urite da cinite dobroDodao sadraj:: Prijatelj Boiji2014-01-23 00:00:00Ponekad dobra dela traimo sa strane, ispoljavamo srdacnost i saosecanje prema onima koje vidimo prvi put. Ali lakmus papir po kome se istog trena moe odrediti kvalitet naih dobrih dela jeste na odnos prema ukucanima. Koliko je teko stalno ciniti dobro onima koji ive s nama rame uz rame?Jedan susret o kojem hocu da vam ispricam urezao se u moje secanje. Jo kao sasvim mlad svetenik imao sam priliku da posetim staracki dom, kakvih je u prestonici mnogo. Popevi se na sprat, iao sam hodnikom traeci teko bolesnu, za krevet prikovanu sredovecnu enu koja je htela da se pricesti Svetim Hristovim Tajnama. Ona je jo bila pri svesti i, poto se ispovedila sa suzama, primila je Svete Darove. Lice joj se prosvetlilo i ta krotka hricanka se zavalila na jastuk s vidljivim olakanjem. Verovala je da ju je Sam Gospod posetio. Ucestalo se krsteci, ta pricesnica je ponavljala: "Slava Tebi, Gospode!" U takvom stanju sam je ostavio, uteivi je recima o Stvoriteljevoj milosti prema nama.Ali nisam uspeo da odmah odem iz tog tunog doma. Bilo je prosto nemoguce da prolazim pored soba iz cijih dubina su u mene svetenika gledali itelji starackog doma - neko s razumevanjem i potovanjem, neko s decjom radocu i izraenom eljom da se istog trenutka ispovedi i pricesti, a neko s unutranjom hladnocom i otudenocu (mada je takvih bilo malo).Razgovarajuci s bakama (po svojim godinama mogao sam biti njihov praunuk) i pitajuci ih o proteklom ivotu, poceo sam da shvatam koliko je nedokuciva ljudska sudbina koja se nalazi jedino u rukama Boijim. A jo me je zadivilo duevno bogatstvo srca koja su se otvarala na ispovesti. Tada sam uhvatio sebe kako razmiljam o tome da moda danas kod omladine ne moemo sresti takvu bojazan od greha, niti gadenje zbog svakog nepravednog i runog postupka. "Da, behu ljudi u nae vreme, ne kao ovo dananje pleme: junaci - ne vi!"Veliki je to dar - biti svetenik i imati mogucnost da ovako razgovara s ljudima koji se, dozivajuci u secanje najvanije trenutke svog pacenickog ivota, ne obracaju tebi, nego Gospodu koji stoji pored tebe, Njegovog nedostojnog sluitelja! I tek kroz sat i po, osecajuci unutranje zadovoljstvo i radost zbog svesti o znacaju obavljenog posla, najzad sam zatvorio svoje svetenicko koferce i vec se spremao da se uputim prema liftu (Evo, pribliio sam se onom najvanijem u mojoj prici.)U susret meni hodnikom su klizila mala kolica na kojima se obicno po sobama razvozi hrana. Upravo bee vreme rucka. Kolica je gurala ena veoma poodmaklih godina, ucinilo mi se da je imala oko osamdeset, a moda i vie. Kretala se lagano i s velikim naporom, svaki cas se zaustavljajuci, teko i isprekidano diuci. Sudeci po radnom mantilu (urednom i cistom), shvatio sam da je to jedna od stanarki starackog doma. Malog rasta, osrednje ugojena, nekako sva okrugla, podsecala bi na devojku da nije imala potpuno sedu kosu. Lice joj bee veoma vedro. Pozdravismo se. Uspeo sam da primetim izraz krotkosti, spokoja i poslovnosti, i to sve istovremeno. Staracku nemoc odavalo je neznatno podrhtavanje glave i ruku."Zar ne biste eleli da se ispovedite i pricestite?", odmah upitah jer sam