Yad Vashem, у знак признања за помоћ јеврејској породици Тајтацак, доделио повељу и медаљу Праведника 2003. године. Признања су примили његов син Братислав и ћерка Љубица 4. новембра исте године од амбасадорке Израела у Београду Јафе Бен Ари. У част Крсте Новаковића засађено је и једно дрво у Јерусалиму које носи његово име.
Јеврем Новаковић (1905-1944), брат Крстин, био је свештеник при Цркви св. Ђорђе, веома цењен као народни доброчинитељ, који је после рата 1944. године стрељан од комунистичких власти. Био је ожењен Даницом Ваљаревић из Крушевца са којом је родио синове Драгана и Новака (1928-1995). Драган је радио као професор у Петровцу на Млави где се оженио и има једног сина. Новак је завршио гимназију. Познатији као Новак Новак бавио се новинарством, затим је био успешан сценариста. Он се занавек одрекао свог родног града, свог детињства, како рече, због свега оног што је учињено његовој породици. Мајстор дијалога и кратке реченице, стварао је ликове у серијама, чиме је освајао гледаоце, уз то био на местима уредника на радију и телевизији, освајач великих признања за свој рад, али ни тада његов родни град није му указао никакву почаст и тако су се челници града по ко зна који пут обрукали. Великан телевизијског хумористичког стваралаштва, поред велике породичне трагедије, захваљујући својој личној ведрини и духовитости, стварао је хумане и добре, симпатичне јунаке, какав је и сам био. Новак је живео у Београду где се оженио и има синове Андрију и Синишу.
Ханауска. Франц Ханауска (1861-1936), из Јансдорфа (Чешка),
пекар. Франц је судетски Немац који је крајем 19. века дошао у Крушевац. Из првог брака је имао синове Јохана и Отокара и ћерку Ружу. Други пут се оженио 1900. године Терезијом Глејздел (1874-1963), из Јансдорфа, Чехињом, са којом је имао ћерку Марију.
Јохан (Шане) или Јован Ханауска, живео у Краљеву где му је отац отворио пекарску радњу, имао је сина Бору (1915-1968). Бора Ханауска завршио Правни факултет у Београду, био ученик Глумачке школе и студент позоришног одсека Музичке академије у Београду и Филозофског факултета у Прагу. Редитељ је Српског народног позоришта у Новом Саду, директор Средње позоришне школе и директор драме Српског народног позоришта у Новом Саду.
Отокар Ото Ханауска (1890-1930), пекар у Београду, коме је отац такође отворио пекарску радњу.
Ружа се удала у Ужице и имала сина и две ћерке. Марија (1903-1931), удала се за Милана Вукмировића, из
Александровца, са којим је добила сина Владимира (1928), позоришни редитељ, живи на Ријеци (Податке дао Владимир Вукмировић, октобра 2011).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
94
Породица Ханауска, с лева седе: Терезија, Марија и Франц,
с лева стоје: Јохан – Шане, Ружа и Отокар.
Пекара Ханауска
Милорад Сијић
95
Франц Ханауска је по угледу на европске вароши тада увео једну новину у Крушевац, када је довео неколико људи из Црне Траве да раде код њега. Он је њима и кућицу направио у свом дворишту. Ти људи су, у прво време обучени у беле блузе, носили у корпама пецива када би се дешавао неки јавни скуп у вароши, а касније свакодневно.
Крста Новаковић и Франц Ханауска пред пекаром Ханауска
Црнотравци – радници у пекари Ханауска
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
96
Петровић. Лука Петровић (1855-1895), из Бачине, трговац (СБ,
МКУ, 1895, 171). Аврамовић. Милосав К. Аврамовић (1842-1915), из Војмилова-
ца, трговац (СБ, МКУ, 1915, 3), имао мануфактурну радњу у Крушевцу од 1883. године (Српске Новине, 17. јануар 1884, стр. 6), а 6. јануара 1888, отворио је радњу у Јошаничкој Бањи (Српске Новине, 19. јануар 1888, стр. 4). Његов син Живојин (1884-1962), умро у Београду.
Голубовић. Манојло Голубовић, из Бабушнице, учитељ (по казива-
њу Михаила Голубовића из Крушевца). Манојлови синови су Градимир (1898-1967), столар (СЂ, МКВ, 1923, 68), Владимир (1902-?), пекар (СЂ, МКВ, 1930,
111), Бранко (1913-1945), Светислав (1914-1980), и Јанаћко (НС). Тасић. Таса Јовановић (1822-1892), из Манојловаца код
Лесковца, механџија и трговац, имао више ћерки и сина Милана. Милан Тасић (1883-1968), професор математике и филозофије, десет година је провео у Француској, а једно време водио финасије код Боже Јеличића. Миланов син др Милутин Тасић (1930), хирург. Др Милутин Тасић је велики истраживач историје старог Крушевца, нарочито здравства, о чему је објавио књигу Развој хируршке службе у Крушевцу (Податке дао др
Милутин Тасић, из Крушевца).
Милан Тасић Др Милутин Тасић
Микић. Коста М. Микић (1865-1935), из Параћина, трговац,
наследио је кафану Гледстон у Крушевцу од оца Марка, а од њега син Никола К. Микић. Кафана је са летњом баштом и шталом за стоку. Још половином 19. века узимали су је у закуп браћа Љота и Ђорђе Јањић, касније и многи други механџије.
Милорад Сијић
97
Петровић. Милан А. Петровић (1855-1931), из Варварина, трговац, његови синови Милутин (?-1912), Димитрије (1892-1914), погинуо у рату, Алекса (1901-1932), судија среског суда (НС).
Спасић. Стојиљко Спасић (1848-1913), из Врања, трговац, син Миливоје (1896-?), кројач (СЂ, МКВ, 1922, 46).
Станковић. Таса Станковић (1848-1898), трговац (СБ, МКУ, 1898,
368), синови Михаило (1867-?), адвокат, Милан (1878-1909), новинар, и Божидар (1889-?), економ, ћерка удата за Драгољуба Вељковића (1873-1928), из Краљева, артиљериског потпуковника (НС).
Драгољуб Вељковић Милун Ј. Стојадиновић
Стојадиновић. Милун Ј. Стојадиновић (1864-1941), из Камења-
че, протојереј (СБ, МКУ, 1941, 121). Рукоположен за ђакона 6. априла 1886. године и постаје катихета у крушевачкој Гимназији. За свештеника рукоположен 1888. године и добио парохију великоврбничку, касније служи у разним местима да би се најзад вратио у Крушевац. Бавио се књижевним радом, штампао у црквеним и дечјим часописима, а штампао је и неколико засебних беседа и расправа (Слободан Симоновић,
Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 309). Здравковић. Васа Здравковић (1849-1914), из Лукавице, лончар
и механџија, синови Борисав (1887-?), грнчар, Станоје (1889-1967), железничар, Вукашин (1891-1936), лончар (НС).
Ђорђевић. Стојко Ђорђевић (1848-1937), из Градишта срез добрички, црквењак (СБ, МКУ, 1937, 65), син Миодраг (1894-1955), учитељ.
Стојадин Ђорђевић (1843-1898), из Градишта, кафеџија.
Стојко Ђорђевић Миодраг Ђорђевић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
98
Милић. Мата Милић (1858-1923), син Чедомир (1900-1944) (НС). Петровић. Владимир Петровић (1860-1924), касапин, синови
Душан (1890-1924) и Живојин (1895-1962), писар судски (НС). Владимир Петровић Душан Петровић Живојин Петровић
Бабовић. Светозар Бабовић (1862-1914), из Трстеника, трговац
(СЂ, МКВ, 1906, 23), од 28. маја 1893. године води ортачку радњу са Јездимиром Симићем (Српске Новине, 8. јун 1893, стр. 6), а од 24. септембра 1903. године радњу води самостално (Српске Новине, 3. октобар 1903, стр. 4). Светозар је имао синове Миодрага, Драгослава и Војислава.
Лабовић. Петар Лабовић (1852-1928), из села Васојевића у Црној Гори, књижар (СЂ, МКУ, 1928, 201), брат Периша, књигопродавац.
Симић. Јездимир Симић (1864-?), из Ладојевића, трговац (СБ,
МКВ, 1898, 48). Томовић. Јован Томовић (1839-1881), из Новог Пазара, трговац
(СБ, МКУ, 1881, 12). Јовановић. Крста Јовановић (1842-1917), из Глободера, шлосер
(СБ, МКУ, 1917, 8), син Љубомир (1881-1917), ковач. Томић. Димитрије Томић (1844-1920), из Ступнице округ нишки,
црквењак (СБ, МКУ, 1920, 116), синови Милан и Аврам (НС). Томић. Спасоје Томић (1858-1918), из Ступнице округ нишки,
свештеник (СБ, МКУ, 1918, 88), синови Милутин (1893-1915), телеграфиста у Алексинцу, и Момчило (1902-1931), свештеник на другој великоврб-ничкој парохији.
Спасоје Томић Момчило Томић
Милорад Сијић
99
Поповић. Ђорђе Поповић (1858-1934), из Сталаћа, архивски чиновник, инспектор министарства саобраћаја, оженио ћерку Светозара Јаћовића (СБ, МКВ, 1899, 85), синови Милутин (1904-1928), чиновник у фабрици сапуна, Милован, артиљеријски капетан, и Радомир (1914-?), рачуновођа XIII секције у Крушевцу (НС).
Ђорђе Поповић Милутин Поповић
Паштровић. Кузман Паштровић (1845-1908), директор Гимнази-
је у Крушевцу (НС). Рођен у Новом Граду у Далмацији, синови Борислав (1874-1912), артиљеријски мајор, погинуо 5. децембра 1912. године пред Скадром, сахрањен на приморју у Љешу, Бранислав, судија, и Момчило (1880-?), судија првостепеног суда у Косовској Митровици.
Кузман Паштровић Борислав Паштровић Мориц А. Тајтацак Давид М. Тајтацак
Тајтацак. Анђелко Тајтацак, трговац, држао шпекулативну рад-
њу на крушевачкој пијаци. Од 18. априла 1885. године упражњавао рад-њу у ортаклуку са Јаковом Левијем под фирмом: Анђелко М. Тајтацак и друг (Српске Новине, 16. јун 1885, стр. 4).
Касније, од 1886. године исту радњу водио под фирмом: Давид Ј. Леви а од 10. марта 1892. године поново враћа фирму: Анђелко М. Тајтацак и друг. Анђелко је 1. маја 1894. године отворио у Трстенику филијалу галантеријске радње готових, мушких и женских хаљина (Српске Новине, 7. мај 1894, стр. 4). Имао синове Морица, Давида и Аврама.
Мориц А. Тајтацак (?-1918), трговац свиларски (СБ, МКУ, 1918,
307). Он је водио самостално шпекулативну радњу од 17. августа 1894. године (Српске Новине, 23. август 1894, стр. 6). Поред тога 1901. године узео је
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
100
у закуп 28 бакрених казана за прављење пекмеза од г. Копа из Брода. Војник је у српској војсци током Првог светског рата када је рањен. Одлази код сестре Калине у Швајцарску где је и умро. Имао је сина Давида и три ћерке. Морицова супруга Ребека преселила се у Београд 1931, а цело имање у Стевана Високог 6, издала је под кирију.
Давид Т. Анђелковић (1880-1944), трговац, син Анђелков, отворио је 9. новембра 1902. године трговину готовог мушког одела у Крушевцу (Српске Новине, 28. новембар 1902, стр. 4), коју је 3. маја 1903. године пренео у Београд у Коларчеву улицу и са поносом се рекламира као Крушевљанин (Српске Новине, 13. мај 1903, стр. 4). Страдао у Јасеновцу.
Михајловић. Ђурђе Михајловић (1838-1928), из Жарева, трговац (СБ, МКУ, 1928, 26), син Живко (1875-1895), академски потпоручник (НС).
Пазарац. Милун П. Пазарац (1861-1919), из Трстеника, шлосер, имао Живојина (1899-1943), шлосер, кафеџија, стрељан, и Петра (НС).
Цветковић. Ђорђе Цветковић (1845-1925), из Јагодине, ножар (СБ, МКУ, 1925, 113), син Јован Цветковић (1881-1935), трговац (НС).
Милун Пазарац Јован Цветковић
Миловановић. Александар Миловановић (1850-1900), из Бачине,
трговац, оженио ћерку Петра Вукојичића (СБ, МКВ, 1881, 110). Њихов син Живојин Миловановић (1884-1905), пешадијски потпоручник, са комитском четом одлази у Јужну Србију. “Кад су већ наше чете писале славне странице сукоба и борби, Саватије Милошевић (из Павлице – М. С.), дошао је на мисао да уреди главни четнички штаб у Поречу, коме ће он бити на челу и који ће руководити целом акцијом. Због тога се кренуо преко границе са пробраном малом четом, оружјем и новцем за Пореч. Али на Копаонику је променио утврђени правац и ударио преко Колашина, Дренице и Прекорупља, по свој прилици да охрабри свет и пронађе нов канал, пошто је онај низ Пчињу постао опасан. Тако је 25.
Милорад Сијић
101
маја 1905. стигао у Велику Хочу и ту, благодарећи срамној арнаутској издаји, био опкољен и славно погинуо, а са њим и Лазар Кујунџић, Живојин Миловановић, Коста Коњушки, Таса Миленковић, Станиша Шевић и Станоје Сиринићанин” (Политика, 21. мај 1936, стр. 12).
Леви. Јаков К. Леви, трговац, касније одлази у Београд, синови Давид и Мешулам. “Давид Ј. Леви, трговац, 30. октобра 1886. године отворио мануфактурно-галантеријску радњу” (Српске Новине, 8. новембар
1886, стр. 4). Он је у својој радњи за деловођу 1888. године узео свога брата Мешулама Ј. Левија.
Ђурић. Спасоје Ђурић (1847-1927), из Ћустендил Бање, месар (СЂ, МКУ, 1927, 125).
Бошковић. Петар Бошковић (1853-1901), из Орје Луке, имао ћерку удату за Стевана Батричевића (НС).
Петровић. Јанко Петровић (1858-?), из Плеша, пиљар (СБ, МКВ,
1882, 69). Марковић. Аврам Марковић, трговац, од 1887. године водио
самостално трговачко-шпекулативну радњу. Ваљаревић. Војин Ваљаревић (1862-1914), из В. Грабовнице,
трговац (СБ, МКВ, 1891, 5), почетком 20. века постао је председник управног одбора Крушевачке банке. “Он је 30. септембра 1909. године закључио уговор са Богољубом Стошовићем, механџијом, из Блаца, коме је дао 1.200 динара у готовом новцу и 2.000 литара ракије, 200 литара љуте ракије, 1.000 литара вина, 12 бачава, 13 буради разне величине, 1 коња и кола са целокупним прибором, 11 брава дебелих свиња, 16 столова, 30 дрвених столица, 6 кревета с прибором, 1 шифоњер, 2 ормана, 7 решетканих столица и све остало покућанство потребно за отправљање механске радње. Овим капиталом Богољуб ће отправљати механску радњу, плаћати кирију, порез и све остале трошкове, који су с радњом скопчани и на крају сваке године показаће Војину тачне рачуне прихода и расхода по уредним књигама, које ће бити дужан да води” (Српске Новине, 31. октобар 1909, стр. 4).
Војинови синови су Властимир (1894-1915), ђак, Влада (1895-1944), трговац, убијен, Душан (1898-?), трговац, и Драгомир (1912-?), трговац. Влада Ваљаревић, трговац и механџија, власник кафане Каћуша, и дугогодишњи председник хуманог друштва Добра Нарав.
Властимир Ваљаревић Влада Ваљаревић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
102
Веселиновић. Филип Веселиновић (1856-1938), из Медвеђе, трговац (СЂ, МКУ, 1938, 18).
Стојановић. Димитрије Стојановић, баштован, трговац. Он и Филип Веселиновић чланови су депутације која је ишла да поздрави краља Александра Обреновића 1893. године.
Филип Веселиновић Димитрије Стојановић
Гачић. Илија Гачић (1856-?), из Чумића, обућар (СБ, МКВ, 1897, 12). Миловановић. Драгутин Миловановић (1857-?), из Читлука,
дуванџија (СБ, МКВ, 1883, 15). Јовановић. Милић Јовановић (1848-1905), бакалин, синови
Петар (1882-?), пинтер (СБ, МКВ, 1905, 43), Драгољуб (1884-1940), трговац, званичник грађевинског одељења.
Анастасијевић. Панта Анастасијевић (1858-?), из Арциста, трговац (СБ, МКВ, 1918, 21).
Игњатовић. Димитрије Игњатовић (1857-1917), из Неготина, адвокат (СЂ, МКУ, 1917, 53).
Димитријевић. Стеван Димитријевић (1859-?), из Лесковца, јорганџија.
Ђорђевић. Танасије Ђорђевић (1867-1940), из Гопеша битољског, трговац.
Здравковић. Василије Здравковић (1869-1920), из Јошаничке Бање, трговац (СБ, МКУ, 1920, 67), син Миодраг (1906-1941), приватни чиновник.
Милићевић. Милосав Милићевић (1866-?), из Црквине, трговац (СБ, МКВ, 1888, 104).
Станковић. Ђорђе Станковић (1866-1906), из Ражња, мутавџија (СЂ, МКУ, 1906, 63).
Милошевић. Љубомир Милошевић (1862-?), из Падежа, трговац (СБ, МКВ, 1889, 24).
Рашић. Сима Рашић (1867-?), из Павлице, шпекулант (СБ, МКВ,
1896, 51). Јанковић. Андреја Јанковић (1870-1915), из Салцбурга,
индустријалац (СЂ, МКУ, 1915, 341). Симић. Милан Симић (1870-?), из Радошевца, трговац (СБ, МКВ,
1898, 118).
Милорад Сијић
103
Раденковић. Драгутин Раденковић (1863-1895), из В. Шиљегов-ца, обућар (СБ, МКУ, 1895, 134), брат Светислав (1869-1926), професор (НС).
Јовановић. Стеван Јовановић (1845-1895), из Ђакоса код Прокупља, касапин (СБ, МКУ, 1895, 299).
Милошевић. Драгутин Милошевић, има трговачко-бакалску радњу Драгутин Милошевић и Брат (Српске Новине, 27. јул 1888, стр. 6).
Милосављевић. Аврам Милосављевић (1842-1895), из Јасике, механџија (СБ, МКУ, 1895, 303).
Тимотијевић. Милован Тимотијевић, трговац, отворио је ману-фактурну радњу 8. децембра 1895, (Српске Новине, 17. децембар 1895, стр. 4).
Павловић. Вићентије Павловић (1842-1902), из Беле Воде, трговац (СБ, МКУ, 1902, 210).
Миловановић. Коста Миловановић (1856-1889), шпекулант (СБ,
МКУ, 1889, 213). Марковић. Коста Марковић (1853-1935), из Читлука, трговац
(СБ, МКУ, 1935, 111). Аћимовић. Милован Аћимовић (1847-1902), из Варварина,
бојаџија (СБ, МКУ, 1902, 108), син Чедомир (1871-1961), судски званичник, и Јован (1882-1965). Чедомирови синови су Александар (1899-?), учитељ (СЂ, МКВ, 1921, 52), и Душан (1901-1987) (НС).
Поповић. Никола Поповић, из Ћуприје, кафеџија, отворио је трговачко-бојаџијску радњу у Крушевцу 11. маја 1888. године коју је водио његов зет Милош Т. Ђорђевић, трговац из Крушевца (Српске
Новине, 29. мај 1888, стр. 4). Павловић. Сима Павловић (1861-1934), из
Дубича, трговац (СБ, МКВ, 1886, 42), синови Драгомир (1891-1962), благајник Српско-Француске банке, и Драгољуб (1893-1914), студент технике на берлинском универзитету (Српске Новине, 30. децембар 1914, стр. 2). Драгољуб Павловић
Радосављевић. Смиљко Радосављевић (1858-1928), из Сугубине, бакалин (СБ, МКВ, 1884, 95), синови Живко (1891-1917), погинуо на Солунском фронту, Бранко (1893-1917), умро на Корзици, и Србобран (1915-1996), столар (НС).
Смиљко Радосављевић Живко Радосављевић Бранко Радосављевић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
104
Илић. Бошко В. Илић (1860-1887), из Мудраковца, трговац, оженио ћерку Милића Радивојевића, из Крушевца (СБ, МКВ, 1887, 202), син Владимир (1887-?), даљих података нема.
Станоје В. Илић (1862-1933), Бошков брат, трговац. У Крушевцу су под фирмом Бошко Илић и Брат отворили бакалско-мумџиску и шпекулативну радњу код Српског Краља браћа Бошко и Станоје Илић коју је од 14. јула 1888. године наставио самостално да води Станоје Илић. Станоје се оженио Живком ћерком Стојана Јаћовића, трговца из Крушевца, са којом има Чеду (1891-1971), Тихомира (1893-1915) и Миодрага (1897-1962). Стакларску радњу после Станојеве смрти водио је његов син Чеда Илић, дугогодишњи председник Трговачке омладине. Др Миодраг Илић је кожни лекар, медицину дипломирао 1928. године у Грацу, где се упознао са будућом супругом др Меланијом, стоматолог.
Станоје Илић Чеда Илић Др Миодраг Илић
Тодоровић. Вучко Тодоровић (1863-1919), из Будића, срез
дежевски, механџија, син Михајло (1899-1943), адвокат, стрељан у Нишу од окупатора, Драгослав (1905-2002), мајор краљевске војске (НС).
Милићевић. Светозар Милићевић (1869-1941), из Плоче, трговац (СБ, МКВ, 1895, 21), ћерке Будимка (1899-1971), професор, удата Ковбаско, и Десанка (1901-1916), ученица 3. разреда Гимназије (НС).
Ибровац. Милун Ибровац (1852-1917), из Јасиковице, једно време начелник срески у Крушевцу, професор у Београду. Његови синови су Миодраг (1886-1979), академик, Спасоје, и Предраг (?-1914), студент електротехнике у Митвајди, умро као заробљеник у Нађмеђеру.
Милун Ибровац Миодраг Ибровац
Милорад Сијић
105
Милетић. Милан Милетић (1847-1905), судија Касационог суда, извршио самоубиство (СЂ, МКУ, 1905, 5).
Миленковић. Тодосије Р. Миленковић, абаџија, крајем 1891. године примио га за ортака у својој сада заједничкој абаџијској радњи Сретен Миловановић (Српске Новине, 6. јануар 1892, стр. 6), а од 19. новембра 1893. године разортачили се и сваки води своју абаџијску радњу.
Петровић. Милан Петровић (1836-1889), из Врњаца, трговац (СБ,
МКУ, 1889, 136). Миловић. Марко Миловић (1859-1940), из Поцесја, механџија
(СБ, МКУ, 1897, 110). Држао кафану Студеница. Тодосије Миловић (1865-1939), из Поцесја, трговац (СБ, МКВ, 1894,
62). Петар Миловић (1881-1950), из Поцесја, кондуктер поште (НС).
Петар Миловић Станоје Милосављевић Милосављевић. Станоје Милосављевић (1859-1938), из Пепе-
љевца, монополски чиновник и народни посланик (НС). Станојевић. Димитрије Станојевић (1857-1902), из Ћустендил
Бање, ковач. Миловановић. Јевта Миловановић (1843-1923), из Беле Воде,
терзија, од 16. априла 1880. године радио у мумџиници Глише Јанкови-ћа као пословођа (Српске Новине, 8. мај 1880, стр. 4), касније отвара своју мумџијску радњу, мумџија и трговац. Његови синови Миладин (1871-?), трговац, и Војислав (1886-1942), трговац (НС).
Станковић. Стојан Х. Станковић (1855-1921), из Бивоља, трговац (СЂ, МКУ, 1921, 107), од 6. априла 1890. године ступио је у ортаклук с братом Станојем и образовао ортачку радњу за све трговачке послове уопште под фирмом Стојан Х. Станковић и Комп.
Станоје Х. Станковић, вунарски трговац. Поповић. Стојан Поповић (1853-1918), трговац (СБ, МКВ, 1888, 55),
синови Душан (1888-1953), чиновник банке, Урош (1896-1913) (НС). Смоловић. Раде Смоловић (1840-1910), из Колашина, синови
Милован (1868-1914), погинуо у рату, Божидар (1872-1946), обућар, нежењен, Милосав (1878-1948), земљорадник.
Милован Смоловић има Владана (1894-1915), погинуо у рату, и Николу (1899-1983) (НС).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
106
Матејевић. Тодор Матејевић (1858-1918), из Љутовнице, трго-вац, од 1880. године. Кафану Таково отворио је 1890. године коју издаје у закуп. У сали кафане ради биоскоп. Милош Матејевић (1872-1940), кафеџија (НС), брат од стрица Тодоров који је наследио кафану.
Милош Матејевић Хотел Таково Стојановић. Мијајло Стојановић (1847-1913), из Београда, трго-
вац (СЂ, МКУ, 1913, 103). Марковић. Димитрије Марковић (1850-1910), из Житковца,
трговац и предузимач (СЂ, МКУ, 1910, 187), синови Дена и Бошко (НС). Младеновић. Драгутин Младеновић (1860-1910), из Сушице,
трговац (СБ, МКУ, 1910, 203). Туфегџић. Коста Туфегџић (1849-1924), из Јасике, трговац (СБ,
МКУ, 1924, 57), има Љубодрага (1894-1944), судски писар (НС). Петровић. Мелентије Петровић, трговац, његова жена Видосава,
поред своје радње за продају дувана, отворила је и телалску у истом локалу 25. августа 1903. године.
Димитријевић. Лазар Димитријевић (1857-1907), из Битоља, калајџија.
Кнежевић. Михајло Кнежевић (1852-1936), из Алексинца, монополски писар (СЂ, МКУ, 1936, 49).
Стевановић. Чедомир Стевановић, из Витошевца, ковач, син Светислав (1904-?), машинбравар (СБ, МКВ, 1934, 14).
Милосављевић. Милан Милосављевић (1836-1906), из Глободе-ра, свећар (СЂ, МКУ, 1906, 179), синови Живко (1862-1927), пиљар, Ђорђе (1864-?), опанчар, Драгутин (1876-?), пешадијски наредник (НС).
Живков син Момчило (1891-1918), умро у Француској (НС). Мијаиловић. Аврам Мијаиловић, налбатин, син Живко (1871-?),
поткивач. Живков син Душан (1897-?), поткивач. Јовановић. Драгољуб Јовановић (1873-1915), погинуо у рату,
син Владимир (1910-1944), официр, нестао у рату (НС). Савић. Филип Савић (1863-1915), из Омашнице, трговац (СБ,
МКВ, 1885, 58). Савић. Живојин Савић (1874-?), из Александровца, трговац, син
Јован (1897-?), трговац (СБ, МКВ, 1930, 36).
Милорад Сијић
107
Симић. Милун Симић (1858-1947), из Ћићевца, трговац (СЂ,
МКУ, 1947, 131), синови Милен (1879-1907), трговац, Стојан (1896-?), трговац.
Симић. Мијајло Симић, трговац, син Милан (1866-1927), трговац. Миланови синови Димитрије (1895-?), сајџија, Константин (1903-1960), учитељ.
Милун Симић Милан Симић
Милутиновић. Милун Милутиновић (1858-1931), из Ћићевца,
трговац (СЂ, МКУ, 1931, 101), синови Алекса (1889-?), Милан (1892-1951) и Никола (1898-1958) (НС).
Алекса Милутиновић Милан Милутиновић Никола Милутиновић
Стојадиновић. Аксентије Стојадиновић (1865-?), из Опарића,
бакалин, син Миодраг (1894-1976), пинтер (СЂ, МКВ, 1922, 110), познат као Мија Пинтер, његов син Михаило (1923-1946) (НС).
Миодраг Стојадиновић Михаило Стојадиновић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
108
Крстић. Драгутин Крстић (1864-1943), из Варварина, трговац, син др Слободан (1899-1971), санитетски поручник (НС).
Мијатовић. Станоје Мијатовић (1868-1946), из Коњуха, учитељ и етнограф. Био је учитељ у многим местима. Одласком у пензију живи у Крушевцу. Један је од оснивача Музеја у згради начелства, уредник је Обласне самоуправе, председник Кредитне чиновничке задруге. Из области етнологије објавио је више књига, као и чланке и расправе, а у рукопису је остао већи број радова (Слободан Симоновић, Енциклопедија
Крушевца и околине, стр. 249). Стојановић. Јанићије Стојановић (1856-?), из Горњег Злегиња,
дуванџија (СБ, МКВ, 1882, 40), он и Младен Гмитровић, трговац, отворили су маја 1890. године заједничку бакалску радњу у Крушевцу.
Јовановић. Димитрије Јовановић (1846-1922), из Битоља, баштован, син Милан (1878-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1921, 96).
Савић. Цветко Савић, баштован, синови Сава (1891-?), ковач (СЂ,
МКВ, 1922, 10), Душан (1894-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1931, 11), Миодраг (1897-?), опанчар (СЂ, МКВ, 1925, 31), Богољуб (1900-?), опанчар (СЂ, МКВ,
1931, 11). Милетић. Милан Милетић (1868-?), из Неготина, сајџија (СБ,
МКВ, 1894, 50), отворио сајџијску радњу у Крушевцу 1891. године. Оженио се Љубицом (1873-?), ћерком Јована Пећанца.
Петровић. Живко Петровић (1864-1921), син Александар (1901-1969), порески инспектор. Александров син Милорад (1924-1945), свршени матурант, погинуо у рату (НС).
Миладиновић. Смиљко Миладиновић, трговац, син Љубомир (1887-?), обућар (СЂ, МКВ, 1921, 48).
Митровић. Мијајло Митровић, берберин, син Милун (1884-?), берберин (СЂ, МКВ, 1921, 53).
Петковић. Младен Петковић, баштован, син Спасоје (1889-?), трговац (СЂ, МКВ, 1922, 50).
Живковић. Груја С. Живковић (1857-1921), из Рвата, кафеџија (СБ, МКВ, 1882, 20), синови Ђорђе (1888-1916), капетан, ађутант командан-та 12. пука, Божидар (1891-1916), командир чете у 3. пуку Моравске дивизије, Вељко (1892-1916), потпоручник у 7. пуку Вардарске дивизи-је, рањен на Битољу, умро у Алжиру (спомен плоча у Храму св. Ђорђе).
Ђорђе Живковић Божидар Живковић Вељко Живковић
Милорад Сијић
109
Николић. Милан Николић (1841-1931), из Сићева, ћурчија (СЂ,
МКУ, 1931, 214). Вучковић. Димитрије Вучковић (1850-1933), из Ниша, пиљар
(СЂ, МКУ, 1933, 50). Маринковић. Аврам Маринковић (1854-1829), из Соко Бање,
трговац, поред трговачке и шпекулативне радње у Крушевцу отворио такву и у Куршумлији 1890. године (Српске Новине, 14. септембар 1890, стр. 4), синови Светислав (1879-?), терзија, др Анта (1885-1959), лекар (НС).
Миловановић. Милан Миловановић (1845-1890), из Мачковца, трговац (НС).
Петковић. Јован Петковић (1853-1930), из Лесковца, колар (СЂ,
МКУ, 1930, 173). Миловановић. Милан Миловановић (1861-1915), његови синови
су Милорад (1895-1937) и Малиша (1899-1978) (НС). Јовановић. Милан А. Јовановић (1874-1935), из В. Шиљеговца,
протојереј у Корману, син Живорад (1911-1955) (НС). Михаиловић. Милован Михаиловић, трговац, отворио шпекула-
тивну радњу 24. септембра 1893. године. Драганац. Марко Драганац (1867-1932), из Велике Дренове,
трговац, и Милан Ратајац у Крушевцу су 1890. године отворили фирму Драганац и Ратајац. Фирму је споразумно од 26. августа 1899. године преузео Марко Драганац (Српске Новине, 2. септембар 1899, стр. 6).
Ратајац. Милан Т. Ратајац (1865-1915), из Велике Дренове, трговац, и брат Милош, отворили су радњу у Великој Дренови 8. децембра 1889. а 23. новембра 1890. године радња је прешла на Милана због лошег здравља Милоша (Српске Новине, 30. новембар 1890, стр. 4). Његов син Добросав (1887-?), инжењер.
Николић. Панта Николић (1871-1914), из Дарде, срез качерски, трговац (СЂ, МКУ, 1914, 114), синови Риста (1908-1967) и Коча (1913-1962).
Милутиновић. Владислав М. Милутиновић (1875-1937), из Мајдева, абаџија и трговац (СЂ, МКУ, 1937, 179), и Милош С. Вујић, абаџија, воде абаџијску радњу протоколисану 7. априла 1898. године (Српске Новине, 14. април 1898, стр. 6).
Панта Николић Владислав Милутиновић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
110
Симоновић. Милан Симоновић (1870-?), из Ћуприје, шлосер (СБ,
МКВ, 1900, 18), синови Душан (1904-?), бравар, Миодраг (1909-?), шофер. Бркић. Тома Бркић (1873-1935), из Пољне, кројач (СБ, МКУ, 1935,
43). Ђорђевић. Радивоје Ђорђевић (1874-1936), из Јошаничке Бање,
трговац (СБ, МКУ, 1936, 24). Милетић. Василије Милетић (1870-1944), из Дедине, ћурчија и
трговац (СБ, МКУ, 1944, 27). Милетић. Никола Милетић (1866-1941), из Суботице (НС). Ђорђевић. Глигорије Ђорђевић (1870-1944), из Витановца,
трговац (СБ, МКУ, 1944, 83). Вујић. Милош С. Вујић (1874-1936), из Сталаћа, абаџија (СБ,
МКВ, 1899, 24). Матић. Радош Матић (1860-1940), из Макрешана, трговац (СБ,
МКУ, 1940, 70), кмет варошки, син Јосиф (1899-1978), електротехничар, Добросав (1903-?), трговац.
Костић. Наун Костић (1870-1927), из Прилепа, обућар, имао обућарску радњу коју је отворио ортачки са Алексом Петронијевићем од 17. новембра 1894. године. Своју обућарску радњу отворио је 5. априла 1895. године (Српске Новине, 13. април 1895, стр. 6).
Миленковић. Миливоје Миленковић, његова супруга Катарина отворила је у Крушевцу јуна 1899. године гребенарско-телалску радњу.
Николић. Цветко Николић (1873-1946), из Призрена, кафеџија, синови Миодраг (1899-1967), кафеџија, Никола (1908-?), кафеџија (НС).
Николић. Никола П. Николић (1872-1948), из Пирота, трговац, (СЂ, МКУ, 1948, 112), син Чедомир (1907-?), кожарски трговац.
Јовановић. Лазар Јовановић (1871-1916), кафеџија.
Цветко Николић Никола П. Николић Лазар Јовановић
Златановић. Таса Златановић (1874-1913), из Лесковца, пиљар
(СЂ, МКУ, 1913, 13). Димитријевић. Јевта Димитријевић (1871-1956), син Владислав
(1913-1972), заменик јавног окружног тужиоца (НС). Миленковић. Мирко Миленковић (1845-1935), из Барчана код
Вучитрна, трговац (СЂ, МКУ, 1935, 146).
Милорад Сијић
111
Миљковић. Милан Миљковић (1847-1883), из М. Шиљеговца, трговац (СБ, МКУ, 1883, 105), син Миливоје (1875-?), трговац.
Покимица. Трифун Покимица (1854-1914), из Рвата, пиљар (СЂ,
МКУ, 1914, 123). Живковић. Аврам Живковић, трговац, синови Димитрије (1875-
?), поручник, Михајло (1884-?), судија (НС). Динић. Михаило Динић (1846-1901), из Рожине код Прокупља,
касапин (СБ, МКВ, 1885, 78). Динић. Михаило Динић (1842-1917), из Ниша, касапин, синови
Никола (1880-1949) и Драгољуб (1886-1968). Николин Радомир (1921-1941), нестао (НС).
Драгољуб Динић Чедомир Алексић
Алексић. Чедомир Алексић (1869-1907), учитељ у Плешу, затим срески начелник у Крушевцу, синови Новица (1889-1942), учитељ (СЂ,
МКВ, 1910, 65), и Јован (1902-1996) (НС). Новица је имао Чедомира (1911-1916), Александра (1913-1942) и
Божидара (1924-1989) (НС). Стојановић. Стаменко Стојановић (?-1914), његови синови су Стојан (?-1913), погинуо у рату, Милован (1904-1952) и Драгутин (НС).
Милосављевић. Миладин Милосављевић (1870-1935), из Врбнице, абаџија, синови Љубомир, Михаило и Вукосав (НС).
Симић. Храна Симић (1888-1950), трговац, имао два сина (НС). Храна Симић Хранини синови
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
112
Радојичић. Никола Радојичић (1865-1899), трговац (НС). Томић. Бранко Томић (1876-1912), из Дашнице, трговац (СЂ,
МКУ, 1913, 12), од 11. марта 1903. године водио самосталну радњу.
Никола Радојичић Бранко Томић
Кнешић. Ђорђе Кнешић (1851-1915), из Мостара, трговац,
сајџија, дошао је из Пирота (СЂ, МКУ, 1915, 348). Он је познати ратник из устанка у Херцеговини у коме је узео учешће и Петар Мркоњић, каснији краљ Србије. Оженио се удовицом Драгутина Матића, Савком Мајурац (1869-1946), ћерком Јована Мајурца, из Крушевца (НС).
Поповић. Драгутин Поповић (1873-?), из Крагујевца, лимар (СБ,
МКВ, 1898, 6). Петровић. Мирко Петровић, трговац, син Трајко Хаџи Мирковић
(1864-?), фијакериста. Арсић. Мијаило Арсић (1835-1895), трговац (СБ, МКУ, 1895, 306),
синови Љубомир (1868-1929), трговац, Владимир (1874-1944), трговац, Драгослав (1884-?), трговац гвожђарски, радња отишла под стечај 1937. године па је продао трикотажи Багдала (ИАК, СЗК, 2 – 7849).
Жикић. Живојин Жикић (1876-1940), из Бачине, трговац (СЂ,
МКВ, 1910, 78). Живојин Жикић и Љубомир Ристић отворили су ортачку трговачку радњу 11. марта 1904. године, из које се 1. фебруара 1910. године повукао Љубомир Ристић, а Живојин Жикић остаје да води радњу самостално (Српске Новине, 21. фебруар 1910, стр. 4). Живојинов син Љубомир (1905-1958) (НС).
Минић. Лазар Минић (1869-1936), кројач (НС).
Љубомир Арсић Живојин Жикић Лазар Минић
Милорад Сијић
113
Николић. Лука Николић (1854-?), из Аустрије, млинар. Милосављевић. Сава Милосављевић Џамбас (1868-1940), из
Александровца, трговац, синови Жика (1891-1949) и Душан (1904-1973). Милосављевић. Алекса Милосављевић (1840-?), бојаџија и
трговац, 11. јуна 1875. године отворио је свећарско-бакалску радњу, у коју је за деловођу узео Живадина Аздејковића, бившег свећара овдашњег и поверио му 150 дуката цесарских да речену радњу води (Српске Новине, 17. јун 1875, стр. 4).
Стојановић. Јанко Стојановић (1858-1926), из Горњег Злегиња, трговац (СЂ, МКУ, 1926, 201), председник општине крушевачке, син Душан (1899-?), трговац (СЂ, МКВ, 1924, 21).
Филиповић. Радојица Филиповић (1850-1922), касапин, синови Владимир (1879-?), и Милан (1882-1941), и ћерка удата за Светолика Миловановића (1888-1957), кројача (НС).
Стојановић. Бошко Стојановић (1862-1905), из Битоља, трговац (СЂ, МКУ, 1905, 28), син Миодраг (1891-?), колар.
Зојић. Јања З. Зојић (1861-1939), кафеџија, досељеник из Јањине. Његови синови су Константин (1886-1967), кафеџија, и Михаило (1893-1910), ђак (НС), сувласници су хотела Париз са Љотићима.
Јања З. Зојић Константин Ј. Зојић Михаило Ј. Зојић
Хотел Париз у центру Крушевца, са 26 удобних соба, отворен преко целе ноћи,
засебна сала подесна за забаве и концерте.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
114
Дунда. Браћа Дунда, рођени су на крајњем нашем југу, на огран-цима гордог Перистера код Битоља, у чувеном гнезду орлова у великом и оригиналном селу Маловишту, из кога воде порекло не само из Србије, него и широм Балкана и средње Европе познате фамилије, које су дале маркантне људске фигуре на привредно-трговачко-финансијско-банкарском, политичком, војном, књижевном и просветном пољу. Осим Браће Дунда још је много других трговаца из Маловишта у Крушевцу.
Трифун Дунда живео је у Маловишту и бавио се сточарством а и водио је караване од Истамбула, Солуна и Беча и узгред се бавио трговином. Његови синови Никола, Димитрије и Михаило прелазе границу и долазе код својих рођака у Баточину.
“Димитрије Т. Дунда (1861-1931) радио је у Баточини до 1. септембра 1886. године када одлази у Ниш где је радио у трговачко-бакалској радњи под фирмом: Јанко Д. Вулкан и Компанија коју су отворили Јанко Д. Вулкан (Јанко Димић Вулкан, ујак је браћи Дунда, имао трговачку радњу у Баточини још пре 1870. – М. С.), Димитрије Т. Дунда и Алекса Ризнић” (Српске Новине, 13. септембар 1886, стр. 6).
Димитрије Т. Дунда доселио се у Крушевац из Ниша око 1895. године и дуго година држао угледну гросистичку радњу колонијалном робом под фирмом Браћа Т. Дунда. Потпомогнути од свог ујака Јанка Вулкана, отменог трговца, развили су велику делатност у колонијалној трговини по целој Србији и Црној Гори. Трговину су водили Никола и Димитрије (Михаило је умро млад). Димитријеви синови су Лазар (1890-1936), индустријалац, Тома (1892-1974), индустријалац, Михаило (1904-1918) и Ђорђе (1907-1936), и ћерке Живка, удата за др Драгољуба Минића, и Славка, удата за Чедомира Јенића, инжењера у фабрици Жупа. Лазар Д. Дунда, Тома Д. Дунда и њихов брат од стрица Димитрије Н. Дунда су оснивачи фабрике плавог камена Жупа у Крушевцу. Браћа Т. Дунда држали су још једну продавницу на другој страни исте улице, до саме општине (стара општина).
Димитрије Т. Дунда Лазар Д. Дунда Тома Д. Дунда Димитрије Н. Дунда
Лазар Д. Дунда је главни оснивач фабрике Жупа у Крушевцу,
завршио је Експортну Академију у Бечу, није оставио потомке, умро је у бањи Виши.
Тома Д. Дунда, такође оснивач фабрике Жупа у Крушевцу, завршио је Експортну Академију у Бечу. Из првог брака има Димитрија
Милорад Сијић
115
(1926-?), ветеринар у Београду, има сина Лазара, а из другог Николу (1934-2004), дипломирани хемичар, ожењен Весном Донић, професор енглеског језика из Београда, са којом има сина Тому.
Ђорђе Д. Дунда, погинуо у Шпанском грађанском рату. Фирма Дунда, пронела је добар глас српског трговца и трговини
на далеко и благотворно утицала на развитак спољног кредита српске трговине и својом ликвидношћу, штедљивошћу и уредношћу у својим трговачким пословима освојила је спољни свет, па таквим својим радом оправдано је успела да задобије и стекне поверење у иностранству. Помагали су многе па зато много трговачких кућа у престоници и унутрашњости имају да захвале Браћи Дунда за развитак и опстанак.
Браћа Дунда поседовали су у Крушевцу кућу са два стана у улици Краља Милана 8, и кућу стамбену у улици Краља Милана 10, и споредне просторије: летња кујна, магацин, гаража, шупа за огрев, три собе за послугу и вешерница. Затим, радњу – локал до старе општине која се простирала од Кнез Михаилове до Косанчићеве улице. Радионицу за израду кеса до индустрије Жупа у Дедини. Хемијску индустрију Жупа у Дедини саграђену 1934. године. У Баточини на брегу, са десне стране пруге Лапово – Крагујевац, куће и виноград. У Соко Бањи су 1940. године саградили црепану и циглану. У Варварину су купили стару зграду млина коју су требали оспособити за производњу.
Сахрана Димитрија Т. Дунде 1931. године
Никола Т. Дунда (?-1930), старији брат Димитрија Т. Дунде
водио је у Баточини ортачку трговачко-шпекулативну радњу са Јанком Д. Вулканом а од 1. септембра 1886. године води сопствену радњу у Баточини јер је Јанко Вулкан отишао у Ниш. После неколико година и Никола Т. Дунда одлази у Ниш где су се родили његови синови Риста (?-1914), Милан (1893-1910), Димитрије (1897-?), и ћерке Параскева, живела у Букурешту, и Наталија, удата за Ђорђа Вуковића, техничког
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
116
директора фабрике Жупа, из Крушевца. Никола Т. Дунда водио је трговину у Нишу до Првог светског рата када се фирма гаси а после рата долази у Крушевац код брата (спојили су фирму Браћа Т. Дунда. Никола је набављао робу и склапао посао, а Димитрије је вршио велепродају и малопредају).
Николин син Димитрије Н. Дунда, инжењер је хемије, оженио се 1927. године Зорком Милашић, из Београда, и са Лазаром и Томом Д. Дунда, браћом од стрица, главни је акционар фабрике плавог камена Жупе у Крушевцу (Податке дала Весна Дунда, из Београда).
Породична кућа Дунда
Марковић. Живојин Марковић (1876-?), из Бачине, воскар, син Драгослав (1908-?), воскар (СЂ, МКВ, 1926, 17).
Пешић. Милутин Пешић (1863-1915), колар, његови синови су Милан (1897-1916), Божидар (1903-1986), обућар (СЂ, МКВ, 1927, 111), држао радњу Журнал, и Радомир (1914-?), држао радњу Спортекс (НС).
Спасојевић. Илија Спасојевић, обућар, син Богољуб (1904-?), обућар (СЂ, МКВ, 1932, 33).
Златановић. Милан Златановић, трговац, син Милутин (1908-?), трговац (СЂ, МКВ, 1930, 59).
Божидар Пешић Богољуб Спасојевић Милутин Златановић
Милорад Сијић
117
Начић. Ташко Начић (1866-1919), из Маловишта, трговац, дошао из Крагујевца, отворио колонијално-деликатесну радњу под фирмом Ташко Начић. Умро од загушљивог гаса у својој помијари, заједно с њим и Александар Вуковић (1864-1919), служитељ општински (СБ, МКУ,
1919, 96). Ташко је био ожењен Еленом, ћерком Трифуна Дунде, са којом је имао синове Јована (1895-1918) и Драгослава (1900-1951), трговци.
“Драгослав Начић, члан фирме Ташко Начић из Крушевца, предао је 14. јула 1931. године кључеве Окружном суду. Колонијално деликатесна радња Ташко Начић била је једна од највећих радњи у Крушевцу. Крушевачки суд је отворио стечај над овом фирмом. Пад ове велике радње изазвао је сензацију код привредника. Актива радње износи 741.430 динара, а пасива 1.336.555 динара. Крајњи рок за пријаву тражбина је 14. септембар, а рочиште за испитивање пријављених тражбина 29. септембар исте године” (Политика, 16. јул 1931, стр. 4). Драгов син Ташко Начић (1934-1993), још један великан српског глумишта, рођен у Крушевцу.
Ташко Начић Јован Начић Драги Начић Ташко Д. Начић
Јаношевић. Димитрије Јаношевић (1853-1908), из Трстеника, терзија (СЂ, МКУ, 1908, 114).
Ерић. Димитрије Ерић (1868-1954), из Гуче, капетан сталног кадра (СБ, МКВ, 1902, 28). Његови синови су др Душан (1905-1964), дечји лекар, и Јован (1910-1965), професор.
Димитрије Ерић Др Душан Ерић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
118
Поповић. Антоније Поповић (1854-1916), из Бруса, свештеник. Потиче из познате свештеничке породице из Ботуње; свештеници су и његов отац, стриц и деда. Отац му је био и народни посланик. Антоније Поповић је до 1877. године учитељ у Кожетину, а тада је рукоположен и гучки је парох до 1882. године, када долази у Брус и капелан је при бруској цркви до 1886. године, а од тада до 1902. године на првој је бруској парохији. Антоније Поповић је 1893. године на парламентарним изборима изабран за народног посланика као носилац изборне листе за Жупски срез. Од 1902. године до своје смрти парох је при цркви Ла-зарици у Крушевцу. Потпредседник је месног одбора Радикалне странке 1910. године. Одликован је 1904. године орденом Св. Саве 4. степена, а 1911. године Сребрном медаљом за грађанске заслуге. Његови синови Владимир А. Симић (1883-1928), архитекта министарства грађевине, оженио се Зорком, ћерком Арсе Дреновца, док је Бранислав А. Поповић (1884-1927), чиновник грађевинске дирекције (СЂ, МКВ, 1911, 101).
Милосављевић. Алекса Милосављевић (1844-1886), трговац (СБ,
МКУ, 1886, 85), и Вукана, синови Бошко, Милан, Светозар, Петар. Бошко Милосављевић (1868-1933), опанчар и трговац, отворио је
29. октобра 1893. године трговачко-шпекулативно-бакалско-ужарску и опанчарску радњу коју је држао са братом Миланом (Српске Новине, 18.
новембар 1893, стр. 6). Од 16. фебруара 1901. године отворио је самосталну колонијално-бакалску радњу.
Милан Милосављевић (1869-1915), опанчар. Светозар Милосављевић (1875-1951), трговац. Петар Милосављевић (1885-1935), трговац.
Бошко Милосављевић Живојин Ј. Игњатовић Бошко Симић
Игњатовић. Живојин Ј. Игњатовић (1869-1946), из Алексинца
(СЂ, МКУ, 1946, 81). Пензионисан као управник стоваришта дувана. Када је Феникс, друштво за осигурање, образовало своје заступништво у Крушевцу, поставља га за управника (Крушевачки гласник, 10. мај 1931, стр. 4).
Симић. Бошко Симић (1874-1946), из Породина срез моравички, пензионер (СЂ, МКУ, 1946, 123).
Ђорђевић. Милосав Ђорђевић (1867-1937), из Бачине, гвожђар-ски трговац (СЂ, МКУ, 1937, 170), од 12. фебруара 1902. године водио је самосталну радњу.
Милорад Сијић
119
Анђелковић. Драгутин Анђелковић (1876-1916), из Београда, каменорезац (СЂ, МКУ, 1917, 34).
Савић. Сава Јевгенијевић, из Доње Црнишаве, берберин (ПС,
1864, 637), његови синови су Драгутин Савић (1864-1912), кломфер, и Станоје Савић (1871-1930), лимар (НС).
Драгутинов син Живан Савић (1902-1987), свештеник (НС). Хаџи Живан Савић је и вредни писац, објавио је Летопис цркве Лазарице: прва трећина од искона до пропасти; Отпочин у Чрномену и Кнез Лазар, симфонијско приказаније, које су тадашње власти спалиле (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 387).
Накић. Петар Накић (1864-1937), из Бука, трговац, његови синови су Радомир (1896-1947), Милан (1899-1944), Јанко (1905-1997) и Драгослав (1915-1981) (НС).
Радомир Накић је студент фармације у тренутку када одлази као један од 1.300 каплара у рат. После рата бави се трговином, дугогоди-шњи је секретар трговачког и занатског друштва. Као Србин патриота и Солунски ратник сматрао је да му је током Другог светског рата место у штабу Кесеровића, што је после рата имало негативне последице по његову породицу.
Милан Накић, завршио је Правни факултет у Београду, адвокат је у Крушевцу и човек који је имао свој став и није мислио као они који су узели власт после рата па је због тога стрељан 5. новембра 1944. године (Податке о Накићима дала Вера Накић Белогрлић). Радомир Накић
Милетић. Милан Милетић (1835-1880), из Лучине, касапин,
трговац (СБ, МКУ, 1880, 263), син Божидар Милетић Цаке (1868-1930), кафеџија. Божидаров син Миодраг (1897-1951), кафеџија.
Николић. Лазар С. Николић (1860-?), из Смедерева, трговац (СБ,
МКВ, 1898, 7). Стефановић. Светислав Стефановић (1866-1938), из Суповца
код Ниша, опанчар, његови синови Вукадин (1893-1914), опанчар, и Драгомир (1923-1944), страдао у рату (НС).
Светислав Стефановић Вукадин Стефановић Драгомир Стефановић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
120
Милошевић. Вујица С. Милошевић (1827-1895), из Почековине, колар (СБ, МКУ, 1895, 95), отворио шпекулативну радњу 1868, а Јован Нешић му дао 40 дуката (Српске Новине, 13. новембар 1868). Из првог брака имао Милана и Миладина, из трећег брака добио је и сина Стојана.
Милан Милошевић (1851-1890), бојаџија, радио у бојаџијској радњи Серафима Неготинца од 1875. године.
Миладин Милошевић (?-1941), бојаџија, његов син Милан (1897-1944), бојаџија (СЂ, МКВ, 1924, 42). Миланов син Ђорђе (1929-2010), Ђока Електрон, бојаџија (НС).
Стојан Милошевић (1883-1927), каменорезац, народни посланик.
Миладин Милошевић Стојан Милошевић Коста Јовановић Ђока Пеливановић Јовановић. Никола Јовановић (1866-1905), из Параћина, ћурчија,
окружни благајник, син Коста (1886-1964), трговац, ћерка удата за Ђоку Пеливановића, трговца (НС).
Крстић. Милун Крстић (1860-?), из Мајура, трговац. Тричковић. Димитрије Ј. Тричковић (1862-?), оженио ћерку
Мијаила Живковића, трговца из Крушевца (СБ, МКВ, 1888, 50), директор Гимназије у Крушевцу, народни посланик, затим управитељ Више женске школе у Београду. Његов син јединац Драгобрат (1889-1914), наставник Прве београдске гимназије, погинуо код села Диваца 1914. године (Српске Новине, 20. децембар 1914, стр. 2).
Милићевић. Арсеније Милићевић (1871-1938), из Милутовца, кафеџија (СЂ, МКУ, 1938, 89), држао пиљарницу и народну кујну Код Арсе Побратима.
Чолић. Божидар Чолић (1868-1928), из Бзенице, столар (СБ, МКУ,
1928, 139), син Чедомир (1894-1913), трговачки помоћник.
Димитрије Тричковић Арса Милићевић Чедомир Чолић
Милорад Сијић
121
Митић. Лепоје Митић Скакутка (1847-1948), из Манкићева код Власотинца, калдрмџија (СЂ, МКУ, 1948, 109), дошао је у Крушевац крајем 19. века. Супруга му је из Лесковца. Његов син Драгутин Митић Лесковчанин (1887-1970), хотелијер (НС), држао са браћом Милојевић кафану Ослобођење. Драги Скакутка направио је палату Лесковчанин код Споменика 1930. године у којој је смештена продавница обуће Бата. Драгутинов син Светолик Митић (1923-2008), новинар, уредник од оснивања Телевизије Београд. Био је уредник серије Круг актуелног документарног жанра, документарне серије С Камером кроз свет, Двадесет милиона, То је то, затим специјалних и пригодних емисија, преноса најважнијих догађаја, припрема биографске емисије значајних личности; аутор је серија Ти дани, те године, Југославија – како нас други виде... Радио је и као скупштински извештач, уређивао недељни дневник, аутор и реализатор емисије Времеплов, документарне серије Господари рата и др. Почетком 1995 водио серију Камера памти, износећи на светло дана неке од узрока распада тадашње Југославије (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине, стр. 274).
Лепоје Митић Драгутин Митић
Поглед на Душанову улицу, и палату Лесковчанин (продавница Бата)
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
122
Топличанин. Нићифор Топличанин (1847-1907), трговац (СЂ,
МКУ, 1907, 23), син Душан (?-1915), обвезник 12 п.пука. Грујичић. Бошко Грујичић Црногорац, син Живојин Грујичић
(1878-1933), чиновник (СБ, МКВ, 1900, 23), синови Велимир, Божидар, Душан и Драгослав (НС).
Јеличић. Благоје Јеличић (1863-1915), из Кобиља бруског, трго-вац, син Милутин Јеличић (1906-1966), трговац, имао стовариште грађе (НС).
Живојин Грујичић Милутин Јеличић
Гавриловић. Огњан Гавриловић (1847-1901), из Брајковца, трго-
вац (НС). Раковић. Миладин Раковић (1868-1910), из Врмбаје код Ивањи-
це, кафеџија (СЂ, МКУ, 1910, 114), син Чедомир (1904-1942), кафеџија, стрељан на Бањици (НС).
Марковић. Сима Марковић (1842-1922), из Годачева код Косјерића, државни пушкар у Крушевцу (НС).
Миловановић. Ђорђе М. Миловановић (1839-1919), из Ниша, ћурчија (СЂ, МКУ, 1919, 112).
Тоскић. Владимир Тоскић (1873-1964), из Плеша, житарски трговац, имао житарску радњу, као и његов брат Вујадин Тоскић (1888-1964), који је имао исту такву (НС).
Покимица. Јован Покимица (1865-1910), из Рвата, кафеџија (СБ,
МКВ, 1894, 27), син Александар (1902-1975), трговац (НС). Михајловић. Станислав Михајловић (1846-1918), из Лучине,
кафеџија, кмет варошки (СБ, МКУ, 1918, 72), синови Стојадин (1879-1902) и Тихомир (1891-1914) (НС).
Владимир Тоскић Јован Покимица Станислав Михајловић
Милорад Сијић
123
Вучковић. Петар Вучковић (1860-1934), из Истока, винарски трговац, његови синови Светислав (1885-1959), трговац, и Вучко (1901-1988), трговац. Светислав Вучковић, познат као Тиса Ћопа, винарски трговац, народни посланик и вођа Демократске странке у Крушевачком округу између два светска рата. Светислав Вучковић је био велики извозник, који је 1928. године у Чехословачку извезао 10 вагона шљива, а касније извози годишње око 30 вагона шљива и пекмеза, ораха 10 вагона, и тд. Куповао је по 100 вагона грожђа, прерађивао у вино и продавао у Љубљани, Загребу и Сиску.
Стока је пре Првог светског рата извожена у Аустрију и Немачку. Избијањем Царинског рата стока је много страдала док није почео извоз преко Малте. Први товар свиња у то време извозили су за Малту Аврам Крстић и Светислав Вучковић. Крстић је за то добио награду од државе. Касније је стока извожена и у друге земље.
Петар Вучковић Светислав Вучковић Вучко Вучковић
Ранчић. Игњат Ранчић (1868-1928), из Пирота, поглавар срески у пензији (СЂ, МКУ, 1928, 31).
Вујовић. Милош Вујовић (1858-1939), из Смиловца код Ивањи-це, трговац (СЂ, МКУ, 1939, 186).
Филиповић. Милутин Филиповић (1861-1915), превијач у болници (СЂ, МКУ, 1915, 2), синови Милан М. Филиповић (1889-1925), кафеџија, Драгољуб М. Филиповић (1891-1939), трговац, и Чедомир М. Филиповић (1895-1919), срески писар (НС).
Милош Вујовић Драгољуб Филиповић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
124
Ристић. Миладин Ристић (1863-1938), из Шипачна – Лисине код Никшића, соларски трговац у Крушевцу. Ожењен ћерком Јевте Бугарс-ког, столара, из Београда (СБ, МКВ, 1897, 81). Негде се наводи: из Шипачна – Лисине, студенички срез, од оца Милана Чеперковића.
Здравковић. Алекса Здравковић (1850-1920), из Кукљина, трговац (СЂ, МКУ, 1920, 69).
Милошевић. Стојан Милошевић (1849-1927), из Зајечара, барутџија (СЂ, МКУ, 1927, 113).
Николић. Миливоје Николић (1859-1934), из Шанца, налбатин (СЂ, МКУ, 1934, 142).
Прокић. Стојан Прокић (1875-?), из Читлука, шећерџија, касапин (СБ, МКВ, 1899, 68), син Радомир (1901-?), касапин (СЂ, МКВ, 1924, 7).
Савић. Браћа Јован и Петар Савић, синови Саве (1822-1897), из Орје Луке код Даниловграда, по коме су узели презиме, одлазе у Београд, одатле долазе у Крушевац. Јован Савић (1859-1940), житарски трговац, није се женио. Петар Савић (1867-1942), житарски трговац, његови синови су Живојин Савић (1903-1977), учитељ, и Душан Савић Вага (1904-1991), житарски трговац (НС).
Јован Савић Петар Савић Душан Савић Јеличић. Глигорије Јеличић (1860-1935), из Кобиља бруског,
трговац, синови Радомир (1892-?), чиновник окружног суда, Мијајло (1898-1937), банкарски чиновник, и Никола (1905-1964), трговац и модни креатор. Никола Јеличић држао је кројачки дамски салон у центру вароши (Краља Петра 1). Његов дамски салон је надалеко чувен, а модни креатор наше женске моде Никола Јеличић учествовао је на Првој земаљској модној ревији на Коларчевом универзитету 15. и 16. априла 1939. године. Прва крушевачка пролећна и летња модна ревија одржана је 31. марта и 1. априла 1940. године у кројачком дамском салону Николе Јеличића, а главни манекен је Каћа Власинић, која је врло шармантно и са много кокетерије приказивала те дивне моделе (Крушевачки Гласник, 13. април 1940, стр. 4). После рата живео је у Београду.
Јовановић. Влада Јовановић (1875-?), из Параћина, столар (СБ,
МКВ, 1900, 149), имао је у Крушевцу погребно предузеће Палестина.
Милорад Сијић
125
Мишић. Милорад Мишић (1856-1935), из Церовe (Ражањ), имао гвожђару и даскару. Први од Мишића, из Церове, дошао у Крушевац а касније за њим и његови братанци. Имао синове Миодрага, дипломирао медицину у Берлину, Душана (1893-1914), завршио грађевински факул-тет у Гану у Белгији, Милана (1893-1985), завршио грађевински факул-тет у Гану у Белгији, Десимир (1896-1944), грађевински инжењер.
Милорад Мишић Милан Мишић Десимир Мишић
Петровић. Стојан Петровић (1871-1961), син Душан (1897-1925).
Стојан Петровић Душан Петровић
Живковић. Бошко Живковић (1857-1917), зидар, његови синови
су Боговид, пекар, и Светомир, пекар (НС). Манасијевић. Тома Манасијевић (1871-1957), из Врања, ренти-
јер (НС). Направио у Љубићкој бр. 2 палату са локалима које је издавао. У приземљу палате је модерна колонијална трговина Краљ јевтиноће Драгог Марјановића, и кројачки салон Победа Николе М. Јоцића.
Тома Манасијевић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
126
Јовановић. Милан Јовановић (1858-1938), из Велике Дренове, пинтер, оженио ћерку Мате Ђорића (СБ, МКВ, 1884, 17), син Драгутин (1888-1968), пинтер, оженио ћерку Симе Сироватке. Драгутинови синови су Милан (1912-1971), Сима (1914-1996), и Христифор (1916-1943). Драгутин Јовановић 1920. оснива извозничку фирму са Ђорђем Вукасом Грком. Почео је да се бави прерадом дрвета и извозом у Грчку, и постао велики индустријалац. Када је фирма пропала 1926. Драгутин оснива велику стругару на Жељину (ИАК, СЗК, 2 – 12023).
Драгутин Јовановић Сима Јовановић
Хајдуковић. Светислав Хајдуковић (1876-1915), из Обрежа,
деловођа, председник управног одбора Крушевачке банке, директор. Гинић. Светислав Гинић (1868-1941), из Сталаћа, трговац (СЂ,
МКУ, 1941, 13), син Светолик (1902-1975), умро у Ваљеву. Петровић. Петар Икономидас, из Арциста, трговац, син Андреја
Петровић, држи пекару. Андрејин син Ђорђе Петровић Грк (1882-?), апотекар, оженио се Наталијом, ћерком Михаила Зојића, и тада је уписан као Ђорђе Икономидас (СЂ, МКВ, 1909, 40). Апотека св. Аранђела власништво је Ђорђа Петровића – Ђоке Грка. Ову апотеку је отворио 1892. године Љуба Новаковић, апотекар из Београда, као другу у Крушевцу. Од њега је апотеку 1911. преузео Ђорђе Петровић. Ђорђев син Никола доктор је фармације, живео је у Грчкој, а ћерка Јелена удала се за Драгољуба Перчевића, инжењера (председник општине 1943).
Поповић. Михаило Поповић (1855-1916), из Јагодине (СЂ, МКУ,
1916, 561), професор Гимназије у Крушевцу, народни посланик, државни саветник (НС).
Бошковић. Јован Бошковић (1852-1902), судија (СБ, МКВ, 1897, 44). Ђорђе Петровић Михаило Поповић Јован Ђ. Бошковић
Милорад Сијић
127
Нешић. Младен Нешић (1844-1922), из Алексинца, налбатин, механџија и трговац у Крушевцу. Пошто је обневидео од 1879. године поткивачку радњу води његова жена Јулка. Имао је синове Божидара (1878-1878) и Богдана (1878-1934), близанце, Милована (1885-1974), живео у Београду, и Милорада (1885-1954), такође близанце. Трговачко-шпекулативну радњу под фирмом: Младен Нешић и Син у Крушевцу протоколисану 24. септембра 1904. године, коју је по споразуму 1912. године напустио син Богдан Нешић и од тада је радња прешла у руке Младена и Милорада, млађег сина, док је Богдан наставио да ради самостално, био је угледни ви-нарски трговац (Српске Новине, 10.
октобар 1912, стр. 3). Милорад Нешић је држао и кафану Мали Париз.
Богдан Нешић Милорад Нешић Палата Богдана Нешића Михајловић. Атанасије Михајловић (1854-1940), из Велике
Сугубине, трговац (СЂ, МКУ, 1940, 201). Јеремић. Милен Јеремић (1857-1938), из Ћићевца, терзија (СБ,
МКВ, 181, 94). Станојевић. Драгољуб Станојевић (1868-1941), из Дртеваца,
трговац (СЂ, МКУ, 1941, 6). Живковић. Бранко Живковић (1866-1941), из Чачка, трговац (СЂ,
МКУ, 1941, 91). Павловић. Нићифор Павловић (1849-1899), из Малешева срез
левачки, срески начелник. Колашинац. Јосиф Колашинац (1863-1937), из Казновића,
кожарски трговац (СБ, МКВ, 1888, 58), а када је умро пише да је из Колашина (СЂ, МКУ, 1937, 145).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
128
Ћирковић. Војин Ћирковић (1853-1953), синови Богоје (1885-1975), Богосав (1887-1970), месар, и Миодраг (1903-1947) (НС).
Војин Ћирковић Богосав Ћирковић Миодраг Ћирковић
Богојевић. Драгутин Богојевић (1870-1956). Ратко Богојевић (1885-1925), брат Драгутинов, синови Бранимир
(1910-1976), Селимир (1912-1993) и Владимир (1913-1933) (НС). Вуковић. Александар М. Вуковић (1864-1919), из Кобиља,
столар (СБ, МКВ, 1900, 205). Атанацковић. Јован Атанацковић (1850-1901), синови Милош
(1878-1898) и Вељко (1881-1899) (НС). Петровић. Божидар Петровић (1858-1918), из Кукљина, син
Петра Радића, трговац, држао од 1898. године радњу у Будимпешти. Његов братанац Огњан Петровић (1889-1982), трговац у Крушевцу (НС).
Димитријевић. Михаило Димитријевић (1855-1937), синови Милош, Милисав и Младен (НС).
Петровић. Драгутин Петровић (1851-1923), обућар, синови Владимир (1890-1910), ђак учитељске школе и Тома (1904-1987), управник поште (НС).
Нешић. Димитрије Нешић (1870-1930), из Д. Ступња, опанчар (СБ, МКВ, 1896, 104), имао радњу кожне галантерије. Димитријеви: Радос-лав (1897-1917), Мића (1899-1921), Момчило (1902-?), трговац, Будимир (1907-?), опанчар, Љубомир (1908-1983), чиновник поглаварства (НС).
Милосав Нешић (1871-1913), кафеџија, брат Димитријев (НС). Петковић. Влада Петковић (1871-1946), из В. Дренове, трговац
(СЂ, МКУ, 1946, 73), локал у центру вароши поклонио Цркви св. Ђорђе.
Димитрије Нешић Будимир Нешић Влада Петковић
Милорад Сијић
129
Јањић. Коста Јањић (1834-1924), трговац, рођен у Арцисту, у Крушевцу је од друге половине 19. века, где је држао бакалску радњу. У радњи га је заменио син Јанићије Јањић (1888-?), који се оженио ћерком Трајка Ристића, трговца овдашњег. Његова радња била је позната као трговина Јање Грка.
Ћоћић. Милета Ћоћић (1867-1926), из Горњих Вратара, трговац, држи мешовиту трговину коју је уступио својим калфама Жики Станковићу и Драгутину Ђорђевићу. У Ћоћићевом дворишту била је радња Миладина Зајића.
Коста Јањић Милета Ћоћић Таса Брадић Брадић. Таса Брадић (1872-1948), из Медвеђе, трговац (СЂ, МКУ,
1948, 156). Ристић. Трајко Ристић (1865-1931), из Ристовца, трговац, држао
је трговину кожама, заједничку, са Апостолом Милутиновићем од 1889. до 1892. године, а од тада држао је сам. Синови Драгослав (1903-1919) и Милан (1912-1970), професор. После Трајкове смрти радњу је наследио Добривоје Бекрић (1908-1989), из Виткова, гвожђарски трговац (НС).
Марковић. Миленко Марковић (1857-1930), из Маскара, војни пензионер (НС).
Трајко Ристић Добривоје Бекрић Миленко Марковић
Поповић. Коста Поповић (1848-1908), трговац, син Стојан (1866-
1909), трговац. Симић. Михаило Симић Буна (1867-1922), из Трстеника, учитељ
(СЂ, МКУ, 1922, 12), син Петар (1902-1941), бифеџија, стрељан у одмазди.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
130
Поповић. Никола Пападопулус, из села Св. Мина, Загорје у Епиру – Грчка, дошао је у Крушевац. Држао кафану Оријент коју му под аренду дао Петар Икономидас. Његов син Хариз кафеџија у Хасанпашиној паланци, а Михаило Н. Поповић (1858-1925), житарски трговац (СБ, МКУ, 1925, 129), у Крушевцу. Михаилови синови су Харилај (1897-1953), трговац, и Ђорђе (1903-1993), апотекар.
Михаило Поповић Харилај Поповић Ђорђе Поповић
Катунац. Војислав Катунац, из Великог Дреновца, порески
инспектор, начелник Министарства финансија, председник удружења Крушевљана у Београду. Имао синове Момчила, Синишу, ђак српске школе у Лиону (1916), Тодора, и Милоја (1912-1938).
Стевановић. Милета Стевановић (1840-1918), из Маскара, трговац (СЂ, МКУ, 1918, 185), синови Владимир (1870-?), трговац, и Драгољуб (1876-1933), ветеринар, виши ветеринарски саветник (НС).
Милоје Катунац Драгољуб Стевановић Добросав Дебељаковић
Дебељаковић. Радоје Дебељаковић (1870-1912), из Доњег Ступња, обућар, синови Добросав (1900-1970), обућар (СБ, МКВ, 1923, 38), Тихомир (1905-1976) и Светомир (1907-1915) (НС).
Филиповић. Тодор Филиповић (1840-1936), из Присјана код Власотинца, циглар (СЂ, МКУ, 1936, 80).
Васић. Митар Васић (1859-1944), из Медвеђе, ковач (СЂ, МКУ,
1944, 411).
Милорад Сијић
131
Марковић. Илија Марковић (1862-1937), из Смедерева, тракслер (СЂ, МКУ, 1937, 32).
Поповић. Љубомир Поповић (1866-1943), из Ћићевца, трговац (СБ, МКУ, 1943, 12).
Јанковић. Пера М. Јанковић (1866-1924), трговац, синови Боривоје (1902-1979), трговац, и Божидар, трговац (НС).
Урошевић. Милорад Урошевић (1860-1927), из Александровца (СЂ, МКУ, 1927, 81), трговац, синови Милутин и Миладин.
Милутин Урошевић (1887-1959), трговац, отворио је угледну мануфактурну трговину Лувр 1926. године која је, по свом карактеру, представљала модну кућу (Политика, 17. октобар 1926, стр. 21). Поред великог простора, за продају штофова осталог текстила, галантерије и обуће, имала је и веома модеран, за тадашње прилике савремен, кројачки салон. Била је то у тадашњем трговачком времену прва трговачка модна робна кућа у земљи.
Миладин Урошевић (1898-1986), трговац, био је републиканац. Браћа Урошевићи су за време рата у Лозани где је Миладин завршио Вишу комерцијалну школу.
Милутин Урошевић Миладин Урошевић Новаковић. Љуба Новаковић (1860-?), из Београда, апотекар у
Крушевцу од 1892. до 1911. године. Његова супруга Јелисавета (1867-1899), из Београда, умрла и сахрањена у Крушевцу. Љуба се други пут оженио 1905. године Милицом (1876-?), ћерком председника суда из Београда, учитељица у Крушевцу (СЂ, МКВ, 1905, 31). Касније одлази из Крушевца а апотеку је продао Ђорђу Петровићу Грку.
Петровић. Јаков М. Петровић (1850-1920), из Плешина код Рашке, трговац (СБ, МКУ, 1920, 149).
Стошић. Станко Стошић (1852-1922), из Врања, ужар (СБ, МКУ,
1922, 20). Алексић. Владимир Алексић (1852-1906), из Каленића, столар
(СЂ, МКУ, 1906, 113), син Драгољуб (1883-?), столар (СЂ, МКВ, 1905, 54). Драгољубов син Властимир (1907-?), молер.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
132
Станковић. Никола Станковић (1853-1923), из Параћина, терзија (СБ, МКУ, 1923, 54).
Фотић. Јања Фотић (1847-1907), из Маловишта, пекар, његов син Михајло (1879-1930), механџија. Михаилов син Харалампије (НС).
Јаковљевић. Милисав Јаковљевић (1860-1914), из Бачине, абаџија, синови Стеван (1880-1940), абаџија, и Милорад (1895-1947), абаџија, држе велику абаџијаску радњу.
Михајло Фотић Милорад Јаковљевић Алекса Стаменковић
Стаменковић. Ставра Стаменковић, из Пирота, абаџија, син
Алекса (1867-1941), кројач (СЂ, МКУ, 1941, 147). Богдановић. Анта Богдановић (1860-1922), из Ражња, грађеви-
нар (СБ, МКУ, 1922, 147). Тодоровић. Димитрије Тодоровић (1860-1934), из Јањине, пекар,
син Ђорђе (1902-1979) (НС). Тимотијевић. Милован Тимотијевић (1870-?), из Варварина,
трговац. Радосављевић. Драгомир Радосављевић (1870-?), из Лазаревца,
памуклијаш. Павловић. Петар Павловић (1877-?), из Лазаревца, трговац. Вилотијевић. Драгутин Вилотијевић (1863-1923), из Рожанства
код Чајетине, седлар (СЂ, МКУ, 1923, 25). Вилотијевић. Јован Вилотијевић (1873-1936), опанчар, син
Драгољуб (1901-1946), опанчар (НС). Петровић. Михајло Петровић (1868-1925), из Шапца, касапин
(СБ, МКУ, 1925, 81). Пецић. Димитрије Пецић (1866-1926), из Будиловине, сензал (СБ,
МКУ, 1926, 81). Тасић. Душан Петковић Тасић, столар, синови Миодраг (1899-?),
судски писар, Михајло (1904-1972), свештеник (СЂ, МКВ, 1926, 15). Поповић. Паскаљ Поповић (1858-1928), из Арциста, трговац (СЂ,
МКУ, 1928, 78). Андрејевић. Лазар Андрејевић (1872-1937), из Медвеђе, сајџија
(СЂ, МКУ, 1937, 59). Ђорђевић. Драгољуб Ђорђевић, поштар, син Трифун Ђорђевић
(1890-?), секретар министарства грађевина.
Милорад Сијић
133
Алексић. Аврам Алексић, папуџија, син Драгутин Алексић (1877-1958), обућар, трговац (СБ, МКВ, 1898, 14), његови синови Рајко (1902-1958), адвокат, судија, Радомир (1904-1983), свештеник.
Драгутин Алексић Рајко Алексић
Дедић. Веља Дедић (1867-1940), имао сина Радоша (1897-1965),
учесник пробоја Солунског фронта. Радошев син Драган (1927-1944), стрељан од окупатора (НС).
Симић. Димитрије Симић (?-1930), из Пожаревца, чиновник (СБ,
МКУ, 1930, 35), синови Светозар и Петар. Светозар, земљорадник, синови Миодраг (1891-?), Божидар
(1896-1913) и Илија (1899-). Петар, земљорадник, синови Никола (1903-1946), обућар (СЂ,
МКВ, 1927, 4), Боривоје (1905-1948), обућар (СЂ, МКВ, 1931, 86). Николић. Коста Николић (1867-1920), касапин и трговац, син
Младен К. Николић (1905-1979), свештеник (НС). Владимир Николић (1875-1901), брат Костин, марвени трговац. Миладиновић. Јосиф Миладиновић (1867-1930), из Трешњеви-
це, новопазарски санџак, колар (СЂ, МКУ, 1930, 1). Његови синови Илија (1902-1937), и Мирослав (1920-1941), погинуо од Немаца (НС).
Миленковић. Чедомир Миленковић (1865-1936), из Коњуха, трговац (СЂ, МКУ, 1936, 70).
Петровић. Ђорђе Петровић, баштован, син Павле (1887-1973), бравар (СБ, МКВ, 1909, 67).
Јосиф Миладиновић Чедомир Миленковић Павле Петровић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
134
Они су дошли до Првог светског рата
Петковић. Јеврем Петковић (1829-1916), из Горњег Милановца, синови Светозар и Драгомир (1871-1946), завршили су учитељску школу у Београду, где су као одлични ученици запажени и предложени од надлежних који их упућују у Кијев да уче теолошки факултет. Током школовања Светозар се разболео од туберкулозе и умро док је Драгомир дипломирао теологију у Кијевској Лаври. Радио је у Неготину где су му рођена деца, а почетком 20. века добио је посао у Крушевцу где постаје шеф Пореске Управе. У Крушевцу је својим деловањем стекао велики углед па је постао председник општине, испоставило се последњи председник крушевачке општине пред Први светски рат, али када се рат завршио био је и први председник исте. Када је основан пензиони фонд он је његов први председник. Имао је сина Момчила и ћерку Даринку удату за Милана Накића, адвоката.
Др Момчило Петковић (1904-1957), лекар, учио медицину у Грацу и Бечу где је дипломирао. Оженио се Мађарицом коју је упознао током студија и довео је у Крушевац. Био је лекар у Куршумлији када је умро. Имао је сина Драгомира који је страдао у аутомобилској несрећи као дете (Податке о Петковићима дала Вера Накић Белогрлић).
Скоковић. Ранко Скоковић (1852-1905), из Севојна, свештеник на бељачкој парохији, затим од 1891. до 1902. године при бруској цркви. Живео је у Крушевцу, где су му ћерка и зет Божидар Михаиловић (1886-1942), учитељ и резервни потпуковник (НС).
Ранко Скоковић Божидар Михаиловић
Ђуричић. Вукашин Ђуричић (1871-1930), из Суботице, бравар,
син Андреја (1903-?), бравар (СЂ, МКВ, 1929, 57), Властимир (1910-1965), пољопривредни економ (НС).
Ђорђевић. Јанко Ђорђевић (1860-?), из села Скитојићи код Крагујевца, ковач.
Здравковић. Светислав Здравковић (1869-?), из Алексинца, трговац.
Кузмановић. Драгутин Кузмановић, памуклијаш, отворио радњу 19. фебруара 1902. године (Српске Новине, 8. март 1902, стр. 4).
Милорад Сијић
135
Вељковић. Петар Вељковић (1874-1952), државни економ (НС). Вукојичић. Аксентије Вукојичић (1879-1941), из Јасиковице,
трговац (СБ, МКУ, 1941, 93). Стајковић. Драгољуб Стајковић (1884-1966), син Александар
(1922-1943), студент, погинуо (НС).
Драгољуб Стајковић Александар Стајковић
Милосављевић. Михајло Милосављевић, из Велућа, учитељ,
касније свештеник на више парохија, при бруској цркви (1891-1899), затим у Велућу. Имао синове Новицу, Милана, Милорада, Љубодрага.
Новица М. Милосављевић (1884-1951), пешадијски капетан (НС). Милан М. Милосављевић Јана (1886-1949), порески инспектор у
Крушевцу, синови Миодраг (1912-1990), адвокат, Борисав (1920-1982) банкарски службеник, Војислав (1922-1944), матурант (НС).
Милорад М. Милосављевић (1894-1943), економ, познат као Рода Стрела, родио се у Брусу, комита пре Балканских ратова, на сахрани војводе Лунета у Врњачкој Бањи носио ордење славнога борца (Огњан
Топаловић, Војвода Луне, стр. 142). У Другом светском рату је војвода жељински. Убијен је у ноћи 27. фебруара 1943. године у 23 часа у својој кући у Велућу када су на њу бачене бомбе од непознатих нападача (СБ,
МКУ, 1943, 17). Те ноћи су поред Роде погинули и његова мајка Љубица (1860-1943), супруга Злата (1893-1943) и Душан (1924-1943), богослов, док је син Живорад (1927-1942), погинуо годину раније.
Љубодраг М. Милосављевић Кица (1901-1942), судски чиновник. Сви су сахрањени на крушевачком гробљу.
Новица Милосављевић Милан Милосављевић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
136
Ракић. Сибин Ракић (1876-1944), из Страгара, трговац убијен од полиције у Крушевцу, син Милорад (1920-1942), стрељан у Нишу (НС).
Сибин Ракић Милорад Ракић
Голубовић. Никола Голубовић (1885-1945), из Лесковца,
предузимач (СБ, МКУ, 1945, 63). Ваљаревић. Тодосије Ваљаревић (1850-1911), из В. Грабовнице,
трговац, синови Живојин (1884-1914), трговац и Милан, трговац (НС). Цекић. Таса Цекић (1874-1951), из Врања, лимар, оженио ћерку
Тодосија Ваљаревића. Видојевић. Радојко М. Видојевић (1880-1912), из Кобиља,
абаџија (СЂ, МКУ, 1913, 31), отворио радњу 22. јануара 1904. године.
Таса Цекић Радојко Видојевић
Мишић. Милоје Мишић (1894-1975) и Васа Мишић (1895-1947), из Церове (Ражањ), гвожђарски трговци, држали гвожђару и даскару.
Мишић. Љубисав Мишић (1888-1936) и Влада Мишић (1892-1982), из Церове (Ражањ), трговци, држали гвожђару.
