PETAK, 26. avgust 2016, broj 6906/498, godina XX, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Besim Veljovi}

Istorija bankarstva u Prijepolju Strana IV

Sabit ]orhamzi} – Srcko

Kad bih znao da me dva igra~ane vole odmah bih oti{ao

Strana VII

M. \

erle

k

Enis Imamovi} prozvao„malog Slobu“ Ivicu Da~i}a

Ko je zapalioBajrakli d`amiju Strana II

Na poslednjoj sednici SO Tutin zadu`en za skoro dva miliona evra

Opozicija protiv, Ku~evi}brani zadu`ivanje

Tutin - Na sednici Skup{tine op{tineTutin, odr`anoj po~etkom nedelje, vla-daju}a ve}ina koju ~ini SDA usvojila jeizmene i dopune bud`eta za ovu godi-nu, kojim je ova op{tina zadu`ena zaskoro dva miliona evra.

Kreditom kojim }e se, kako se navo-di, finansirati kapitalni projekti, op{tinaTutin se zadu`ila 1.914.000 evra. Od-bornici opozicije su kritikovali ovu od-

luku ve}ine. Smatraju da je bud`et tre-balo da bude druga~ije strukturisan i dasu prioriteti morali da budu {kolstvo,zdravstvo, poljoprivreda, a ne izgradnjazgrade Op{tine koja }e ko{tati ~etiri mi-liona evra. BDZ Sand`aka zamera i to{to }e na ime kamata i izgubljenih spo-rova biti utro{eno vi{e od 100.000 evra.Odbacuju}i kritike opozicije, predsed-nik op{tine Tutin [emsudin Ku~evi} je

rekao da je njegova namera da op{tinu,ako treba, zadu`i petostruko vi{e kakobi se zavr{ili projekati kapitalnih inve-sticija. Ku~evi} je dodao i da su pojedin-ci u njegovoj politi~koj partiji (SDASand`aka) protiv novog zadu`ivanjaop{tine, ali da su krediti neophodni ka-ko bi bili zavr{eni projekti koji su, sma-tra, uslov za razvoj Tutina. S. D.

Strana II

Nova arheolo{ka otkri}a u u porti manastira u Pribojskoj Banji -FOTO

Istorijski kontinuitet sa Vizantijom Strana V

Masovno iseljavanje i negativan prirodni prira{taj problem i sjevera Crne Gore

U Pljevljimasve manjestanovnika

Strana VI

Po~ela rekonstrukcija severnog bedema Novopazarske tvr|ave

Ure|ivanje simbola gradaNovi Pazar - Odavno u ovom gradu nije vi|eno da inicijativa brzo preraste u kon-

kretnu akciju, kao {to je ona da gradska uprava rekonstrui{e severni bedem Novopa-zarske tvr|ave i osposobi ga za kori{}enje. Sve je po~elo krajem juna ove godine .

Tada je profesor me|unarodnog prava na Dr`avnom univerzitetu u NovomPazaru dr Senad Gani} pokrenuo inicijativu „Pogledajmo, sa bedema“, ~iji je ciljda se ovaj simbol grada uredi i oslobodi sadr`aja koji naru{avaju ambijentalnucelinu. Inicijativa je nai{la na podr{ku gra|ana, koji su potpisivali peticiju u ko-joj se od gradske uprave zahtevalo da se sevrni bedem o~isti i uredi. Na tom me-stu najvi{e je bilo korova..Vi{e od deset godina prostor se tretirao „kao privatniposed“, jer je tu radio kafi}, a na obodima zasa|ene tuje. Inicijativa je stigla i donovopazarskog gradona~elnika Nihada Bi{evca, koji je sa pokreta~ima akcije do-govorio dinamiku sre|ivanja ovog prostora. S. N.

Strana III

Krediti za zavr{etak zapo~etih poslova: Tutin

Foto

: Saf

eta

Bi{e

vac

petak, 26. avgust 2016.II

Ro`aje - Ro`ajke, majke troje i vi{edjece kojima dr`ava jo{ nije po~ela daispla}uje nov~anu nadoknadu, u uto-rak su odlu~ile da prekinu vi{ednevniprotest ispred zgrade Vlade Crne Goreu Podgorici. Navode da }e ~ekati desetdana da se njihov problem rije{i, aukoliko se to ne desi, vrati}e se u Pod-goricu i nastaviti protest.

Majke iz Ro`aja tra`e da Vlada Cr-ne Gore donese uredbu o naknadamaza sve majke sa sjevera koje imaju bilokakve dokaze da su na birou za zapo-{ljavanje provele 15 godina i za sve e-ne starije od 65 godina koje su izbrisa-ne iz evidencije Zavoda. „Svu doku-mentaciju }e nam uva`iti i nadamo seda }e najkasnije za 20 dana mo}i daprikupimo sve papire. Idemo ku}i.

@ene su nam se razboljele. Bili smo poki{i i vjetru na ulicu“, rekla je jedna odRo`ajki.

