Brana Cvetković

Zunzarina palata

Putem sela Krivodola lončar tera puna kola odabrane robe nove: lonce, čanke i ćupove. Biće vašar, pa je zgoda grnčariju da rasproda.

Al' nekako na po puta, da l' po sreći il' nesreći, jedan lonac ponajveći skotrlja se, odskakuta, dok ne nađe travu meku u jendeku.

Kad prestade da se kreće, oko njega već obleće krupna muva, baš Zunzara i vidi se da se stara da pitanja reši mnoga: da l' pod loncem ima koga, da l' je čitav, pa je kopka da to nije kakva klopka.

Sve pregleda, pa ce reći: "Nisam znala da ću stećina današnji dan tako divan stan! Neću više da se patim!", i pod lonac uđe zatim.

Nije prošlo po minuta, a dolete ozgo, s' puta, mlad komarac tanka struka, takozvani Zujić Zuka, pa na lonac lako stade i pitanje zukom dade:"Molim lepo, rad sam znati ko stanuje u palati?"

Iznutra se čuju reči da sav lonac čisto zveči: "Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha. A vi ko ste, dragi goste?""Zujić Zuka, mlad komarac tanka struka.""Prostorije ove moje do volje vam, evo, stoje, smatrajte ih kao svoje."I tako su bili dvoje.

Al' ne prođe dva minuta, a iz njive doskakuta mišić Micko Svebigricko, sve četiri diže stope i na nov se lonac pope. Da mu stanje bude jasno, on cijukom pita glasno:"Molim lepo, rad sam znati ko stanuje u palati?""Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha i komarac tanka struka, takozvani Zujić Zuka. A vi ko ste, dragi goste?""Mišić Micko Svebigricko."

"Pa izvol'te kraj nas dvoje i smatrajte sve ko svoje."I sad ih je bilo troje.

Odmah zatim, u dva skoka, stiže žaba buljooka, pa na lonac uho meće, tiho kuca i krekeće:"Molim lepo, smem li znati ko stanuje u palati?""Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha, mlad komarac tanka struka, takozvani Zujić Zuka i miš Micko Svebigricko. A vi ko ste, dragi goste?""Slaba žaba Kreketuša Puniguša.""Pa izvol'te kraj nas troje i smatrajte sve ko svoje, jer i mi smo došli skoro..."I sad ih je vec četvoro.

A čim prvi suton pade, eto zeke sa livade, pa oprezno loncu stupa i šapicom tiho lupa:"Molim lepo, smem li znati ko stanuje u palati?" "Ko stanuje? Krupna muha, ja Zunzara plavoruha, mlad komarac tanka struka, takozvani Zujić Zuka, mišić Micko Svebigricko i još slaba jedna žaba Kreketuša Puniguša. A vi ko ste, dragi goste?""Ja Zečinjak Kupušnjak.""Dobrodošli našem jatu, pa izvol'te u palatu, smatrajte je kao svoju."Petoro ih već na broju.

Tako redom svi se brinu za palatu Zunzarinu. Čak i medved podnaduo u šumi je za nju čuo, pa se tromo na put diže, u po noći loncu stiže, pa zamumla strašno, jako, da je lonac sav odskako:"Molim lepo, rad sam znati ko stanuje u palati?""Ko stanuje? Krupna muha, ja Zunzara plavoruha, mlad komarac tanka struka, takozvani Zujić Zuka, mišić Micko Svebigricko, slaba jedna žaba Kreketuša Puniguša i Zečinjak Kupušnjak. A vi ko ste, dragi goste?""Ja sam Medo Medenjak, a iz šume idem čak, umorih se, nisam lak, išao sam sve nazor, moram sesti na vaš dvor."

Uplaši se društvo celo, jer medino teško telo zgnječilo bi njih zacelo, pa su zato, ko na krili izleteli za čas tili. I veoma mudri bili. Jer kada je meda seo, srušio se dvorac ceo.