Милоје Мишић Васа Мишић Љубисав Мишић Влада Мишић
Милорад Сијић
137
Соскић. Милорад Стојковић (1876-1962), кафеџија, Мика (1883-1938), хотелијер, Милан (1897-1955), кафеџија, и Влада, познати су и као браћа Соскић (НС). Браћа Стојковићи рођени су у Бачини.
Милорад Стојковић Мика Стојковић Милан Стојковић
Кафана Српки Краљ, код Соскића, прва с лева
Петровић. Профир Петровић (1877-?), из Пирота, златар (СЂ,
МКВ, 1927, 23). Јелић. Владимир Јелић (1877-?), из Сарајева, трговац, отворио
трговачку радњу у разном израђеном еспапу бакалском 29. октобра 1902. године (Српске Новине, 21. новембар 1902, стр. 4).
Петровић. Миливоје Петровић (1892-1989), кафеџија (НС), са супругом Косом држао је кафану Српска круна.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
138
Стевовић. Љубомир Стевовић (1879-?), из М. Грабовнице, трговац (СБ, МКВ, 1906, 1).
Лазаревић. Сима М. Лазаревић, трговац, поред своје радње у Београду коју води од 1894. године отворио је 25. јануара 1903. године филијалу у Крушевцу (Српске Новине, 21. фебруар 1903, стр. 4).
Миленковић. Чедомир Миленковић (1888-1944), погинуо (НС). Петровић. Живојин Петровић (1880-1914), из Краљева, коњички
мајор, оженио се ћерком Анте Стефановића, синови Драгобрат (1909-1931), п.поручник, и Драгомир (1910-1935), дипломирани правник (НС).
Драгобрат Петровић Драгомир Петровић
Товић. Урош Товић (?-1914), трговац, синови Милорад, трговац,
и Љубомир (1912-1985), трговац (НС). Вељковић. Светозар Вељковић (1881-1926), из Јагодине, подшеф
ложионице (НС). Ђурић. Велимир Ђурић (1883-1915), економ, погинуо у Београду
(НС). Стефановић. Живојин Н. Стефановић Дућа (1879-1934), из
Страгара, трговац (СЂ, МКУ, 1934, 113), отворио је вунарску радњу у Крушевцу 1903. године и био један од највећих увозника вуне. Увозио је и плави камен и другу дефицитарну робу. Касније се бавио извозом меса, његова трговина је касније прерасла у кланичну индустрију. Дућа је још 1924. године почео да извози стоку и био један од највећих извозника у крају, а 1931. године подигао је модерну кланицу за пернату живину (Политика, 19. децембар 1931, стр. 4). Његови синови су Љупче (1904-1975), завршио поштарску школу у Скопљу, Влада (1905-1996), завршио трговачку академију у Дубровнику, и Милан, завршио економски факултет у Београду.
Живојин Стефановић Љупче Стефановић Влада Стефановић
Милорад Сијић
139
Голднер. Франц Голднер (1848-1914), из Панчева, немачки Јеврејин, познати грађевински предузимач доселио се у Србију и гради зграду Југословенске банке у Београду, потом окружна начелства у Смедереву, Пожаревцу, Крагујевцу одакле долази у Крушевац да би предузео градњу Цркве свети Ђорђе, затим завршетак Споменика косовским јунацима, зграде Окружног начелства, и изградњу железничке станице. Радио је и на подизању неколико објеката у саставу касарне преко пута које је купио велико имање са кућом и низом стамбених објеката. Његови синови су Ото (1880-?), предузимач у Београду, Тихомир (1881-?), Карло (1883-1931), Јован (1893-?), и Рудолф (1898-1976). Између два светска рата Тихомир Голднер гради све значајније објекте у Крушевцу: Занатски дом, Трговачки дом и др. Председник је управног одбора Крушевачке занатске кредитне задруге. Карло и Јован су такође грађевинари. Рудолф је власник кафане са пекаром, собама за преноћиште и шталом коју је наследио од таста Косте Божића (1865-1918) кафеџије, петнаест година је председник Удружења кафеџија, његов син Драгиша, адвокат.
Тихомир Голднер Рудолф Голднер Драгиша Голднер
Илић. Јеврем Илић (1852-1917), из Охрида, предузимач (СЂ, МКУ,
1917, 82), син Јерусалим Илић (1898-1956), адвокат. Јерусалим имао сина др Ђорђа Илића (1933-2005), лекар.
Матић. Љубомир Матић (1868-1955), из Велике Дренове, дирек-тор Гимназије у Крушевцу, оженио ћерку Глигорија Максимовића, синови Слободан (1898-1959), председник Окружног суда, Велибор (1905-?), Ратибор (1912-1963), чиновник, Никола, инжењер (НС).
Јерусалим Илић Љуба Матић Никола Матић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
140
Јовановић. Сретен Јовановић (?-1917), умро у Француској, његов син Стеван (1911-1957), судија, ћерка удата за Воју Филиповића, књижара (НС).
Николић. Младен Николић (1877-1929), из Варварина, књижар (СЂ, МКУ, 1929, 184), отворио је 17. јануара 1903. године у Крушевцу трговину канцеларијског мате-ријала цртаћег, писаћег и школског прибора, као и све остале базарске робе (Српске Новине, 18. фебруар 1903,
стр. 6). Радњу је водио под фирмом: Код Београђанина Младена Д. Николића. Имао је сина Љубишу (1901-1984), инжењер, и ћерку удату за Воју Филиповића, која је исте године умрла.
Младен Николић
Китановић. Радич Китановић, из Бивоља, трговац, синови Дра-
гомир (1903-?), трговац (СЂ, МКВ, 1926, 60), Љубомир (1916-?), трговац. Симоновић. Лазар Симоновић (1852-1933), из Варварина, столар
(СЂ, МКУ, 1933, 83), он и брат имају столичарску радњу. Лазарев син Милан Симоновић (1881-1940), народни посланик, председник народне скупштине, сенатор. Веома значајна политичка личност.
Лазар Симоновић Милан Симоновић
Милорад Сијић
141
Милосављевић. Живадин Милосављевић (1882-1947), из Зало-говца, трговац. Његови синови су Животије (1910-1927), Владимир (1921-1996), Милан (1922-1942) и Миливоје (1927-1945) (НС).
Радошевић. Јакша Радошевић (1882-1911), из Пољне, трговац (СЂ, МКУ, 1911, 47).
Стефановић. Мијушко Стефановић, опанчар, отворио радњу 1909. године.
Филиповић. Живко Филиповић (1888-1938), циглар. Филиповић. Милун Филиповић (1890-1939), из Варварина,
циглар (СБ, МКУ, 1939, 18). Гавриловић. Живојин Гавриловић (1895-?), из Београда, трговац
(СБ, МКВ, 1917, 3). Симић. Живојин Д. Симић (1886-?), из Јагодине, књижар (СЂ,
МКВ, 1911, 44), отворио у Крушевцу повлашћену књижарско-базарску радњу 24. априла 1908. године (Српске Новине, 20. октобар 1909, стр. 8).
Грујић. Радивоје Љ. Грујић (1886-1915), из Поповаца, трговац (СЂ, МКУ, 1915, 318), отворио 10. априла 1909. трговачко болтаџијску радњу у Крушевцу.
Јовановић. Милан В. Поп Јовановић, из Куршумлије, трговац, отворио мануфактурно-бакалско-шпекулативну радњу 1908. године.
Вукојичић. Антоније Вукојичић (1879-1941), из Јасиковице, трговац (СБ, МКУ, 1941, 93).
Стаменковић. Димитрије Стаменковић (1880-1915), из Ниша, обућар (СЂ, МКВ, 1907, 91).
Мартић. Аксентије Мартић (1882-?), из Черења, трговац (СБ,
МКВ, 1912, 8), радио у Крушевцу као агент (трговачки путник), затим трговац, један је од оснивача Мериме.
Костић. Константин Костић (1885-1940), из Младеновца, индустријалац. Зачетак индустријске прераде дрвета у Крушевцу појављује се 1908. године када Константин Костић Оијда подиже прву радионицу столица са моторним погоном. Са Глигоријем Протићем 1910. отвара радионицу за израду столица Јастребац. Између два светска рата ради као радионица столица Костића и Цветковића. Радионица је била у Старој чаршији на пијачном тргу. Од 1934. године власник је само Константин Костић – столарске радионице Шумадија. Његов син Живота (1916-1982), индустријалац (НС).
Аксентије Мартић Константин Костић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
142
Васић. Војислав Ј. Васић (1881-1975), из Бачине, трговац (СЂ,
МКВ, 1907, 34). Он и Адам М. Јовановић, отворили су ортачку мануфактурно-колонијално-бакалску радњу 26. јуна 1904. године (Српске
Новине, 31. август 1904, стр. 8), а од 23. фебруара 1906. године одвојили су се и воде сопствене радње.
Војислав Васић је са Богданом Цветковићем 1926. године
основао фабрику бомбона и ратлука Јастребац. Производња је почела у дућану Миладије жене почившег Момира Живадиновића. Они су у Крушевцу имали и велику деликатесну продавницу.
“У својој деликатесној продавници поред других артикала прода-вали су и качкаваљ који су солили морском сољу. Цветковић и Васић изведени су пред суд 1934. године јер су овдашњем фризеру г. Станку Зорићу дали мало морске соли да попије по савету лекара у чаши воде од чега је овај умро. Испоставило се да то и није била морска со него бариум хлорид који су ови купили још 1931. године од браће Цекић из Пирота као морску со. Упитани од судије како су реаговали муштерије који су куповали качкаваљ, рекли су: жалили су се на стари да је горак и више су куповали млади сир” (Политика, 23. април 1936, стр. 12).
Војислав Васић Радионица бомбона и ратлука Јастребац
Цветковић. Богдан Цветковић (1883-?), из Плеша, трговац (СЂ,
МКВ, 1911, 21), држао фабрику бомбона и продавницу код Споменика са Војиславом Васићем.
Ђорђевић. Михаило Ђорђевић (1880-1937), трговац, синови Драгомир (1901-1951) и Миодраг (1903-1960) (НС).
Савић. Војислав Савић (1886-1944), из Бачине, абаџија (СЂ, МКУ,
1944, 182), синови Драгољуб (1915-1968) и Бранко (1920-1989) (НС).
Милорад Сијић
143
Матић. Миљојко Матић (1859-1930), из Паруновца, трговац (СЂ,
МКУ, 1930, 109). Николајевић. Стеван Николајевић (1890-1941), из Пљевље, ин-
дустријалац (НС), ради у Фабрици сапуна, од 1914. године. Јовановић. Арса Јовановић (1871-1951), из Риљца, трговац
житарски (НС). Костић. Милутин Костић (1888-1962), из Јабланице, трговац (НС).
Стеван Николајевић Арса Јовановић Милутин Костић
Петровић. Стојан Ст. Петровић (1879-1949), из Омашнице,
трговац (СЂ, МКУ, 1949, 14), синови Милорад (1911-1950), трговац, и Славољуб (1925-1970), кафеџија (НС).
Стојан Ст. Петровић Милорад Петровић Славољуб Петровић
Ђоровић. Радивоје Ђоровић (1880-?), из Јошаничке Бање, трго-
вац, основао 1900. колонијално-бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 18805). Јовановић. Милош Јовановић (1878-?), из Милутовца, трговац. Ивковић. Никола Која Ивковић (1884-1959), из Лазарице,
касапин (НС). Ружић. Алекса Ружић (1891-1940), из Подгорца, грађевинар (СЂ,
МКУ, 1940, 173). Грој. Милан Грој, из Београда, трговац, пуномоћник Друштва за
продају Сингерових шиваћих машина Борн и Комп, које је септембра 1907. године отворило филијалу мустра Сингерових шиваћих машина у Крушевцу.
Поповић. Душан А. Поповић, трговац, отворио је 18. децембра 1913. мануфактурно-колонијално-гвожђарску и шпекулативну радњу.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
144
Петровић. Стојан Петровић (1875-1943), економ (НС). Минић. Радован К. Минић, трговац, отворио је трговину и
производњу сода воде 8. фебруара 1910. године, а од 31. маја 1912. године примио је за ортака Миљојка М. Ђурића (1881-1939), из Ржанице, трговца. Фирма Радован Минић и Друг основана је 1930, а од 1. марта исте године Ђурић преузима радњу и води је као винарско-ракиџијску и производња сода воде (ИАК, СЗК, 2 – 18805).
Бабић. Милан Р. Бабић (1884-1956), из Плоче, кафеџија (СБ, МКВ,
1910, 64), и његов брат Језда Р. Бабић (1896-?) отворили су кафану уз коју је била штала за стоку и станица за путнике који путују за Брус.
Стојан Петровић Миљојко М. Ђурић Милан Бабић
Лукић. Недељко Лукић (1871-1940), из Ботуње, трговац (СЂ,
МКУ, 1940, 169). Савић. Милан Савић, пекар, отворио је пекарску радњу 21. маја
1903. године (Српске Новине, 30. мај 1903, стр. 4). Радић. Обрен Радић (1881-1927), из Велике Дренове, индустри-
јалац, у Крушевцу почетком 20. века. После Првог светског рата са браћом Костка основао је фабрику за производњу столица која је припала Косткама. Имао је радионицу за обраду дрвета тј. столарско-коларску радионицу Моравка. Његови синови Божидар (1905-1986) и Љубиша (1908-1938), такође су индустријалци, ћерка Бранка (1911-1937), није удавана (НС).
Божидаров син Мирослав (1930-1948), ђак 6. разреда гимназије.
Божидар Радић Љубиша Радић
Милорад Сијић
145
Милошевић. Михаило Милошевић (1854-1928), из Сушице, учитељ. Учитељску школу и учитељски испит положио је у Крагујевцу. Његова класа била је четврта, из прве учитељске школе у Кнежевини Србији. Дотле су учитељи били нестручни, а уласком учитеља крагујевачке учитељске школе у народ настаје нова епоха у нашој историји. Михаило Милошевић први пут је постављен 1877. године за учитеља у Брусу где службује дванаест година, а онда одлази у Крушевац, затим Жичу, Горњи Милановац и Београд, школа код Саборне цркве чији је управитељ седамнаест година. Министарство га је изабрало 1902. године те је ишао као његов изасланик у Праг на чешку школску изложбу. Писао је приповетке, уредник је дечјег листа Мала Србадија. Учесник је свих ослободилачких ратова. Имао је два сина и три ћерке. Умро је без икакве имовине, а он пред смрт каже: Не. Ја немам ништа. Цео живот и рад посветио сам деци. Нисам мислио на богатство, и као што видите, и данас сам сиромах. Па ипак нисам незадовољан, држава ме је одликовала за свој рад Таковским крстом и трећим и четвртим степеном Св. Саве (Политика, 12. фебруар 1927, стр. 8).
Михаило Милошевић Крста Божовић
Божовић. Крста Божовић (1858-1934), из Казновића код Рашке,
учитељ (СЂ, МКУ, 1934, 19), у Доброљупцима и В. Врбници, одакле му је била супруга. Имао сина Милорада. Касније живи у Крушевцу где је активан функционер Радикалне странке. Обимна збирка народних умотворина и обичаја у Жупи коју је радио са Миланом Матићем (1855-?), из Александровца, учитељем, за потребе Краљевске академије наука, налази се од 1920. године у рукописном фонду САНУ. На жалост њихов мукотрпан рад од изузетне важности многи су злоупотребљавали током времена и потписивали себе као ауторе, чак и академици.
Комбол. Иван Комбол (1866-1912), из Прибира у Хрватској, предузимач (СЂ, МКУ, 1912, 31).
Томић. Димитрије Томић, колар, син Младен (1898-?), колар (СЂ,
МКВ, 1925, 6). Голубовић. Радомир Голубовић (1875-?), трговац, син Душан
(1905-?), трговац (СЂ, МКВ, 1925, 121).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
146
Шукић. Стојадин Шукић (1879-1915), из Коњуха, трговац (СБ,
МКУ, 1915, 105). Бошко Шукић (1883-1937), гвожђарски трговац (НС), Стојадинов
брат, његови синови Селимир (1913-1982) и Ратибор (1914-?), имали су трговину Гвожђара и Погребни завод Рај.
Бошко Шукић Шукићев ауто пред трговином
Протић. Димитрије Ж. Протић (1884-1969), из Пожаревца, срески начелник (НС), ожењен сестром Крсте Новаковића.
Поповић. Васа Поповић (1881-1950), из Ниша, син Бранислав Фирга (1911-1978), изванредни голман фудбалског клуба Цар Лазар, затим Бате из Борова.
Васић. Милорад Васић (1871-1955), из Варварина, трговац, син Милош (1926-1944), погинуо у борби (НС).
Димитрије Протић Бранислав Фирга Поповић Милорад Васић
Биро. Јован Биро (1878-?), из Алексинца, сајџија. Златановић. Хранислав Златановић (1877-1915), из Јасике,
трговац, син Драгомир (1904-?), прегледач кола (СЂ, МКВ, 1931, 49). Младеновић. Трајко Младеновић, лончар, отворио лончарску
радњу 1903. године (Српске Новине, 14. мај 1903, стр. 4).
Милорад Сијић
147
Арамбашић. Браћа Петар Г. Арамбашић (1872-?), опанчар, и Иван Г. Арамбашић (?-1915), шлосер, рођени у Добановцима, од 1900. живели су у Крушевцу. Петар је 1913. купио плац у Врњачкој Бањи.
У овдашњој вароши Крушевцу отворили смо кожарску фабрику за прераду и израду сваке сорте коже, коју ћемо водити под нашим заједничким именом и фирмом:
Милорад М. Јевтић и Петар Арамбашић ФАБРИКА
Кожарске Идеал индустрије Целокупну ову нашу заједничку ортачку фирму фабрике,
пуноважно ће мо потписивати и задуживати, оба ортака равноправно, својеручно а именом овако:
Испод утиснутог штамбиља фабрике горње фирме Милорад М. Јевтић, потписиваће својеручно, М. М. Јевтић. А Петар Арамбашић, испод горњега потписиваће својеручно Петар Арамбашић.
18. марта 1913. г. Фабриканти, у Крушевцу М. М. Јевтић, индустријалац
Петар Арамбашић, опанчар (Српске Новине, 21. април 1913, стр. 4).
Фабрика Идеал ради од октобра 1912. године а од крушевачког
првостепеног суда потврђена је 21. марта 1913. године. Већ у априлу исте године Петар Арамбашић тужио је свог ортака због преваре, утаје и потајног отуђивања ортачког фабричког еспапа (Српске Новине, 27. април
1913, 4). Петар се између два светска рата одселио у Београд где је познати индустријалац. Његови синови су Светозар, Љубодраг, Драгослав и Бранислав.
Гаврило Г. Арамбашић (1886-1931), из Добано-ваца, опанчар, најмлађи од браће Арамбашић, држао је кожарску радњу у Крушевцу, а имао је и кожару код Расине где има двадесет запослених радника, ту раде и његови синови Божидар, Александар и Властимир, који су постали истакнути стручњаци у фабрици обуће Бата, а пред рат отишли у Америку.
Гаврило Арамбашић
Гачић. Милан Гачић (1877-?), из Шапца, трговац, посластичар
(СЂ, МКВ, 1906, 7).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
148
Ковачевић. Мирко Ковачевић (1869-1937), из Тршановаца, предузимач, оженио ћерку Младена Нешића, један је од оних који су градили Крушевац. Као угледан човек и привредник биран је у окружну скупштину и градску скупштину више пута. Његови синови такође су познати људи: Живојин (1901-1988), инжењер, ожењен ћерком министра Стевана Савковића, Чедомир (1903-1993), капетан, Момчило, судија.
Мирко Ковачевић
Породица Мирка Ковачевића 1920. године
Стојановић. Др Чедомир Стојановић (1883-1953), из Звездана
код Књажевца, медицину завршио у Бечу. Лекар је целокупне медицине и оператор, први хирург у Крушевцу, његов син др Божидар Стојановић (1927-2001), лекар, завршио специјализацију из пнеумофизиологије. Био главни и одговорни уредник часописа Медицинска пракса у Крушевцу.
Др Чедомир Стојановић Др Божидар Стојановић
Милорад Сијић
149
Костка. Павле Ј. Костка (1882-1916), из Крагујевца, каменорезац, умро при повлачењу српске војске у Скадру (НС). Његови синови Првослав (1901-1991) и Михајло (1905-1962), после Првог светског рата оснивају фабрику столица са Обреном Радићем, а од 1935. године радионица ради под фирмом Браћа Костка – Такиш и Трајан.
Павле Ј. Костка Првослав Такиш Михајло Трајан
Николић. Миладин К. Николић Расински (1880-1940), песник и
књижевник, рођен у Смедереву, живео у Крушевцу, затим у Београду где је умро после тешке операције, тамо је и сахрањен. Са њиме Београд губи једног од најизразитијих боема, а земља – поборника наше књижевности, који је својим рецитацијама стизао у све наше крајеве.
“Расински је био вољен човек у свим књижевно уметничким круговима. Отворен, непосредан и до екстазе заљубљен у поезију, он је целог свог века проносио славу наших песника широм земље. Живећи као птица небеска, необезбеђен и материјално незаинтересован, он је у души носио читаву ризницу наших и страних песама и био њихов тумач у најлепшем смислу речи. Знајући напамет више песама него ико код нас, он је себе увек увек занемаривао, трудећи се да популарише друге и старајући се да уметност осете и најшири слојеви. Сем тога, и сам је стварао искрено, одушевљено, одузимајући од себе и свога живота да би пружио свој скромни удео у лепоти и српској књижевности” (Политика, 16. децембар 1940, стр. 9). Миладин К. Николић
Миловановић. Драгутин Миловановић (1875-1951), његов син
Стеван (1920-1944), дреар (НС). Јовановић. Миленко Јовановић (1878-1941), из Милутовца,
трговац (СБ, МКУ, 1941, 109). Јанковић. Тодор Јанковић (1869-1941), из Ниша, трговац (СЂ,
МКУ, 1941, 148), његов син Војислав (1908-1988), судија (СЂ, МКВ, 1940, 40). Вукашиновић. Милан Вукашиновић (1884-1943), из Ниша,
фотограф (СЂ, МКВ, 1914, 42).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
150
Шибалић. Љубомир Шибалић (1882-1945), из Врбе, столар (СБ,
МКУ, 1945, 139), и Васиљевић држали су парну стругару Бистрица од 1937. Управник парне стругаре Бистрица је Михајло Сандић, из Петине.
Мијајловић. Андреја Мијајловић (1892-?), из Шапца, трговац,
основао трговину деликатесне и бакалске робе 1916 (ИАК, СЗК, 2 – 576). Ђонић. Драгомир Ђонић (1875-1931), из Лазарице, ужар (НС). Ђорђевић. Радомир Ђорђевић (1874-1944), из Виткова, рентијер.
Његов син Ратибор Ђорђевић (1914-?), доктор техничких наука, на Високој техничкој школи у Прагу докторирао је са одличним успехом. Он је као стипендиста Чешке народне банке први Југословен који је докторирао на овој школи. Као успомену на Блаженопочившег Краља Александра Ујединитеља Чешка народна банка одредила је тројицу наших најбољих студената у Прагу да их школује о свом трошку, међу њима био и наш суграђанин Ратибор Ђорђевић.
Стефановић. Влајко Стефановић (1872-1932), трговац (СЂ, МКУ,
1932, 95). Сечански. Миливој Н. Сечански, индустријалац, отворио је на
пијаци у Крушевцу кожарско прерађивачку радњу 26. маја 1914. године (Српске Новине, 14. јун 1914, стр. 8).
Дунда. Никола С. Дунда (1881-1949), из Маловишта, трговац, отворио је 1908. године колонијално-бакалску радњу поред које је држао и бензинску пумпу марке Shell. Његови синови су Сотир (1912-1987), апотекар, и Ђорђе (1916-1991), трговац.
Никола С. Дунда Бензинска пумпа Shell пред радњом Н. Дунде
Милорад Сијић
151
Живановић. Благоје Живановић (1879-1929), из Бивоља, трговац, бавио се увозом вуне, син Станоје Живановић (1905-1991), трговац (НС). У њиховој згради у Кнез Михајловој улици отворен је хотел Македонија 1930. године. Имали су и кафану на углу Немањине и Обилићеве улице.
Станоје Живановић, из Крушевца, трговац, и Драган Симић, из Београда, адвокат, сопственици су зграде у којој је 1930. године отворена кафана (хотел) Македонија. “У ноћи 14/15. јула 1931. године, избио је сраховит пожар, који је до темеља уништио хотел Македонију и послачистарску радњу Драга Јовановића, а знатно оштетио познату помодно галантеријску трговину Браћа Х. Стаменковић, која се налази до посластичарнице. Дежурни полицајци су са стотину испаљених метака дигли узбуну и подигли цео варош на ноге јер је претила опасност да пожар захвати цео низ радњи у Кнез Михаиловој улици. У гашењу пожара учествовали су војници 47. пука и ватрогасна чета завода Обилићево. Закупац хотела Милан Константиновић Шишко стављен је у притвор. Намештај хотела био је осигуран на три стотине хиљада динара код француског осигуравајућег друштва Ла Насионал” (Политика, 15. јул 1931, стр. 7). На месту где је био хотел остао је пролаз.
Благоје Живановић Станоје Живановић
Крстић. Радомир Крстић (1888-1980), из Алексинца, свећар (НС).
Основао 1912. воскарску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 17034). Ђорђевић Бајић. Драгослав Ђорђевић Бајић (1887-1956), из
Манојловаца код Лесковца, касапин, држао је касапницу, синови Душан (1908-1951), касапин, Борисав (1910-1944), капетан (НС).
Драги Ђорђевић Бајић Душан Ђорђевић Бајић Борисав Ђорђевић Бајић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
152
Пешић. Војин Пешић (1881-?), из Коњске Тадење, трговац (СЂ,
МКВ, 1905, 32). Станковић. Михаило Станковић (1881-?), из Врања, берберин
(СЂ, МКВ, 1905, 24). Бабић. Обрен Бабић (1887-1955), из Александровца, трговац (СБ,
МКВ, 1911, 27). Основао је мануфактурну радњу (ИАК, СЗК, 2 – 3098). Филиповић. Радојица Филиповић (1875-1962), из Ковача,
абаџија (НС). Стајковац. Василије Стајковац (1886-1935), из Плеша, трговац. Павићевић. Миливоје Павићевић (1887-1921), кочничар на
железници, погинуо у возу у Чачку (НС).
Обрен Бабић Радојица Филиповић Василије Стајковац Миливоје Павићевић Антоновић. Риста Антоновић (1871-1945), из Беле Воде,
свештеник (НС), убијен, његови синови су Димитрије, Младен и Јован. Димитрије Антоновић (1908-1945), Мајор Зоран, активни мајор, у
пролеће 1944. године долази на место команданта Расинског корпуса и на том месту остаје до краја рата. Повукао се у Босну и тамо умро од тифуса пошто је одбио да прими вакцину против тифуса пре него што се вакцинишу сви војници (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и
околине, стр. 11). Младен Антоновић (1911-1945), марвени лекар (НС). На опелу
брату рекао нешто. Злочинци су га избацили из воза при пуној брзини. Петровић. Никола Петровић (1880-1959), трговац (НС). Ристић. Антоније Ристић (1868-1948), из Прилепа, казанџија (СЂ,
МКУ, 1948, 139). Усвојио Миодрага Ристића (1907-?), из Јасике, казанџија. Риста Антоновић Никола Петровић Антоније Ристић
Милорад Сијић
153
Петковић. Сава Ј. Петковић Рапид (1884-1929), из Београда, механичар, синови Влада Рапид (1914-?), механичар, и Божидар Рапид (1920-1999), механичар (НС).
Сава Петковић Божидар Петковић
Ђорђевић. Витко Ђорђевић, из Церове, трговац, син Крста
(1909-1933), пушкар у заводу Обилићево (НС). Савић. Велимир Савић (1874-1935), из Венчана, свештеник (СЂ,
МКУ, 1935, 160).
Витко Ђорђевић Велимир Савић
Павловић. Мика Павловић (1876-1930), из Бошњана, кафеџија, у
двоспратној згради са шталом и собама за преноћиште, држао је кафану Бошњанац, његов син Александар (1902-1985), познатији као Лека Бошњанац, глумац и спортски радник.
Лисинац. Јанко Лисинац (1880-1925), из Горњег Ступња, фото-граф (СЂ, МКУ, 1925, 193).
Лека Бошњанац Јанко Лисинац
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
154
Ступљанин. Драгић Ступљанин (1875-1967), из Велике Дренове, колар, његови синови Чедомир (1897-1968), трговац, и Витомир (1907-1981), трговац. Витомир Ступљанин и Ђорђе Момчиловићем (1909-?), трговац, основали су 1931. године трговину платнарско-галантеријске робе Африканци.
Драгић Ступљанин Чедомир Ступљанин Витомир Ступљанин
Арсенијевић. Атанасије Арсенијевић (1878-1948), из Ћићевца, трговац (СЂ, МКУ, 1948, 3), син Радивоје (1909-1940).
Таса Арсенијевић Радивоје Арсенијевић
Јаношевић. Тодор Јаношевић (1845-1923), из Трстеника, учитељ
у Трнавцима и Брусу, затим свештеник у Брусу, Сталаћу и Дворану, сахрањен у Крушевцу. Синови Милан (1871-?), потпуковник, и Бранислав (1886-1968), судија, адвокат, председник општине крушевач-ке, имао сина др Драгана Јаношевића (1924-1959), лекар (НС).
Милан Јаношевић Бранислав Јаношевић
Милорад Сијић
155
Весић. Иван Весић (1850-1906), из Пепељевца (НС), био учитељ и свештеник, а после смрти своје жене одлази у Русију где се образује и добија академску диплому. По повратку се замонашио и добио монашко име Иларион, затим добио чин архимандрита и постављен за ректора Призренске богословије. Написао је летопис или историју Богословије, који није штампао, а у ратним годинама рукопис је нестао. Од 1903. је у пензији и живи у Крушевцу у улици Југ Богдановој.
Јосић. Радич Јосић (1883-1944), из В. Врбнице, протојереј ставрофор, архијерејски намесник у Крушевцу (НС). У кијевској Духовној академији завршио је богословске науке. Целог живота дружио се са руским емигрантима, који су после доласка комуниста нашли уточиште и у Крушевцу. Као старешина цркве омогућио им је да о празницима певају у Цркви св. Ђорђа.
Јовановић. Станко Јовановић (1844-1930), из Ћуприје, монопол-ски чиновник у Крушевцу (НС).
Иларион Весић Радич Јосић Станко Јовановић
Живадиновић. Момир Живадиновић (1871-1918), из Горњег
Злегиња, поткивач и трговац (НС). Љубић. Влада Љубић (1881-1951), из В. Шиљеговца, ножар (НС). Жикић. Драгутин Жикић (1882-1953), из Прасковче, кафеџија
(СЂ, МКВ, 1907, 35).
Момир Живадиновић Влада Љубић Драгутин Жикић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
156
Матић. Живко Матић (1856-1906), из М. Шиљеговца, трговац. Михаиловић. Васа Михаиловић (1875-1912), опанчар (НС). Тричковић. Алекса Тричковић, из Алексинца, терзија, синови
Богомир (1892-1918), кројач, умро у Швајцарској, Братомир (1892-1918), обућар, умро у ропству у Бугарској, и Душан (1895-1919), обућар (НС).
Мићић. Драгић Мићић (1880-1961), из Пољне, абаџија (СБ, МКВ,
1903, 24). Његов брат Стојадин (1894-1914) (НС).
Васа Михајловић Душан Тричковић Драгић Мићић
Миловановић. Хранислав Миловановић (1873-1945), из Горњег
Злегиња, хотелијер (СБ, МКУ, 1945, 79), држао Стару Престоницу, син Предраг (1900-1957), виши порески инспектор (НС).
Хранислав Миловановић Предраг Миловановић Трипковић. Митар Ђ. Трипковић (1873-1957), професор (НС). Јовановић. Радован Јовановић (1856-1916), из Шапца, професор
(СЂ, МКУ, 1916, 502). Митар Ђ. Трипковић Радован Јовановић
Милорад Сијић
157
Милосављевић. Милутин Милосављевић (1874-1911), из Лучине, шлосер (СБ, МКВ, 1900, 85), трговац, имао гвожђарску радњу, син Чедомир (1903-1986), умро у Београду.
Глишић. Милан П. Глишић (1882-?), из Обрежа, трговац (СЂ,
МКВ, 1921, 66), дугогодишњу бакалско-шпекулативну радњу у Крушевцу примио је од Маринка Васића, овдашњег трговца, коју му је услед своје болести предао 16. јула 1906. године.
Бајчевић. Павле Бајчевић (1873-1920), из Станара (СБ, МКУ, 1920,
60), радник у Расаднику. Павлови синови Љубомир (1906-1928), свеште-ник кукљински (СЂ, МКУ, 1928, 204), и Влада (1918-1979), хемичар.
Љубомир Бајчевић Влада Бајчевић
Шинковац. Јосиф Шинковац (1860-1926), из Идрије, инжењер,
државни шумар (СЂ, МКУ, 1926, 208), његова супруга Марија, професор клавира, имали су сина Мирослава (1898-1944) (СЂ, МКВ, 1924, 42). Мирослав је инжењер хемије запослен у Обилићеву, говорио је немачки језик, ожењен девојком из Крушевца са којом је имао две ћерке. Био тумач за немачки језик у крушевачкој полицији за време окупације од 1941. до 1944. године. Они који су га познавали имају само похвале на његов рачун.
Живковић. Миљко Живковић (1865-1938), из Бачине, трговац (СБ, МКУ, 1938, 72), синови Чедомир и Душан (1890-1940), трговци.
Тодоровић. Илија Тодоровић (1871-1918), из Спужа, кафеџија (СБ, МКВ, 1894, 88).
Михајловић. Милош Михајловић (1882-1916), кафеџија (НС).
Миљко Живковић Илија Тодоровић Милош Михајловић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
158
Они су дошли између два светска рата Милосављевић. Светислав С. Милосављевић (1883-1951), из
Церове, пушкар, познат као Тила пушкар, из првог брака имао сина Крсту (1908-1991), и ћерке Кристину и Зорку, а из другог сина Предрага и ћерку Наду. Тила пушкар имао је радњу за оправку оружја и вага за мерење у улици Кнеза Милоша, која је одузета после рата а као компензација додељена му је радња на старој пијаци где ради поправку ваги. Крста пушкар живи одвојено од оца у истом дворишту али у другој кући, где је током рата боравио Кесеровић.
Породица Тиле пушкара: седе с лева: Предраг, Тила, Слободан Крстин, Славка и Нада.
Стоје с лева: Крста пушкар, и жена му Загорка.
Тила пушкар Тила пушкар пред својим Фордом
Милорад Сијић
159
Вуковић. Сима Вуковић (1883-1938), синови Миливоје (1927-1955) и Божидар (1928-1954), Душан и Никола (НС).
Крстић. Милисав Крстић (1902-1944), предузимач (НС). Поповић. Радомир Поповић (1892-1933), умро у Сарајеву (НС). Петровић. Станимир Петровић (1875-1964), учитељ, синови
Милан (1908-1985), судија, Михаило (1910-1982), адвокат (НС).
Станимир Петровић Михаило Петровић
Ђорђевић. Ђорђе Н. Ђорђевић (1885-1938), из Маловишта, трговац, извозник (СБ, МКУ, 1938, 75). Он и његов брат Димитрије (1900-1987), трговац извозник, држали су велику колонијалну трговину Ђорђе Ђорђевић и Брат у Крушевцу.
Ђорђе има синове др Петра (1916-?), ветеринар, и Науна, ћерке Хараклију, Евантију и Констандину. Зет Атанас, индустријалац у Солуну, шураци Епифан, епископ јерусалимски, Александар и Милтијаде, адвокати у Солуну (Читуља, Политика, 24. август 1938, стр. 23). Браћа Ђорђевић и Браћа Дунда имали су велике заједничке послове.
Ђорђе Н. Ђорђевић Димитрије Н. Ђорђевић
Цветковић. Добривоје Цветковић (1910-?), из Плеша, трговац
(СЂ, МКВ, 1939, 16), држао трговину у бившој радњи Живка Белотрепића, где је имао огромно стовариште јесење и зимске робе: одела, капуте, јоргане, душеке, ћебад, све врсте веша, женске ташне, шлофјанке свих врста, као и највеће стовариште ципела познате светске марке Пеко.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
160
Васиљевић. Ђорђе Васиљевић (1904-1986), из Крагујевца, трговац (СЂ, МКВ, 1936, 21), држао радњу за стакло и посуђе. Он је на делу плаца изгореле кафане Македонија, пред сам рат, подигао спратну грађевину која је сачувана као једини објекат ове врсте у главној улици – зграда са колонадама преко пута Позоришта. Његова сестра Марија Васиљевић (?-1936), суплент Гимназије у Крушевцу, а брат Риста Васиљевић (1900-1945), професор Трговачке академије у Новом Саду, директор Трговачке академије у Крушевцу од 1939. године.
Миладиновић. Тихомир Миладиновић (1894-1958), зет Станоја Милосављевића, имао сина Љубомира (1921-1946), студент шумарства (НС).
Ђорђе Васиљевић Риста Васиљевић Тихомир Миладиновић Васић. Властимир Васић (1892-1931), из Београда, кинооператер
(СЂ, МКУ, 1931, 198). Петровић. Влада Петровић (1897-1978), из Бачине, млинар.
Млин Владе Петровића, угао Кнеза Милоша и Југ Богданове улице
Митровић. Сава Митровић (1899-1935), из Бивоља, сајџија (СЂ,
МКУ, 1934, 69). Стојковић. Будимир Стојковић (?-1941), артиљеријски капетан,
погинуо у бродолому током рата (НС).
Милорад Сијић
161
Мићић. Миливоје Мићић (1892-1958), из Годовика код Пожеге, књиговођа Крушевачке задруге, секретар Трговачке школе и предавач.
Вуловић. Јован М. Вуловић (1882-1941), жандармеријски капетан. Маринковић. Јован Маринковић (1906-1970), из Лесковца,
кројач цивилног и војног одела, имао кројачку радњу (СЂ, МКВ, 1929, 87). Миливоје Мићић Јован М. Вуловић Јован Маринковић
Аћимовић. Светозар Аћимовић (1886-1932), син Ратомир (1913-
1943) (НС). Вуксановић. Ђорђе Вуксановић (1885-1970), трговац, његови
синови су Слободан (1914-1936), студент права, Витомир (1919-1947) и Милан (1921-2004), шнајдер (НС). Ђорђе је основао мануфактурно-шпецерајску радњу која је 1932. пала у стечај. Од 1938. протоколисана на име супруге Ђорђеве Илинке (ИАК, СЗК, 2 – 11800).
Ђорђе Вуксановић Слободан Вуксановић Витомир Вуксановић
Јовановић. Илија Јовановић (1886-1954), синови Драгиша – Дача
лимар (1921-2003), Синиша (1923-1942) и Љубиша (1925-1983) (НС).
Илија Јовановић Синиша Јовановић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
162
Станисављевић. Милутин Станисављевић (1881-1942), из Сугубине, железничар (НС).
Томић. Станоје Томић (1888-1943), из Сталаћа, ковач (СЂ, МКУ,
1943, 29). Милутин Станисављевић Станоје Томић
Радосављевић. Богољуб Радосављевић (1889-1933), из Купаца,
трговац (СЂ, МКУ, 1933, 113), имао заједничку мешовиту радњу с Ивком Јаковљевићем, пашеногом, коју су наследили од таста Јове Радојичића.
Јаковљевић. Ивко Јаковљевић (1888-1946), из Суваје, трговац (СЂ, МКУ, 1946, 64).
Богољуб Радосављевић Ивко Јаковљевић
Бекчић. Миленко Бекчић (1887-1964), из Церове, тракслер (НС),
отворио тракслерску радњу 1926. године у улици Цара Лазара. Радионица израђивала столарске и тракслерске предмете. Запошљавала око 15 радника. Његов син Адам (1920-?), прваник.
Васић. Огњан Васић (1897-?) из Пепељевца, трговац, основао мануфактурно-бакалску радњу 1922. године (ИАК, СЗК, 2 – 23970).
Миленко Бекчић Огњан Васић
Милорад Сијић
163
Зордумис. Леонида Д. Зордумис (?-1957), из Арциста, трговац, синови Константин (1914-?) и Апостол (1919-1943). У Крушевац је дошао Константин, грађевински инжењер, после њега долази Леонида и његов млађи син Апостол (стрељан од Немаца), и отвара радњу у Крушевцу где имају кумове Љотиће и Зојиће.
Обрадовић. Драгољуб Обрадовић (1885-1972), из Шљивова, кафеџија, направио 1929. зграду чије приземље је кафана Жупа (НС).
Николић. Николићи су дошли из села Бапчор близу Костура, синови Николе и Неде. Браћа Николићи држали су колонијалну радњу.
Димитрије Николић (1879-1947), синови Атанасије (1907-1943), Наум (1910-1939), Александар (1920-1943).
Сотир Николић (1882-1959), син Милорад (1922-1944). Коста Николић (1888-1969), синови Риста (1913-1942), Братислав
(1915-1943). Михајло Николић (1896-1942), син Кузман (1923-2009),
историчар, професор.
Димитрије Николић Сотир Николић Коста Николић Михајло Николић Богдановић. Милан Богдановић (1878-1938), из Титела, ковач
(СЂ, МКУ, 1938, 197). Веселин Богдановић (1868-?), из Титела, прекупац (СЂ, МКВ, 1925, 95).
Видојевић. Драгутин Видојевић (1892-1940), из Сушице, трговац (СЂ, МКУ, 1940, 165).
Љутић. Драгољуб Љутић (1904-1944), кафеџија, синови Предраг (1926-1944), и Михајло (1928-1944) (НС), сви стрељани од нове власти.
Драгољуб Љутић Предраг Љутић Михајло Љутић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
164
Поповић. Хранислав Поповић (1875-1954), из Ботуње, протојереј ставрофор (НС). Радио као учитељ у Ратају, а у чин свештеника рукоположен 1900. године и постављен за капелана гргурске парохије, да би 1902. био постављен за свештеника при бруској цркви. Од 1913. ради у Кавадару и Приштини да би 1918. године дошао на дубачку парохију. Од 1919. године постављен је за свештеника цркве Лазарице у Крушевцу. Од 1925. до 1928. године намесник жупски (Милорад Сијић,
Архијерејско намесништво жупско, стр. 74). Минић. Драгић Минић (1877-1951), из Пољне, пекар (НС). Пудло. Павле Пудло (1898-1964), из Лубно Бжозове у Галицији,
Пољак православне вере, један од емиграната из Совјетског Савеза. Завршио богословију и предавао веронауку у Гимназији у Крушевцу. Његов син Иван (1933), професор, књижевник.
Хранислав Поповић Драгић Минић Павле Пудло
Николић. Милен Николић (1890-?), обућар, синови Тихомир (1911-1964), Ђорђе (1912-1977), Радомир (1914-1943), стрељан од окупатора, и Љубодраг (1922-1941) (НС).
Милен Николић Тихомир Николић Радомир Николић Љубодраг Николић
Ђорђевић. Драгутин Ђорђевић (1880-?), ковач, син Милутин
(1914-?), ковач (СЂ, МКВ, 1931, 54). Мијатовић. Влајко Мијатовић (1886-1943), из Шапца, житарски
трговац (СЂ, МКУ, 1943, 1). Зорић. Станко Зорић (1897-1934), из Санд-Баната, берберин (СЂ,
МКУ, 1934, 116).
Милорад Сијић
165
Јовановић. Велисав Јовановић Рајс (1896-1983), из Ратаја (НС), трговац, имао магазу вина и ракије Рајс, коју је држао с братом. Трговину је направио њихов отац под именом РАЈС – Радивоје А. Јовановић и Синови. Велисав се 1925. године доселио у Крушевац, где је купио један стари магацин који је адаптирао и направио угледан подрум који је постао репрезентативан за наш град и читаву околину.
Просторије подрума су следеће: пријемно – изложбено одељење које је служило купцима за пробу вина. У истом одељењу, са друге стране, налазила се канцеларија, у којој су сви зидови украшени добије-ним дипломама и похвалницама са разних изложби. Из овог одељења, кроз дупла врата, улазило се у главни део подрума, у којем су се, у три реда, чувала бурад са старим винима која су свакодневно (на мало и велико) продавана. Из овог главног одељења, опет кроз дупла врата, прелазило се у треће у којем су тако исто смештена мања бурад, која служе као резерва за допуњавање бачви из главног одељења. Даље улазило се у четврто одељење које је служило за прање буради и смештај истих.
Велисав Јовановић Рајсов подрум у Јастребачкој улици
Костадиновић. Радомир Костадиновић (1905-1978), из Алексин-
ца, казанџија (СБ, МКВ, 1934, 36). Милетић. Исаило М. Милетић (1874-?), из Паруновца, бакалин. Петровић. Јосиф Петровић (1870-?), из Плеша, трговац. Јакшић. Светозар Јакшић (1895-1937), из Уба, берберин (СЂ,
МКУ, 1937, 80). Јакшић. Страхиња Јакшић (1904-1937), из Уба, берберин (СЂ,
МКУ, 1937, 39).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
166
Милетић. Милен Милетић (1885-1940), из Крвавице, ковач, синови Радич (?-1986), службеник у Београду, Радован (1918-1969), ковач, и Радомир (1920-1938), абаџијски радник (НС).
Илић. Влада Илић Шумадинац (1911-?), из Шанца, трговац. Дошао је у Крушевац са једанаест година и радио у радњи трговца и крушевачког кмета Божидара Динића. Касније радио код Ђоке Васиље-вића, стаклара, а онда је отворио са Христивојем Манојловићем своју трговину 1933 (ИАК, СЗК, 2 – 18884).
Богдановић. Милан Богдановић (1883-1927), из Београда, шеф финансијске управе (СЂ, МКУ, 1927, 215).
Ђуришић. Миљко Ђуришић (1885-1940), рођен у Пребрези, превијач у болници (СЂ, МКУ, 1940, 187), син Милован Ђуришић (1907-1965), часовничар (НС).
Милован Ђуришић Миљко Ђуришић
Вукотић. Милан Вукотић (1878-1921), из Берана, трговац (СБ,
МКУ, 1921, 117). Арсић. Милутин Арсић (1909-1999), из Игроша, трговац
текстилно-галантеријски, био је пословођа Трговачке школе, дописник разних листова, и активан спортски радник. Био је секретар Одбора за градњу Дома трговачке омладине.
Васић. Миленко Васић (1908-1990), трговац (НС). Родом из Г. Злегиња, основао колонијално-бакалску радњу 1933. (ИАК, СЗК, 2 – 13238).
Милан Вукотић Милутин Арсић Миленко Васић
Милорад Сијић
167
Трипковић. Браћа Ч. Трипковић, из Севојна. Страхиња Трипко-вић (1900-?), казанџија, и Милан Трипковић (1895-1969), казанџија, основали су 1926. године предузеће Митри за производњу виноградарских прскалица. Израђивали су и друге пољопривредне справе од бакра, посебно прскалице Митри.
Милан Трипковић
Кнежевић. Љубомир М. Кнежевић (1866-1933), из Биоске срез
ужички, срески поглавар. У полицију је ступио 1890. године, служио је у Ваљеву, Чачку, Рашкој, Краљеву, Пожаревцу, Петровцу, В. Градишту, Зајечару, Љубовији, Пироту, Александровцу и Крушевцу. За успешно обрачунавање с хајдуцима добио је низ награда са највишег места. Његови синови Божидар (1896-1977), писар градског суда, Богољуб (1899-1966), адвокат и народни посланик, и Радомир (1902-?), поштар.
Љубомир М. Кнежевић Богољуб Кнежевић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
168
Живковић. Живојин Живковић (1896-1944), из Мрмоша, трго-вац, зет Лазара Голубовића (СЂ, МКВ, 1924, 27), син Драгослав (1929-1956).
Станковић. Данило Станковић (1885-1928), из Бука, трговац (СЂ,
МКУ, 1928, 45), син Светомир (1909-?), трговац. Јевтић. Душан Јевтић (1906-?), из Ловака, трговац (СЂ, МКВ, 1941,
40). Симић. Живојин А. Симић (1884-1947), из Бачине, гвожђарски
трговац (СЂ, МКВ, 1919, 88), електротехничар. Био је власник електротех-ничке и механичарске радње. Он је први приказивао филмове у Крушевцу још 1922. године у кафани Таково.
Радојевић. Божа Радојевић Србин (1892-1947), из Бошњана, трговац (НС), отворио колонијално-бакалску и стакларску радњу 1919. коју је држао до 1935. године када се у њу усељавају браћа Рајковићи.
Стевовић. Андреја Стевовић (1875-1928), из Драгуше, трговац (СЂ, МКУ, 1928, 36).
Живојин А. Симић Божа Радојевић Андреја Стевовић Тешић. Драгутин Тешић (1890-1960), из Ужица, часовничар (НС),
јувелир и оптичар, био је власник часовничарске радње у Крушевцу.
Драгутин Тешић Пред радњом Тешића
Милорад Сијић
169
Радовановић. Љубомир С. Радовановић (1898-?), из Соко Бање, бравар и ковач (СЂ, МКВ, 1925, 42).
Радња Љубомира Радовановића
Радојевић. Сретен Радојевић (1882-1940), из Осаонице, ковач,
имао је своју творницу запрежних кола које је продавао у својој продавници на десној страни Кнез Милошеве улице, ближе центру вароши. Његов син Радисав (1908-1940), бравар (НС).
Сретен Радојевић Радисав Радојевић
Ерић. Стојадин Ерић (1897-?), из Велућа, поткивач (СЂ, МКВ,
1921, 44). Јотић. Сретен Јотић (1881-?), из Јасиковице, трговац. Пешић. Бранко Пешић (1893-?), из Ужица, седлар. Димитријевић. Богољуб Димитријевић (1912-1958), кожарски
трговац (НС).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
170
Митић. Светислав Митић (1890-1943), из Соко Бање, лимар.
Лимарска радња Светислава Митића
Марковић. Вујица Марковић (1893-?), из Ћићевца, опанчар (СЂ,
МКВ, 1921, 113). Манојловић. Христивоје Манојловић (1909-?), из Браљине,
трговац (СЂ, МКВ, 1934, 16). Јоцић. Никола М. Јоцић (1907-1970), из Варварина, кројач,
оженио се ћерком Димитрија Протића, адвоката (СБ, МКВ, 1939, 80). Јоцић. Живојин Јоцић (1909-), из Лазарице, трговац, кројач,
основао радњу 1933. године (ИАК, СЗК, 2 – 22789). Ђорђевић. Драгутин Ђорђевић (1900-?), из Вратара, трговац. Стевановић. Борислав Стевановић (1901-?), из Лучине, трговац
(СЂ, МКВ, 1928, 11). Максић. Радослав Максић (1891-1955), из Александровца,
трговац (СЂ, МКВ, 1921, 51). Основао бакалско-шпекулативну радњу 1921. године (ИАК, СЗК, 2 – 22212).
Живковић. Драги Живковић (1914-1957), пекар (НС). Вуковић. Милан Вуковић (1891-1949), Горње Поље – Никшић,
кафеџија, држао је кафану Цар Лазар (НС). Радослав Максић Драги Живковић Милан Вуковић
Милорад Сијић
171
Недељковић. Александар Недељковић (1890-?), из Суботице, трговац (СЂ, МКВ, 1923, 138).
Микуљанац. Радомир Микуљанац (1893-?), из Стројинаца, трговац (СЂ, МКВ, 1925, 3).
Долић. Ђорђе Долић (1879-?), из Катуна, трговац (СЂ, МКВ, 1928,
15). Петровић. Милан Петровић (1890-1955), трговац (НС). Михајловић. Сергије Михајловић (1888-1943), из Ћуприје,
берберин, песник. Песме су му штампане у више листова и часописа. Стрељан од окупатора (Слободан Симоновић, Енциклопедија Крушевца и околине,
стр. 279).
Милан Петровић Сергије Михајловић Станојевић. Михајло Станојевић (1887-1943), син Миодраг
(1926-1943) (НС). Божовић. Владимир Божовић (1892-1966), жицоплетар (НС).
Михајло Станојевић Владимир Божовић
Чећ. Иван Чећ (1903-1943), из Зиданог Моста, столар (СЂ, МКВ,
1928, 38). Митић. Станоје Митић (1910-?), из Бивоља, сатлер (СЂ, МКВ, 1928,
92). Димитријевић. Светолик Димитријевић (1909-?), из Гавеза,
трговац (СЂ, МКВ, 1932, 52). Он и Мијајло Станковић (1910-?), из Бивоља, трговац, основали су 1934. године мануфактурну радњу. Мијајло је изашао 1936. године и води самосталну ситничарску радњу у Бивољу а Светолик у Крушевцу (ИАК, СЗК, 2 – 23169).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
172
Стојановић. Спира Стојановић (1885-?), из Тетова, трговац (СБ,
МКВ, 1918, 4). Шарановић. Радомир Шарановић (1888-1941), из Глободера,
капетан (СБ, МКУ, 1941, 26), син Адам (1924-1944), војник (НС). Василијевић. Милосав Василијевић (1880-1938), кројач (НС). Василијевић. Вукојица Василијевић (1886-?), из Јабланице, трго-
вац (СБ, МКВ, 1920, 66). Јеротијевић. Мирко С. Јеротијевић (1883-1937), из Осаонице
срез драгачевски, кондуктер на ЈДЖ, погинуо приликом железничке несреће у Клачевици, син Милан (1915-1944), новинар (НС).
Радомир Шарановић Милосав Василијевић Мирко Јеротијевић
Стевовић. Милан Стевовић (1887-1963), трговац, син Миомир
(1921-1945), пољопривредни техничар (НС). Милан Стевовић Миомир Стевовић
Крстић. Атанасије Крстић (1883-?), из Доње Коњувце,
предузимач (СЂ, МКВ, 1923, 59). Крстић. Милосав Крстић (1902-?), из Доње Коњувце, предузи-
мач (СЂ, МКВ, 1933, 76). Поповић. Страшимир Поповић (1895-?), из Жиљака, трговац (СЂ,
МКВ, 1921, 68). Радњу основао 1925. године (ИАК, СЗК, 2 – 349). Стевановић. Ђорђе Стевановић (1898-?), из Лучине, трговац. Јовановић. Драгољуб Јовановић (1885-?), из Трњана, трговац
(СБ, МКВ, 1930, 3).
Милорад Сијић
173
Пузић. Марко Пузић (1886-?), из Богатића, посластичар, оженио се Ангелином (1897-?), ћерком Косте Петровића, бравара (СБ, МКВ, 1919,
66). Марко држи елитну посластичарницу у главној улици са столовима од белог мермера. Поред редовних понуда био је познат по мађарским специјалитетима.
Његов син Милан Пузић (1926-1994), глумац, који је још као ђак у дворишту очеве куће у Обилићевој улици правио позориште за комшилук, да би већ са седамнаест година глумио на правој позоришној сцени у Крушевцу. Био је глумац коме су и велике и мале улоге биле велике, коме су и главне и епизодне улоге биле главне, који је сигурно владао текстом и дикцијом. Господствено држање, префињени манири, пријатан глас и перфектна дикција определили су га пре свега за салонске ликове, где је био јединствен. Говорна перфекција омогућила му је безброј најсложенијих улога у многобројним радио драмама. Милан Пузић
Таврић. Сибин Таврић (1884-?), из Пољне, судија првостепеног
суда (СЂ. МКВ, 1922, 1). Минић. Миладин Минић (1886-?), из Шанца, трговац. Бабић. Радул Бабић (1888-?), из Плоче, трговац. Јовановић. Радосав М. Јовановић (1885-1957), поштар, синови
Сибин (1912-1969) и Милан (1922-1992), прим. др. мед. сци. (НС). Кнежевић. Коста Кнежевић (1886-1962), кројач (НС). Цветановић. Драгослав Цветановић (1890-1936), из Јасике,
абаџија (СЂ, МКВ, 1921, 79). Радосав Јовановић Коста Кнежевић Драгослав Цветановић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
174
Рајковић. Миљко Рајковић (1866-?), из Бивоља, трговац, синови Миодраг Рајковић (1895-1987) и Драгомир Рајковић (1898-1973), трговци. Браћа Рајковићи су пре доласка у овај локал имали радњу на десној страни исте улице. У овом локалу су од 1935. године, на месту бакалнице Боже Радивојевића Србина и зграде Крушевачке банке. Имали су и локал у Врњачкој Бањи. Миодрагов син Душан (1942-2005), шампион државе у шаху.
Миодраг Рајковић
Драгомир и Миодраг Рајковић 1933. године пред својим аутомобилом
Милорад Сијић
175
Лулић. Милан Лулић (1905-?), из Алексинаца савска бановина, пекар (СЂ, МКВ, 1931, 69). Положио мајсторски испит 6. марта 1929. године пред комисијом у Крушевцу (ИАК, П-3-2/1929-37/2).
Јевтић. Божидар Јевтић (1911-2007), из Риљца, житарски трговац (НС). Основао житарску радњу 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 16246).
Каличанин. Риста Каличанин (1888-1944), из Старе Србије, трговац, погинуо као заробљеник приликом савезничког бомбардовања Дортмунда 23/10. маја 1944. године (СЂ, МКУ, 1945, 177). Ожењен ћерком Димитрија Марковића Пеће. Имао радњу у Крушевцу од 1919. године.
Зајић. Стојадин Зајић (1895-1940), из В. Врбнице, трговац (НС). Цветковић. Марко Цветковић (1898-1966), из Горњег Ступња,
гвожђарски трговац (НС). Поповић. Владимир М. Поповић Ћифта (1973-1938), из Жиљака,
трговац, синови Миодраг, дрварски трговац и Жика, свршени ђак Државне трговачке академије (НС).
Стојадин Зајић Марко Цветковић Влада М. Поповић
Гагић. Радисав Гагић (1875-1937), из Мађара, судија (СБ, МКУ,
1937, 48). Наупарац. Мијушко Наупарац (1878-1938), из Медвеђе, кафе-
џија (СБ, МКУ, 1938, 90), син Миодраг (1906-1991), правник, књижевник и културни радник.
Марковић. Малиша Марковић (1887-1949), синови Мијодраг (1912-1928), Душан (1920-1939), и Александар (1922-1942), погинуо у рату (НС).
Малиша Марковић Душан Марковић Александар Марковић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
176
Соколовић. Витомир (1907-1987), Илија (1916-1979) и Миливоје (1922-1991), из Лесковца, индустријалци (СЂ, МКВ, 1936, 46), браћа Соко-ловићи, чији је отац такође индустријалац у Лесковцу. Браћа Соколо-вићи подигли су 1933. године циглану Расина поред бивољског гробља, где ради 20 радника, годишња производња 600.000 комада црепа и 800.000 комада цигли.
Стојадиновић. Јован Стојадиновић (1891-1925), из Голупца, обућар (СБ, МКУ, 1925, 102).
Петровић. Петар Петровић (1897-1984), из Трнаваца, био је по-моћник у радњи Илије Ђурковића коју је касније и купио. Имао и радњу Пера Петровић и Брат коју је водио са братом Лазаром (1900-1952).
Миливојевић. Божа Миливојевић (1889-1976), из Дучаловића, трговац (СЂ, МКВ, 1923, 43). Основао 1920. године фирму Друштво за увоз и извоз (ИАК, СЗК, 2 – 11791).
Стојчић. Алекса Стојчић, из Лесковца, кафеџија, синови Владимир (1919-1945), хемичар завода Обилићево, Душан (1922-1993), трикотажер, основао је трикотажу Дијамант, и Миодраг (НС).
Петар Петровић Божа Миливојевић Душан Стојчић
Павловић. Драгомир Павловић (1887-1950), из Београда,
електроинсталатер, отворио је електротрговину 1928 (ИАК, СЗК, 2 - 1422). Стајковац. Милосав Стајковац (1883-1966), официр (НС). Јанковић. Жика Јанковић (1877-1935), касапин, син Душан
(1896-1943), шофер, погинуо у рату (НС). Драгомир Павловић Милосав Стајковац Душан Јанковић
Милорад Сијић
177
Савић. Владимир Савић (1883-?), из Глумче, пиљар (СЂ, МКВ,
1921, 64). Спасојевић. Љубодраг Спасојевић (1907-?), из Браљине, трговац,
и Владимир Радојевић (1909-?), из Залоговца, основали 1930. године галантерију Лафајет. Имали и филијалу у Врњачкој Бањи. Разортачили се 1934. године: Спасојевић води радњу у Крушевцу, а Радојевић у Врњачкој Бањи (ИАК, СЗК, 2 – 11796).
Милошевић. Бошко Милошевић, старинар. “Париз има своју
Бувју пијацу, а Крушевац има праву бувју радњу у којој се могу купити старудије и отпаци непотребни чак и најсиромашнијим. Сва зарђала гвожђарија, сакупљена по друмовима и ђубриштима, иконе, раскупусане књиге, федери из фотеља, игле разних величина, једна чизма, ципеле без капни, шерпе са рупама кроз које може да се провуче палац и друга старудија, свакога дана леже изложене пред дашчаром Бошка Милоше-вића, бившег ковача а сада старинара.
Сиромашни Бошко плаћа 75 динара годишње порезе на годишњи обрт од 1.000 динара. Кирију за дућан не плаћа: дашчара је његова а плац је добио бесплатно с тим да соственику плаца чисти улицу, дугачку око сто метара.
Муштерија има доста, каже Бошко, али заради се тешко. Старинар Бошко Милошевић има четворо деце, али она немају неких нарочитих прохтева, како вели сопственик Бувје пијаце...” (Политика, 17.
март 1938, стр. 11).
Бувја пијаца 1938. године
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
178
Милојевић. Радомир Милојевић (1893-1966) и Милун Милојевић (1895-1945), из Дренче, хотелијери, држали су кафану Ослобођење са Драгим Митићем, хотелијером. “Док се у Крушевцу у свим локалима играју карте и дању и ноћу кафеџија г. Драги Митић, звани Скакутка, већ више од дванаест година није карте унео у свој локал. Не само карте, већ ни невиније забавне игре не могу се видети у г. Митићевом локалу, а сем тога ниједан оркестар није за све то време засвирао у кафани. Г. Митић је члан и добро-твор скоро свих овдашњих култур-них и хуманих установа” (Политика,
21. фебруар 1938, стр. 11).
Радомир Милојевић Милун Милојевић Ардуна хотела Ослобођење
Хотел Ослобођење први с лева главни улаз
Милорад Сијић
179
Васић. Марјан Васић (1904-1975), из Савче код Ваљева, ткач (НС), отворио је ткачку радионицу српског платна 1930. године.
Васић. Сретен Васић (1906-?), из Савче, ткач (СБ, МКВ, 1928, 20). Сугаревић. Јордан Сугаревић (1904-?), из Велеса, кројач.
Марјан Васић Јордан Сугаревић Марковић. Мијајло Марковић (1871-1925), из Алексинца, кројач. Дачић. Благоје Дачић (1887-1932), из Дренове, трговац (СБ, МКУ,
1932, 126). Баљозовић. Добривоје Баљозовић (1901-1958), вуновлачар (НС),
отворио је вуновлачарску радњу у локалу који је раније био житарска радња почившег Жике Илића.
Ђорђевић. Васа Ђорђевић (1899-1965), из Куршумлије, кожарски трговац (СЂ, МКВ, 1928, 40).
Урошевић. Момчило Урошевић (1902-1942), из Бруса, трговац.
Добривоје Баљозовић Васа Ђорђевић Момчило Урошевић
Стевановић. Сибин Стевановић (1902-?), из Црмнице, шлосер
(СЂ, МКВ, 1921, 37). Петровић. Сава С. Петровић (1893-?), из Бивоља, колар (СЂ, МКВ,
1922, 7). Поповић. Димитрије Поповић (1892-?), из Ниша, столар (СЂ,
МКВ, 1922, 11). Николић. Ђорђе Николић (1897-?), из Бивоља, казанџија (СЂ,
МКВ, 1922, 28).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
180
Козић. Љубисав Козић (1901-1948), из Доњег Ступња, штампар (СЂ, МКВ, 1923, 64), био је власник штампарске радње Слово од 1930. године када је купио бившу штампарију Александра Малаћевића.
Љубисав Козић Миленко Рајковић Рајковић. Миленко Рајковић (1892-1950), из Текије, трговац,
имао мешовиту трговину, предао је кључеве од своје радње крушевач-ком првостепеном суду 16. јуна 1932. године, када је отишао у стечај (Политика, 18. јун 1932, стр. 6).
Покимица. Љубомир Покимица (1892-1972), из Рвата, трговац. Радио у трговини мешовите робе код Радомира Голубовића који је основао радњу 1904. године. Касније када је Радомир престао да ради радњу је наследио Љубомир Покимица (ИАК, СЗК, 2 – 3115).
Бабић. Радоје Бабић (1887-1946), из Плоче, трговац (НС).
Љубомир Покимица Радоје Бабић
Антонијевић. Илија Антонијевић (1905-?), из Јунковца,
јорганџија (СБ, МКВ, 1927, 26). Ристић. Живојин Ристић (1885-1949), из Лазарице, столар (СЂ,
МКУ, 1948, 31). Николић. Драги Николић Брда (1906-?), из Александровца
пожаревачког, трговац, и Драгољуб Јаковљевић (1909-?), из Алексан-дровца пожаревачког, трговац, основали су 1929. године трговину мануфактурне робе Солидарност (ИАК, СЗК, 2 – 2751). Касније Драги Николић отворио је бифе Косовски споменик.
Милорад Сијић
181
Јевтић. Душан Јевтић (1913-1945), шофер, погинуо, син Чедомир (1935-1954), погинуо од народне власти (НС).
Вукоичић. Драган Вукоичић (1919-1943), стрељан (НС). Рајковић. Љубомир Рајковић (1910-1967), трговац (НС).
Љубомир Рајковић Власници радње Деликатес пред својом радњом
Глигоријевић. Хосров-Коста Глигоријевић (1887-1970), трговац
(НС), и Лазар Агаповић, Јермени, живели су и радили у Крушевцу где су имали пржионицу кафе. Костини синови су: Слободан Ајга (1920-1999), Тихомир Дика (1925-1943), стрељан на Бањици, Ћира (1931-2005).
Коста Глигоријевић Слободан Ајга Тихомир Дика Ћира Глигоријевић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
182
Агаповић. Лазар Агаповић (1890-?), Јерменин, туцач кафе (СЂ,
МКВ, 1934, 41). Ђорђевић. Риста Ђорђевић (1867-1947), из Гопеша битољског,
трговац у Варварину, синови Димитрије (1894-1972), трговац, Ванђел (1900-1944), трговац (НС). Браћа Р. Ђорђевић основали ангро-колонијал-ну радњу у Крушевцу 1923. године (ИАК, СЗК, 2 – 18807).
Димитрије Ђорђевић Ванђел Ђорђевић Колонијална радња Браћа Р. Ђорђевић Пауновић. Наун Пауновић (1878-1943), из Крушчице срез
ариљски, државни чиновник (СБ, МКУ, 1943, 162), син Србољуб (1915-?), механичар.
Ивковић. Јова Ивковић (1902-1984), колар (НС). Сибиновић. Драгутин Сибиновић (1897-1941), из Крежбинаца,
возовођа у Крушевцу, син Радоје (1921-1941), пилот, обојица су стрељани од Немаца у одмазди 26/13. септембра када је убијено на десетине грађана као одговор на напад на Крушевац 21/8. септембра исте године од стране Кесеровића (СБ, МКУ, 1941, 107).
Филиповић. Војислав Филиповић (1905-1993), из Дренче, трговац, књижар, оженио ћерку Младена Николића, књижара, која је исте године умрла, он се оженио другом девојком, а Николићеву књижару је откупио. Војислав Филиповић
Аћимовић. Љубомир Аћимовић (1892-1944), из Грачаца,
пензионер (СБ, МКУ, 1944, 36). Арсић. Ђорђе Арсић (1906-1938), из Неготина, чиновник завода
Обилићево, пилот Аероклуба из Крушевца (СЂ, МКУ, 1938, 49). Станковић. Мијаило Станковић (1911-?), из Бивоља, трговац
(СЂ, МКВ, 1934, 28). Ивановић. Илија Ивановић (1911-1944), пилот, ваздухопловни
наредник, из Кома у Црној Гори, погинуо у борби (СЂ, МКУ, 1944, 223). Јовановић. Никола Јовановић (1900-1948), из Призрена,
казанџија (СЂ, МКУ, 1948, 116). Рашић. Велимир Рашић (1898-1938), из В. Дренове, трговац (НС).
Милорад Сијић
183
Стојадиновић. Милан Стојадиновић (1860-?), бојаџија, из Орашја, син Душан Стојадиновић (1882-1962), предузимач (СЂ, МКВ,
1920, 92), саградио је 1938. године хотел Европа на месту приземне кафане Европа, мада је неки и тада наводе као хотел. У саставу хотела је и велика биоскопска сала. Душан Стојадиновић почетком 20. века ради барутану Обилићево, мостове и пропусте на путу Крушевац – Брус, пругу Сталаћ – Крушевац, магацине на Равњаку и станицу Врњачка Бања. Његова фирма Стојадиновић – Ушће има 6.000 до 7.000 радника и гради железничку пругу Кошеви-Краљево, Параћин-Зајечар, Куршумлија-Приштина, Ушће-Рашка, а рад на деоници Чачак-Бања Лука прекинуо је рат. Био је пионир модерног градитељства у Србији.
Душан Стојадиновић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
184
Атанацковић. Љубомир Атанацковић (1887-1924), из Пепељев-ца, адвокат, оженио ћерку Стојка Ђорђевића.
Станоје Атанацковић (1893-1943), апотекар, до 1936. године дрогериста, а када су се стекли услови отворио је апотеку Св. Никола која је тада четврта по реду у Крушевцу.
Станоје Атанацковић Љубомир Атанацковић
Спасић. Левче Спасић (1900-1973), из Јужне Србије, фотограф
(НС). Станковић. Радоје Станковић (1900-1939), из Кормана, трговац
(СБ, МКУ, 1939, 51). Левче Спасић Радоје Станковић
Ивковић. Живојин Ч. Ивковић (1897-1978), из Ћићевца, трговац. Миладиновић. Лазар Миладиновић (1885-1958), синови Милан
(1914-1943) и Ратомир (1916-1988) (НС).
Живојин Ч. Ивковић Лазар Миладиновић
Милорад Сијић
185
Новаковић. Марко Новаковић, из Шапца, окружни начелник у Крушевцу, затим велики жупан. После завршених правних студија у Београду био је секретар београдске општине, одакле прелази у министарство финансија и као стипендист провео је две године на студијама у Швајцарској и Француској на проучавању самоуправе и њиховог буџетирања. Од 1907. године прелази у полицију и до 1927. године је у тој служби када је и пензионисан. За време рата био је делегат Краљевске Владе на Корзици. Од 19. априла 1936. године и ако пензионер постављен је за бана Моравске бановине, две године касније за бана Вардарске бановине.
Илић. Богољуб Илић (1897-1937), из Доње Шаторње, срез опленачки, срески начелник. “Са својим вршњацима из школске клупе као последња одбрана узима учешће у страшној народној голготи 1915. године. Прешао Албанију и дошао на Солунски фронт одакле је са свим ђацима упућен у Жозиеру да заврши средње образовање. У Лиону уписао је Правни факултет, затим одлази у француске добровољце у Шампању. После рата наставио Правни факултет у Београду где је дипломирао. Умро је изненада још млад човек кога су Крушевљани волели па су новине забележиле да као његов спровод није виђен у нашем граду, и ако су у њему умирали и значајнији и по положају већи људи, али Боба је имао природан дар за другарство и хумор, што је био разлог да се на спроводу скупи преко пет хиљада људи” (Крушевачки
Гласник, 20. фебруар 1937, стр. 3). Ђорђевић. Др Иван Ђорђевић (1893-1944), из Крагујевца, лекар,
окружни начелник.
Марко Новаковић Богољуб Илић Др Иван Ђорђевић
Рајковић. Мијушко Рајковић (1910-?), из Текије, трговац (СЂ,
МКВ, 1934, 24). Основао радњу 1933. године (ИАК, СЗК, 2 – 54). Ђорђевић. Будимир Ђорђевић (1901-?), из Алексинца, кројач
(СЂ, МКВ, 1934, 71). Ћеличанин. Прока Ћеличанин (1892-?), из Селишта, трговац (СБ,
МКВ, 1920, 9). Јовановић. Живојин Јовановић (1888-?), из Алексинца,
гвожђарски трговац (СБ, МКВ, 1921, 4). Петровић. Милан Петровић (1908-?), из Доње Раче, ћурчија (СБ,
МКВ, 1935, 26).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
186
Стојановић. Милисав Стојановић (1903-1954), крзнар (НС). Чукурановић. Станоје Чукурановић (1909-1990), из Тршановаца,
пекар, дошао из Александровца, где је такође држао пекару. Козић. Гојко Козић (1912-1990), из Сталаћа, дрогериста и
апотекар, и Степан Перић 1939. године купили су дрогерију Медикалија од Бранка Симића и раде под фирмом Леди.
Рилак. Милисав Рилак (1902-1982), из Љубинаца, трговац (СЂ,
МКВ, 1926, 110).
Гојко Козић Станоје Чукурановић Милисав Рилак
Нешовић. Петар Нешовић (1911-1944), из Липовца срез таков-
ски, трговац, и Божидар Нешовић (1911-1944) (НС). Основали 1938. године трговину готових одела Меркур (ИАК, СЗК, 2 – 23809).
Божидар Нешовић Петар Нешовић
Бекчић. Светозар Бекчић (1889-1964), из Церове, тракслер, син
Светомир Бекчић (1911-1944), тракслер (НС).
Светозар Бекчић Светомир Бекчић
Милорад Сијић
187
Лазаревић. Ђорђе Лазаревић (1879-1962), из Бијељине, банкарски чиновник (СЂ, МКВ, 1932, 18). Технички директор Мериме је од 1927. до 1932. године, када је дао оставку и отворио мењачницу у Крушевцу. Оженио се Зорком, удовицом Лазара Љотића. Као угледан грађанин био је и председник општине Крушевац.
Станковић. Коста Станковић (1892-1938), из Лукова округ врањски, учитељ и школски надзорник, син Живојин (1912-1945) (НС).
Ђорђе Лазаревић Коста Станковић
Јосифовић. Јосиф Јосифовић, из Бејрута –
француска колонија, трговац, син Александар (1915-?), приватни чиновник (СБ, МКВ, 1944, 35).
Стражместер. Александар Стражместер (1902-1940), из Крагујевца, киновласник и кинооператер биоскопа Париз од 1930. године (СЂ, МКУ, 1940, 155).
Здравковић. Милорад Здравковић (1883-1963), из Злате код Прокупља, предузимач, синови Чедомир (1906-1986), трговац, Десимир (1910-?), грађевинар. Милорад Здравковић
Радовановић. Трифун Радовановић (1887-1960), пензионер,
синови Никола (1921-1944), столар, погинуо, Светомир, Чедомир и Божидар (НС).
Ивковић. Живојин С. Ивковић (1896-1973), из Ћићевца, трговац
(СЂ, МКВ, 1925, 47). Кожетинац. Бранимир Кожетинац (1908-1943), из Врњачке
Бање, трговац (НС). Петровић. Душан Петровић (1891-1970), трговац (НС). Живојин С. Ивковић Бранимир Кожетинац Душан Петровић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
188
Тадић. Милован Тадић (?-1944), из Чачка, полицијски писар. Необично ревносан службеник полиције коме је посао био изнад личних интереса што је и показао када је ухапсио свога сина Милоша ради убиства и привео га истражном судији 1940. године. Убијен је од оних који су били у сукобу са законом а које је стицајем околности он гонио јер му је то био посао. Синови Светозар (?-1941), Александар (1922-?), и Милош (1924-1941), били су комунисти па је он и жртва своје деце.
Светозар је са партизанима у нападу на Чачак погинуо. Др Александар се оженио као студент медицине (СЂ, МКВ, 1944,
19), а познат је по томе што је први дипломирао на Медицинском факултету у Београду после Другог светског рата. То је био разлог да га лично прими Тито, тадашњи председник Републике.
Милош је у окупираном Чачку убио на сред улице полицијског писара Франића, а све то је гледао немачки војник који је одмах затим снајпером убио Милоша (Податке дао др Милутин Тасић, из Крушевца).
Милован Тадић Милош Тадић
Гашић. Љубодраг Гашић (1897-?), из Горњих Вратара, трговац
(СЂ, МКВ, 1925, 46). Миловановић. Живојин Миловановић (1892-1938), из Горњег
Злегиња, кафеџија, његов брат Сава (1899-1936), кафеџија. Ивановић. Цветко Ивановић (1873-1966), син Грујо (1908-1943)
(НС). Станковић. Радоје Станковић, жандармеријски наредник, син
Будимир (1911-?), дамски кројач (СЂ, МКВ, 1932, 57). Поповић. Радоје Поповић (1899-?), из Жиљака, трговац (СЂ, МКВ,
1926, 37). Милосављевић. Милутин Милосављевић (1903-?), из Седлара,
тишлер (СЂ, МКВ, 1933, 38). Милетић. Радомир Милетић (1896-1967), из Ржанице, трговац,
синови Младен (1927-1945), Исидор (1930-1991), професор (НС). Милосављевић. Миленко Милосављевић (1901-?), из Шарбанов-
ца, фризер.
Арсић. Светомир Арсић (1903-1944), монополски чиновник, стрељан (СЂ, МКУ, 1944, 417).
Пешић. Милутин Пешић (1907-1944), из Паруновца, трговац, стрељан (СЂ, МКУ, 1944, 385).
Милорад Сијић
189
Веселиновић. Јован Веселиновић (1883-1961), из Бошњана, лончар (СЂ, МКВ, 1944, 29).
Цекић. Влада Цекић (1888-1953), обућар, има радњу Слога (НС). Татић. Светозар Татић (1907-1943), из Гаревине, кафеџија,
стрељан од окупатора (СБ, МКУ, 1943, 52).
Јован Веселиновић Влада Цекић Светозар Татић Божиновић. Светислав Божиновић (1897-1961), из Горчинаца,
предузимач (НС). Станојевић. Аврам Станојевић (1880-1942), из Јошанице соко-
бањске, трговац (СЂ, МКУ, 1942, 214). Митрићевић. Харалампије Митрићевић (1914-1945), из Амери-
ке, био је управник Београдске потрошачке задруге (СБ, МКУ, 1945, 21).
Светислав Божиновић Аврам Станојевић Харалампије Митрићевић
Минић. Богољуб Минић (1879-1950), окружни економ (НС). Вуковић. Ђорђе Вуковић (1895-1976), трговац (НС). Јеремић. Милун Јеремић (1888-1959), колар (НС).
Богољуб Минић Ђорђе Вуковић Милун Јеремић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
190
Митровић. Димитрије Митровић (1880-1947), из Бивоља, пуковник, није се женио (СЂ, МКУ, 1947, 27).
Мартиновић. Драгутин Мартиновић (1879-1933), из Ваљева, пуковник (НС).
Михајловић. Никола Михајловић (1865-1938), из Тополе, потпуковник, оженио ћерку Светозара Белотрепића (НС).
Димитрије Митровић Драгутин Мартиновић Никола Михајловић
Јанковић. Милоје Јанковић (1909-1947), из Врњачке Бање,
свештеник при бруској цркви од 1937. до 1941. године. Када је почео да се формира Српски добровољачки корпус (СДК) свештеник Милоје Јанковић одлази у Крагујевац и јавља се мајору Марисаву Петровићу, вођи СДК, који га распоређује у 10. добровољачки пук. Отац Милоје је верно служио Отаџбини и он је као и његови другови почетком 1945. године прешао на територију Аустрије. Ту се као велики патриота пријавио да учествује у акцији против комуниста па је са групом од 23 човека спуштен из авиона 3. марта 1945. године на Копаоник. Вођа групе био је Радослав Павловић (1907-1945), дипломирани правник, последњи окружни начелник у Крушевцу. Вероватно проказани многи од њих су настрадали на лицу места, а Милоје је успео да се дохвати Гоча и на њему се крио са групом истомишљеника до 6. марта/21. фебруара 1947. године када су откривени и поубијани од старне ОЗНЕ у Вучјој јами у Станишнцима (СЂ, МКУ, 1947, 62).
Попадић. Димитрије Попадић (1885-1941), из Глободера, трго-вац, народни посланик.
Агатоновић. Синиша Агатоновић (1892-1956), из Александровца, постављен за шефа Пореске управе у Крушевцу 1936. године (Крушеваки
гласник, 21. новембар 1936, стр. 6). Мишић. Драгомир Мишић (1900-1981), из Церове, трговац (НС). Дебељаковић. Стојан Дебељаковић (1893-1960), из Доњег
Ступња, трговац, и његов брат Миодраг (1906-1930), тракслер (НС). Милосављевић. Милутин Милосављевић (1885-?), из Београда,
трговац, основао гвожђарску радњу 1919. године (ИАК, СЗК, 2 – 18885). Петровић. Милан Петровић (1883-?), из Залоговца, трговац, и
брат Миливоје (1886-?), трговац, основали су 1919. године трговину мешовите робе (ИАК, СЗК, 2 – 2801).
Милорад Сијић
191
Станојевић. Душан Станојевић (1872-1931), трговац, основао трговину 1918. године, био у Јужној Америци па је добио надимак Американац. После његове смрти радњу наставила да води његова супруга Мара (ИАК, СЗК, 2 – 6381).
Милојевић. Милорад Милојевић (1899-?), опанчар, основао опанчарско-кожарску радњу 1919. године (ИАК, СЗК, 2 – 10479).
Соколовић. Миленко Соколовић (1894-?), из Ћићевца, трговац, основао бакалско-мануфактурну радњу 1921. године (ИАК, СЗК, 2 – 11794).
Миловић. Милутин Миловић (1884-?), хотелијер, основао 1920. године сопствену фирму (ИАК, СЗК, 2 – 18887).
Вучетић. Александар Вучетић (1891-?), трговац, основао радњу 1920. године, пошто је држао и кафану Обилић, повукао се а трговину уступио братанцу Радомиру Вучетићу (1908-?) (ИАК, СЗК, 2 – 3125).
Агатоновић. Лазар Агатоновић (1883-?), обућар, основао радњу 1923. године (ИАК, СЗК, 2 – 16884).