u njoj osetio pravoslavnu dobru duu. "Eh, to bih veoma elela, ali nemam kad - moram moje da nahranim." "A ko su to vai?" "Ma nepokretni, ima ih estoro, i jo dve sprat nie", odgovarala je potpuno smireno i krotko. "Pa zar nema ko da im da hranu?", nastavljam ja zacudeno. "Ko da ih nahrani, mili moj oce, osoblje ostavi tanjir i ode, a oni, jadnici, ne mogu ni ruku ispod cebeta da izvuku bez tude pomoci. Ja sam se zato i prijavila da im dajem rucak. Evo kakvu su mi kociju dali", rece ona s blagim i prijatnim osmehom, pokazujuci na kolica s tanjirima. "A kako se vi osecate?" "Hvala Tebi, Gospode, samo se malo zaduvavam; neto mi je ba teko poslednje dve nedelje: metar-dva poguram rucak - i vec moram da predahnem, inace, noge ni makac! Izvinite me, oce, cekaju me. Dao vam Bog zdravlja, hvala to ne zaboravljate na nas grene a sledeci put cu se obavezno pricestiti."Osetii kakva je dua preda mnom, nisam mogao da je otpustim bez ivotvorne Svetinje. Pravo u hodniku, jer osim nas tamo nikog nije ni bilo, poto sam kratko procitao molitve, ispovedio sam Boijeg coveka (imena se, naalost, vie ne secam) i dao mu Svete Tajne. Poklonivi se, ona je krenula dalje s kolicima, noseci Hrista u svome srcu.Vracajuci se kuci, zahvaljivao sam Bogu to mi je omogucio susret sa Svojom skrivenom slukinjom. U prostoduju i cistoti hricanske savesti ona je svakodnevno cinila podvig, uopte ne razmiljajuci o velicini dela koje je na sebe preuzela. Gordosti i sujete u njoj uopte nije bilo. U recima pravednice nisam primetio ni nagovetaj osude zbog nacina rada ustanove, zbog ravnodunih sestara i tome slicno, osude koja je uvek u ustima svakog malo gradanina.Ona je sve radila s molitvom, uzdajuci se samo u pomoc Boiju, od Hrista ituci snagu za svoje dobrovoljno posluanje - da hrani sve one koji su leali u toj bezljudnoj pustinji ocekujuci smrt. Bee ocigledno da je Gospod produavao dane ivota slukinji Svojoj koja je zaboravila na sebe i na svoje boljke radi elje da hranom okrepi snage onih koje je nazivala "svojima". "Ovo je zapovest Moja, da volite jedni druge kao to sam Ja vas zavoleo. Nema vece ljubavi od one kad neko da duu svoju za prijatelje svoje." "Znacu da ste Moji ucenici ako budete imali ljubav izmedu sebe."Sada shvatam zato sam na nju obratio panju. Dua pastira odmah je prepoznala mucenicu Hrista Boga kome je ime - Ljubav. Da li je jo iva ta malena starica? Ubeden sam da je iva. Ljubav je jaca od smrti. Kod Boga nema mrtvih - kod Njega su svi ivi. "Ja jesam vaskrsenje i ivot; ko veruje u Mene, ako i umre, oivece." "Ja sam - hleb ivota koji je siao sa neba: ko jede ovaj hleb, ivece zanavek."Veliki broj ljudi trai mnogo toga u ovom zemaljskom prolaznom ivotu. Jedne mame slava i priznanja od drugih ljudi, druge - novac i vlast nad ljudima, treci su opsednuti sopstvenom telesnom lepotom i njome napajaju nezasitu gordost svog srca. Ali hteli mi to ili ne, dani zemaljskog ivota prohujace vrlo brzo, prohujace kao to voda brzo protekne izmedu prstiju. Kao to icezava secanje na otopljen sneg i kao to se u uima ne zadrava um opalog lica koje je oduvao jesenji vetar, tako i dua koja se pribliava kraju nece naci ni oslonca, ni utehe u onome to je bilo i