Ro`ajke je primio potpredsjednikVlade Crne Gore Rafet Husovi}. Nje-mu su saop{tile da je uni{tena arhivskadokumentacija na osnovu koje bi mo-gle da ostvare pravo na nadoknade zamajke sa troje i vi{e djece. „Napome-

nule da su sa tim upoznale potpred-sjednika Vlade Milorada Vujovi}a iministra rada i socijalnog staranja Bo-risa Mari}a, kao i sve nadle`ne institu-cije i da ostaju izri~ite u zahtjevu da nji-hov problem bude rije{en“, saop{tenoje iz Vlade.

Husovi} je obe}ao da }e se uklju~itiu rje{avanje tog problema tako {to }ezahtijevati da na relaciji Ministarstvo

rada i socijalnog staranja - Centri za so-cijalni rad u Beranama i Ro`ajama po-novo budu detaljno razmotreni zahtje-vi i da dokumentacija ponovo budepregledana. Smatra i da svi dokazi kojisu prihvatljivi za sud treba da budu pri-hvatljivi i za Centre za socijalni rad.„Husovi} je prenio predstavnicamamajki iz Ro`aja da }e o problemu oba-vijestiti u`i kabinet i predsjednika Vla-de i da smatra da to pitanje treba rje{a-vati sistemski“, navodi se u saop{tenju.Sastanku je prisustvovao i sekretar Mi-nistarstva rada i socijalnog staranja Ni-kola Dedei}, koji je upoznao predstav-nice majki iz Ro`aja sa trenutnom situ-acijom i obavijestio da su rje{enja Cen-tra za socijalni rad Ro`aja zbog bitnihpovreda odredaba upravnog postupkaponi{tena i vra}ena prvostepenom or-ganu na ponovni postupak.

- Upoznao ih je i sa sljede}im koraci-ma koji moraju biti sprovedeni kako bibile utvr|ene sve ~injenice i prikupljenidodatni dokazi. Pozvao je sve majke ko-jima su poni{tena rje{enja da se odazovupozivu iz Centra za socijalni rad u Ro`a-jama i dostave svu dokumentaciju kojamo`e biti validna rekav{i da }e svi valja-ni dokazi i dokumenti biti upu}eni Bi-rou rada koji }e na bazi novih dokaza,dostaviti nova uvjerenja Centru za soci-jalni rad kako bi taj organ u ponovnompostupku donio nova rje{enja, pi{e u sa-op{tenju. C. D.

@IVOT

Majke iz Ro`aja prekinule protest

Podr{ka stranakaProtest majki iz Ro`aja podr`ali su Demokratski front i Bo{nja~ka demokrat-

ska zajednica u Crnoj Gori. Demokratski front obe}ava da }e poslije izbora 16. ok-tobra, „kada bude u prilici da odlu~uju“, regulisati taj i druge nagomilane socijal-ne i ekonomske probleme, poru~ili su iz tog politi~kog saveza. „Agonija majki izRo`aja jedna je od tu`nih slika Crne Gore pod vla{}u Mila \ukanovi}a, koja je svo-jom katastrofalnom politikom bez posla ostavila na desetine hiljada ljudi, uni{ti-la ekonomiju i ve} 27 godina vlada po „zakonima“ kriminala i korupcije“, saop{ta-va DF. „Institucije dr`ave Crne Gore su se oglu{ile o tra`enje ovog elementarnog izakonskog prava ena iz Ro`aja, prosto nije imao niko da se pojavi i da im da obja-{njenje za{to je sistem zakazao i za{to su im prava uskra}ena, {to je nedopustivo“,rekao je predsjednik Bo{nja~ke demokratske zajednice u Crnoj Gori Hazbija Kala~.

Majke tvrde da je uni{tena potrebna dokumentacija: Ro`aje

Na poslednjoj sednici SO Tutin zadu`en za skoro dva miliona evra

Opozicija protiv, Ku~evi}brani zadu`ivanje

Tutin - Na sednici Skup{tine op{tineTutin, odr`anoj po~etkom nedelje, vlada-ju}a ve}ina koju ~ini SDA Sand`aka usvo-jila je izmene i dopune bud`eta za ovu go-dinu, kojim je ova op{tina zadu`ena zaskoro dva miliona evra. Bila je ovo tre}asednica lokalnog parlamenta, na kojoj sena{lo ~ak 37 ta~aka dnevnog reda.

Sem o bud`etu, odbornici su raspra-vljali o javnim preduze}ima. Izabrani su~lanovi Upravnih i Nadzornih odborapreduze}a i ustanova ~iji je osniva~ op-{tina Tutin, usvojeni su godi{nji izve{ta-ji o radu javnih preduze}a i ustanova,osnovana dva nova javna preduze}a,Centar za omladinu, sport, kulturu i turi-zam, kao i Centar za projektovanje i lo-kalni ekonomski razvoj. Imenovani su inovi direktori u javnim preduze}imaJKP “Gradac” i JKP “Ribari}e”.