Величковић. Вула Величковић (1862-1933), из Ниша, индустријалац, извозник грађе, имао у Нишу фирму Величковић Вуле и Син. Купио 1924. од Окружне кредитне банке велико дрварско предузеће у Крушевцу. На његовим стругарама на Јастрепцу и на Жељину радиле су стотине радника. Његов син Димитрије Мита (1890-?), индустријалац, после смрти оца водио радњу у Нишу. Митин син Манојло Манча (1910-1937), индустријалац, водио радњу у Крушевцу на стругари Бистрица и у стоваришту. Умро је млад. За кратко време стекао је овде велики углед да је цела варош изашла да га испрати.
Степић. Александар Степић (1892-?), из Бивоља, опанчар, основао опанчарску радњу 1927. године (ИАК, СЗК, 2 – 17089).
Станковић. Душан Станковић (1904-?), из Алексинца, берберин, основао 1928. године берберско-фризерску радњу (ИАК, СЗК, 2 -8183).
Агатоновић. Стојан Агатоновић (1902-?), из Шанца, трговац, води трговачку радњу Код Руже, основану 1926 (ИАК, СЗК, 2 – 11785).
Јовановић. Радомир Јовановић (1904-?), трговац, и Драгољуб Михајловић (1904-?), трговац, радили у радњи Обрена Бабића до 1927. када су основали трговину мануфактурне робе REX (ИАК, СЗК, 2 – 13362).
Димитријевић. Тодор Димитријевић (1909-?), из Текије, трговац, основао радњу 1928. са Војиславом Васићем који је иступио 1931. и од тада Тодор сам води радњу (ИАК, СЗК, 2 – 2804).
Павловић. Петар Павловић (1882-?), из Трстеника, трговац, основао 1927. године бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 1943).
Огњановић. Аркадије Огњановић (1880-?), из Битоља, бозаџија, основао 1929. године бозаџијску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 5682).
Младеновић. Љубиша Младеновић (1889-?), из Јагодине, пекар, и његов брат Драгиша (1891-?), основали 1929. године пекарско-бурегџијску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 1509).
Јаковљевић. Драгољуб Јаковљевић (1909-?), из Александровца пожаревачког, трговац, и Драги Николић, основали 1929. године бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 -2751).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
192
Нешић. Радомир Нешић (1886-?), из Варварина, обућар, основао обућарску радњу 1929. године (ИАК, СЗК, 2 – 1780).
Станковић. Добривоје Станковић (1905-?), трговац, и Жика Ђорђевић (1893-?), трговац, основали радњу 1931 (ИАК, СЗК, 2 – 2793).
Јаковљевић. Радомир Јаковљевић (1911-?), из Ниша, трговац, радио у радњи Браће Х. Стаменковић, и Милутин Митровић (1910-?), радио у радњи Браће Рајковић, од 1931. преузели су радњу Браће Х. Стаменковић Код Американца (ИАК, СЗК, 2 – 16254).
Рајковић. Милош Рајковић (1908-?), трговац, и Милојко Милетић (1913-?), трговац, основали радњу 1932 (ИАК, СЗК, 2 – 3657).
Вукојичић. Радојко Вукојичић (1907-?9, трговац, преузео радњу од Радојка Вуковића 1931. године (основана 1913), од 1936. Депрото-колисао на своју супругу Мирославу (ИАК, СЗК, 2 – 3657).
Марковић. Стојан Марковић (1903-1974), из Горњег Катуна, опанчар. Прву опанчарску радњу отворио је 1925. године у Бачини, а 1931, у Крушевцу. Његов син Чедомир (1931), економиста.
Стојан Марковић Чедомир Марковић
Арсенијевић. Видоје Арсенијевић (1913-?), из Беласице, кројач, кројачку радњу основао 1935. године (ИАК, СЗК, 2 – 19327).
Станковић. Мијајло Станковић (1910-?), из Бивоља, трговац, води заједничку радњу са Светоликом Димитријевићем до 1936. године, а од тада ситничарску радњу у Бивољу (ИАК, СЗК, 2 – 23169).
Франк. Арпад Франк (1899-?), из Панчева, трговина сирове коже и вуне основана 25. августа 1937. године (ИАК, СЗК, 2 – 17035).
Јовановић. Коста Јовановић (1895-?), из Крушевца, председник удружења музичара, живи у Чупићевој 11 (ИАК, ЗТК, 2 – 25010). Радио у Ражњу и Алексинцу, затим, основао 1937. године прву музичку хармоникашку школу у којој раде три учитеља који обучавају младиће свирању на хармоници (ИАК, СЗК, 2 – 24928).
Јовановић. Милош Јовановић (1910-?), трговац, основао трговину боја и огледала 1932. године (ИАК, СЗК, 2 – 4952).
Карајовић. Живко Карајовић (1900-?), трговац, агент за продају Сингерових машина (ИАК, СЗК, 2 – 11787).
Катић. Стеван Катић (1895-?), основао радионицу и продавницу намештаја 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 25099).
Милорад Сијић
193
Милојевић. Станоје Милојевић (1908-?), из Читлука, абаџија, основао радњу 1932. године (ИАК, СЗК, 2 – 14412).
Николић. Михајло Николић (1899-?), из Глободера, трговац, основао бакалску радњу 1930. године (ИАК, СЗК, 2 -3116).
Милојевић. Никола Милојевић (1901-?), пекар, основао пекарску радњу 1931. године (ИАК, СЗК, 2 – 20624).
Минић. Стефан Минић (1907-?), из Инђије, часовничар, основао радњу 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 24585).
Мићић. Војислав Мићић (1894-1983), из Жилинаца, трговац, основао мануфактурно-бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 11789). Његов син Радомир (1929-1992), економиста.
Мићић. Милосав Мићић (1910-?), из Жилинаца, трговац, основао 1933. године трговину мешовите робе (ИАК, СЗК, 2 – 11788).
Милошевић. Милутин Милошевић (1892-?), из Обрежа, абаџија, основао радњу 1934. године (ИАК, СЗК, 2 – 18886).
Петровић. Никола Петровић (1910-?), из Ђуниса, трговац, и брат Драги (1914-?), трговац, основали су 1935. године трговину мануфактурне робе (ИАК, СЗК, 2 – 11793).
Петровић. Чедомир Петровић (1907-?), из Ратаја, трговац, основао 1934. године мануфактурну радњу (ИАК, СЗК, 2 – 22697).
Ристић. Прока Ристић (1882-?), трговац, дошао из Бруса, основао трговину мешовите робе (ИАК, СЗК, 2 – 2803).
Станковић. Раде Станковић (1908-?), трговац, и Крста Јоцић, трговац, основали 1934. године бакалску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 14199).
Николић. Чедомир Николић (1910-?), из Ниша, основао 1935. године ледарско-кожарску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 16305).
Николић. Светолик Николић (1908-?), из Ниша, трговац, основао 1937. трговину прерађене коже и обућарског прибора (ИАК, СЗК, 2 –
10483). Веселиновић. Миленко Веселиновић (1904-1953), из Попинаца у
Дунавској бановини, пекар (СЂ, МКВ, 1934, 76).
Светолик Николић Миленко Веселиновић Јанко Милојевић
Милојевић. Јанко Милојевић (1911-1995), из Парцана, опанчар. Милутиновић. Милорад Милутиновић (1907-?), трговац,
основао колонијално-бакалску радњу 1937. године (ИАК, СЗК, 2 – 24762).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
194
Костић. Душан Костић, посластичар, отворио посластичарницу Корзо 1933. године (ИАК, СЗК, 2 – 12309).
Кртолица. Ђорђе Кртолица (1889-?), рођен у Будимпешти, дошао у Крушевац из Сарајева, електричар (ИАК, СЗК, 2 – 1421).
Калустова. Марија Калустова (1888-?), избеглица из Русије, приватна наставница, неудата. Зарађује давањем часова француског језика и клавира (ИАК, СЗК, 2 – 15897).
Марић. Стојан Марић, из Александровца, трговац, основао 1934. године трговину галантеријске и мануфактурне робе. Радња пренета 1937. године на његовог брата Ратка Марића (1910-?). Отишла у стечај 1940, а роба је продата Велибору Томићу (ИАК, СЗК, 2 – 9937).
Мацић. Вукадин Мацић (1909-?), из Ћићевца, трговац, основао конфекцију Рекорд 1932. године (ИАК, СЗК, 2 – 22859).
Миловић. Живорад Миловић (1908-?), трговац, основао бакалску радњу 1930. године (ИАК, СЗК, 2 – 18938).
Обрадовић. Дамјан Обрадовић (1913-?), трговац, и Бранко Касапић (1914-?), трговац, основали 1938. године трговину мануфактур-не робе (ИАК, СЗК, 2 – 19526).
Огњановић. Радослав Огњановић, трговац, и Алекса Минаковић, трговац, основали су трговину мануфактурне и шпецерајске робе 1937. а 1939. године Алекса је напустио фирму (ИАК, СЗК, 2 – 16890).
Рилак. Станко Рилак (1910-?), из Љубинаца, трговац (СЂ, МКВ,
1934, 74). Марковић. Радомир Марковић (1910-?), из Милочаја, трговац, и
Здравко Арсенијевић (1914-?), из Милочаја, трговац, отворили колонијално-деликатесну радњу 1938. године (ИАК, СЗК, 2 – 19210).
Јовановић. Милорад Јовановић (1913-?), из Лазарице, трговац, основао 1938. године трговину бакалске робе (ИАК, СЗК, 2 – 22242).
Перић. Степан Перић (1915-?), из Новака, дрогериста, основао 1939. године дрогерију Леди (ИАК, СЗК, 2 – 20841).
Јефтић. Тома С. Јефтић, трговац, основао 27. децембра 1939. године винарско-ракиџијску радњу (ИАК, СЗК, 2 – 24491).
Слет у Крушевцу 1939. године
ИСТОРИЈA ГРАДА
У великом вишеспратном млину преко пута Лазарице потмуло хује
точкови и млинско камење и шуми жито и брашно што пада. А дим
црн, па све светлији и светлији што је виши, пење се право небу, и као
да ће тамо горе, кад већ постане плав као небо што је, казати цару –
мученику да је његов народ, велик у рату и миру подједнако, прегао
сада да сазида што се пет векова није зидало, да уради што се пет
векова није радило. Да зида високе куће у гвожђу и бетону, железнице
које пролазе кроз планине, авионе који прелећу мора. Да је пшеница
по пољима тешка од зрна, гране шљива да се од плода савиле....
(Ж. Вукадиновић, дописник Политике из Крушевца, 1925)
Милорад Сијић
197
1. СВЕТИ ГРАД КРУШЕВАЦ
Видовдан Срби су страдали на Косову (1389) јер је међу њима завладало
безакоње које је притисло царство и било одређено за пропаст, чим је остало без закона Божијег, без правде и лепога поретка, чим је престало да личи на оно небесно, на оно идеално, које се вазда носило и хранило у души народној. По свом наслеђу Срби су несложни, неће у сноп, заборавни су у добру, пркосни према брату и готови да у таквим случајевима жртвују опште велике вредности; више им је стало до окућнице но до села, више до жупе но до државе. Но у суштини Србин је човек и то добар човек: неће туђе али брани своје; носи правду и уме да буде њен заточеник. Има љубави према човеку, а кад се нађе у невољи уме да покаже свеколику љубав и жртву за родни праг. Турчин освајач дошао из белог света, побио по пољу своје шаторе и затражио или ропство или царство, затражио живот и образ. Није се лако живело ни у својем царству, у толико ће бити теже и грђе у туђем, готово се робовало и дотле. Може бити да је Турчин насрнуо као бич Божији због великих наших грехова, по одлуци коби, по вишем наређењу. Али не да нас осрамоти и унизи, но да нас дозове памети.
“А шта је за Србе значило Косово најбоље се видело кад је створена нова српска слободна држава (10. августа 1878. прослављена независност – М. С.) и кад је требало одредити дан који ће се славити као државни празник. Решено је да то буде дан, када је, у борби за слободу српске државе на Косову изгинуо цвет нашег народа. Чудна и необична идеја, да се за државни празник изабере догађај, који је био пораз. Овај дан је имао симболични значај, јер и ако Косово значи пораз, оно у исто доба показује снагу националне свести и морала. Оно је гроб из кога се васкрсава. Осветити Косово значило је уклонити узроке који су довели до пропасти српске државе и српског народа. Да се то учини потребно је променити се, постати бољи. Видовдан и Косово су били програм српскога народа, програм генерација”.
1
Када су Срби коначно после толико векова осветили Косово и припојили га својој матици државни празник више није био Видовдан, јер није било потребе да се слави пораз, сада је дошло време да се слави победа, а државни празник постао је 1. децембар Дан – уједињења.
“Ми имамо и сувише доказа да наш народ после Косова није никад дозвољавао да његовом судбином барата како ко хоће, јер је постао државнички народ и добио државотворну свест. А ко га је освестио: Видовдан! Косово! Од тога дана и од тога места почиње његова нова епоха и његов нови завет: више не може бити Бранковића! Ко покуша да то буде, сам ће му народ судити. Наш је народ постао државотворан још од Орашца: Ја сам хајдук и нисам за државника, рече Станоје Главаш. А ја хоћу да бијем и да убијем ко пође улево, рече
1 Политика, 1. децембар 1919, стр. 1 (Ст. Станојевић, Дан победе).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
198
Карађорђе. И тако је и било, онај ко је хтео да смета држави судио му је Кубур! А не само клетва Лазарева. Ето, то је разлика између нашег народа пре Косова и после Косова, што се он не да више водити и заводити, него се води сам. И ако га неки државник поведе мало у страну, он има једну Кулу Светиљу, која му даје правац: та кула је његов Видовдан.
Видовдан је наш понос, наша суза, наша песма, наша прошлост, наша будућност. То је синџир који носи у себи силне драгоцености. И тај синџир ни један од наших противника немају. Сви они који навалише на нас као гавранови ни један немају Косово и Видовдан. То је дан који нас је определио у нашим идеалима”.
2
Српски народ у његовим најтежим данима, остављен сам себи и својој судбини, свијао се око својих државних стваралаца, делећи са њима и радосне и жалосне дане, па је хвала Промислу Божјем, свио своје народно и државно огњиште, да не буде туђин у својој кући, да буде човек међу људима. А, бити човек међу људима значи, не само водити рачуна о себи, него се носити и оним узвишеним осећајима, који чине човека човеком, народ народом. Тих осећаја српском народу није недостајало, чему је најбољи доказ у слободној Црној Гори и слободној Србији, које су постале стожер целог српства. О некадашњем сјају српске државе Срби су с колена на колено преносили предање и сањали о поновном уједињењу од косовског Видовдана, да би се тек после пет вековне дуге црне ноћи десио епохални догађај, када је претворен тужни косовски Видовдан у најрадоснији српски дан 15. јуна 1896. године, када је дошло до братског загрљаја две српске дике и два прва српска витеза – краља Александра Обреновића и књаза Николе Петровића – и отпочели славни српски дани. Ко ће као Бог?
Вели се, да су мудраци казали, како срце не треба увек разуму да заповеда. Је ли то тако или није, ко зна, али има момената, када се и магнетна игла разума не клони осећаја срца, већ на против производи дејство, које може да унесе светлост у таму и осветли путеве, којима ваља ићи. У таквим моментима речи су ништавне, а дело је све.
Срце је заповедало Србину да ослободи сву своју неослобођену браћу од јарма тиранскога и уједини у једну државу, а дело је импо-зантно. Није било лако ухватити се у коштац са тиранином ако се зна да се падом у ропство десило нешто до тада непознато српском народу: добар део славних кнезова и војвода нашега царства отуђио се од своје браће и почео за туђинову корист радити не сећајући се свога имена – ево наше опште несреће! Братска несрећа више но сила туђа учинила је те је наше јуначко племе постало туђину надничар и служитељ.
Косово, – источник несаломивих нада наших – из кога смо црпли животну снагу вековима, неговали љубављу победника, чували снагом српске расе и дизали га на престо српске гордости, српске среће и српске светиње, вечни студенац из кога ће се напајати сва наша
2 Лесковачки гласник 28. јуна 1924, стр. 1 (Сретен Динић, део текста Видовдан).
Милорад Сијић
199
покољења: вером у Бога, високим моралом, челичном вољом и борбеном истрајношћу, најзад је освећено и присаједињено Србији током Балканских ратова.
Све су прилике да поново треба успоставити програм српског народа: Видовдан! Косово! Видовдан се до 1912. славио тако што је и краљица тог дана облачила црнину, а Крушевац је увек на тај дан освануо у црнини са црним барјацима на јавним установама. Како би нас опоменуо. Како би постали бољи и изашли на прави пут. Косово за наш народ није обична земља, територија која се може купити и продати. Оно је нама центар света, извор идентитета и нада у опстанак. Без њега нама нема ни прошлости ни будућности, ни живота. Оно је велика народна, општа, и колевка и гробница, ђе је свако од нас погинуо много прије но што се и родио, како рече песник. Ми га поново можемо изгубити, као што смо га и досад губили, чак и пред светским судом, по диктату силе и неправде. Али ми ћемо желети да га повратимо и осветимо. Без такве жеље не би смо могли ни постојати као народ. Не смемо да се обезпокојавамо, већ да се спремамо и да се боримо. Постоји једна спрема која је јача од свих осталих спрема: национални понос, дух, витештво. Духовна спремност једног народа важнија је од свих других спрема. Узалуд оружје и муниција, кад нема ко да носи то оружје. Кад у једном народу завлада ратно забушанство као општа болест, онда њему нема лека.
Са прославе 550 година од Косовске битке у Крушевцу
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
200
Свети Споменик За последњих двеста година Срби нису ништа светије направили од
Споменика косовским јунацима. То је чињеница која је евидентна јер је Споменик као
такав имао свој смисао и јасну поруку као ништа пре и после њега. Срби који су имали
визију и знали шта хоће и шта морају да ураде направили су Споменик у који је
уграђен сваки тада живи Србин, ма где био, макар и најскромнијим прилогом који је
требало да буде свећа упаљена косовским мученицима. А порука је била јасна: Србе
треба да спреми за коначно ослобођење.
Милорад Сијић
201
Први предлог о 500-годишњици Косовске прославе, био је онај новосадске Заставе, још 1886. године. Користећи присуство моштију Цара Лазара у Срему, у Врднику Раваници, Застава је сасвим логично и природно, као орган војвођанских Срба, близу њих замишљала главну свечаност видовданске комеморације.
Али две пуне године су прошле а да нико није поступио по Заставином предлогу. Пред крај 1888. године морала је она да позове српско грађанство у Руми, због његове близине Врднику, да узме ствар у своје руке.
Београдски листови су одмах негодовали. Порицали су право румском одбору да излази с таквим предлогом, а прослава треба да се одржи у слободној Србији, у Лазаревој Раваници у Ресави, или, на Косову самом (које је било још под Турцима). И тада су почели стизати разни предлози. Крушевљани основали одбор од петнаесторице а београдске новине не знају да ли ће то бити централни одбор за целу Србију.
Али 8. априла 1889. године влада Саве Грујића поднела је намесништву предлог за прославу петстогодишњице, која почиње речима: 15. јуна ове године навршује се пет стотина година, од како је царска српска круна на Косову пољу у српску крв утонула. За тај судбоносни дан везане су тужне али сјајне успомене највећега пожртвовања и родољубља како на престолу старе српске државе тако и у редовима њезине властеле и целога српског народа. Предлог има пет тачака: 1) да се на Видовдан одрже помени у целој држави, 2) да се тог дана положи темељ споменику косовским јунацима у Крушевцу, а он да се дигне од народних прилoга, 3) да се као Косовска споменица штампају и илуструју о државном трошку народне песме о Косову, 4) да се установи орден кнеза Лазара једнога реда, само за српског владаоца и његова пунолетна наследника, 5) да се Краљ Александар у Жичи миропомаже у вези с овом прославом.
Већ после четири дана јавља се да је образован одбор петнаесторице почео рад, поделивши се у секције, и да је решио да се споменик подигне у облику обелиска од српског мермера. Иначе имена те петнаесторице остала су звонка и данас: генерал Милојко Лешјанин, Чеда Мијатовић, председник Српске краљевске академије, Стојан Бошковић, члан Државног савета, арх. Нићифор Дучић, председник Српског ученог друштва, Свет. Николајевић, ректор Велике школе и председник друштва Свети Сава, Милан Ђ. Милићевић, библиотекар Народне библиотеке, пуковник Јован Драгашевић, Јован Ђаја, начелник Министарства иностраних послова, Јован Бошковић, професор Велике школе, Михаило Валтровић, професор Велике школе, Драгиша Милутиновић, професор Велике школе, Љуб. Ковачевић, професор Војне академије, Андра Николић, секретар Министарства просвете, Живко Карабиберовић, председник београдске општине, Светозар Крапешић, трговац (Срспке Новине, 9. јул 1889, стр. 1).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
202
У Србији уопште, пре владиног предлога и намесничког решења није било тог задушничког покрета при помисли на Косово, а после тог решења све се извршавало као државни и национални акт с обзиром на међународну и унутрашњу ситуацију и на моралну корист коју Србија може из тога да извуче. Све је изведено брзо и у пуној мери. Иностранство се одмах заинтересовало чим је била у питању самостална земља, која се, истина, крза између аустријске Сциле и руске Харибде, али која се и усред партијских, династичких и дворских трзавица може толико да прибере да очува своју снагу и чистоту вере у опште народне идеале.
Другог маја јављају Мале новине: да ће Чеси у већем броју послати венце на Косовски споменик. Чешка школска матица послаће златан венац и књигу-споменицу с хиљадама потписа ћирилицом. А више чешких новинара и књижевника пријавили су долазак у Крушевац. Грчка штампа опширно пише о Косову и опомиње Грке да у већем броју пођу у Крушевац. Застава 18. маја пише, под насловом Браћа Хрвати и петстогодишњица Косовска; пишу нам из Париза: Вест о којој нам се јавља да су Хрвати решили прославити и учествовати при светковини 500-годишњице Косовске, примљена је овде са најискренијим задовољством, многи француски листови јавили и пропратили су са много симпатија то решење загребачких првака.
Долазак у Крушевац пријавише, дописник Тајмса (Бирман), Дели Њуза, Ројтера, Стандарда, затим, Платон Кулаковски од Варшавског Дневника, Мих. Бегорович Холандски из Харкова, Ал. Кочубински из Одесе, Холечек од прашких Народних листи; а успели су да пређу Петар Петровић Петраки, претседник сарајевске општине, др Јов. Шевић, Ст. Поповић, посланици хрватског Сабора, млади загребачки адвокат др Богдан Медаковић и др Ливије Радивојевић и Арса Пајевић, познати издавач, писац и српски национални радник из Новог Сада.
Тој прослави се мора приписати и то што је у нашој историографији, а по предмету предања и историјске истине, националне и научне истине, дошло до дефинитивног обрачуна између наших симпатичних националиста, народних традиционалиста, и између наших несимпатично спорих, али снажних и самопрегорних витезова проверене истине. Но зато је том побудом наш народ дошао до првог монументалног вајарског дела из руке нашег уметника. Одбор, боље рећи српска држава, прихватио је без дугог затезања понуду младог српског вајара Ђорђа Јовановића, те по његовој скици наручио чувени, и не само први већ заиста и данас значајнији, велики Споменик косовским јунацима у Крушевцу.
Милорад Сијић
203
Косовске прославе Крушевац, 14. јун увече 1889.
“Његово Величанство Краљ у пратњи г.г. Краљевских Намесника К. С. Протића и Јована Бели-Марковића, свију чланова владе с председником министарства г. Савом Грујићем, приспео је засебним возом у најповољнијем здрављу у 4 сата по подне у Сталаћ, а у 5 1/2 сати у Крушевац. Многобројни народ дочекивао је Његово Величанство Краља свуда успут бурним усклицима: Живео! Омладина и деца посипали су станице и бацали пред високе путнике цвеће, певајући и кличући: Да живи млади Краљ Александар I!
Његово Величанство задржавало се успут на овим станицама: у Међулужју, у Паланци, у Лапову, у Багрдану, у Јагодини, у Ћуприји и у Параћину. На више станица поздрављено је Његово Величанство нарочитим беседама, које су топлином и срдачношћу радосно потресале срца свију слушалаца, а у Сталаћу и Крушевцу дочек је био тако сјајан и свечан, да се не да пером описати. Престоница Кнеза Лазара после пет стотина година дочекала је један редак и знаменити дан: да прими у своју средину носиоца прве Краљевске Круне Српске у часу, кад он долази да се с народом својим сети и поклони сени Косовских Јунака, који истина падоше на јуначком мегдану, али који у исто доба и залише и зажегоше својом јуначком крви Српском свету мисао духовног јединства и ослобођења српскога.
У Сталаћу је поздравио Његово Величанство Краља г. Арса Дреновац, дугогодишњи посланик и представник вароши Крушевца у име грађанства, а силан народ који се био ту слегао из сва три погра-нична округа, да поздрави добродошлицом младога потомка Великога Милоша, клицао је као из једног грла: Живео Краљ Александар I!
По што се узвишени путник мало одморио у нарочито спремљеном и тробојкама окићеном вењаку, кренуо се са Својом свитом за Крушевац, камо је приспео у 5 1/2 часова. Целим путем до Крушевца Краљ је био поздрављан, а при улазу у варош громки узвици: Живео! разлегали су се на све стране. Повезав се пијацом где ће бити споменик Косовским Јунацима. Његово Величанство Краљ одвезао се цркви Лазарици, где Га је Његово Преосвештенство г. митрополит Михаило с Преосвештеним г. епископом Јеронимом, и администратором жичке епархије г. архимандритом Дучићем, многобројним свештенством, главним приређивачким одбором и многобројним народом дочекао и поздравио. За тим је Његово Величанство Краљ са Својом високом пратњом био у цркви, одакле је после пешице отишао у лепу крушевачку гимназију, где је за узвишеног госта спремљен стан. На самом улазу у гимназију једна девојчица у лепом народном оделу поздравила је Његово Величанство и предала му киту цвећа.
Крушевац се сав лепрша у заставама: до 6 сати у вече биле су свуда тробојке, а од 6 сати су замењене црним заставама, које црнином својом подсећају на тужно али славно Косово. У 6 часова отпочело је и бденије.” (Српске Новине, 16. јун 1889, стр. 2).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
204
Крушевац, 15. јуна увече 1889.
“Јутрос престоница Лазарева сва у црнини осванула. Тих и свечан изглед вароши дивно прикладан знамену дана. Око 9 сати је почела служба божија. Њ. Величанство Краљ у пратњи г.г. Краљевских Намесника К. С. Протића и Бели Марковића, свију чланова владе с председником министарства г. Грујићем на челу, и високе свите Своје, Присуствовао је служби божијој. Пригодни тренуци службе праћени су громким пуцњавама топова и пушака. Око цркве Лазареве и пред станом Њ. В. Краља слегао се силан свет, кога је било преко пет хиљада. Два батаљона пешадије и артиљерије дичили су редове густе сакупљеног народа пред црквом Лазарицом.
После службе божије био је помен косовским јунацима у црквеној порти у нарочито саграђеном и црнином украшеном павиљону.
Чинодејствовао је г. митрополит Михаило с епископом Јеронимом и многобројним свештенством, уз пратњу дивних црквених песама дану овоме пригодних, које су извођене с пуно мелодије и духа наших певачких друштава.
Помен је у главним моментима такођер био праћен пуцњавом из топова и пушака. Њ. Високопреосвештенство г. митрополит Михаило држао је пригодну беседу. После помена освећена је нова и богато украшена застава певачког друштва Обилић, коју је друштву даровао Њ. Величанство Краљ.
Од порте до гимназије Краља су непрестано пратили бурни усклици многобројнога народа: Да живи Краљ Александар I! А пошто је Краљ дошао у стан, пред Њим су продефиловали у дивном бојном поретку сви присутни редови војске. За све време дефиловања народ је такођер клицао непрекидно поздрављајући Краља.
После подне у 5 часова било је, према већ утврђеном програму, полагање темеља за споменик косовским јунацима српским. Од цркве Њ. В. Краљ с г.г. Намесницима, члановима владе и свитом, митрополитом, моногобројним свештенством и народом упутио се био месту где ће споменик бити на сред маленог али дивног Крушевца. Кад се стигло до самог места, министар председник г. С. Грујић, ђенерал, говорио је лепу кратку беседу, прочитавши у исто доба и споменицу, која се ставља у темељ споменику. За тим је Њ. В. Краљ златним чекићем ударио три пута у камен темељац уз громке и бурне усклике народа: Живео! После тога је беседио г. Јов. Драгашевић, пуковник, у име главног приређивачког одбора, прочита и леп позив одбора на прикупљање прилога за споменик, који ће се на обележеном месту у Крушевцу подићи, а за који је отворио упис Њ. Величанство Краљ с прилогом од 2.500 динара.
За време полагања темеља а и ујутру пред црквом, две девојчице у лепом народном оделу продаваху мале ките цвећа с Косова Поља, с црном врпцом и натписом на њој: Спомен са Косова!
Милорад Сијић
205
После свршене свечаности полагали су венце од природног цвећа и од сребра. Најбурније су поздрављени венци послани из братских словенских земаља.
Цела светковина је протекла у најбољем реду и најлепшем одушевљењу.”
3
Споменица која је стављена у темељ гласи: “ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ НАРОДНОЈ
КРАЉ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР ПРВИ
У присуству Својих Намесника, Владе, Архијереја, представника државних власти, народа, свештенства и војске
Положи темељ овоме Споменику народне захвалности ЦАРУ ЛАЗАРУ
И ЊЕГОВИМ СЛАВНИМ ЈУНАЦИМА изгинулим на Косову на Видов-дан 15. јуна 1389. храбро бранећи
Отаџбину, Веру и Слободу српског народа. “Да се прича и приповеда,
Док је људи и док је Косова!”
Краљ Србије Александар Први с.р.
Краљеви Намесници Јован Ристић с.р. К. С. Протић с.р. Ј. Бели-Марковић с.р. Архиепископ Београдски и Митрополит Српски Михаил с.р.
Председник министарског савета, мин. иностраних дела, ђенерал С. Грујић с.р. Министар грађевина П. Велимировић с.р. Министар Финанција др М. В. Вујић с.р. Министар просвете и црквених дела Св. Милосављевић с.р. Министар правде Гл. Гершић с.р. Министар народне привреде Ст. Р. Поповић с.р. Министар унутрашњих дела К. С. Таушановић с.р. Кмет града Крушевца Сава Поповић с.р.”
4
3 Српске Новине, 16. јун 1889, стр. 1.
4 Српске Новине, 15. јун 1889, стр. 1.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
206
Трстеник, 17. јун по подне 1889.
“Дана 16. овог месеца било је свечано полагање темеља новој државној барутани на имању г. Ђ. Симића, на Расини, по сата од Крушевца, које је држава за ту цељ откупила.
Његово Величанство Краљ, у пратњи г.г. Намесника, владе, г. Митрополита Михалиа, многобројнога свештенства и Своје свите, кренуо се из Крушевца у 9 сати на место где ће се темељ барутани положити, и ту се био силан свет слегао, да види како млади Краљ Србије удара један нов темељ војној снази и спреми наше драге домовине.
Цео пут скоро до места, где ће бити нова велика државна барутана, окићен је зеленилом, а пред местом самим свечана улазна капија бејаше такођер сва окићена.
Одељења пешадије, коњице и артиљерије присутвовала су такођер овој војној српској свечаности, која се обављаше одмах иза дана чињеног помена косовским јунацима, као у доказ да обновљена краљевина српска хоће да се сећа косовских јунака не само парастосом и црквеним поменом, но и трајним неговањем своје војне снаге.
Место, где ће нова барутана бити, дивно је по положају свом и потпуно одговара оном, чему је намењено. Према одређеном плану, који је радио наш млади даровити инжењер г. Тодор Селесковић, свуда су написима била обележена у самој природи и места, где ће поједине зграде бити, а на лепо украшеним зидовима павиљона, пред којим је био камен темељац, могао се лепо видети цео план ове велике и корисне нове државне грађевине. Ту је спремљено стајало и све остало што је потребно било за полагање темеља: диван чекић, састављен из двадесет и једног комада, израђен у нашој војној фабрици; стаклени цилиндар, израђен у јагодинској стакленој фабрици; метални цилиндар од једног српског већ више неупотребљивог топа, и метална плоча, изливена у нашој војној фабрици од једног топа заробљеног у борбама око Ниша, којом је покривен цилиндар стаклени и метални, стављени у камен темељац.
После, освећења, на ком је чинодејствовао г. Митрополит Михаил, Његово Величанство Краљ приступио је камену темељцу, уметну запис на пергаменту у стаклени цилиндар, који је после опет уметнут у метални цилиндар и металном плочом, пошто је положен у камен темељац, покривен. Кад је Његово Величанство Краљ за тим три пута ударио чекићем у камен темељац, пуцњем из топова поздрављен је овај свечани чин. И при том акту самом, као и целим путем, народ је бурним усклицима: Живео! непрекидно поздрављао Краља.
По полагању темеља Његово Величанство Краљ је пробавио још неко кратко време, па се онда с г.г. Намесницима, члановима владе и свитом Својом вратио у Крушевац.
Милорад Сијић
207
После подне од 3 до 6 часова купљени су на месту, где ће споменик косовским јунацима бити, прилози. На том првом упису као што је већ јављено уписано је преко 9.500 динара.
Јутрос се Његово Величанство Краљ, испраћен многобројним народом уз громке и бурне усклике: Живео! кренуо из Крушевца пут Љубостиње, где је приспео око 10 1/2 часова пре подне. Околина манастира, коју је природа дивно украсила, била је пуна народа, сакупљеног да види и поздрави Краља. Његово Величанство Краљ се одмах по доласку упутио у цркву, где је гроб божије угоднице царице Милице. За тим је био ручак у конаку, а после ручка народ се веселио и играо. Његово Величанство Краљ је по ручку сишао доле и посматрао весели народ, који Га је бурним усклицима поздрављао. Око 4 1/2 сата по подне Краљ се вратио у Трстеник.”
5
Влада Његовог Величанства Краља одлучила је 6. јула 1889.
године, да се образује Главни Одбор за прикупљање прилога за Косовски споменик, и да у тај одбор уђу следећа лица: Његово Високопреосвештенство Митрополит Михаило, Ђенерал Лешјанин, др Владан Ђорђевић, Никола Пашић, Милан Јанковић, Милован Миловановић, професор Велике школе, Марко Стојановић, адвокат, Коста Лекић, благајник министарства војног, Рака Миленковић, столар, Јова Крсмановић, трговац, Ђура Вајферт, индустријалац, Михаило Павловић, трговац, Димитрије Ћирковић, трговац, Никола Х. Тома, трговац, Милан Мостић, адвокат, Светозар Карапешић, трговац, Живко Леоновић, трговац, Стеван Ћурчић, уредник Српских Новина, и Никола Поповић, учитељ (Српске Новине, 22. фебруар 1890, стр. 4).
Главни Одбор одредиће за свако окружно место окружне одборе, а ови ће одредити пододборе за сваку општину као и начин прикупљања прилога и депоновања до употребе. Купљење прилога трајаће до 15. јуна 1890. године.
Главни Одбор
За подизање Косовског споменика Народу Српском
Срби! Косово, велика и славна гробница српска, нема надгробнога,
мраморнога споменика! – А Косово је, браћо, она страшна гробница у којој је сахрањена наша царевина; Косово је она дубока, крвава рака у коју се сурвала наша народна слобода, срећа, царевинска самосталност, напредак; Косово је величанствена костурница најславнијих витезова српских; Косово је ужасна олуја, која је срушила кров дома царског, која је чељад српску распрштала и распирила на све четири стране света; Косово је црна и незајазна гробница царске круне српске, која је са светом главом цара Лазара потонула у крви српској и турској!....
5 Српске Новине, 20. јун 1889, стр. 1.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
208
Косово је, браћо, крвави алем камен у круни српској; крвав је јер је гроб царевине српске; алем је, најсветлија жртва људска, јер је неугасна и беспримерна водиља у историји, јер је ненадмашно у сили јунаштва – кад на свету нема народа који има цара, равна славном цар Лазару, који се волео приволети царству небескоме!.... кад нема на свету народа, који има Милоша Обилића који згуби турског цар Мурата и његових дванес’ хиљад’ војске!... нема Југа, који погибе за крст часни и слободу златну, са свопјих девет Југовића!... кад нема Страхињ Бана и осталих славних јунака што разгоне Турке на буљуке!....
Али браћо, славно Косово, крвава, тужна и јуначна гробница прадедова наших, нема мраморнога надгробнога споменика свога!
Поменимо, браћо, Бога свога и у славу славно изгинулим прецима својим подигнимо достојан надгробни споменик! Свака аспра која се на то даде биће, браћо, подушна свећа у спомен цар Лазару и његовим јунацима, биће воштаница која ће вековима светлети пред престолом Божјим за бесмртне душе Косовских јунака! И велики Бог српски благосиљаће нас, и племените душе витешких јунака и света душа цара мученика из небеских висина зарадоваће се на нас и поднети престолу Божјем топлу молитву; да окрепи, усрећи, прослави захвални народ српски.
27. фебруар 1890. Председник Главног одбора Београд Митрополит Михаило
Квита: Тридесет динара положио је данас ср. властима Трифун Крпић,
преседник општ. Г. Злегињске сакупљеним за “Косовски Споменик”.
Пример како је једна сеоска општина у Жупи сакупила прилог за Споменик.
Милорад Сијић
209
За споменик, који ће се подићи у Крушевцу, јунацима погинулим на пољу Косову, дали су највеће појединачне прилоге као што и доликује чланови краљевске куће, намесници и министри у влади: Њ. В. Краљ Александар, 2.500 динара, Њ. В. Краљ Милан 1.500, Њ. В. Краљица Наталија, 1.000, Јован Ристић, намесник, 600, Јован Бели Марковић, намесник, 600, Коста Протић, намесник, 600, митрополит српски Михаило, 200, Сава Грујић, министар председник 120, затим сви министри у влади, а од Крушевљана највећи прилог дали су Арса Дреновац, 120, и Ђорђе Симић, 100 динара (Српске Новине, 10. новембар
1889, стр. 3). Али поред ових који су дали највише треба рећи да је у
Споменик косовским јунацима уграђен сваки Србин који је тада био жив тако што је дао свој скроман али драгоцен прилог. Скроман али ништа мање значајан. Зато Споменик косовским јунацима није обичан споменик он има значај какав ниједан други нема јер је у њега уграђен сваки Србин па је постао симбол и светиња око кога су се скупљали и заветовали Срби и молили се да што пре дође и тај дан када ће осветити Косово и отерати тиранина са ових простора.
Постављање Споменика косовским јунацима
Подићи споменик Обилићу, подићи споменик цару мученику,
подићи знак захвалности и поштовања светој старини Југу Богдану, његовим крилима дичним Југовићима и осталим јунацима косовским, обележити достојно велику славу див-јунака српских: то, после пет стотина година, није само видљиви знак захвалности благороднога потомства, но је то тврдо уздање у будућност српску, но је то знак не само да Србин за пет стотина година није пропао, но да га у будућности очекују још бољи, још светлији дани. И подићи такав споменик, то је одиста не само похвално, него је нужно, да има нешто што ће да подсећа децу српску на стару и нову славу, да има нешто што ће да чини, да деца српска расту гледајући на ове див јунаке.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
210
Откривање споменика Крушевац, 14. јун 1904.
“Воз иде брзином од 65 км, а то је највећа брзина на српским пругама. У Младеновцу је био мали застој. Ту је воз очекивала маса света, Његово Величанство Краљ ишао је међу сељаке и распитивао их о школи и цркви. Кад је дознао да немају цркву саветовао их је, да се не журе и не задужују се, да би је подигли. То ће Богу бити угодније но да западну у дугове, полако камен по камен па ће бити и цркве. У Великој Плани био је непредвиђен дужи застој, јер се услед брзог јурења осовина на једном вагону запалила.
У Сталаћ је воз приспео у 6 часова. Ту је Његово Величанство Краља поздравио Ђока Брачинац у име депутације округа крушевачког. Изнео је значај Видовдана а нарочито значај сутрашњег дана, кад потомство одаје хвалу косовским јунацима које је осветио дед данашњег краља. Краљ је рекао да је срећан што ће окружен депутацијом ући у Крушевац, место тако пуно најскупљих успомена за сваког Србина.
Одатле је Његово Величанство са свитом и окружен депутацијом крушевачког округа приспео у Крушевац. Пред вароши Га је дочекао упарађен пук с официрима на челу. Ту беху и изасланици свију дивизија из Србије. Одатле је Краљ отишао у цркву, где је одржано молепствије и где је епископ Никанор поздравио Краљев долазак добродошлицом у Лазареву престоницу. Из цркве је Његово Величанство отишао у окружно здање. Окићене улице, у којима беху на неколико места подигнуте капије, биле су дупке пуне одушевљеног света, који је Краља поздрављао бурним клицањем. Пред окружним здањем поднео је Краљу со и хлеб председник општине Јанко Стојановић и поздравио кратким, али језгровитим говором, Унука осветиоца Косова. Краљ се захвалио, замолив председника да каже Крушевљанима да је необично срећан што се налази у њиховој средини. Потом је настао ручак, а затим одмор. Његово Величанство Краљ и свита су у необично великом расположењу.”
6
Крушевац, 16. јун 1904.
“Од јутра до мрака врви улицама крушевачким небројена маса света. Његово Величанство Краљ је пре подне примао корпорације и изасланства из места и са стране. У 10 часова извезао се Краљ праћен свитом и министрима до касарне. Ту је прво присуствовао свечаном богослужењу у дворишту касарне, у којој је приређена изложба коња из шумадијске дивизијске области. Првенство су имали коњи из ергеле краљевачког економа Исидора Радовановића који је одликован споменицом за грађанске заслуге.
По свршеној изложби Његово Величанство Краљ је разгледао одељења касарне, окушао војничко јело и вратио се у 11 часова у Крушевац.
6 Српске Новине, 17. јун 1904, стр, 1.
Милорад Сијић
211
У подне је дават свечан ручак на који су позвати изасланици околних округа: Урош Ломовић, Веселин Милекић, Мија Мартинац и Станко Петровић. Приликом разговора веома симпатично вођеног са послаником Ломовићем Краљ је обећао да ће приликом доласка у Чачак и Ужице посетити округ руднички и Горњи Милановац. После подне Краљ је присуствовао тркама шумадијскога кола јахача.
Јутрос већ у 8 часова почело је примање депутација. Свештенике је замолио Краљ да обрате пажњу најпре на морал и побожност. Без морала нема побожности. Учитељима је ставио на срце да буду не само дечји но и народни учитељи, да га васпитавају, јер наш народ има тако много да учи. Најзанимљивија је била молба коју је Краљ упутио госпођама чланицама Женског друштва. Пошто се известио о раду друштвеном, о школи радничкој, замолио их је да се не заносе много туђинштвином. На страни има много чега доброг, али и злог, па то зло баш најчешће у нас продире. Ми пак имамо много ствари којима нам странци могу увек завидети. Краљ њима као женама и мајкама ставља на срце да пораде колико до њих стоји да се лепши обичаји и навике одрже у нашем народу. Оне чине индивидуалност нашу. Госпође су се мало као осетиле у почетку и увређене, али им је Краљ тако искрено и владарски и очински говорио да су најпосле и саме узвикнуле да ће са своје стране чинити да се жеља Краљева испуни.
Примајући добровољце Његово Величанство Краљ је изразио наду да ће се и они, ако земљи буде затребало и ако су стари, поћи где их дужност буде позвала. Врло озбиљно захтевао је од полицијских чиновника да све чине да се лична и имовинска безбедност зајемче, јер без њих нема развитка и опстанка земљи. Депутација са села било је много. Сам срез расински послао је 250 грађана. Депутације су биле постројене доле у дворишту. Краљ их је обишао све. Из Плоче села на Копаонику стигао је старац Сима Ђукић. Сад му је 85 година. Био је на стражи у двору оне ноћи кад се је Краљ родио. Сећам се и сада, вели, богатог предовољства што га на стражи добисмо. Весели смо били сви, а у двору су Те са радошћу великим дочекали. Пошто је обишао депутације Краљ је праштајући се довикнуо: Позивам вас, браћо, да Мени и Мојим властима помогнете да утврдимо ред у земљи. Устава, закона и слободе имамо. Прионимо сада сви на посао, па да ову напаћену отаџбину нашу поведемо путем среће и благостања.”
7
“Јуче око 8 часова отишао је Краљ са министрима најпре у цркву Лазареву где је већ од 6 сати трајала архијерејска служба. Краљ је одстојао службу и саслушао говор владике Никанора. Око цркве били су еснафи и удружења са својим заставама, добровољци и велика гомила осталог света. Из цркве се кренула литија ка споменику. Пред спомени-ком је намештена трибина за Краља и свиту. Владика са свештенством учинио је најпре кратак помен, а затим је г. Грујић у лепом и језгровитом говору изнео значај споменика и коме је он све подигнут.
7 Српске Новине, 18. јун 1904, стр. 1.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
212
Говор г. Саве Грујића Ваше Величанство! Пресветли Господару! Успомене на косовску битку остале су дубоко урезане у памћењу
васколиког народа српскога. Сећања на негдашњу славу и величину одражавала су у народу тврду веру, да се изгубљено повратити мора, а дивни примери витештва и пожртвовања косовских јунака још су га више у тој вери крепили.
Видовдан за народ српски има двојак значај. То је дан народне опште жалости за изгубљеним на Косову царством, то је дан заветовања, да се стари греси покајати морају.
Народни геније у својим ненадмашним песмама оплакао је достојно српску погибију на Косову, и опевао живо јуначка дела косовских јунака. Народни епос о косовском боју, то је неувели венац, што су га давно минула покољења на косовску костурницу положила.
Садашње покољење, проникнуто осећајима пијетета према јуначким косовским борцима, желело је, да тај велики историјски догађај и видним знаком обележи. Зато је пре 15 година на данашњи дан, чинећи у Лазаревој цркви петстогодишњи свечан помен косовске битке овде у Лазаревој престоници, на овоме месту положен камен темељац споменику, који је добровољним прилозима скупљеним из свију српских крајева сад подигнут, а по замисли и трудом нашег даровитог вајара Ђоке Јовановића.
Споменик, који се пред нама овако величанствено уздиже, споменик је честитоме цару Лазару који се не хтеде приволети царству земаљскоме, да на позив Мурата данак Турцима плаћа, и да као турски вазал даље Србијом господари, – већ се приволе царству небескоме, те са мачем у руци прими на Косову мученичку смрт, борећи се за крст часни и слободу златну.
То је споменик јунака над јунацима Милоша Обилића и његових до два побратима, Милана Топлице и Косанчић Ивана, који нам оставише диван пример војничкога другарства и јуначког узајамног пожртвовања.
То је споменик косовској девојци, оној идеалној Српкињи, којој Милош полазећи у бој даје коласту аздију; Иван даје бурму позлаћену; Милан даје копрену од злата, – и која, тако дарована и испрошена, шета јадна по Косову млада, те преврће по крви јунаке, тражећи свога драгог вереника, и његова до два побратима, те ког јоште у животу нађе, умива га студеном водицом, причешћује вином руменијем и залаже хлебом бијелијем.
То је споменик старога Југ Богдана и његових девет Југовића, јер ни један остати не шћеше, да се сестри од заклетве нађе, већ је свако „итао на Косово: за крст часни крвцу проливати и за веру с браћом умријети.
То је најпосле споменик светој косовској застави, коју геније Србије из малаксалих руку умирућег последњег косовског јунака –
Милорад Сијић
213
младог Бошка Југовића – прихваћа, да је након четири столећа робовања, – кад је земан дошао војевати, – преда у јуначке руке дичном сину Шумадије: Црном Ђорђу, да са њом и под њоме, са измученом рајом, Косово освети.....
Унуку великога Вожда, Теби, Краљу Господару, провиђење је досудило, да о стогодишњици херојске борбе за ослобођење, на Косову заробљене Србије, овај диван споменик народнога признања откријеш, – за вечан спомен косовским јунацима, а на славу косовским осветницима.
По свршеном говору наступи тајац. Краљу поднеше електрично
дугме, он га притисну и платно које покриваше споменик паде. Из хиљаду грла чуше се узвици дивљења. Краљ изговори ове речи: У име народа српског предајем вам, драги моји Крушевљани, на чување овај споменик и идеју коју он представља.
Затим је Краљ обишао споменик са г. Ђоком Јовановићем, који му је објашњавао поједине моменте на споменику. Пред спомеником одликовао је Краљ г. Јовановића орденом Белог орла 5 степеном а архитекту и председника општине орденом Светог Саве. Од споменика Краљ је отишао пешке у свој стан, где се мало одморио, па затим се одвезао у касарну на славу 12 пука. У касарни је прво била кратка служба и сечење колача, а затим је командант пука г. Терзић држао говор о значају славе уопште, а поглавито славе Видовдана. Позвао је војнике да се на Видовдан закуну да ће вођени врховним заповедником осветити Косово.
После говора г. Терзића прочитао је дивизијар г. Степановић наредбу Краљеву која гласи: Хотећи и на овај свечани дан, када се на тако достојанствен начин уздиже слава оружја српског, дати видљива доказа колико ценим војску, у којој и ја и народ гледамо наду своју, а која је позвата да прихвати заветну мисао косовску, ја одликујем дивизијара пуковника Степана Степановића орденом Белог орла 4 степеном и команданта пука мајора Терзића орденом Белог орла 5 степеном.
Ово је прво одликовање које Краљ чини у војсци и заиста за то не би могао бити изабран бољи дан.
После овога настало је дефиловање па онда закуска. За време закуске Краљ је наздравио официрима и изјавио жељу, да и град у коме пук и споменик који је данас откривен, буду официрима вазда на уму и као Србима и као војницима.
Из касарне се Краљ са својом свитом вратио по киши у свој стан на доручак.
У четири сата по подне Краљ се одвезао до Oбилићева где је био сакупљен силан народ. Краљ је у Обилићеву обишао све зграде. Управник барутане г. Станојевић показао је све фазе кроз које пролази како обичан тако и бездимни барут. Краљ је узео неколико парчади бездимног барута и разделио неким виђенијим лицима.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
214
Машине за справљање барута сличне су машинама за прављење макарона.
У згради где су мотори за фабрику бездимног барута било је освећење и ту је Краљ стао пред машину, прекрстио се и рекао: Помози Бог, а затим је дао знак да се машина крене. Тако је ушла у посао фабрика за бездимни барут.
При уласку у једну од радионица стајало је од прилике 20 пари папуча, од којих сваки посетилац, па и Краљ обукоше по једне и уђоше у радионицу. Ове папуче облаче се да не би било трења о патос.
Пошто је Краљ разгледао радионицу разделио је одличја првом ађутанту г. Милошу Милошевићу, који је годинама у овој фабрици радио, и садањем управнику барутане. Г. Милошевић добио је орден Светог Саве 4, а управник барутане 5 степена.
Потом је Његово Величанство Краљ са министрима подуже разговарао о овој фабрици и рекао да је срећан што види да имамо добро уређену фабрику барута која нас ослобађа од странаца у једном тако потребном предмету. Обилажење барутане трајало је два и по часа, када се Његово Величанство Краљ вратио у варош.
У вече је била величанствена бакљада, на којој је било до 5.000 људи. Његово Величанство Краља је на бакљади поздравио директор гимназије г. Тричковић говором, који је Краљ с пажњом слушао. По том је Његово величанство држао врло значајан говор.
Говор
којим је ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ПЕТАР I
Одговорио на поздравну реч директора Д. Тричковића приликом бакљаде грађанства Крушевачког
Драги Моји Крушевљани Давнашња жеља Моја да видим Крушевац, престоницу Лазареву,
место пуно најсветијих успомена за сваког Србина, данас је испуњена. Видео сам Крушевац у тренутку, када се захвално потомство
косовских јунака искупило, да одужи свој дуг, да на видљив начин искаже своје поштовање према онима, који падоше бранећи славу и слободу српску.
Пред вама, драги Моји Крушевљани, као и преда Мном, лебде данас слике, буде се сећања из историје и народних песама, која су још из раних младости испуњавале душу нашу поштовањем и поносом.
Без сумње је леп споменик, који смо јуче открили, ваљано је изведена замисао уметникова, да искаже осећање захвалности и наде, које нас све прожима Видовдан.
Али ни овај као ни један други споменик од бронзе и камена није у стању да представи сву силину оног поштовања и поноса, који испуњава груди наше при сећању на Косово.
Милорад Сијић
215
Та осећања остају закопана у сваком од нас и она су сама собом најлепши, најтрајнији споменик Лазару, Милошу, Топлици, Југ Богдану и свој поворци јунака из једне од најсјајнијих епопеја светских.
У тим сећањима лежи морални основ наше националне снаге, и док је њих, док је осећања на Косово, биће и Србин у стању да одолева свакој најезди, да с успехом брани на свима тачкама права своја.
Дух косовски, дух оних јунака, који славно падоше на бранику отаџбине своје, задахнуће нас кад год нам буде требало да осигуравамо национални опстанак свој, и он ће собом надокнадити оно што нам у броју буде недостајало.
Српски је народ мален, а њега нису никад ни распињали какви велики завојевачки планови.
Али је српски народ у исто време и свестан своје славне прошлости, свестан улоге, коју је некад у историји играо и коју је позват да игра у овом крају Европе.
Поштујући свачија права, он ће вазда најенергичније тражити да се и о његовим историјом зајамченим правима рачуна води, кад томе време дође.
У сваком случају српски ће народ будним оком пратити све што око њега бива и бити спреман, да заветну мисао косовску, ако би јој ма с које стране претила опасност, брани онако достојно, како су је бранили наши преци, којима данас откривамо споменик.
Србија има вере да ће заједничким напорима за то позватих турских власти и европских представника испасти за руком да се у том по нас светом крају осигура опстанак браћи нашој.
Јер остајући доследно истакнутом начелу да на Балкану буде елеменат реда и мира, Србија с правом тражи да позвати отклањају све што би њу могло да изазове, да тако држање напусти.
Овде у Крушевцу, пред спомеником који смо подигли јунацима косовским, на домашају цркве Лазареве, нас може и сме да занесе само једна мисао, а то је: потпуно осигуравање националног опстанка нашег.
Ја не сумњам да ћете сви ви, колико вас је овде као и сви они који не стигоше да присуствују овој светковини, вазда само ту мисао, тај аманет косовски, пред очима имати, при свима пословима вашим.
Остављајући на страну захтеве појединих политичких група, ми се на овај свечани дан осећамо сви само Срби, сви једнаки потомци косовских предака.
Крај све лепоте своје онај споменик јесте и мора да буде само бледа слика оних светих осећања, која нам буди Видовдан.
Уверен, драги Моји Крушевљани, да ћете ви, којима је народ српски поверио чување овог споменика, бити вазда и веран чувар свете мисли, коју он представља, Ја вас поздрављам: Живели Моји Крушевљани!”
8
8 Српске Новине, 17. јун 1904, стр. 1, 2.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
216
“Ујутру пре пола шест часова 17. јуна пред станом Краљевим је постројено грађанство које је дошло да зажели Његовом Величанству Краљу срећан пут. Тачно у 6 часова кренуо се Краљ са свитом за Врњце. У селу Стопањи слегао се силан народ из околних села и мада није било по распореду Краљ се је зауставио па и одстојао кратку службу у старој малој цркви сеоској. Ту је Краљу представљен резервни поручник Божидар Трипковић, сељак из Стопање, о чијој се храбрости чуда причају по овом крају. Божидар је мали, сув, веома скроман човек. Међутим крај медаље за храброст има он и уверење у коме Лешјанин као командант тимочке војске у 1885. години вели да је Божидар био најхрабрији међу храбрима, да је јунаштвом својим задивио цео тамошњи свет. Краљ је обдарио Божидара новчано, дао му Своју споменицу и праштајући се рекао како би желео да види, да се на њега његови синови и унуци угледају.
У Трстенику је био дочек необично одушевљен. Трстеничани су окитили град зеленилом и тробојкама подигли капије.
Пред новом лепом црквом слегло се све становништво из вароши и околине. Краљ је ту остао врло кратко време, јер Му је још пре подне ваљало стићи у Врњце. Али и то кратко време употребио је корисно, обишао ваљано уређену школу у којој је и земљорадничка задруга. Краљу се необично допала ова заједница и пожелео је да се учитељи и на другим местима спајају, да од школе направе средиште привредног васпитања народног.
Из Трстеника одвезао се Његово Величанство Краљ до Љубостиње, знаменитог манастира, у коме је за време првог устанка био смештен грдан материјал војни. Службу је одслужио владика Сава, и поздравио у исто време Краља језгровитом и подужом беседом, у којој је изнео значај Карађорђев, улогу Љубостиње у старијој и новијој историји нашој. Краљ је расмотрио гробове.
За време закуске Краљу је поднесена повеља коју је Његов отац Кнез Александар даривао манастиру и коју је Милош Обреновић потврдио. Краљ је испод Милошевог потписа ставио ове речи:
Потврђујем, Краљ Петар, а са стране: Љубостиња 17. јуна 1904. Коло је поведено и сва господа министри играли су.
Сунце беше већ прилично упекло кад се из Љубостиње кренуло за Врњце, где се стигло у 11 часова. Врњци су такође богато окићени, света је много. Краљ је одсео у вили Катарина, која је сопственост г-ђице Јанковићеве. После доручка, на који су били позвати виђенији сељаци из Врњаца, Краљ се одмарао па онда обишао цркву, школу и купао се у старом купатилу. Све становништво бање пратило Га је при обилажењу, непрестано Га поздрављајући са: “живео”. Његово Величанство Краљ је ословљавао многе, нарочито је децу на све стране миловао. Сељаци су Му прилазили руци а сви су Га са искреном љубављу посматрали како, и ако стар, лако прелази с једног краја на други. За вечером је било до 50 људи из околине, а после вечере наступила је игранка. Краљ је повео коло са потпуковником Мишићем.
Милорад Сијић
217
Радикалку су пак повели министри Пашић и Љуба Давидовић. Весеље је трајало позно у ноћ.”
9
“У 6 часова 18. јуна Краљ је пошао из Врњаца за Београд. Многи
посетиоци бање поранили су да испрате Краља, а тако исто и сељаци из целе околине. Дуж пута од Врњаца до Трстеника биле су на многим местима гомиле сељака, који су радосно поздрављали Краља.
У Трстенику Краљ се мало одморио, а затим одмах продужио пут. У селу Почековини била је закуска. Ту је Краљ подуже разговарао са искупљеним сељанима, распитујући их о њиховом стању.
Око 10 часова Краљ је стигао у Крушевац где се код цркве скинуо и опростио са Крушевљанима. У 11 часова продужио је пут за Сталаћ и специјалним возом кренуо се са Својом свитом у 12 часова и 30 минута за Београд.”
10
Крушевац свето место “Крушевац, као стара престоница српског народа, 1934. године,
на веома свечан начин одао је признање свим националним мученицима изгинулим од Косова до тада. У славу тих наших народних јунака приређена је свечана архијерејска служба Божија у цркви Лазарици и пред Спомеником косовских јунака. У исто време Хришћанска заједница приредила је свој велики молепствени сабор у знак пијетета према жртвама које су пале за отаџбину и народну слободу. Крушевац је уз то, вољом Српско православног епископата и Хришћанске заједнице, проглашен светим историјским местом српске православне цркве, и отада ће сваке године правоверни долазити у Крушевац на поклоњење светој православној цркви Лазарици и сенима изгинулих хероја на Косову.
Свечану литургију служио је г. др Јован епископ нишки уз асистенцију шеснаест свештеника из Крушевца и околине.
Потом је, пред великом масом народа, одржан свечани помен косовским јунацима. За време помена над градом је летео авион месног Аероклуба, који је спустио венац од ружа на споменик. Тај венац је потом намештен преко гвоздене фигуре Филипа Вишњића, која се налази на Споменику.
После свечаног помена епископ др Јован одржао је велику беседу присутном народу. Беседу др Јована пропратили су плотуном из пушака војници 47 пешадијског пука. Затим је музика истог пука интонирала народну химну. После овога ученици основних школа изрецитовали су неколико патриотских песама, па је г. Крста Новаковић, председник крушевачке општине поздравио присутне и захвалио се епископу г. др
9 Српске Новине, 19. јун 1904, стр. 1.
10 Српске Новине, 18. јун 1904, стр. 2.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
218
Јовану за иницијативу да Крушевац буде отсада место где ће се сваке године приређивати о Видовудне велике свечаности у славу косовских и других наших јунака.
По подне у 4 часа у присуству нишког епископа г. др Јована и охридско преспанског епископа г. др Николаја Велимировића, одржан је велики молепствени сабор народне Хришћанске заједнице. Сабор је отворио и руководио њиме епископ г. др Николај. Он је, отварајући сабор, одржао кратку беседу, у којој је изнео значај данашњега дана за наш народ и нашу земљу, као и за српску православну цркву уопште.
Сабор Хришћанске заједнице био је врло интересантан и за вернике, а такође и за неверне. Сви подједнако су желели да чују др Николаја и зато је сабор био необично посећен. Сви могући страсни проповедници из редова простог народа, који цео живот проводе шапућући најтоплије молитве Богу, дошли су данас у Крушевац. Са дугим брадама, неошишани, смерна изгледа, дижући свој молећиви поглед у небо, они су учинили особит утисак на све присутне и били удостојени највеће пажње крушевачке публике. Неки од њих пешачили су по пет дана једући само хлеб и пијући само воду, да би дошли у Крушевац. Многи од њих су се зарекли да посте цео живот, да би искупили и своје и туђе грехе. Овај новопроглашени хаџилук, кажу, донеће им снагу да издрже у страшним борбама са искушењима и да својим молитвама донесу добро и себи и грешним људима који хуле на Бога. Многи међу њима, и женски и мушки, тврде да их је сам Великомученик Лазар позвао и рекао да сваке године долазе у Крушевац и да се њему моле за спас своје душе. Ако би их ко запитао о њиховој вери, одмах би се кретали и молили Бога да спасе грешну душу сабеседника. На овоме сабору правоверни су се договорили како ће и шта ће радити да би ојачали и спасили душе своје и откупили све од грехова.”
11
11
Политика, 29. јун 1934, стр. 6.
Милорад Сијић
219
2. ДРЖАВНА И САМОУПРАВНА НАДЛЕШТВА
Округ крушевачки Начелство је за своје потребе после ослобођења узело једну
зграду поред цркве, где се уселило особље. У тој згради су били до 1844. године када се усељавају у кућу Петра Лазаревића коју су откупили за те потребе. Затим су купили магацин правителствениј који је адаптиран и у њега се уселило начелство 1848. године. Купљена кућа Радована Петровића, бившег начелника, била је усељена 1861, а већ 1863. године начелство се усељава у нову зграду која је направљена за потребе округа. Нова зграда начелства направљена је на месту где су били двори браће Френчевића, магацин за барут, апсана, стражаре и друго, све то ограђено високим плотом.
Пошто је све то било недовољно, донета је одлука да се сагради зграда начелства која ће задовољити функционисање његових служби, и напокон је једна од најлепших зграда завршена и усељена 1904. године.
Исправник окружни 1833-1836 Вучко Мутавџић (?-1851), из Тоболца 1836-1837 Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине 1837-1838 Стојан Јовановић Начелници Крушевачког округа 1839-1842 Петар Цукић-Лазаревић (?-1849) 1842-1857 Радован Петровић (1791-?), из Крушевца 1857-1859 Јоца Наумовић (1813-1879), из Параћина 1859-1860 Милија Бугарин 1860-1861 Јован Димитријевић 1861-1868 Павле Мутавџић (1818-1888), из Тоболца 1868-1869 Владимир Васић, из Крагујевца 1869-1874 Милан Јанковић 1874-1875 Живојин Блазнавац 1875-1876 Илија Коцић 1876-1881 Владимир Васић (други пут) 1881-1882 Димитрије Брзаковић (1826-?) 1882-1886 Димитрије Ђорђевић 1886-1891 Антоније Пантовић 1891-1892 Лука Вукомановић
1892-1893 Тодор Спасојевић 1893-1894 Драгољуб Јовановић 1894-1897 Никола Андробашић (1832-1901), из Крушевца 1897-1898 Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца 1898-1900 Миодраг А. Протић (1863-1900), из Крушевца 1900-1901 Михаило Обрадовић 1901-1902 Ђорђе Карајовановић 1902-1903 Милош Ђорђевић 1903-1904 Петар Благојевић 1904-1905 Драгутин Тодоровић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
220
1905-1906 Светолик Ђ. Здравковић (1871-1950), из Крушевца 1906-1907 Милош Ђорђевић (други пут) 1907-1908 Др Ђорђе Бошковић (1866-1931), из Ужица 1908-1909 Живојин Аранђеловић 1909-1912 Љубомир Марковић (1857-?), из Крушевца 1912-1914 Павле Поповић 1918-1922 Марко Новаковић, из Шапца Велики Жупани 1922-1924 Марко Новаковић (други пут) 1924-1925 Др Ђорђе Бошковић (други пут) 1925-1927 Михајло Павловић (1876-1928), из Крушевца 1927-1929 Милутин Нагулић (1885-1952), из Сталаћа 1929 Мирослав Динић 1929 Др Душан Петровић Окружни Инспектори Крушевачког инспектората 1929-1930 Др Душан Петровић (други пут) 1930-1933 Љубомир Ђерасимовић (1869-?), из Ужица Крушевачки окружни инспекторат укинут априла 1933. године.
Чиновници крушевачке жупаније и народ на прослави, 1926. године
Срез расински
Начелници Расинског среза 1833-1834 Веселин Ћирковић, из Пепељевца 1834-1835 Богдан Ђорђевић Татар, из Параћина 1835-1836 Ђорђе Ристић (1801-1859) 1836-1839 Петар Цукић-Лазаревић (?-1849) 1839-1842 Илија Павић, из Трњана
Милорад Сијић
221
1842-1843 Илија Николић 1843-1858 Павле Мутавџић (1818-1888), из Тоболца 1858-1860 Стоиљко Лазаревић 1860-1865 Панта Петровић Бадњевац (1811-?) 1865-1869 Димитрије Брзаковић (1826-?) 1869-1873 Ђорђе Лукић 1873-1876 Сретен М. Лазаревић (1838-1916), из Баљковца 1876-1877 Арсеније Трифуновић 1877-1879 Мијајло Вујовић 1879-1880 Атанасије Тодоровић 1880-1883 Милош Богићевић 1883-1885 Драгутин Чолић (1836-1903), из Жабара – Пожаревац 1885-1886 Атанасије Барјактаревић 1886-1888 Драгутин Чолић (други пут) 1888-1890 Никола Андробашић (1832-1901), из Крушевца 1890-1891 Милун Ибровац (1852-1917), из Јасиковице 1891-1892 Стеван Поповић 1892-1893 Коста Јанковић 1893-1894 Алекса Давидовић 1894-1897 Ђорђе Стојановић 1897-1898 Младен Тодоровић (1842-1917), из Крагујевца 1898-1899 Петроније Ивезић, из Мале Грабовнице 1899-1901 Петар Поповић 1901-1903 Јанићије Благојевић (1858-1905), из Врања 1903-1905 Коста Петковић 1905-1906 Тихомир Гвозденовић (1875-1954), из Крушевца 1906-1907 Чедомир Алексић (1869-1907), из Плеша 1907-1908 Милош Милошевић 1908-1910 Чедомир Урошевић (?-1918), из Крушевца 1910-1912 Љубисав Грковић 1920-1923 Драгољуб Миленковић 1923-1926 Љубомир Кнежевић (1866-1939), из Биоске 1926-1929 Бранко Ђорђевић 1929-1934 Чеда Миладиновић 1934-1936 Богољуб Илић (1897-1937), из Доње Шаторње 1936-1939 Драгомир Трифунац (?-1944), из Алексинца 1939-1941 Димитрије Ж. Протић (1884-1969), из Пожаревца
1942-1943 Драган Васић 1943-1944 Боривоје Грујић
Расински срез 31. августа 1939. године подељен је на два среза: Расински и Крушевачки.
Начелници Крушевачког среза 1939-1942 1942 Слободан Петровић 1942 Миодраг Радовановић 1942-1944 Драгомир Трифунац (други пут)
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
222
Градско поглаварство Председници суда примирителног 1839 …………………. 1847 Милован Ђорђевић 1852 Раша Мијаиловић (1816-1866), из Јагодине 1856 Милутин Остојић (1815-1863), из Рековца ......?-1859 Гаврило Мутавџић, из Тоболца 1859-1860 Милутин Остојић (други пут) 1860 Јанићије Миловановић 1863 Милојко Дуњић (1825-1905), из Рокца 1863-1866 Јован Пећанац (1833-1877), из Крушевца
Прва општинска управа града Крушевца по уставу из 1888, изабрана 1889. године.
Седе с лева: Љота З. Љотић, Милан Арсенијевић и Милутин Ј. Павловић,
стоје: Станислав Михајловић и Веселин Ћирић.
Милорад Сијић
223
Председници општине Крушевац 1866-1868 Михаило Живановић (1826-1876), из Беле Воде 1870 Антоније Илић (1831-1896), из Крушевца 1873 Јован Пећанац (други пут) 1874 Аксентије Миловановић (1822-1874) 1875-1876 Милисав Дединац (1825-1908), из Дедине 1876-1878 Аврам Шокорац (1844-?), из Крушевца 1878-1881 Сима Савић (1835-1907), из Крушевца 1881-1883 Серафим Неготинац (1847-1883), из Крушевца 1883 Илија Минић 1888-1889 Сава Поповић (1824-1898), из Трмчара 1889-1891 Милан Арсенијевић (1863-?), из Краљева 1891-1894 Милутин Ј. Павловић (1862-1927), из Крушевца 1894-1897 Светозар Белотрепић (1849-1927), из Крушевца 1899 Мијушко Миловановић (1842-1902), из Божуревца 1903-1909 Јанко Стојановић (1858-1926), из Горњег Злегиња 1909-1913 Коста Гојковић (1865-1915), из Крушевца 1913-1914 Велимир Виторовић (1852-1918), из Крушевца 1914-1916 Драгомир Петковић (1871-1946), из Г. Милановца 1916-1918 Чедомиљ Човић (1866-1936), из Крушевца 1918-1920 Драгомир Петковић (други пут) 1920-1929 Антоније Стефановић (1862-1942), из Крушевца
Антоније Стефановић Ђорђе А. Дреновац
1929-1932 Ђорђе А. Дреновац (1892-1972), из Крушевца
Крушевац, 9. новембар 1929.
Решењем великог жупана крушевачке области г. др Душана Петровића смењена је данас стара управа општине града Крушевца. Истим решењем донета је одлука о постављењу нове општинске управе. У састав нове општинске управе на челу са председником г. Ђорђем А. Дреновцем, досадашњим комесаром крушевачке обласне самоуправе, ушли су г.г. председник Ђорђе А. Дреновац, кметови за град Крушевац Милан Крапчевић, бивши кмет из Крушевца, Добривоје Илић бивши
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
224
кмет из Крушевца, Прока Димитријевић, пензионер из Крушевца и Богољуб Илић, кафеџија из Крушевца, за село Лазарицу Милош Качаревић, земљорадник из Лазарице, за село Пакашницу Драгутин Ивановић, из истог села. За одборнике постављени су: Борисав Суботић, пуковник у пензији; Богдан Нешић, извозник; Митар Трипковић, професор; Никола Обрадовић, сатлер; Драгутин Тешић, часовничар; Раде Крстић, воскар; Добросав Живковић, пекар; Љубомир Поповић, трговац; Петар Љотић, индустријалац; Михаило Живковић, адвокат; Милутин Будимовић, књижар; Милован Гвозденовић, књиговођа; Радоје Бабић, трговац; Божидар Милосављевић, трговац; Јован Китановић, трговац; др Антоније Маринковић, лекар; Аврам Станојевић, трговац; Милан Нешић, свештеник; Драгослав Ђорђевић-Бајић, месар; Милорад Мишић, трговац; Бранислав Јаношевић, адвокат; Чедомир Илић, трговац; др Чеда Стојановић, лекар; Влада Цекић, обућар; Душан Кедровић, апотекар; Луцијан Стела, инжењер; Марко Миловановић, обласни школкси надзорник; Тихомир Голднер, грађевинар; Димитрије Петровић, економ; Стеван Ђокић, столар; Милан Вукашиновић, фотограф; Благоје Јовановић, кројач и председник окружног еснафа; Бранко Павловић, рентијер; Димитрије Нешић, кожарски трговац, сви из Крушевца, Милун Радовановић, из Пакашнице и Мика Милетић, из Лазарице.
12
1932-1937 Крста Новаковић (1899-1973), из Крушевца Крушевац, 6. јула 1932.
Пре месец и по дана председник крушевачке општине г. Ђорђе А. Дреновац поднео је оставку на свој положај. Своју оставку г. Дреновац је мотивисао потребом слободног времена за опоравак здравља (дужност председника општине врши кмет г. Милан Крапчевић – М. С.). Како су и два кмета г.г. Милан Крапчевић и Прока Димитријевић са тројицом одборника поднели оставке, и како је премештајем неколицине одборника било упражњено још неколико одборничких места, то је овим била доведена у питање цела општинска управа. Начелник среза расинског једним предлогом Банској управи тражио је смену целе општинске управе како би нова управа, састављена од представника свих друштвених слојева, могла боље да одговори своме задатку.
Решењем бана Моравске бановине, које је оснажено и од министра унутрашњих дела, стара управа је смењена. Истим решењем постављена је нова општинска управа са г. Крстом Новаковићем, апотекаром, на челу. За кметове у новој општинској управи постављени су: г.г. Владимир Арсић, трговац, Живојин Ристић, столар, Антоније Вукотић, трговац, Милутин Јевтић, бравар, Драгољуб Ђурић, земљо-радник из села Пакашнице и Милорад Јовановић, из села Лазарице.
За нове одборнике узети су г.г. Живко Белотрепић, Радисав Гагић, Милан Крапчевић, Мирко Ковачевић, Миливоје Миљковић, Атанасије Арсенијевић, Радич Јосић, Милан Стојковић, Павле
12
Политика, 10. новембар 1929, стр. 2.
Милорад Сијић
225
Трипковић, Драгутин Жикић, Воја Крстић, Прока Ристић, Василије Поповић, Љубиша Урошевић, Зоја Зојић, Милутин Маринковић, Боривоје Михаиловић, Сретен Радојевић, Стеван Николајевић, Војислав Васић, Душан Цветковић, Тихомир Дреновац, Богољуб Кнежевић, Владимир Мишић, Радивоје Томић, Огњан Васић, Милош Иванић, Ивко Јаковљевић, Алекса Јовановић, Марко Пузић, Миодраг Милић, Душан Савић, сви из Крушевца, и Јован Милојевић, из Пакашнице и Владимир Качаревић, из Лазарице.
13
1937-1939 Бранислав Јаношевић (1886-1968), из Крушевца Крушевац је добио новог председника општине и нове већнике
17. октобра 1937. Од новембра уведена функција подпредседника. Бранислав Јаношевић Будимир Павловић
1939 Будимир Павловић (1899-1986), из Крушевца
Крушевац 19. фебруар 1939.
У великој већници овдашњег Градског поглаварства, данас у 11.30 часова изасланик Банске управе из Ниша г. Мирослав Динић, начелник управног одељења, разрешио је дужности досадашње градске већнике, на челу са председником г. Браниславом Јаношевићем, и увео у дужност нове већнике, на челу са г. Будимиром Павловићем, трговцем. Извршењу овог акта присуствовао је незапамћен број овдашњих грађана. Заклетву нових већника, у присуству г. Динића, обавио је свештеник г. Јеша Новаковић.
За нове већнике постављени су г.г Крста Новаковић, народни посланик; Радич Јосић, срески архијерејски намесник; прота Храна Поповић; Ђока Петровић, апотекар; др Иван Ђорђевић, лекар; Тихомир Дреновац, индустријалац; Ивко Јаковљевић, трговац; Душан Савић, трговац; Данило Радојевић, инжењер; Живојин Цветковић, инжењер; Марко Пузић, посластичар; Љубомир Покимица, трговац; Ранђел Ђорђевић, трговац; Васа Мишић, трговац; Петар Митровић, трговац; Страхиња Будимовић, штампар и књижар; Воја Крстић, трговац; Миодраг Милетић, трговац; Радивоје Томић, кожар; Милутин Јеличић, дрварски трговац; Коста Кнежевић, кројач; Света Манић, воскар; Љупче
13
Политика, 7. јул 1932, стр. 10.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
226
Стефановић, индустријалац; Васа Ђорђевић, трговац; Душан Лацић, трговац; Страхиња Трипковић, индустријалац; Доброслав Живковић, пекар и Сава Стојковић, земљорадник. Поред ових од старих ушли су у ново веће г.г. Стеван Николајевић, индустријалац; др Душан Лазаревић, лекар; Павле Трипковић, индустријалац; Влада Мишић, трговац; Никола Обрадовић, сатлер; Дража Жикић, кафеџија; Мићић Драгић, пекар и Стојан Ђорђевић, бравар.
14
1939-1941 Синиша Стефановић (1889-1968), из Крушевца 1941 Крста Новаковић (други пут) 1941-1942 Ђорђе Лазаревић (1879-1962), из Бијељине 1942-1943 Добривоје Ђорђевић (1905-1965), из Лесковца 1943-1944 Драгољуб Перчевић (1900-?), из Трстеника 1944 Чедомир Илић (1891-1971), из Крушевца
Синиша Стефановић Ђорђе Лазаревић Крста Новаковић
Градњом Дома трговачке омладине Градско поглаварство се
уселило у своју нову зграду 1938. године, која се налазила у Кнез Михајловој улици. Распоред канцеларија у Поглаварству је следећи: приземље: финансијско одељење, благајна, војно одељење, отсек за телесно васпитање, добровољна ватрогасна чета и канцеларије електричне централе са благајном за наплату осветљења. Први спрат: председник, секретар, дактилограф, потпредседник и архива. Други спрат: грађевински одељак, ветеринар, судија, сала за суђење, извршни и кривични одељак и градски музеј са читаоницом. У мезанину зграде налази се велика сала за седнице већа. Исто тако, у дворишту Поглаварства налази се касарна градске полиције.
Окружни суд
Кнежевина Србија је после ослобођења од Турака створила сасвим нов судски систем на искуствима суседних земаља да би већ половином 19. века имала независно судство са сталним судијама.
Као административни центар Крушевац је 1833. године добио нахијски суд, као прву јавну установу, а пошто је исте године постављен у суд, Јован Здравковић постао је први чиновник из Крушевца.
14
Политика, 20. фебруар 1939, стр. 10.
Милорад Сијић
227
Од 1839. Крушевац добија и окружни суд. Први писани закон о судовима у ондашњој Кнежевини Србији
био је Закон о устројству окружних судова који је донет 20. фебруара 1865. године, да би био допуњен 1890. године када окружне судове замењују првостепени судови.
Председници Окружног суда у Крушевцу 1839-1842 Милосав Браљинац (1779-1849), из Браљине 1842-1843 Јован Вељковић 1844-1849 Милосав Браљинац (други пут) 1849-1852 ............................... 1852-1854 Јован Туцаковић 1854-1855 Срећко Поповић 1856-1858 Јован Туцаковић (други пут) 1859 Аксентије Марковић 1860 Стефан Димитријевић 1861 Јаков Живановић 1862-1865 Крста Ђорђевић 1866-1868 Антоније Шокорац, из Крушевца 1869 Илија М. Ракић 1870-1873 Петар Анђелковић 1874-1877 Мијаило Ћирић 1878-1881 Милош Трпезић, из Крушевца 1882-1890 Сима В. Симић, из Крушевца 1891-1897 Аврам Шокорац, из Крушевца 1898 Алекса Васиљевић 1899-1902 Јован М. Исаковић 1903-1904 Танасије А. Радовановић 1905-1906 Живан Ивковић 1908-1915 Милан Ж. Стевановић Окупација (1916-1918) ....... -....... Јанићије Вељковић (1874-1946), из Књажевца 1927-1931 Стеван Максимовић, из Ужица 1931-1933 Стеван Ћоћић 1933-1936 Ђорђе М. Дреновац, из Крушевца 1936-1938 Душан Цветковић, из Крушевца 1938-1941 Милован Ивановић
Окружна скупштина После доношења Закона о окружним и среским скупштинама,
министар унутрашњих дела прописао је: Изборни и Пословни ред окружне и среске скупштине.
Први избори за трогодишњи мандат за окружне скупштине у Краљевини Србији држани су 24. јуна 1891. године.
Крушевачки округ бирао је 34 окружна посланика.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
228
Окружни заступници (посланици) Округа крушевачког су: За варош Крушевац Коста Јанковић, мумџија из Крушевца За варош Алексинац Милун Миљковић, председник општине из Алексинца Срез алексиначки Стева Радичевић, председник општине из Краљева Павле Савић, земљорадник из Врела Петар Николић, председник општине из Црне Баре Филип Живановић, председник општине из Јасења Срез жупски Милан Милићевић, трговац из Плоче Антоније Поповић, свештеник из Бруса Милић Величковић, трговац из Александровца Милун Јовановић-Лисинац, економ из Г. Ступња Сава Раденковић, трговац из Трнаваца Владисав Арсић, економ из Игроша Срез моравски Лазар Мартиновић, свештеник из Житковца Обрад Миленковић, земљорадник из Прћиловице Димитрије Прокић, земљорадник из Пешчанице Милош Стојановић, земљорадник из В. Дреновца Сима Јевтић, земљорадник из Витковца Срез расински Зафир Марковић, земљорадник из Каоника Милојко Крајковац, земљорадник из В. Шиљеговца Илија Минић, трговац из Мајдева Стојан Лукић, председник општине из Врбнице Богдан Ивановић, земљорадник из Д. Ступња Милош Пешић, председник општине из Витановаца Милисав Ристић, земљорадник из Дедине Милун Газибарић, земљорадник из Сталаћа Срез ражањски Ђорђе Милетић, свештеник из Ражња Сава Поповић, земљорадник из Радошевца Петар Милутиновић, земљорадник из Претрковца Сима Илић, земљорадник из Прасковче Срез трстенички Милан Ћосић, земљорадник из Велике Дренове Алекса Стојадиновић, трговац из Медвеђе Сима Вукчевић, трговац из Јасиковице Павле Рашковић, председник општине из Почековине Јаков Марковић, трговац из Трстеника
15
15
Српске Новине, 12. јул 1891, стр. 2.
Милорад Сијић
229
Прва седница скупштине округа крушевачког почела је свој рад 25. септембра 1891. године и тај дан је историјски јер је тада отпочела свој рад локална самоуправа у Краљевини Србији. То је почетак нечега што ће кроз касније време дати велике резултате у смислу побољшања услова живота људи у мањим местима за које висока политика није имала слуха у претходним временима. Од тог времена су бирани окружни посланици који су имали своје ингеренције као власт и борили се да својом разборитошћу донесу таква решења која ће њиховим суграђанима донети бољи живот.