to je prolo. Prijatelji moji, strano je stati pred lice Vecnosti s prazninom u srcu, kada se svi zemaljski izazovi i sva zadovoljstva pokau kao zjapeca mracna rupa koja u svoj bezdan odvlaci duu to je tokom ivota na zemlji u sebi potisnula udnju za istinom i glas svetog saosecanja! Za ta se onda uhvatiti, gde naci tacku oslonca? "I ko napoji jednog od nemocnih samo caom hladne vode, u ime ucenika, istinu vam kaem, nece izgubiti nagradu svoju."Dela ljubavi koja se cine u ime Gospoda Isusa Hrista jesu hrana due vec ovde, pre smrti, i daruju dui blagodat Boiju. Kada budemo umirali, jedino za cime cemo zaaliti je to smo malo voleli, to u milosti nismo bili dareljivi kako nam je savest nalagala. Stoga, dragi moji, mi jednostavno nemamo vremena da se iskuavamo gordocu ili potitenocu! Sada je ostalo vreme samo za molitvu i za dela Hristovog milosrda.Necemo matati o onome to nemamo, vec cemo zahvaliti Gospodu za ono to imamo. A imamo mnogo: od Boga smo darovani da u ovom svetu umnoavamo ljubav crpeci snagu s Izvora ljubavi - od Hrista Spasitelja. I ne treba da razmiljamo o velikim delima, vec o najmanjim i na prvi pogled beznacajnim. Jedan jedini osmeh, dobar ljubazan pogled, mala rec ohrabrenja i utehe - vec je delo pred Gospodom! Uzdri se od razdraljivosti, izbori se s lenjocu, budi na usluzi bliskom coveku - nemoj hladno odbiti njegovu molbu, nego je ispuni i kao odgovor na zahvalnost reci: "Hvala Bogu".Zdanje spasenja due gradi se od malenih cigala dobrocinstva u ime Hristovo. Ono to je za cvet sunceva svetlost, ono to je za ribu voda, to su za nas saosecanje i milostiva dela. Englezi imaju ovakvu poslovicu: "Charity begins at home". Ha ruskom: "Milosrde pocinje kod kuce". Ponekad dobra dela traimo sa strane, ispoljavamo srdacnost i saosecanje prema onima koje vidimo prvi put. I to nije loe. Ali lakmus papir po kome se istog trena moe odrediti kvalitet naih dobrih dela jeste na odnos prema ukucanima. Koliko je teko, ocigledno, stalno ciniti dobro onima koji ive s nama rame uz rame.Nauci se da ivi u kuci tako da niko od ukucana prema tebi ne ispolji ni ogorcenje, ni uvredu. Eto, to je dobro! Budi za njih kao meki vosak na kome se otiskuju sve njihove razumne zapovesti, molbe i elje. Eto, to je dobro! Budi kao sunce, kako bi svakog ogrejao, umirio, osokolio i pohvalio. Eto, to je dobro! Kada osetimo koliko nam prija to to cinimo male dobre stvari, malo-pomalo pocecemo da zaboravljamo na svoje loe raspoloenje, na licnu nesavrenost, postacemo prostoduniji i cistiji, spokojniji i radosniji. I moda ce nam tada Gospod ukazati na pravo polje naeg delovanja gde cemo se, podvizima, ispuniti istinskim Suncem pravde i ljubavi - Hristom."Ko ima zapovesti Moje i pridrava ih se, taj voli Mene; a ko voli Mene, toga ce voleti i Otac Moj; i Ja cu zavoleti njega i javicu mu se. (...) Ko voli Mene, taj ce potovati rec Moju; i Otac Moj ce ga zavoleti, i Mi cemo doci k njemu, i raj mu stvoriti." Dok ne kucne cas, vremena jo ima, milost nije uskracena, polje rada je pred nama, pomoc odozgo je spremna - pourimo da se pokajemo i da cinimo dobro. Dananji dan nam je darovan. Hoce li biti sutranjeg? To samo Bog zna.PROTOJEREJ ARTEMIJE VLADIMIROV