За првог председника Окружне скупштине изабран је Ђорђе Милетић, свештеник из Ражња, народни посланик у више мандата.
Окружне скупштине и њени заступници, који су бирани сваке три године, имале су свој смисао и радиле су до Другог светског рата.
Свештеник Ђорђе Милетић
Срески суд, Општински суд, Финансијско одељење банске
Управе, Окружни Уред, Војни округ, Пореска управа, Катастарска секција, Техничко одељење, Шумска секција, Жандармеријска чета, XV железничка секција, Контрола мера, Државно тужилаштво.
То су државна и самоуправна надлештва која су фунционисала у Крушевцу до Другог светског рата.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
230
3. КРУШЕВАЦ За време свог вишевековног постојања под турском управом
варош Алаџа Хисар спадао је у лепо уређену која се заснивала на сплету кривудавих сокака, са основном поделом на чаршију и на махале. Значај вароши није био онакав као што је то био Крушевац у време кнеза Лазара – престони град. Чаршија са дућанима пружала се испод тврђаве где је пространи трг од којег на запад води један сокак према Карановцу. У чаршији су смештени дућани које држе трговци, занатлије, и механе поред којих се налазе ханови и тек понека у дворишту кућа за становање.
Варош почетком 19. века има око 2.000 становника са 150 турских и 120 хришћанских кућа, а простирала се на површини данашњих улица: Бријанова, Караџићева, Синђелићева, Рајићева, Пријездина, Стевана Високог, Јакшићева, Кумановска, Страхињићева, Владетина, Миличина, трг око старе ваге и належући делови улица: Косовска, Пећска, Балшићева, Цара Лазара, Југ Богдана и Јасички пут.
Ослобођењем Крушевца од Турака новопостављена привремена управа добија и задатак да организује планску обнову и уређење Крушевца, као и осталих насеља у нахији. Исељавање турских породица почело је одмах и вршен је откуп и заузимање њиховог имања, од стране цркве, власти, трговаца и досељеника, под слабом контролом. Зато је било јасно да се пресељење неће лако одвијати преко терена заузетих од нових власника и тек када Совет 1836. године пошаље у Крушевац свог главног инжењера Јанкеа, који уз помоћ старешина варошких поставља крст који је освећен и представља место где треба да буде чаршија, пуковник Петар Лазаревић наредио да пресељење мора да се обави одмах.
Нова чаршија је заснована са једном раскрсницом у облику крста на средини а на источном крају рачва се у два правца: према Делиграду и према Јанковој Клисури. Раскрсницу у средини пресеца пут на запад према Косовској улици и на исток према Бивољу и даље Сталаћу. Затим су трасиране Косанчићева, Обилићева и Косовска улица, затим Топличина, Кајмакчаланска и Немањина, које се споро развијају јер су ишле преко парцела браће Симића, Обрада Човића и једног трговца.
Касније се чаршија развијала и пресецане су нове улице, али то је ишло тешко јер су богати трговци и људи од власти били заузели велики део земље па су нерадо уступали придошлицама земљиште по набавној цени, те су им власти нудиле надокнаду на разне начине.
Подручје око трга код крста где је пијаца, постало је најатрактивније за трговце и механџије, па је ту било најгушће насељено где су дућани многбројни и веома мали.
Марвена пијаца била је у старој чаршији близу Крње џамије и турског гробља (код чесме Добра вода) а онда је избио спор па се 1839. године сели код дуда, данас Трг фонтана. Спор је решен тек 1856. године када је донета одлука да код дуда буде пијаца за дрва и пољопривредне производе, а испод брега доња вага, сточна пијаца.
Милорад Сијић
231
Oд оријенталне варошице направити хришћанску био је тежак задатак, а времена сиромашна. Куће су биле од сламе и често страдале од разних непогода, као онда када је Крушевац и околину задесила велика несрећа јуна 1850. године када су велике количине падавина однеле и материјална добра али и животе људи. Хроничар је записао:
У нашој вароши је четири пута гром пуцао, на покладе петровске упали једну кућу сламену и она је до темеља изгорела. Срећа, те је кућа била на крају вароши; иначе да је где у средини, сва би варош изгорела, јер је силан ветар дувао. Ономад опет уби гром једног житеља овде у вароши на место. Гнев Божји као да сваког тренутка гледамо – тако су сада наша жита и ливаде, пре сваком дивотом украшена поља потопљена! Нема дана да прође без кише и страшне грмљавине – однешене су куће, ливаде, подруми, коморе и воденице, једном речи све што је год, какав поточић, који је сваки од садашње Мораве већи, дохватити могао. И црква врбничка до половине је у води била, све су црквене књиге упропашћене и одејанија порушена. Поплава ова догодила се ноћу, те цркви нико ни од куда у помоћ притећи није могао. Два свештеника, који се с црквењаком те ноћи код цркве десише, морадоше на једном великом дрвету у изненадном часу спас потражити. Штета, која је цркви учињена, броји се на 4.000 гроша.
16
Прва значајнија обнова самог Крушевца била је онда када је: “Кнез Александар кренуо на пут по Кнежевини Србији 26. марта 1843. године из Београда, преко Палежа, Шапца, Лознице, Ваљева, Уба, Тополе, Крагујевца, Чачка, Карановца, а у Новом Селу га је дочекао начелник окружја крушевачког са председником суда, начелником среза јошаничког и 200 коњаника, и ту се пред меаном опростио од чачанског окружја ступајући на територију окружја крушевачког. Целим путем бурно поздрављан од мештана свраћао је у Трстеник, у Рибнику је ручао, стајао је у Почековини, Стопањи где се дуже задржао, Глободеру, Мачковцу, а на брду пепељевачком било је 400 пешака и 200 жена и девојака, које су Његову Светлост пићем нудиле. Када се Светли Књаз Крушевцу приближио, огласиле су прангије и звона долазак његов. На уласку у варош била је парада, која се од цркве до конака протегла, који је у кући Симића спремљен био. Овде је 2.000 људи било, а пред црквеном авлијом дочекао га је Јован Вељковић, председник окружног суда са другим званичницима.”
17
Касније Крушевац све више добија обрисе урбане вароши. Одлука да се неки сокаци изнова калдрмишу 1865. године, око 2.000 квадратни хвати је износила калдрма, једна је од многих великих акција за унапређење животног простора у Крушевцу. Просецање нових сокака и калдрмисање истих било је 1873 и 1874. године, а 1901. године калдрмисано је 5.000 квадратних метара у вароши.
16
Српске Новине, 1. јул 1850, стр. 2. 17
Српске Новине, 1. мај 1843, стр. 1.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
232
“Крушевачка општина је у августу 1890. тачно одредила терито-рију коју је обухватала крушевачка варош. Полазна тачка одређена је у Старој чаршији, од куће Мине Дуњића, свештеника из Стопање, у Цара Лазара бр. 186, у правцу куће Јеврема Стевановића, крпача, у Балши-ћевој улици бр. 285. Пролазећи Балшићеву, линија рејона иде у правцу плаца и куће Милана Бошњаковића, у Пећској улици бр. 244. Пролазећи Пећску, долази се на кућу Александра Миловановића, трговца, и Пећском улицом до куће Стојана Ћирића, која се налази на углу Пећске и Косовске улице. Граница рејона даље иде Косовском све до куће Стојана Бркића бр. 186. Од раскрснице Косовске и Душанове правац се пружа Душановом улицом у смеру према Багдали, до кућа Димитрија Бркића и Благоја Градиштанца. Даље, од куће Панте Петковића, на углу Душанове и Косовске, продужује се Косовском до куће Илије Алексића, а одатле, новопросеченом улицом, на кућу Вукадина Стојковића у Обилићевој улици бр. 154. Обилићевом улицом креће ка Расинском тргу и кући Димитрија Симића Вацкића бр. 174, а одатле се прелази у новопросечену улицу до куће Алексе Стојановића Буџића и раскрснице, на Делиградску улицу. Продужујући Делиградском, рејон Крушевца иде даље обухватајући кафану Тасе Јовановића бр. 142 и кућу Душана Томића бр. 199. Од куће Косте Милетића, абаџије, и кафане Младена Нешића, граница иде Синђелићевом улицом до раскршћа ове и Таковске улице, затим, Таковском до варошког потока и зидане ћуприје на потоку. Линија рејона обухвата улицу Краља Милана до дућана Живка Здравковића и Арсе Дреновца, излазећи на Љубићку улицу, на брдо Булевар, до Зула чесме, затим, Југ Богдановом на Кнеза Милоша трг. Граница се даље пружа од плаца Уроша Урошевића, трговца, на углу Југ Богданове и Милошевог трга, где је магаза Љубе Николића, механе Ристе Димитријевића и Ристе Милошевића чија имања леже на Мило-шевом тргу, па одатле Цар Лазаревом улицом до куће Мине Дуњића бр. 186 где се граница рејона завршава. Постојеће зграде и плацеви који се налазе ван варошког реона – сматрају се за варошке летњиковце и баште” (Етнолошко друштво Југославије, Београд, Етнолошки преглед, 1975,
Београд, Славољуб Бојић, Развој вароши Крушевца у 19. веку – сепарат).
Регулациони план вароши “Пошто г. Милан Андоновић, професор Велике школе, по својој
понуди и уговору закљученом између њега и општине крушевачке није довршио сав рад око регулације вароши Крушевца, који су радови предвиђени у распису г. министра грађевина и његовом додатку од 10. aприла 1887. године Бр. 1620, а на име да се изради:
Трансрегулациона мрежа у размери 1:4000 са три копије на платну, Полигон мрежа у размери 1:4000 са три копије на платну, Да се у генерални план уцртају потоци који варош просецају а
тако исто и у копијама тога генералног пална, Да се детаљни план за варош Крушевац који је израђен у размери
1:400 на 22 картона уцртају на име:
Милорад Сијић
233
А) Све парцеле појединих сопственика са њиховим границама и свима зрадама које на њима постоје,
Б) Потоци који варош просецају, Да се израде још две копије на платну од детаљног плана под Бр.
4, трећа копија која се сада налази у министарству грађевина да се допуни према тач. 4,
Да се састави табло са три копије, из кога ће се моћи видети површине парцела које појединим сопственицима припадају,
Да се израде уздужни профили појединих улица у размери 1: 2000 за дужине и 1:100 за висине са три копије на платну, и у овим плановима да се означи поред инвелете у осовини улице, десно и лево висина сокла постојећих зграда у тој улици и висина олука,
Да се израде попречни профили улица у размери 1:100 на сваки 50-100 м дужине са три копије,
Да се састави табло улица које у једној категорији спадају према типовима одређеним од стране министарства са три копије на платну,
Да се према одобреном плану регулације на терену обележе и фиксирају и у односу на непокретне предмете у свакој улици и за сваки прелом њен по две сталне тачке осе.
То суд општине крушевачке а на основу донешене одлуке одбора поменуте општине од 23 тек. месеца Бр. 6601, расписује овај конкурс на штету поменутог г. Милана, и позива стручна лица да се са својим понудама пријаве суду општине крушевачке.”
18
Кланица код Расине
“Суд општине града Крушевца на основу одобрења министарства грађевина од 18. септембра 1901. године Бр. 7119 и наређења начелства окружног крушевачког од 20. септембра исте године Бр. 1853 држао је јавну лицитацију 26. новембра исте године за израду зграде за клање стоке (кланице) на реци Расини.”
19
Електрификација Крушевца
“У 1922. години, први пут од настанка Крушевца, уведено је градско електрично светло. Прва електрична централа била је изграђена у близини железничке станице и војне касарне у Југ Богдановој улици.
Доцније је подигнута нова и већа електрична централа која је снабдевала варош струјом. Подизањем ове електричне централе створен је дуг који је почетком 1936. године износио девет и по милиона динара. Приликом дискусије о буџету за 1936/37. годину, г. Крста Новаковић је изјавио да ће од 1. априла 1936. године централа обуставити рад, пошто ће се струја куповати, од државе из завода Обилићево, јер је много јевтинија него у сопственој режији.”
20
18
Српске Новине, 28. септембар 1901, стр. 4. 19
Српске Новине, 21. новембар 1901, стр. 6. 20
Политика, 23. фебруар 1936, стр. 14.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
234
Велики комунални радови “Крушевачка општина почела је са замашним комуналним
радовима на преуређењу вароши. Асфалтни тротоари дуж главних улица у раду су. Модерна пијаца је већ готова. Пре неки дан била је трећа и последња лицитација за подизање нове калоричне централе од 700 коња, као и нове потпуно модерне варошке мреже на гвозденим стубовима. Чешка фабрика Шкодини заводи била је за 800.000 динара јевтинија од најјевтинијег понуђача и она је добила посао у израду. Према томе Крушевац ће ускоро добити нову електричну централу, јер ће се радовима одмах приступити.”
21
Трошарина
“Крушевачка општина донела је јула 1933. године одлуку да се у Крушевцу заведе трошарина по угледу на београдску. До 1929. године Крушевљани нису плаћали ни прирез ни трошарину. Све своје расходе општина је покривала својим редовним приходима.
Општинска одлука о завођењу трошарине тешко је примљена у Крушевцу већ и због тога што изгледа чудно да је општинска управа могла завести трошарину док још буџет за ову годину није одобрен од стране Министарства финансија.
Удружење трговаца за срез расински, чије чланове ова одлука највише погађа, предузело је кораке код бана Моравске бановине, да се с обзиром на данашње тешко економско стање, озваничење онемогући. Ипак, општина је добила одобрење да трошарина може да се уведе у живот....”
22
Мост према Јастрпецу
Мост на Расини према Јастрепцу, саграђен 1933. године. Гради-тељи по завршеном послу врше оптерећење моста тако што су дотерали вагонете пуне врећа песка и прешли преко моста неколико пута.
21
Политика, 3. јул 1928, стр. 7. 22
Политика, 15. јул 1933, стр. 9.
Милорад Сијић
235
Казнени завод У Крушевцу су постојали срески затвор у Чолак Антиној улици и
и окружни судски затвор иза лепе зграде суда окружен малим парком поред градске пијаце, ограђен зидом, тарабама и бодљикавом жицом.
Зграда планирана да буде казнени завод за робијаше осуђене на временске казне до пет година налазила се на око два километара од града, између Багдалске косе и друма. Око ње је била општинска утрина. Градња је била започета 1935. године када је крушевачки посланик Милан Симоновић постао министар правде. Пројектом је било предвиђено више зграда а подигнута је само средишна, али ни она није довршена до рата. Током окупације Немци су зграду адаптирали и претворили у логор. Зграда је после рата срушена а на њеном месту је подигнуто више малих зграда које су поправни дом за малолетнике (Податке и слику дао др Милутин Тасић, из Крушевца).
Казнени завод из 1935. године, срушен после рата
Велики јавни радови у Крушевцу
Крушевац, 4. септембар 1936.
“Министар грађевина г. др Марко Кожул, који се налази на одмору у Врњачкој Бањи, јуче је позвао к себи на реферисање г. Васу Поповића, шефа овдашњег техничког одељка. По повратку из Бање г. Поповић је изјавио да му је министар г. Кожул издао наређење да одмах изради пројекте за израду коцкасте калдрме у Крушевцу, Брусу, Трстенику и Краљеву. Ти пројекти односиће се само на оне улице које су продужеци државних друмова. Крушевац ће према томе добити коцкасту калдрму кроз најглавније улице, чија дужина износи четири и по километара. У изгледу је да ће се израдити и асфалтни друм од Крушевца до Обилићева. Ови пројекти морају да буду готови у року од неколико дана. Г. Поповић је такође добио налог да хитно поднесе реферат за израду водовода и канализације у Крушевцу. Ове радове, каже г. Поповић, држава ће помоћи изградњом водојаже и давањем цеви. Вода би се, по замисли г. Поповића, довела са Јастрепца и села
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
236
Буци. Извођење ових радова износиће око десет милона динара, а то ће бити исплаћено из кредита за јавне радове. Г. Поповић је нагласио да је г. Кожул необично расположен да се све ово што пре изврши.
Министар г. Драгиша Цветковић изјавио је г.г. Богољубу Кнежевићу, народном посланику и Крсти Новаковићу, председнику општине, да ће подићи нов Дом народног здравља у Крушевцу, пошто је садашњи дотрајао. С обзиром на неколико хиљада радника у Крушевцу, г. Цветковић је обећао да ће се овде подићи и подружница Јавне берзе рада.”
23
Др Милан Стојадиновић у Крушевцу
“Председник владе г др Милан Стојадиновић је како сам каже први председник владе који у периоду између два светска рата званично посећује Крушевац. Он је човек који је пореклом из ових крајева и био је ђак крушевачке гимназије па је учинио много да Крушевац добије нову зграду гимназијску али и то да се добију како у самој вароши тако и прилазни нови путеви, водовод и реконструкција железничке пруге. Није на одмет рећи да је господин др Милан Стојадиновић најспособ-нији Србин свога доба и највећи градитељ, само у Београду све оно што је у њему и данас најлепше саграђено је у време његове владавине.
На банкету у хотелу Париз, 20. септембра 1936. године, после свечаности полагања камена темељца за нову зграду гимназије, председник владе г. др Милан Стојадиновић је одржао овај говор:
Господо, овај долазак за мене је у исто време једно мало унутрашње узбуђење човека који је данас председник владе, а при помисли да сам ја први председник владе који се сетио престонице Кнеза Лазара да је званично посети (буран аплауз и узвици: Тако је, живео др Стојадиновић). Господо, то је узбуђење још више појачано осећањем на моју прву младост, на моје прво ђачко доба, кад сам, као мали ђачић основне школе и доцније као ученик крушевачке гимназије, ишао овим истим улицама, које су, без мало, можда, у истом стању данас, кад ја пролазим кроз њих као председник Краљевске владе, као што су биле за време Кнеза Лазара.
Господо, ви ћете то моје унутрашње узбуђење и разумети, јер се оно појачало још свечаношћу освећења спомен-чесме у Стопањи, уз успомену на мога покојног оца, чија је последња мисао била: Његово мало село крај Мораве, његова Стопања и жеља да тамо подигнем ову чесму њему посвећену......
После завршених ратова, данас у нашој пространој и уједињеној отаџбини налазе се пред нама други задаци, највише важни, привредно-социјалног и просветно-културног карактера. Сви морамо својски прионути на посао да што лакше и успешније пребродимо кризу и пођемо путем других културних народа у свим правцима нашег националног живота.
23
Политика, 5. септембар 1936, стр. 9.
Милорад Сијић
237
Ваш председник општине, г. Новаковић, изложио ми је у три речи потребе вашег града: водовод, путеви, железница. Водовод! Па зар нама свима не треба да уђе крв од стида у лице, кад помислимо да Крушевац данас добија воду са оних чесама, са којих се носила вода пре пет векова у беле дворе Кнеза Лазара? Путеви! Ми смо малопре у Стопањи имали прилике да чујемо једног народног песника, који је на брзу руку опевао мој пут. И шта мислите да је била његова најјача импресија? Биле су речи: Подигла се магла и прашина. Ја бих рекао магла од прашине. Зар није срамота да се такви путеви налазе око престонице Кнеза Лазара? Ако вам је министар г. Кожул дао једно обећање, да се изразим овде привредничким језиком, могао бих рећи да на то обећање г. Кожула, на ту меницу са једним потписом, ја стављам још један потпис – потпис председника Краљевске владе и надам се да ћете такву меницу есконтовати врло лако. Господо, треће, железнице! Ви сте остали у правцу Краљева и Чачка, у овој плодној моравској долини, на опној малој уској прузи предратне Србије. Ми смо после рата доспели да комплетирамо многе нормалне колосеке, да их чак и удвостручимо, а нисмо стигли да у плодној моравској долини претворимо мале уске железнице у нормалан колосек. Кад помислим да су потребе вашег града: водовод, путеви и железница, онда збиља може се рећи да све то није нимало нескромно и да бисмо сви ми морали да се постидимо, кад би нешто Кнез Лазар дошао да види Крушевац, па, су чим би могли изаћ пред Кнеза Лазара, пред Милоша и друге витезове наше. Да ли смемо да изађемо са данашњим чесмама и са данашњим путевима, којима је ваљда Кнез Лазар пошао на Косово, а о железницама и да не говорим.”
24
Др Милан Стојадиновић почасни грађанин Крушевца
“Градско веће града Крушевца на својој свечаној седници одржаној на дан 12. септембра 1938. изабрало је за почасног грађанина града Крушевца г. др Милана Стојадиновића председника Министар-ског савета и министра иностраних послова са следећом мотивацијом:
Град Крушевац поносан је и срећан да међу људе свога краја може убрајати по његовом пореклу и г. др Милана Стојадиновића, председника Министарског савета и министра иностраних послова.
Дубоко уверен да ће овај период његовог мудрог државничког рада на челу наше државне управе по својим досада постигнутим резултатима бити уписан златним словима у историју нашег народа, а у знак најтоплије захвалности и признања за помоћ коју је указао Крушевцу и његовом крају за његов привредни, културни и здравствени напредак, град Крушевац га је данас једногласном одлуком свога градског већа изабрао за почасног члана.
Овим поводом и ради предаје дипломе почасног грађанина г. др Милана Стојадиновића, председника Министарског савета и министра
24
Политика, 21. септембар 1936, стр. 3.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
238
иностраних послова, посетила је у његовом кабинету Министарства иностраних послова једна депутација грађана из Крушевца, предвођена од стране г.г. Милана Симоновића, министра правде, Бране Јаношевића, председника градског поглаварства у Крушевцу и Богољуба Кнежевића, народног посланика.”
25
Радови на улепшавању Крушевца
Водовод, канализација, домови, шеталиште
Крушевац, 12. јануар 1937.
“Према новом грађевинском плану, који се већ увелико остварује, Крушевац ће у најскорије време потпуно изменити свој изглед. Овај стари српски град изградиће се у модерну варош, јер ће добити цео низ нових репрезентативних зграда и других тековина. Крушевац то, уосталом и заслужује и по свом географском и административном положају, од чега зависи напредак и читавог огромног залеђа са насељима и масивима Јастрепца и Копаоника. Нема сумње да за све ово највећа заслуга припада г. Крсти Новаковићу, председнику крушевачке општине.
Решење питања водовода и канализације има животни значај за Крушевац. Ово питање повлачило се цео низ година, и оно је најзад добило своју законску форму образовањем теренске секције, чије је седиште у Крушевцу. Канализација и водовод градиће се истовремено. Вода ће, по свој прилици, бити доведена са Јастрепца, и ако је он удаљен око 15 километара од Крушевца.
Стара турска калдрма у Крушевцу, у току нове буџетске године биће замењена модерном каменом коцком. Модерни коловоз биће за сада постављен само кроз главне улице у дужини од три километра, то су у ствари продужеци државних друмова. Тако ће од аеродрома, кроз Грштак, поред нове цркве, одакле се одваја један крак у дужини од два километара према Обилићеву, главном улицом поред споменика, Окружног суда, па онда улицом Цара Лазара до села Лазарице бити постављен потпуно нов коловоз. Исто тако од Споменика према парку до села Бивоља биће постављена камена коцка. Дужина ових коловоза износи око шест километара.
Међу најважније радове спада парцелизација Кошијског поља у површини од тридесет хектара. Парцелизацијом од парка и фудбалског игралишта, па до друма који веже Крушевац са Обилићевом добијено је 307 парцела, чија се површина креће од 400 до 1.500 квадратних метара. Плацеви ће ускоро бити изложени продаји под врло повољним условима. С обзиром на регулациони план ово ће бити најмодернији део града. Ту ће бити израђена пијаца и сквер са спомеником Блаженопочившег Краља Александра I. Друга трећина поља остављена је за сајмиште, а трећа припада аеродрому.
25
Политика, 15. септембар 1938, стр. 4.
Милорад Сијић
239
Пошто су преговори између Трговачке омладине и Крушевачке општине окончани да се заједнички подигне једна репрезентативна палата на експроприсаном плацу у главној улици, одлучено је да се већ на пролеће отпочне са зидањем. Ова палата стајаће око три и по милиона динара. У једном крилу биће Градско поглаварство, а у другом Трговачка школа, Читаоница, Градски музеј, Трговачко удружење и две сале за забаве и разне приредбе. Ова зграда, и по стилу и по величини, биће пандан новој гимназији, која се подиже на углу Топличине улице.
Са фасадом према скверу код зелене пијаце, с пролећа ће се подићи још једна палата у вредности 1.200.000 динара. То ће бити Официрски дом. Крушевачка општина дала је бесплатан плац за подизање Официрског дома.
Нова гимназија која ће још ове године бити завршена и велики репрезентативни туристички хотел подижу се убрзаним темпом. Верује се да ће радови још концем пролећа бити завршени. Али поред ових зграда ускоро ће нићи и велики број других грађевина. Неколико нових просечених улица у непосредној близини центра вароши, створиле су повољне услове приватним лицима да своје капитале пласирају у рентабилне објекте.
Иницијативом председника општине г. Новаковића на брду Багдала, која се уздиже изнад самог Крушевца, посађено је преко седам хиљада садница, смрека, борова, јела, липа и другог дрвећа. Његова је жеља да досадашњи градски парк замени једним великим шеталиштем које ће дати и ведрине и здравље новом Крушевцу. На Багдали је исто тако остављен већи простор за дечје игралиште.”
26
Нови буџет
“Почетком марта 1937. године на седници градског већа у Крушевцу изгласан је општински буџет за наредну годину. Нови буџет износи 7.041.376 динара и већи је за око 2.000.000 динара од прошлогодишњег.
Нови буџет повећан је због зидања градског дома, исплате експроприсаних плацева, регулације целе улице Цара Лазара, набавке једног путничког аутомобила и повећања плата свима општинским службеницима за 10 од сто.
Главне приходе Општина крушевачка очекује од продаје општинских плацева, од трошарине, електричног осветљења, трошаринских такса и општинске аренде.”
27
Продаја плацева у Крушевцу
“Градско поглаварство у Крушевцу, на основу одобрења надлеж-них власти, почиње да врши продају плацева за подизање кућа и радњи, на делу свога имања звано Кошијско поље, које се граничи: до вароши
26
Политика, 14. јануар 1937, стр. 16 (део интервјуа са г. Крстом Новаковићем). 27
Политика, 14. март 1937, стр. 16.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
240
Крушевца, Градског парка, игралишта С. к. Цар Лазар, Дуванске ста-нице, села Бивоље и нове Пашићеве улице Крушевац-Обилићево... Из Градског поглаварства бр. 4662 од 18. марта 1937. године у Крушевцу.”
28
Истраживање пијаће воде за снабдевање Крушевца
Крушевац, 24. фебруар 1939.
“После двогодишњих истраживања јаких извора добре пијаће воде, којом би био снабдевен Крушевац, данас је стручна комисија морала да ликвидира и радове на бушењу артерских бунара у околини села Мудраковца поред реке Расине, пошто ни овим истраживањем као ни претходним којима се хтело да се вода доведе из планине Јастрепца нису постигнути ни приближно очекивани резултати. На истраживање воде до сада је утрошено 150.000 динара.
Данас је стручна комисија коју сачињавају г.г. др Луковић, професор Београдског универзитета, Живорад Николић и Фрања Балка, хидротехнички инжењери и шеф овдашњег техничког одељка инж. Г. Пејчиновић са председником овдашњег поглаварства г. Будимиром Павловићем, обишла терен поред Западне Мораве у околини села Читлука. И у овом пределу почеће се одмах са бушењем и испитивањем. У случају да се ни овде не пронађе добра подземна пијаћа вода, прихватиће се ранија комбинација да се путем филтра и пумпних станица користи вода из Западне Мораве. Према овоме радови на постављању водоводних цеви кроз Крушевац неће почети ни ове године, док ће се изради резервоара приступити одмах, јер је одобрен кредит у износу од 438.000 динара. Резервоари ће бити изграђени на највишој тачци брда Багдала изнад Крушевца.”
29
Крушевац најскупљи град у унутрашњости
И ако Краљевина Југославија није била захваћена ратним страхотама које су захватиле добар део Европе и других континената ратна дејства узимала су свој данак и овде. Економска криза је све више узимала маха да је већ 1940. године наша влада морала да предузме кораке у циљу равномерног снабдевања становништва основним намирницама које су из дана у дан све скупље а веома често их и није било у радњама. У циљу сузбијања скупоће и спекулације и снабдевању становништва животним намирницама влада је донела уредбу коју је од септембра исте године и срески суд у Крушевцу почео да примењује јер су се намирнице после доношења уредбе почеле кришом да продају, а неких уопште није било на тржишту. Маст, на пример, уопште се није могла добити. Због несавесних спекуланата Крушевац, и ако трговачки и економски центар велике околине, постао је најскупљи град у унутрашњости. Ма колико скупо желели да их плате, грађани не могу
28
Политика, 28. март 1937, стр. 9. 29
Политика, 25. фебруар 1939, стр. 8.
Милорад Сијић
241
доћи до животних намирница, и ако се зна да их има толико да би се могли за дужи период снабдевати, кад би код извесних трговаца гросиста било бар мало савести. Управне и полицијске власти којима је уредбом дато право ислеђења постале су активне у гоњењу спекуланата. Срески суд је имао пуне руке посла јер се често због несташице робе вршио претрес код трговаца где је налажена сакривена роба.
Војислава Петковића, месара, код кога је нађено 500 килограма масти казнио је суд на пет месеци затвора и седам хиљада динара новчане казне због нагомилавања намирница.
Петру Павловићу Перку, овдашњем рентијеру, нађено је 176 килограма масти и кажњен је са месец дана затвора и две хиљаде динара новчано и конфискацијом две канте масти у корист сиротиње.
Милутин Динић, месар, кажњен је са пет месеци затвора и шест хиљада динара новчане казне.
Живан Михајловић, трговац, кажњен је са пет хиљада динара и месец дана затвора што је маст продавао по 26 динара килограм, а шећер у коцкама по 16 динара.
Миодраг Стојановић и Мија Радуловић, месари, по пет месеци затвора и четири динара новчане казне зато што је код првог нађено 25 а код другог 20 канти масти.
Никола С. Дунда, трговац, осуђен је на месец дана затвора и шест хиљада динара новчане казне због нагомилавања намирница. Претресом је нађено на његовом тавану пет канти зејтина и 40 килограма маслиновог уља, док је трговац Дунда људима говорио да нема зејтина.
Сотира Костића, пензионера, суд је казнио са 15 дана затвора и пет сто динара новчано зато што је станару Обрену Јаковљевићу, железничару, поскупео кирију са 450 на 550 динара.
Лазар Живадиновић и Живорад Симоновић, пекари, кажњени су са по три сто динара, а Милосав Васиљевић, такође пекар, са пет сто динара што су продавали свеж хлеб.
На тапету су гросистичке фирме Паскаљ Зојић и Син, Ђорђе Ђорђевић и Брат, Браћа Т. Дунда и друге.
Браћи Рајковић, познати трговци мануфактуром, и њиховом оцу Миљку Рајковићу суђено је јер су на разним местима сакрили веће количине масти. Претресом код Светислава Петровића банкарског чиновника у Алексинцу и код браће Рајковић, Вуче Миљковића, из Крушевца и Миљка Рајковића у селу Бивољу, нађено је укупно око 10.000 килограма масти и 7.000 килограма сланине. На претресу је утврђено да су браћа Рајковић маст и сланину куповали од јануара ове године а да су тек у мају и јуну почели да је износе на тржиште. Осим тога они ни маст ни сланину нису пријавили управним властима. Због тога је суд Миљка Рајковића казнио на два месеца затвора и 10.000 динара новчане казне. Његове синове Драгог и Миодрага Рајковића суд је осудио за два дела: за нагомилавање намирница и за непријављивање залиха са по шест месеци затвора, по 50.000 динара новчане казне и по 3.000 динара паушала. Осим тога половина масти конфискована је.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
242
Селидба окупаторског војничког гробља “На врху Багдале, на крајњем делу дворишта овдашње бановин-
ске болнице, налазило се војничко гробље где су сахрањивани окупатор-ски војници (1915-1918) који су за време окупације умрли или убијени.
После двадесет и четири године (1939) немачка влада приступила је вађењу посмртних остатака погинулих и умрлих немачких и аустријских војника, који су сахрањени у Крушевцу за време окупације Србије. По плану, који су немачке војне власти израдиле 1915. године, под надзором Еугена Корта, повереника немачких гробља у нашој земљи, вађени су костури сахрањених. Ма да је време збрисало хумке, веома тачно нађени су сви гробови без икаквих излишних копања у околини. Десно од места, које је означено као улаз у војничко гробље, нађен је и костур означен у немачком плану са сербишер официр. Док су сви лешеви немачких војника сахрањени у уским и плитким ракама, савијени онако како су нађени, наш официр нађен је у лежећем ставу и увијен у шаторско крило. По ознакама на иструлелим нараменицама види се да је био капетан II класе из 20 пука. Његове кости пренете су и сахрањене на овдашњем војном гробљу, док су кости немачких и аустријских војника спаковане у платнене кесе и камионом пренесене у Београд. Ископано је око 500 костура немачких и аустријских војника.”
30
Остаци последње џамије у улици Цара Лазара
Средњовековне чесме у Крушевцу
Старе турске чесме по којима је град под Багдалом надалеко познат, а има их пет. Називи су им, Лазаричка чесма, Добра вода, Велика чесма, Урошева чесма и Зулина чесма. Све се налазе дуж главне саобраћајнице, у турско време то је био правац главне махале где су се налазиле џамије и амами.
30
Политика, 19. фебруар 1939, стр. 16.
Милорад Сијић
243
4. КУЛТУРА На питање по чему се познаје култура једнога народа културни
људи су одавно одговорили: по његовим библиотекама и музејима. Јер то је круна и врхунац његове просвећености. То је огледало његовог културног путовања и пењања уз степенице целокупног напретка. И те су установе увек и скоро свуда најзаборављеније и најзанемарeније. Обично се људи свега сете а на библиотеку и музеј забораве. Ми можемо високо подигнута чела да станемо пред сваки културни народ и покажемо шта имамо. Имамо своју народну песму, која је најоригинал-нија и највећа културна вредност нашег народа.
Библиотека у Крушевцу обновљена је тек 1930, а музеј је основан 1938. године.
Крушевац и његова културна дешавања са малим закашњењем су развили своју делатност али су били убедљиви и значајни за цео крај.
Певачко друштво Цар Лазар
На иницијативу свештеника Стевана Петровића Белог и трговца Јеврема Ст. Приштевца, 2. октобра 1870. године се образује друштво под називом: Крушевачка певачка дружина Цар Лазар.
Друштво је из својих средстава 1905. године набавило своје обележје, скупоцену заставу са ликом Цара Лазара, која је израђена у Новом Саду. Исте године је и освећена.
Избијањем ратова друштво прекида рад а пошто је у ратовима из-гинуо велики број чланова друштва и због тешке материјалне ситуације, Друштво обнавља рад тек 1923. године да би 1929. године поново прекинуло свој рад (Слободан Симоновић, Мала енциклопедија крушевачког краја,
2006, стр. 235).
Певачко друштво Цар Лазар 1905. године приликом освећења заставе.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
244
Занатлијска певачка дружина Обилић Занатлијско певачко друштво Обилић основано је 6. марта 1911.
године на иницијативу г. Радослава М. Дуњића који је и његов први председник. Неколико напредних занатлија сакупљених око једне чађаве лампе у трошној соби названој Занатски дом (касније хотел Ослобођење), већају и покрећу питање да се оснује занатлијско певачко друштво. То је било време када се српски национализам налазио у напону. Друштво је понело име легендарног косовског јунака.
За време окупације Србије друштво је и даље функционисало. Његови чланови управе Франц Сироватка и Алекса Стаменковић, чували су га. Окупаторске власти одобриле су друштву рад, али тек када су добили јемство преко талаца да је Обилић одан и веран некадањој двојној монархији. Наша песма и тада се чула, али само на пробама друштвеним под дириговањењм г. Емила Муже, бившег професора овдашње гимназије. На листи диригената ређају се: Стеван Колар, Емил Мужа, Стојан Глигоријевић, Станислав Воларић, Драгослав Васиљевић, Најдан Шепић, Бранко Драгутиновић, Виктор Кланчник, Анатолије Муравјев, Радош Николић, Јосиф Николић (Политика, 28. јун 1936, стр. 16).
Највећи успех друштво је имало у времену између два светска рата када је председник друштва био г. Крста Новаковић.
Занатлијско певачко друштво Обилић 4. јун 1928. године
приликом освећења заставе.
Милорад Сијић
245
Позориште Крушевац је крајем 19. и почетком 20. века био једна од станица
тада путујућих позоришта па су Крушевљани могли да гледају разне позоришне представе. Неки од глумаца су се чак и оженили и венчали у Крушевцу, као Радомир Павићевић (1876-?), из Бајине Баште, 1908. године, а кум је Михајло Лазић, управник путујућег позоришта, као и Јован Ковачевић (1885-?), из Бања Луке, 1913. године, али је било и Крушевљана глумаца као што је Илија Вучићевић и др. Овде су умрли глумци Димитрије Алексић (1887-1907) из Параћина, и Милан Николић (1853-1915), из Панчева.
У Крушевцу је 1914. године први пут формирано државно позориште, за управника је постављен Коста Делини (1868-1916). Било је то Повлашћено позориште Јоаким Вујић, са седиштем у Крушевцу, чији су грађани показивали велико интересовање и љубав за позориште. Делини је глумац, редитељ, педагог и драматург. Глумци овог позоришта војно су мобилисани 1916. године, тако да преосталу трупу води Костина супруга Мила Делини. Рат је прекинуо позоришни живот у Крушевцу.
На иницијативу Драгослава Васиљевића Фиге, сликара, 1924. године основано је Крушевачко уметничко друштво. А кад се оно угасило, касније је Соколско друштво основало Луткарско позориште. То је период када у Крушевац долази Бора Михаиловић који се прихвата рада у позоришту и од тада Крушевачко позориште постаје једно од најбољих у земљи и расадник најбољих глумаца.
Културни живот
“Паланачко небо несумњиво је мутније и у најведријим данима од београдског неба. Док Београђани имају среће да свакодневно уживају у првокласним манифестацијама свеколике културе, дотле ми у паланци немамо ничега што подиже дух. Свакодневна дужност однесе највише времена, и тек пред вече кафане се напуне чиновништвом као мравима. Ту се већином уз чокањ ракије (јер је то једино пиће доступно чиновничким џеповима) прегледају све новине и претресу сва могућа национална и интернационална питања, од случаја Стојана Протића до конференције у Кану и Бријановог пада. Ни позоришта, ни уметничких концерата, ни опере, ни библиотеке! Ничега! Као да се Београд решио да за себе преузме све, а паланку нашу спусти на ниво једне најобичније селендре.
Крушевац нарочито пати од неразвијеног културног живота и, како је предратни Крушевац који је бројао пет пута мање чиновништва него данас значио ипак нешто у том погледу. Ах! Тај лепи весели предратни Крушевац са својим пуком војске, сталним позориштем, војним и грађанским оркестром и чувеним певачким друштвом Цар Лазар! Како је све прошло као сан, као један лепо просањани сан! Данас је престоница Цара Лазара заиста рушевина каква је била можда само после Косова. Све то разривено иза Европског рата. Појмови се
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
246
извитоперили, интелигенција оронула, и ако је школованих људи више но икад.
Срамота је рећи, да наша паланка и ако окружно место, са пет стотина чиновника не може још да образује грађанску читаоницу. Покушај извесних интелектуалаца да ту установу подигну на ноге ево већ три године разбија се о индолентност већине.
Па ипак можда ће овај песимизам бити ускоро претеран. Последњих месеци као да је нешто пошло на боље. Млађи интелигенти као да живље раде. Видећете често пута један интиман кружок најмлађих професора овдашњих који за кафанским столом, у каквом куту, претресају најозбиљнија културна питања. Из тог кружока изгледа да ће ускоро нићи један слободан научни универзитет. Ту се претреса идеја о оснивању једног специјалног листа само за унутрашњост, листа који би служио само интересима паланки и носио би скромни назив Наша Паланка. Та и идеја о отварању читаонице сазрева све више и више. Ту се недавно родило и Крушевачко Музичко Друштво које је већ приредило неколико успелих уметничких концерата. Два истакнута млађа професора из тог интимног кружока одржали су скоро веома интересантна предавања у Културној Лиги, први о српском језику, и други о општем образовању.
Последњих дана Крушевац је имао једну реткост. Наставници овдашње гимназије г.г. Драгомир Васиљевић – Фига и Нико Миљан, академски сликар, приредили су о Божићу, у сали основне школе сликарску изложбу. Прву од када Крушевац зна за себе! Било је изложено око осамдесет слика већином мотива из Старе Србије и Македоније. О Ускрсу исте године ова два уметника имаће изложбу у Београду.”
31
Крушевац 1925. године
“Од јунског зрелог жита и онда су овако златна била поља Расине, али пуста чекала своје сејаче да их пожању. Тихо је било под крововима крушевачких кнежевских дворова и само у торњевима цркава брујала су звона дуго и молепствија дуга служена. За живот благовернога кнеза и победу његове војске.
Попаљени су дворови, срушене куле. Од градског зида који је пасао кнежев двор само једна кула. Какав је то зид био: као из камене планине да су једну кулу изрезали.
Два камена од двора нема. Али међу гранама некадашњег дворског врта дижу се кубета цркве. Била је то дворска црква. Кнез се са својима овде молио, када је пошао да брани земљу овде је због неког плавокосог витеза плакала можда једна кнегиња, потоња султанија, чекајући вести са југа; овде се и поробљени народ доброме Богу молио. Цар је погинуо, Бог је жив. Рушили су се дворови: раја је чувала вечнога Бога у својим срцима.
31
Политика, 25. јануар 1922, стр. 7.
Милорад Сијић
247
Крушевачка Лазарица није велика црква. За двор се у њој служила служба. Очувана је готово иста онаква каква је била пре Косова. У црвеном и жутом камену још издалека изгледа сјајно на летњем сунцу, са својим кубетима, која чине крст. Али када ближе приђете и погледате њене зидове, над прозорима, око њих, по ивицама, то није камен, то је права чипка од камена. Не само да је вешто клесано него и са финим укусом. Тај незнани стари уметник наш мислио је и осећао у камену, није радио по поруџбини, као добар занатлија каменорезац, него са љубављу вајао, себи за мир душе. Ниједну шару није хтео да понови. И над сваким прозором у кругу имате други сплет извајаног камена. Једна ретка машта и још ређи укус.
На сто корака од Лазарице пуши се фабрички димњак. Поред старог Крушевца, нови Крушевац. Јер, треба знати, овај царски град, као мало која варош у Србији, напредује индустријски све више. Од две мале фабрике, не рачунајући велику барутану Обилићево, колико их је Крушевац имао пре рата, сада има огромну стругару с постројењима за прераду дрва, државни завод за импрегнирање железничких прагова, фабрику вагона, фабрику сапуна највећу на Балкану, два парна млина, фабрику намештаја и две мање фабрике столица.
Крушевац, који као ретко која варош у унутрашњости може да се поноси да има шеснаест адвоката, десет лекара, три рентгенова апарата, три бабице, двадесет три лична аутомобила, четири новчана завода, од којих је само један до сада пропао и две дамен-капеле.
Увече нови Крушевац види се и на корзу. Тоалете у крушевачкој Кнез Михајловој улици не заостају за онима из београдске Кнез Михајлове. Корзо је свако вече врло жив, и што је занимљиво дуже траје него београдски. У осам и по у Београду већ је корзо пуст у девет ретко ко да се шета. У Крушевцу тада је најживље. Шета се до девет и по, до десет. Дајем леп изговор Београђанкама, кад задоцне на вечеру:
– Не позивам се ја, тата, на Парижанке. Али када Крушевљанке могу....
Старији седе пред кафанама. И разуме се да ни они нису задовољни млађима, на којима свет и Крушевац остају. Неколико старијих Крушевљана уверавају да ништа из овог века не ваља, – присутни се изузимају, – да је пре све боље било и да ће и од њине младе индустрије бити више штете него користи. Нарочито од ове дрварске индустрије. Посећи ће, веле, све шуме.”
32
Народни Универзитет
Просветно друштво, основан 1933. године. Сва културна, хумана и национална друштва у Крушевцу
одржала су оснивачку скупштину у циљу спровођења акције по предлогу Главног одбора друштва за подизање института Никола Тесла из Београда. Скупштину је сазвао Народни универзитет из Крушевца.
32
Политика, 27. јун 1925, стр. 4, 5.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
248
Ова акција повешће се 28. маја, када ће се отпочети са предавањима о Николи Тесли. После ће се продужити систематско пропагирање технике у вези са социјалним животом а по школама ће се одржавати систематска предавања о Тесли и његовим проналасцима (Политика, 26.
април 1936, стр. 11).
Предграђе Крушевца “Село Бивоље надомак Крушевца својим напретком и културним
развојем предњачи не само над селима већ и многим варошима у унутрашњости. У селу Бивољу постоји културно удружење Светлост, које својим радом чини услугу чак и вароши Крушевцу, а у економском погледу Бивољчани су толико одмакли, да су из својих уштеђевина успели да купе велики број најлепших имања у вароши.
Сељаци овог села свако дете школују, па су дали велики број официра, међу њима генерала и пуковника, затим лекара, судија, инжењера, професора, учитеља и свештеника.
Удружење Светлост је подељено на неколико секција. Прва секција стара се о библиотеци и читаоници, друштво има оркестар, дилетантску позоришну трупу, певачки хор, спорт клуб, па чак и народни универзитет. Пошто Крушевац у периоду од 1918. до 1930. године нема никакву библиотеку и читаоницу то се многи Крушевљани служе књигама библиотеке Светлост. Бивоље је једино село у целом крају које има и радио апарат (1929), који је инсталиран у кући свештеника Хранислава Томића. Свештеник Томић је најзаслужнији за успешан рад ових секција који и руководи њима. Он је 1930. године организовао екскурзију Бивољчана по Краљевини Југославији када су обишли Загреб, Љубљану, Сарајево, Сплит и друга места. Хрватски сељаци узвратили су посету Крушевцу и околини почетком новембра исте године.”
33
Бивољчани на турнеји по Хрватској и Босни.
33
Политика, 19. март 1930, стр. 3.
Милорад Сијић
249
Библиотека Крајем фебруара 1930. године просветно друштво у Крушевцу у
хотелу Таково одржало је конференцију ради оснивања грађанске читаонице са књижницом. Пошто је донета одлука о оснивању просветног друштва које би имало у прво време ове секције: читаоницу са књижницом, народни универзитет, клуб пријатеља Француске, приступило би се избору одбора коме је стављено у дужност да изврши упис чланова и састави друштвена правила. Умолиће се председник крушевачке општине да материјално помогне ову културну акцију.
Кад је упис био завршен и кад су све потребне формалности обављене, 17. априла исте године, оснивачки одбор је сазвао конферен-цију у циљу избора управе. За председника је изабран Љубомир Матић, директор гимназије, потпредседник је Владимир Џабић, благајник-књижничар Станоје Мијатовић, учитељ у пензији, подблагајник-књижничар Алекса Каматовић, уредник књижевног листа Југославија, секретар Војислав Јовановић, чиновник фабрике сапуна Мерима. За председника надзорног одбора изабран је Радослав Грђић, судија. Читаоница је одмах отпочела свој рад (Политика, 18. април 1930, стр. 5).
Сарајевска Просвета
У Крушевцу је 25. новембра 1931. године основан месни одбор сарајевске Просвете. Оснивачка скупштина одржана је у хотелу Париз на којој је поред г. Васиља Грђића, главног секретара Просвете из Сарајева, присуствовало много крушевачких интелектуалаца. Изабрана је управа на челу са г. Љубомиром Матићем, директором гимназије у пензији (Политика, 27. септембар 1931, стр. 6). У целој Краљевини Просвета је имала својих 188 сталних књижница. Рад на просвећивању народа је огроман. Само 1934. године поделила је 10.000 буквара за неписмене и 1.445 читанки за неписмене. Поред новчаног помагања средње и високошколске омладине, издржава и велики број својих ђачких домова, и била је подстрекач народног самопоуздања.
Споменик Стојану Протићу
“Поводом десетогодишњице смрти Стојана Протића, која ће бити идуће године, одржан је данас у десет сати пре подне у сали хотела Таково збор крушевачких грађана. Сазивач збора био је г. Љуба Матић, директор гимназије у пензији, са још неколицином грађана. У своме збору г. Љуба Матић је истакао државнички рад покојног Стојана Протића и предложио присутнима да се сагласе са његовим предлогом да се у знак сећања на покојног Протића подигне један споменик покојном Протићу, који је био родом из Крушевца. Поред тога је одлучено да се у зид куће у којој се покојни Протић родио утисне спомен-плоча. Одбор за подизање споменика предузеће потребне кораке код општине крушевачке да се једна улица назове улицом Стојана Протића. У одбор за подизање споменика ушло је шеснаест лица са г. Љубом Матићем на челу” (Политика, 11. јул 1932, стр. 8).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
250
Писмо г. Љубе Давидовића Одбор за подизање споменика примио је и прилог у новцу од
бившег председника владе г. Љубе Давидовића, са следећим пропратним писмом:
Господину Душану Јанковићу, поверенику за скупљање прилога за споменик пок. Стојану Протићу.
Прочитао сам у Политици, да су грађани Крушевца решили, да подигну споменик своме дугогодишњем посланику пок. Стојану Протићу. Одазивајући се апелу Одбора за подизање споменика пок. Протићу, шаљем Вам као поверенику Одбора свој прилог, са уверењем да грађани Крушевца, подизањем овог споменика, желе, не само да сачувају успомену на једног припадника и борца за правду и истинску демократију, већ да, тиме, желе дати видна израза дубоке захвалности и пијетета према човеку, који је подносећи тешке и претешке жртве, неуморно радио на благостању нашег народа и величини наше Отаџбине. Још више, подизањем овог споменика даје се доказ, да у нашем народу није утрнуло осећање захвалности према раду правих, несебичних и поштених народних вођа.
Ценећи необично ово исправно и племенито дело Крушевљана, ја не сумњам, да ће сви наши грађани, без обзира на политичко обележје, способни морално и интелектуално, осетити сав значај подизања овог споменика и учинити све, да Одбор, што пре, изврши своју искрену и достојну сваке хвале замисао.
10. маја 1933. године Љуба Давидовић, пензионер.
“Још од 10. јула прошле године у Крушевцу је образован Одбор за прикупљање прилога ради подизања споменика покојном Стојану М. Протићу, бившем државнику. Одлучено је да се споменик подигне у Крушевцу, као месту рођења његовог. Сви грађани Крушевца и околине помоћи ће подизање споменика, овоме свом великом сину, који је, и као одговорни државник и као новинар својим пером најуспешније бранио интересе свога народа у минулим тешким временима.
Да би споменик што боље одговарао значају покојника потребна је што већа сума новца. Због ове потребе Одбор овим путем позива све Крушевљане који сада живе ван Крушевца и све друге пријатеље и поштоваоце покојног Протића, да својим прилозима, па ма и најскромнијим, помогну подизање овог споменика. Нека нам сви опросте што их овим путем позивамо, јер смо у немогућности да их све знамо, и сазнамо за њихове тачне адресе.
Прилоге слати новчаном заводу у Крушевцу, Крушевачкој задрузи, Француско-српској банци у Београду и господину Душану Јанковићу, старешини суда у Београду, улица Краља Александра број 5, а са ознаком: за споменик покојном Стојану Протићу.
Одбор за подизање споменика покојном Стојану Протићу”34
34
Политика, 12. март 1933, стр. 10.
Милорад Сијић
251
Стогодишњица ослобођења Крушевца “На дан 30. маја 1933. године биће сто година како је Крушевац,
стари српски престони град, ослобођен од Турака. Под председништвом г. Крсте Новаковића, председника општине, образован је нарочити одбор за прославу. Прослава је почела о Духовима. Главна свечаност, пак, биће на Видовдан.
Под највишом заштитом Њ. В. Краља одржане су прославе ослобођења Крушевца од Турака у дане о Духовима. За ову прилику игралиште Цара Лазара преуређено је и проширено. Подигнуте су трибине за седам стотина гледалаца.
Првог и другог дана Духова одржан је велики соколски слет крагујевачке жупе. На слету предат је и дар Њ. В. Краља победнику и извршена предаја застава сеоским четама у Великом Шиљеговцу, Глободеру, Белој Води, Коњусима, Ломници, Сталаћу, Доњем Ступњу и Купцима. Пред пет хиљада људи победник је соколска чета из Великог Шиљеговца.”
35
Поводом прославе 100-годишњице ослобођења Крушевца и околине од Турака, Председник министарског савета наредио је да се свим службеницима, који желе да учествују на овим свечаностима одобри отсуство од три дана с тим, да се ово отсуство не рачуна у годишњи одмор.
Култура на првом месту
“За велику свечану прославу стогодишњице свог ослобођења Крушевац је изабрао Видовдан, празник косовске трагедије, а у исто време празник своје сопствене трагедије. Јер Косово је пресекло напредак Крушевца, Лазареве престонице, баш у оном тренутку када је он почео постајати славни град нове кнежеве државе.
У оквиру ових свечаности приређена је у крушевачкој основној школи велика изложба културне и економске делатности овог краја. Од свега најинтересантнија су два одељка: историјско одељење и одељење завода у Обилићеву. У историјском одељењу које је организовао г. Сретен Динић прикупљене су многе знаменитости од изванредне историјске вредности. Завод у Обилићеву изложио је своје хемијске производе и показао огромне напоре који се у том заводу чине да се створи домаћа индустрија и да се што више страних производа замени домаћим. Г. Сретен Динић, као просветни радник, одржао је врло успешно предавање о ослобођењу Крушевца и његовом културном развитку.
Изложио је утицај интелигенције на културни развитак Крушев-ца. Истакао је значај старина и предложио да се старине прикупљене и изложене на садашњој озложби узму као основица за стварање једног музеја у Крушевцу.”
36
35
Политика, 14. мај 1933, стр. 15. 36
Политика, 29. јун 1933, стр. 4.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
252
Ниједна варош у Србији не даје већи подстрек својој привреди путем изложби него што то чини Крушевац. У задњих педесет година приредио је само сточних и пољопривредних изложби, скоро сваке треће године по једну. Он има јединствену сточну пијацу и огромно поље за вашариште као ретко која варош. Ту се држе чувени вашари. При том варош Крушевац није уопште велика, и ако је стара 500 година, и што је најинтерсантније она се не множи досељавањем, него се пружа према свом губеру. Сељак из околине Крушевца неће да иде у варош са голим шакама, као у другим варошима, он чува своју сиротињу и ствара привреду на њој. Зато Крушевац нема толиког пролетеријата.
Ове године у Крушевцу је 23. јуна освануло хиљаде грла стоке све првокласне за утакмицу, па је комисија радила цео дан да би доделила награде. Два дана касније отворена је културна изложба, где су били заступљени у једном одељењу живинарство, у другом занатски радови, у трећем женски школски радови, у четвртом мушки ручни радови, у петом хигијена, у шестом сапун Мерима, у седмом производи барутане Обилићево, у осмом жупска вина, у деветом минералне воде, и најзад историјска изложба.
Ову значајну изложбу посетила су многа изасланства из Министарстава и бановина и цео округ се слегао да види свој културни развој за последњих сто година.
Прослава 1. децембра – поворка иде према Соколани
Милорад Сијић
253
5. ШКОЛА
Основна школа Основна школа почела је да ради у једној згради поред цркве
Лазарице 1835. године. Нова школска зграда направљена је у близини старе школе у којој основна школа почиње да ради 1865. године, заједно са гимназијом. Када је у Крушевцу почела да ради потпуна гимназија саграђена је зграда у Косанчићевој улици за потребе основне школе, почетком 20. века, а основна школа је уступила своје просторије гимназистима. Касније Крушевац има три основне школе, поред ове у Косанчићевој, још и у кући Краљевачког у Обилићевој и кући Дојчино-вој у Топличиној улици, на чијем месту је саграђена нова гимназија.
Основна школа у Косанчићевој улици
Гимназија
У Крушевцу је 1863. године саграђена зграда за потребе основне школе. Као установа гимназија је почела да ради 1865. године у спратним просторијама, док је основцима припало приземље. Од 1902. године гимназија је државна установа. Рестаурација гимназије извршена је од 1904. до 1908. године када је дограђено једно крило зграде.
Питање нове гимназијске зграде
Крушевац, 30. децембар 1935.
“Последњих година број ученика у Крушевцу све више расте. Стара гимназијска зграда постала је исувише мала, да би се у њој без сметње и даље могла да одржавају предавања. Нарочито откако је
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
254
набављен физички и природословни кабинет. Од ученика је због тога отето неколико учионица, а они су збијени у просторије које никако не одговарају хигијенским условима.
Директор гимназије г. Урош Грбић сазвао је због тога једну конференцију, којој је присуствовао велики број најугледнијих крушевачких грађана. Председник општине г. Новаковић предложио је два решења: да се у дворишту садашње гимназије сазида још једна зграда са неколико учионица или пак да се подигне нова гимназија на месту Дојчиновићеве основне школе. У том случају основна школа би се преселила у садашњу гимназију. Г. Новаковић је истовремено саопштио да ће општинска управа за то дати помоћ од пола милиона динара, а остатак би требала да да банска управа и држава.
Да би се ово питање детаљније проучило, присутни су изабрали један одбор који ће привремено водити бригу о овом питању. Тај одбор ће доцније сазвати грађанство, којом приликом ће се донети коначна одлука о подизању нове гимназијске зграде.”
37
Зграда гимназије у Крушевцу
Подизању нове гимназије у Крушевцу приступиће се ускоро
Крушевац, 18. август 1936.
“Министарство грађевина и просвете најзад су одобрили планове за подизање нове гимназије у Крушевцу. За новом школском зградом осећала се велика потреба, јер је стара била сувише трошна, нехигијенска, а и врло мала да прими све ученике чији је број растао из године у годину.
37
Политика, 31. децембар 1935, стр. 8.
Милорад Сијић
255
Доласком новог директора гимназије г. Уроша Грбића питање подизања нове школске зграде кренуло је са мртве тачке. Он је предочио све тешке услове под којима раде и наставници и ученици. Садашња гимназија има свега дванаест учионица и шест канцеларија, које ни у колико не одговарају условима модерне наставе. За идућу годину било је чак предвиђено распуштање неких одељења виших разреда, јер се очекује долазак преко 150 нових ученика.
Да би се решило питање смештаја ученика, директор г. Грбић одржао је неколико конференција са председником општине г. Крстом Новаковићем и осталим угледним грађанима. Излаза није било. Остало је као једино решење подизање нове школске зграде, а стара би се, по одобрењу Банске управе, уступила општини за основну школу. Г. Новаковић одмах је за ово заинтересовао Банску управу, председника владе г. Стојадиновића и министра просвете. Они су му изашли у сусрет. Банска управа из Ниша одобрила је потребне кредите, имајући у виду и имовину бивше Крушевачке области, која је износила милион динара готовине и хиљаду обвезница ратне штете.
Тако је ово питање врло брзо и срећно решено. За зидање нове гимназије Крушевачка општина дала је у Косанчићевој улици плац у површини од два и по хектара, чија вредност прелази суму од пола милиона динара. Ту се сада налази стара Дојчиновићева основна школа, која ће бити порушена већ ових дана. Нова гимназија заузеће још извесан простор који је општина добила од експропријације имања за 385.000 динара, тако да ће зграда са парком захватати простор од пет хектара, који се граничи са три најлепше улице у Крушевцу: Косанчићевом, Топличином и Обилићевом улицом.......
Пројект нове гимназије израдио је архитекта г. А. Татаринов, инжењер Краљевске банске управе у Нишу. Према нацртима, крушевачка гимназија биће најлепша и највећа на територији Моравске бановине, а по свом уређењу једна од најмодернијих школа у предратној Србији. По предрачуну подизање ове зграде стајаће нешто преко четири милиона динара.”
38
Полагање камена темељца нове зграде гимназије
Крушевац 20. септембар 1936.
“Дочек председника владе г. др Стојадиновића био је свечан. На улазу у варош г. др Стојадиновића дочекало је сто сељака на коњима и 30 бициклиста. Главном улицом са леве и десне стране, од поште до споменика, где је г. др Стојадиновића очекивао г. Новаковић са градским већем, претставницима корпорација и акционим одбором, старешинама државних и самоуправних установа, чиновништвом и војном музиком четвртог пешадијског пука, било је врло много света и 1.500 ученика и ученица гимназије, основних и других школа.
38
Политика, 19. август 1936, стр.16.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
256
Тачно у 10.50 часова стигао је аутомобилом г. др Милан Стојадиновић у пратњи министара г.г. Добривоја Стошовића, др Михе Крека и Ђуре Јанковића. У његовој пратњи били су још г.г. Стијепо Кобасица и Милан Симоновић, као и бан Моравске бановине г. Марко Новаковић, са помоћником г. Бранком Паштровићем.
У 11.40 часова на градилиште је дошао прво епископ нишки г. др Јован са свештенством, дочекан хором занатлијске певачке дружине Обилић која је певала за време црквеног обреда. У 11.45 часова стигао је пешице и г. др Стојадиновић са пратњом, а у 11.45 изасланик Њ. В. Краља, пешадијски пуковник г. Светозар Хаџић, командант Крушевачког војног округа.
После отсвиране химне епископ г. др Јован обавио је црквени обред. Затим је г. др Стојадиновић лично ударио камен темељац, док је градоначелник г. Новаковић прочитао повељу, која ће бити узидана у темељима гимназије.
Том приликом г. др Стојадиновић је између осталог рекао: Са добром привредном политиком мора напоредо ићи и напредна
просветна делатност. Без просвећености нема прогреса ни у једној области људске радиности. Зато данашњи дан, када се освећује темељ нове гимназијске зграде, која треба да продужи светле традиције старе крушевачке гимназије, која је од 1863. године до данас васпитавала толике генерације, претставља значајан датум и то не само за Крушевац, већ и за цео овај крај. Желећи да нови просветни дом буде не само жижа и расадник просвете, већ и велика вежбаоница у родољубљу, моралу и национализму, ја као негдашњи ученик старе крушевачке гимназије чврсто сам уверен да ће и нова гимназија потпуно одговорити својој мисији и да ће нове генерације, које кроз њу буду пролазиле, бити достојне славних предака из прошлости. Са овим мислима ја вас поздрављам са срдачно – живели.”
39
У Крушевцу је освећена нова гимназија
Крушевац, 18. септембар 1938.
“Поводом освећења јуче по подне допутовао је у Крушевац министар правде г. Милан Симоновић у пратњи свога шефа кабинета г. Велибора Белотрепића, судије Окружног суда у Београду, и Будимира Павловића, овдашњег трговца. Истовремено допутовали су и народни посланици бивше крушевачке области г.г. др Рашковић, Богољуб Кнежевић, Божа Јеличић, Стојан Раденковић, Михаило Крстић и Станоје Протић, члан Главне контроле. У хотелу Европа гостима и нарочито позваним лицима, којих је било преко 50, овдашње Градско поглаварство приредило је банкет.
Око Косовског споменика већ од девет часова јутрос почеле су да се групишу корпорације и грађанство. Ђаци свих школа направили су шпалир дуж улица машући заставицама. Тачно у 10 часова аутом из
39
Политика, 21. септембар 1936, стр. 3.
Милорад Сијић
257
Параћина допутовао је министар просвете г. Магарашевић, а у 11.20 г. Стошовић, министар грађевина као изасланик Краљевске владе.
Освећење је отпочело тек у 11.40 часова. По распореду који је објавило Градско поглаварство, од Косовског споменика пошла је поворка коју су сачињавали војна музика, соколи, четници, певачка друштва, железничари, носиоци Карађорђеве звезде, претставници Скупштине и Сената, претставници Банске управе, претставници овдашњег Поглаварства, гости са стране, шефови овдашњих надлештава и претставници свих овдашњих приватних корпорација са грађанством. У слављу је узело учешће око 10.000 особа. По доласку изасланика Њ. В. Краља пуковника г. Николе Стојановића, изасланика епископа нишког Р. Јоцића, градског архијерејског намесника са осам свештеника, обављен је црквени обред.
Велика сала нове гимназије била је испуњена грађанством и гостима, које је први поздравио г. Јоцић у име епископа нишког г. Јована и у име своје. Затим је директор гимназије г. Милан Ђорђевић изложио просветне прилике у Крушевцу од Кнеза Лазара до данас и захвалио се надлежнима на правилном схватању жеља овдашњих грађана, одајући при томе и хвалу г. Урошу Грбићу, бившем директору овдашње гимназије са одбором, чијом је иницијативом и енергичним радом г. Крсте Новаковића бившег председника Градског поглаварства, добио нову гимназијску зграду....
Нова зграда гимназије врло је модерна. Гимназија располаже са 80 одељења, од којих су 26 учионице. Има пет великих сала и свечану салу, разне кабинете и друго. Зграда има централно грејање и купатило за ученике.
За три стотине особа Градско поглаварство приредило је банкет у хотелу Европа. За време банкета концертрирала је војна музика 12 пешадијског пука Цара Лазара.”
40
Свечана поворка од Споменика, при освећењу нове гимназије
40
Политика, 19. септембар 1938, стр. 6.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
258
Трговачка школа Крушевачки трговци основали су и отворили Трговачку школу,
где ће се васпитавати трговачко помоћно особље за будуће спремне и ваљане трговце. Била је то Крушевачка Трговачко – Занатска Омладина. По оснивању отворена је и школа која је носила назив Трговачко – Занатлијска школа која је радила до Првог светског рата.
Трговачка омладина обнавља свој рад 1919. године и отвара своју школу са четири разреда јер се тада одвојише трговци од занатлија, а ови пак основаше свој еснаф засебно.
Тридесетих година у Крушевцу постоји Трговачка школа са четири нижа и два виша разреда. Управник школе је Милован Гвозденовић, који је и управник Крушевачке задруге, и предаје најважнији предмет у школи Књиговотство (Лесковачки гласник, 4. Јул 1936,
стр. 2). Државна трговачка академија основана 21. маја 1939. године.
Управа, наставници, ђаци:3, 4, 5 и 6 разреда школе Трговачке омладине 8. октобра
1933. године
Милорад Сијић
259
Управа Трговачке омладине 1935. године
Подружина женског друштва
Подружина женског друштва у Крушевцу основана 18. фебруара 1878. године (Српске Новине, 28. март 1878, стр. 2). Приликом проласка кроз Крушевац 1879. године београдски трговац Божа Г. Боди поклонио шест лепих шалова да подружина девојчицама погинулих очева подели, тада је и митрополит Михаил поколонио друштву два дуката цесарска (Српске
Новине, 6. јун 1879, стр. 2). Подружина 1882. године оснива у Крушевцу једну раденичку
школу за одрасле девојчице имућне и сиромашне, које ће учити по сантиметру кројење хаљина и белог рубља; шити на машини и руком, и упражњавати се у немачком говору.
Подружина позива госпође и госпођице искусне у раду, која би желела као учитељица означеног предавања примити се, да се до 20, најдаље до 25 маја о. г. непосредно писмом својим овој подружини обрати, а уз то и сведоџбе о својој способности, и своме владању послати треба.
Из седнице VIII крушевачке подружине женског друштва. 26. априла 1882. у Крушевцу
Касирка Председница подружине женског друштва Софија Протићка Љуба П. Петровићка (Српске Новине, 9. мај 1882, стр. 3).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
260
Женска раденичка школа 1895. године
Трговац Ђорђе Маринковић сазидао је 1903. године зграду на
углу Косанчићеве и Душанове улице коју је поклонио Женском друштву у којој ради Женска раденичка школа.
У Крушевцу 1940. године постоји 31 основна школа (четворого-дишње) са 2.185 ученика, гимназија са 930 ученика, Трговачка академија (Економска школа) са 251 учеником, Женска занатска школа са 110 ученица, Војнотехничка школа Обилићева за квалификоване раднике са 170 ученика, Вечерња занатска (шегртска) школа са 127 ученика, Недељна школа трговачке омладине са 92 ученика и приватна музичка школа са 20 ученика.
Обданишта
У попису становништва за варош Крушевац 1864. године видимо име Јулијана Фрутић (1843-?), воспитатељка, која имање нема и живи од плате коју прима. То говори да она ради као васпитачица већ тада и прима плату али није познато у којој установи сем да се нагађа да је и тада било у Крушевцу нека врста забавишта.
Оно што се поуздано зна је то да је прво забавиште у Крушевцу почело да ради 1891. године Дечја забавна школа. Поводом прославе десетогодишњице завршетка Првог светског рата 1928. године отворено је забавиште. Највећи терет око почетка рада установе поднела је Наталија Браловић која је на себе преузела и дужност прве васпитачице, јер је, као пензионисана учитељица, могла тај посао да обавља.
Милорад Сијић
261
Крајем 1929. године у Крушевац је дошла стручна васпитачица, послата од Министарства просвете. То је била дипломирана забавиља Љубинка Павлов, родом из Српског Елемира у Војводини. У Крушевцу ради до 1941. године са малим прекидом од 1936. до 1938. године када је као забавиља радила у Александровцу (мр Адам Стошић, Крушевац својој
деци, 1986, стр. 14, 15).
Интернат “Министарство просвете је 1930. године основало у Крушевцу
интернат за сиромашне ученике гимназије из Јужне Србије. Интернат са 50 ученика привремено је смештен у касарни 47. пешадијског пука. Пошто су ученици због неидења у школу изгубили доста пређеног градива то су г. Љубомир Матић, директор гимназије, и г. Димитрије Ђуровић, професор, поред својих дужности поучавали ученике из свих предмета како би стигли остале ученике. За економа интерната постављен је г. Радмило Поповић пешадијски потпоручник.”
41
Ђаци интерната са г. Ђуровићем и г. Поповићем
Шоферски курс
“У Крушевцу је 1926. године први пут отворен курс за полагање шоферског испита. Милан Попадић, из Београда, стручно оспособљен шофер, пред којим су кандидати полагали шоферски испит.”
42
41
Политика, 22. јун 1930, стр. 12. 42
Политика, 13. октобар 1926, стр. 14.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
262
6. ПРИВРЕДА У Крушевцу пред Први светски рат постојала су следећа
предузећа и велике занатске радње: Војни завод Обилићево, Фабрика сапуна Мерима, Импрегнација прагова, млинови Љубе Николића и Савића и Рашићев млин на Расини; од већих занатских радионица радила је радионица за израду столица Јастребац. У свим овим предузећима, сем Завода Обилићево, било је запослено око 180 радника.
Сем ових предузећа у Крушевцу су тада постојала и 341 занатска радња у којима је запослено 335 радника, не рачунајући шегрте, док је у трговини било 110 радњи у којима је било запослено 125 радника.
Привреда Крушевца између два светска рата и ако у тешким условима развијала се, и пред Други светски рат имала је већа предузећа: Војно-технички завод Обилићево са својим погоном Равњаком, Фабрика вагона А. Д., Железничка ложионица, Фабрика сапуна Мерима А. Д., Фабрика плавог камена Жупа, Импрегнација прагова, Д. Д. за експлоатацију дрва Обилићево, Фабрику за прераду јаја и живине Живојин Стефановић Дућа и Синови, Дуванска станица за откуп и прераду дувана, Фабрика платна Обилић, Млин Расина, Крушевачка задруга А. Д., Фабрика бомбона и трговина Васић и Цветковић, Циглана Миленка Бекчића, Циглана Соколовић, Трикотажа Багдала, Трикотажа Дијамант и Радионица за производњу виноградарских пумпи Митри. У свим овим предузећима било је упослено 2.500 радника. У разним списима види се да постоји предузеће Копаоник на Равњаку, али није познато чије је и чиме се бави.
Поред ових већих предузећа пред Други светски рат у Крушевцу је било и 325 самосталних занатских радњи са 700 упослених и 130 трговачких са 200 упослених радника.
Између два светска рата у Крушевцу се о Светом Илији одржавао сајам индустријско-пољопривредни који је трајао три дана.
Барутана Обилићево
“Барут је на озбиљној основи почео да се производи у Крушевцу. Између безбројних старих заната, од којих су многи изумрли још пре Другог светског рата, најуноснији био је занат прављења барута – барутџијски. Сировина за производњу барута било је у земљи доста, тако да се скоро ништа није увозило. Мајстора, међутим, готово није било до ослобођења Крушевца 1833. године. Већу радионицу подигао је у близини Крушевца, у атару села Шиљеговца, на домаку Малог Јастрепца, неки Ђока Латинин, пореклом из Скадра. После Ђокине смрти посао је наставио његов усвојеник Димитрије Петровић, надалеко чувени Мита Латинче, са којим се убрзо удружио Михаило Јанковић.
Мита Латинче и Михаило Јанковић толико су били развили посао да су чак и Турци преко границе к њима кришом ноћу долазили, са читавим караванима коња, а у џаковима односили барут и олово које су плаћали сувим златом.
Милорад Сијић
263
Године 1889. држава је створила монопол барута и обе радиони-це, код цркве светог Архангела у селу Сушици, откупила од Латинчета и Јанковића за 80.000 динара. На месту где су се некад налазиле радионице подигнута је после Првог светског рата млекарска задруга.
Данас изгледа невероватно како су мале барутџинице Мите Латинчета и Михаила Јанковића биле у могућности не само да задовољавају потребе Србије, у којој се и око које се у то време увек комешало, већ су могли барут чак да извозе. Латинче и Јанковић, разуме се, нису имали никаквих машина за израду барута који је у оно време био смеса ћумура, шалитре и сумпора.
На Рибарској Реци, поред које су сазидали неколико барака, инсталирали су 12 долапа које је покретала вода. Поред сваког долапа, на самој обали, били су укопани дрвени авани (високи један метар, пречника око 45 сантиметра). У ове аване сипала се смеса ћумура, шалитре и сумпора, коју је један велики дрвени маљ, покретан долапом, мрвио. Трајање овог процеса била је тајна мајстора: чим би он рекао доста! – долапи су заустављани и смеса из авана истресана је у велика решета. Затим су ова решета, која су била разнолика по рупицама, постављали на неку дрвену направу коју је долап покретао и тресао решето у коме се налазило по једно ђуле. Котрљајући се по решету, ђуле је ситнило барут, који је пропадао на прострте чаршаве испод решета. Затим је барут сушен у сушници а лети по пољу. Према величини рупа на решету добијао се ситан барут за ловачке пушке, крупнији за обичне пушке, још крупнији за пушке са великим оловом, а најкрупнији барут употребљаван је за прангије и топове.
У оно време пушке су пуњене кроз предњи отвор цеви: прво је у цев сипан барут, затим је арбијом сабијана сукија, па је онда долазило олово и опет сукија. Да би овај рад био бржи и лакши, прављени су фишеци од нешто тврђе хартије. Нарочитом мерком барут је сипан у фишек, а поред њега је везивано једно оловно зрно. У једно тесте или ризму паковано је по дванаест фишека и овако пакована роба разашиљана је по Србији, а преко Ниша, Ужица и других места, у Бугарску, Босну, Турску, Влашку и друге ближе земље
Латинче и Јанковић правили су олово код својих кућа у Крушевцу од оловних полуга које су набављали у Београду.”
43
43
Политика, 31. јануар 1939, стр. 13.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
264
Крушевац, 16. јун 1889.
“Запис који је 16-ог овог месеца положен у темељ нове барутане на Расини близу Крушевца, гласи овако:
Во имја Отца и Сина и Свјатога Духа, Амин! Косовска битка 15. јуна 1389. године после Христа уништила је
српско царство. У њој погибоше оба цара – српски, као побеђени бранилац своје отаџбине, слободе и вере хришћанске; турски, као победник и силни завојевач.
Цар, племство и народ српски, у дивовској борби, истина подлегоше, али гинући за народ и веру, дадоше красан пример нама, потомцима својим, како гинути ваља.
После четиривековног ропства, један део народа српског извојева и поврати слободу своју – обнови Краљевину српску.
Благодарни синови славних предака својих, дивних јунака косовских подигоше им јуче у Крушевцу, после 500. година од крваве косовске битке, видан споменик.
Овом приликом Краљ Србије Александар I, у присуству Својих Намесника и министара, постави данас темељ другој српској војној барутани – на реци Расини – те да се у њој справља убојна спрема за одбрану новозадобивене слободе и самосталности народа српског.
16. јуна 1889, на Расини Њ. В. Краљ (код Крушевца) (с. р.)”
44
Оснивач наше прве барутане у Страгарима млади артилериски
официр г. Божидар Крстић, после Српско-турских ратова видео је да мала барутана у Страгарима више не задовољава потребе једне војске, која се развија и усавршава, он је изабрао погодно место на Расини, код Крушевца, где је тада била воденица Ђорђа Симића и где се данас подиже највећа барутана Обилићево. Оснивалац и дугогодишњи управник барутане Обилићево г. Божидар Крстић у њој је провео и највећи део свог службовања, радећи стално на њеном усавршавању, тако да се она могла такмичити са најмодернијим сличним барутанама у иностранству.
За време Балканских ратова, као и за време светског рата
барутана Обилићево израђивала је дневно по 400 килограма бездимног барута, који је лаборирао у Војно-техничком заводу у Крагујевцу.
Барутана Обилићево, која је читав град за себе, сва у парку, прави garden city, оправља се и проширује за веће послове него пре рата. Барут је, ма како ми били мирољубиви, још увек најбољи пакт сигурности, нажалост.
Барутана Обилићево на 56 хектара, има 16 зграда за становање, касарну са шталом и гаражом, кантином и више погона за производњу.
44
Српске Новине, 18. јун 1889, стр. 1.
Милорад Сијић
265
Кућа управника барутане
У Првом светском рату барутана је много страдала и обновљена
је током 1921/22. године када је у Војно-техничком заводу Обилићево почела редовна производња: етар и азотна киселина, малодимни барут и нитро целулоза.
Стварање хемијског комбината била је следећа фаза управе. Управа је преко Министарства започела изградњу фабрике за израду гас-маски, активног угља, разних киселина, бојних отрова, рударског експлозива и других пратећих производа. Нове фабрике су почеле да дају готове производе 1932. године.
Са изградњом фабричких постројења изграђена је и опремљена научно-истраживачка лабораторија, која је пратила и изучавала целокупну производњу. Фабрике су се тада ујединиле у један комбинат под именом Војно-технички завод Обилићево, који у свом саставу има десетак фабрика и запошљава око 2.000 радника. Поред Комбината од 1932. године ради и фабрика у Равњаку. Фабрика је била са најмодернијим машинама. У то време представља највећу војно-хемијску индустрију на Балкану.
Краљ Александар Карађорђевић дошао је сам својим аутомоби-лом 18. априла 1930. године у Обилићево, није познат разлог посете.
Црква Свети Агатоник, чији камен темељац је раније поставио Краљ Александар Карађорђевић, освећена је 4. септембра 1930. године а освећење је извршио епископ нишки г. Доситеј. Овој свечаности присуствовали су изасланик Њ. В. Краља пуковник г. Милан Зеленика, управник завода Обилићево генерал г. Милош Обрадовић, председник крушевачке општине г. Ђока А. Дреновац, срески начелник г. Пера Младеновић, заступник команданта места г. Бумајић и представници свих културних, националних и витешких друштава из Крушевца.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
266
Барутану Обилићево је 8. новембра 1930. године посетио немачки посланик у Београду г. Фон Хасел, са госпођом и ћерком, у пратњи секретара посланства.
Управна зграда барутане
На основу Уредбе министра војске и морнарице Краљевине Југославије, 28. септембра 1932. године, у Крушевцу, у оквиру завода Обилићево, почело је формирање барутанског батаљона, прве регуларне јединице противхемијске заштите.
Барутански батаљон
Милорад Сијић
267
Официрски станови у кругу барутане
Слава у Обилићеву
Крушевац, 2. август 1935.
Данас је државни завод Обилићево на веома свечан начин про-славио свога патрона Светог Илију. После службе Божје у заводској цркви, око 11 часова гостима је приређена закуска, којом је приликом управник завода генерал г. Милош Обрадовић одржао говор о значају завода и раду у њему, а затим прочитао присутнима телеграме Њ. В. Краља Петра II и министра војске, којима је заводу честитана слава.
Тиме је преподневна свечаност била завршена. По подне ће бити посвећено упознавању народа са производима завода, нарочито са цивилном маском, која се у заводу израђује.
Том приликом ће војници и питомци завода извести обилан програм. Заводски спорт клуб Обилићево освештао је данас и своје недавно подигнуто играли-ште.
45
Петар Јовановић Тихомир Маршићанин
(1872-1932) (?-1935)
надзорник барутане надзорник радионица
45
Политика, 3. август 1935, стр. 6.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
268
Управници барутане Обилићево: 1889 Сава Јанковић, арт. технички капетан прве класе 1889-1896 Божидар Крстић (?-1935), арт. технички пуковник
Божидар Крстић Миодраг Васић
1896-1904 Милош Милошевић, артиљеријско-технички мајор 1904-1906 др Душан Станојевић, артиљеријско-технички мајор ........-....... 1909-1915 Божидар Крстић (други пут) 1916 Миодраг Васић (1869-1949), артиљериски пуковник 1918-1921 Сава Јанковић (други пут), био је први предратни и
први послератни управник Обилићева и који је ударио камен темељац барутани (Политика, 9. април 1936, стр. 10).
1921-1922 др Душан Станојевић (други пут) 1922 Велимир Константиновић 1922-1927 Живојин Терзибашић (1878-1943), арт. техн. генерал 1927-1936 Милош Обрадовић (1881-1972), арт. технички генерал 1936 Гојко Ђурић (1861-?), пуковник 1936-1937 Владимир Крстић, генерал 1937 Драгутин Ж. Шокорац (1880-1942), генерал 1937-1941 Милисав Антонијевић (1883-1958), арт. техн. генерал Милош Обрадовић Гојко Ђурић Драгутин Ж. Шокорац
Милорад Сијић
269
Централа у Обилићеву која је напајала Крушевац електричном енергијом
Хидроелектричне турбине изграђене у Крагујевцу 1891. године
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
270
Устава на јазу у барутани Обилићево
Равњак Почело је још 1924. године нешто крупно да се рађа и расте, а већ
1930. виделе су се контуре гиганта, колоса, какав нико нема у Европи. Нов комплекс обилићевског комбината постао је Равњак који се састојао од двадесет хектара површине купљен од мноштво власника 1928. године. Тада је почела и изградња првих објеката. Комплекс Равњак је био једна од индустријских најбоље урбанизованих целина, јер је грађен одједном. Одмах је изграђен систем колских и железничких саобраћај-ница, обезбеђен водовод са резервоаром и вишеструко повезан са матичним Обилићевом: путевима, електросистемом, телефонима и др.
Равњак је био само први корак у стварању система хемијских фабрика каквих чак ни у свету није било. Ту се производио експлозив – тринитротолуол. Затим бојни отрови са око петнаест производних организација у рангу фабрике. Овако разгранато одељење индустриј-ских постројења морало је имати и свој Хемијски лабораторијум, који је изграђен на потребама читавог Завода, боље речено, за око двадесетак фабрика у овом делу Завода.
Кренуло се 1937. године са изградњом нове фабрике заштитних средстава капацитета 750.000 комада заштитних маски. Уговор је потписан са чехословачком фирмом Fatra AD а са француском фирмом Karbonisione sarbon aktif уговор о изградњи фабрике активних угљева.
Једног од најмодернијих индустријских великана у овом делу Европе – Равњак, окупатор је слистио са лица земље.
Милорад Сијић
271
Панорама фабричких посторјења на Равњаку 1940. године: главни улаз у фабрику где
доминирају пет огромних фабричких димњака.
Пошто је фабрика заузимала огроман простор дали смо панораму из два дела
Мерима
“Док није пронађена камена сода, сапун је у целом свету прављен помоћу љуте воде. Једном јеврејском друштву кнез Милош био је дао концесију за прављење љуте воде у нашој држави. Ова компанија донела је била из Немачке велики број огромних казана и понамештала их у Честобродици, Хомољу, Кучају и другим планинама, богатим шумом. Шума је сечена и дању и ноћу, дрво сагоревано и од пепела прављена љута вода коју је Друштво извозило у Аустроугарску ради фабрикације сапуна.”
46
46
Политика, 31. јануар 1939, стр. 13.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
272
Ондашњи свет није могао да се помири са чињеницом да и Срби могу да буду фабриканти, а најмање да фабрику може да има Крушевац. Уосталом, та фабрика сапуна била је нешто већа радионица коју је 1839. године основао Глиша Јанковић (1819-1902), а коју су проширили његови наследници, син Коста (1854-1931) и унук Глигорије (1875-1915).
Глишина мумџиница радила је на углу Немањине и Обилићеве улице, на месту где је касније бифе Зелена пијаца. На том месту ради и Фабрика сапуна Глиша Јанковић и Син.
Коста Јанковић Глигорије Јанковић Глигорије Јанковић завршио је гимназију 1890. године у
Крушевцу и отишао да се школује у Беч, а затим на специјализацију у Немачку и Чешку. После седам година враћа се у Крушевац и уводи нове технологије у фабрику сапуна. Глигорије Јанковић је као председник Трговачке омладине упутио молбу министарству народне привреде: у циљу умног унапређења Tрговачке омладине, ширења српске просвете, неговања милосрђа и племенитости међу трговачким и занатлијским сталежом, овдашњи трговци и Tрговачка омладина основали су пре неколико година удружење под именом Крушевачка трговачка омладина која је у почетку 1903/04. школске године отворила Недељно празничну школу са повећим бројем трговачких и занатлијских помоћника и ученика. До краја школске године број ученика знатно је опао, но друштво није клонуло, већ је се трудило да се школа одржи.....
Милорад Сијић
273
Разлог опадању броја ученика Глигорије види у томе што газде нису обавезни да шаљу своје помоћнике у школу а ни саме газде нису довољно образовани. Зато Глигорије моли министра да се заузме у Народној скупштини како би се донео закон којим би било обавезно похађање празничних школа. Глигорије је био слабог здравља па није могао да води послове у фабрици и 1914. године на његово место дошао је Стеван Николајевић.
За време Првог светског рата фабрика је много страдала. Фабрику су обновили Љубомир Ристић, Аксентије Мартић и Илија Ђурковић. Фабрика сапуна почела је са радом 1919. године под фирмом: Ђурковић, Ристић и компанија. У првој половини 1922. године почела је изградња нове фабрике а 1. јануара 1924. године почео је рад у новој фабрици. Освећење нове фабрике обављено је 17. јуна 1924. године.
На дан освећења фабрике сапуна у Крушевцу
Крушевачка фабрика сапуна
Крушевац, 17. јуна 1924.
“Данас је у Крушевцу освећена ново подигнута фабрика сапуна Мерима Ђурковића, Ристића и Комп. Освећење је извршио крушевачки протојереј г. Велимир Савић са још четири свештеника. Од стране владе присуствовао је освећењу г. Милан Симоновић, министар аграрне реформе, а од стране министра трговине и индустрије начелник г. Миливој Савић, био је присутан и велики жупан г. Марко Новаковић. Овоме свечаном чину присуствовало је грађанство целе вароши
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
274
Крушевца. Било је гостију из Београда, Скопља, Загреба, Прага и других већих или мањих места из наше отаџбине.
Свечаност је почела у девет часова из јутра. Фабрика је са целокупним својим особљем радила пуном паром тако да је сав скупљени народ могао да посматра рад фабрике у свим њеним одељењима. Госте је у фабрици поздравио члан фирме г. Аца Мартић, који је изнео целу историју овог предузећа. Леп говор одржао је затим окружни протојереј г. Велимир Савић који је у знак благодарности вредним сопственицима овога предузећа поклонио у име цркве једно дивно повезано Свето Писмо. На ручку су одржали говоре г. Симоно-вић, министар аграрне реформе, начелник министраства трговине и индустрије г. Миливој Савић, велики жупан г. Новаковић, народни посланик и члан фирме г. Љуба Ристић, професор г. Љуба Матић и у име свију запослених радника њихов најстарији друг г. Панта Качаник. На ручку је било 150 званица као и све особље фабрике. Ручак је био у хотелу Париз и трајао до пет часова по подне.
Фабрика је довршена прошле године а ступила у рад првог јануара ове године. Она је за сада највећа и најмодернија на Балкану, јер је њена моћ производње пет вагона сапуна за 24 часа. Фабрика има своје парно грејање, водовод и осветљење. Сапун који је ова фабрика радила још док је била у старој згради првокласног је квалитета тако да је у целој нашој држави познат и веома тражен. У фабрици је запослено 13 чиновника, шест путника, девет трговачких помоћника, девет стручних радника, 80 мушких и 86 женских радника. Сви су они наши држављани.”
47
Илија Ђурковић Љубомир Ристић Аксентије Мартић
(оснивачи фабрике сапуна Мерима у Крушевцу)
47
Политика, 18. јун 1924. године, стр. 5.
Милорад Сијић
275
Почетком 1927. године створено је акционарско друштво и од те године фабрика носи име Мерима АД.
Фабрика је тада добила директора Ђорђа Лазаревића, техничког управника Стевана Николајевића и искусног инжињера хемије Николу Петровића и од тада све креће на боље. Ђорђе Лазаревић је директор од 1927. до 1932. године, када га на том месту замењује Никола Елдуповић.
Ђорђе Лазаревић Стеван Николајевић
Крушевачки сапуни “У настојању да индустрију сапуна прилагоди потребама наших
потрошача крушевачка фабрика Мерима приводи у дело изградњу одељења за израду парфимерије и козметичких артикала, верујући да ће и по квалитету и у ценама моћи да сузбије добрим делом стране производе.
Козметичко одељење употпуниће и иначе добро опремљену крушевачку фабрику.
Од осам фабрика сапуна колико данас у земљи имамо крушевачка је зацело од најзанимљивијих поред тога што по количини произведене робе стоји на првом месту.
Једна посета њеним магацинима, машинским одељењима и лабораторијама веома је поучна. Поред осталога још и стога што показује да се и са домаћим капиталом, провинцијским и престоничким заједно, може подизање домаће индустрије засновати, или бар почети да заснива, на здравој основи.
Крушевачка фабрика већину својих сировина добија из иностранства (лојеве и вегетални зејтин). Пошто се у одређеним количинама измеша у првим казанима, па се затим издвоји из лужана сирови глицерин, додајући одређене количине камене соде, сапун се кува, пречишћава, хлади, даје му се жељена боја, мирис и облик.
Две су врсте сапуна, две основе. Једно је шарени, не много пречишћен, који служи за прање рубља и грубе послове у домазлуку, а друго је бела основа која се у првој изради даје као сапун средње врсте или се пречишћењем, бојадисањем и додавањем мириса од ње прави финији, скупљи сапун за тоалету.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
276
Шарена смеса хлади се у великим дрвеним сандуцима обложеним металом и то хлађење траје осам дана за које време се смеса згусне, очврсне и добије зеленкасто сиву шару. Основа белог сапуна хлади се у нарочитим хладњачама између металних плоча крај којих циркулише вода. Ту се добивају тешке табле које машине сецкају прво у полуге, а затим те полуге у парчад. Пресовањем сапун добија облик и име фабрике.
И најповршнија посета фабрици траје дуго, нарочито кроз одељења за прераду тоалетног сапуна, јер поред казана и хладњака постоји десетак других машина (сецкалица, преса, стругара, ваздушних сушница и опет нових преса) кроз које бела основа мора да прође да би добила коначну израду: облик, боју, мирис. Од ових последњих нарочита је пажња била посвећена изради Дечјег млечног сапуна који је по уверавању директора друштва г. Лазаревића, и техничког управника г. Николајевића, на нашој пијаци лепо примљен.
Одељења за паковање су одвојена, читава једна лепа фабрика кутија, кутијица и разнобојних реклама. Последња је најзанимљивија. То је на црвеној позадини лик Штефице Видачић (мис Европе 1927. године – М. С.), насмејане, самоуверене, већ звезде. Испод, име новог сапуна за лице Алем који се већ уводи на пијацу.
Фабрика има посла за 170 радника и стручњака искључиво наших држављана, а производи годишње до 180 вагона сапуна имајући најбоље потрошаче у Србији, Јужној Србији, Црној Гори и Војводини. Али од интереса је поменути да тражња крушевачког сапуна за бугарске и грчке потрошаче расте и да се ту отварају лепи изгледи нашој производњи сапуна.”
48
48
Политика 3. јул 1928, стр. 7.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
278
Деоничарско друштво за експлоатацију дрва Обилићево “Обишао сам крушевачку стругару Деоничког друштва за
експлоатацију дрва (централа овог предузећа била је у Загребу, а филијала у Београду – М. С.). Једну мању подигло је било на том месту француско друштво још пре рата. Прошла је кроз неколико руку, док је није узео овај велики загребачки концерн. Проширена је и сад је скоро потпуно нова. Ту се већ дванаест година експлоатише шума манастира Наупаре. И продаја те шуме је једна афера попа Минића. Под шумом је било хиљаду седам стотина хектара, а за две године биће посечено и последње дрво.
– Не сади ли се нова шума уместо те? Упитао сам. – Свако предузеће које сече шуму дужно је да плаћа држави за
сађење нове 10 од сто од вредности шуме коју сече. Сва предузећа то и плаћају. Али, мора се признати, ретко да је која младица засађена. И нама који сечемо жалост је и погледати читаве падине планинске, оголеле, све у пањевима, док је до пре који дан била ту непроходна столетна шума.
Иначе сама постројења за прераду дрвета у Крушевцу одиста могу да изненаде. Прави се све од простих летви до дашчица за паркет, од дебелих греда за грађевине до танких као картон дасака за сандуке у које се пакују поморанџе. У нарочитим пећима дрво за финију прераду кува се у пари. За пренос служе вагонети који су на Солунском фронту преносили француске тешке топове. Мало су само преудешени за свој нови миротворни рад. Французи су их то продали после рата као расходоване. Али овде раде врло добро. Предузеће, иначе, има и око двадесет километара своје железничке пруге. Уређено је на потпуној подели рада. Сваки уради свој одређени посао и на шинама одлази посао другом. Занимљива је појединост, да се у њиховој оштрачници оштре тестере и ножеви машина без питања да ли се иступио неки нож. Чим се који нож иступи, долази помоћник тог машинисте и узима, увек има наоштрених. Машина се не задржава због оштрења, нож се само брзо замени. Као одлично гориво за погон, које даје равномерну ватру, употребљавају се струготине.
Радника има кадкад и преко хиљаду. Из разних покрајина: машиниста из Липовца, други из Липика, Бановци, Македонци, Личани, Словенци, Шумадинац поред Загорца. Споразум је ту, на раду. А да ли ће се споразумети они што не раде, него политизирају, споредна је ствар.”
49
Копаоник
Велико предузеће Копаоник на Равњаку – стовариште. Рудник Копаоник Mines LTD, постоји од 1931. године на чијем
челу је Божа Јеличић. Експлоатација каменог мајдана врши се од 1928. године (ИАК, СЗК, 2 – 19434).
49
Политика, 27. јун 1925, стр. 5.
Милорад Сијић
279
Државни завод за импрегнацију прагова Обилићево “Овај завод је пре рата био у Ћићевцу. За потребе предратне
Србије капацитет овог завода био је довољан. После неколико година 1907, завод је пребачен у Крушевац. Исте године почела је експлоатација Јастрепца, инсталирана је жичана железница од завода до планине Јастрепца, одакле је свлачена сва грађа и импрегнирана у заводским радионицама. Код завода Обилићево, поред импрегнирања прагова, подиже се и стругара са четири гатера повезана са железничким колосеком и жичаром до Јастрепца.
За време окупације Немци, Аустријанци и Мађари у огромним количинама одвлачили су грађу и прагове, због чега се може рећи, да је још тада Јастребац већим делом оголео. При повлачењу, окупаторска војска порушила је сва постројења, а наше власти потпуно су демонтирале жичану железницу.
Данас је овај завод највећи у нашој земљи. Други по реду је у Витезу, у Босни, а за овим долазе још четири приватна, који су са далеко мањим капацитетом производње чак и од завода у Витезу.
Данас се грађа уопште не довози са Јастрепца, већ се набавља путем лиферације у целој земљи.
Главни улаз пажљиво чува један вратар. Мало простора унутра употребљено је за мали парк и стазу. Све остало покривају велике наслаге брижљиво класифицираних прагова између којих се преплићу пешачке стазе и колосеци чисти и лепо уређени. Свуда се нечујно ради. Једино са дна дворишта у брзим интервалима допире оштрији или слабији рад велике моторне тестере. С времена на време поветарац би нам сатерао у ноздрве мирис креозота којим се импрегнирају прагови.
Прагови се окивају шинама и пребацују вагонетима до дупле моторне тестере, која обрезује будуће лежиште шине, а затим се свлаче до централне зграде за импрегнацију. У три херметичке и дуге пећи увезу се шинама укупно осамнаест вагончића са око хиљаду једноврсних прагова (импрегнација храстових прагова траје 6-8 часова, а букових 3-4 часа), који под притиском од неколико атмосфера и температура, упијају у себе креозот, који се убацује нарочитим цевима док споља, на нарочитом графикону, игла аутоматски уписује све промене у унутрашњости казана.
Као врло интереснатна појава јесу сами радници. Са необичном вештином и врло брзо они без ичије помоћи, сваки за себе, товаре, скидају и преносе прагове тешке по више десетина килограма, и ако по физичкој спољашности не остављају нарочити утисак. У даноноћном раду, смењујући се, радници пренесу око 4.000 прагова, који број тестера обреже и пећи импрегнирају дневно.”
50
“Милош Ћирковић (1880-1958), из села Крњева код Краљева, управник је Завода од 20. марта 1907. до 1928. године са малим прекидом 1919. године. Њега су напали разбојници изнад села Бука на
50
Политика, 27. јул 1938, стр. 10.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
280
Јастрепцу 21. јула 1912. године када је са Нушићем благајником Железничке дирекције пошао да подели плату радницима. Разбојници су растерани захваљујући пратиоцу Миливоју Накићу.
Ћирковић је имао проблем са властима 1934. године. После двогодишње истраге Ћирковић је изведен пред Окружни суд у Крушевцу 1936. године под оптужбом да је проневерио државу за преко 2,5 милиона динара. Терећен је да је између 1924 и 1928. године са двојицом предузимача, Цијом Лукановићем и Вуком Стошићем направио усмену погодбу и дао им посао око спуштања дрва из државне шуме у Јастрепцу и Гочу. Поред њега оптужени су као његови саучесници Божур Илић, бивши благајник Завода, Илија Томић, дневничар, Павле Јасеровски, бивши надзорник шумских радова и Јосиф Књиха, бивши надзорник Завода.
Кривица Милоша Ћирковића и других оптужених добила је епилог 24. априла 1936. када је г. Ђорђе Дреновац председник суда прочитао пресуду. Суд их је ослободио сваке судске одговорности.”
51
Машинско одељење са казанима пуним креозота
51
Политика, 25. април 1936, стр. 16.
Милорад Сијић
281
Српско А. Д. за израду и оправку вагона Млин под фирмом Љуба Николић и Савић отпочео је са радом
1908. године, и није обновљен после Првог светског рата. На месту где се налазио млин подигнуто је Српско АД за израду и оправку вагона.
Полагање камена темељца за млин Николић – Савић
“Под именом Српско АД за израду и оправку вагона основана је
фабрика 1923. од стране аустријских и мађарских инвеститора. Оснивач је била фирма Afeb из Беча. Око 60 стручњака и висококвалификованих радника из Аустрије и Мађарске чинили су језгро фабрике која је прве године запошљавала око 230 радника из Крушевца и околине. Већ 1926. године у фабрици је било запослено 360 радника.
Иступање неких акционара довело је фабрику у кризу па је Српско А. Д. престало да постоји, а од 1928. године власник фабрике је Прометна банка А. Д. из Београда која проширује производни програм.
Фабрика вагона је у једном тренутку дошла у тешку ситуацију и престала са радом новембра 1930. године. Фабрика после паузе од четири месеца наставља рад 15. марта 1931. године. У овој фабрици било је упослено око 600 радника и већи број чиновника. Престанком рада они су били принуђени да напусте Крушевац и њихов одлазак се јако осетио у привредном животу ове вароши. Поновним наставком рада фабрике и неминовним упосљењем стотина радника и чиновника не само што ће се маса наших радника упослити, већ и сам њихов повратак у Крушевац биће од великог привредног значаја за овај крај.
Почетком септембра 1939. године због несташице посла радници фабрике су обавештени да од 1. октобра не долазе на посао. Радници су упутили своје поверенике министру саобраћаја г. Бешлићу које је он примио и обећао да ће фабрика добити посао и осигурати запослење радника” (Политика, 10. септембар 1939, стр. 10).
Крајем 1939. фабрика почиње да ради под именом Крушевац А. Д. са седиштем у Београду и истим производним програмом.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
282
У годинама пред Други светски рат развија се и сопствени програм наменске производње за потребе наше војске: понтонске и мостовне јединице, понтонске гарнитуре, постоља и штитове за противавионске топове и митраљезе, ручне офанзивне бомбе, авионске бомбе и гранате. То је период пуне снаге фабрике. Око 500 радника ради пуним капацитетом. Све то указује да се радило о једној за то време модерној фабрици, највећој и најзначајнијој фабрици металопрерађивач-ке индустрије у тадашњој Краљевини Југославији.
Кланица за пернату живину
“Г. Живојин Стефановић – Дућа, крушевачки извозник, подигао је у Крушевцу модерну кланицу за пернату живину коју извози за Енглеску и друге државе.
Ово је једна од првих кланица ове врсте у овом крају. Кланица је подигнута поред саме железничке станице, у непосредној близини фабрике вагона и локомотива. Поред кланице, налази се и фабрика леда са модерном хладњачом. Фабрика леда снабдевена је најмодернијим инсталацијама за смрзавање заклане живине, која се у таквом стању извози и не подлеже никаквом квару.
Кланица са хладњачом може да прими око десет вагона заклане живине. Рад у кланици отпочео је ових дана. У њој је запослено осамдесет радника, који су сви из околине Крушевца.
Подухват г. Стефановића, који је у доба опште новчане кризе пласирао свој капитал у ово ново индустријско предузеће, заслужује сваку похвалу.
Подизањем ове кланице, Крушевац добија много у привредном погледу. На првом месту, биће појачан извоз живине, не само из околине Крушевца, већ и из читаве Моравске бановине. Са појачањем извоза скочиће и цене живине и јајима. Та околност даће подстрека сељацима да обрате већу пажњу гајењу живине. Упоредо с тим, развијаће се у већој мери живинарство, које постаје једна јака привредна грана.
Милорад Сијић
283
Г. Стефановић, поред разноврсне живине у прерађеном стању, извози и јаја за иностранство.”
52
Извози за Аустрију, Немачку, Шпанију, Швајцарску, Грчку, Енглеску и Француску. Кланица је 1933. године имала 3 чиновника, једног квалификованог радника, 80 неквалификованих, свега 84 запослених, од тога 54 мушкарца и 30 жена.
После изненадне смрти Дуће Стефановића 1934. године фабрику су преузели његови синови Љубомир и Владимир.
Хемијска индустрија Жупа
Оснивачи, горњи ред с лева: Тома Дунда, Лазар Дунда и Димитрије Дунда.
Доњи ред с лева: Живојин Цветковић, Ђорђе Вуковић и Чедомир Јенић.
Крушевац, 4. април 1935.
“У Крушевцу је отворена и пуштена у рад нова фабрика плавог камена и хемијских производа (фабрика је почела са радом 8. новембра 1934. године – М. С.).
Фабрика, коју су подигли предузимљиви трговци браћа Дунда из Крушевца, већ је отпочела рад. Плави камен је одличног квалитета, садржи 99,5% чистоће, јер се израђује од потпуно чистих сировина
52
Политика, 19. децембар 1931, стр. 4.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
284
домаћег порекла. Капацитет фабрике је 300 вагона годишње, којом се количином могу задовољити потребе виноградарских крајева у предратној Србији, па и ван ове територије.
У фабрици су упослена три наша инжењера хемије и око стотину радника из места и ближе околине. Инвестиран капитал је домаћи. Фаб-рика је добила име Жупа према винородном и чувеном крају Жупи.”
53
“Жупа је била трећа фабрика у својој грани у Србији. Од 1936.
године Жупа је акционарско друштво са потпуно домаћим капиталом у коме учествују и београдске фирме Дингарац, Стојановић и Голочевац, и Тодор Л. Милишић. Акционари су: Лазар Д. Дунда, Тома Д. Дунда, Димитрије Н. Дунда (главни акционари), Живојин А. Цветковић, индустријалац, Ђорђе Вуковић, индустријалац, инж. Чедомир Јенић, индустријалац, сви из Крушевца, Риста Дингарац, трговац из Београда,
53
Политика, 6. април 1935, стр. 9.
Милорад Сијић
285
Петар Стојановић, трговац из Београда, Драгослав Т. Милишић,54
трговац из Београда, Драгутин Стојановић, трговац из Скопља и Владан Голочевац, трговац и индустријалац из Београда.
Не само да је Жупа а. д. по капиталу чисто домаће предузеће већ и по томе што у њему нема ни једног запосленог странца.
Велика непогода која је јула 1937. погодила Крушевац и окoлину фабрици плавог камена Жупи нанела је милионску штету јер је вода продрла и онеспособила велики број машина, као и неколико вагона израђеног плавог камена.
Жупа производи плави камен, сумпорну киселину, глауберову со,
зелену галицу – горку со, алуминијум сулфат и друге хемијске производе. Капацитет Жупе 1938. године износио је преко 400 вагона сумпорне киселине, која има велики значај у одбрани земље у време рата, и преко 500 вагона плавог камена.
Жупа је страдала и фебруара 1939. године када је избио пожар и уништио резервоаре сумпорне и азотне киселине, док је фабрика плавог камена, глауберове соли и зелене галице спасена и остала незахваћена пожаром. Само брзом интервенцијом војске и Завода Обилићево пожар је локализован.”
55
54
Драгослав Т. Милишић (1885-1938), трговац индустријалац и резервни коњички
п.пуковник, син Тодора Л. Милишића (1866-1933), трговца из Београда, а пашеног
Димитрија Н. Дунде, био је сувласник, оснивач и члан хемијске индустрије Жупа Кру-
шевац, хемијске фабрике Брил а. д. Београд и фабрике уља Домаћи д. д. Нови Врбас. 55
Политика, 12. фебруар 1939, стр. 14.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
286
Железничка станица
“Јуче је пуштен први воз на новој железничкој прузи Сталаћ-Крушевац. И као што је било јављено и као што је било очекивати, тај дан се иамо прославити на свечан начин. Железничка дирекција одредила је нарочити воз за позване госте из Београда, који су требали увеличати весеље и радост читавог једног краја. На жалост госте из Београда представљали су само г.г. Јаша Продановић, министар привреде као владин изасланик, Мика Поповић, директор државних железница као изасланик министра грађевина, Велисав Вуловић, председник београдске општине, Драгољуб Јоксимовић, народни посланик, неколико чиновника железничке дирекције и неколико представника београдске штампе.
У Сталаћу се био слегао силан свет из околних села, са нарочитим приређивачким одбором из Крушевца. Воз који се кренуо из Сталаћа био је сав окићен и стигао је у Крушевац за пола сата. Ту се била слегла цела варош с музиком на челу.
У дванаест и по сати био је банкет у хотелу Таково на коме је било, поред гостију из Београда, преко стотина угледних крушевачких грађана. Пало је неколико лепих и срдачних здравица.”
56
Петар Стојадиновић (1860-1948), из Јагодине, железнички је начелник у Крушевцу. Петар Стојадиновић
56
Политика, 15. јун 1909, стр. 2.
Милорад Сијић
287
Свечано отварање пруге Крушевац – Врњци Крушевац, 21. март 1910.
“Јуче рано ујутру, још пре пет часова, почела се скупљати маса света око крушевачке железничке станице. Сваки је гледао да уграби место што ближе прузи уског колосека, како би на први шефов знак могао уграбити место у возу, који се јуче први пут пустио од Крушевца до Врњачке Бање.
Око шест часова стигао је воз из Сталаћа. Уз свирку музике 12 пука изађоше из воза председник владе г. Никола Пашић, министри г.г. Вуловић, Стојан Протић и Продановић, председник београдске општине г. Коста Главинић, директор железница г. М. Поповић, више железничко особље, неколико народних посланика и друге виђене личности.
У 6 и 40 часова свечан је воз понео собом све госте, како из Бео-града тако и из Крушевца, да их однесе на станицу Врњачке Бање, где их је нестрпљиво очекивала бањска и општинска управа, као своје госте.
Чим се воз, уз пуцњаву прангија и усклике народа удаљио од крушевачке станице за један километар, локомотива је наишла на једну капију, која је била затворена танким платном. Одатле почиње пруга овог предузећа и пролазећи кроз ту капију, локомотива је отворила саобраћај на прузи Крушевац – Врњачка Бања.”
57
Железничка ложионица
Државна установа која се налазила недалеко од старе Мериме. У овој ложионици упослено је око 150 радника са сигурним статусом.
За потребе лечења железничког особља и радника Ложионице 1922. године основана је железничка амбуланта у Крушевцу.
У Железничкој ложионици 1937. године радили су: Надзорници станице: Љубомир Марић, Милан Ђ. Николић. Пословође: Емилио Георгиу, Јосиф Фишер, Михајло Рјабчек. Машиновође: Милутин Радовановић, Јеремија Павловић, Јосип
Демеш, Сава Вулић, Јован Мештер, Бергл Бернат, Јосиф Хајнц, Владимир Опачић, Видосав Брашић, Стеван Сливка, Ђорђе Смирнов, Милан Радовановић, Јосип Липовж, Хубаји Људевит Аладар.
Возовођа: Новак Младеновић. Ложачи: Илија Милидраг, Аранђел Вучковић, Милентије
Власинић, Миодраг Стојановић, Радосав Николић, Божидар Милошевић, Обрад Лазаревић, Душан Јовановић, Витомир Милошевић, Милорад Обрадовић, Милан Карајовић, Миодраг Алексић, Милоје Ђорђевић, Петар Савић, Жика Лазаревић, Васа Костић.
Дезинфектор: Војислав Овцић. Прегледач кола: Љубомир Новаковић. Кочничари: Војислав Ђокић, Јосиф Николић. Кондуктери: Жика Томић, Живојин Илић. Чувар: Милош Ванић.
57
Политика, 23. мај 1910, стр. 2.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
288
То је само део радника у ложионици а било их је на стотине (Имена особља су уписана на основу једног извештаја о добровољном прилогу и
наравно да је списак радника непотпун).
Особље Железничке ложионице 1937. године
Друмски саобраћај
Само неколико година након завршетка Првог светског рата на путевима у крушевачком крају појавили су се први аутобуси, који нису ни личили на ове данашње, а поседовали су их имућни појединци. Ови аутобуси су повезивали Крушевац са Александровцем, Брусом, Ражњом, Врњачком и Рибарском Бањом. Ти аутобуси су имали од 15 до 25 седишта и били су перјанице развоја јавног друмског саобраћаја.
Да би се нека линија отворила, од надлежних је морала да се купи концесија и на основу тог документа по реду вожње превозили путнике и ствари. Цена превоза је била висока, а конкуренција због малог броја линија велика, па се често дешавало да су власници аутобуса плаћали путницима кафу или друго пиће да се код њих возе.
Пионири у развоју јавног друмског саобраћаја у крушевачком крају били су Јоса Јанковић (?-1958), из Рибарске Бање, имао три аутобуса који су носили имена његове три кћери; Драгутин Петровић (1881-1945), из Крушевца, са Мијајлом Марковићем из Александровца основао ауто предузеће Шагун; и Папачек (није познато име и презиме), из Бруса (податке дао Драгомир Голубовић, из Крушевца).
Адолф Колб почетком јуна 1931, пустио је два аутобуса на линији Сталаћ-Крушевац-Врњачка Бања, који имају из Сталаћа два поласка дневно у 12 часова ноћу и у 1 и по по подне (Политика, 14. јун
1931, стр. 9). Петар Нецковић, из Краљева, добио је 1936. дозволу за аутобуски
саобраћај на линији Крушевац-Варварин-Рековац-Јагодина-Крагујевац и обратно (Крушевачки Гласник, 12. септембар 1936, стр. 2).
Милорад Сијић
289
Парни млин Расина Године 1922. Крушевац је добио нов млин, својину Крушевачке
задруге, који почиње са радом 28. новембра 1922. године. Млин је био за своје време најмодерније опремљен и његов могући капацитет је износио пет вагона за 24 часа; 1934. године било је запослено укупно 35 лица од тога два Немца.
Дуванска станица
Монопол дувана основан је у Крушевцу 1885. године, а 1918. ради као стовариште за складирање дувана. Радила је сезонски. Од 1936. године створена је Дуванска станица – подиже се модеран магацин за смештај и обраду дувана. У станици је 30 сталних радника, а када је сезонска кампања има их око 200. “Управа Државних монопола подигла
је дувански магацин и администра-тивну зграду у Крушевцу, за које су утрошили 1.944,414 динара” (Полити-
ка, 20. март 1936, стр. 15). Бранко Ковачевић (1889-
1956), технички директор предузећа за обраду дувана.
Велимир М. Петровић (1886-1962), из Ражња, шеф Дуванске станице.
Бранко Ковачевић Велимир Петровић
Стовариште бензина и нафте “У 5 сати и 30 минута 27. јула 1934. године у Крушевцу је избио
велики пожар у магацину бензина и нафте, који је својина Стандард Оил Компаније. Како се магацин налази у самој вароши, то је међу становништвом настала огромна паника. У општем страху од експлозије, становници су напуштали домове и бежали што даље од овог опасног пожара. Власти су предузеле потребне мере и извршиле евакуацију становништва из горњих улица Љубићке, Краља Милана и Југ Богдана. Истовремено је цео простор блокирала полиција.
Магацин је израђен од армираног бетона и већим делом је под земљом. У моменту пожара, налазило се ту доста нафте, а нарочито бензина, који је ових дана дошао у већој количини. Сам магацин је подељен на два дела. У предњем делу, где се пожар прво појавио, налазила се бурад с нафтом. Друго одељење које је знатно веће – има 12 метара дужине и 4 метара ширине, – преграђено је бетонским зидом и јаким гвозденим вратима. У овом одељењу била је смештена велика количина бензина. У пожару је изгорео магационер Албрехт Авенер руски емигрант. Њему је био помоћник Иван Мартин такође руски емигрант.”
58
58
Политика, 28. јул 1934, стр. 7.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
290
Текстилна индустрија Обилић Текстилну индустрију Обилић основали су 1937. године Зоја
Зојић, Тихомир Дреновац, Милан Т. Милишић, индустријалац из Београда (брат Драгослава, акционара Жупа а. д.), и Јерослав Сикора, из Чехословачке, који 1939. напушта фирму, капиталом који су уложили. Предузеће је 1937. имало парну локомобилу од 120 кс, даље има два службеника и 58 радника. У фабрици је 1940. године радило 42 радника.
Берза рада
Крушевац, 10. новембар 1938.
“На општинском земљишту, где је до недавно била стара зграда Градског поглаварства, данас су на свечан начин освећени темељи згра-де подружнице Јавне берзе рада. Овом свечаном чину присуствовао је у име Краљевске владе г. Милан Симоновић, министар правде, затим бан Моравске бановине г. Јанићије Красојевић, г. др Мирко Крмпотић, председник Средишне управе Јавне берзе рада, која и подиже зграду овдашње подружнице, сви шефови овдашњих надлештава, представни-ци приватних корпорација и грађанство.
Свечаност је почела у 11 часова црквеним обредом. Пошто је прочитана повеља одржана су два кратка говора завршена клицањем Њ. В. Краљу Петру II.
Нов дом Јавне берзе рада коштаће око милион динара, а земљиште је овдашње поглаварство уступило бесплатно.
59
Зграда Берзе рада подигнута је у Крушевцу и отпочела свој рад. Ма да зграда није у потпуности снабдевена свим оним што је потребно, ипак су преноћишта за раднике и раднице припремљена као и купатила. За сада Берза рада у Крушевцу има 30 хигијенских кревета, 20 за раднике и 10 за раднице. За преноћиште радници и раднице плаћају само 3 динара.”
60
59
Политика, 11. новембар 1938, стр. 8. 60
Политика, 16. август 1940, стр. 13.
Милорад Сијић
291
Пошта, телеграф и телефон Још 1834. године у Књажевини Србији постојали су друмови
(четири друма) на којима се одвија поштанско путнички саобраћај који се обавља јахаћим и мензуланским коњима. Акт Попечитељства Внутрених дела од 25. маја 1840. године каже: Знања ради Попечи-тељство Внутрених дела званично извештава, да је овде у Београду Пошта устројена која сваке недеље два пут, средом и суботом у подне одавде у внутреност Сербије полази. она је смештена у Зданију на Кале Мејдану, у ком се Правитељствена Мензулана наоди, гди ће се од данас и сва писма примати, како званична, тако и приватна.
Овим актом почиње историја поште у Србији. Дана 21. априла 1841. године прорадила пошта у Крушевцу. Управници поште 1852-1855 Јован Миловановић 1856 Лазар Десимировић 1857 Стеван Лазаревић 1858 Младен Павловић 1859 Стеван Лазаревић (други пут) 1860 Сима Нешић 1861-1864 Младен Лазаревић 1866-1870 Атанасије Ђ. Данић 1871-1882 Таса Пешић Крушевљани су сакупили новац 1859. године и о свом трошку
купили кућу за телеграфску станицу, и подигли жицу до Алексинца и набавили потребан апарат, а после су све ово уступили влади с молбом да ствар ту одобри и станицу у Крушевцу одржава.
Телеграфска штација отворена је у Крушевцу 1862. у згради Илинкића. Од 1882. до 1893. руководилац телеграфске штације врши дужност и руководиоца поште у Крушевцу, а од 1893. успостављена је Поштанско-телеграфска станица. Руководиоци телеграфске штације су:
1863-1866 Јосиф Здравковић 1868-1880 Владимир Здравковић 1882-1883 Милош Илић 1884 Владимир Здравковић (други пут) 1885-1893 Арсеније Лазић Руководиоци Поштанско-телеграфске станице 1893-1895 Арсеније Лазић (други пут) 1896 Аранђел Петровић 1897-1899 Драгутин Јоцић 1900-1906 Владисав Нешовић 1907 Стеван Поповић 1908 Димитрије Илић ........-1917 Петар Величковић (1867-1917), из Пожаревца 1917- Спасоје М. Спасић 1929-1930 Милосав Петровић 1930-1941 Миодраг Стаменковић (1892-1951), из Крушевца
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
292
Крушевац, 16. јануар 1935.
“Ноћас је у Крушевцу изгорела једна од најлепших зграда, која је била својина акционарског друштва Крушевачка задруга АД, а у којој је била смештена пошта са телеграфом и телефоном.
Пожар је избио синоћ око 19 часова на тавану зграде где се неприметно развијао, и у једном маху пробио се кроз кровну конструкцију. Поштански службеници су мирно обављали свој редовни посао и не сањајући да им гори кров над главом. Они су били запрепашћени кад је у пошту улетео инжењер г. Бошњак и обавестио их да гори пошта. У паничном страху истрчали су поштански чиновници напоље, да би се одмах затим вратили и пожртвовано дали на посао око гашења пожара.
Обавештена је одмах градска полиција, команда 47 пешадијског пука и пожарна чета завода Обилићево. Међутим све је било узалуд и зграда је изгорела.
Особље телефонских и телеграфских апарата успоставило је везу а телефонска централа је привремено смештена у мањој општинској згради, која је подигнута на пијаци и у којој је смештена општинска вага. Јутрос је обавештен и државни тужилац.
Узрок пожара још није познат. На спрату је била смештена женска радничка школа која се јуче иселила. Штета се цени на преко 300.000 динара, а зграда је била осигурана на 700.000 динара.”
61
Зграда у којој се налазила пошта до 1935. године
61
Политика, 17. јануар 1935, стр. 8.
Милорад Сијић
293
Освећење темеља за нову пошту у Крушевцу Крушевац, 17. јул 1938.
“Данас су освећени темељи за нову зграду поште, телеграфа и телефона у Крушевцу. У 11 часова г. Радич Јосић, срески архијерејски заменик са три свештеника и овдашњом занатлијском певачком дружином Обилић, обавио је црквени обред. Освећењу је присуствовао г. Милан Симоновић, министар правде, г. Богољуб Кнежевић, народни посланик, представници свих овдашњих приватних и државних установа и леп број грађана.
По свршеном црквеном обреду бираним речима присутне је поз-дравио управник овдашње поште инспектор г. Миодраг Стаменковић, који је и повељу прочитао. У својој речи г. Стаменковић је изнео да је било крајње време да Крушевац добије хигијенску и репрезентативну поштанску зграду.
Нова поштанска зграда стајаће милион динара. Пошто је на градилишту завршена свечаност, приређен је ручак у част министра г. Симоновића у хотелу Бошњанац.”
62
Отпочео рад у новој поштанској згради (Политика, 9. мај 1939, стр. 11).
Пијаца Животне намирнице продаване су око Споменика косовским
јунацима. Године 1928. подигнута је уређена пијаца иза Начелства, данашња Стара зелена пијаца.
С лева куће: др Чеде Стојановића, Милутина Вељковића, Станоја Савића.
62
Политика, 18. јул 1938, стр. 8.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
294
Огледна станица за производњу и оплемењавање биља Пољопривредна подружина основана је фебруара 1883. године
као огранак Српског пољопривредног друштва, на иницијативу Веље Виторовића и Драгослава Кедровића. Из ове Подружине израсла је установа Огледна станица за производњу и оплемењавање биља.
СПОМЕНИЦА
Поводом пољопривредне изложбе 1891. године у Крушевцу штампана је књига СПОМЕНИЦА, са извештајем о изложби, постигну-тим резултатима и стању благајне изложбене, и списковима: добротво-ра, часника и свију награђених излагача на крушевачкој изложби, од Велимира Виторовића известиоца Изложбеног одбора и председника крушевачке пољопривредне подружине. Издавач је Изложбени одбор а штампа књижара Малаћевића и Будимовића у Крушевцу.
“У пролеће прошле године, иницијативом бана г. Милана Николића, подигнута је у Крушевцу огледна станица за производњу и оплемењавање биља. Станица је настала спајањем пољопривредне станице у Крушевцу и Агро ботаничког отсека у Добричеву.
Огледна станица постигла је за ово кратко време лепе успехе. Њен је задатак да проучава морфолошке и физиолошке особине културних биљака, да врши њихову селекцију с обзиром на климатске прилике и с обзиром на захтеве домаћег и страног тржишта. Станица је вршила селекцију домаће озиме пшенице, затим пролећњег јечма, кукуруза, соје и биља за сточну храну. Интереснатни су експерименти који су вршени с пшеницом. Укрштање се врши током неколико година. У првој генерацији било је 749 врста. У другој генерацији остало је само 409 индивидуалних врста, у трећој 257, а ове године у четвртој генерацији било је свега 96 врста. Експерименти са пшеницом претстављају наставак рада, који је започет још у Агро ботаничком отсеку у Добричеву. Са овим нису завршени експерименти око добијања жељених врста пшенице. Експерименти ће се наставити још неколико година док се не добије потпуно сталан тип који одговара Моравској бановини. Тада ће се добивена пшеница разделити земљорадницима и то ће бити утврђени тип, који ће бити способан да се избаци и на страно тржиште.
Слични су експерименти вршени и са тако званим пићним биљкама. Ове године било је у свему засејано 3.457 парцела по десет квадратних метара. Свака таква парцела била је један индивидуалитет о коме се водило много рачуна. Станица располаже са најмодернијим инструментима за испитивање.
Засебно одељење претставља сточарство. Поред рада на оплеме-њивању и производњи биља, станица се бави чувањем и размножавањем коња и говеда. Од говеди гаји се монтафонска и сименталска пасмина, а од коња пунокрвни арапи, липицанци и пониуси”.
63
63
Политика, 13. август 1934, стр. 9.
Милорад Сијић
295
Зграда станице за производњу и оплемењавање биља
“Недостаци крушевачке станице леже првенствено у малом
комплексу земљишта. Она има свега 55 хектара оранице и седам хектара ливада за све опите, па је због тога делокруг рада проширен на Добричево, пет пољопривредних школа Моравске бановине и 11 расадника. Осим тога, и поред релативно добре лабораторије, станица нема два најважнија апарата за испитивање квалитета брашна и пшенице. Њих за сада има само државна лабораторија у Топчидеру, којој се из целе земље шаљу житарице на испитивање. У ишчекивању резултата анализе највише се трпи. Зато г. Драгутин Шарф, управник станице, мисли да би још неке станице требало снабдети овим апаратима. Ова у Крушевцу сада је добила један аутоматски електрични минијатурни млин, који стаје 50.000 динара и помоћу кога ће се у многоме убрзати рад. Као помоћно особље г. Шарф има сада три асистента и економа”.
64
Приплодни бик крушевачке огледне станице 1936. године
64
Политика, 23. децембар 1936, стр. 12.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
296
Изложба стоке у Крушевцу Крушевац, 20. септембар 1938.
“Данас је у дворишту овдашње пољопривредне станице отворена сточна изложба на којој су изложени сви примерци домаће стоке сем коња. Главни излагачи били су сељаци, а са својим примерцима расне стоке учествовала је ван награде и огледна станица.
Изложбу је отворио у име бана Моравске бановине г. Драгутин Шарф, управник огледне станице. Отварању изложбе присуствовао је леп број грађана и сељака, претставник Српског пољопривредног друштва из Београда г. Панковић, изасланик Министра пољопривреде и вода инспектор г. Грујић, а од званичних лица присуствовали су сви шефови овдашњих државних надлештава, као и управник завода Обилићево, бригадни генерал г. Антонијевић. О развитку сточарства кроз задруге прочитао је реферат овдашњи срески пољопривредни референт г. Петровић, а економ станице г. Милан Петровић поздравио је излагаче и прочитао имена приложника у новцу и материјалу пољоприв-редном на име награда. Говорили су још г. Жујић, пољопривредни референт из Ражња, и г. Панковић, па је образована комисија за откуп грла за Банску управу и за избор најбоље однеговане стоке.
На данашњој изложби константовано је да је квантитативно изложба успела, али да је по квалитету изложена стока прилично заостала. Узрок томе изгледа да је у првом реду несхватање сељака и неједнака пропаганда, а уколико постоји расна стока, константовано је да је она услед недовољне исхране заостала у напредовању и испољавању свих ових расних одлика. Од 428 изложених грла стоке комисија је наградила 80 излагача са укупном сумом у новцу од 12.000 динара и у материјалу од 3.000 динара”.
65
Сава Цветановић (лево у шубари), чији је бик однео прву награду
65
Политика, 22. септембар 1938, стр. 8.
Милорад Сијић
297
7. ПРВА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА Прва политичка странка у Крушевцу основана је 1882. године
што се види из извешћа Главном одбору странке о шестомесечном раду месног одбора странке у Крушевцу. Ту се под тачком један каже да је на предлог неколицине грађана први скуп странке одржан 2. јануара 1882. године када је изабран привремени одбор и уписано 60 чланова. На другом збору који је од привременог одбора сазван, изабран је месни одбор, у који су ушли Анта Илић, трговац, Драгутин Илинкић, трговац, Таса Б. Цветковић, трговац, Јеврем Ст. Приштевац, дуванџија, Серафим Т. Неготинац, трговац и председник суда општине крушевачке, Дамјан Крапчевић, трговац, Ђока Анђелковић, суплент, Јанићије Поповић, професор, и Таса Станковић, трговац.
Од ових чланова месног одбора за председника је изабран Драгутин Илинкић, за деловођу Јанићије Поповић, и за благајника Таса Б. Цветковић.
Због дугог одсуства и слабог здравља Драгутин Илинкић је одступио са положаја председника, а новоизабрани председник је Дамјан Крапчевић, а да овог у одсуству заступа Јеврем Ст. Приштевац.
За прво полугође 1882. године примљено је 138 чланова. Од тога је 115 платило чланарину од три динара, 108 из Крушевца и седам из околине, а њих 23 није палтило.
Овај шестомесечни извештај рада месног одбора послао је 16. јула 1882. године Јеврем Ст. Приштевац који се потписао и уместо деловође и уместо председника.
Чланови Народне радикалне странке уписани код крушевачког
месног одбора који су платили чланарину: Милосав Благојевић, трговац, Велимир Виторовић, цртач,
Драгутин Илинкић, трговац, Дамјан Крапчевић, трговац, Таса Цветковић, трговац, Мијаило Мар. Протић, трговац, Таса Цветковић, трговац, Серафим Т. Неготинац, трговац, Јанићије Протић, професор, Јеврем Приштевац, трговац, Стеван Милетић, подкивач, Милан Аћимовић, обућар, Јован Петровић, кафеџија, Сава Браљинац, инжењер, Коста Ђ. Поповић, обућар, Ђорђе Марковић, обућар, Риста Стојановић, обућар, Јован Каштаварац, дуванџија, Љуба С. Ћирић, општ. званичник, Васа Миловановић, кафеџија, Љубомир Благојевић, обућар, Стојан Цветков, трговац, Глигорије Ђорђевић, трговац, Стеван Павковић, трговац, Таса Ђорђевић, трговац, Милован Урошевић, трговац, Дина Зоић, трговац, Ћира Анђелковић, земљорадник из Себечевца, Петроније Весић, општински писар, Никола Ђорђевић, обућар, Лазар Лазић, механџија, Недељко Дугалић, кафеџија, Милан Мајурац, терзија, Коста Илић, бравар, Милен Јеремић, терзија, Милосав Јеремић, трговац, Браћа Трипковићи, трговци, Коста Миљковић, абаџија, Антоније Ивковић, телеграфиста, Василије Савић, подкивач, Радован Савић, пинтер, Милош Протић, трговац, Милош Вуичић, кројач, Младен Јовановић,
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
298
кројач, Таса Протић, трговац, Илија Милић, трговац, Радован Петровић, трговац, Коста Јанковић, трговац, Богдан Савић, пинтер, Ђорђе Тасић, шећерџија, Нићифор Топличанин, трговац, Светозар Мијаиловић, трговац, Јевта Миловановић, свећар, Милош Павковић, барутџија, Маринко Васић, бојаџија, Браћа Милошевић, дуванџије, Станко Марковић, дуванџија, Алекса Мајсторовић, опанчар, Сава Поповић, трговац, Милош Марјановић, абаџија, Глигорије Максимовић, трговац, Нестор Вукадиновић, бакалин, Милош Моравац, бакалин, Ранђел Мијаиловић, трговац, Браћа Стаменковић, трговци, Франц Винтер, столар, Ђока Анђелковић, професор, Хариз Димитријевић, механџија, Тома Тодоровић, учитељ, Коста Пауновић, професор, Тодор Јаношевић, свештеник из Бруса, Антоније Поповић, свештеник из Бруса, Михаило Милошевић, учитељ из Бруса, Василије Голубовић, учитељ из Бруса, Стеван Дреновац, механџија из Гаглова, Тома Поповић, бакалин, Гаја Јовановић, кочијаш, Милисав Павловић (Белотрепић – М.С.), трговац, Станоје Павловић (Белотрепић – М.С.), трговац, Андреја Вучковић, трговац, Милан Миљковић, кафеџија из Кожетина, Јован Д. Поповић, учитељ из Плеша, Милан Матић, учитељ из Плеша, Милосав Петровић, трговац, Милан Јанковић, кафеџија, Станислав Ковачевић, кафеџија, Антоније Ђековић, трговац, Љубомир Николић, трговац, Михаило Жикић, трговац, Јован Р. Петровић, подкивач, Арса М. Дреновац, трговац, Драгутин Миловановић, трговац, Илија Стаић, касапин, Стеван Нешић, бојаџија, Драгутин Цветковић, бакалин, Антоније Илић, трговац, Петар Раденковић, трговац, Љубомир Кошутић, писар општински, Коста Миловановић, кмет, Таса Стефано-вић, трговац, Никола Јовановић, бакалин, Ћира Миловановић, бојаџија, Милан Милошевић, бојаџија, Петар Атанасковић, бојаџија, Петар Марковић, трговац, Алекса Петровић, трговац, Милорад Милетић, трговац, Андреја Мијушковић, механџија, Милорад Кордић, трговац, Милан Миљковић, трговац, Смиљко Радосављевић, трговац, Младен Станисављевић, дуванџија, Живко Дреновац, трговац, Рудолф, бан. пом. Апот. Крушевац, Танасије Павловић, бан. пом. Апот. Крушевац.
Списак лица који су уписани за чланове Народне радикалне странке који нису до 15. јула 1882. године платили чланарину:
Коста Катић, трговац, Огњан Гавриловић, трговац, Милан П. Марић, трговац, Милан М. Стојадиновић, трговац, Станоје Станисављевић, столар, Миладин Јанковић, бојаџија, Коста Јанићијевић, гребенар, Настас Томић, сликар, Светозар Стојановић, бакалин, Стеван Лазаревић, берберин, Војислав Лапчевић, трговац, Видан Голубовић, подкивач, Павле Симић, сарач, Коста Петровић, баштован, Станко Павловић, ракијар, Станоје Стојковић, свећар, Васа Михајловић, подкивач, Милун Радосављевић, столар, Миладин Марковић, трговац, Младен Савковић, трговац, Коста Ђорђевић, свећар, Војин Вукадиновић, кафеџија, Александар Миловановић, трговац.
(Др Леонтије Павловић, Радикална странка у Србији пре тимочке буне према
архивској грађи из збирке музеја у Смедереву, Смедерево, 1984, стр. 90-95).
Милорад Сијић
299
8. НОВЧАНИ ЗАВОДИ
Крушевачка задруга АД “На темељу основних правила, одобрена г. министром народне
привреде од 19. децембра 1886. године Пбр. 2237, основано је у Крушевцу безимено удеоничарско друштво, под именом: Крушевачка задруга за помагање и штедњу, чија је фирма код суда округа крушевачког 31. јануара 1887. године Бр. 1122 протоколисана. Управа поменуте задруге ово је објавила 9. фебруара 1887. године у Службеном гласнику”.
66
Крушевачку задругу основао је Јеврем Ст. Приштевац са неколико својих пријатеља. Пред Први светски рат председник Управног одбора Крушевачке задруге је Милутин Ј. Павловић, после рата Милован К. Гвозденовић.
66
Српске Новине, 18. фебруар 1887, стр. 4.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
300
Крушевачка банка Основана је 18. јануара 1896. године као Крушевачка занатлијско
раденичка задруга за узајамно помагање и штедњу. Ова задруга je 8. августа 1904. године променила име, што је 17. јануара 1905. године потврдио министар народне привреде и од тада је Крушевачка банка која је пружала потстицај снажном залету крушевачке привреде.
“Крушевачка банка имала је од 1911. године и своју филијалу у Београду која је де факто престала да постоји 1. јануара 1925. године. Директор филијале у Београду г. Радомир Копша који је због проневере велике суме новца изведен 1935. године пред суд у Крушевцу тврдио је да је фалсификованом већином на збору акционара угашена филијала у Београду”.
67
Председници управног одбора Крушевачке банке до Првог светског рата су Живко П. Белотрепић, Војин Ваљаревић, Драгутин Рашић и Светислав Хајдуковић.
67
Српске Новине, 11. септембар 1935, стр. 6.
Милорад Сијић
301
Окружна кредитна банка Позив на упис акција
Окружне кредитне банке у Крушевцу “Господин Министар Народне Привреде одобрио је правила
Окружне кредитне банке у Крушевцу, решењем својим од 31. јула тек. год. ТБр. 9387.
Циљ је Банке: да прима на приплод уштеде почев од једног динара и тако ствара код народа свест о штедњи, те да уложеним и уштеђеним новцем олакша промет и помаже трговину, привреду, занате и опште радиности како код трговачког и занатлијског тако и код земљорадничког реда, давањем новца под што повољнијим условима и набавком на згодан јевтин начин индустријских и земљоделских алата.
Трајање Банке утврђено је на 50 година. Основни капитал Банке је 300.000 динара подељен у 3.000 комада
акција од по 100 динара, које се имају уплатити у два кола од по 1.500 комада. Приликом уписа акција полаже се 10% од уписане вредности и по један динар од сваке акције на име уписнине и оснивачких трошкова. Остатак до уплате целе вредности уплаћује се недељно по један динар од сваке акције.
На основу чл. 11. Зак. о акц. друштвима овим се позива грађанство на упис 1.500 комада акција I. кола.
Упис ће се вршити код г.г. Рад. М. Дуњића, адв., Морица Тајтацака, Милана Миј. Милосављевића и Чедомира Браљинца, трг. из Крушевца. Упис траје до 30. тек. месеца закључно.
2. август 1912. год. Крушевац. Оснивачи”.68
“Разрешница оснивачима и избор чланова за управни и надзорни
одбор Окружне кредитне банке заказан је на скупштини 23. септембра 1912. године у сали хотела Таково.
Но како је 17. септембра исте године објављена мобилизација тај се збор није могао одржати, па оснивачи позивају акционаре поменуте Банке на Претходни збор који ће се одржати у Крушевцу 12. јануара 1914. године у 10 часова пре подне у сали хотела Таково. Улазнице издате за збор 23. септембра прошле године вреде као улазнице за овај збор. Овако су оснивачи Окружне кредитне банке позвали 6. децембра 1913. године акционаре.
Тако је основано акционарско друштво под именом Окружна Кредитна Банка која отпочиње свој рад од 18. јануара 1914. године. Председник управног одбора је Радослав М. Дуњић, потпредседник Мориц А. Тајтацак, чланови Милан М. Милисављевић, Љубиша Радовановић, Радован К. Минић, Милија Урошевић, Тодор Матејевић, Чеда А. Браљинац, Стеван Матић, Андреја Петровић, Јован Цветковић, Милутин Маринковић”.
69
68
Српске Новине, 17. август 1912, стр. 4. 69
Српске Новине, 25. март 1914, стр. 8.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
302
“После рата банка је обновила рад, да би 1921. године купила шуму на Јастрепцу, саградила стругару и отпочела сечу. Пошто је запала у тешку ситуацију банка је продала стругару трговцу из Ниша Вулу Величковићу. Окружна кредитна банка отишла је у стечај 1924. године”.
70
Власништво Дигиталне Народне библиотеке Србије
Крушевачка Лебарско Пекарска Задруга “Крушевачки првостепени суд на основу чл. 10, зак. о земљ. и
занат. задругама овим објављује, да је 28. априла 1914. године уведена у задружни регистар Крушевачка Лебарско Пекарска Задруга са седиштем у Крушевцу, чија су правила задругари потписали 25. априла.
Предмет је предузећа: да по јефтинијој цени набавља брашно, дрва, соли итд. За мешење хлеба и остале потребе задругарима: да своје чланове кредитира по одредбама правила, и да удруженом снагом дејствује и ради, да хлеба, буде што бољи и јефтинији и без штете по своје чалнове. Задруга се оснива на десет година.
Чланови управног одбора задруге су: Коста Лазаревић, Младен Тодоровић, Младен Станковић, Јован Стевановић и Петар Павловић”.
71
Набављачка задруга државних службеника
Основана 1928. године (ИАК, СЗК, 2 – 18941).
70
Политика, 26. јун 1925, стр. 5. 71
Српске Новине, 15. мај 1914, стр. 6.
Милорад Сијић
303
Чиновничка кредитна задруга Половином јуна 1932. године основана је у Крушевцу
Чиновничка кредитна задруга у чију су управу ушли чиновници разних надлештава на челу са председником г. Ираклијем Бодием, инжењером из Београда, старешином среског суда.
Управа Чиновничке кредитне задруге 1940. године
Пензиони фонд
“У великој сали новоподигнутог занатског дома синоћ су 102 службеника крушевачког градског поглаварства одржали конституира-јућу скупштину под председништвом г. Крсте Новаковића, градона-челника у циљу дефинитивног установљења пензионог фонда овдашњих општинских службеника.
По изгласавању правила изабрана је управа од седам чланова на челу са г. Јерусалимом Илићем, чиновником правником. За председника надзорног одбора изабран је г. Милан Стојиловић, грађевински инжењер, за благајника и књиговођу изабран је г. Драгић Вулетић, општински деловођа. На крају је скупштина општину крушевачку преко г. Новаковића огласила великим својим добротвором”.
72
“Правила Потпорног и Пензионог фонда службеника градског поглаварства у Крушевцу, која су донесена на оснивачкој скупштини концем прошлог месеца, у целости је одобрила Краљевска банска управа Моравске бановине. Према овим правилима фонд ће почети да функционише првог априла. За сада је ово једино градско поглаварство у нашој земљи, које је овим путем збринуло своје службенике. Као што је познато прописи из Закона о градским општинама који се односе на пензионе фондове још нису ступили на снагу”.
73
72
Политика, 1. март 1936, стр. 15. 73
Политика, 27. март 1936, стр. 14.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
304
Крушевачка занатска кредитна задруга
Први ред: Љубомир Шибалић, столар, Станко Катић, кројач, Милан Поповић, столар,
Влада Цекић, обућар, Никола Цветковић, трговац, Мика Лазаревић, ковач.
Други Ред: С. Миловановић, кројач, Никола Обрадовић, сатлер, потпредседник
Управног одбора, Тихомир Голднер, предузимач, председник Управног одбора,
Владимир Сандић, пекар, председник Надзорног одбора, Коста Кнежевић, кројач.
Трећи ред: Добросав Живковић, пекар, Љуб. ?, Радомир Накић, Свет. Ивковић, ковач,
Мих. Милојевић, опанчар.
Прва раденичко-намештеничка набављачко-потрошака задруга
Основана је 25. априла 1940. године (ИАК, СЗК, 2 – 24990). -
Милорад Сијић
305
9. ЗДРАВСТВО Нова болница на садашњој локацији у Крушевцу започела је да
се гради пред Први светски рат. Извођење радова поверено је г. Мирку В. Ковачевићу предузимачу из Крушевца. Због избијања рата градња је обустављена и ако су поједини објекти били скоро приведени крају. По завршетку рата настављена је градња, али је она ишла доста споро. Напокон, видимо да је нова болница била завршена 1922. године.
Нова болница у Крушевцу почела је да ради 1. априла 1922. године. У саставу болнице су: једна главна болесничка зграда, економат, канцеларије и заразно одељење. У болничкој згради има 8 соба у којима су смештени унутрашње, хируршко и венерично одељење. Болница има 50 кревета. Од особља има управника болнице г. др Стевана Вишека, хирурга г. др Чедомира Стојановића, један секундарни лекар, затим економ, писар, надзорник рубља, хонорарни свештеник, четири болничара, једна праља, једна куварица и два спољна момка.
У болници 1930. године ради пет лекара: управник г. др Душан Лазаревић, хирург г. др Чедомир Стојановић, г. др Божидар Коловић, интерниста, гђа. др Љубица Арсовић, секунд. лекар и г. др Тихомир Протић, дерматовенеролог (Др Милутин Тасић, Развој хируршке службе у
Крушевцу, 2009, стр. 46, и 51.). Мора да се нагласи да је Крушевац као варош и његови први
људи најзаслужнији за развој бање у Врњцима. Заслугом ових вредних и хуманих људи подигнуто је лечилиште током 19. века, а Врњачка Бања добила свој коначан изглед између два светска рата. Као што се у биографијама Крушевљана види њихова заслуга на подизању ове бање није мала а ради се о петорици људи за које може комотно да се каже да спадају у великане, а то су Павле Мутавџић, Јеврем Приштевац, Коста Петровић Ракичић, Аксентије П. Кожетинац и Стојан Протић, који су имали пресудан утицај и ствараоци су бање у правом смислу.
Врњачку Бању држава је одузела од Јеврема Приштевца 1882. године, и исте године дала је у закуп Кости Р. Петровићу који је 1885. саградио Народну гостионицу, прву такве врсте од чврстог материјала. Народна гостионица је одузета Кости 1889. године, и дата Аксентију П. Кожетинцу такође у закуп. Године 1890, у Врњце је стигао инжењер Франц Винтер, а 1891, стручна комисија, чији је он члан, даје оквирни предлог развоја Бање, док је 1896. нова државна комисија донела коначни регулациони план. Коначно Стојан Протић 1905. године доноси решење којим су порушене чатрље, што су ови претходници градили, али све је то било у интересу угледа бање и народног здравља.
Исто тако људи из Крушевца су уредили и Рибарску Бању. Из прва су закупци узимали и бринули се о гостима Рибарске Бање да би 1901. године први пут била дата привремена концесија Врачарској Штедионици што се показало као добар потез. Три године касније на иницијативу Стојана Протића из Крушевца, тада министра унутрашњих дела, Врачарска Штедионица је добила концесију на 40 година да управља Рибарском Бањом.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
306
10. ВОЈСКА Крушевац је седиште Моравског корпуса и Крушевачке бригаде. Командант Моравског корпуса је Милојко Лешјанин, постављен
указом књаза Милана од 14. децембра 1876. године. Током 1877. године Моравски корпус је сложен од две дивизије:
Ибарска (чачанска и крушевачка бригада) и Моравска (јагодинска, ћупријска и алексиначка бригада).
Командант крушевачке бригаде је Љубомир Остојић, мајор. Командант чачанске бригаде је Стеван Бинички, пуковник. Обе бригаде имале су по пет батаљона.
Штаб Моравске дивизије 1879. године: седе: Наум Јовановић, арт., Ђура Хорватовић,
пуковник, Петар Радовић, поручник; стоје: Сима Симић, арт., Арса Протић, инж., др
Мика Марковић, сан., Љубиша Перишић, арт. мајор, Стеван Луковић, инж. мајор,
Стеван Бинички, инж. мајор.
Краљ Милан је 4. фебруара 1889. на предлог војног министра
потписао указ којим се образује нова формација целокупне војске. Србија се у војном погледу дели на: 5 дивизијских области, 15 пуковских округа, и 60 батаљонских срезова. Моравска дивизијска област – Ниш I врањски пуковски округ – Врање II нишки пуковски округ – Прокупље III крушевачки пуковски округ – Крушевац Командант Моравске дивизије Јован Парапорчетовић, пуковник. III крушевачки пуковски округ је уствари пешадијски пук и носи
назив III пешадијски пук Цара Лазара и у свом саставу има четири батаљонска среза тј. батаљона. Батаљони су смештени у местима: 1. Крушевац, 2. Витково, 3. Краљево и 4. Бања Јошаничка.
Милорад Сијић
307
Од 1889. до 1899. године у Моравској дивизијској области налази се III пешадијски пук Цара Лазара да би 19. фебруара 1899. године указом Краља Александра Првог постао XII пешадијски пук Цара Лазара и ушао у састав Шумадијске дивизијске области.
На предлог Нашега војног министра, а на основу члана 7-ог Закона о устројству војске и члана 10-ог уредбе о формацији целокупне војске наређујемо, да се у формацији целокупне војске од 31. јануара 1889. године ФЂБр. 607 учине ове измене:
1 Да XV (пиротски) пуковски округ постане III; према томе и XV пук сталнога кадра и редовне војске постане III пук сталнога кадра и редовне војске;
2 Да III (крушевачки) пуковски округ постане XII; према томе и III пук Цара Лазара сталнога кадра и редовне војске постане XII пук Цара Лазара сталнога кадра и редовне војске; и
3 Да XII (ћупријски) пуковски округ постане XV; према томе и XII пук сталнога кадра и редовне војске постане XV пук сталнога кадра и редовне војске.
Поједини пукови су 22. фебруара 1899. године указом Краља Александра Првог добили своја имена.
XII пук пешадијски 1 позива народне војске, од сада носи назив XII пук пешадијски 1 позива народне војске Царице Милице;
На предлог Нашег војног министра, а на основу Указа од 20. фебруара тек. године Пов. ФЂбр. 131., наређујемо, да се подарени називи досадашњим пешадијским пуковима 1 позива народне војске указом од 22. фебруара 1899. године ФАбр. 1484. пренесу на кадровске пешадијске пукове и то: са I-вог на XVI-ти, са IV-ог на XIX-ти, са VI-ог на XXI-ви, са VIII-ог на XXIII-ћи, са IX-ог на XXIV-ти, са X-ог на XXV-ти, са XII-ог на XXVII-ми, са XIV-ог на XXIX-ти и са XV-ог на XXX-ти пешадијски пук.
Од тада у Крушевцу постоји поред XII пешадијског пука Цара Лазара и XXVII пешадијски пук Царице Милице – Крушевац
Марта месеца 1901. године дошло је до неких измена у војсци. Према Највишем Указу од 20. фебруара тек. године Пов. ФЂбр.
131., садашње пуковске окружне команде отпочеће од 1. априла ове године носити бригадне називе па је од тада постојала Крушевачка (XII) бригадна окружна команда;
Ове бригадне окружне команде у својој надлежности и делокругу рада остаће и даље оно што су биле досадашње пуковске окружне команде.
Сменом династије дошло је и до промене имена неким пуковима па су тако 27. августа 1903. године указом Краља Петра Првог неки пукови добили нова имена.
Указом Краља Петра Првог 1903. године одређене су славе командама, војним заводима и установама. Слава XII пешадијском пуку Цара Лазара: 15. јун – Видовдан, као успомену на јуначку битку на Косову.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
308
Српска војска је после проглашења Краљевине Србије добила нове заставе црвене боје са двоглавим белим орлом, на Цвети 1887. године. Те заставе су 26. јуна 1911. године отишле у историју када су на Бањичком Брду уз једну огромну свечаност замењене новим тробојним заставама. Ове заставе одлазе у Војни музеј само временом похабане, јер нису никада понете у бој ни опрљене пушчаним прахом.
Заставе добијене 1911. године ношене су у бојевима од 1912. до 1918. године када је српско оружје овенчано највећом славом а замење-не су новим септембра 1930. године на изузетној свечаности на Бањици.
Команданти који су из руку Краља Петра 1911. године примили заставе.
Први ред, седе с лева на десно: потпуковник Ђурађ Јосифовић, командант Краљеве Гарде;
потпуковник Милован Недић, командант 14 пука; потпуковник Коста Кнежевић, командант 8 пука “Књаза
Александра”; потпуковник Миладин Масаловић, командант 5 пука “Краља Милана”; потпуковник Јован
Викторовић, командант 12 пука “Цара Лазара”; потпуковник Лазар Белодедић, командант 15 пука “Стевана
Синђелића”; потпуковник Душан Стефановић, командант 1 пука “Кнеза Милоша Великог”; потпуковник
Петар Прендић, командант 4 коњичког пука.
Стоје у другом реду с лева на десно: мајор Илија Радивојевић, командант жандармерије;
потпуковник Богољуб Младеновић, командант 11 пука “Карађорђевог”; потпуковник Миливоје Зечевић,
командант 6 пука “Престолонаследника Алексасндра”; потпуковник Душан Димитријевић заступник
команданта 10 пука “Таковског”; потпуковник Живојин Бабић, командант 3 коњичког пука; пуковник Панта
Грујић, командант 9 пука; потпуковник Душан Поповић, командант 16 пука; потпуковник Иван Павловић,
командант 3 пука; потпуковник Душан Нешић, командант 19 пука; потпуковник Живко Павловић,
командант 18 пука “Краљевића Ђорђа”; потпуковник Стеван Миловановић, командант 2 пука “Књаза
Михаила”; Потпуковник Драгутин Димитријевић, командант 4 пука “Ставана Немање”.
Трећи ред с лева на десно стоје: потпуковник Александар Глишић, заступник команданта 7 пука
“Краља Петра”; капетан Драгутин Јеротић, заступник команданта 2 коњичког пука “Цара Душана”; мајор
Бранислав Лонткијевић, вршилац дужности команданта 1 коњичког пука “Обилића”; мајор Милан
Миљковић, заступник команданта 17 пука и потпуковник Гаврило Јевтић, командант 13 пука “Хајдука
Вељка” (Фотографију објавила Политика 3. септембра 1930, на 2 страници).
XII пешадијски пук Цара Лазара од 22. септембра 1916. године прелази из Шумадијске дивизије у Дринску дивизију па самим тим више није у саставу Друге армије ђенерала Степе Степановића већ је у Првој армији под командом ђенерала Петра Бојовића.
Милорад Сијић
309
Команданти XII пешадијског пука Цара Лазара 1889- Јован Драгашевић (1836-1915), пуковник ........-1898 Алекса Димитријевић, потпуковник 1898-1899 Петар Бојовић, потпуковник 1899 Ђока Богдановић, пуковник 1899-...... Михаило Наумовић (?-1903), мајор ........-1901 Петар Мишић, мајор, в.д. 1901- Љубомир Милић, потпуковник ........-1903 Јован Викторовић (1866-1949), мајор
Божа П. Терзић Коста Ђ. Наумовић 1903- Божидар Терзић (1867-1939), мајор ........-1906 Душан Стефановић (1870-1951), мајор 1906-........ Драгутин Милутиновић (1865-1941), потпуковник ……-1911 Јован Викторовић, потпуковник (2 пут) 1911 Драгутин Милутиновић, пуковник (2 пут) 1911-1912 Коста Ђ. Наумовић (1862-1912), потпуковник 1913 Миливоје Стојановић (?-1914), пуковник 1914-1915 Добросав Павловић, пуковник 1915-........ Милован Ивановић, пуковник 1918 Јова Наумовић, пуковник 1918-........ Ћиро Даскаловић, пуковник 1931-1932 Димитрије Т. Предић, коњички пуковник
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
310
1932-1933 Матија Л. Прица, пешадијски пуковник 1933-1936 Милан Ј. Машић, пешадијски пуковник 1936-1938 Богдан Д. Маглић (1889-1947) артиљер. пуковник 1938- Драг. Стојановић, пуковник 1940-1941 Илија Исаиловић, пуковник Пошто је XII п.пук Цара Лазара био у Првој армији, после рата
стациониран је у Великом Бечкереку. Од 6. августа 1919. године два батаљона XII пешадијског пука Цара Лазара одређена су да иду за Скопље. Тада су 1. и 3. батаљон отишли на границу према Албанији, 1. батаљон са седиштем у Гостивару а 3. батаљон са седиштем у Тетову.
Крушевац је добио 47. пешадијски пук. Српска војска је ушла у Крушевац 19. октобра 1918. године и тај дан је узет за славу 47. пешадијског пука чији је гарнизон у Крушевцу. Комaдант пука је Драгутин Гавриловић, пуковник. Први пут гарнизон је прославио своју славу 1925. године.
Драгутин Гавриловић Драгиша Пандуровић Стеван К. Кујунџић
Команданти 47. пешадијског пука 1921-1930 Драгутин Гавриловић (1882-1945), пуковник 1930-1933 Драгиша Пандуровић (1885-1951), пуковник 1933-1934 Јован Прибић, пуковник 1934-1935 Стеван Кујунџић, пуковник 1935-1936 Отмар Лангерхолц, потпуковник
Војни оркестар 47. пешадијског пука 1931. године.
Милорад Сијић
311
Споменик жртвама аустроугарског терора “За време аустроугарске окупације у Крушевцу су непријатељске
власти извршиле стрељање многих овдашњих грађана. Било их је доста и из околине Крушевца. Све лешеве непријатељске власти закопавале су на једном месту у кругу касарне 47. пешадијског пука.
Још раније била је покренута акција за подизање споменика свим повешаним и стрељаним Крушевљанима за време окупације. Та акција није до сада успела.
Ових дана одржан је састанак представника свих овдашњих хуманих, националних, просветних, витешких и женских друштава.
После говора г. Ћирковића, председника удружења резервних официра, одлучено је да се изабере одбор за подизање споменика.
Споменик ће се подићи у виду костурнице, у кругу касарне, на гробовима обешених и стрељаних”.
74
Официри 12. п. пука 1938. године дају заклетву
“Поводом тога дошло је до другог састанка на коме је изабран
одбор за спомен костурницу. У овај одбор ушли су: за почасног председника г. Љуба Матић, директор гимназије у пензији, за председника г. Милош Ћирковић, управник Завода за импрегнацију прагова, за потпредседника г. Михаило Ковачевић, трговац, и г. Душан Стојадиновић, предузимач, благајници г. Зоја Зојић, трговац и г. Крста Новаковић, апотекар, секретар г. Марко Миловановић, школски надзорник”.
75
Од 1936. године у Крушевцу више нема 47. пешадијског пука и овом писцу није познато који су разлози томе, али од 1936. до 1938. године у Крушевцу постоји IV п. пук Стевана Немање што се помиње у више наврата. Знамо да је IV п. пук Стевана Немање из Ужица?
Тек 1938. поново се помиње XII п. пук Цара Лазара у Крушевцу.
74
Политика, 18. април 1931, стр. 8. 75
Политика, 11. мај 1931, стр. 8.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
312
Помен обешеним и стрељаним грађанима за време окупације Крушевац, 22. март 1941.
“Коло српских сестара у Крушевцу приредило је данас у 11 часова пре подне, у кругу касарне дванаестог пешадијског пука Цара Лазара, 25-о годишњи помен обешеним и стрељаним мученицима од стране непријатеља за време окупације 1916. године. Овоме помену присуствовали су представници војних и грађанских власти, породице обешених, певачко друштво Обилић, два разреда Трговачке школе и два разреда гимназије, многобројни официри на челу са командантом пука г. Исаиловићем и велики број грађана. После црквеног обреда г. Драгомир Петковић, шеф Пореске управе у пензији и председник општине пре окупације Србије, који је био очевидац ових догађаја, одржао је говор у коме је између осталог рекао:
Прошло је већ 25 година од онога тужнога дана када су ови наши мили и драги синови изгубили своје животе, 25 година је протекло од њихове смрти, смрти мученика. Они беху жртве за величину данашње отаџбине. У овим тешким данима, које сада преживљујемо, нужно је било потсетити нашу омладину на борбе, дуге, тешке и крваве које су водили њихови родитељи, старија браћа и цео народ. Сетите се дичних јунака са Копаоника, који су, као и њихов див, високи и пространи Копаоник, водили борбу усташа у 1916 и 1917. години. У мору непријатеља, опкољени са свих страна душманима, ипак су задали тешке ране окупационим властима. Тај устанак издигао је морал и показао да има нешто више од живота, да има виших циљева и симбола части и слободе једног народа. Златна слобода једног великог честитог народа вреднија је од живота. За њу вреди живот положити. Благо њиховим синовима, јер ће се њихових имена сећати сва доцнија поколења”.
76
Пуковник Илија Исаиловић на прослави
Видовдана 1940. године
76
Политика, 23. март 1941, стр. 14.
Милорад Сијић
313
Драгутин Кесеровић Када се говори о војсци и Крушевцу не може да се заобиђе име
Драгутина Кесеровића (1896-1945), којег је рат затекао на месту команданта 1. батаљона 12. пешадијског пука Цара Лазара, у чину мајора за који је положио непосредно пред рат. Кесеровић је рођен у Пироману код Обреновца. Подофицирску школу учи у Београду и из школе одлази у Први светски рат. После рата службовао у Невесињу, Мостару и Котору, а 1936. године долази у Крушевац.
Становао је као подстанар и живео скромно са супругом и петоро деце најпре у Косовској 18, а затим у Пећској 12. У Априлском рату давао је одлучан отпор немачким моторизованим јединицама, избегао је заробљавање код Цариброда и вратио се у Крушевац где је окупио неколико официра и подофицира и поставио свој штаб на месту званом Пикет (Мали Купци).
Не треба сметнути с ума да се тада у Србији стварају националне фракције под вођством Недића, Љотића, Пећанца и Михаиловића, и нико од њих не жели немачког окупатора у земљи, с том разликом да су прве три фракције Совјете сматрали окупаторима и већим злом од Немаца (што се показало тачним јер су после рата многе државе деценијама биле под совјетском окупацијом и на ивици беде), док четврта национална фракција под вођством Михаиловића Совјете је дочекала као ослободиоце. Зато су прве три фракције прихватиле немачки протекторат а Михаиловићеву групу, која се није мирила са окупацијом, прогонили. Д. Кесеровић
Средином септембра 1941. године припреман је општи устанак у Шумадији. Кесеровићев задатак је заузимање Крушевца. Он издаје наређење о мобилизацији и 21. септембра исте године присуствује заклетви 6.000 регрута у манастиру Стрмац. У три колоне, које су водили Стеван Влаховић, капетан, Спасоје Поповић, капетан, и Радивоје Милојевић, потпоручник, Кесеровићеви војници су на јуриш освојили центар града, а затим крећу на Краљево.
Ратни вихор је овога јунака ставио у центар догађања и доделио му једну од главних улога. Он је човек који се ставља на чело оних који не признају капитулацију и први у овом крају диже устанак против окупатора. Као легални представник ЈВуО постао је 1942. командант Расинског корпуса, затим 1943. године командант групе корпуса Расина – Топлица. Појавом паравојних формација које су осетиле да је тренутак да се дочепају власти уследили су догађаји који доводе до крвавог грађанског рата а њега су прилике бациле у ону групу која је поражена, самим тим је од својих непријатеља сатанизован. Наша историја је пуна замагљених догађаја што није добро. Свако мора да добије своје право место у историји. А то ће се догодити када историчари који нису идеолошки оптерећени буду осветлили и деловање Кесеровића. Д. Кесеровић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
314
11. СПОРТ “Први значајан спортски догађај у Краљевини Србији десио се 2.
маја 1910. када је Олимпијски клуб организовао маратон од Обреновца до Београда, на коме су присутни влада, двор, дипломатски кор, гарни-зон и мноштво грађана. Од 97 учесника ове трке Крушевачки округ је имао свог представника Душана Миљојковића, поштара из Варварина, који је стигао трећи и узео медаљу, мада је прво место изгубио у задњих сто метара. Он је тада примљен од Краља, који му лично честита, на банкету спремљеним у част маратонаца, и заслужује почасно место међу крушевачким спортистима” (Политика, 3. мај 1910, стр. 3).
Фудбалски клуб Цар Лазар
Основан је 1921. године. Председници клуба су: Драгутин Рашић, млинар; Драгутин Тешић, часовничар; Тихомир Голднер, предузимач; Драгослав Арсић, трговац; Буда Павловић, трговац; Душан Стојадиновић, предузимач; Крста Новаковић, апотекар и др.
Цар Лазар се такмичи од 1926. до 1929. у моравској жупи, од 1929. до 1931. у западноморавској жупи и првак је обе сезоне. Од оснивања Нишког лоптачког подсавеза 1931. године његов је припадник као члан крушевачке жупе. Постао је првак Нишког подсавеза 1939. године и игра квалификације за улазак у државну лигу али већ у првој рунди је елиминисан од Војводине играјући у Крушевцу 1:1, стрелац Власинић,
77 док је у Новом Саду изгубио утакмицу резултатом 0:2.
78
Скупштна Цара Лазара
“У сали крушевачког соколског дома одржана је данас од 10 до 12 сати годишња скупштина спортског клуба Цар Лазар. Скупштину је отворио потпредседник г. Петровић, агроном, који је укратко изнео рад у прошлој години. Потом се прешло на избор нове управе у коју су ушли: председник г. Душан Стојадиновић, грађевински предузимач, потпредседник г. Крста Новаковић, апотекар, благајник Миодраг Стаменковић, управник поште, секретар Иван Бошњанац, командир градске полиције, економ Здравко Крстић, студент права. У управни и надзорни одбор ушли су већим делом чланови старе управе. На скупштини је одлучено да се десетогодишњица и освећење игралишта обави о Духовима ове године”.
79
1925.: Милан Илић, Кића Боровић, Љуба Илић, Јанко Накић, Драган Марковић, Дека Рашић, Цане Југовић, Фипа Савић, Божа Јанковић, Мајер, Илић.
1931.: Бранислав Поповић Фирга, Кића Боровић, Бата Васић, Јанко Штулац, Ђока Нишлија, Ђорђе Кртолица, Качаник, Голднер, Чиле Боровић, Стева Кртолица, Фипа Поповић.
77
Политика, 6. јун 1939, стр. 14. 78
Политика, 12. јун 1939, стр. 14. 79
Политика, 24. март 1931, стр. 9.
Милорад Сијић
315
1939.: Поповић Фирга, Б. Милошевић, Вл. Крстић, Б. Пењовић, Поповић Луња, Р. Ђокић, Д. Власинић, Бр. Ђорговић, М. Томић, С. Каранфиловић, Буда Ђорговић.
Екипа Цар Лазара 1936. године, стоје с лева: Бранко Ђогатовић, Душан Ђидић, Ређо
Жижић, Бранислав Поповић Луња, Лека Павловић Бошњанац, Жика Миливојевић
Скуља, Милорад Качаник Кепа, Рака Ћирић, Света Нинковић.
Чуче: Влада Крстић Спиринац, Бранислав Поповић Фирга, Душан Поповић Гуса.
Фудбалски клуб Обилић
Обилић је основан 1925. године као Занатско железничко раднички спорт клуб Обилић (није познато да ли је ово исти Обилић који је члан БЛП-а 1921. обновљен или је нови клуб).
Први председник клуба је Јосип Соргић, 1930-? Светислав Машић, затим Рака Милутовац, чувени новинар који је познат и као политичар и спортски радник. Био је у управи Нишког лоптачког под-савеза и делегат у ЈНС-у. Јула 1936. године Обилић има једномесечну турнеју по Бугарској, а експедиција броји двадесет чланова.
Од 1936. тренер Обилића је Аустријанац Валтер Колиш, са којим постиже велики успех, и постаје првак Нишког подсавеза 1937. године, и игра квалификације за улазак у државну лигу.
Прву утакмицу од Јединства (Београд) је изгубио резултатом 0:8, а другу у Крушевцу такође губи 1:3.
“Крушевац, 13. јуна – У поновном сусрету са овдашњим Обилићем, прваком нишког подсавеза, Јединство из Београда однело је другу победу која се и очекивала. Јединство је изашло на терен појачано Кечкешом, а Обилић са Качаником на левом крилу. Обилић преко Каралића постигао је вођство у 35. минуту...”
80
80
Политика, 14. јун 1937, стр. 14.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
316
1938.: Џине Стојковић, Ружић, Ж. Станковић, Пешић Морнар, Димитрије Васић, Моша Гајић, Миловић Мостарац, Рате Каралић, Мирче Павловић, Смојвер, Кепа Качаник.
Екипа Обилића 1930. године
СК Трговачки
Трговачки спорт клуб основан је 1932. године. Поред фудбалске екипе Трговачки спорт клуб је основао и женску екипу – хазену.
Фудбалери Трговачког 1933. године
Председници клуба су: Јордан Сугаревић (1904-?), из Велеса,
кројач; Момчило Урошевић, трговац; Станоје Атанацковић, апотекар; Радомир Јаковљевић (1911-?), из Ниша, трговац, и тд.
Милорад Сијић
317
Половином августа 1937. године СК Трговачки из Крушевца прослављао је петогодишњицу свога рада. Поред неколико фудбалских утакмица одиграна је тога дана после подне и врло занимљива хазенска утакмица између хазене београдске Југославије и хазене крушевачког Трговачког. Београђанке су победиле резултатом 10:4, али су крушевачке девојке и поред великог броја примљених голова играле врло добро и успеле да искусном тиму црвених дају четири гола.
Трговачки СК хазена (1937)
ФК Крушевац за време окупације: Џивџа Величковић, Јакшић, Фирга, Власинић,
Бранко Милошевић, Вулић, Лазаревић, Петровић Гроф, Лале Патос,
Рате Каралић и Буда Скуља.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
318
Аероклуб у Крушевцу “Још од ране зоре цела се варош нервозно припремала да дочека
своје необичне госте. Дуж чистих улица залепљени су многобројни плакати којима је Аероклуб Наша Крила поздравио царски град и објавио програм својих витешких игара. Гуслар и бронзани рељефи на Споменику косовским јунацима брижљиво су очишћени од прашине и премазани сјајним лаком. У подножју Споменика свуда унаоколо постављени су велики дрвени столови са жутим упаљеним воштаним свећама и воћем. То сељаци из околине Крушевца дају помен душама њихових покојника који су оставили своје кости на некоме од многобројних бојишта чија је имена већ покрио заборав.
У 6 часова изјутра ушао је сталаћски воз у станицу. На перону су већ чекали крушевачки прваци, међу њима жупан г. Мика Павловић, г. Драгутин Гавриловић, командант 47. п.пука са официрима и председник крушевачке општине г. Анта Стефановић. Изасланици Аероклуба продефиловали су поред Споменика главном улицом до цркве Светог Ђорђа и зауставили су се у хотелу Париз, где им је био приређен дочек. У 8 часова одржана је свечана седница на којој је конституисана управа месног одбора Аероклуба. За председника изабран је велики жупан г. Павловић. У публици се види велики број дама, од којих су многе изабране у надзорни и у управни одбор. Пуковник г. Андра Петковић, председник главног одбора Аероклуба у Београду, који је заједно са члановима г.г. Трајковићем, Милетићем, Дојчиновићем и осталима приредио ову авијатичарску манифестацију, изнео је у свом говору програм Аероклуба.
Наш циљ је јасан: треба освојити ваздух аеропланом. А програм је јасно нацртан: отварање месних одбора аероклуба, упознавање народа са авионом, производња апарата, отварање пилотских школа. Једном речју : стварање наше националне авијатике.
Члан централне управе г. Трајковић, поздрављајући нашу авија-тику у развоју, рекао је: Нашим небом морају да лете само наша крила.
Излазећи из женске основне школе, где је ова седница одржана, сви су погледи били упућени небу. На видику се тада појавило шест авиона са белим крстом на крилима. И пре су авиони прелазили истим небом, али је крст на њиховим крилима био црн, они су сејали смрт и пратио их је вапај незаштићених. Дуж целог друма који води цркви Цара Лазара постројен је био цео 47. п.пук, а у цркви Лазарици, ремек делу српског генија у срцу Шумадије, служила се служба Божија. Пред Спомеником косовским јунацима одржан им је помен, њима и њиховим осветницима. После говора г. Д. Влајића, професора Војне Академије, о значају ваздухопловства и његовом развоју, командант пука извршио је смотру трупа.
Још много пре 5 часова по подне Кошијско поље је било прекривено светом. Од најугледнијих мештана до пуке сиротиње, свет је обилазио поређане авионе, чији су пилоти неуморно давали одговре на питања, често пута наивна. Време се било променило. Црни облаци
Милорад Сијић
319
силазили су са Копаоника, а са њима и хладан планински ветар. Сви су очекивали долазак потпуковника г. Југовића, команданта ескадриле, који је требао да да сигнал за полазак. Око 6 часова дошао је његов заменик мајор г. Јовановић. Сви су веровали да од очекиваних вратоломних летова неће бити ништа. Међутим, један моноплац је зазврјао својим пропелером. Из дубоких седишта извиривао је насмејан поручник Његован. Свет је био нервозан, елиса је зазврјала, затим почела нагло да се брзо окреће и цео апарат се покренуо, прешао неколико десетина метара преко неравног поља и подигао се елегантно у небо. Летео је 20 минута. Цео Крушевац је дрхтао од узбуђења. Даме су брисале хладан зној са лица, а мушкарци су задржавали нервозно дрхтање мишица. Поручник Његован је изводио најтеже лупинге, врије, тоное, ранверсмане, шанделе. Истовремено у парку је држан кермес, а из авиона летели су пакети летака који су као јата голубова носили поздрав наше младе авијације Крушевцу”.
81
Први авион Аероклуба Крушевац
“Данас је у Крушевцу на свечан начин одржан велики аеромитинг. За ову свечаност у грађанству је владало велико интересовање, тако да је данас на Кошијском пољу, где је митинг одржан, присуствовала маса света од око девет хиљада људи. Обласни одбор Аероклуба Наша Крила обавио је на данашњи дан освећење свога дома и хангара као и крштење свог првог авиона.
Још око 9 часова пре подне на Кошијско поље почели су да долазе авиони из Београда, Земуна и Борова. Тачно у 10 сати отворена је свечаност којој је присуствовао изасланик кума, Њ. В. Краља, пуковник г. Прибић, који је крстио авион именом Престолонаследник Петaр. Председника средишњег одбора Аероклуба Кнеза Павла заступао је инжењер г. Тадија Сондермајер, бана Моравске бановине заступао је срески начелник г. Илић, средишну управу Аероклуба у Београду пуковник у пензији г. Влајић, Аероклуб из Алексинца председник Аероклуба бригадни генерал г. Александар Стојановић са својих дванаест чланова. Свечаности су присуствовали још г.г. Крста Новаковић председник крушевачке општине, Михаило Дамњановић, државни тужилац, и друге угледне личности. Крштење авиона извршио је овдашњи прота г. Велимир Савић.
После крштења авиона генерал г. Обрадовић, председник Аероклуба из Крушевца, одржао је свој велики говор у коме је изнео значајне чињенице, подвлачећи да се снага једне земље мери снагом њене авијације.
Конструктор новог авиона је инжењер г. Сима Милутиновић, а авион је конструисан према типу Сименс 8, који је на међународном митингу у Варшави 1928. године однео прву награду”.
82
81
Политика, 29. јун 1925, стр. 4, 5. 82
Политика, 18. јун 1934, стр. 6.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
320
Једна незгода “Јутрос око шест часова авион Престолонаследник Петар, своји-
на Аероклуба из Крушевца пошао је у Осијек на аеро митинг. На седмом километру од Крушевца, на висини од пет стотина метара, десио се квар на мотору и авион је почео да пада неправилно и великом брзином. Пилот Ђорђе Арсић успео је да усправи апарат тек на педесет метара висине и да га спусти на једну ливаду. Како је авион падао великом брзином, а пилот није могао потпуно да господари њиме, то је авион прошао читавих двеста метара, додирујући земљу, док није наишао на један усамљени брест у који је ударио снажно тако да га је ишчупао из корена, а затим се нагло изврнуо и пао на двадесет метара даље.
Пилот Ђође Арсић и механичар Душан Мачкић испали су из авиона приликом удара у брест, и што је невероватно, остали су обојица неповређени. Авион је знатно оштећен. Елиса је потпуно здробљена”.
83
Ђорђе Арсић
Аеромитинг у Крушевцу
“Обласни одбор Аероклуба у Крушевцу Наша Kрила одржао је јуче велики аеромитинг. Припреме су вршене већ цео месец дана под надзором артилериског техничког пуковника г. Владимира Лукића.
Аеромитингу присуствовала је велика маса света. Публика је показала нарочито интересовање за летење, и сви су се отимали о карте. Први авион полетео је нешто после 8 часова. То је био авион пододбора Аероклуба из Крушевца, у коме је летео потпредседник г. др Глишић са пилотом г. Озебеком. Ту је и авион средишне управе Аероклуба из Београда, и најзад група од пет војних авиона, које предводи капетан друге класе г. Коста Лазић. На митингу је узело учешће још неколико авиона. Наше авијатичаре крушевачка публика одушевљено је поздравила.
У 10.30 часова пре подне отпочело се са ваздушним крштењима. Прва је полетела г-ђа Павловић, а после ње ређала се остала публика.
У 12.30 часова преподневни део програма је завршен, а у 3.30 часова после подне настављен. Летело се све до 6 часова после подне, када је аеромитинг завршен.
У част гостију увече су соколи приредили забаву, а игранка се одржала у просторијама хотела Париз”.
84
Крштење другог авиона крушевачког Аероклуба обављено је на други дан Духова на аеродрому у Крушевцу. Авион је типа Физир са мотором Валтер. Кумовала је г-ђа Мариола Стојадиновић. Авион је добио име Јастреб (Политика, 4. јун 1936, стр. 11).
83
Политика, 20. август 1934, стр. 2. 84
Политика, 2. септембар 1935, стр. 5.
Милорад Сијић
321
Крштење две једрилице Крушевац, 22. септембар 1940.
“На аеродрому овдашњег Аероклуба једриличарска секција Јастреб питомаца Војно занатлијске школе Обилићево обавила је крштење две једрилице модела Врабац и Цебринг.
Данашња свечаност сматра се великим успехом у раду управе обласног одбора Аероклуба на унапређењу и популарисању авијације и једриличарства. Како је данас у Крушевцу био и последњи годишњи вашар, крштењу присуствовао је и приличан број сељака, који су радознало очекивали старт једрилице.
Обред крштења извршио је свештеник г. Јеврем Новаковић. Затим је кума супруга генерала г. Антонијевића управника Војнотехничког завода Обилићево крстила једну једрилицу именом Ласта, док је г. Милутин Урошевић Лувр, трговац, крстио другу једрилицу именом Соко. Г. Урошевић је младим једриличарима овом приликом поклонио платно за једрилице у вредности од 1.000 динара.
Први је стартовао са једрилицом двадесетогодишњи Миодраг Радовановић питомац завода Обилићево, моторни пилот и наставник једриличарске школе овдашњег обласног одбора. Још у својој шеснаестој години г. Радовановић је почео да лети”.
85
Председници Аероклуба 1925-1928 Михаило Павловић, велики жупан ........-........ 1930-1936 Милош Обрадовић, генерал 1936-1941 Бранислав Јаношевић, адвокат
Коло Јахача у Крушевцу “Иницијативом г. Драгослава Миленковића, команданта
Шумадијске дивизије, велики жупан крушевачке области г. Милутин Нагулић, сазвао је једну конференцију представника свих војних и цивилних власти и осталих корпорација, ради оснивања Кола Јахача у Крушевцу.
Г. Миленковић је предложио на конференцији, да се у току овог месеца одрже коњске трке, а истовремено и изложба грла, пошто је крушевачка област позната по добрим коњима свих врста. Услед немања материјалних средстава, предлог г. Миленковића, није примљен, али је одлучено, да се одмах приступи оснивању Кола Јахача.
У том циљу сазваће се поново конференција, и нова управа основаног кола имаће задатак, да припреми све што је потребно за прве трке, које ће се одржати у пролеће на Кошијском пољу.
За ове трке, које ће се одржати, влада још сада врло велико интересевање”.
86
85
Политика, 23. септембар 1940, стр. 7. 86
Политика, 4. август 1928, стр. 11.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
322
Стрељачка дружина Обилић Ново стрелиште у Крушевцу у подножју Багдале у окружном
расаднику отворено је 14. јуна 1929. године. У 8 часова пре подне стрелци су се окупили пред хотелом Таково одакле су са војном музиком 47. пешадијског пука отишли у величанственој поворци на стрелиште где је извршено свечано отварање.
Руководство стрељачке дружине Крушевца 1937. године
Стрељачке утакмице у Крушевцу
Крушевац, 28. августа 1934.
“Крушевачка стрељачка дружина Обилић одржала је наградна гађања 26, 27 и 28. овог месеца. Право такмичења на овом наградном гађању имали су сви стрелци из оних дружина које су специјално позване, а позване су све дружине на територији крушевачког војног округа, којих има око 60. Одзив за ово такмичење био је обилан. У току сва три дана вршена су гађања од 8 ујутру до 6 по подне. Одређене су биле четири мете, 17 награда, од којих 6 падају на општу мету.
Прву награду на општој мети добио је Радоња Главатовић, наредник водник 47 пешадијског пука са 203 круга, другу награду г. др Димитрије Ристић, лекар, са 194 круга, трећу Левча Спасић, фотограф, 187 кругова, четврту Љубомир Јовић, инкасант Уреда, са 176 кругова, пету Вучко Стожинић, из Јасике, 159 кругова, и шесту Миладин Марковић, капетан 1 класе, 142 круга.
Друга мета је била мета дружине са четири награде. Прву је награду добио Левча Спасић, фотограф, са 172 круга, другу Љубомир Јовић, инкасант, са 171 кругом, трећу г. др Радоња Главатовић, са 165 кругова, и четврту Радослав Коловић, радник, са 156 кругова.
Милорад Сијић
323
Трећа мета је била за пехар дружине. На овом гађању учествовале су екипе појединих дружина од пет чланова. Пријављено је 31 екипа, свака екипа по 150 метака. Прву награду, односно пехар, добила је екипа Крушевца са 685 кругова, затим екипа Ломнице са 450 кругова, Јасике 388 и Ратаја 376 кругова.
Четврта мета је земљорадничка мета, три серије по пет метака. Први је Владислав Милојковић, из села Доњи Степош 91 круг, други Светозар Миловановић, из села Тулеша 91 круг, трећи Вучко Стожинић, из Јасике 87 кругова, четврти Радојко Милетић, из Ратаја 81 круг, пети Миленко Живковић, из села Тулеша 80 кругова и шести Станимир Милојевић, из Јасике 60 кругова.
Гађање је завршено у 5.30 по подне и стрелци су прешли у хотел Таково, где су им раздељене награде”.
87
Соколи
Крушевачко соколско друштво основано је 1920. године. Поводом десетогодишњице оснивања крушевачког соколског
друштва обављене су 5. октобра 1930. године велике соколске свечаности. Варош је искићена југословенским заставама које су се лепршале по свим приватним домовима и државним зградама.
“Јутрос око 10 часова после свечаног дочека гостију формирана је поворка код соколског дома. Ова поворка прошла је главним улицама вароши уз бучне овације старешини сокола Њ. В. Престолонаследнику Петру, Њ. В. Краљу и народном јединству. Пошто је поворка прошла кроз варош, сви су се соколи праћени масом света вратили у соколски дом, где је извршено освећење нове заставе коју је даровао соколском друштву г. Душан Стојадиновић, грађевински предузимач.
Освећење је почело у 11 и по часова у присуству изасланика Њ. В. Краља, пуковника г. Кујунџића, представника краљевске владе и банске управе Моравске бановине г. Чеде Миладиновића, председника крушевачке општине г. Ђорђа А. Дреновца, делегата сокола и представника свих овдашњих корпорација и великог броја гостију из унутрашњости и Београда међу којима је примећен председник београдске општине г. др Милосав Стојадиновић. Освећење је извршио нишки епископ г. Доситеј...”
88
У кафани Браће Љотић 12. јула 1931. године одиграна је велика шаховска утакмица. Мајстор Обрен Недељковић играо је једновремено против 16 одабраних шахиста из Крушевца. После два и по часа добио је 14 партија, једну изгубио од наставника Луковског и ремизирао са инжењером Чобатовићем (Политика, 13. јул 1931, стр. 10).
Шаховска секција крушевачких сокола формирана је 13. марта 1932. и има 30 чланова. За председника изабран је г. М. Рашовић, профе-сор. Шаховски првак Крушевца за 1932. је Милорад Обрадовић.
87
Политика, 29. август 1934, стр. 7. 88
Политика, 6. октобар 1930, стр. 12.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
324
У Крушевцу друштво има свој Соколски дом. Председник је Стеван Николајевић. У програму рада упражњавали су стројеве вежбе, народне игре, као и атлетске дисциплине.
“Први пут упутили су се, 1932. године, на јавно вежбалиште крушевачки соколи са својим соколским четама из околине Крушевца, којих има велики број, на заједнички јавни час који је одржан на игралишту спорт клуба Цара Лазара пред многобројном публиком. На слету су узели учешће и соколи из вароши Велики Шиљеговац”.
89
Просветни одбор крушевачких сокола конституисао се 4.
фебруара 1932. године: председник др Тихомир Протић, лекар; секретар и књижничар В. Качаревић, студент права; новинар који је повереник соколске обавештајне службе Рака Милутовац; уредник новина, известилац за соколску штампу Винко Заниновић, професор.
Скупштина соколске жупе у Крушевцу
“Соколска жупа одржала је годишњу скупштину у Крушевцу, којој је присуствовало 150 делегата. Скупштини је председавао г. Стева Јовановић. Потом су прочитани извештаји о раду жупе и друштва у 1932. години. Извештаји су примљени и управи дана разрешница.
Око одређивања места где ће се одржати жупски слет, развила се дискусија нарочито између делегата: Крагујевца, Крушевца и Ћуприје. Ћуприја је предложила да се слет одржи у Крушевцу, што је после гласања и одлучено. Слет ће бити о Духовима ове године.
Кандидациони одбор предложио је ову управу: Старешина г. Ми-лоје Павловић, директор учитељске школе. Заменици г.г. Фрања Зајнц, директор фабрике шећера и Стева Јовановић, професор, начелник г. Јосиф Прохаска, заменици г.г. Славко Секованић и Милорад Обреновић, начелница гђа Соја Живковић, заменице Боса Аксентијевић и Анче Јако-убхова, тајник Илија Павловић, професор, просветар Милан Николић,
89
Политика, 13. јун 1932, стр. 4.
Милорад Сијић
325
професор. Управни одбор чине поред осталих познатих соколских рад-ника још и све старешине соколских друштава на територији жупе”.
90
“Зидне новине покренуо је просветни отсек Соколског друштва у Крушевцу. Први број изашао је 22. Овог месеца, и дато је поред уводне речи пет чланака о соколству, затим соколска обавештења и мале хумористичке огласе. Зидне новине наишле су на одличан пријем. Излазиће један пут недељно” (Политика, 28. март 1936, стр. 10).
Соколи су поводом 550-годишњице Косовске битке извели гран-диозне свечаности које су трајале два дана а још су учествовали соколи Крагујевца и Ниша. Поред многобројних делегата и чланова из свих жупа, на слету су учествовали сви соколи из жупа Крагујевац и Ниш, и преко 200 сеоских чета. Стручњаци из Народног позоришта у Београду маскирали су чланове који су извели представу о Косовском боју. Покровитељ слета је г. Јанићије Красојевић, бан Моравске бановине.
Риболовци Пецачки клуб у Крушевцу одржао је своју оснивачку супштину.
Присуствовало је око 50 грађана, међу којима је изабран акциони одбор са задатком да изради и сазове скупштину (Политика, 28. март 1936, стр. 10).
Бокс у Крушевцу
Овдашњи љубитељи бокса организовали су у Крушевцу бокс мечеве у циљу популарисања ове племените вештине. Били су то егзибициони мечеви аматера који су трајали три, шест или осам рунди. Крушевљани су тада имали своје боксере који се такође боре на тим мечевима. Види се из тадашње штампе да је 1939. године Крушевац имао боксере и то у велтер категорији Влада Егерић а у полутешкој Рудолф Мохор. У сали хотела Таково 1940. године држане су боксерске утакмице а једном је боксовао Крушевљанин Велибор Михаиловић против Тодора Павловића из Београда у осам рунди.
90
Политика, 17. март 1933, стр. 7.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
326
12. СТАЛЕШКА УДРУЖЕЊА
Крушевачка пољопривредна подружина Пољопривредна подружина основана је фебруара 1883. године
као огранак Српског пољопривредног друштва, на иницијативу Веље Виторовића и Драгослава Кедровића.
Добротворно удружење Крушевачка пољопривредна подружина пружало је помоћ пољопривредницима и другима у набавци садног материјала, алата и друго. Пред Други светски рат удружење је бројало 186 чланова, председник удружења био је Драгутин Шарф управник Огледне пољопривредне станице у Крушевцу (ИАК, СЗК, 2).
Трговачка омладина 1894
Скупише се неколико угледних крушевачких трговаца са циљем да оснују и отворе Трговачку школу, где ће се васпитавати трговачко помоћно особље за будуће спремне и ваљане трговце. Ондашњи трговци позваше занатлије и оноваше друштво Крушевачка Трговачко – Занатска Омладина. Први оснивачи бејаху од трговаца: Нова Новаковић, Ђорђе Качаник, Петар Љотић, Милисав Ђорђевић, Таса Брадић, Станисав Гинић, Крсман Ћирић, Станоје Ковачевић, Васа Здравковић, Михајло Стефановић, Илија Илић и Милован Тимотијевић. За првог председника управног одбора изабрали су Илију Илића.
По оснивању отворена је и школа која је носила назив Трговачко – Занатлијска школа која је радила до Првог светског рата.
Трговачка омладина обнавља свој рад 1919. године и отвара своју школу са четири разреда јер се тада одвојише трговци од занатлија, а ови пак основаше свој еснаф засебно.
Први председник после обнове био је Нова Новаковић, затим Панта Качаник, Јездимир Симић, Светозар Бабовић, Милан Гачић, поново Нова Новаковић, Миливоје Миљковић, и од 1923. године Чеда Илић који се показао изузетним радником и на том месту остаје дуги низ година, који носи највеће заслуге за подизање Дома и свеколиког просперитета Трговачке омладине.
Освећење камена темељца
Крушевац, 19. август 1937.
“Данас у 10 часова освећен је камен темељац за нову велику зграду Трговачког дома и Градског поглаварства, која ће бити у току ове године сазидана. А тек са пролећа моћи ће да прими канцеларијско особље у своје просторије. Четири свештеника обавило је црквени обред док је на јектенију одговарало овдашње занатлијско певачко друштво Обилић.
После тога у име градског поглаварства говорио је г. Будимир Павловић трговац и градски већник прочитавши у исто време и повељу коју је ставио у темељ дома. Од трговачког удружења говорио је г. Алекса Стаменковић, трговац који је такође ставио повељу у темељ.
Милорад Сијић
327
После тога прешло се у велику салу хотела Београд, где је извршено сечење колача, пошто је Преображење трговачка слава. Велики број званица поздравио је г. Чеда Т. Илић, трговац и дугогодишњи председник овдашње Трговачке омладине. Потом је приређена богата закуска”.
91
Бетонска плоча пуца, док испод ње ради још петнаест радника
Крушевац, 13. мај 1938.
“За време рада на трећем спрату палате Трговачког дома, чији се радови и поред сталних киша форсирано изводе, данас у 14 часова догодила се несрећа у којој је страдао једино 25-огодишњи Миливоје Цветковић, лимар. У то време пуцкетање армиране бетонске плоче на површини од 96 квадратних метара, а затим и снажан прасак узбунили су суседне становнике, док је међу многобројним радницима упосленим на зидању Трговачког дома, настала паника.
Дом Трговачке омладине
Од оних који су се налазили на непокретној кровној
конструкцији једино је настрадао Цветковић који се налазио на ивици крова, где је намештао лимени олук. Нагли поремећај кровне конструкције услед рушења бетонске плоче избацио је Цветковића из равнотеже и он се стрмоглавио са висине у двориште на цигле и гвоздене шипке.
Његов друг Станимир Драшковић успео је у паду да рукама дохвати греду о којој је висила дизалица за грађевински материјал и тако се спасио пуким случајем висећи над понором неколико десетина секунди, док се греда с њим љуљала.
91
Политика, 20. август 1937, стр. 8.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
328
Цветковић је у тежем стању пренесен у овдашњу бановинску болницу где му је указана помоћ. Лекари још не могу рећи да ли ће он остати у животу.
На месту догађаја одмах је образована стручна комисија од инжењера г. Васе Поповића, Пејчиновића и предузимача Голднера. У присуству претставника Трговачког удружења г. Радоја Бабића и Алексе Стаменковића, предузимача инжењера г. Живојина Симоновића и полицијског писара г. Владете Прокића утврђено је да се плоча преломила због тога што су јуче већим делом повађени подупирачи пре времена, а потпорни зид није дозидан зато што није било цигли”.
92
Освећење дома Трговачке омладине
Крушевац, 23. октобар 1938.
“Овдашње Удружење трговачке омладине после дугогодишњег напорног рада успело је да подигне свој дом. У заједници са овдашњим Градским поглаварством сазидана је једна палата са два крила од којих мање припада Градском поглаварству, а веће Трговачкој омладини. Данас су обадве институције освећене у присуству великог броја грађана и делегата из свих крајева наше земље.
Освећење дома почело је у 11 часова, у свечаној сали Трговачке омладине. Први је дошао епископ нишки г. др Јован, а затим изасланик Њ. В. Краља Петра II, командант дванаестог пешадијског пука пуковник г. Драг. Стојановић. У 11.20 часова дошао је изасланик Краљевске владе министар правде г. Милан Симоновић, у пратњи бившег народног посланика г. Богољуба Кнежевића. Дом је осветио епископ г. Јован уз асистенцију шест свештеника и мушког хора овдашње певачке дружине Цар Лазар. Осим делегата са стране и грађана, присуствовали су сви претставници овдашњих државних самоуправних и приватних установа. По обављеном освећењу први је говорио г. Радич Јосић, срески архијерејски намесник, а затим епископ г. Јован.
Затим је говорио г. Чеда Илић, трговац и председник Трговачке омладине, чијом је заслугом и заслугом његових најближих сарадника овдашње Трговачке омладине сазидан овај дом. Приликом излагања просветног рада омладине г. Илић је навео да омладина располаже књижницом у вредности од преко 100.000 динара и трговачком школом у којој стичу потребна знања шегрти из села и вароши који мисле да се посвете трговачком послу. После подизања дома омладине може се надати да ће Крушевац добити и трговачку академију како је од старне надлежних обећано. Затим је г. Илић захвалио свима дародавцима.
После г Илића говорио је г. Никола Беловић, трговац из Београда, председник Београдске трговачке омладине. У 14 часова у свечаној сали дома Трговачке омладине приређен је банкет за 320 особа на коме је одржано више здравица”.
93
92
Политика, 14. мај 1938, стр. 14. 93
Политика, 24. октобар 1938, стр. 8.
Милорад Сијић
329
Занатлијско удружење 1900 Крушевац, 8. септембра 1935.
“Занатлије вароши Крушевца и среза расинског поставили су данас камен темељац свом будућем дому.
Потреба подизања дома одавна се наметала, али средстава није било. Све занатлијске установе, као удружење занатлија, окружни одбор занатлија, занатлијска средишна задруга, певачка дружина Обилић, читаоница и друге биле су раштркане по појединим зградама и удаљене прилично једна од друге. Сада ће све ове установе бити смештене у једну зграду.
Дом се подиже у једном од лепих делова града на плацу који је градско начелство уступило још 1930. године. У дому су поред свечане сале предвиђена и сва одељења потребна занатлијама и канцеларије за сва удружења занатлија, као и стан за домаћина дома. Предрачунска сума износи 200.000 динара, и сакупљена је од чланарине, улога добротвора и утемељача као и од прихода са разних свечаности.
Грађење дома завршиће се у времену два месеца тако да ће се његово освећење извршити најдаље 1. децембра ове године. План дома израдио је војни архитекта инжењер Миливојевић, а надзорни инжењер биће овдашњи шеф грађевинске секције г. др Васа Поповић.
Данашњем освећењу камена темељца будућег занатског дома присуствовали су сви званични претставници месних власти, приватних корпорација и организација као и велики број грађана”.
94
Освећење занатског дома
Крушевац, 22. маја 1936.
“Јучерашњем освећењу Занатског дома и слави занатској присуствовао је велики број грађана и претставника свих привредних и других установа.
У великој сали новог дома госте је поздравио г. Тихомир Голднер, предузимач, истакнувши да ова културна тековина занатлија претставља један значајан датум за Крушевац, а посебно за занатлије. Дом има све потребне просторије, а коштао је 200.000 динара. Подигнут је на плацу који је још пре 65 година завештао занатлијама покојни Живко Тодоровић, обућар. Г. Голднер на крају свога говора прочитао је поздравно писмо бана Моравске бановине г. Марка Новаковића, Савеза занатлија из Београда и других.
После црквеног обреда освећен је дом. При томе је певао мешовити хор занатлијског певачког друштва Обилић, а после сечења колача присутнима се обратио с неколико захвалних речи и г. С. Будимовић, штампар и председник занатског удружења. Дом је углавном подигнут из прилога утемељача и добротвора, чија су имена уклесана у велике мермерне плоче у приземљу и на спрату дома.
Занатлије су послужиле госте богатом закуском”.95
94
Политика, 9. септембар 1935, стр. 6.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
330
Крушевачка абаџиска прерађивачка задруга “На скупу свом од 26. јануара и 2. фебруара 1899. године, а с
погледом на закон о земљорадничким и занатским задругама од 3. децембра 1898. решили су да се у Крушевцу образује абаџиска задруга под именом Крушевачка абаџиска прерађивачка задруга. У задругу су ушла следећа лица: Стојадин Јаковљевић, Коста С. Миљковић, Радисав Ј. Нешић, Тодосије Р. Миленковић, Милисав А. Јаковљевић, Миладин В. Милосављевић, Владислав Милутиновић, Стеван Сретеновић, Милош Вујић, Милентије Петровић, Стојан Т. Ђорђевић и Грујица Дробњак”.
96
СВИМА ЗАНАТЛИЈАМА
“На основу овлашћења Занатске коморе од 22. августа 1911. године и чл. 88 угледног статута, овим позивамо предходну оснивачку скупштину за образовање занатског еснафа за град Крушевац, који ће се држати у недељу 25. септембра 1911. године у 8 часова пре подне у локалу Таково са овим дневним редом:
1 Примање статута новог еснафа. 2 Избор нове еснафске управе. На овој скупштини могу учествовати само правни чланови
садањих еснафа у овој вароши т.ј. само они који су српски поданици, признати чланови дотичних еснафа и који воде протоколисану радњу у Крушевцу (11. септембра 1911. год. у Крушевцу).
Оснивачки одбор, председник Светислав Маринковић, кројач. Пословођа, Димитрије Нешић, опанчар. Чланови: Лазар Главашевић, столар, Ђорђе Миловановић,
ћурчија, Никола Мишовић, грађевинар, Павле Ђокић, берберин, Милутин Нешић, бојаџија, Ђурђе Димитријевић, обућар, Раденко Миленковић, пекар, Јован Веселиновић, лончар, Димитрије Стојановић, златар, Милутин Николић, јорганџија, Живојин Станојевић, молер, Младен Н. Тодоровић, посластичар, Младен К. Вукаиловић, димничар, Владимир Миљковић, мумџија, Владислав Милутиновић, абаџија, Живојин Стојиљковић, ковач, Манасије Јовановић, ужар, Стојан Митровић, поткивач, Радивој Матовић, воскар, Антоније Цекић, лимар.
На оснивачкој скупштини разрешен је оснивачки одбор и изабрана је управа: председник Бошко Спасић, потпредседници Миладин Милошевић и Јоца Стојановић, благајник Ђорђе Петковић, деловођа Петар М. Накић”.
97
Још од 1865. у Крушевцу постоје: Еснаф трговачки и терзиски, Еснаф меанџиски, Еснаф ужарски, Еснаф свећарски, Еснаф шлосерски, пушкарски и налбантски, Еснаф бојаџијски, Еснаф ћурчиско-табачки, Еснаф берберски, Еснаф дрводељски, Еснаф баштованџиски, Еснаф ткачко-мутавџиски, Еснаф папуџиски и Еснаф грнчарски.
95
Политика, 23. мај 1936, стр. 8. 96
Српске Новине, 18. март 1899, стр. 4. 97
Српске Новине, 24. септембар 1911, стр. 4.
Милорад Сијић
331
Обућарски курс у Крушевцу Крушевац, 15. фебруар 1928.
“У Крушевцу је завршен шестонедељни обућарски курс, који је одржан у овдашњој вароши према решењу Министарства трговине и индустрије. Циљ је курса усавршавање обућарских мајстора и старијих помоћника у цртању и кројењу. Курсиста је било четрдесет и један. Наставу цртања и кројења предавао је хонорарни наставник Министарства трговине и индустрије г. Милосав Рајковић, који има свршену занатску школу у Прагу. С обзиром на краткоћу времена трајања овога курса, курсисти су показали велики успех, јер је просечан резултат њихових оцена преко врло добар”.
98
Дружина за гашење пожара
“Суд општине крушевачке држао је, 7. фебруара 1903. године, јавну лицитацију за куповину справа и прибора за гашење пожара и то:
Из фабрике Франца Вадлера из Будим Пеште: Један шмрк колски за гашење пожара. Шест комада црева кудељних за шмркове по 10 метара дугачких
са шест пари колендера настављајућих месинганих 52 мм широких. Један шлем бр. 2065. Тринаест шлемова бр. 2063. Један опасач кожни. Тринаест опасача кудељна са карабинима. Тринаест комада секира. Тринаест вискова кожних за секире. Три фењера гасачких за свеће. Три комада трубуца двогласних. Једна труба велика од жутог блеха. Десет кофа платнених. Из трговине инжењера М. Сауцког и компаније из Београда: Шест комада једноструких зупчастих мердевина од јасеновог
дрвета по 4 – 20 м. комад. Дванаест настављајућих мердевина од 2 метра. У унутрашњости Србије: Четири секире рушадсте са држаљима, на ушнику јаким плехом
окованих. Четири чакље за откидање горућих предмета, са моткама јеловим
по 3 метара. Шест чаброва од по 60 литара од растове грађе. Две саке за воду од по 150 литара на двоколицама”.
99
98
Политика, 17. фебруар 1928, стр. 4. 99
Српске Новине, 20. фебруар 1903, стр. 4.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
332
Удружење ратних инвалида Крајем 1919. године инвалид Ђорђе Ђорђевић (1892-1973), пору-
чник, са неколико другова основао је Удружење инвалида у Крушевцу. Скупштина 1938.: Скупштина држана у кафани Таково коју је
отворио председник удружења Александар Петровић, директор Круше-вачке банке, који је обавестио присутне о раду удружења у претхподном периоду. Изабрана је и нова управа. За председника је поново изабран Александар Петровић, за потпредседника Мома Лазаревић, лекар, за секретара Будимир Весић, судски приправник, за благајника Живојин Ђорђевић, порезник, а за чланове Брана Јаношевић, председник поглаварства, Драги Китановић, судија, инж. др Васа Поповић, шеф техничког одељења, и Живан Павловић, командир градске полиције.
Крушевац, 29. новембар 1939.
“Обласни одбор Удружења ратних инвалида у Крушевцу приступило је подизању Народног инвалидског дома Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Поред плаца од 1.200 квадратних метара који је Банска управа уступила бесплатно удружењу, обласни одбор располаже и готовином од 250.000 динара, имовином од преко 300.000 динара и меничним портфељом од преко 200.000 динара. Одбор је расписао лицитацију за набавку грађевинског материјала и приступио акцији за прикупљање добровољних прилога од инвалида и породица у рату погинулих, како би у свечаној сали дома била исписана имена свих ратних жртава из крушевачког кора, а у аули имена великих добротвора, добротвора и утемељача, као и свих оних који су дали добровољне прилоге. Зидање дома отпочеће на пролеће”.
100
Прво Крушевачко укопно и доживотно друштво
у Краљевини Србији “Првостепени крушевачки суд под Бр. 13844 увео је у задружни
регистар под Бр. 22, правила Првог Крушевачког укопног друштва у Краљевини Србији, 1. јуна 1900. године.
Циљ је овог удружења да својим члановима, на основу узајамног потпомагања и међусобног разреза дају новчану помоћ на случај смрти и доживљења.
Ова правила чланови управног и надзорног одбора потписали су 10. маја 1900. године и овим су правилима замењена ранија правила друштва које је основано 7. децембра 1899. године.
Удружење је основано на неодређено време, а седиште му је у Крушевцу. Чланови управног одбора су ова лица: Светозар Белотрепић, Андреја Вучковић, Матија Вељковић, Никола Костадиновић, Миладин Милошевић, Милан Ратајац, Љубомир Станисављевић и Димитрије Митровић, трговци, Ђорђе Будимовић, штампар и Бошко С. Поповић, писар крушевачке задруге, сви из Крушевца”.
101
100
Политика, 3. децембар 1939, стр. 19. 101
Српске Новине, 16. јун 1900, стр. 4.
Милорад Сијић
333
Крушевачко друштво за узајамно потпомагање при удадби и женидби
“Ово друштво је основано крајем 19. века. Међутим, дошло је до великих неправилности па је отишло у стечај одлуком првостепеног суда у Крушевцу 28. августа 1901. године. У том тренутку јавило се 427 потражилаца из стецишне масе Друштва а само је један део њих обештећено”.
102
Туристичко удружење
“Г. Министар саобраћаја одобрио је повластицу од 50% у вожњи на државним железницама посетиоцима свечаности освећења Туристичког дома у Крушевцу, које ће се извршити 12. јула о. г. Повластица важи од 9. до 14. јула.”
103
“Падине Јастрепца биле су погодне за туризам па је београдска општина слала своју децу у одмаралишта која је отворила у селима Дворане и Јабланици”.
104
Осим тога преузети су велики радови на Копаонику који је постао највећи скијашки центар у Краљевини Југославији где су се одржавале велике скијашке утакмице за првенство земље.
Црвени Крст у Крушевцу
Крушевац, 5. фебруар 1927.
Иницијативом овдашњих најугледнијих грађана и представника војних и цивилних власти, одржан је данас пре подне у сали хотела Таково збор у циљу оснивања друштва Црвеног Крста. Збор је отворио велики жупан и у краћем говору изнео циљ рада овог друштва у миру и рату. Како је друштво под високом заштитом Краља и Краљице, то је предложено да се они телеграфски поздраве, што је збор једногласно усвојио. Изабрана је и нова управа.
102
Српске Новине, 19. август 1901, стр. 4. 103
Политика, 7. јул 1936, стр. 8. 104
Политика, 25. јул 1938, стр. 11.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
334
Списак приложника одбору Црвеног крста у Крушевцу, приложили су:
Особље Управе и радници Барутане Обилићева 207.60 дин; Ташко Начић, трг.
200 дин; Крушевачка задруга за помоћ и штедњу 150 дин; Димитрије Радовановић,
предузимач 110 дин;
По 100 динара: Браћа Љотићи, трг.; Особље Апелационог Суда; Ђорђе
Маринковић, трг;
По 50 динара: Андреја Петровић, трг.; Ђорђе Петровић, апотекар; Др Павле
Бота, окружни физикус; Арса Дреновац, трг.; Стојадин Шукић, трг.; Мориц Тајтацак,
трг.; Марко и Филипина Гугл у место венца на одар свог покојног брата Камила Гугла,
чиновника жељезничке дирекције.
По 30 динара: Франц Ханауска, пекар; Љуба Радојевић, обућар; Петар
Арамбашић, опанчар; Миљко Ђоковић, механџија; Костантин Ђорђевић, трг.;
Крушевачка Окружна банка.
Драгутин Рашић, индустријалац 25 дин.
По 20 динара: Димитрије Дунда, трг.; Станоје Китановић, трг.; Риста Николић,
обућар; Гаврило Арамбашић, опанчар; Петар Јанковић, трг.; Војин Ваљаревић, трг.;
Вучко Вучковић, трг.; Милан Гачић, трг.; Сима Павловић, трг.; Милун Симић, трг.;
Милан Милосављевић, трг.; Михаило Дојчиновић, адвокат; Др Мита Лукић, професор;
Радован Минић, ликерџија; Милош Николић, в. учитељ гимназије; Михаило Зојић,
трг.; Милорад Мишић, трг.; Љуба Стојановић, трг.; особље Крушевачке поштанско-
телеграфске станице; Михаило Јањушевић, инжењер; Тома Манасијевић, кафеџија;
Јован Савић, трг.; Милан Петровић Варваринац, трг.; Анђелко Савић, трг.; Глиша
Јанковић и Син, фабрика сапуна.
По 10 динара: Иван Ј. Дамњановић, професор у пензији; Анта Митровић, трг.;
Браћа Стаменковићи, кафеџије; Заступништво Сингерових шиваћих машина Борн и К.;
Драгослав Милетић, трг.; Миленко Васојевић, пекар; Димитрије Митровић, опанчар;
Стојадин Петровић, трг.; Љуба Недељковић, кафеџија; Бошко Митровић, кафеџија;
Жика Михајловић, трг.; Миладин Ристић, трг.; Тодосије Миленковић, абаџија;
Глигорије Протић, трг.; Милорад Коцић, опанчар; Јанко Стојановић, трг.; Станоје
Илић, трг.; Милорад Васић, трг.; Драгутин Пешић, трг.; Милош Вујовић, трг.; Божидар
Динић, трг.; Младен Тодоровић, посластичар; Милан Пупавац, предузимач; Љуба М.
Трипковић, ложач; Чеда М. Човић, адвокат; Драгомир Петковић, председник општине;
Милутин Ђокић, берберин; Стеван Матић, трг.; Живко П. Белотрепић, трг.; Коста
Гојковић, трг.; Светислав Стефановић, опанчар; Димитрије Јанковић, чиновник
Народне Банке; Алекса Милутиновић, трг.; Драгић Мићић, абаџија; Милан Лепенац,
трг.; Милан Стојановић, пекар; Тома Миливојевић, трг.; Миливоје Миљковић, трг.;
Драгутин Бунтић, кафеџија; Нисим Русо, директор одсека за осигурање Београдске
Задруге; Павле Сиринг, инжењер; Живојин Ђурђевић, професор; Милош Николић, в.
учитељ гимназије; Хранислав Миловановић, кафеџија; Милета Ђокић, трг.; Вучко
Тодоровић, механџија; Васа Здравковић, трг.; Коста Туфегџић, трг.; Станислав
Миливојевић, трг.; Тодор Богдановић, судија; Богдан Јакшић, судија; Јанићије
Вељковић, судија; Прока Димитријевић, архивар судски; Риста Х. Димитирјевић, трг.;
Драгојло Катић , предузимач.
По шест динара: Антоније Поповић, свештеник; Коста Миљковић, абаџија;
Карло Маћејка, в. учит. гимназије.
Милорад Сијић
335
По пет динара: Стојан Н. Стојановић, трг.; Милутин Биџић, кафеџија;
Светозар Бабовић, трг.; Влада Петковић, трг.; Филип Веселиновић, трг.; Милета
Веселиновић, трг.; Никола Јоксимовић, трг.; Димитрије Пећа, кафеџија (Марковић –
М.С.); Чеда Миленковић, трг.; Светозар Каракушевић, сајџија; Илија Ђурковић, трг.;
Светислав Милосављевић, опанчар; Милутин Трипковић, каменорезац; Стојан
Петровић, кмет; Драгутин Цветковић, општ. благајник; Игњат Ранчић, општински
деловођа.; Илија Тодоровић, кафеџија; Ђорђе Будимовић, штампар; Живадин
Стојковић, кројач; Антоније Тврдишић, кафеџија; Димитрије Тодоровић, пекар; Коста
Приштевац, дуванџија; Браћа Бабићи, трг.; Драгољуб Петковић, админ. чиновник;
Чеда Андрејевић, пор. у пензији; Милан Р. Јањушевић, техничар; Богдан Кнежевић;
Миодраг Игњатовић; Вукота Војиновић; Војислав Стојановић, учитељ; Милан Симић,
техничар; Васа Николић, кафеџија; Митар Трипковић, професор; Милан Мужа, в. учит.
гимн.; Стојан Зафировић, професор; Радивоје Ћоровић, трг.; Коста Јањић, трг.; Милан
Симић, кафеџија; Милан Крапчевић, кафеџија; Петар Јелић, судија; Михаило
Живковић, судски писар; Љубомир Станисављевић, трг.
По четири динара: Коста Петровић, бравар; Милан Милосављевић, рентијер;
Мика Паруновац, кафеџија; Светозар Вучић, трг.; Миладин Милошевић, бојаџија;
Веља Виторовић, пензионер.
По три динара: Милутин Благојевић, кафеџија; Мика Бошњанац, кафеџија;
Љуба Ристић, кафеџија; Душан Урошевић, судски писар; Марко Миловић, кафеџија;
Мика Миловић, трг.; Трајко Ристић, трг.
По два динара: Милан Милић, пекар; Драгутин Крстић, воћарски трговац;
Божидар Манић, воскар; Димитрије Нешић, опанчар; Андреја Тихи, штрикар; Васа
Аћимовић, кафеџија; Васа Стојановић, месар; Новак Новаковић, трг.; Бошко
Обрадовић, трг.; Владимир Тоскић, трг.; Миљко Живковић, трг.; Драгослав Арсић,
трг.; Радивоје Грујић, трг.; Петар Станковић, опанчар; Драгутин Петровић, трг.;
Војислав Васић, трг.; Милан Тодоровић, кафеџија; Милисав Јаковљевић, абаџија; Јања
Анастасијевић, скупљач аренде; Панта Анастасијевић, трг.; Пера Милосављевић, трг.;
Богољуб Илић, кафеџија; Сава Милосављевић, трг.; Тодосије Миловић, трг.; Чедомир
Илић, трг.; Петар Јакшић; Бошко Стефановић, ћевабџија; Стојан Петровић, пиљар;
Стеван Марковић, касапин; Благоје Дачић, трг.; Милан Томић, професор; Милан
Грујић, професор; Радован Јовановић, професор; Марко Драганац, трг.; Аврам Татић,
кафеџија; Мијушко Наупарац, кафеџија; Светозар Белотрепић, кмет; Ђока Влајић,
касапин; Стојан С. Петровић; Никола Дунда, трг.; Васа Брадић, трг.
По један динар: Младен Стојановић, трг.; Јанко Тренкић, баштован; Бошко
Поповић, клонфер; Коста Лазаревић, пекар; Илија Гачић, обућар; Миливоје
Миленковић, гребенар; Аца Мордић, туцач кафе; Јања Зојић, кафеџија; Обрад
Николић, јорганџија; Драгољуб Илић, трг.; Стојан Поповић, трг.; Никола Илић, трг.;
Жика Илић, опанчар; Јосиф Петровић, трг.; Чеда Аћимовић, судски писар; Аврам
Маринковић, мерач; Светислав Јаћовић, мерач; Смиљко Радосављевић, скупљач
аренде; Манасије Јовановић; Станко Стојиљковић, пиљар; Јаков Димитријевић;
Милосав Николић, обућар; Стаменко Ђокић, пекар; Јован Стојиловић, трг.; Обрен
Агатоновић, трг.; Владимир Ђорђевић, трг.; Стојадин Смедеревац; Светозар
Стојановић, трг.; Јевта Миловановић, трг.; Пуниша Пантовић, фијакерист; Милисав
Марковић, кројач (Српске Новине, 28. септембар 1914, стр. 4).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
336
Удружење Крушевљана у Београду “Удружење Крушевљана у Београду одржало је јуче код
Империјала своју годишњу скупштину. Председник Удружења г. Душан Јеремић, начелник министарства у пензији, пре преласка на дневни ред у име свих чланова Удружења одао је пошту Блаженопочившем Краљу Александру, и упутио поздравни телеграм Њ. В. Краљу Петру II.
Извештај управног одбора поднео је скупштини секретар Удружења г. Паруновац, адвокат. Из извештаја се види да је интересовање Крушевљана за њихово Удружење сведено на најмању меру, и ако се број чланова није смањио у прошлој години. Никакве поруке и пребацивања нису могла откравити срца таквих људи, који нашем крају дугују све за свој успех и своје социјално, материјално и политичко подизање, каже се у извештају. Затим се у извештају константује да Удружење од тих крупних и виђених људи није добило ни један динар......
Управа Удружења ипак је успела да помогне известан број Крушевљана и морално и материјално, па се осећа позваном да настави у овоме смислу, јер ће такав њен рад показати и у будуће добре резултате.
Сви извештаји поднесени скупштини примљени су. За председника Удружења изабран је поново г. Душан Јеремић. Потпредседници су г.г. Драг. Здравковић, адвокат и Д. Јанковић, апелациони судија. За секретара је изабран адвокат г. Паруновац”.
105
“Јуче је у хотелу Империјал прославило своју славу Видовдан Удружење Крушевљана у Београду. Слави је присуствовао велики број гостију. Резање славског колача извршио је прота Црвенчанин, са потпредседницима Удружења г.г. Војиславом Катунцем, начелником Министарства финансија у пензији и Душаном Јанковићем, судијом Апелационог суда у Београду. После овог чина прота Црвенчанин одржао је говор”.
106
“У хотелу Империјал, јуче пре подне одржали су скупштину београдски Крушевљани. Они су пре неколико година основали друштво са циљем да се успостави културна и привредна сарадња између њих и Крушевца.
Скупштину је отворио г. Момчило Здравковић, апелациони судија у пензији и председник друштва. Потом су прочитани извештаји о раду друштва у прошлој години. Истакнуто је да је друштво нарочито радило на ширењу просвете у крушевачким селима и на подизању неких сеоских школа. У извештају је исто тако наглашено да је материјал за споменицу изгинулих, заробљених и умрлих у прошлим ратовима већ спремљен и да ће се споменица ускоро издати”.
107
105
Политика, 18. фебруар 1935, стр. 7. 106
Политика, 29. јун 1935, стр. 7. 107
Политика, 29. март 1937, стр. 17.
Милорад Сијић
337
“Удружење Крушевљана прославило је јуче своју славу Видовдан, у присуству великог броја чланова и гостију. Прошле суботе одржан је помен Крушевљанима који су помрли и изгинули у рату, а јуче пре подне, у кафани Мадера, извршено је сечење колача. Домаћин славе ове године био је председник Удружења г. Здравковић, апелациони судија у пензији. Идуће године домаћин славе биће г. Милосав Дојчиновић, адвокат”.
108
“Удружење Крушевљана у Београду одржало је јуче пре подне своју редовну годишњу скупштину.
Председник удружења г. Момчило Здравковић отворио је скупштину и поздравио присутне.
Потом је прочитан извештај управног одбора, у коме су изнесени циљеви овог удружења.
На крају је изабрана нова управа на челу са председником г. Момчилом Здравковићем, апелационим судијом.
У управу су још ушли г.г. Ђорђе М. Дреновац, касациони судија, Милосав Дојчиновић, адвокат, Воја Катунац, начелник Министарства финансија у пензији, Радмило Урошевић, судија и други”.
109
“У присуству лепог броја чланова, изасланика Министра војске и морнарице пуковника г. Душана Јорговића, пријатеља и гостију, Удружење Крушевљана прославило је јуче своју славу Видовдан.
Верски обред и сечење славског колача, у сали Трговачког клуба, обавио је прота г. Никола Божић и окретао славски колач заједно с домаћином славе г. Костом Шурдиловићем, вишим чиновником Аграрне банке, и председником Удружења г. Момчилом Здравковићем, апелационим судијом у пензији”.
110
“У Занатском дому јуче пре подне одржана је годишња скупштина Удружења Крушевљана.
Скупштину је отворио г. Момчило Здравковић, апелациони судија у пензији, и поздравио своје земљаке. Он је потом истакао потребу да престонички Крушевљани не заборављају свој завичај, већ да га у свим његовим културним и привредним стремљењима свесрдно помажу. Потом су прочитани извештаји, које је скупштина једногласно примила. Између осталог у извештају управе наглашено је да ће се ове године издати спомен књига Бесмртник у којој ће бити приказано учешће Крушевљана и њихових земљака из целог некадашњег округа у ратовима за ослобођење и уједињење. Ту ће бити изнесен сав материјал о погинулим, несталим и у рату преминулим Крушевљанима, као и подаци о патњама, мучењу и стрељању која су окупатори извршили у Крушевцу после топличког устанка. Овој књизи предговор је написао дивизиски генерал г. Драгиша Пандуровић.
108
Политика, 29. јун 1938, стр. 8. 109
Политика, 21. март 1938, стр. 15. 110
Политика, 29. јун 1940, стр. 13.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
338
После дуже дискусије, једногласно изабрана је нова управа у коју су ушли г.г. Момчило Здравковић, апелациони судија у пензији, као председник, а као чланови управе Милосав Дојчиновић, адвокат, Војислав Катунац, пензионер, Драгомир Пешић, фризер, Радмило Урошевић, судија, Драгослав Стојадиновић, адвокат, Димитрије Пешић, месар, Светолик Милорадовић, трговац, Коста Шурдиловић, чиновник Аграрне банке, Душан Јанић, инспектор Министарства пошта, др Аранђел Стојановић, начелник санитета, Александар Рашковић, помоћник управника Двора, Драгослав Арамбашић, индустријалац и други”.
111
Удружење инжењера и архитеката
Крушевац, 10. фебруар 1935.
“Данас је у великој сали крушевачког Окружног суда, пред великим бројем грађана града Крушевца, међу којима су били и управник завода Обилићево генерал г. Милош Обрадовић и командант 47 пешадијског пука г. Стеван Кујунџић, одржана трећа редовна скупштина Удружења југословенских инжењера и архитеката нишке секције. Скупштину је отворио председник инжењер г. Јован Цанић, који је поздравио госте”.
112
Хемијско друштво
Крушевац, 23. јун 1935.
“Данас је у сали крушевачког Окружног суда одржана годишња скупштина Хемијског друштва Краљевине Југославије. Скупштину је отворио г. Светолик Дреновац, виши саветник Министарства финансија, који је пре отварања истакао значај удружења хемичара с обзиром на страхоте будућег рата, који ће бити углавном вођен хемијским средствима, најопаснијим за цивилно становништво.
Питање заштите тога становништва је стављено на дневни ред скупштине, јер хемичари сматрају да су они, као стручњаци, најпозванији да даду своје мишљење у том правцу. Стога је инжењер г. Гајић одржао врло лепо предавање о одбрани и заштити цивилног становништва од напада хемијским срадствима. У свом предавању г. Гајић је истакао потребу организовању инструкторских школа којима би био задатак обучавање цивилног становништва у том правцу. Г. Гајић мисли да би инструкторске школе требало да се оснују у Крушевцу, Крагујевцу и Београду, јер та места претстављају центар наше хемијске индустрије те и из тог разлога располажу потребним стручним особљем за обучавање цивилног становништва у погледу одбране и заштите од напада хемијским средствима”.
113
111
Политика, 17. март 1941, стр. 16. 112
Политика, 10. фебруар 1935, стр. 16. 113
Политика, 24. јун 1935, стр. 7.
Милорад Сијић
339
Официрски дом Крушевац, 31. мај 1938.
“На свечан начин освећена је у Крушевцу зграда Официрског дома, који се подиже иза Окружног суда. Грађење ће стајати око пола милиона динара. Свечаном чину присуствовали су представници свих овдашњих војних и цивилних власти, приватних корпорација као и велики број гарђана. Присутне је поздравио председник Официрског дома пешадиски п.пуковник г. Обрен Петровић”.
114
Ловачко удружење
У Крушевцу је 1896. године основано Савезно ловачко удружење, и има 65 чланова. Управни одбор сачињавају: Милош Милошевић, мајор, управник Барутане, председник; Ђорђе Маринковић, трговац, потпредседник; Милан М. Урошевић, јавни правозаступник; Светислав Хајдуковић, трговац, благајник, и још пет чланова.
После Првог светског рата Удружење је обновило рад 1929. године и има 98 чланова.
Крушевачки ловци 1930. године – седи први с десна Тила Пушкар.
Удружење пензионера
Крушевац, 26. мај 1937.
“Крушевац је познат и по томе што у њему живи врло велики број пензионера. То је у неку руку пензионерска варош. Због тога што су велике формалности око регулисања пензија и других услова за
114
Политика, 1. јун 1938, стр. 6.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
340
живот пензионера, ових дана основано је у Крушевцу удружење пензионера. Досад је у удружење ступило око четири стотине педесет пензионера и пензионерки. Циљ друштва је да развија дружељубље, да заступа и помаже своје чланове и њихове породице како у односима са државним и самоуправним властима, тако и да им омогућује лечење, неговање и помагање у случају болести. Правила предвиђају да се неожењени или пензионери удовци, који живе сами, у старим данима надгледају и негују о трошку удружења. За председника је изабран г. Драгомир Петковић”.
115
Унија за заштиту деце
Крушевац, 26. јануар 1940.
“У већници Градског поглаварства синоћ је недавно формирани месни одбор за заштиту деце, под председништвом г. Милована Ивановића, председника овдашњег Окружног суда, одржао своју прву седницу, којој је присуствовало тридесет чланова управе. Пошто је констатовано да одбор не располаже никаквим упутима за рад нити правилима, то је решен да поступи по сопственој иницијативи и предлозима чланова управе. Дискусијом обухваћени су сви проблеми у вези са заштитом деце, у првом реду оне деце чији су родитељи у материјалној невољи и деце која немају родитеље. Потребни подаци о овоме тражени су од Градског поглаварства.
На синоћној седници констатовано је да је потребно побринути се за најмање 300 деце, а није искључено да овај број изнесе и 600, па чак и више. За издржавање ове деце је потребно најмање 10 динара за свако, што би за неколико месеци изнело суму од 1.000.000 динара. Како месни одбор не располаже ни једним динаром, одлучено је да се у циљу скупљања прилога ангажују сва овдашња приватна друштва и имућнији људи. Брзом и искреном акцијом рачуна се да ће се моћи доћи до велике суме”.
116
Народна одбрана
За поновно оснивање Народне одбране у Крушевцу покренуо је акцију крушевачки лекар г. др Димитрије Ристић. После рата пододбор Народне одбране у Крушевцу није уопште ни обнављан, тако да је Крушевац до данас био без своје организације Народне одбране. На конференцији 16. овог месеца изабран је акциони одбор за обнављање Народне одбране на челу са г. др Ристићем. На конференцији је истакнута жеља да се у нову организацију не примају лица која по моралним квалитетима и политичком убеђењу могу да науде угледу народне одбране.
117
115
Политика, 28. јун 1937, стр. 7. 116
Политика, 27. јануар 1940, стр. 17. 117
Политика, 19. мај 1936, стр. 7.
Милорад Сијић
341
13. ЦРКВА
Црква Лазарица
Црква Лазарица
Ову цркву је саградио свети кнез Лазар као дворску цркву а посветио је Светом Архиђакону Стефану. Црква је доживела црне дане за време вековног ропства, и тек је после ослобођења обновљена. Вожд Карађорђе јој поклања звоно 1812. године. Црква Лазарица је поново осликана пред долазак кнеза Александра Карађорђевића (1843.), а аутор живописа био је Живко Павловић, из Пожаревца. Проглашена је за свету цркву. Порта је била ограђена оградом 1845. године, а касније је постављена монументална ограда која је пак пренета и њоме је ограђено старо крушевачко гробље у Пећској улици. Унутар порте, на источној страни од цркве налазило се мало гробље где су сахрањивани свештеници и други угледни Крушевљани.
Поред цркве, на западној страни, изван порте, налазило се старо гробље и капела, где су сахрањивани Крушевљани, вероватно и после 1860. године, а онда је донета одлука да се измести на локацију садашњег старог крушевачког гробља у Пећској улици. Утицај да се гробље премести на нову локацију у Пећску улицу вероватно је имао и план градње нове школске зграде. Гробље је изместио и капелу направио Миљојко Дуњић, председник општине крушевачке (ИАК, варије
– заоставштина Сретена Динића, друго писмо Чед. М. Човића 22. маја 1933, стр. 3).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
342
Црква св. Ђорђе
Црква свети Ђорђе Већ крајем 19. века Лазарица је постала премала да прими верни
народ Крушевца који је о празницима долазио да своје хришћанске дужности извршује. Крушевљани су донели одлуку да у центру вароши саграде нову Цркву.
Свештеници Лазарице и св. Ђорђа
Милорад Сијић
343
Одбор за грађење нове цркве За 362 цесарска дуката купљени су 1865. године плацеви од Сто-
јана Петровића, Алексе Марића и Живка Илића за градњу нове цркве. “На основу решења господина министра грађевина од 15. децем-
бра 1895. године бр. 8381 у Крушевцу је 14. априла 1896. формиран одбор који је овлашћен да закључи погодбу за грађење нове цркве у Крушевцу. Одбор је позвао предузимаче, који су вољни примити се израде ове грађевине, да своје понуде са условима написмено поднесу или лично претставе ради уговарања најдаље до 1. маја 1896. године. Вредност ове грађевине по предрачуну износи 80.449 динара.
Одбор за грађење нове цркве у Крушевцу: Стеван Петровић, свештеник, Филип Јовановић, трговац, Филип Симић, трговац, Франц Винтер, столар” (Срспке Новине, 27. април 1896, стр. 4).
“Црква је стављена под кров 1898. године а новац из капитала
цркве Лазарице је потрошен. За унутрашње опремање цркве недостајала су средства. Суд општине крушевачке, на захтев нишког Духовног суда, а по наређњу начелника округа 2. јуна 1901. године изабрао је одбор за довршење цркве. У одбор су ушли: Т. Обрадовић, Антоније Поповић, Д. Браљинац, Милан Нешић, Јанко Стојановић, Станислав Гинић, Светозар Каракушевић, Ђорђе Маринковић и Маринко Васић. Одбор је прикупио новац разрезом и добровољним прилозима” (Протојерј проф. Др Предраг
Пузовић, Црква св. Ђорђа у Крушевцу 1904-2004, стр. 31). Црква св. Ђорђа освећена је 13. јуна 1904. године. Али ни деценија није прошла од њеног освећења а њени
градитељи и верници морали су да пођу у отаџбинске ратове. Тада је настао период и највеће пропасти целог српског, па тако и народа овог краја, јер су многи у тим ратовима нашли свој гроб а да несрећа буде већа то су били углавном млади и неожењени људи.
На иницијативу Новака Новаковића, трговца, а уз помоћ и
сарадњу Чеде Илића, трговца, и Велимира Савића, окружног протојереја, да се у славно увенчаном граду Крушевцу, престоници цара Лазара подигне Спомен плоча грађанима крушевачким, који у борбама за Ослобођење и Уједињење Српства погинуше или помреше као војни обвезници у рату од године 1912. до 1920. Да се на леп и достојанствен начин ода пошта, признање и захвалност тиме, што ће им се имена урезати златним словима на једном од стубова у Цркви светог Ђорђа у Крушевцу. Да се лакше оствари све то, образован је одбор од грађана крушевачких 1920. године. Одбор се исте године састаје и почиње рад. Добијено је одобрење од Његовог Преосвештенства Господина Епископа Нишког Доситеја да се Спомен плоча може урезати на једном стубу у Цркви светог Ђорђа, поручена је књига Споменица, погођен је мајстор каменорезац, а новац је скупљен добровољним прилозима грађана и институција у граду до 1921. године (Прота Драгић Илић,
Послушања, 2006, стр. 29-44).
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
344
14. ХУМАНА ДРУШТВА Једно од првих хуманих друштава у Крушевцу Фонд сиротињски
основан је за Светога Саву 1850. године. Овај фонд сиротињски основао је протојереј Јосиф Поповић са месним властима, како би се они просјаци пред црквом склонили а у исто време да им се помогне јер су сада имали какву такву сигурност. Овај чин Крушевљана је одјекнуо широм Србије па су многе вароши по угледу на њих оснивали у својим местима сличне фондове (Српске Новине, 17. јануар 1850, стр. 3).
У Крушевцу између два светска рата постоје женска хумана друштва: Коло српских сестара, Књегиња Љубица, Књегиња Зорка.
Поред женских постоје и мушка хумана друштва: Добра нарав (симпатично и необично удружење, које је, на жалост, илегално јер није регистровано код власти и нема прваила), Џивџан. Ако овоме додамо и обичај крушевачких еснафа и других друштвених организација да о својим славама обавезно дају одговарајући прилог у новцу или одевним предметима за сиромашну децу, јасно је да грађанин Крушевца није остајао равнодушан према социјалним проблемима своје младежи.
Прва и главна брига свих ових друштава била је помоћ сиромашној деци у одећи и исхрани, а затим у васпитању младих девојака и младежи уопште. Сакупљани су прилози путем забава и других приредаба, поред редовне чланарине коју су уплаћивали чланови (а добијана је и као добровољни прилог од трговаца и занатлија). Од средстава купована је одећа и дељена сиромашној деци о празницима: Материце, Божић, Св. Сава, Врбица, Ускрс, о еснафским славама и др.
Посебно је значајна хумана установа названа Недићев дечји град у Обилићеву, у напуштеном Војно-техничком заводу (1942. година), који је реконструисан, уз изградњу потребних павиљона за прави дечји град. Усељено је 1.000 деце из Босне која су била напуштена ратна сирочад. Организоване су школе а васпитни и просветни кадар чинили су људи међу којима је било и избеглица.
Чланице Кола српских сестара
Милорад Сијић
345
15. НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ
Велика Народна скупштина 2. фебруар 1835, Крагујевац Окружје крушевачко представљали су:
Бугарморавски срез
Богдан Крстић, из Кормана Илија Павић, старешина бугарморавског среза
Јошанички срез Јосиф Поповић, прота јошанички Филип Прибаковић, старешина јошаничког среза
Кознички срез Радован Пецић, из Осредака Марко Протић, старешина жупског среза
Трстенички срез Алекса Коматовић, из Оџака Симон Прокић, старешина трстеничког среза
Крушевачки срез Неша Симоновић, из Бивоља Ђорђе Живковић, из Новог Села Милован Протић, прота крушевачки Ђорђе Ристић, старешина крушевачког среза Вучко Мутавџић, председатељ суда Стојан Симић, државни саветник Алекса Симић, попечитељ финанције Милета Радојковић, попечитељ војени дјела
Скупштина у Крагујевцу 28. маја 1837. године Народни посланици из Окружја крушевачког су:
Трстенички срез
Мишо Ристић, из Оџака Симеон Прокић, полукапетан, старешина среза трстеничког
Јошанички срез Радосав Миловановић, из Поцесја Филип Прибаковић, полукапетан, старешина среза јошаничког
Кознички срез Милисав Смиљковић, из Јасиковице Милосав Браљинац, мајор, старешина среза козничког
Бугарморавски срез Марјан Томић, из Адровца Павле Урошевић, полукапетан, старешина среза бугарморавског
Крушевачки срез Вуча Милетић, из Крушевца Петар Лазаревић, полковник, старешина среза крушевачког Стојан Јовановић, асесор, испр. окружја крушевачког
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
346
Народни посланици за Окружје јагодинско су: Живко Шокорац, из Пољне, подполк. старешина левачког среза Мојсило Рајковић, из Катуна за темнићки срез
118
Скупштина у Београду 12. јун 1839. године
Народни посланици из Окружја крушевачког су:
Крушевачки срез Тодор Стефановић, из Крушевца Јован Стефановић, из Крушевца Петар Пауновић, из М. Шиљеговца Милован Милосављевић, из Бука Филип Богосављевић, из Купаца Илија Павић, начелник среза крушевачког Милосав Браљинац, председник суда Петар Лазаревић, начелник окружја крушевачког
Бугарморавски срез Ђорђе Степановић, из Лоћике Марко Цивић, из В. Шиљеговца Стојан Живковић, из Ђуниса
Кознички срез Милован Милићевић, из Стубла Живко Михајловић, из Милентије Милисав Смиљковић, из Јасиковице Мијаило Јаковић, из Брзећа Сава Петровић, протопрезвитер кожетински
Трстенички срез Алекса Коматовић, из Оџака Радован Сретеновић, из Лопаша Анта Коларевић, из Трстеника
Јошанички срез Милован Дуњић, из Јелакца Ђорђе Живковић, из Новог Села
119
Народни посланици за Окружје јагодинско су: Петко Петровић, из Избенице за темнићки срез Михаило Јовановић, из Обрежа за темнићки срез Иван Милутиновић, из Милутовца за левачки срез Никола Марковић, из Пољне за левачки срез
120
118
Исто. 119
Српске Новине, 17. јун 1839, стр. 5. 120
Исто.
Милорад Сијић
347
Скупштина у Београду 28. јул 1840. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац
Стојан Петковић, из Крушевца Крушевачки срез
Иван Величковић, из Глободера Милосав Гашић, из Головода
Бугарморавски срез Јован Анђелковић, из Житковца Младен Дамњановић, из Честе Стеван Дмитровић, из Каоника
Кознички срез Недељко Богдановић, из Рогавчине Агатон Андрејевић, из Лесковице Јаков Арсић, из Бобота
Трстенички срез Ђорђе Живковић, из Новог Села Сима Гркајац, из Стопање Сава Карамарковић, из Трстеника Народни посланици за Окружје јагодинско су: Миљојко Јовановић, из Обрежа за темнићки срез Радосав Милутиновић, из Рајинца за левачки срез Стеван Стошић, из Милутовца за левачки срез
121
Светоандрејска Народна скупштина од 30. новембра 1858.
до 31. јануара 1859. године, Београд Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац
Коста Илинкић, марвени трговац из Крушевца Крушевачки срез
Стеван Катанић, трговац из Трстеника Радован Сретеновић, земљоделац из Лопаша Андрија Цветковић, из Стопање Милорад Трнавац, земљоделац из Глободера Ђурађ Атанацковић, земљоделац из Пепељевца Здравко Удовичић, земљоделац из Головода Петар Живадиновић, земљоделац из Штитара Станоје Ђорић, земљоделац из Бивоља
Бугарморавски срез Марко Милићевић, кмет из Житковца Стаменко Митровић, кмет из Зубовца
121
Српске Новине, 3. август 1840, стр. 6.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
348
Паун Милошевић, кмет из Сушице Миладин Бошковић, трговац из Трњана Тодор Вучковић, трговац из Здравиња
Кознички срез Јован Ивковић, трговац из Кожетина Новица Вукићевић, дућанџија из Бруса Јован Гавриловић, земљоделац из Бруса Јован Жарковић, земљоделац из Ракље Миљко Савић, земљоделац из Осредака Миљко Стамболић, земљоделац из Лесковице
Јошанички срез Милојко Поповић, дућанџија из Павлице Јован Пецић, кмет из Јелакца Вукоица Миновић, земљоделац из Дубоке
122
Народни посланици из Округа јагодинског су: Милутин Петровић, кмет из Варварина за темнићки срез Тодор Драгићевић, кмет из Јасике за темнићки срез Глигорије Миленковић, кмет из Шанца за темнићки срез Жика Марковић, кмет из Бачине за темнићки срез Миша Анђелковић, земљоделац из Залоговца за темнићки срез Илија Чепурац, трговац из Обрежа за темнићки срез Глиша Јабланац, земљоделац из Риљца за левачки срез Мијаило Брадић, марвени трговац из Медвеђе за левачки срез Глиша Катић, трговац из Богдања за левачки срез Аксентије Павловић, земљодел. из В. Дренове за левачки срез
123
Малогоспојинска Народна скупштина од 8. до 24. септембра 1859. године, Крагујевац
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Крушевачки срез Милутин Остојић, трговац из Крушевца Гиле Вукојевић, трговац из Трстеника Илија Миљковић, трговац из Мајдева Никола Гашић, кмет из Вучака Коста Степић, трговац из Бивоља Стојан Топличанин, кмет из Мачковца Андрија Цветковић, кмет из Стопање Сима Милошевић, кмет из Почековине Петар Живадиновић, кмет из Штитара
122
Српске Новине, 22. новембар 1858, стр. 1. 123
Исто.
Милорад Сијић
349
Бугарморавски срез Ранко Раденковић, кмет из В. Шиљеговца Лазар Мијаиловић, кмет из Трновца Илија Вукићевић, земљорадник из Сухотне Миша Мијаиловић, кмет из Суповца Миљко Живић, земљоделац из Д. Љубеша Илија Петровић, кмет из Врђановца
Кознички срез Новица Вукићевић, трговац из Бруса Јован Ивковић, трговац из Кожетина Сима Козић, кмет из Рибара Никола Мандрда, буљук баша из Ратаја Јован Гавриловић, земљоделац из Бруса Јаков Арсић, земљоделац из Бобота
Јошанички срез Милојко Поповић, трговац из Павлице Димитрије Атанацковић, земљоделац из Лишне Милан Радојевић, земљоделац из Церја
124
Народни посланици за Округ јагодински су: Марко Томић, кмет из Пољне за левачки срез Аксентије Павловић, земљоделац из В. Дренове за левачки срез Глиша Катић, трговац из Богдања за левачки срез Жика Марковић, кмет из Бачине за темнићки срез Миша Анђелковић, кмет из Залоговца за темнићки срез Вуле Николић, земљоделац из Милутовца за темнићки срез Прока Пауновић, земљоделац из Варварина за темнићки срез Крста Јовановић, трговац из Кукљина за темнићки срез Милутин Петровић, кмет Варварина за темнићки срез
125
У Округу крушевачком најпре су изабрани посланици за срез
крушевачки следећа лица: Гаврило Мутавџић, председник примирителног суда Матија Карамарковић, професор полугимназије београдске Димитрије Брзаковић, писар у срезу крушевачком Милован Накић, земљоделац из Бука То је било у августу а онда је у септембру дошло до промене и
уместо њих изабрани су посланици за срез крушевачки следећа лица: Милутин Остојић, трговац из Крушевца Гиле Вукојевић, трговац из Трстеника Илија Миљковић, трговац из Мајдева Никола Гашић, кмет из Вучака
124
Српске Новине, 19. септембар 1859, стр. 1. 125
Исто.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
350
Великогоспојинска Народна скупштина од 16. августа до 6. септембра 1864. године, Београд
Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац Јован Пећанац, председник примир. суда из Крушевца
Крушевачки срез Недељко Лазаревић, председник примир. суда Мијаило Ћирковић, буљук баша
Јошанички срез Милић Милошевић, кмет из Павлице
Кознички срез Михаило Поповић, свештеник из Кожетина
Трстенички срез Јован Радуловић, земљоделац из Оџака Народни посланици за Округ јагодински су: Станоје Протић, трговац из Варварина за темнићки срез Тодосије Стевановић, кмет из Рајинца за левачки срез
126
Михољска Народна скупштина од 29. септембра
до 13. октобра 1867. године, Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац
Мијаило Живановић, кмет (Станоје Николић, изабран, одустао) Крушевачки срез
Миленко Гавриловић, кмет из Трмчара Никола Лапчевић, земљоделац из Врбнице
Кознички срез Милић Савковић, кмет из Виткова Сима Миленковић, кмет из Ратаја
Јошанички срез Стеван Обреновић, ковач из Гокчанице
Трстенички срез Стеван Ђорђевић, трговац Народни посланици за Округ јагодински су: Тодор Стојадиновић, из Медвеђе за левачки срез Тодосије Стевановић, из Рајинца за левачки срез Миленко Бунтић, из Љубаве за темнићки срез Тодор Обрадовић, из Орашја за темнићки срез Арсеније Живковић, из Бачине за темнићки срез
127
126
Српске Новине, 8. август 1864, стр. 1. 127
Српске Новине, 23. септембар 1867, стр. 1.
Милорад Сијић
351
Велика Народна скупштина 20. јун 1868. године, Топчидер Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац
Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Мијаило Живановић, кмет из Крушевца Коста Илинкић, марвени трговац из Крушевца Станоје Николић, трговац из Крушевца
Крушевачки срез Миленко Гавриловић, кмет из Трмчара Богић Константиновић, кмет Ранко Раденковић, кмет из В. Шиљеговца Васа Обрадовић, кмет Младен Јовановић, кмет Миленко Терзић, земљоделац Недељко Лазаревић, земљоделац Благоје Шљивић, писар општински
Кознички срез Никола Павловић, намесник жупски из Кожетина Милија С. Поповић (1828-1889), свештеник из Бруса Миладин Живковић, кмет Никола Милосављевић, кмет Василије Марић, кмет из Ботурића Вукадин Милић, члан суда општ. Милутин Цветковић, општински одборник
Јошанички срез Радосав Пејић, кмет из Руднице Илија Радуловић, кмет из Бадња Никола Милићевић, кмет Агатон Дражовић, кмет из Рвата
Трстенички срез Тодосије Петковић, кмет Мина Дуњић, свештеник велућски Јован Радуловић, кмет из Оџака Милован Брђовић, земљоделац
128
Народни посланици за Округ јагодински су: Станоје Протић, трговац из Варварина за темнићки срез Јанићије Пешић, батаљони командир из Маскара, темнићки срез Алекса Петковић, писар општ. из Јасике за темнићки срез Јанићије Додић, земљоделац из Милутовца за темнићки срез
129
128
Српске Новине, 18. јун 1868, стр. 1, 2. 129
Исто.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
352
Велика Народна скупштина: 10-29. јуна 1869, Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац
Гаврило Протић, у оставци чиновник, из Крушевца Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Станоје Николић, трговац из Крушевца Иван Обрадовић, кмет из Крушевца
Крушевачки срез Паун Милошевић, земљоделац из Сушице Милоје Вулић, трговац из Мудраковца Смиљко Ћирић, кмет из Бивоља Цветко Минић, земљоделац из Мајдева Петар Басајловић, члан општ. суда Милан Ћирковић, општ. писар из Ломнице Мијајло Обрадовић, члан општ. суда из Петине Јосиф Поповић, свештеник у Крушевцу
Кознички срез Милија С. Поповић, свештеник из Бруса Василије Марић, земљоделац из Ботурића Милић Савковић, кмет из Виткова Сава Марковић, земљоделац Вујица Павловић, кмет из Трнаваца Сима Миленковић, кмет из Ратаја Павле Поповић, трговац из Кожетина Никола Павловић, намесник жупски из Кожетина
Јошанички срез Симеон Максимовић, свештеник у Бељаку Агатон Дражовић, кмет из Рвата Гаја Божанић, кмет Ђорђе Бабић, кмет
Трстенички срез Јован Антић, земљоделац из Омашнице Милован Брђовић, земљоделац из Врњаца Сима Милошевић, земљоделац из Почековине Миљко Аћимовић, ковач
130
Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, кмет из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, земљоделац из Маскара за темнићки срез
131
130
Српске Новине, 12. јун 1869, стр. 2. 131
Исто.
Милорад Сијић
353
Народна скупштина: 14. септ. до 25. октобра 1870. Крагујевац Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац
Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца Крушевачки срез
Цветко Минић, земљоделац из Мајдева Милан Ћирковић, кмет из Ломнице
Јошанички срез Гаја Божанић, кмет
Кознички срез Павле Поповић, трговац из Кожетина
Трстенички срез Милан Шорић, земљоделац
132
Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, из Маскара за темнићки срез
133
Избори за Народну скупштину 6. августа 1871. године
Народни посланици из Округа крушевaчког су:
За варош Крушевац Стојан М. Бркић, трговац из Крушевца
Крушевачки срез Милоје Вулић, кмет из Мудраковца Милан Ћирковић, земљоделац из Ломнице
Јошанички срез Андрија Лужњанин (1830-1900), земљоделац из Корлаћа
Кознички срез Павле Поповић, трговац из Кожетина
Трстенички срез Петар Катић (1839-1915), кмет из Трстеника
134
Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, кмет из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, земљоделац из Маскара за темнићки срез
135
132
Српске Новине, 12. септембар 1870, стр. 1. 133
Исто. 134
Српске Новине, 4. септембар 1871, стр. 1. 135
Исто.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
354
Избори за Народну скупштину 24. октобра 1874. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац
Милосав Марковић Бачинац, трговац из Крушевца Крушевачки срез
Цветко Минић, кмет из Мајдева Паун Милошевић, тежак из Сушице
Трстенички срез Сава Поповић (?-1911), свештеник из Трстеника
Кознички срез Павле Поповић, трговац из Кожетина
Јошанички срез Коста Пејић, тежак из Руднице
136
Народни посланици за Округ јагодински су: Сава Брадић, кмет из Медвеђе за левачки срез Милија Миловановић, трговац из Бачине за темнићки срез Илија Ратајац, тежак из В. Дренове за темнићки срез
137
Избори за Народну скупштину 3. августа 1875. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац Милосав Марковић Бачинац, трговац из Крушевца
Крушевачки срез Цветко Минић, из Мајдева Аврам Јовановић (1843-1917), прота из В. Шиљеговца
Трстенички срез Петар Катић, трговац из Трстеника
Кознички срез Милан Кнежевић (1841-1906), трговац из Бруса
Јошанички срез Коста Пејић, тежак из Руднице
138
Народни посланици за Округ јагодински су: Милија Миловановић, калауз из Бачине за темнићки срез Илија Ратајац, тежак из В. Дренове за темнићки срез
139
136
Српске Новине, 7. новембар 1874, стр. 1. 137
Исто. 138
Српске Новине, 5. август 1875, стр. 1. 139
Исто.
Милорад Сијић
355
Избори за Велику Народну скупштину фебруара 1877. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац
Арса Дреновац, ескадрони командир из Крушевца Милета Кордић, трговац из Крушевца Аксентије Протић, свештеник из Крушевца Аврам Шокорац, кмет из Крушевца
Крушевачки срез Сава Јовановић, земљоделац из Глободера Миладин Цивић, земљоделац из В. Шиљеговца Сима Ивановић, земљоделац из Бивоља Ћирко Анђелковић, земљоделац из Себечевца Мата Миљковић, земљоделац из В. Шиљеговца Јован Стојковић, земљоделац из Треботина Миленко Радојичић, земљоделац из Витановаца Смиљко Ћирић, земљоделац из Бивоља
Трстенички срез Благоје Градиштанац, трговац из Трстеника Јован Радуловић, земљоделац из Оџака Гвозден Падовац, четовођа из Н. Села Јован Николенџић, земљоделац из Д. Рибника
Кознички срез Василије Брадић, ађутант у народној војсци, из Бруса Василије Марић, ађутант у народној војсци, из Ботурића Милић Величковић, комесар из Кожетина Ђурђе Шошић, четовођа из Д. Ступња
Јошанички срез Андрија Лужњанин, батаљони командир из Корлаћа Мијат Ивљанин, четовођа из Рокца Сава Самокрес, кмет из Лисине Коста Авић, из Предола
140
Народни посланици за Округ јагодински су: Димитрије Градиштанац, трговац из Медвеђе за левачки срез Марисав Ђорић, трговац из Пољне за левачки срез Јанићије Пешић, батаљони командир из Маскара, темнићки срез Филип Милојевић, земљоделац из В. Дренове за темнићки срез Тодосије Павловић, земљоделац из Крчина за темнићки срез Јанићије Додић, земљоделац из Милутовца за темнићки срез Ђорђе Чепурац, земљоделац из Обрежа за темнићки срез Јован Нешић, земљоделац из Коњуха за темнићки срез Алекса Петковић, трговац из Јасике за темнићки срез
141
140
Српске Новине, 12. фебруар 1877, стр. 2. 141
Исто.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
356
Избори за Народну скупштину 29. октобра 1878. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац
Арса Дреновац, трговац из Крушевца Крушевачки срез
Аврам Јовановић, прота из В. Шиљеговца Павле Тутулић, батаљони командир из Ломнице
Јошанички срез Мијат Ивљанин, четовођа из Рокца
Кознички срез Милија С. Поповић, свештеник из Бруса
Трстенички срез Јован Радуловић, тежак из Оџака
142
Народни посланици за Округ јагодински су: Алекса Петковић, трговац из Јасике за темнићки срез Јанићије Пешић, тежак из Маскара за темнићки срез
143
Избори за Народну скупштину 30. новембра 1880. године
144
Народни посланици из Крушевачког округа су:
Кознички срез: Марко Богдановић (1846-1925), свештеник из Кожетина
Јошанички срез Марко Бекчић (1849-1923), из Раковца, свештеник јошанички
Крушевачки срез: Вујица Тодосијевић (1830-1896), из Глободера Смиљко Ћирић, из Бивоља
Трстенички срез: Таса Милошевић, трговац из Трстеника
Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевца
Књажев посланик: Милош Трпезић, председник окружног Суда
145
Због недоласка на Народну скупштину почетком 1882. године
искључени су посланици Арса Дреновац, Вујица Тодосијевић и Смиљко Ћирић. Накнадни избори држани су 15. маја исте године на којима исти посланици односе победу. Међутим, 26. маја исте године одлучено је да им се не призна мандат већ да се понове избори али без њих. На места
142
Српске Новине, 10. новембар 1878, стр. 1. 143
Исто. 144
Д. Шематизам, 1881. година. 145
Српске Новине, 20. децембар 1880, стр. 1.
Милорад Сијић
357
искључених посланика бирани су нови. За варош Крушевац изабран је 9. јуна исте године Сима Савић. За крушевчки срез су изабрани Милош Трпезић и Стеван Павловић.
Народни посланици за Округ јагодински су: Тодосије Стевановић, из Рајинца за левачки срез Сава Брадић, из Медвеђе за левачки срез Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез Филип Милојевић, из В. Дренове за темнићки срез
146
Депутација из крушевачког среза која је ишла да поздрави Краља Милана
у име народа овдашњег 6. марта 1882. године.
Стоје с лева: Алекса Купинић Петковић из Јасике, Павле Тутулић из Ломнице,
Мијајло Обрадовић из Петине и Мијаило Проловић из В. Плане (Топлица).
Седе: Аксентије Протић протојереј окружни и (није познато име).
(Слика је власништво Архива Србије Београд)
146
Исто.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
358
Избори за Народну скупштину 7. септембра 1883. године147
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Јошанички срез:
Марко Бекчић, из Раковца, свештеник јошанички Кознички срез:
Марко Богдановић, свештеник из Александровца Крушевачки срез:
Вујица Тодосијевић, земљорадник из Глободера Серафим Неготинац, трговац из Крушевца
Трстенички срез: Таса Милошевић, трговац из Трстеника
Варош Крушевац: (није познато име посланика) Краљев посланик:
Сима Савић, трговац из Крушевца Избори за Народну скупштину 25. јануара 1884. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Милан Кнежевић, трговац из Бруса Аврам Јовановић, прота из В. Шиљеговца Павле Тутулић, земљорадник из Ломнице Петар Катић, трговац из Трстеника Таса Милошевић, трговац из Трстеника Филип Јовановић, трговац из Крушевца
148
Избори за Народну скупштину 24. септембар 1885. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Кознички срез Милан Кнежевић, трговац из Бруса
Јошанички срез Миленко Милошевић, земљорадник из Павлице
Трстенички срез Петар Катић, трговац из Трстеника Таса Милошевић, трговац из Трстеника
Крушевачки срез Аврам Јовановић, прота из В. Шиљеговца Павле Тутулић, земљорадник из Ломнице Милисав Милетић Дединац, трговац из Крушевца Стојан Хаџи Станковић, трговац из Крушевца
Варош Крушевац Филип Јовановић, трговац из Крушевца
149
147
Д. Шематизам, 1883. година. 148
Српске Новине, 16. мај 1884, стр. 2.
Милорад Сијић
359
Избори за Народну скупштину 26. април 1886. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
Кознички срез
Милун Јовановић Лисинац, трговац из Г. Ступња Јошанички срез
Миленко Милошевић, земљорадник из Павлице Мијат Ивљанин, четовођа из Рокца
Трстенички срез Петар Катић, трговац из Трстеника
Крушевачки срез Смиљко Ћирић, трговац из Бивоља Цветко Минић, земљорадник из Мајдева
Варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца
150
Избори за Народну скупштину 17. септембра 1887. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Кознички срез: Радоје М. Костић (1854-1898), економ из Стубла Милун Јовановић Лисинац, трговац из Г. Ступња
Крушевачки срез: Вујица Тодосијевић, земљорадник из Глободера Никола Давидовић, земљорадник из Дедине Арса Дреновац, трговац из Крушевца
Трстенички срез: Петар Катић, трговац из Трстеника Тодор Стојадиновић, економ из Медвеђе
Варош Крушевац: Стојан М. Протић, судски чиновник из Крушевца
Краљев посланик Сима В. Симић, судија из Крушевца
151
Избори за Народну скупштину 25. фебруара 1888. године
Народни посланици из Округа крушевачког су: Кознички срез:
Радоје М. Костић, економ из Стубла Милун Јовановић Лисинац, трговац из Г. Ступња
Крушевачки срез: Никола Давидовић, земљорадник из Дедине Михаило Гашић, земљорадник из Головода
149
Српске Новине, 24. септембар 1885, стр. 2. 150
Српске Новине, 13. јул 1886, стр. 2. 151
Српске Новине, 30. новембар 1887, стр. 2.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
360
Вујица Тодосијевић, земљорадник из Глободера Трстенички срез:
Тодор Стојадиновић, економ из Медвеђе Петар Катић, трговац из Трстеника
Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевац
Краљев посланик: Сима Савић, трговац из Крушевац
152
Народни посланици из Округа јагодинског су: Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез Тимотије Марковић, из Орашја за темнићки срез
153
Избори за Велику Народну скупштину 20. новембар 1888. год.
Народни посланици из Округа крушевачког су:
За варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца Михаило П. Бончић, адвокат из Крушевца Јеврем Приштевац, трговац из Крушевца Здравко Пауновић, свештеник из Крушевца
Крушевачки срез Вујица Тодосијевић, земљоделац из Глободера Смиљко Ћирић, земљоделац из Бивоља Максим Минић, земљоделац из Мајдева Сима Ивановић, земљоделац из Д. Ступња Стеван Ристић, земљоделац из В. Шиљеговца Милан Обрадовић, земљоделац из Петине Милисав Шошић, земљоделац из Паруновца Сима Ђокић, земљоделац из Бивоља
Кознички срез Милун Јовановић Лисинац, земљоделац из Г. Ступња Сима Миленковић, земљоделац из Ратаја Василије Марић, земљоделац из Ботурића Милан Милићевић, земљоделац из Плоче Радоје Костић, земљоделац из Стубла Милан Кнежевић, трговац из Бруса Васа Брадић, бивши кмет из Дубаца Милић Величковић, из Александровца
Трстенички срез Сима Вукчевић, земљоделац из Јасиковице Филип Милојевић, земљоделац из В. Дренове Милосав Марјановић, земљоделац из Богдања
152
Српске Новине, 1, март 1888, стр. 1. 153
Исто.
Милорад Сијић
361
Максим Ристић, земљоделац из Бресног Поља Алекса Стојадиновић, трговац из Медвеђе Андра Парађанин, трговац из Пољне Сава Ч. Поповић, трговац из Трстеника Сава Николетић, свештеник из Трстеника Народни посланици за Округ јагодински су: Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез Светозар Анђелковић, из Бачине за темнићки срез Аврам Ђокић, из Јасике за темнићки срез Васа Миленковић, из Милутовца за темнићки срез Јанићије Петровић, из Д. Крчина за темнићки срез Милета Хајдуковић, из Обрежа за темнићки срез Стеван Радосављевић, из Залоговца за темнићки срез Груја Ивановић, из Коњуха за темнићки срез
154
Избори за Народну скупштину 14. септембра 1889. године
155
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Са општим условима: Милија Миловановић (1843-1912), трговац из Бачине Станко Петровић, трговац из Житковца Филип Милојевић (1837-1911), тежак из Велике Дренове Станоје Милосављевић, тежак из Пепељевца Богосав Поповић (1856-1932), свештеник из Куршумлије
Са нарочитим условима: Михаило П. Бончић, адвокат из Крушевца Михаило А. Поповић, професор из Крушевца
Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевца
Избори за Народну скупштину 14. септембра 1890. године156
Народни посланици из Округа крушевачког су:
А) неквалификовани
Радоје М. Костић, економ из Стубла Станко Петровић, трговац из Житковца Ђорђе Брачинац (1853-1924), трговац из Ражња Филип Милојевић, тежак из В. Дренове Стеван Ристић, тежак из Великог Шиљеговца
Б) квалификовани Коста Таушановић (1854-1902), трговац из Алексинца
154
Исто. 155
Д. Шематизам, 1890. година. 156
Д. Шематизам, 1891. година.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
362
Михаило А. Поповић, професор из Крушевца Варош Крушевац:
Арса Дреновац, трговац из Крушевца
Депутација вароши Крушевца отишла да честита Њ. В. Краљу Александру Обреновићу
када је примио краљевску власт у своје руке 8. априла 1893. године.
Седе с лева на десно: Јеврем Приштевац, Лазар Динић, Милутин Павловић, Паја Бота,
Цветан Стојковић и Сава Браљинац.
Стоје с лева на десно: Филип Веселиновић, Димитрије Стојановић, Милун Симић,
Коста Петровић, Милун Радосављевић, Стојан Јовчић, Светозар Белотрепић, Тома
Поповић и Урош Урошевић.
Избори за Народну скупштину 25. фебруара 1893. године.
Народни посланици из Округа крушевачког су:
А) неквалификовани Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Петар Катић, трговац из Трстеника Стеван Ристић, тежак из В. Шиљеговца Станко Петровић, трговац из Житковца Филип Милојевић, тежак из В. Дренове
Б) квалификовани Аврам Шокорац, председник суда из Крушевца Михаило А. Поповић, професор из Крушевца
Варош Крушевац Арса Дреновац, трговац из Крушевца
157
157
Српске Новине, 23. март 1893, стр. 1.
Милорад Сијић
363
Избори за Народну скупштину 18. маја 1893. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
А) неквалификовани
Антоније Поповић, свештеник из Бруса Станко Петровић, трговац из Житковца Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Филип Милојевић, тежак из В. Дренове Стеван Ристић, тежак из В. Шиљеговца
Б) квалификовани Коста Таушановић, трговац из Алексинца Михаило А. Поповић, професор из Крушевца
Варош Крушевац: Арса Дреновац, трговац из Крушевца
158
Избори за Народну скупштину 7. априла 1895. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Расински срез: Арса Петровић, земљорадник из Штитара Мата Томић, трговац из Глободера
Ражањски срез: Аврам Николић, земљорадник из Сталаћа Илија Милојевић (1849-1914), економ из Сталаћа
Трстенички срез: Васа Анђелковић, трговац из Трстеника Коста Градиштанац, трговац из Медвеђе
Алексиначки срез: Наум Цветковић, трговац из Алексинца Мата Трифунац, трговац из Алексинца
Моравски срез: Милоје Симоновић, земљорадник из Прћиловице Стојан Стевановић, земљорадник из Бобовишта
Жупски срез: Мијат Ивљанин, земљорадник из Рокца Новица Минић (1856-1939), трговац из Александровца
Варош Крушевац: Светозар Белотрепић, трговац из Крушевца
Краљеви посланици: Божидар Мутавџић, апелациони судија из Крушевца Милош Трпезић, члан касационог суда Др Павле Јевтић, лекар среза трстеничког
158
Српске Новине, 8. јун 1893, стр. 1.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
364
Народни посланици за Округ моравски су: Ђорђе Чепурац, из Обрежа за темнићки срез Милан Вељковић, из Катуна за темнићки срез Миладин Таврић, из Пољне за левачки срез
Избори за Народну скупштину 22. јуна 1897. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
Жупски срез:
Милан Кнежевић, трговац из Бруса Новица Минић, трговац из Александровца
Ражањски срез: Аксентије Мацић, земљорадник из Ћићевца
Расински срез: Алекса Петковић (1836-1911), председник општине из Јасике Мата Томић, трговац из Глободера Стеван Момчиловић (1850-1917), председник општине из Рибара
Трстенички срез: Петар Катић, трговац из Трстеника Василије Анђелковић, трговац из Трстеника
Варош Крушевац: Филип Јовановић, трговац из Крушевца
Краљеви посланици: Аврам Шокорац, судија апелационог суда Стојан Протић, председник Пореске управе Сима В. Симић, судија касационог суда Михаило П. Бончић, председник врањског првостепеног суда Светозар Белотрепић, трговац из Крушевца
159
Избори за Народну скупштину 23. маја 1898. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Жупски срез: Милан Кнежевић, трговац из Бруса
Ражањски срез: Аксентије Мацић, земљорадник из Ћићевца
Расински срез: Алекса Петковић, трговац из Јасике Милош Трпезић, из Крушевца Мата Томић, трговац из Глободера Стеван Момчиловић, председник општине из Рибара
Трстенички срез: Петар Катић, трговац из Трстеника Јован Антић, земљорадник из Омашнице
159
Српске Новине, 2. јул 1897, стр. 1.
Милорад Сијић
365
Варош Крушевац: Филип Јовановић, трговац из Крушевца
Краљеви посланици: Аврам Шокорац, судија апелационог суда Миодраг Протић, председник ужичког првостепеног суда Светозар Белотрепић, трговац из Крушевца
160
Избори за Народну скупштину 22. јула 1901. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Ражањски срез: Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња
Трстенички срез: Филип Милојевић, тежак из В. Дренове
Жупски и Копаонички срез: Никола Милосављевић (1856-1942), трговац из Александровца
Расински срез: Др Јован Данић (1854-1924), лекар из Београда Стојан Лукић (1861-1940), економ из Дољана
Варош Крушевац: Др Паја Бота (1859-1916), лекар из Крушевца
Краљев посланик: Михаило А. Поповић, директор гимназије у Крушевцу Народни посланици за Округ моравски су: Михаило Ж. Поповић, свештеник из Бачине за темнићки срез Милија Миловановић, из Бачине за темнићки срез
161
Избори за Народну скупштину 19. маја 1903. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Петар Катић, трговац из Трстеника Аврам Шокорац, судија Касационог суда из Београда Алекса Петковић, трговац из Јасике Васа Анђелковић, трговац из Трстеника Милан Кнежевић, трговац из Бруса Новица Минић, трговац из Александровца
Варош Крушевац Љубомир Ристић, трговац из Крушевца Народни посланик из Округа моравског је: Ђорђе Чепурац, из Обрежа за темнићки срез
162
160
Српске Новине, 23. јун 1898, стр. 3. 161
Исто. 162
Српске Новине, 23. мај 1903, стр. 2.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
366
Избори за Народну скупштину 8. септембра 1903. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
Са општим условима (радикали)
Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Михајло Минић (1864-1925), свештеник из Мајдева Божидар Ц. Јеличић (1862-1949), индустријалац из Бруса
Са општим условима (самосталци) Стојан Лукић, економ из Дољана Ђорђе Милетић, прота из Ражња
Са нарочитим условима (радикали) Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела
Са нарочитим условима (самосталци) Влада Тодоровић, професор Високе школе у Београду
Варош Крушевац: Милан Арсенијевић, трговац из Београда
163
Народни посланици из Округа моравског су: Михаило Ж. Поповић, свештеник из Бачине за темнићки срез Милија Миловановић, трговац из Бачине за темнићки срез
164
Избори за Народну скупштину 10. јула 1905. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Михаило Минић, свештеник из Мајдева Филип Милојевић, трговац из В. Дренове Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса Стојан Лукић, економ из Дољана Мика Марисављевић, из Милутовца Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела Влада Тодоровић, професор Високе школе у Београду
Варош Крушевац: Драгутин М. Рашић, индустријалац из Крушевца
165
Народни посланик из Округа моравског је: Андра Парађанин, трговац из Пољне за темнићки срез
166
163
Српске Новине, 14. и 17. септембар 1903, стр. 1. 164
Исто. 165
Српске Новине, 16. јул 1905, стр. 1. 166
Исто.
Милорад Сијић
367
Избори за Народну скупштину 11. јуна 1906. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
Жупски и Копаонички срез:
Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса Ражањски срез:
Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња Расински срез:
Михаило Минић, свештеник из Мајдева Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела Стојан Лукић, економ из Дољана Димитрије Тричковић, директор гимназије у Крушевцу
Трстенички срез: Милен Војиновић (1850-1943), земљорадник из Велике Дренове
Варош Крушевац: Милутин Ј. Павловић, трговац из Крушевца
167
Народни посланик из Округа моравског је: Андра Парађанин, трговац из Пољне за темнићки срез
168
Избори за Народну скупштину 18. маја 1908. године
Народни посланици из Округа крушевачког су:
Жупски срез: Ивко Ивковић (1875-1938), економ из Александровца Сава Раденковић (1866-1953), економ из Трнаваца
Копаонички срез: Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса
Расински срез: Михаило А. Поповић, државни саветник у Београду Михаило Минић, свештеник из Мајдева Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела
Трстенички срез: Милун Малићанин (1860-1926), трговац из Јасиковице
Варош Крушевац: Драгутин М. Рашић, индустријалац из Крушевца
169
Народни посланик из Округа моравског је: Чеда Урошевић, благајник штед. из Варварина, темнићки срез
170
167
Српске Новине, 14. јун 1906, стр. 1. 168
Исто. 169
Српске Новине, 25. мај 1908, стр. 2. 170
Исто.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
368
Избори за Народну скупштину 1. априла 1912. године Народни посланици из Округа крушевачког су:
Михаило Минић, свештеник из Мајдева, стари радикали Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса, стари радикали Ранко Обрадовић (1869-1942), из Округлице, стари радикали Ђорђе Брачинац, трговац из Ражња, радикали дисиденти Герасим В. Поповић (1850-1918), прота из Александровца Драгутин Пећић (1873-1948), професор из Јагодине Стојан М. Протић, министар унутрашњих дела, стари радикали Милан Мостић, јавни правозаступник из Београда
Варош Крушевац: Милутин Ј. Павловић, трговац из Крушевца, стари радикали
171
Народни посланик из Округа моравског је: Чеда Урошевић, дел. окр. одбора из Крушевца, темнићки срез
172
Народни посланици Крушевачког округа у Краљевини СХС и Краљевини Југославији
(1919-1939)
Избори 28. новембра 1920. године173
Народни посланици из Крушевачког округа су:
Стојан М. Протић, државни саветник из Београда Стојан Милошевић, каменорезац из Крушевца Љубомир Матић, професор из Крушевца Димитрије Попадић, из Глободера Радослав Васић, земљорадник из Ћелија Милан Симоновић, адвокат из Крушевца
Избори 18. марта 1923. године174
Народни посланици из Крушевачке области су:
Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса, носилац листе Александар Додић (1885-1969), економ из Милутовца Милан Симоновић, адвокат из Крушевца Љубомир Ристић, трговац из Крушевца
171
Српске Новине, 6. април 1912, стр. 1. 172
Исто. 173
Политика, 29. новембар 1920. година. 174
Политика, 20. март 1923, стр. 1.
Милорад Сијић
369
Избори 8. фебруара 1925. године
175
Народни посланици из Крушевачке области су:
Др Добривоје Гер. Поповић (1875-1935), из Александровца Александар Додић, економ из Милутовца Милутин Пешић (1889-1937), земљорадник из Витановца Милан Симоновић, адвокат из Крушевца
Избори 11. септембра 1927. године176
Народни посланици из Крушевачке области су:
Др Добривоје Гер. Поповић, лекар из Александровца Милан Симоновић, адвокат из Крушевца Др Коста Кумануди (1874-1962), из Београда Светислав Вучковић, трговац из Крушевца Драгутин Јовановић (1892-1932), из Врњачке Бање
Избори 8. новембра 1931. године177
Народни посланици Крушевачког инспектората за срезове
бивше Крушевачке области су:
Жупски срез: Др Добривоје Гер. Поповић, лекар из Александровца
Косанички и Копаонички срез: Божидар Ц. Јеличић, индустријалац из Бруса
Ражањски и Темнићки срез: Михаило Крстић (1897-1966), адвокат из Ражња
Расински срез: Милан Симоновић, адвокат из Крушевца
Трстенички срез: Александар Додић, економ из Милутовца
175
Политика, 11. фебруар 1925, стр. 2. 176
Политика, 12. септембар 1927. година. 177
Политика, 10. новембар 1931, стр. 2.
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА (1833-1944)
370
Избори 5. маја 1935. године178
Народни посланици Крушевачког инспектората за срезове
бивше Крушевачке области су:
Копаонички срез: Цветко С. Јеличић (1899-1971), из Бруса (ЈНС)
Жупски срез: Др Добривоје Гер. Поповић, лекар из Александровца (ЈНС) Богдан Милинчић (1895-1936), деловођа из Стубла (ЈНС) Стојан Раденковић (1887-1959), трговац из Трнаваца (ЈНС)
Ражањски срез: Михаило Крстић, адвокат из Ражња
Расински срез: Богољуб Кнежевић, из Крушевца (ЈНС)
Трстенички срез: Др Милош Рашковић, из Трстеника
Темнићки срез: Коста Димитријевић (1887-?), трговац из Варварина
Избори 11. децембра 1938. године179
Народни посланици Крушевачког инспектората за срезове
бивше Крушевачке области су:
Жупски срез: Ђорђе Раденковић (1907-1976), из Трнаваца
Копаонички срез: Цветко Јеличић, из Бруса
Ражањски срез: Милан Поповић, грађевински инжењер из Ражња
Расински срез: Крста Новаковић, апотекар из Крушевца
Трстенички срез: Милош Малићанин (1900-1943), банкар из Јасиковице
Темнићки срез: Станоје Протић (1900-1945), из Варварина
178
Политика, 6. мај 1935. године. 179
Политика, 13. децембар 1938, стр. 4.
373
АЗБУЧНИК ИМЕНА A
Авенер Албрехт 289
Авић Коста 355
Аврамовић Живојин 96
Аврамовић Миленко 67
Аврамовић Милосав 96
Агаповић Лазар 182
Агатоновић Лазар 191
Агатоновић Синиша 190
Агатоновић Стојан 191
Агић Челеби Али 17
Аздејковић Живадин 113
Алексић Аврам 133
Алексић Александар 111
Алексић Божидар 111
Алексић Владимир 131
Алексић Властимир 131
Алексић Димитрије 245
Алексић Драгољуб 131
Алексић Драгутин 133
Алексић Илија 26, 232
Алексић Јован 111
Алексић Лука 58
Алексић Миладин 34
Алексић Н. Чедомир 111
Алексић Новица 111
Алексић Радомир 133
Алексић Рајко 133
Алексић Чедомир 111, 221
Анастасијевић Коста 47
Анастасијевић Милован 53
Анастасијевић Панта 102,
335
Анастасијевић Петар 47
Андоновић Милан 232
Андрејевић Агатон 347
Андрејевић Лазар 132
Андробашић Коста 26
Андробашић Никола 26,
219, 221
Анђелковић Васа 363, 364,
365
Анђелковић Драгутин 119
Анђелковић Ђока 297, 298
Анђелковић Јован 347
Анђелковић Коста 53
Анђелковић Миша 348,
349
Анђелковић Наум 26
Анђелковић Павле 59
Анђелковић Петар 26, 227
Анђелковић Светозар 361
Анђелковић Ћира 297
Анђелковић Ћирко 355
Антић Јован 352, 364
Антонијевић Илија 180
Антонијевић Милан 74
Антонијевић Милисав 268,
321
Антоновић Димитрије 152
Антоновић Младен 152
Антоновић Риста 152
Арамбашић Александар
147
Арамбашић Божидар 147
Арамбашић Властимир
147
Арамбашић Гаврило 147,
334
Арамбашић Драгослав 338
Арамбашић Иван 147
Арамбашић Петар 147, 334
Аранђеловић Живојин 220
Аранђеловић Михаило 78
Аранђеловић Стојан 78
Арнаутовић Риста 69
Арсенијевић Атанасије
154, 224
Арсенијевић Видоје 192
Арсенијевић Здравко 194
Арсенијевић Милан 71,
222, 223, 366
Арсенијевић Михаило 68
Арсенијевић Радивоје 154
Арсенијевић Филип 74
Арсић Владимир 112, 224
Арсић Владислав 228
Арсић Драгослав 112, 314,
335
Арсић Ђорђе 182, 320
Арсић Јаков 347, 349
Арсић Љубомир 112
Арсић Мијаило 112
Арсић Милутин 166
Арсић Светомир 188
Атанасковић Петар 298
Атанацковић Вељко 128
Атанацковић Димитрије
349
Атанацковић Ђурађ 347
Атанацковић Јован 128
Атанацковић Љубомир 184
Атанацковић Милош 128
Атанацковић Станоје 184,
316
Аћимовић Александар 103
Аћимовић Арсеније 57
Аћимовић Васа 335
Аћимовић Душан 103
Аћимовић Љубомир 182
Аћимовић Милован 103,
297
Аћимовић Миљко 352
Аћимовић Ратомир 161
Аћимовић Светозар 161
Аћимовић Чедомир 103,
335
Ацковић Хаџи Гаврило 14
Б
Бабић Богдан 80
Бабић Божидар 80
Бабић Живојин 308
Бабић Језда 144
Бабић Милан 144
Бабић Обрен 152, 191
Бабић Радоје 180, 224, 328
Бабић Радул 173
Бабић Хаџи Владимир 5,
80
374
Бабовић Војислав 98
Бабовић Драгослав 98
Бабовић Миодраг 98
Бабовић Светозар 45, 59,
98, 326, 335
Бадњевац Панта 221
Бајчевић Влада 157
Бајчевић Љубомир 157
Бајчевић Павле 157
Баљозевић Добривоје 183
Банковић Стојан 33
Барјактаревић Атанасије
221
Басајловић Петар 352
Батричевић Стеван 101
Бегорович Мих. 202
Бејта Азем 52
Бекрић Добривоје 129
Бекчић Адам 162
Бекчић Марко 356, 358
Бекчић Миленко 162
Бекчић Светозар 190
Бекчић Светомир 190
Белимарковић Јован 203,
204, 205, 209
Беловић Никола 328
Белодедић Лазар 308
Белотрепић Милисав 25,
298
Белотрепић Димитрије 25
Белотрепић Велибор 25,
256
Белотрепић Димитрије 25
Белотрепић Живко 25, 159,
224, 300, 334
Белотрепић Љубивоје 25
Белотрепић Милан 25
Белотрепић Милорад 52
Белотрепић Михаило 25
Белотрепић Михаило 52
Белотрепић Павле 25
Белотрепић Светозар 25,
190, 223, 332, 335, 362,
363, 364, 365
Белотрепић Станоје 52,
298
Бинички Стеван 306
Биро Јован 146
Благојевић Александар 83
Благојевић Драгиша 83
Благојевић Јанићије 88,
221
Благојевић Љубомир 70,
297
Благојевић Милосав 297
Благојевић Милутин 83,
335
Благојевић Миодраг 83
Благојевић Михаило 83
Благојевић Петар 219
Благојевић Предраг 88
Благојевић Сотир 90
Блазнавац Живојин 219
Богдановић Анта 132
Богдановић Веселин 163
Богдановић Груја 92
Богдановић Ђока 309
Богдановић Китан 14
Богдановић Марко 356,
358
Богдановић Милан 163
Богдановић Милан 166
Богдановић Недељко 347
Богићевић Милош 221
Богојевић Бранимир 128
Богојевић Владимир 128
Богојевић Драгутин 128
Богојевић Ратко 128
Богојевић Селимир 128
Богосављевић Филип 346
Боди Г. Божа 259
Боди Ираклије 303
Божанић Гаја 352, 353
Божиновић Лука 88
Божиновић Светислав 189
Божиновић Стеван 88
Божић Василије 48
Божић Коста 139
Божић Никола 337
Божовић Владимир 171
Божовић Крста 145
Божовић Милорад 145
Бојић Славољуб 232
Бојовић Петар 308, 309
Бончић Михаило 360, 361,
364
Боровић Кића 91, 314
Боровић Чиле 91
Бота Паја 334, 362, 365
Бошковић Драгољуб 85
Бошковић Драгутин 85
Бошковић Ђорђе 220
Бошковић Јован 126
Бошковић Јован 201
Бошковић Миладин 348
Бошковић Петар 101
Бошковић Радомир 85
Бошковић Стојан 201
Бошковић Хусеин 52
Бошњаковић Милан 232
Брадић Васа 335, 355 360
Брадић Мијаило 348
Брадић Сава 354, 357
Брадић Таса 129, 326
Браљинац Аврам 23
Браљинац Алекса 23
Браљинац Анта 23
Браљинац Живко 26
Браљинац Коста 23
Браљинац Максим 23
Браљинац Мијаило 23
Браљинац Мијаило 26
Браљинац Милан 23
Браљинац Миленко 23
Браљинац Милета 26
Браљинац Милосав 8, 11,
23, 219, 227, 345, 346
Браљинац С. Милан 23
Браљинац Сава 23, 297,
362
Браљинац Стојан 23
Браљинац Чедомир 23, 301
Брачинац Ђока 210, 361,
362, 363, 365, 366, 367, 368
Брђовић Милован 351
Брзаковић Аврам 72
Брзаковић Божидар 72
375
Брзаковић Димитрије 219,
221, 349
Брзаковић Милан 72
Бркић Аћим 59
Бркић Божидар 51
Бркић Божидар 59
Бркић Владислав 51
Бркић Димитрије 59, 232
Бркић Мијаило 51
Бркић Мијаило 59
Бркић Милан 43
Бркић Милан 59
Бркић Милисав 51
Бркић Новак 59
Бркић Стојан 51, 232, 351,
352, 353
Бркић Тома 110
Бугарин Милија 219
Бугарски Јевта 124
Будимовић Властимир 82
Будимовић Ђорђе 61, 81,
82, 332, 335
Будимовић Милутин 82,
224
Будимовић Момчило 82
Будимовић Страхиња 82,
225
Бунтић Драгутин 66, 334
Бунтић Милан 66
Бунтић Миленко 51, 350
В
Вадлер Франц 331
Вајферт Ђура 207
Валтровић Михаило 201
Ваљаревић Влада 101
Ваљаревић Властимир 101
Ваљаревић Војин 31, 101,
300, 334
Ваљаревић Драгомир 101
Ваљаревић Душан 101
Ваљаревић Живојин 136
Ваљаревић Милан 136
Ваљаревић Тодосије 136
Василијев Миливоје 11
Василијевић Вукојица 172
Василијевић Милосав 172
Василијевић Павле 25
Василијевић Тодор 34
Васиљевић Алекса 227
Васиљевић Василије 87
Васиљевић Гвозден 69
Васиљевић Драгослав 87,
244, 245, 246
Васиљевић Ђорђе 160, 166
Васиљевић Милосав 241
Васиљевић Никола 69
Васиљевић Риста 160
Васић Владимир 219
Васић Властимир 160
Васић Војислав 142, 191,
225, 335
Васић Драган 221
Васић Маринко 73, 157,
298, 343
Васић Марјан 179
Васић Миленко 166
Васић Милорад 146, 334
Васић Милош 146
Васић Миодраг 268
Васић Митар 130
Васић Огњан 162, 225
Васић Радослав 368
Васић Сретен 179
Васојевић Миленко 334
Велимировић П. 205
Величковић Вуле 191, 302
Величковић Димитрије 85
Величковић Драшко 85
Величковић Иван 347
Величковић Манојло 191
Величковић Милан 85
Величковић Милић 228,
355, 360
Величковић Мита 191
Величковић Петар 291
Вељић Милан 72
Вељковић Драгољуб 97
Вељковић Драгутин 84
Вељковић Јанићије 88,
227, 334
Вељковић Јован 14
Вељковић Јован 227
Вељковић Крста 27
Вељковић Матеја 84, 332
Вељковић Милан 364
Вељковић Милутин 84,
293
Вељковић Никола 27
Вељковић Петар 135
Вељковић Пеша 27
Вељковић Радмило 88
Вељковић Светозар 138
Вељковић Софроније 27
Вељковић Стеван 23
Веселиновић Јован 189,
330
Веселиновић Лазар 27
Веселиновић Миленко 193
Веселиновић Милосав 70
Веселиновић Филип 102,
335, 362
Весић Бата 91
Весић Будимир 332
Весић Иларион 8, 9, 155
Весић Петроније 297
Видачић Штефица 276
Видојевић Драгутин 163
Видојевић Радојко 136
Видојковић Обрен 58
Викторовић Јован 308, 309
Вилотијевић Драгољуб 132
Вилотијевић Драгутин 132
Вилотијевић Јован 132
Винтер Љубиша 65
Винтер Франц 65, 298,
305, 343
Виторовић Велимир 36,
223, 294, 297, 326, 335
Виторовић Витомир 36
Виторовић Живко 36
Виторовић Јован 36
Вишек др Драгутин 87
Вишек др Стеван 87, 305
Владика Никанор 211
Влаић Павле 81
Влајић Гојко 38
376
Влајић Ђока 335
Влаховић Стеван 313
Војиновић Милен 367
Воларић Станислав 244
Вујић Јоаким 54
Вујић М. В. 205
Вујић Милош 109, 110,
330
Вујичић Милош 70, 297
Вујовић Мијајло 221
Вујовић Милош 123, 334
Вукадиновић Војин 298
Вукадиновић Нестор 298
Вукаиловић Младен 330
Вукашиновић Милан 149,
224
Вукићевић Илија 349
Вукићевић Новица 348,
349
Вукмировић Владимир 94
Вукмировић Милан 94
Вуковић Александар 117,
128
Вуковић Божидар 159
Вуковић Душан 159
Вуковић Ђорђе 115, 283,
284
Вуковић Ђорђе 193
Вуковић Милан 170
Вуковић Миливоје 159
Вуковић Никола 159
Вуковић Сима 159
Вукоичић Драган 180
Вукојевић Гиле 348, 349
Вукојичић Аксентије 135
Вукојичић Антоније 141
Вукојичић Живко 48
Вукојичић Милан 48
Вукојичић Петар 48, 100
Вукојичић Радојко 192
Вукомановић Андрија 89
Вукомановић Лука 219
Вукотић Антоније 224
Вукотић Милан 166
Вуксановић Витомир 161
Вуксановић Ђорђе 161
Вуксановић Милан 161
Вуксановић Слободан 161
Вукчевић Сима 228, 360
Вулетић Драгић 303
Вулић Милоје 352, 353
Вулкан Јанко 114, 115
Вуловић Велисав 286, 287
Вуловић Јован 161
Вуловић Стеван 76
Вучетић Александар 191
Вучетић Радомир 191
Вучић Светозар 335
Вучићевић Илија 245
Вучковић Александар 64
Вучковић Андреја 59, 298,
332
Вучковић Богољуб 64
Вучковић Вучко 123, 334
Вучковић Димитрије 109
Вучковић Добривоје 64
Вучковић Душан 64
Вучковић М. Вучко 21
Вучковић Милан 21
Вучковић Милан 64
Вучковић Миленко 59
Вучковић Миленко 76
Вучковић Милош 21
Вучковић Петар 123
Вучковић Радојко 192
Вучковић Сава 64
Вучковић Светислав 123,
369
Вучковић Тодор 348
Г
Гавриловић Глигорије 11,
34
Гавриловић Добросав 87
Гавриловић Драгомир 87
Гавриловић Драгослав 87
Гавриловић Драгутин 310,
318
Гавриловић Живојин 141
Гавриловић Јован 348, 349
Гавриловић Миленко 350,
351
Гавриловић Огњан 122,
298
Гавриловић Сава 57
Гавриловић Сава 87
Гавриловић Светислав 87
Гавриловић Тодосије 87
Гагић Радисав 175, 224,
249
Газибарић Милун 228
Газибарић Петроније 11
Газибарић Ранђел 32
Гарашанин Илија 15
Гачић Илија 102, 335
Гачић Милан 147, 326, 334
Гашић Љубодраг 188
Гашић Милисав 347
Гашић Михаило 359
Гашић Никола 348, 349
Гвозденовић Коста 54
Гвозденовић Милован 54,
224, 258, 299
Гвозденовић Нестор 53
Гвозденовић Тихомир 54,
221
Гершић Гл. 205
Гинић Светислав 126
Гинић Светолик 126
Гинић Станислав 326, 343
Главатовић Радоња 322
Главаш Станоје 197
Главашевић Лазар 330
Глигоријевић Ајга 181
Глигоријевић Дика 181
Глигоријевић Коста 181
Глигоријевић Милан 34
Глигоријевић Петар 74
Глигоријевић Стојан 244
Глигоријевић Ћира 181
Глишић Александар 308
Глишић Милан 73, 157
Гмитровић Живадин 24
Гмитровић Мијаило 24
Гмитровић Милан 57
Гмитровић Миленко 24
377
Гмитровић Младен 108
Гмитровић Сава 24
Гмитровић Станисав 24
Гмитровић Стеван 88
Гмитровић Стојадин 24
Гојковић Ђ. Никола 38
Гојковић Ђорђе 38
Гојковић Јанко 38
Гојковић Коста 38, 223,
334
Гојковић Никола 38
Голднер Драгиша 139
Голднер Јован 139
Голднер Карло 139
Голднер Ото 139
Голднер Рудолф 139
Голднер Тихомир 139,
224, 304, 314, 329
Голднер Франц 8, 139
Головодац Мина 11
Голочевац Владан 285
Голубовић Бранко 96
Голубовић Василије 298
Голубовић Видан 84, 298
Голубовић Владимир 96
Голубовић Градимир 96
Голубовић Драгољуб 87
Голубовић Душан 145
Голубовић Илија 84
Голубовић Јанаћко 96
Голубовић Лазар 87, 168
Голубовић Манојло 96
Голубовић Мијајло 84
Голубовић Михаило 95
Голубовић Никола 136
Голубовић Радомир 145
Голубовић Радомир 180
Голубовић Светислав 96
Градиштанац Благоје 232,
355
Градиштанац Димитрије
355
Градиштанац Коста 363
Грбић Урош 254, 255, 257
Грђић Васиљ 249
Гркајац Сима 347
Грковић Љубисав 221
Грој Милан 143
Грочковић Павле 11
Грујић Боривоје 221
Грујић Радивоје 141, 335
Грујић Сава 203, 204, 205,
209, 211, 212
Грујић Панта 308
Грујичић Божидар 122
Грујичић Бошко 122
Грујичић Велимир 122
Грујичић Драгослав 122
Грујичић Душан 122
Грујичић Живојин 122
Гугл Камил 334
Гугл Марко 334
Д
Давидовић Алекса 221
Давидовић Љуба 217, 250
Давидовић Никола 359
Дамњановић Михаило 319
Дамњановић Младен 347
Данић Атанасије 291
Данић Јован 365
Даскаловић Ћира 309
Дачић Благоје 179, 335
Дебељаковић Добросав
130
Дебељаковић Миодраг 190
Дебељаковић Нићифор 71
Дебељаковић Радоје 130
Дебељаковић Светомир
130
Дебељаковић Стојан 190
Дебељаковић Тихомир 130
Дедић Веља 133
Дедић Драган 133
Дедић Радош 133
Дединац Драгутин 54
Дединац Ђорђе 55
Дединац Ђурђе 54
Дединац Мијаило 54
Дединац Милисав 55, 223,
358
Дединац Милорад 54
Дединац Миодраг 54
Дединац Н. Ђорђе 54
Дединац Н. Мијаило 54
Дединац Н. Милан 54
Дединац Нестор 54
Дединац Радоје 54
Делини Коста 245
Десимировић Лазар 291
Деспотовић Живојин 67
Деспотовић Милан 67
Димитријевић Аврам 86
Димитријевић Алекса 309
Димитријевић Богољуб
169
Димитријевић Боривоје 67
Димитријевић Бранислав
67
Димитријевић Василије 29
Димитирјевић Драгутин
308
Димитријевић Ђурђе 29,
330
Димитријевић Живадин 29
Димитријевић Јевта 110
Димитријевић Јован 219
Димитријевић Коста 370
Димитријевић Коста 67
Димитријевић Ксенофан
35
Димитријевић Лазар 106
Димитријевић Љубиша 37
Димитријевић Манојло 14
Димитријевић Милисав
128
Димитријевић Милош 128
Димитријевић Мирољуб
67
Димитријевић Михаило
128
Димитријевић Младен 128
Димитријевић Настас 14
Димитријевић Никола 26
Димитријевић Панајот 35
Димитријевић Петар 37
Димитријевић Петар 89
378
Димитријевић Прока 19,
37, 224, 334
Димитријевић Риста 35,
232, 334
Димитријевић Сава 17.
Димитријевић Светолик
171
Димитријевић Светолик
192
Димитријевић Спира 86
Димитријевић Стеван 102
Димитријевић Стефан 227
Димитријевић Танасије 67
Димитријевић Тодор 35
Димитријевић Тодор 191
Димитријевић Хариз 35,
298
Дина Димитрије 11
Дингарац Риста 284
Динић Божидар 47, 58,
166, 334
Динић Димитрије 58
Динић Драгољуб 111
Динић Душан 32
Динић Коста 58
Динић Лазар 32, 362
Динић Милутин 241
Динић Мирослав 220, 225
Динић Михаило 111
Динић Михаило 111
Динић Никола 111
Динић Радомир 111
Динић Сретен 198, 251,
341
Динић Стојан 58
Динић Стојан 58
Динић Хаџи Илија 5, 58
Дмитровић Стеван 347
Додић Александар 368,
369
Додић Јанићије 351, 355
Дојчиновић Милосав 337,
338
Дојчиновић Михајло 38,
334
Дојчиновић Светислав 38
Долић Ђорђе 171
Драганац Марко 109, 335
Драгашевић Јован 201
Драгићевић Тодор 348
Драгутиновић Бранко 244
Дражовић Агатон 351, 352
Драшковић Станимир 327
Дреновац А. Ђорђе 35,
223, 224, 265, 323
Дреновац Аврам 58
Дреновац Алекса 35
Дреновац Алекса 58
Дреновац Арса 25, 26, 35,
203, 209, 232, 298, 334,
355, 356, 359, 360, 361,
362, 363
Дреновац Војислав 59
Дреновац Ж. Ђорђе 59
Дреновац Ж. Сава 59
Дреновац Живко 59, 298
Дреновац Илија 36
Дреновац М. Ђорђе 36,
227, 280, 337
Дреновац Милован 36
Дреновац Милосав 22, 35
Дреновац Милош 36
Дреновац Милутин 36
Дреновац Миодраг 36
Дреновац Михаило 58
Дреновац Никола 36
Дреновац Петар 58
Дреновац Сава 58, 59
Дреновац Светолик 59,
338
Дреновац Стеван 58, 298
Дреновац Тихомир 36,
225, 290
Дреновац Х. Сава 58
Дреновац Хранислав 58
Дробњак Грујица 330
Дугалић Милан 76
Дугалић Недељко 76, 297
Дукас Димитрије 39, 40
Дунда Д. Михаило 114
Дунда Д. Тома 114, 283,
284
Дунда Ђорђе 114, 115
Дунда Лазар 114, 283, 284
Дунда Милан 115
Дунда Н. Димитрије 114,
115, 283, 284, 285, 334
Дунда Н. Ђорђе 150
Дунда Н. Сотир 150
Дунда Ник. Тома 115
Дунда Риста 115
Дунда С. Никола 150, 241
Дунда Т. Димитрије 114,
115, 116
Дунда Т. Михаило 114
Дунда Т. Никола 114, 115,
116, 335
Дунда Томе Димитрије
114
Дунда Томе Никола 115
Дунда Трифун 114, 117
Дуњић др Михаило 49
Дуњић Милан 49
Дуњић Милован 49, 346
Дуњић Милојко 49, 222,
341
Дуњић Мина 232, 351
Дуњић Радослав 49, 244,
301
Дуњић Сретен 49
Дучић Нићифор 201, 203
Ђ
Ђаја Јован 201
Ђековић Анта 84, 298
Ђерасимовић Љубомир
220
Ђинић Андрија 30
Ђинић Живко 30
Ђинић Коста 30
Ђинић Матеја 30
Ђинић Милан 30
Ђокић Милета 334
Ђинић Мита 30
Ђинић Светозар 30
Ђинић Стојан 30
Ђокић Аврам 361
379
Ђокић Павле 330
Ђокић Сима 360
Ђокић Стеван 224
Ђокић Милутин 334
Ђоковић Миљко 334
Ђонић Драгомир 150
Ђорђевић Аксентије 67
Ђорђевић Алекса 51
Ђорђевић Алекса 69
Ђорђевић Анта 27
Ђорђевић Бајић Драгослав
151, 224
Ђорђевић Благоје 51
Ђорђевић Богомир 71
Ђорђевић Борисав 151
Ђорђевић Бранко 89, 221
Ђорђевић Будимир 185
Ђорђевић Ванђел 182, 225
Ђорђевић Васа 179, 226
Ђорђевић Витко 153
Ђорђевић Влада 71, 335
Ђорђевић Владан 207
Ђорђевић Глигорије 110
Ђорђевић Глигорије 58,
297
Ђорђевић Димитрије 159
Ђорђевић Димитрије 219
Ђорђевић Димитрије 37
Ђорђевић Димитрије 42
Ђорђевић Димитрије 182
Ђорђевић Добросав 89
Ђорђевић др Иван 185,
225
Ђорђевић Драгољуб 132
Ђорђевић Драгољуб 20
Ђорђевић Драгомир 142
Ђорђевић Драгутин 129
Ђорђевић Драгутин 164
Ђорђевић Драгутин 170
Ђорђевић Драгутин 51
Ђорђевић Душан 151
Ђорђевић Ђорђе 159
Ђорђевић Ђорђе 332
Ђорђевић Ђорђе 80
Ђорђевић Живојин 332
Ђорђевић Жика 192
Ђорђевић Зоран 37
Ђорђевић Ј. Никола 37
Ђорђевић Јанко 134
Ђорђевић Јевта 84
Ђорђевић Јован 20
Ђорђевић Јован 37
Ђорђевић Константин 20
Ђорђевић Константин 37
Ђорђевић Константин 40,
334
Ђорђевић Коста 24, 298
Ђорђевић Коста 37
Ђорђевић Коста 51
Ђорђевић Крста 153
Ђорђевић Крста 227
Ђорђевић Лазар 20
Ђорђевић Љубомир 84
Ђорђевић М. Јован 37
Ђорђевић Манојло 20
Ђорђевић Милан 257
Ђорђевић Милан 58
Ђорђевић Милан 59
Ђорђевић Милан 71
Ђорђевић Милан 80
Ђорђевић Милан 85, 92
Ђорђевић Милета 12, 24
Ђорђевић Миливоје 37
Ђорђевић Миливоје 84
Ђорђевић Милисав 326
Ђорђевић Милован 222
Ђорђевић Милосав 118
Ђорђевић Милош 103
Ђорђевић Милош 219, 220
Ђорђевић Милутин 164
Ђорђевић Миодраг 142
Ђорђевић Миодраг 37
Ђорђевић Миодраг 97
Ђорђевић Митар 34
Ђорђевић Михаило 142
Ђорђевић Михајло 76
Ђорђевић Михајло 86
Ђорђевић Момчило 84
Ђорђевић Наун 159
Ђорђевић Никола 37
Ђорђевић Никола 40
Ђорђевић Никола 57, 297
Ђорђевић Никола 80
Ђорђевић Павле 80
Ђорђевић Петар 159
Ђорђевић Петар 53
Ђорђевић Радивоје 110
Ђорђевић Радивоје 71
Ђорђевић Радоје 143
Ђорђевић Радомир 150
Ђорђевић Ратибор 150
Ђорђевић Р. др Тихомир
11, 12, 14
Ђорђевић Риста 11, 26
Ђорђевић Риста 182
Ђорђевић Светозар 51
Ђорђевић Спасоје 84
Ђорђевић Станисав 47
Ђорђевић Станисав 84
Ђорђевић Стеван 350
Ђорђевић Стојадин 97
Ђорђевић Стојан 226
Ђорђевић Стојан 330
Ђорђевић Стојко 97, 184
Ђорђевић Танасије 102
Ђорђевић Таса 59, 297
Ђорђевић Тодор 71
Ђорђевић Трифун 132
Ђорђевић Харалампије 40
Ђорђевић Чедомир 84
Ђорђевић Чедомир 89
Ђорић Л. Мата 66, 126
Ђорић Марисав 355
Ђорић Милета 53
Ђорић Станоје 347
Ђорић Стеван 66
Ђукић Сима 211
Ђурђевић Димитрије 29
Ђурић Андреја 70
Ђурић Велимир 138
Ђурић Гојко 268
Ђурић Драгољуб 224
Ђурић Драгослав 70
Ђурић Миљојко 144
Ђурић Радован 70
Ђурић Спасоје 101
Ђуричић Андреја 134
Ђуричић Властимир 134
380
Ђуричић Вукашин 134
Ђуришић Милован 166
Ђуришић Миљко 166
Ђурковић Василије 63
Ђурковић Илија 63, 176,
273, 274, 335
Ђурковић Миладин 59
Ђурковић Никола 63
Ђурковић Петар 63
Ђурковић Радоица 63
Ђуровић Димитрије 261
Ђуровић Крста 13
Е
Егерић Влада 325
Епископ Доситеј 265, 343
Епископ др Јован 10, 11,
217, 256, 328
Епископ Јероним 203
Ерић Димитрије 117
Ерић Душан 117
Ерић Јован 117
Ерић Стојадин 169
Ж
Жарковић Јован 348
Живадиновић Лазар 241
Живадиновић Момир 155
Живадиновић Петар 347,
348
Живадиновић Петар 53
Живановић Благоје 151
Живановић Јаков 227
Живановић Михаило 57,
223, 350, 351
Живановић Станоје 151
Живановић Филип 228
Живић Миљко 349
Живковић Аврам 111
Живковић Арсеније 350
Живковић Благоје 54
Живковић Боговид 125
Живковић Божидар 108
Живковић Бошко 125
Живковић Бранко 127
Живковић Велимир 54
Живковић Вељко 108
Живковић Груја 108
Живковић Димитрије 111
Живковић Добросав 224,
226, 304
Живковић Драги 170
Живковић Драгослав 168
Живковић Драгутин 74
Живковић Душан 157
Живковић Ђорђе 108
Живковић Ђорђе 345, 346,
347
Живковић Живојин 168
Живковић Јања 12
Живковић Коста 24
Живковић Мијаило 58, 59,
120
Живковић Милан 24
Живковић Миленко 323
Живковић Милија 351
Живковић Миљко 157, 335
Живковић Михајло 111,
224
Живковић Светозар 24
Живковић Светомир 125
Живковић Сима 54
Живковић Соја 324
Живковић Станко 53
Живковић Стојадин 5
Живковић Стојан 13
Живковић Стојан 24
Живковић Стојан 346
Живковић Стојан 86
Живковић Чедомир 157
Живојиновић Мојсило 48
Жикић Војислав 70
Жикић Драгутин 155, 225,
226
Жикић Живојин 112
Жикић Љубомир 112
Жикић Мика 70, 298
Жикић Петар 70
Жишић Штерија 79
З
Зајић Миладин 129
Зајић Стојадин 175
Зајнц Фрања 324
Заниновић Винко 324
Здравковић Алекса 124
Здравковић Борисав 97
Здравковић Васа 97, 326
Здравковић Василије 102,
334
Здравковић Велимир 291
Здравковић Вукашин 97
Здравковић Десимир 187
Здравковић Ђорђе 31
Здравковић Живко 232
Здравковић Јован 20, 66,
226
Здравковић Јосиф 291
Здравковић Китан 27
Здравковић Костантин 27
Здравковић Милорад 187
Здравковић Милош 20
Здравковић Миљко 53
Здравковић Миодраг 102
Здравковић Момчило 336,
337, 338
Здравковић Никола 20
Здравковић Петар 35
Здравковић Петар 89
Здравковић Петко 31
Здравковић Светислав 134
Здравковић Светолик 31,
220
Здравковић Станоје 97
Здравковић Стефан 27
Здравковић Таса 58
Здравковић Чедомир 187
Зеленика Милан 265
Зечевић Миливоје 308
Златановић Драгомир 146
Златановић Милан 116
Златановић Милутин 116
Златановић Таса 110
Златановић Хранислав 146
Зојић Арис 11, 13, 35
381
Зојић Димитрије 18
Зојић Димитрије 18, 19,
297
Зојић Димитрије 26
Зојић Ђорђе 18
Зојић Зоја 18, 225, 290, 311
Зојић З. Јања 113
Зојић Јања 18, 335
Зојић Константин 113
Зојић Михаило 18, 113,
126
Зојић Паскаљ 18
Зојић Хариз 35
Зордумис Апостол 163
Зордумис Константин 163
Зордумис Леонида 35, 163
Зорић Станко 142, 164
И
Ибровац Милун 104, 221
Ибровац Миодраг 104
Ибровац Предраг 104
Ибровац Спасоје 104
Иванић Милош 225
Ивановић Богдан 228
Ивановић Веселин 70
Ивановић Груја 361
Ивановић Грујо 188
Ивановић Драгутин 224
Ивановић Душан 87
Ивановић Илија 182
Ивановић Јован 87
Ивановић Милован 227,
340
Ивановић Милован 309
Ивановић Петар 87
Ивановић Сима 355
Ивановић Сима 360
Ивановић Цветко 188
Ивезић Петроније 221
Ивковић Антоније 297
Ивковић Ђорђе 34
Ивковић Живан 227
Ивковић Ивко 367
Ивковић Јован 348, 349
Ивковић Јован 67, 182
Ивковић Никола 143
Ивковић С. Живојин 187
Ивковић Ч. Живојин 184
Ивљанин Мијат 355, 356,
359, 363
Игњатовић Димитрије 102
Игњатовић Живојин 118
Игровић Јанићије 26
Игрошанац Димитрије 39
Игрошанац Драгослав 39
Игрошанац Љубомир 39
Игрошанац Марко 39
Игрошанац Милун 39
Игрошанац Михаило 39
Игрошанац Радомир 39
Игрошанац Стеван 39
Игрошанац Филип 39
Икономидас Петар 126,
130
Илинкић Драгутин 30, 297
Илинкић Јован 30
Илинкић Коста 30, 347,
351
Илинкић Милутин 30
Илић Антоније 47, 223,
297, 298
Илић Антоније 73
Илић Богољуб 185, 221
Илић Богољуб 66, 224, 335
Илић Божур 280
Илић Бошко 104
Илић Влада 166
Илић Димитрије 291
Илић Добривоје 70, 223
Илић др Миодраг 104
Илић Драгић 11, 343
Илић Драгутин 70
Илић Драгутин 86
Илић Ђорђе 11
Илић Ђорђе 139
Илић Живко 47, 343
Илић Живојин 28, 335
Илић Живојин 47
Илић Илија 47, 326
Илић Јеврем 139
Илић Јерусалим 139, 303
Илић Јован 86
Илић Коста 28, 297
Илић Мата 28
Илић Милан 28
Илић Миливоје 28
Илић Милић 30
Илић Милош 291
Илић Милутин 86
Илић Михајло 28
Илић Младен 74
Илић Младен 77
Илић Никола 28, 335
Илић Павле 68
Илић Радивоје 30
Илић Радослав 28
Илић Сава 28
Илић Светозар 28
Илић Сима 228
Илић Станоје 104, 334
Илић Т. Живко 47
Илић Тихомир 104
Илић Тодор 28
Илић Тодор 47
Илић Ц. Јован 70
Илић Ц. Коста 70
Илић Чеда 104, 224, 327,
328, 343
Исаиловић Илија 310, 312
Исаковић Јован 227
Ј
Јабланац Глиша 348
Јагликић Стојан 11
Јаковић Мијаило 346
Јаковљевић Драгољуб 180
Јаковљевић Драгољуб 191
Јаковљевић Ивко 67, 162,
225
Јаковљевић Милисав 132,
330, 335
Јаковљевић Милорад 132
Јаковљевић Радомир 192,
316
Јаковљевић Стеван 132
382
Јаковљевић Стојадин 73,
330
Јаковљевић Хаџи Сима 5
Јаковљевић Хаџи Тока 5,
30
Јакоубхова Анче 324
Јакшић Светозар 165
Јакшић Страхиња 165
Јанжешковић Миливоје 92
Јанић Добривоје 74
Јанић Душан 74, 338
Јанић Лазар 74
Јанић Манојло 13
Јанић Радуле 74
Јанићијевић Коста 298
Јанковић Андреја 102
Јанковић Атанасије 87
Јанковић Божидар 131
Јанковић Божидар 39
Јанковић Боривоје 131
Јанковић Витомир 34
Јанковић Војислав 149
Јанковић Војислав 34
Јанковић Глигорије 39,
105, 271, 334
Јанковић Димитрије 57
Јанковић Душан 180
Јанковић Душан 250, 336
Јанковић Ђорђе 12
Јанковић Ђура 256
Јанковић Живојин 55
Јанковић Жика 176
Јанковић Илија 66
Јанковић Јован 34
Јанковић Јован 58
Јанковић Јоса 288
Јанковић К. Глигорије 39,
271, 272, 273
Јанковић Коста 221
Јанковић Коста 39, 228,
271, 272, 298
Јанковић Миладин 298
Јанковић Милан 207
Јанковић Милан 219
Јанковић Милан 298
Јанковић Милоје 190
Јанковић Милорад 39
Јанковић Милорад 87
Јанковић Милош 55
Јанковић Милош 57
Јанковић Михаило 8, 55,
80, 262
Јанковић Ника 12
Јанковић Пера 131, 334
Јанковић Петар 58
Јанковић Петар 87
Јанковић Сава 268
Јанковић Станоје 61
Јанковић Тодор 149
Јанковић Тома 24
Јанковић Трандафил 12
Јаношевић Бранислав 35,
154, 224, 225, 238, 321, 332
Јаношевић Димитрије 117
Јаношевић Драган 154
Јаношевић Милан 154
Јаношевић Милосав 67
Јаношевић Светозар 80
Јаношевић Тодор 154, 298
Јањић Дина 12, 26
Јањић Ђорђе 60, 96
Јањић Јанићије 129
Јањић Константин 25
Јањић Коста 129, 334
Јањић Љота 11, 18
Јањић Љота 60, 96
Јањић Панајот 12
Јањушевић Михаило 334
Јасеровски Павле 280
Јаћовић Боривоје 8, 21
Јаћовић Вучко 21, 75
Јаћовић Коста 21
Јаћовић Светозар 21, 99
Јаћовић Стојан 21, 104
Јевгенијевић Сава 119
Јевтимијевић Јања 11
Јевтић Божидар 175
Јевтић Гаврило 308
Јевтић Душан 168
Јевтић Душан 180
Јевтић Јован 68
Јевтић Милорад 147
Јевтић Милутин 224
Јевтић Павле 363
Јевтић Сима 228
Јелић Владимир 137
Јелић Урош 89
Јеличић Благоје 122
Јеличић Божа 96, 256, 278,
366, 367, 368, 369
Јеличић Глигорије 124
Јеличић Мијајло 124
Јеличић Милутин 122, 225
Јеличић Никола 124
Јеличић Радомир 124
Јеличић Цветко 370
Јенић Чедомир 114, 283,
284
Јеремић Душан 336
Јеремић Милен 127, 297
Јеремић Милун 189
Јеротијевић Милан 172
Јеротијевић Мирко 172
Јеротић Драгутин 308
Јефтић Тома 194
Јова Кљуна 42
Јовановић Аврам 354, 356,
358
Јовановић Адам 142
Јовановић Алекса 225
Јовановић А. Милан 109
Јовановић Андрија 26
Јовановић Андрија 32
Јовановић Анђелко 11
Јовановић Антанасије 76
Јовановић Арса 143
Јовановић Арса 32
Јовановић Благоје 224
Јовановић Божидар 76
Јовановић Васа 34
Јовановић Велисав 165
Јовановић Влада 124
Јовановић Владимир 106
Јовановић Војислав 249
Јовановић Гаја 298
Јовановић Д. Милан 126
Јовановић Димитрије 108
Јовановић Димитрије 29
383
Јовановић Димитрије 76
Јовановић Драги 151
Јовановић Драгиша 161
Јовановић Драгољуб 102
Јовановић Драгољуб 106
Јовановић Драгољуб 172
Јовановић Драгољуб 219
Јовановић Драгутин 126
Јовановић Драгутин Луне
369
Јовановић Ђорђе 202, 213
Јовановић Ђорђе 11, 29
Јовановић Живојин 185
Јовановић Живојин 76
Јовановић Живорад 109
Јовановић Иван 85
Јовановић Илија 161
Јовановић Коста 120
Јовановић Коста 44, 45
Јовановић Коста 66
Јовановић Коста 192
Јовановић Крста 349
Јовановић Крста 98
Јовановић Лазар 110
Јовановић Љубиша 161
Јовановић Љубомир 34
Јовановић Љубомир 98
Јовановић Манасије 330,
335
Јовановић Милан 108
Јовановић Милан 126
Јовановић Милан 141
Јовановић Милан 173
Јовановић Миленко 149
Јовановић Милић 102
Јовановић Милорад 224
Јовановић Милорад 194
Јовановић Милош 192
Јовановић Милош 143
Јовановић Милош 34
Јовановић Миљојко 347
Јовановић Миодраг 76
Јовановић Михаило 20
Јовановић Михаило 346
Јовановић Младен 297,
351
Јовановић Наум 306
Јовановић Никола 120
Јовановић Никола 180
Јовановић Никола 298
Јовановић Петар 102
Јовановић Петар 267
Јовановић Петар 76
Јовановић Петар 11
Јовановић Радован 156,
335
Јовановић Радомир 191
Јовановић Радосав 173
Јовановић Сава 34
Јовановић Сава 355
Јовановић Сава 58
Јовановић Светислав 29
Јовановић Светозар 34
Јовановић Сибин 173
Јовановић Сима 126
Јовановић Симон 53
Јовановић Синиша 161
Јовановић Сретен 140
Јовановић Стаменко 53
Јовановић Станимир 69
Јовановић Станко 155
Јовановић Станко 29
Јовановић Стева 324, 325
Јовановић Стеван 103
Јовановић Стеван 140
Јовановић Стеван 86
Јовановић Стојадин 66, 78
Јовановић Стојан 219, 345
Јовановић Стојан 29
Јовановић Таса 96, 232
Јовановић Тома 66
Јовановић Филип 29, 44,
45, 71, 343, 358, 364, 365
Јовановић Христифор 126
Јовић Љубомир 322
Јовичић Коста 29
Јовичић Лазар 76
Јовичић Светозар 29
Јовичић Сима 29
Јовичић Станоје 29
Јовчић Стојан 28, 362
Јоксимовић Драгољуб 286
Јоксимовић Никола 335
Јолдић Крста 32
Јолдић Станоје 32
Јорговић Душан 337
Јосић Радич 8, 155, 224,
225, 328
Јосифовић Александар 187
Јосифовић Ђурађ 308
Јосифовић Јосиф 187
Јосифовић Лазар 52
Јосифовић Марко 19
Јотић Сретен 169
Јоцић Драгутин 291
Јоцић Живојин 170
Јоцић Никола 125, 170
К
Калајџић Риста 17
Каличанин Риста 175
Калуста Марија 194
Каматовић Алекса 249
Кара Aнтоновић Ђока 47
Кара Aнтоновић Никола
72
Караантоновић Филип 72
Карабиберовић Живко 201
Карађорђе 198, 341
Карађорђевић Александар
16, 17, 22, 265, 341
Карајовановић Ђорђе 219
Карајовић Живко 192
Каракушевић Арсеније 33
Каракушевић Атанасије 3
Каракушевић Аца 33
Каракушевић Божидар 33
Каракушевић Бранислав
33
Каракушевић Добривоје
33
Каракушевић Ђорђе 33
Каракушевић Милан 33
Каракушевић Миливоје 33
Каракушевић Никола 33
Каракушевић Павле 33
Каракушевић Петар 33
384
Каракушевић Светозар 33,
335, 343
Каракушевић Стојан 33
Карамарковић Марко 50
Карамарковић Мата 50
Карамарковић Матија 349
Карамарковић Сава 347
Караниколић Јанко 34
Касапић Бранко 194
Катанић Стеван 347
Катић Глиша 348, 349
Катић Драгољуб 61
Катић Драгутин 61
Катић Љубомир 61
Катић М. Коста 61, 298
Катић Миливоје 61
Катић Петар 353, 358, 359,
360, 362, 364, 365
Катић Станко 304
Катић Стеван 192
Катић Чедомир 61
Катунац Војислав 130,
336, 337, 338
Катунац Милоје 130
Катунац Момчило 130
Катунац Синиша 130
Катунац Тодор 130
Качаник Војислав 62
Качаник Ђ. Никола 62
Качаник Ђорђе 62, 326
Качаник Јован 62
Качаник Милорад 62, 91
Качаник Миодраг 62
Качаник Михаило 62
Качаник Никола 62
Качаник Панта 62, 274,
326
Качаревић Владимир 225
Качаревић Милош 224
Каштаварац Јован 84, 297
Каштаварац Стефан 11
Каштаварац Стојан 11
Кедровић Драгослав 21,
75, 294, 326
Кедровић Душан 75, 224
Кесеровић Драгутин 313
Китановић Драгомир 140,
332
Китановић Јован 224
Китановић Љубомир 140
Китановић Радич 140
Китановић Станоје 334
Клаинцлер Јован 24
Кланчник Виктор 244
Кнежевић Богољуб 167,
225, 236, 238, 256, 293,
328, 370
Кнежевић Божидар 167
Кнежевић Коста 173, 225,
304
Кнежевић Коста 308
Кнежевић Љубомир 167,
221
Кнежевић Милан 354, 358,
360, 364, 365
Кнежевић Михајло 106
Кнежевић Радомир 167
Кнез Милош 16, 271
Кнез Павле 319
Кнешић Ђорђе 112
Књиха Јосиф 280
Кобасица Стијепо 256
Кованџић Стеван 27
Ковачевић Бранко 289
Ковачевић Живојин 148
Ковачевић Јован 245
Ковачевић Љуб. 201
Ковачевић Мирко 148,
224, 305
Ковачевић Михаило 311
Ковачевић Момчило 148
Ковачевић Станислав 298
Ковачевић Станоје 326
Ковачевић Чедомир 148
Ковбаско Будимка 104
Кожетинац Аксентије 77,
305
Кожетинац Бранимир 187
Кожетинац Бранислав 77
Кожетинац Димитрије 66
Кожетинац Коста 77
Кожетинац Светолик 77
Кожетинац Хранислав 77
Кожул Марко 235, 237
Козарац Апостол 84
Козић Гојко 11, 90, 190
Козић Љубисав 184
Козић Сима 349
Којић Миладин 30
Којић Милан 30
Којић Петар 70
Колар Стеван 244
Коларевић Анта 346
Колашинац Јосиф 127
Колб Адолф 288
Коловић Божидар 305
Коловић Радослав 322
Коматовић Алекса 345,
346
Комбол Иван 145
Константиновић Богић 351
Константиновић Велимир
268
Константиновић Димитри-
је 37
Константиновић Ђорђе 37
Константиновић Ј. Ђорђе
37
Константиновић Јања 37
Константиновић Јован 37
Константиновић К. Јован
37
Константиновић Коста 37
Константиновић Милан
37, 151
Константиновић Наун 37
Константиновић Никола
37
Константиновић Сава 37
Константиновић Таса 57
Коњушки Коста 101
Копша Радомир 50, 300
Кордић Божидар 79
Кордић Драгослав 79
Кордић Јован 79
Кордић Милан 76, 79
Кордић Милета 79, 355
Кордић Милорад 79, 298
385
Кордић Михајло 79
Кордић Светозар 79
Кордић Стојан 79
Кордић Тома 79
Корт Еуген 242
Костадиновић Никола 332
Костадиновић Радомир165
Костић Душан 194
Костић Живота 141
Костић Јеврем 89
Костић Константин 141
Костић Милутин 143
Костић Наун 110
Костић Радоје 359, 360, 361
Костић Сотир 241
Костка Михајло 149
Костка Павле 149
Костка Првослав 149
Кошутић Љубомир 298
Коцић Ђорђе 64
Коцић Илија 219
Коцић Мијаило 64
Коцић Милан 64
Коцић Милорад 64, 334
Кочубински Ал. 202
Крајковац Милојко 228
Краљ Милан 25, 58, 209
Краљ Никола 198
Краљ Петар 213, 214, 216,
267
Краљевачки Ђура 75
Краљевачки Милош 75
Краљевачки Петар 75
Крапешић Светозар 201,
207
Крапчевић Д. Јован 42
Крапчевић Д. Милан 42,
223, 224, 335
Крапчевић Дамјан 42, 297
Крапчевић Душан 42
Крапчевић Ђ. Илија 42
Крапчевић Ђорђе 42
Крапчевић И. Ђорђе 42
Крапчевић И. Која 42
Крапчевић И. Милан 42
Крапчевић Илија 42
Крапчевић Милорад 42
Крапчевић Петар 42
Крапчевић Тихомир 42
Красојевић Јанићије 41,
290, 325
Крек Миха 256
Кркић Јован 83
Кркић Никола 83
Крмпотић Мирко 290
Крпић Трифун 208
Крсмановић Јова 207
Крстић Аврам 123
Крстић Атанасије 172
Крстић Богдан 345
Крстић Божидар 264, 268
Крстић Владимир 268
Крстић Војислав 89, 225
Крстић Драгутин 108, 335
Крстић Јован 89
Крстић Милосав 172
Крстић Милун 120
Крстић Михаило 256, 369,
370
Крстић Радомир 151, 224
Крстић Слободан 108
Кртолица Ђорђе 91, 194,
314
Кртолица Стеван 91, 314
Кузмановић Драгутин 134
Кузмановић Наум 71
Кујунџић Лазар 101
Кујунџић Стеван 310, 323,
338
Кулаковски Платон 202
Кумануди Коста 369
Л
Лабовић Периша 98
Лабовић Петар 98
Лазаревић Војислав 27
Лазаревић др Душан 226,
305
Лазаревић Ђорђе 92, 187,
226, 275, 276
Лазаревић Живко 24
Лазаревић Коста 36, 302,
335
Лазаревић Лазар 69
Лазаревић М. Сретен 69,
219, 221
Лазаревић Мијаило 27
Лазаревић Мика 304
Лазаревић Миленко 27
Лазаревић Михаило 69
Лазаревић Младен 291
Лазаревић Мома 69, 332
Лазаревић Недељко 24,
350, 351
Лазаревић Никола 27
Лазаревић Петар 15, 219,
220, 230, 345, 346
Лазаревић Сима 138
Лазаревић Сима 36
Лазаревић Сретен 36
Лазаревић Стеван 27, 298
Лазаревић Стеван 291
Лазаревић Стоиљко 221
Лазаревић Стојадин 36
Лазаревић Тодосије 36
Лазић Арсеније 291
Лазић Коста 320
Лазић Лазар 297
Лазић Мијушко 27
Лазић Михајло 245
Лазић Риста 39
Лазић Тома 39
Лангерхолц Отмар 310
Лапчевић Војислав 298
Лапчевић Никола 350
Лацић Душан 226
Леви Ј. Давид 101
Леви Ј. Мешулам 101
Леви Јаков 99, 101
Лекић Коста 207
Леоновић Живко 207
Лепенац Божидар 80
Лепенац Милан 80, 334
Лепенац Миодраг 80
Лесковчанин Стојан 11
Лешјанин Милојко 201,
207, 306
386
Лисинац Јанко 153
Лисинац Милун 228, 359,
360
Лисица Ариф 52
Лисичић Антоније 60
Лисичић Благоје 60
Лисичић Драгољуб 60
Лисичић Илија 60
Лисичић Петар 60
Лисичић Стојан 60
Лисичић Тома 60
Лиџић Здравко 60
Лозничанин Милета 21
Ломовић Урош 211
Лонткијевић Бранислав
308
Лужњанин Андрија 353,
355
Лукановић Ција 280
Лукић Владимир 320
Лукић др Мита 334
Лукић Ђорђе 221
Лукић Милосав 32
Лукић Недељко 144
Лукић Стојан 228, 365,
366, 367
Лулић Милан 175
Луковић Стеван 306
Љ
Љотић Алекса 19
Љотић Божидар 19
Љотић Димитрије 18,19
Љотић Зоја 18
Љотић Јања 58
Љотић Јован 47
Љотић Коста 47
Љотић Коча 19
Љотић Лазар 187
Љотић Лазар 19
Љотић Љота 18, 19, 222
Љотић Никола 18, 19
Љотић Петар 19, 224, 326
Љотић Прока 19
Љотић Тома 58
Љубић Влада 155
Љутић Драгољуб 163
Љутић Михајло 163
Љутић Предраг 163
М
Маглић Богдан 310
Мајсторовић Алекса 298
Мајурац Ј. Милан 30
Мајурац Јован 30, 112
Мајурац Лазар 30
Мајурац М. Милан 30
Мајурац Мијаило 30
Мајурац Милан 30, 297
Мајурац Стојан 30
Максимовић Глигорије
139, 298
Максимовић Глигорије 69
Максимовић Симеон 352
Максимовић Стеван 227
Максић Радослав 170
Малаћевић Александар 61,
81, 82, 180
Малићанин Милош 370
Малићанин Милун 367
Манасијевић Тома 125, 334
Мандрда Никола 17
Мандрда Никола 349
Манић Божидар 86, 335
Манић Светислав 86, 225
Манојловић Христивоје
166, 170
Манрц Мијаило 42
Мар Фердинанд 45
Маринковић Аврам 109,
335
Маринковић Васа 66
Маринковић др Анта 109,
224
Маринковић Драгутин 80
Маринковић Ђорђе 80,
260, 334, 339, 343
Маринковић Јован 161
Маринковић Коста 26
Маринковић Љубомир 66
Маринковић Милан 80
Маринковић Милосав 66
Маринковић Милутин 66,
225, 301
Маринковић Мита 13
Маринковић Радомир 80
Маринковић Светислав
109, 330
Маринковић Чедомир 80
Марисављевић Мика 366
Марић Алекса 36, 343
Марић Василије 351, 352,
355, 360
Марић Драгољуб 36
Марић Ђока 36
Марић Милан 76, 298
Марић Милош 53
Марић Ратко 194
Марић Стојан 194
Марјановић Драги 125
Марјановић Милосав 360
Марјановић Милош 74,
298
Марјановић Никодије 67
Марјановић Чедомир 5
Маркл Рудолф 88
Марковић Аврам 101
Марковић Аксентије 227
Марковић Александар 175
Марковић Анта 32
Марковић Антоније 19
Марковић Божидар 63
Марковић Бошко 106
Марковић Вујица 170
Марковић Дена 106
Марковић Димитрије 106
Марковић Димитрије 63,
175, 335
Марковић Драгослав 116
Марковић Душан 175
Марковић Ђорђе 63, 297
Марковић Живко 34
Марковић Живојин 116
Марковић Живојин 6
Марковић Живојин 63
Марковић Жика 348, 349
387
Марковић Зафир 228
Марковић Илија 131
Марковић Јаков 228
Марковић Јован 86
Марковић Коста 103
Марковић Коста 57
Марковић Љубиша 86
Марковић Љубомир 20,
220
Марковић Малиша 175
Марковић Манојло 28
Марковић Мијаило 29
Марковић Мијајло 179
Марковић Мијајло 288
Марковић Мијат 11
Марковић Мијодраг 175
Марковић Миладин 86,
322
Марковић Миладин 88,
298
Марковић Милан 20
Марковић Милан 28
Марковић Миленко 129
Марковић Миленко 57
Марковић Милосав 20, 354
Марковић Милун 29
Марковић Мика 306
Марковић Михајло 20
Марковић Никола 346
Марковић Петар 28, 298
Марковић Радомир 194
Марковић Сава 352
Марковић Сима 122
Марковић Симион 28
Марковић Спасоје 83
Марковић Станко 63, 298
Марковић Стеван 29
Марковић Стеван 86, 335
Марковић Стојан 28
Марковић Стојан 76
Марковић Стојан 192
Марковић Чедомир 192
Марковић Тимотије 360
Марковић Тома 29
Марковић Трајко 74, 82
Мартин Иван 289
Мартинац Мија 211
Мартиновић Драгутин 190
Мартиновић Лазар 228
Мартић Аксентије 141,
273, 274
Маршићанин Тихомир 267
Маскарац Живко 34
Маскарац Петар 11
Матејевић Милош 106
Матејевић Тодор 106, 301
Матић Арса 11, 32
Матић Арсеније 32
Матић Велибор 139
Матић Добросав 110
Матић Драгутин 32, 112
Матић Живко 156
Матић Јосиф 110
Матић Љубомир 35, 139,
157, 249, 274, 311, 368
Матић Милан 145, 298
Матић Миљојко 143
Матић Никола 139
Матић Радош 110
Матић Ратибор 139
Матић Слободан 139
Матић Стеван 32, 301, 334
Матовић Радивој 330
Мацић Аксентије 364
Мацић Вукадин 194
Мачкић Душан 320
Машић Милан 310
Машић Светислав 315
Медаковић Богдан 202
Мехонић Јусуф 52
Мијаиловић Аврам 106
Мијаиловић Душан 106
Мијаиловић Живко 106
Мијаиловић Јања 13
Мијаиловић Коста 58
Мијаиловић Лазар 349
Мијаиловић Мијаило 58
Мијаиловић Мијат 58
Мијаиловић Милован 79
Мијаиловић Миша 349
Мијаиловић Прокопије 74
Мијаиловић Ранђел 298
Мијаиловић Раша 24, 222
Мијаиловић Трајко 58
Мијајловић Андреја 150
Мијајловић Величко 11
Мијатовић Аксентије 41
Мијатовић Влајко 164
Мијаиловић Светозар 298
Мијатовић Станоје 108,
249
Мијатовић Чеда 201
Мијушковић Андреја 84,
298
Мијушковић Живко 84
Мијушковић Стојан 84
Микић Коста 96
Микић Марко 60, 96
Микић Никола 96
Микуљанац Радомир 171
Миладиновић Илија 133
Миладиновић Јосиф 133
Миладиновић Лазар 184
Миладиновић Љубомир
108
Миладиновић Љубомир
160
Миладиновић Милан 184
Миладиновић Мирослав
133
Миладиновић Павле 69
Миладиновић Ратомир 184
Миладиновић Смиљко 108
Миладиновић Стеван 57
Миладиновић Тихомир
160
Миладиновић Чеда 221,
323
Милановић Мијаило 29
Милановић Миленко 29
Милановић Радоица 29
Милекић Веселин 211
Миленковић Аранђел 27
Миленковић Васа 361
Миленковић Глигорије
348
Миленковић Драгољуб
221
388
Миленковић Драгослав
321
Миленковић Коста 27
Миленковић Миливоје
110, 335
Миленковић Милован 27
Миленковић Милоје 27
Миленковић Милош 27
Миленковић Мирко 110
Миленковић Настас 27
Миленковић Обрад 228
Миленковић Раденко 330
Миленковић Рака 207
Миленковић Сима 350,
352, 360
Миленковић Стеван 27
Миленковић Таса 101
Миленковић Тодосије 73,
105, 330, 334
Миленковић Чедомир 133,
335
Миленковић Чедомир 138
Милетић Божидар 119
Милетић Василије 110
Милетић Вуча 21, 345
Милетић Драгослав 48, 334
Милетић Ђорђе 228, 229,
366
Милетић Илија 47
Милетић Исаило 165
Милетић Исидор 188
Милетић Мика 224
Милетић Милан 105
Милетић Милан 108
Милетић Милан 119
Милетић Милен 166
Милетић Милован 58
Милетић Милоје 57
Милетић Милојко 192
Милетић Милорад 48, 298
Милетић Милосав 52
Милетић Милутин 11
Милетић Миодраг 119,
225
Милетић Младен 188
Милетић Никола 110
Милетић Петар 47
Милетић Радич 166
Милетић Радован 166
Милетић Радојко 323
Милетић Радомир 166
Милетић Радомир 188
Милетић Стеван 58, 297
Миливојевић Божа 8, 176
Миливојевић Будимир 59
Миливојевић Велимир 59
Миливојевић Димитрије
59
Миливојевић Добривоје 59
Миливојевић Драгутин 59
Миливојевић Душан 59
Миливојевић Михаило 59
Миливојевић Петар 59
Миливојевић Предраг 59
Миливојевић Станисав 59,
334
Миливојевић Тома 59, 334
Милинчић Богдан 370
Милисављевић Мијат 77
Милисављевић Милан 77
Милисављевић Милош 77
Милић Вукадин 351
Милић Илија 298
Милић Љубомир 309
Милић Мата 98
Милић Миодраг 225
Милићевић Аврам 34
Милићевић Агатон 67
Милићевић Алекса 34
Милићевић Арсеније 120
Милићевић Ђ. Милан 201
Милићевић Јованча 34
Милићевић Коста 34
Милићевић Марко 347
Милићевић Милан 228,
360
Милићевић Миленко 27
Милићевић Милован 346
Милићевић Милосав 102
Милићевић Никола 351
Милићевић Светозар 104
Милишић Драгослав 285
Милишић Милан 290
Милишић Тодор 285
Миловановић Аксентије
55, 223
Миловановић Алекса 48
Миловановић Алекса 48
Миловановић Александар
100, 232, 298
Миловановић Василије 47,
297
Миловановић Војислав
105
Миловановић Гвозден 54
Миловановић Драгутин
102, 298
Миловановић Драгутин
149
Миловановић Ђорђе 122,
330
Миловановић Живојин
100, 101
Миловановић Живојин 188
Миловановић Илија 55
Миловановић Јанићије 222
Миловановић Јевта 105,
298, 335
Миловановић Јован 291
Миловановић Коста 103,
298
Миловановић Малиша 109
Миловановић Марко 224
Миловановић Мијушко 21,
71, 223
Миловановић Миладин
105
Миловановић Милан 109
Миловановић Милан 48
Миловановић Милија 354,
357, 360, 361, 365, 366
Миловановић Милован
207
Миловановић Милорад
109
Миловановић Никола 53
Миловановић Панта 73
Миловановић Предраг 156
389
Миловановић Радосав 345
Миловановић Сава 188
Миловановић Светозар
323
Миловановић Светозар 55
Миловановић Светолик
113
Миловановић Сретен 105
Миловановић Стеван 308
Миловановић Ћира 298
Миловановић Урош 55
Миловановић Филип 77
Миловановић Хранислав
156, 334
Миловић Живорад 194
Миловић Марко 105, 335
Миловић Петар 105
Миловић Тодосије 105,
335
Милојевић Димитрије 59
Милојевић Илија 363
Милојевић Јанко 193
Милојевић Јован 225
Милојевић Милорад 191
Милојевић Милун 178
Милојевић Милутин 191
Милојевић Никола 193
Милојевић Радивоје 313
Милојевић Радомир 178
Милојевић Сава 59
Милојевић Станимир 323
Милојевић Станоје 193
Милојевић Филип 355,
357, 360, 361, 363, 365, 366
Милојковић Владислав
323
Милорадовић Светолик
338
Милосављевић Аврам 103
Милосављевић Алекса 113
Милосављевић Алекса 118
Милосављевић Борисав
135
Милосављевић Бошко 118,
224
Милосављевић Владимир
141
Милосављевић Војислав
135
Милосављевић Вукосав
111
Милосављевић Глигорије
77
Милосављевић Драгутин
106
Милосављевић Душан 113
Милосављевић Душан 135
Милосављевић Ђорђе 106
Милосављевић Ђорђе 89
Милосављевић Живадин
141
Милосављевић Живко 106
Милосављевић Живојин
85
Милосављевић Живорад
135
Милосављевић Животије
141
Милосављевић Жика 113
Милосављевић Јевта 85
Милосављевић Крста 158
Милосављевић Крста 30
Милосављевић Лазар 88
Милосављевић Љубодраг
135
Милосављевић Љубомир
111
Милосављевић Љубомир
67
Милосављевић Љубомир
78
Милосављевић Мијајло 66
Милосављевић Миладин
111
Милосављевић Миладин
330
Милосављевић Милан 106
Милосављевић Милан 118
Милосављевић Милан 135,
301
Милосављевић Милан 141
Милосављевић Милан 30,
335
Милосављевић Милан 66,
334
Милосављевић Миленко
188
Милосављевић Миливоје
141
Милосављевић Милован
346
Милосављевић Милорад
135
Милосављевић Милутин
157
Милосављевић Милутин
188
Милосављевић Милутин
85
Милосављевић Миодраг
135
Милосављевић Михаило
111
Милосављевић Михајло
135
Милосављевић Момчило
106
Милосављевић Никола
351, 365
Милосављевић Новица
135
Милосављевић Обрад 88
Милосављевић Петар 118,
335
Милосављевић Предраг
158
Милосављевић Сава 113,
335
Милосављевић Св. 205
Милосављевић Светозар
118
Милосављевић Светослав
158, 335
Милосављевић Сретен 73
Милосављевић Станоје
105, 361
Милосављевић Филип 30
390
Милосављевић Чедомир
157
Милошевић Богдан 83
Милошевић Бошко 177
Милошевић Бранко 83
Милошевић Вујица 120
Милошевић Драгутин 103
Милошевић Ђорђе 120
Милошевић Љубомир 102
Милошевић Љубомир 88
Милошевић М. Милан 120
Милошевић Марко 29
Милошевић Миладин 120,
330, 332, 335
Милошевић Милан 46,
120, 298
Милошевић Миленко 358,
359
Милошевић Милић 350
Милошевић Милош 214,
268, 339
Милошевић Милош 221
Милошевић Милутин 193
Милошевић Михаило 8,
145, 298
Милошевић Паун 348, 352,
354
Милошевић Петар 83
Милошевић Риста 232
Милошевић Саватије 100
Милошевић Сима 348, 352
Милошевић Стојан 120
Милошевић Стојан 124
Милошевић Стојан 368
Милошевић Таса 356, 358
Милутиновић Алекса 107
Милутиновић Апостол 129
Милутиновић Владислав
109, 330
Милутиновић Драгиша
201
Милутиновић Драгутин
309
Милутиновић Иван 346
Милутиновић Илија 57
Милутиновић Милан 107
Милутиновић Милорад
193
Милутиновић Милун 107
Милутиновић Никола 107
Милутиновић Петар 228
Милутиновић Радосав 347
Милутиновић Сима 319
Милутиновић Филип 53
Миљан Нико 246
Миљковић Аврам 47
Миљковић Благоје 67
Миљковић Владимир 330
Миљковић Вуча 241
Миљковић Глигорије 31
Миљковић Димитрије 34
Миљковић Ђорђе 34
Миљковић Иван 41
Миљковић Илија 348, 349
Миљковић Јанићије 76
Миљковић Мата 355
Миљковић Миладин 22
Миљковић Милан 308
Миљковић Милан 111, 298
Миљковић Милан 298
Миљковић Миливоје 111,
224, 326, 334
Миљковић Милун 22, 228
Миљковић Никола 22
Миљковић С. Коста 297,
330
Миљојковић Душан 314
Минаковић Алекса 194
Минић Богољуб 189
Минић Драгић 164
Минић Драгољуб 114
Минић Илија 223, 228
Минић К. Радован 144,
301
Минић Лазар 112
Минић Максим 360
Минић Миладин 173
Минић Михаило 278, 366,
367, 368
Минић Новица 363, 364,
365
Минић Радован 334
Минић Стефан 193
Минић Цветко 352, 353,
354, 359
Миновић Вукоица 348
Мирковић Хаџи Трајко 5
Митић Владимир 84
Митић Драгутин 121, 178
Митић Лепоје 121
Митић Светислав 170
Митић Светолик 121
Митић Станоје 171
Митрићевић Харалампије
189
Митровић Анта 334
Митровић Бошко 334
Митровић Димитрије 190
Митровић Димитрије 332,
334
Митровић Мијајло 108
Митровић Милутин 193
Митровић Петар 225
Митровић Сава 160
Митровић Стаменко 347
Митровић Стојан 330
Митрополит Михаило 203,
204, 205, 206, 207, 208,
209, 259
Мићић Војислав 193
Мићић Драгић 156, 226,
334
Мићић Миливоје 161
Мићић Милосав 193
Мићић Радомир 193
Мићић Стојадин 156
Михаиловић Божидар 134
Михаиловић Бора 20, 225,
245
Михаиловић Васа 156
Михаиловић Васа 20
Михаиловић Васа 298
Михаиловић Велибор 325
Михаиловић Драгомир 64
Михаиловић Драгутин 64
Михаиловић Дража 313
Михаиловић Душан 64
Михаиловић Јован 20
391
Михаиловић Коста 86
Михаиловић Милан 64
Михаиловић Милован 109
Михаиловић Михаило 64
Михаиловић Никола 20
Михаиловић Стојан 64
Михајловић Аксентије 86
Михајловић Атанасије 127
Михајловић Боривоје 46
Михајловић Влајко 85
Михајловић Вукадин 46
Михајловић Димитрије 54
Михајловић Драгољуб 191
Михајловић Драгослав 85
Михајловић Ђурђе 100
Михајловић Живан 241
Михајловић Живко 100
Михајловић Живко 346
Михајловић Живко 85
Михајловић Жика 85, 334
Михајловић Милош 157
Михајловић Никола 25,
190
Михајловић Никола 46
Михајловић Светозар 85
Михајловић Сергије 171
Михајловић Станислав
122, 222
Михајловић Станко 46
Михајловић Стефан 52
Михајловић Стојадин 122
Михајловић Тихомир 122
Михајловић Тома 85
Мишић Васа 136, 225
Мишић Влада 136, 225
Мишић Десимир 125
Мишић Драгомир 190
Мишић Душан 125
Мишић Љубисав 136
Мишић Милан 125
Мишић Милоје 136
Мишић Милорад 125, 224,
334
Мишић Миодраг 125
Мишић Петар 309
Мишић Сава 84
Мишић Станко 13
Мишковић Фердинанд 82
Мишовић Никола 330
Младеновић Богољуб 308
Младеновић Драгиша 191
Младеновић Драгутин 106
Младеновић Драгутин 28
Младеновић Јевта 6, 28
Младеновић Јован 53
Младеновић Љубиша 191
Младеновић Љубомир 77
Младеновић Мијаило 28
Младеновић Милан 48
Младеновић Младен 6, 28
Младеновић Никола 48
Младеновић Никола 6, 28
Младеновић Пера 265
Младеновић Сима 28
Младеновић Стојан 28
Младеновић Трајко 146
Младеновић Цветко 28
Младеновић Цветко 57
Мојић Павле 11
Момчиловић Ђорђе 154
Момчиловић Стеван 364
Моравац Божидар 85
Моравац Драгољуб 85
Моравац Милан 85
Моравац Милош 85, 298
Моравац Сава 85
Мордић Аца 335
Мостић Милан 207, 368
Мохор Рудолф 325
Мркоњић Петар 112
Мужа Емил 244, 335
Муравјев Анатолиј 244
Мутавџић Божидар 22, 363
Мутавџић Војин 22
Мутавџић Вучко 16, 22,
219, 345
Мутавџић Гаврило 22, 222,
349
Мутавџић Драгутин 22
Мутавџић Илија 22
Мутавџић Јован 84
Мутавџић Љубомир 22, 35
Мутавџић Мијајло 22
Мутавџић Милован 22
Мутавџић Милош 22
Мутавџић Милутин 22
Мутавџић Павле 22, 50,
219, 221, 305
Мутавџић Петар 22
Мутавџић Станко 22
Н
Нагулић Милутин 220, 321
Накић Драгослав 119
Накић Иван 36
Накић Јанко 119
Накић Марјан 36
Накић Милан 119, 134
Накић Миливоје 280
Накић Милован 36, 349
Накић Петар 119, 330
Накић Радомир 119, 304
Наумовић Јова 309
Наумовић Јоца 219
Наумовић Коста 309
Наумовић Михаило 309
Наупарац Мијушко 175,
335
Наупарац Миодраг 175
Начић Алекса 86
Начић Владимир 86
Начић Д. Ташко 117
Начић Драгослав 117
Начић Јован 117
Начић Јордан 86
Начић Ташко 8, 117, 334
Неготинац Алекса 46
Неготинац Милан 46
Неготинац Милош 46
Неготинац Михаило 46
Неготинац Серафим 8, 46,
120, 223, 297, 358
Неготинац Стеван 46
Неготинац Стојан 46
Неготинац Тодор 46
Недељковић Александар
171
392
Недељковић Василије 34
Недељковић Вукоје 19, 34
Недељковић Драгутин 68
Недељковић Коста 34
Недељковић Љуба 68, 334
Недељковић Милан 57
Недељковић Миленко 68
Недељковић Милутин 68
Недељковић Обрен 323
Недељковић Петар 34
Недељковић Славко 68
Недић Милован 308
Нецковић Петар 288
Нешић Богдан 127, 224
Нешић Божидар 127
Нешић Будимир 128
Нешић Димитрије 128,
224, 330, 335
Нешић Драгослав 51
Нешић Душан 308
Нешић Ј. Радисав 330
Нешић Јован 355
Нешић Јован 51, 120
Нешић Љубодраг 51
Нешић Љубомир 128
Нешић Милан 224, 343
Нешић Милован 127
Нешић Милорад 127
Нешић Милосав 128
Нешић Милош 51
Нешић Милутин 51, 83,
330
Нешић Миодраг 51
Нешић Мића 128
Нешић Младен 127, 148,
232
Нешић Момчило 128
Нешић Петар 51
Нешић Радомир 192
Нешић Радослав 128
Нешић Сима 291
Нешић Стеван 51, 298
Нешић Тома 53
Нешић Цветко 11, 22
Нешковић Јеремија 34
Нешовић Божидар 186
Нешовић Владислав 291
Нешовић Петар 186
Николајевић Свет. 201
Николајевић Стеван 143,
225, 226, 275, 276, 324
Николенџић Јован 355
Николетић Сава 361
Николић Аврам 363
Николић Александар 163
Николић Андра 201
Николић Атанасије 163
Николић Братислав 163
Николић Василије 78
Николић Василије 85
Николић Владимир 133
Николић Владимир 78
Николић Владислав 5, 6,
72
Николић Вуле 349
Николић Вучко 74
Николић Димитрије 163
Николић Димитрије 34
Николић Димитрије 12, 59
Николић Добривоје 89
Николић Драги 180, 191
Николић Драгољуб 48
Николић Драгутин 47
Николић Душан 89
Николић Ђорђе 164
Николић Ђорђе 179
Николић Живко 85
Николић Илија 221
Николић Јања 26
Николић Јован 13
Николић Јосиф 244
Николић Коста 133
Николић Коста 163
Николић Коча 109
Николић Кузман 163
Николић Лазар 119
Николић Лука 113
Николић Љубиша 140
Николић Љубодраг 164
Николић Љубомир 26, 84
Николић Љубомир 89, 232
Николић Марко 12
Николић Миладин 149
Николић Милан 109
Николић Милан 245
Николић Милан 294
Николић Милан 324
Николић Милен 164
Николић Миливоје 124
Николић Милорад 163
Николић Милош 34
Николић Милош 85
Николић Милутин 52, 330
Николић Миљко 85
Николић Миодраг 110
Николић Миодраг 78
Николић Михајло 163
Николић Михајло 26
Николић Михајло 74
Николић Михајло 193
Николић Младен 133
Николић Младен 140, 182
Николић Наум 163
Николић Никола 110
Николић Никола 47
Николић Обрад 52, 335
Николић Обрен 34
Николић П. Никола 110
Николић Панта 109
Николић Петар 228
Николић Петар 53
Николић Петар 72
Николић Радомир 164
Николић Радош 244
Николић Риста 109
Николић Риста 163
Николић Риста 38
Николић Светислав 52
Николић Светозар 81, 82
Николић Светолик 193
Николић Сотир 163
Николић Станоје 48, 351,
352
Николић Таса 84
Николић Тихомир 164
Николић Чедомир 193
Николић Чедомир 110
Николић Цветко 110
393
Новак Новак 93
Новаковић Андрија 93
Новаковић Братислав 90,
93
Новаковић Драган 93
Новаковић Ђура 26
Новаковић Јеврем 8, 9, 90,
91, 93, 225, 321
Новаковић Коста 9, 90
Новаковић Крста 8, 9, 10,
90, 91, 92, 93, 146, 217,
224, 225, 226, 251, 236,
237, 239, 254, 255, 256,
257, 303, 304, 311, 314,
319, 370
Новаковић Љуба 126, 131
Новаковић Марко 185,
220, 256, 273, 274, 329
Новаковић Недељко 52
Новаковић Новак 9, 90,
326, 335, 343
Новаковић Синиша 93
О
Обрадовић Васа 351
Обрадовић Бошко 335
Обрадовић Дамјан 194
Обрадовић Драгољуб 163
Обрадовић Иван 352
Обрадовић Маринко 34
Обрадовић Мијајло 352,
357
Обрадовић Милан 360
Обрадовић Милан 55
Обрадовић Милић 64
Обрадовић Милоје 57
Обрадовић Милорад 323
Обрадовић Милош 265,
268, 319, 321, 338
Обрадовић Михаило 219
Обрадовић Никола 64,
224, 226, 304
Обрадовић Ранко 368
Обрадовић Танасије 64
Обрадовић Тодор 350
Обреновић Александар 28,
29, 32, 78, 80, 102, 198,
201, 203, 204, 206, 209, 264
Обреновић Евгеније 47
Обреновић Милорад 324
Обреновић Михаило 47
Обреновић Михаило 58
Обреновић Стеван 350
Обреновић Стеван 47
Огњановић Аркадије 191
Огњановић Вуксан 69
Огњановић Радослав 194
Окуровић Божидар 58
Окуровић Милан 58
Остијић Милутин 348, 349
Остојић Димитрије 79
Остојић Љубомир 29, 306
Остојић Милутин 29, 222
П
Павић Илија 220, 345, 346
Павићевић Миливоје 152
Павићевић Радомир 245
Павловић Аксентије 348,
349
Павловић Аксентије 69
Павловић Александар 153
Павловић Анта 52
Павловић Арса 65
Павловић Атанасије 26
Павловић Благоје 29
Павловић Бранко 51, 224
Павловић Будимир 51,
225, 240, 256, 314, 326
Павловић Вићентије 103
Павловић Владимир 25
Павловић Владислав 29
Павловић Владислав 65
Павловић Војислав 29
Павловић Војислав 52
Павловић Вујица 352
Павловић Добросав 309
Павловић Драгољуб 103
Павловић Драгољуб 52
Павловић Драгомир 103
Павловић Драгомир 176
Павловић Драгомир 25
Павловић др Леонтије 298
Павловић Живан 332
Павловић Живко 341
Павловић Живко 308
Павловић Иван 308
Павловић Илија 324
Павловић Јевтимије 57
Павловић Јован 51
Павловић Јован 69
Павловић К. Јован 26
Павловић Љубомир 48
Павловић Љубомир 51
Павловић М. Јован 52
Павловић Матеја 29
Павловић Мика 153, 335
Павловић Милен 29
Павловић Милоје 324
Павловић Милорад 25
Павловић Милорад 29
Павловић Милош 25
Павловић Милутин 51,
222, 223, 299, 362, 367, 368
Павловић Михаило 207
Павловић Михаило 29
Павловић Михаило 51
Павловић Михаило 52,
220, 318, 321
Павловић Михаило 65
Павловић Младен 291
Павловић Никола 351, 352
Павловић Нићифор 127
Павловић Петар 132, 241
Павловић Петар 29
Павловић Петар 191
Павловић Петар 302
Павловић Радомир 25
Павловић Риста 24
Павловић Светозар 59
Павловић Сима 103, 334
Павловић Сима 29
Павловић Станко 13
Павловић Станко 48
Павловић Станко 298
Павловић Стеван 65, 357
394
Павловић Танасије 298
Павловић Таса 29, 41, 42
Павловић Тодор 325
Павловић Тодосије 355
Павловић Урош 65
Павковић Стеван 297
Павковић Милош 298
Падовац Гвозден 355
Пазарац Живојин 100
Пазарац Милун 100
Пазарац Петар 100
Пајевић Арса 202
Пајовић Јевта 59, 79
Пандуровић Драгиша 310,
337
Пантелић Јеремија 25
Пантовић Антоније 219
Панчић др Јосиф 22
Пападопулос Никола 130
Парађанин Андра 361, 366,
367
Паруновац Милојко 80
Паруновац Миодраг 80,
336
Паруновац Михаило 80,
335
Пауновић Здравко 360
Пауновић Коста 298
Пауновић Наун 182
Пауновић Новак 35, 38
Пауновић Петар 346
Пауновић Прока 349
Пауновић Србољуб 182
Пашић Никола 207, 217,
287
Паштровић Борислав 99
Паштровић Бранислав 99
Паштровић Кузман 8, 99
Паштровић Момчило 99
Пејић Коста 354
Пејић Радосав 351
Пеливановић Ђока 120
Перић Степан 72, 186, 194
Перишић Љубиша 306
Перчевић Драгољуб 126,
226
Петковић Алекса 351, 352,
353, 355, 356, 357, 364, 365
Петковић Андра 318
Петковић Божидар 153
Петковић Влада 128, 335
Петковић Влада 153
Петковић Владислав 60
Петковић Војислав 60, 241
Петковић Димитрије 31
Петковић Драгомир 134,
223, 312, 334
Петковић Драгутин 31
Петковић Душан 132
Петковић Ђорђе 73, 330
Петковић Ђура 14
Петковић Илија 28
Петковић Ј. Сава 153
Петковић Јеврем 134
Петковић Јован 88
Петковић Коста 221
Петковић Милутин 31
Петковић Миодраг 132
Петковић Миодраг 31
Петковић Михајло 132
Петковић Младен 108
Петковић Момчило 134
Петковић Никола 31
Петковић Сава 60
Петковић Светозар 134
Петковић Стеван 21
Петковић Стеван 60
Петковић Стојан 21
Петковић Стојан 347
Петковић Тодосије 351
Петковић Тома 87
Петковић Филип 21
Петровић А. Милан 97,
334
Петровић Аврам 47
Петровић Алекса 28
Петровић Алекса 87, 298
Петровић Алекса 97
Петровић Александар 108
Петровић Андреја 126,
301, 334
Петровић Аранђел 291
Петровић Арсеније 67, 77,
363
Петровић Божидар 128
Петровић Васа 89
Петровић Велимир 289
Петровић Влада 160
Петровић Владимир 128
Петровић Владимир 98
Петровић Д. Александар
68
Петровић Димитрије 224
Петровић Димитрије 47
Петровић Димитрије 67
Петровић Димитрије 68
Петровић Димитрије 97
Петровић др Душан 220,
223
Петровић Драги 193
Петровић Драгобрат 138
Петровић Драгомир 138
Петровић Драгутин 128
Петровић Драгутин 288
Петровић Драгутин 68,
335
Петровић Душан 125
Петровић Душан 187
Петровић Душан 98
Петровић Ђорђе 126, 131,
225, 334
Петровић Ђорђе 133
Петровић Ђорђе 28
Петровић Живко 108
Петровић Живко 28
Петровић Живојин 138
Петровић Живојин 98
Петровић Илија 349
Петровић Јаков 131
Петровић Јанићије 361
Петровић Јанко 101
Петровић Јован 29, 297
Петровић Јосиф 165, 335
Петровић Јосиф 81
Петровић К. Александар
68, 332
Петровић Коста 68, 173,
335, 362
395
Петровић Коста 298
Петровић Лазар 176
Петровић Лука 96
Петровић Марисав 190
Петровић Мелентије 106,
330
Петровић Миладин 68
Петровић Милан 105
Петровић Милан 159
Петровић Милан 171
Петровић Милан 185
Петровић Милан 190
Петровић Милан 68
Петровић Миленко 63
Петровић Миленко 68
Петровић Миливоје 137
Петровић Миливоје 190
Петровић Милорад 108
Петровић Милорад 143
Петровић Милосав 71, 298
Петровић Милутин 348,
349
Петровић Милутин 97
Петровић Миљко 24
Петровић Мирко 112
Петровић Михаило 159
Петровић Михаило 87
Петровић Михајло 132
Петровић Никола 126
Петровић Никола 152
Петровић Никола 193
Петровић Новак 90
Петровић Обрен 339
Петровић Обрен 71
Петровић Огњан 128
Петровић П. Димитрије 67
Петровић Павле 133
Петровић Павле 67
Петровић Петар 176
Петровић Петко 346
Петровић Петраки 202
Петровић Профир 137
Петровић Р. Јован 298
Петровић Р. Коста 17, 50,
305
Петровић Р. Милан 53
Петровић Радован 17, 219
Петровић Радован 69, 298
Петровић Рака 58
Петровић С. Сава 179
Петровић Сава 346
Петровић Сава 35
Петровић Сава 47
Петровић Сава 63
Петровић Светислав 241
Петровић Славољуб 143
Петровић Слободан 221
Петровић Ст. Стојан 143,
335
Петровић Станимир 159
Петровић Станко 211, 361,
362, 363
Петровић Стеван 63, 243,
343
Петровић Стојан 125
Петровић Стојан 144
Петровић Стојан 13, 29
Петровић Стојан 343
Петровић Стојан 68
Петровић Тома 128
Петровић Тома 88
Петровић Чедомир 68
Петровић Чедомир 193
Петронијевић Аврам 78
Петронијевић Алекса 110
Пећанац Андреја 26
Пећанац Андреја 11, 26
Пећанац Добривоје 26
Пећанац Јован 26, 108,
222, 223
Пећанац Јован 350
Пећанац Милорад 26
Пећанац Светозар 26
Пећић Драгутин 368
Пецић Димитрије 132
Пецић Јован 348
Пецић Радован 345
Пешић Божидар 116
Пешић Бранко 169
Пешић Војин 152
Пешић Војислав 67
Пешић Гроздан 51
Пешић Димитрије 338
Пешић Драгомир 338
Пешић Драгутин 27, 334
Пешић Душан 51
Пешић Ђорђе 27
Пешић Јанићије 351, 352,
353, 355, 356
Пешић Мијаило 67
Пешић Милан 116
Пешић Милован 27
Пешић Милорад 86
Пешић Милош 228
Пешић Милутин 116
Пешић Милутин 188
Пешић Милутин 369
Пешић Радомир 116
Пешић Светислав 86
Пешић Спира 27
Пешић Таса 67, 291
Пешић Чедомир 67
Покимица Александар 122
Покимица Јован 122
Покимица Љубомир 180,
225
Покимица Трифун 111
Попадић Димитрије 190,
368
Попадић Милан 261
Поповић А. Бранислав 118
Поповић А. Душан 143
Поповић А. Михаило 126,
361, 362, 363, 365, 367
Поповић Антоније 118,
228, 298, 334, 343, 363
Поповић Богосав 361
Поповић Божидар 47
Поповић В. Бранислав 91,
146, 314, 315
Поповић Васа 146
Поповић Васа 225, 235,
328, 329, 332
Поповић Владимир 175
Поповић Герасим 368
Поповић Димитрије 179
Поповић Димитрије 74
396
Поповић Добривоје Гер.
369, 370
Поповић Драгутин 112
Поповић Драгутин 47
Поповић Душан 105
Поповић Душан 308
Поповић Ђорђе 130
Поповић Ђорђе 99
Поповић Ж. Михаило 365,
366
Поповић Жика 175
Поповић Иван 55
Поповић Илија 53
Поповић Јанићије 297
Поповић Јован 73, 298
Поповић Јосиф 8, 17, 43,
344, 345, 352
Поповић Коста 129, 297
Поповић Љубомир 131,
224
Поповић Мика 286, 287
Поповић Милан 304
Поповић Милан 34
Поповић Милан 370
Поповић Милета 55
Поповић Милија 351, 352,
356
Поповић Милован 99
Поповић Милојко 348, 349
Поповић Милутин 99
Поповић Миодраг 175
Поповић Михаило 130
Поповић Михаило 350
Поповић Михаило 89
Поповић Никола 103
Поповић Никола 207
Поповић Павле 220, 352,
353, 354
Поповић Павле 58
Поповић Паскаљ 132
Поповић Петар 221
Поповић Радмило 261
Поповић Радоје 188
Поповић Радомир 159
Поповић Радомир 99
Поповић Рајко 34
Поповић С. Бошко 332
Поповић Сава 228
Поповић Сава 354
Поповић Сава 47, 205, 223,
298
Поповић Сава 73
Поповић Спасоје 313
Поповић Срећко 227
Поповић Ст. 202
Поповић Ст. Р. 205
Поповић Станимир 55
Поповић Стеван 221
Поповић Стеван 291
Поповић Стојан 105
Поповић Стојан 55
Поповић Страшимир 172
Поповић Тома 298, 362
Поповић Тома 78
Поповић Урош 105
Поповић Фипа 91
Поповић Харилај 130
Поповић Хранислав 8, 164,
225
Поповић Ч. Сава 361
Почековац Алекса 57
Предић Димитрије 309
Прендић Петар 308
Прерадовић Александар
87
Прибаковић Милан 69
Прибаковић Филип 69, 345
Прибић Јован 310, 319
Прица Матија 310
Приштевац Ђорђе 40
Приштевац Јеврем 40, 42,
50, 243, 297, 299, 305, 360,
362
Приштевац Коста 40, 335
Приштевац Стеван 11, 40
Продановић Јаша 286, 287
Прокић Владета 328
Прокић Димитрије 228
Прокић Радомир 124
Прокић Рака 52
Прокић Симеон 345
Прокић Стојан 124
Проловић Мијаило 357
Протић А. Никола 62
Протић А. Тихомир 62
Протић Аксентије 8, 43,
355, 357
Протић Александар 50
Протић Арса 306
Протић Арса 62
Протић Велибор 43
Протић Велимир 50
Протић Витомир 50
Протић Војислав 43
Протић Гаврило 51, 352
Протић Глигорије 50, 141,
334
Протић Димитрије 90, 146,
221
Протић др Василије 43, 44
Протић др Тихомир 43, 44,
305, 324
Протић Драгутин 51
Протић Душан 43
Протић Ђокан 43
Протић Јанићије 297
Протић Коста 203, 204,
205, 209
Протић Љубодраг 43
Протић М. Јосиф 43
Протић М. Тодор 74
Протић Марко 345
Протић Марко 51
Протић Милан 49
Протић Милован 16, 345
Протић Миодраг 43, 219,
365
Протић Михаило 51, 297
Протић Михајло 49, 50
Протић Петар 62
Протић С. Милош 50, 297
Протић С. Таса 74, 298
Протић Светолик 74
Протић Ст. Душан 50
Протић Ст. Милан 50
Протић Станоје 350, 351
Протић Станоје 370
Протић Стеван 43
397
Протић Стојан 8, 49, 50,
245, 249, 250, 256, 287,
305, 359, 364, 366, 367, 368
Прохаска Јосиф 324
Пудло Иван 164
Пудло Павле 164
Пузић Марко 68, 173, 225
Пузић Милан 173
Пузовић др Предраг 343
Пупавац Милан 334
Р
Раденковић Драгутин 103
Раденковић Ђорђе 370
Раденковић Миладин 84
Раденковић Петар 88, 298
Раденковић Раденко 88
Раденковић Радомир 88
Раденковић Ранко 349, 351
Раденковић Сава 228, 367
Раденковић Светислав 103
Раденковић Светозар 58
Раденковић Стојан 256,
370
Раденковић Стојан 58
Радивојевић Владислав 47
Радивојевић Ливије 202
Радивојевић Милић 47,
104
Радивојевић Тома 47
Радијичић Никола 112
Радић Божидар 144
Радић Љубиша 144
Радић Мирослав 144
Радић Обрен 144, 149
Радић Петар 128
Радичевић Стева 228
Радовановић Божидар 187
Радовановић Божидар 86
Радовановић Димитрије 86
Радовановић Исидор 209
Радовановић Јовица 86
Радовановић Љубиша 301
Радовановић Љубомир 169
Радовановић Милун 224
Радовановић Милун 80
Радовановић Миодраг 221
Радовановић Миодраг 321
Радовановић Никола 187
Радовановић Никола 26
Радовановић Петар 60
Радовановић Светомир187
Радовановић Танасије 227
Радовановић Трифун 187
Радовановић Чедомир 187
Радовић Амфилохије 7
Радовић Милан 77
Радовић Милорад 77
Радовић Миодраг 77
Радовић Мирко 77
Радовић Петар 306
Радојевић Божа 168
Радојевић Владимир 177
Радојевић Данило 225
Радојевић Драгомир 74
Радојевић Љубомир 74
Радојевић Милан 349
Радојевић Новица 74
Радојевић Радисав 169
Радојевић Сретен 169, 225
Радојичић Јован 67, 162,
334
Радојичић Миленко 355
Радојичић Неша 34
Радојичић Никола 38
Радојичић Новак 34
Радојковић Милета 345
Радосављевић Алекса 53
Радосављевић Богољуб 67,
162
Радосављевић Бранко 103
Радосављевић Вуле 58
Радосављевић Драгомир
132
Радосављевић Живко 103
Радосављевић Јевта 57
Радосављевић Јован 52
Радосављевић Марјан 58
Радосављевић Милан 52
Радосављевић Милован 11
Радосављевић Милун 80,
298, 362
Радосављевић Огњан 58
Радосављевић Петар 52
Радосављевић Смиљко
103, 298, 335
Радосављевић Србобран
103
Радосављевић Стеван 361
Радошевић Јакша 141
Радуловић Илија 351
Радуловић Јован 350, 351,
355, 356
Радуловић Мија 241
Радуловић Спасоје 74
Рајковић Алекса 70
Рајковић Гмитар 24
Рајковић Драгомир 174,
241
Рајковић Драгослав 70
Рајковић Душан 174
Рајковић Љубомир 181
Рајковић Мијушко 185
Рајковић Миленко 180
Рајковић Милосав 331
Рајковић Милош 192
Рајковић Миљко 174, 241
Рајковић Миодраг 174, 241
Рајковић Мојсило 346
Рајковић Павле 21
Рајковић Петко 21
Рајковић Станко 27
Рака Милутовац 81, 315,
324
Ракић Димитрије 65
Ракић М. Илија 227
Ракић Милорад 136
Ракић Сибин 136
Ракић Стеван 65
Раковић Миладин 122
Раковић Чедомир 122
Ранђеловић Мита 13
Ранђеловић Сокол 57
Ранчић Игњат 123
Ратајац Добросав 109
Ратајац Илија 354
398
Ратајац Милан 109, 332
Ратајац Милош 109
Рашић Велимир 182
Рашић Драгутин 24, 300,
314, 334, 366, 367
Рашић Мијаило 24, 35
Рашић Милош 24
Рашић Милутин 24
Рашић Миљко 22
Рашић Ранђел 24
Рашић Сима 102
Рашић Чедомир 24
Рашковић Александар 338
Рашковић Милош 256, 370
Рашковић Павле 228
Рашовић Мил. 323
Рибникар др Фрања 41
Ризнић Алекса 114
Рилак Милисав 186
Рилак Станко 194
Ристић Антоније 152
Ристић Димитрије 322, 340
Ристић Дојчин 38
Ристић Драгослав 129
Ристић Ђорђе 12, 23, 220,
345
Ристић Живојин 180, 224
Ристић Исаија 38
Ристић Јова 14
Ристић Јован 205, 209
Ристић Коста 23
Ристић Лазар 39
Ристић Љубомир 38, 112,
273, 274, 335, 365, 368
Ристић Максим 361
Ристић Миладин 124, 334
Ристић Милан 129
Ристић Милисав 228
Ристић Миодраг 152
Ристић Мишо 345
Ристић Никола 27
Ристић Прока 193, 225
Ристић С. Ђорђе 23
Ристић Станоје 27
Ристић Стеван 360, 361,
362, 363
Ристић Стојан 23
Ристић Трајко 129, 335
Розмировић Петар 26
Ромчевић Јован 48
Ружић Алекса 143
Русо Нисим 334
С
Савић А. Милутин 46
Савић Алекса 46
Савић Анђелко 334
Савић Богдан 298
Савић Богољуб 108
Савић Бранко 142
Савић Васа 48, 297
Савић Велимир 153, 273,
274, 319, 343
Савић Владимир 176
Савић Војислав 142
Савић Димитрије 48
Савић Драгољуб 142
Савић Драгутин 119
Савић Душан 108
Савић Душан 124, 225
Савић Душан 48
Савић Живојин 106
Савић Живојин 124
Савић Јован 106
Савић Јован 124, 334
Савић Јован 54
Савић Милан 144
Савић Милан 46
Савић Миливој 273, 274
Савић Милутин 46, 335
Савић Миљко 348
Савић Миодраг 108
Савић Никола 76
Савић Павле 228
Савић Петар 124
Савић Предраг 46
Савић Радован 297
Савић Сава 108
Савић Сима 67, 223, 358,
360
Савић Станоје 119, 293
Савић Стојадин 83
Савић Филип 106
Савић Хаџи Живан 5, 7,
119
Савић Цветко 108
Савковић Бошко 70
Савковић Влајко 70
Савковић Милић 350, 352
Савковић Младен 63, 70,
298
Савковић Стеван 148
Самокрес Сава 355
Сандић Владимир 88, 304
Сандић др Драгослав 88
Сандић Михајло 150
Сандић Радослав 88
Сандић Светолик 88
Свети Николај Жички 7, 8,
10, 13, 218
Секованић Славко 324
Селесковић Тодор 206
Сечански Миливој 150
Сибиновић Драгутин 182
Сибиновић Радоје 182
Сикора Јерослав 290
Сима В. Симић 227
Симић А. Живојин 168
Симић Аврам 72
Симић Алекса 16
Симић Алекса 54
Симић Андреја 74
Симић Андреја 80
Симић Божидар 133
Симић Боривоје 133
Симић Бошко 118
Симић Бранислав 72
Симић Бранко 186
Симић В. Сима 89, 359,
364
Симић Вељко 58
Симић Владимир 118
Симић Вуле 11
Симић Д. Живојин 141
Симић Димитрије 107
Симић Димитрије 133, 232
Симић Драган 54, 151
399
Симић Драгослав 8, 9
Симић Ђорђе 16
Симић Живадин 88
Симић Илија 133
Симић Јеврем 54
Симић Јездимир 45, 98, 326
Симић Јоца 80
Симић Константин 107
Симић Коста 16
Симић Љубомир 59
Симић Мијајло 107
Симић Мијат 70
Симић Милан 102
Симић Милан 107, 334
Симић Милан 16
Симић Милан 67
Симић Милен 107
Симић Милун 107, 334,
362
Симић Миодраг 133
Симић Михаило 129
Симић Никола 133
Симић Павле 80, 298
Симић Петар 129
Симић Петар 133
Симић Петар 54
Симић Радисав 72
Симић С. Ђорђе 16, 206,
209, 264
Симић Сава 54
Симић Сава 72
Симић Сава 89
Симић Светислав 54
Симић Светислав 67
Симић Светозар 133
Симић Сима 306
Симић Славко 72
Симић Сретен 88
Симић Стеван 54
Симић Стеван 89
Симић Стојан 107
Симић Стојан 8, 16, 345
Симић Филип 54, 343
Симић Храна 111
Симиџић Мијајло 11
Симоновић Анта 15, 71
Симоновић Душан 110
Симоновић Живојин 328
Симоновић Живорад 241
Симоновић Лазар 140
Симоновић Милан 110
Симоновић Милан 140,
235, 238, 256, 273, 274,
290, 293, 328, 368, 369
Симоновић Милоје 363
Симоновић Миодраг 110
Симоновић Неша 345
Симоновић Никола 57
Симоновић Слободан 48,
71, 72, 77, 88, 97, 108, 119,
121, 152, 171, 243, 340
Симоновић Филип 53
Сиринг Павле 334
Сиринићанин Станоје 101
Сироватка Драгутин 83
Сироватка Карло 83
Сироватка Симеон 83
Сироватка Филип 83, 244
Скоковић Ранко 134
Смиљковић Милисав 345,
346
Смоловић Божидар 105
Смоловић Владан 105
Смоловић Милован 105
Смоловић Милосав 105
Смоловић Никола 105
Смоловић Раде 105
Соколовић Витомир 176
Соколовић Илија 176
Соколовић Миленко 191
Соколовић Миливоје 176
Сондермајер Тадија 319
Соргић Јосип 315
Спасић Борисав 27
Спасић Бошко 330
Спасић Коста 27
Спасић Левче 184, 322
Спасић Милан 27
Спасић Миливоје 97
Спасић Славко 27
Спасић Спасоје 291
Спасић Стојиљко 97
Спасић Чедомир 27
Спасојевић Богољуб 116
Спасојевић Илија 116
Спасојевић Јанко 52
Спасојевић Љубодраг 177
Спасојевић Панта 11
Спасојевић Тодор 219
Спировић Сотир 88
Сретеновић Радован 346,
347
Сретеновић Стеван 330
Срећковић Јанко 46, 65
Срећковић Јован 46
Стаић Илија 298
Стајковац Василије 152
Стајковац Милосав 176
Стајковић Александар 135
Стајковић Драгољуб 135
Стајковић Драгутин 84
Стајковић Илија 84
Стајковић Милан 84
Стаматовић Ђорђе 12
Стамболић Миљко 348
Стаменковић Алекса 5, 61,
132, 244, 326, 328
Стаменковић Александар
56
Стаменковић Божидар 61
Стаменковић Бранимир 56
Стаменковић Димитрије
141
Стаменковић Димитрије
56
Стаменковић Драгиша 56
Стаменковић Драгослав 56
Стаменковић Драгутин 6,
61
Стаменковић Душан 56
Стаменковић Душан 61
Стаменковић Илија 56
Стаменковић Јанко 53
Стаменковић Љубомир 56
Стаменковић Мата 61, 74
Стаменковић Мики 56
Стаменковић Миленко 56
400
Стаменковић Миодраг 56,
291, 293
Стаменковић Ранђел 53
Стаменковић Сава 56
Стаменковић Светислав 56
Стаменковић Светозар 6,
39, 61
Стаменковић Ставра 132
Стаменковић Станко 27
Стаменковић Стеван 56
Стаменковић Стојадин 5,
6, 39, 61
Стаменковић Стојан 13
Станимиров Спаса 11
Станисављевић Војислав
81
Станисављевић Димитрије
81
Станисављевић Љубомир
81, 332, 335
Станисављевић Милутин
162
Станисављевић Миодраг
81
Станисављевић Младен
81, 298
Станисављевић Петко 60
Станисављевић Светозар
81
Станисављевић Светолик
81
Станисављевић Станоје 81,
298
Станисављевић Тихомир
81
Станковић Атанасије 27
Станковић Божидар 97
Станковић Будимир 188
Станковић Данило 168
Станковић Димитрије 27
Станковић Добривоје 192
Станковић Душан 191
Станковић Ђорђе 102
Станковић Ђорђе 55
Станковић Живко 13
Станковић Живојин 187
Станковић Жика 129
Станковић Здравко 13
Станковић Јованча 27
Станковић Коста 187
Станковић Љубомир 27
Станковић Мијаило 182
Станковић Мијаило 34
Станковић Мијајло 171
Станковић Мијајло 192
Станковић Милан 97
Станковић Миленко 27
Станковић Милета 55
Станковић Михаило 152
Станковић Михаило 27
Станковић Михаило 97
Станковић Младен 302
Станковић Никола 132
Станковић Петар 335
Станковић Раде 193
Станковић Радоје 184
Станковић Радоје 188
Станковић Сава 27
Станковић Светомир 168
Станковић Сима 34
Станковић Станоје 5
Станковић Стеван 34
Станковић Стојан 105
Станковић Стојан 5
Станковић Стојко 57
Станковић Таса 97, 297
Станковић Х. Стојан 105,
358
Станојевић Аврам 189, 224
Станојевић Анђелко 88
Станојевић Димитрије 105
Станојевић Драгољуб 127
Станојевић Душан 213,
268
Станојевић Душан 191
Станојевић Живојин 241,
330
Станојевић Миодраг 171
Станојевић Михајло 11
Станојевић Михајло 171
Станојевић Станоје 197
Старосрбијанац Хаџи
Јанко 5
Стевановић Аврам 23
Стевановић Аврам 27
Стевановић Алекса 34
Стевановић Благоје 34
Стевановић Борислав 170
Стевановић Васа 28
Стевановић Васа 34
Стевановић Василије 27
Стевановић Владимир 130
Стевановић Војислав 23
Стевановић Драгољуб 130
Стевановић Душан 73
Стевановић Ђорђе 172
Стевановић Ђорђе 23
Стевановић Ж. Милан 227
Стевановић Живојин 73
Стевановић Јеврем 232
Стевановић Јован 23
Стевановић Јован 27
Стевановић Јован 28
Стевановић Јован 302
Стевановић Коста 27
Стевановић Коста 34
Стевановић Костантин 27
Стевановић Љубомир 23
Стевановић Манојло 28
Стевановић Мијаило 23
Стевановић Милан 34
Стевановић Милен 76
Стевановић Милета 130
Стевановић Милоје 34
Стевановић Миљко 27
Стевановић Никола 23
Стевановић Радован 28
Стевановић Сава 23
Стевановић Сава 70
Стевановић Сава 73
Стевановић Сава 76
Стевановић Светислав 106
Стевановић Сибин 179
Стевановић Спасоје 23
Стевановић Станоје 23
Стевановић Стеван 23
Стевановић Стојадин 23
401
Стевановић Стојан 23
Стевановић Стојан 27
Стевановић Стојан 27
Стевановић Стојан 28
Стевановић Стојан 363
Стевановић Тодор 27
Стевановић Тодосије 350,
357
Стевановић Чедомир 106
Стевовић Андреја 168
Стевовић Љубомир 138
Стевовић Милан 172
Стевовић Миомир 172
Стела Луцијан 224
Степановић Ђорђе 346
Степановић Степа 213, 308
Степић Александар 191
Степић Владимир 31
Степић Живко 31
Степић Коста 31, 348
Степић Петар 31
Стефановић Антоније 66,
78, 138, 223, 318
Стефановић Арсеније 17
Стефановић Бошко 335
Стефановић Витомир 78
Стефановић Влада 138,
283
Стефановић Влајко 150
Стефановић Вукадин 119
Стефановић Димитрије 17
Стефановић Драган 78
Стефановић Драгомир 119
Стефановић Душан 308,
309
Стефановић Живојин 138,
282, 283
Стефановић Јован 27
Стефановић Коста 27
Стефановић Љубодраг 78
Стефановић Љубомир 17
Стефановић Љупче 138,
226, 283
Стефановић Мијушко 141
Стефановић Милан 138
Стефановић Милисав 11
Стефановић Милић 32
Стефановић Милош 17
Стефановић Миодраг 78
Стефановић Михајло 326
Стефановић Петар 27
Стефановић Сава 17
Стефановић Светислав 31,
119, 334
Стефановић Сима 17
Стефановић Синиша 78,
226
Стефановић Стојко 13
Стефановић Стоша 89
Стефановић Таса 298
Стефановић Тодор 17, 346
Стефановић Филип 78
Стожинић Вучко 322, 323
Стоиљковић Димитрије 86
Стојадиновић Аксентије
107
Стојадиновић Алекса 228,
361
Стојадиновић Драгослав
338
Стојадиновић Душан 183,
311, 314
Стојадиновић Ј. Милун 8,
97
Стојадиновић Јован 176
Стојадиновић Мариола
320
Стојадиновић Милан 183,
298
Стојадиновић Милан 92,
236, 237, 255, 256
Стојадиновић Милосав 323
Стојадиновић Миодраг 107
Стојадиновић Михаило
107
Стојадиновић Петар 286
Стојадиновић Светозар 70
Стојадиновић Тодор 350,
359, 360
Стојановић Алекса 69
Стојановић Александар
319
Стојановић Аранђел 85,
338
Стојановић Божидар 148
Стојановић Божидар 48
Стојановић Бошко 113
Стојановић Васа 335
Стојановић Димитрије
102, 362
Стојановић Димитрије 85,
330
Стојановић Драг. 310
Стојановић Драгутин 112
Стојановић Драгутин 285
Стојановић Драгутин 67
Стојановић Душан 113
Стојановић Ђорђе 221
Стојановић Илија 85
Стојановић Јанићије 108
Стојановић Јанко 113, 210,
223, 334, 343
Стојановић Јован 55
Стојановић Јовча 28
Стојановић Јоца 330
Стојановић Коста 28
Стојановић Коста 48
Стојановић Коста 67
Стојановић Марко 207
Стојановић Мијаило 11
Стојановић Мијајло 106
Стојановић Милан 55
Стојановић Миливоје 309
Стојановић Милисав 186
Стојановић Милован 112
Стојановић Милоје 76
Стојановић Милош 228
Стојановић Миодраг 113
Стојановић Миодраг 241
Стојановић Младен 11
Стојановић Недељко 13
Стојановић Никола 257
Стојановић Никола 30
Стојановић Никола 55
Стојановић Никола 70
Стојановић Никола 74
Стојановић Петар 285
Стојановић Ранђео 30
402
Стојановић Риста 67, 297
Стојановић Светозар 298
Стојановић Сима 76
Стојановић Симон 53
Стојановић Спира 172
Стојановић Стаменко 112
Стојановић Стојан 112
Стојановић Стојан 55, 335
Стојановић Тодор 48
Стојановић Цветко 28
Стојановић Чедомир 148,
224, 293, 305
Стојиловић Данило 39
Стојиловић Илија 39
Стојиловић Ј. Милан 39,
303
Стојиловић Јован 39, 335
Стојиловић Милан 39, 46
Стојиљковић Живојин 330
Стојиљковић Стојан 39
Стојковић Будимир 160
Стојковић Влада 137
Стојковић Вукадин 232
Стојковић Живота 29
Стојковић Јован 355
Стојковић Мика 137
Стојковић Милан 137, 224
Стојковић Миливоје 89
Стојковић Милорад 137
Стојковић Милош 53
Стојковић Риста 34
Стојковић Сава 226
Стојковић Светислав 29
Стојковић Станоје 89, 298
Стојковић Цветан 29, 362
Стојчић Алекса 176
Стојчић Владимир 176
Стојчић Душан 176
Стојчић Миодраг 176
Стошић Благоје 84
Стошић Вук 280
Стошић Ђорђе 84
Стошић Радован 84
Стошић Радосав 84
Стошић Станко 131
Стошић Стеван 347
Стошовић Богољуб 101
Стошовић Добривоје 92,
256, 257
Стошоћ Адам 261
Стражместер Александар
187
Ступљанин Витомир 154
Ступљанин Драгић 154
Ступљанин Чедомир 154
Суботић Борисав 224
Сугаревић Јордан 179, 316
Т
Таврић Миладин 364
Таврић Сибин 173
Тадић Александар 188
Тадић Милован 188
Тадић Милош 188
Тадић Светозар 188
Тајтацак А. Аврам 99
Тајтацак А. Давид 99
Тајтацак А. Мориц 99, 301,
334
Тајтацак Анђелко 99
Тајтацак М. Давид 100
Танасијевић Петар 82
Тасић Божидар 72
Тасић Д. Коста 72
Тасић Димитрије 72
Тасић др Милутин 96, 188,
235
Тасић Ђорђе 78, 298
Тасић Милан 96
Тасић Никола 72
Татар Богдан 220
Татић Аврам 335
Татић Светозар 189
Таушановић Коста 205,
361, 363
Тврдишић Антоније 335
Терзибашић Живојин 268
Терзић Божидар 213, 309
Терзић Миленко 351
Тешић Драгутин 168, 224,
314
Тимотијевић Милован 103,
132, 326
Тихи Андреја 335
Товић Љубомир 138
Товић Урош 138
Тодоровић Атанасије 221
Тодоровић Влада 366
Тодоровић Вучко 104, 334
Тодоровић Димитрије 132,
335
Тодоровић Димитрије 85
Тодоровић Драгослав 104
Тодоровић Драгутин 219
Тодоровић Ђорђе 132
Тодоровић Живко 329
Тодоровић Илија 157, 335
Тодоровић Љубомир 70
Тодоровић Михајло 104
Тодоровић Младен 221
Тодоровић Младен 302,
330, 334
Тодоровић Станко 85
Тодоровић Тома 298
Тодосијевић Вујица 356,
358, 359, 360
Томић Аврам 98
Томић Бранко 112
Томић Велибор 194
Томић Димитрије 145
Томић Димитрије 98
Томић Душан 232
Томић Илија 280
Томић Марјан 345
Томић Марко 349
Томић Мата 363, 364
Томић Милан 98
Томић Милутин 98
Томић Младен 145
Томић Момчило 8, 98
Томић Настас 298
Томић Радивоје 225
Томић Спасоје 8, 98
Томић Станоје 162
Томић Хранислав 248
Томовић Јован 98
Топличанин Душан 122
403
Топличанин Нићифор 122,
298
Топличанин Стојан 348
Тоскић Владимир 122, 335
Тоскић Вујадин 122
Тошић Хаџи Стеван 14
Трајановић Павле 11
Трајковић Ђорђе 68
Трипковић И. Душан 60
Трипковић И. Павле 60,
225, 226
Трипковић Илија 60
Трипковић Љубомир 60,
334
Трипковић М. Душан 60
Трипковић Мијајло 60
Трипковић Милан 167
Трипковић Миливоје 60
Трипковић Милутин 60,
335
Трипковић Митар 156, 224,
335
Трипковић Павле 60
Трипковић Страхиња 167
Трипковић Страхиња 226
Трифунац Драгомир 221
Трифунац Мата 363
Трифуновић Арсеније 221
Тричковић Алекса 156
Тричковић Богомир 156
Тричковић Братомир 156
Тричковић Димитрије 120,
214, 367
Тричковић Драгобрат 120
Тричковић Душан 156
Трнавац Милорад 347
Трпезић Милош 227, 356,
363, 364
Тутулић Павле 356, 357,
358
Туфегџић Коста 106, 334
Туфегџић Љубодраг 106
Туцаковић Јован 227
Ћ
Ћеличанин Прока 185
Ћирић Веселин 62, 222
Ћирић Крсман 326
Ћирић Мијаило 227
Ћирић Светозар 74
Ћирић С. Љуба 297
Ћирић Смиљко 352, 355,
356, 359, 360
Ћирић Стеван 62
Ћирић Стојан 232
Ћирковић Богоје 128
Ћирковић Богосав 128
Ћирковић Веселин 220
Ћирковић Војин 128
Ћирковић Димитрије 207
Ћирковић Мијаило 57, 350
Ћирковић Милан 352, 353
Ћирковић Милош 279,
280, 311
Ћирковић Миодраг 128
Ћосић Милан 228
Ћоћић Милета 129
Ћоћић Стеван 227
Ћурчић Стеван 207
У
Удовичић Здравко 347
Урошевић Драгољуб 63
Урошевић Љубиша 225
Урошевић Миладин 61,
131
Урошевић Милан 63, 339
Урошевић Милија 301
Урошевић Милован 63, 70,
297
Урошевић Милорад 131
Урошевић Милутин 61,
131, 320
Урошевић Момчило 179,
316
Урошевић Павле 345
Урошевић Радмило 337,
338
Урошевић Урош 63, 232,
362
Урошевић Чеда 221, 367,
368
Ф
Филиповић Владимир 113
Филиповић Воја 140, 182
Филиповић Драгољуб 123
Филиповић Живко 141
Филиповић Милан 113
Филиповић Милан 123
Филиповић Милун 141
Филиповић Милутин 123
Филиповић Петар 14
Филиповић Радојица 113
Филиповић Радојица 152
Филиповић Тодор 130
Филиповић Чедомир 123
Фотић Јања 132
Фотић Михајло 132
Фотић Харалампије 132
Франк Арпад 192
Х
Хајдуковић Милета 361
Хајдуковић Светислав 126,
300, 339
Ханауска Бора 93
Ханауска Јохан 93, 94
Ханауска Отокар 93, 94
Ханауска Франц 93, 94, 95,
334
Харизовић Дина 35
Харизовић Коста 35, 59
Харизовић Леонида 35
Хасел Фон 266
Хаџи Тома Никола 207
Хаџић Светозар 256
Хорватовић Ђура 306
Ц
Цакић Љубомир 77
Цакић Михајло 77
Цакић Стојан 77
404
Цанић Јован 338
Цветановић Бора 29
Цветановић Вучко 26
Цветановић Драгослав 173
Цветановић Драгослав 29
Цветановић Коца 14
Цветановић Сава 29, 296
Цветковић Андрија 347,
348
Цветковић Аранђел 79
Цветковић Атанас 14
Цветковић Благоје 14, 31
Цветковић Богдан 142
Цветковић Борислав 39
Цветковић Василије 31
Цветковић Влада 31
Цветковић Д. Никола 35
Цветковић Д. Никола 35,
304
Цветковић Данило 35
Цветковић Добривоје 159
Цветковић Драгиша 236
Цветковић Драгољуб 35
Цветковић Драгутин 35,
335
Цветковић Душан 35, 225,
227
Цветковић Ђорђе 100
Цветковић Ђорђе 57
Цветковић Живојин 225,
283, 284
Цветковић Јанко 58
Цветковић Јован 100, 301
Цветковић Јоца 58
Цветковић Коста 31
Цветковић Марко 175
Цветковић Миливоје 327
Цветковић Милутин 351
Цветковић Наум 363
Цветковић Недељко 86
Цветковић Никола 31
Цветковић Павле 29
Цветковић Ранђел 60
Цветковић Сава 39
Цветковић Спаса 60
Цветковић Станоје 31
Цветковић Стојан 31, 297
Цветковић Стојко 29
Цветковић Таса 31, 33, 297
Цветковић Тодор 13
Цекић Антоније 330
Цекић Влада 189, 224, 304
Цекић Таса 136
Цивић Марко 346
Цивић Миладин 355
Циганин Лаза 42
Цоловић Ђорђе 66
Цоловић Светислав 66
Цоловић Светозар 66
Цоловић Станко 66
Цоловић Стојан 66
Црнишавац Јанко 53
Цукић Василије 15
Цукић Коста 15
Цукић Павле 15
Ч
Челиковић Борисав 11, 12,
14
Чепурац Ђорђе 355, 364,
365
Чепурац Илија 348
Чећ Иван 171
Човић Миленко 17, 43
Човић Обрад 17, 230
Човић Чедомиљ 17, 223,
334, 341
Чолак Антић Бошко 15
Чолак Антић Војин 15
Чолак Антић Илија 15
Чолак Антић Коста 15
Чолак Антић Лазар 15
Чолић Божидар 120
Чолић Драгутин 221
Чолић Чедомир 120
Чукурановић Станоје 186
Џ
Џабић Владимир 249
Ш
Шантић Алекса 90
Шантић Милан 90
Шарановић Адам 172
Шарановић Радомир 172
Шарф Драгутин 295, 296,
340
Шевић Јован 202
Шевић Станиша 101
Шепић Најдан 244
Шибалић Љубомир 150,
304
Шинковац Јосиф 157
Шинковац Мирослав 157
Шљивић Благоје 351
Шовић Павле 77
Шокорац А. Живко 32
Шокорац Аврам 32, 223,
227, 355, 362, 364, 365
Шокорац Антоније 32, 227
Шокорац Драгутин 268
Шокорац Живко 32, 346
Шокорац Љубомир 32
Шокорац Миљко 32
Шорић Милан 353
Шошић Ђурђе 355
Шошић Милисав 360
Штулац Јанко 91
Шукић Бошко 146
Шукић Миленко 11
Шукић Ратибор 146
Шукић Селимир 146
Шукић Симеон 11
Шукић Стојадин 146, 334
Шурдиловић А. Коста 20
Шурдиловић Анђелко 20
Шурдиловић Д. Коста 20,
337, 338
Шурдиловић Драгољуб 20
Шурдиловић Ђорђе 20
Шурдиловић Јован 20
Шурдиловић Лазар 20
Шурдиловић Милутин 20
Шурдиловић Михаило 20
Шурдиловић Светозар 20
405
ТУЂИЦЕ И АРХАИЗМИ
Абаџија – је занатлија који од грубог сукна шије народна одела.
Авизар – известити, обавестити, најавити, упозорити.
Амамџија – човек који држи јавно купатило.
Асесор – грађански чин VIII класе у Табели рангова Руске Империје од 1717.
до 1917. године. Одговарао чину мајора или капетана у армији, а у дворској служби
чину титуларног коморника.
Асурџија – асурџија је мајстор који од шевара израђује асуре. Овакве
простирке су се израђивале у разним величинама, разних дебљина са украсима или без
украса. Асуре су се користиле за простирке или завесе од сунца.
Ашџија – гостионичар.
Бакалин – трговац намирницама.
Барутџија – произвођач барута.
Бојаџија – је занатлија који боји вуну, платно, тканину или одевне предмете.
Болтаџија – трговац луксузном и индустријском увозном робом.
Бомбонџија – традиционално се бави израдом штолверк карамела, свилених
бомбона, бомбона пуњених различитим врстама фила, киселих бомбона, проминцла,
медених, желе и гумених бомбона и ратлука.
Берберин – бави се естетиком обликовања косе, браде и бркова.
Бравар – изворно бавио се израдом брава и катанаца најразличитијих облика
и величина, касније ради шири спектар обраде метала.
Вуновлачар – је занатлија који обрађује вуну. Опрану и осушену вуну ставља
у машину која влачи тј. разчешљава вуну, чини је ваздушастом и спремном за даљу
обраду.
Гребенар – у стара времена није у дућанима било игала за низање дувана,
плетење бичева и других рукотворина. За то су се побринули људи који су куповали
одговарајућу жицу, па игле правили и продавали и од тога живели. Иглари су правили
и гаргаше за гребенање вуне.
Грнчар – бави се израдом судова за чување и припремање хране, судова за
ношење и држање течности и разног другог посуђа.
Дреар – радник на стругу (дребанк).
Дућан – трговачка радња.
Дунђер – је зидар који гради куће набојнице.
Еспап – опрема, материјал, потрепштине, роба за продају.
Једек – раскошно опремљен коњ који се водио у поводу.
Кавалир (франц.) – првобитно коњаник, витез; касније: сусретљив, углађен,
дарежљив човек.
Казанџија – врши израду судова и других предмета од бакра и представља
један од најстаријих заната у Србији. Бакарно посуђе имало је ширу употребу у
градским и сеоским срединама. Иначе казанџијски еснаф био је прво занатско
удружење где су занатлије постали и трговци бакром, калајем и разним казанџијским
производима.
Казначеј – благајник.
406
Калфа – помоћник мајстору који је након шегртског стажа, положио испит за
калфу.
Каменорезац – је мајстор који обликује сирове комаде стена у прецизне
геометријске форме. Занат који је произвео небројене људске грађевине, споменике,
оруђа и разноврсне употребне, украсне и симболичке предмете.
Кириџија – превозник робе уз награду; киријаш.
Качар – је мајстор који обједињује различите технике прераде дрвета као што
су: цепање, тесање, савијање и слагање дуга, бушење и тд. Дрво се суши и до две
године пре употребе. Кројење дуга је иначе најосетљивији поступак у овом занатском
процесу.
Ковач – је занатлија некада један од најцењенијих. Без њега је живот на селу
био готово незамислив. Занат је био најактивнији из 19. у 20. век, а након тога опада.
Ковачи су највише израђивали пољопривредне алатке: плугове, раонике, дрљаче,
мотике, лопате, ашове, српове, косе, затим делове за кола, секире, опрему за огњиште,
али и амајлије, поткивање коња и крава, поткивање точкова кола, и разних алата.
Колар – је занатлија који израђује запрежна кола, чезе, фијакере.
Корпар – био је прилично заступљен у Србији почетком 20. века по најпре у
виду домаће радиности.
Кујунџија – је занатлија који израђује или поправља наките и ситне украсе од
злата, сребра и других племенитих метала. Овај занат је једна врста уметности где је
потребна вештина и прецизност.
Мумџија – сапунџија.
Мутавџија – је стари занатлија који се бавио ткањем сеоских торбица од козје
длаке, а у којима се раније носило вино, со, сир, хлеб, погача или ракија кад сељак
одлази да ради на њиви или деца у школу.
Налбатин – поткивач за поткивање коња и волова.
Опанчар – је занатлија који прави опанак. Опанак спада у један од артефаката
који су синоним Српске традиционалне културе и националног идентитета уопште,
иако сам опанчарски занат спада у млађе занате код нас. Занат се нарочито развио
средином 19. века када је заправо забрањено ношење пресних опанака, јер су се преко
њих преносиле заразне болести.
Печатња – штампарија.
Подполковник – потпуковник.
Попечитељ – министар (секретар).
Председатељ – председник.
Рабаџија – кочијаш.
Рогожар – израђивао цегере од природног материјала и асура.
Сајџија – је занатлија који поправља сатове.
Сарач – или ременар, убраја се у врло старе занате, а назив сарач је арапског
порекла. Коњска опрема се израђује од како се користе коњи за јахање и вучу. Ову
опрему израђују мајстори сарачи и седлари. Сарачки занат је вештина прављења
разних предмета од коже као што су: опрема за коње, опасачи, каишеви, торбе, кубуре,
бисаге, плетене канџије и сл.
Сензал – трговачки посредник.
Смарламџија – терзија који ради са срмом.
407
Содаџија – је занатлија који под притиском обогаћава обичну воду угљен-
диоксидом, да би се добила сода вода. Поред тога правио је и клакер, оранжаду и
кокту.
Суруџија – поштар.
Табак – је занатлија који табањем тј. ударањем омекшава вунену ткануну
насталу ткањем – ваља скунко на ваљарици.
Телал – је добошар, али и старинар или препродавац.
Терзија (турц.) – се бави израдом грађанске народне одеће – народне ношње.
Потиче од турске речи терзи која значи кројач чоје. Мајстори терзијског заната су
шили различите детаље одеће од материјала као што су чоја, сомот, атлас а
украшавали су одећу свиленим гајтанима, кићанкама, шљокицама, срмом. Делови
одеће које су шили терзије се зову: антерија, долама, мушки гуњ, јечерма, џамадан,
јелек, и др.
Ткач – је радио на разбоју, а некада је ткању претходио дуг процес прераде
текстилних сировина животињског и биљног порекла: конопља, лан, памук, вуна, нити
свилене бубе....
Тракслер – је занатлија који је дрво постављено између два шиљка, од којих
је један био покретан на каишу који се покретао ногом, обрађивао помоћу ножа који је
држао у руци и изводио разне бравуре.
Туфекџија – пушкар.
Ужар – ужарски занат постоји од памтивека. Некада су се конопци, ужад, узде
и тд. правили од испреплетаних влакана конопље.
Художник – живописац (сликар).
Циглар – бави се израдом грађевинског материјала који се добија, сушењем и
печењем смесе глиненог материјала, песка и воде.
Цревар – бави се чишћењем, обрадом и конзервирањем црева домаћих
животиња која се касније употребљавају за израду кобасичарских и сухомеснатих
производа.
Чаругџија – види опанчар.
Чаршија – трговачка четврт града, трг.
Ћурчија – је зантлија који производи зимске одевне предмете од коже и
крзна, попут ћурка, кожуха, грудњака, шубаре и тд. најчешће се користи јагњећа и
овчија кожа, с руном са унутрашње стране.
408
БИБЛИОГРАФИЈА Арсенијевић Милан, Глас из Крушевца, 1891-1892.
Др Милутин Тасић, Развој хируршке службе у Србији и Крушевцу, 2008.
Збирка старих фотографија – Историјски архив Крушевац (ИАК).
Збирни тефтер министарства финансија, 1833 – АС, Београд.
ИАК – Варије, заоставштина Сретена Динића.
ИАК – Црква Лазарица и Црква св. Ђорђе, Крушевац: матичне књиге рођених,
венчаних и умрлих.
Илић Буда, Историја Крушевца 1371-1941, Крушевац, ИАК, 1971.
Илић М. Радомир, Крушевац: Историјско-топографска монографија, час.
Дело, Београд, 1908.
Један Крушевљанин (Шокорац Живко), Отмица или ослобода Крушевца:
драмска песма у три дела, фототипско издање, приредио С. Симоновић, Крушевац,
Народна библиотека, 2005.
Крушевачки гласник, Крушевац, 1927-1941.
Крушевачка обласна самоуправа, 1927-1929.
Лесковачки гласник, Лесковац, 1924. и 1941.
Марјановић Чедомир, Крушевац: историјско-културни преглед од постанка
до данас, Београд, Штампа Привредник, 1933, 34.
Мијатовић Станоје, Занати и еснафи у Расини, Београд, СКА, СЕЗ, књ. 42,
1928; репринт издање: ИАК, 2007.
Надгробни споменици на старом крушевачком гробљу.
Перуничић Бранко, Крушевац у једном веку 1815-1915, Крушевац, ИАК, 1971.
Политика, Београд, 1904-1941.
Попис становништва, 1864 – АС, Београд.
Прота Драгић Илић, Послушања, Прилози из историје Цркве светог Ђорђа
1904-2004, Крушевац, 2004.
Протојереј проф. др Предраг Пузовић, Црква Светог Ђорђа у Крушевцу 1904-
2004, Београд, 2004.
Симић Станислав, Стари Крушевљани, Победа, Крушевац, 1997.
Симоновић Слободан, Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, 2011.
Српске Новине, Београд, 1837-1911.
Стошић Адам, Крушевац на старим разгледницама, Крушевац, 1982.
СПИСАК СКРАЋЕНИЦА ЗТМФ, 1833 – збирни тефтер министарства финансија.
ИАК, П – 3 – 2/ – среска занатска комора положени мајсторски испити.
ИАК, СЗК, 2 – среска занатска комора попис радњи.
ПС, 1864 – попис становништва.
НС – надгробни споменик.
СБ, МКУ – црква Света Богородица, матична књига умрлих.
СБ, МКВ – црква Света Богородица, матична књига венчаних.
СЂ, МКУ – црква Свети Ђорђе, матична књига умрлих.
СЂ, МКВ – црква Свети Ђорђе, матична књига венчаних.
409
НА КРИЛИМА ЗАВИЧАЈА Књига Значајни људи Крушевца (1833-1944) Милорада Сијића, у
издању Епархије крушевачке, документована је, корисна и занимљива публикација о најзначајнијем периоду развитка Крушевца (1833-1944), животу становника, прерастању занатства у индустрију и свеукупном развитку, када Крушевац из паланке прераста у град.
О прошлости Крушевца писали су бројни аутори, почев од Радомира Илића и Чедомира Марјановића до Буде Илића, али нико као Милорад Сијић није са толико топлине пришао прошлости овог града, где својом речју тражи контакт са минулим временима, када је Крушевац био славан град. Због тога Крушевцу у част Сијић нас враћа у минула времена, периодима мира, када се излазило из три ропства, турског, аустроугарског и немачког.
И док, као први читаоци, са задовољством и поштовањем читамо ово дело, као и претходна Сијићева остварења, не можемо да се не сетимо са колико љубави нам је аутор приповедао о овом свом пројекту, као и неодољивој жељи да се одужи свом завичају. Попут неких крушевачких задужбинара који су свом завичају поклањали величан-ствене грађевине и духовне творевине, и Милорад Сијић је свом граду поклонио, такође нешто величанствено, своју књигу, јер Крушевац и његова околина ауторов су завичај. Са ових простора су његови корени. На њима су и његови јунаци, градитељи Крушевца, стицали величан-ствену визију живота саткану од најбољих нити сна и јаве.
Први део књиге, поглавље Они су градили Крушевац, казује о људима који су, пристигли славом својих предака, овде рођени или ту стекли нов завичај почетком XIX века, од Чолак Анте Симоновића (1777), војводе крушевачког, Јосифа Поповића (1804), свештеника, проте, народног посланика пореклом из Јелакца, Илије Крапчевића, пристиглог из Прилепа, све до Стeпана Перића, трговца, и Томе С. Јефтића, трговца, родоначелника будућих Крушевљана, терзија, трговаца, кафеџија. Сви они и њихови потомци рођени у Крушевцу крећу се овим улицама и сокацима. Рукотворе ту бројни именовани трговци, занатлије, чиновници, први факултетски образовани попут Стојана Протића, Радослава М. Дуњића. Ту су лекари, новинари, фабриканти, уметници, познати политички представници народа, ратници, штампари, апотекари, спортисти. Генерације које су Крушевац уздигле до врхунца оновремене моћи. Неки ликови су дати детаљно, други представљени најнужнијим подацима, јер других нема.
Аутор зналачки води читаоца кроз време, расветљавајући све важне догађаје и развој појединих личности које су градиле свој завичај. Ту је права галерија ликова, нови ратници из размеђа векова, живећи у Крушевцу: занатлије, трговци, фабриканти, политичари, родољуби и доброчинитељи, грнчари, пиљари, ужари, папуџије, лекари, механџије и други, претуривши преко својих леђа три тешка ратна искушења у
410
међуратном периоду наставили су нов рат, рад на изградњи свог драгог града и свеопштег напретка. Вредним привредницима значајан допринос дају бројни крушевачки интелектуалци, војна и свештена лица. Градили су и надграђивали оно што су им припремили преци и Крушевац уздигли до врха моћи, створили привредно чудо (Барутана, Мерима, Импрегнација, Жупа, Железничка радионица, Фабрика вагона, Кланица, пошта, телеграф, телефон и друго), какво се поновило седамдесетих година XX века.
Историја града, његовог Видовдана и Споменика косовским јунацима, величанствене свесрпске прославе 1889. године, када ће се ту срести браћа из свих живећих крајева Срба, други је део књиге. Ту су посебно представљена државна и самоуправна надлештва, култура, школство, привреда, здравство, војска, спорт, посебно сталешка удружења, црква, хумана друштва, народни посланици.
Нема више старог Крушевца, хотела Париз, модне куће Лувр, старог купатила, ни палате Драгутина Митића, апотеке Крсте Новаковића, Такова, хотела Београд и много другог. Крушевац је био град врсних занатлија и трговаца, који се брзо развија у индустријски и културни центар. Такав Крушевац је у мислима наших данашњих старина, у њиховим срцима, са нама и у нама. Нема бројних радионица и познатих крушевачких фабрика које су мукотрпно стварали Сијићеви јунаци; уместо њих сећања старих, око нас бетон и сивило. Нема више бучних балова разних занатских еснафа, матинеа који су обележавали сјај овог града између два светска рата. Враћање је ово таквом Крушевцу, враћање које читањем књиге постаје наше страсно радовање и прикупљање нових снага за поновна прегнућа за напредак овог града сјајне прошлости.
Трећи део књиге сачињава неопходна научна апаратура – азбучник имена, речник коришћених туђица и архаизама, библио-графија.
Посебну вредност представљају стотине фотографија људи различитих занимања – од пиљара до апотекара, права галерија ликова у различитим ношњама које означавају сталешку припадност (српска народна ношња, свештена, европска модна гардероба; шешир, кравата, официрска ношња са одликовањима, одевни дресови спортиста). Ликови на фотографијама права су подлога за психолошка истраживања људи из Крушевца, пореклом углавном из свих крајева Европе (Цинцари, Чеси, Немци, Руси, Срби преко Дрине, Саве и Дунава). Изузетна је вредност фотографија појединих крушевачких занатских радионица и индустријских постројења, о којим савремене генерације имају мало сазнања.
Књига има изузетну документарну вредност, што чини њен посебан значај имајући у виду чињеницу да је ово био последњи моменат да се вредни подаци отргну од заборава и у писаном облику дарују будућим генерацијама.
411
Још једно враћање завичају, враћање је пре свега оним основним нашим коренима, који нас утемељују и до последњег даха везују за оно што представља нашу духовну спону. Отуда то враћање представља радост, али и страхоте прошлости. Због тога, уз препоруку да ова књига буде штампана, стојимо задивљени пред величанством везе човека и завичаја па велику захвалност град Крушевац дугује Милораду Сијићу за изузетне личне напоре које је уложио да би прикупио и обрадио све дато, јер је нестајуће од заборава отргнуто у последњем тренутку. Отуда и трајна вредност ове занимљиве књиге, која се не може заобићи ни у једном будућем озбиљнијем изучавању историје Крушевца и Србије.
Мр Слободан Симоновић
412
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
Милорад Сијић рођен је 1. фебруара 1953. године у селу Горње
Злегиње код Александровца жупског. До сада је објавио:
Државе и државници света, Историјски архив Крушевац, 2002; Злегиње Горње и Доње, Креативна радионица Крушевац, 2003; Архијерејско намесништво жупско, Историјски архив Крушевац,
2006; Расински округ и његови народни представници 1804-2004,
Историјски архив Крушевац, 2006; Трнавци, Историјски архив Крушевац, 2006 (коаутор); Мајор Милутин Дреновац – ратни дневник официра Краљевине
Србије 1914-1922, Историјски архив Крушевац, 2008; Жупа у ратовима од 1912. до 1918. године, Историјски архив
Крушевац, 2008; Чаршија – прича о људима који су створили Александровац
жупски, Завичајни музеј Жупе, 2008; Фудбал у Краљевини Југославији, Milirex, 2009; Бруска афера, Завичајни музеј Жупе, 2010.
САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР ....................................... 3
ОНИ СУ ГРАДИЛИ КРУШЕВАЦ ......................... 9
Они су дошли до 1837. године ......................... 11
Они су дошли до 1860. године ......................... 43
Они су дошли до 1900. године ......................... 69
Они су дошли до Првог светског рата ............ 134
Они су дошли између два светска рата ............ 158
ИСТОРИЈА ГРАДА ...................................... 195
1. СВЕТИ ГРАД КРУШЕВАЦ ......................... 197
Видовдан ................................................... 197
Свети Споменик ...................................... 200
Косовске прославе ...................................... 203
Откривање Споменика ..................................... 210
Крушевац свето место ..................................... 217
2. ДРЖАВНА И САМОУПРАВНА НАДЛЕШТВА ……… 219
Округ крушевачки ..................................... 219
Срез расински ..................................... 220
Градско поглаварство ........................ 222
Окружни суд ..................................... 226
Окружна скупштина ........................ 227
3. КРУШЕВАЦ .................................................. 230
Регулациони план вароши ........................ 232
Кланица код Расине ........................ 233
Електрификација Крушевца ........... 233
Велики комунални радови ........................ 234
Трошарина ..................................... 234
Мост према Јастрепцу ........................ 234
Казнени завод ..................................... 235
Велики јавни радови у Крушевцу ........... 235
Др Милан Стојадиновић у Крушевцу ............ 236
Др Милан Стојадиновић почасни грађанин Крушевца 237
Радови на улепшавању Крушевца ............ 238
Истраживање пијаће воде за снабдевање Крушевца 240
Крушевац најскупљи град у унутрашњости …… 240
Селидба окупаторског војничког гробља ....... 242
Средњовековне чесме ......................... 242
4. КУЛТУРА ................................................... 243
Певачко друштво Цар Лазар ......................... 243
Занатлијска певачка дружина Обилић ............ 244
Позориште .................................................... 245
Културни живот ....................................... 245
Крушевац 1925. године ......................... 246
Народни универзитет ...................................... 247
Предграђе Крушевца ......................... 248
Библиотека ...................................... 249
Сарајевска Просвета ......................... 249
Споменик Стојану Протићу ......................... 249
Стогодишњица ослобођења Крушевца ............ 251
Култура на првом месту ......................... 251
5. ШКОЛА ................................................... 253
Основна школа ...................................... 253
Гимназија ...................................... 253
Трговачка школа ...................................... 258
Подружина женског друштва ......................... 259
Обданишта .................................................... 260
Интернат .................................................... 261
Шоферски курс ...................................... 261
6. ПРИВРЕДА ................................................... 262
Барутана Обилићево ...................................... 262
Мерима .................................................... 271
Деоничарско друштво за експлоатацију дрва Обилићево 278
Копаоник .................................................... 278
Државни завод за импрегнацију прагова Обилићево 279
Српско АД за израду и оправку вагона ............ 281
Кланица за пернату живину ......................... 282
Хемијска индустрија Жупа ......................... 283
Железничка станица ....................................... 286
Железничка ложионица ......................... 287
Друмски саобраћај ....................................... 288
Парни млин Расина ....................................... 289
Дуванска станица ....................................... 289
Стовариште бензина и нафте ......................... 289
Текстилна индустрија Обилић ......................... 290
Берза рада .................................................... 290
Пошта, телеграф и телефон ......................... 291
Пијаца .................................................... 293
Огледна станица за производњу и оплемењавање биља 294
7. ПРВА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА ......................... 297
8. НОВЧАНИ ЗАВОДИ ....................................... 299
Крушевачка задруга АД ......................... 299
Крушевачка банка ....................................... 300
Окружна кредитна банка ......................... 301
Крушевачка лебарско пекарска задруга ............ 302
Набављачка задруга државних службеника ............ 302
Чиновничка кредитна задруга ............ 303
Пензиони фонд ....................................... 303
Крушевачка занатска кредитна задруга ............ 304
Прва раденичко-намештеничка набављачко-потрошачка з. 304
9. ЗДРАВСТВО .................................................... 305
10. ВОЈСКА .................................................... 306
11. СПОРТ ................................................................. 314
Фудбалски клуб Цар Лазар ......................... 314
Фудбалски клуб Обилић ......................... 315
СК Трговачки ....................................... 316
Аероклуб у Крушевцу ......................... 318
Коло Јахача у Крушевцу ......................... 321
Стрељачка дружина Обилић ......................... 322
Соколи .................................................... 323
Риболовци .................................................... 325
Бокс у Крушевцу ....................................... 325
12. СТАЛЕШКА УДРУЖЕЊА ......................... 326
Крушевачка пољопривредна подружина ………. 326
Трговачка омладина 1894 ......................... 326
Занатлијско удружење ......................... 329
Дружина за гашење пожара ............ 331
Удружење ратних инвалида .......................... 332
Прво Крушевачко укопно и доживотно удружење у К. С. 332
Крушевачко друштво за узајамно п. при удадби и женидби 333
Туристичко удружење ........................... 333
Црвени крст ........................................ 333
Удружење Крушевљана у Београду .............. 336
Удружење инжењера и архитеката .............. 338
Хемијско друштво ........................................ 338
Официрски дом ........................................ 339
Ловачко удружење ........................................ 339
Удружење пензионера ........................... 339
Унија за заштиту деце ........................... 340
Народна одбрана ........................................ 340
13. ЦРКВА ..................................................... 341
14. ХУМАНА ДРУШТВА ........................................ 344
15. НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ........................... 345
РЕГИСТАР, РЕЧНИК ....................................... 371
АЗБУЧНИК ИМЕНА ........................................ 373
ТУЂИЦЕ И АРХАИЗМИ ........................................ 405
БИБЛИОГРАФИЈА ........................................ 408
СПИСАК СКРАЋЕНИЦА ........................................ 408
НА КРИЛИМА ЗАВИЧАЈА ........................................ 409
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ ........................................ 412
Милорад Сијић
ЗНАЧАЈНИ ЉУДИ КРУШЕВЦА
Тираж: 300 примерака
Штампа: S-Print Крушевац
Штампање књиге помогао Град Крушевац
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
929(497.11)"1833/1944"
94(497.11 Крушевац)"1833-1944"
СИЈИЋ, Милорад, 1953-
Значајни људи Крушевца : (1833-1944) /
Милорад Сијић. - Крушевац : Епархија
крушевачка, 2012 (Крушевац : S-Print). -
412 стр. : илустр. ; 25 cm
Ауторова слика. - Тираж 300. - Стр. 3-7:
Предговор / Прота Драгић Илић. - Стр.
409-411: На крилима завичаја / Слободан
Симоновић. - Белешка о писцу: стр. 412.
- Туђице и архаизми: стр. 405-407.
- Скраћенице: стр. 408. - Напомене и
библиографске референце уз текст. - Регистар.
- Библиографија стр. 408.
ISBN 978-86-89241-013
a) Знамените личности - Крушевац -
1833-1944
COBISS.SR-ID 194785292