O~ekivano, bura se podigla oko izme-na bud`eta. Da bi finansirala kapitalneprojekte, op{tina Tutin je usvojila odlu-

ku da podigne kredit od 1.914.000 evra.Odbornici opozicije su kritikovali ovuodluku ve}ine. Smatraju da je bud`ettrebalo da bude druga~ije strukturisan ida su prioriteti morali da budu {kolstvo,zdravstvo, poljoprivreda, a ne izgradnjazgrade Op{tine koja }e ko{tati ~etiri mili-ona evra. BDZ Sand`aka zamera i to {to}e na ime kamata i izgubljenih sporovabiti utro{eno vi{e od 100.000 evra.

Odbacuju}i kritike opozicije, predsed-nik op{tine Tutin [emsudin Ku~evi} jerekao da je njegova namera da op{tinuzadu i jo{ najmanje petostruko vi{e kakobi se zavr{ili projekati kapitalnih investi-cija. Ku~evi} je dodao i da su pojedinci unjegovoj politi~koj partiji (SDA Sand`a-ka) protiv novog zadu ivanja op{tine, alida su krediti neophodni kako bi bili zavr-{eni projekti koji su, smatra, uslov za raz-voj Tutina. Protivljenje zadu ivanju, onsmatra vidom opstrukcije, od kako je re-kao, neznalica i neradnika. S. D.

Novi Pazar, Beograd - Poslanik SDASand`aka u Skup{tini Srbije Enis Ima-movi} prili~no je aktivan na dru{tve-nim mre`ama, a nedavno se, na svomfejsbuk profilu, „pozabavio“ i mini-strom inostranih poslova i potpredsed-nikom Vlade Srbije Ivicom Da~i}em.Povod je bila Da~i}eva reakcija na pa-ljenje pravoslavne crkve u Sarajevu izahtev da po~inioci budu {to pre pro-na|eni. Imamovi} smatra da je Da~i}ovaj nesre}ni slu~aj poku{ao da ispoli-tizuje i iskoristi za zao{travanje odnosasa BiH. „Kao ministar inostranih po-slova zemlje kandidata za ~lanstvu uEU Da~i} bi morao odgovornije da sepona{a“, isti~e Imamovi}. Po{to su

nadle`ni organi u BiH brzo uhapsiliosumnji~enog, za kog se ispostavilo danije ni bo{nja~ke nacionalnosti ni mu-slimanske veroispovesti, {to su insinu-irali pojedini mediji u Srbiji, kao i mi-nistar Aleksandar Vulin, Imamovi} jeod Da~i}a zatra`io da odgovori na pita-nja o d`amijama zapaljenim u Srbiji.

-E sad ti, Da~i}u, kad zavr{i{ sa ma-{tanjem o spomeniku Slobi Milo{evi}u,da nam kao biv{i ministar policije, pre-mijer i potpredsjednik Vlade ka`e{: koje prije 12 godina zapalio Bajrakli d`a-miju u centru Beograda i Islam-aginud`amiju u Ni{u? Pa da nam ka`e{ i ka-ko to da sudija za zapaljenu d`amijuka`e da se optu`eni ne}e teretiti zato

{to „NIJE NA^INJENA [TETA VE-]EG OBIMA“ ... Podsje}am te da suobje d`amije potpuno izgorjele. Dakle,mali Slobo, prije nego {to po~ne{ da sepetllja{ u poslove drugih dr`ava, pogle-daj {ta se de{ava u tvom dvori{tu i ima{li moralno pravo da od drugih tra`i{ne{to u ~emu si i kao ministar policije,premijer i potpredsjednik vlade pora-`avaju}e neuspje{an, poru~io je Ima-movi} Da~i}u. Imamovi} je poslani~kopitanje o istrazi paljenja d`amija u Beo-gradu i Ni{u postavio Da~i}u i u Skup-{tini Srbije pre tri godine ali nije dobioodgovor. Najavljuje da }e to pitanje po-novo postaviti.

S. B.

Enis Imamovi} prozvao „malog Slobu“ Ivicu Da~i}a

Ko je zapalio Bajrakli d`amiju

Novi Pazar - Me{ihat Islamske zajednice u Srbiji, na nedavno odr`anoj redov-noj pro{irenoj sjednici, odlu~io je da redovni izbori za sva predstavni~ka tijela bu-du odr`ani 2. oktobra 2016. odnosno (1. muharrema 1438. hid`retske godine) iimenovao Centralnu izbornu komisiju koja }e koordinirati pripreme i organizacijuizbornog postupka. Na sjednici je analizirana aktivnost tokom Ramazana, pohva-ljen rad imama i izra`ena zahvalnost pripadnicima Islamske zajednice na povje-renju, koje se ogleda u uve}anju rezultata akcije zekata i sadekatu-l-fitra u odno-su na prethodnu rekordnu godinu i pored aktuelne ekonomske krize. S. D.

FOTO

-VES

T

IZBORI U ISLAMSKOJ ZAJEDNICI 2.OKTOBRA

U DVE RE^IHOLAN\ANI ZAINTERESOVANI ZA INVESTIRANJE

Novi Pazar - Predstavnici holandskog investicionog fonda Tasos international razgovarali su sanovopazarskim gradona~elnikom Nihadom Bi{evcem, ali i sa ovda{njim privrednicima o mogu}no-stima investiranja . Predstavnik ovog fonda Vil Alders istakao je u razgovoru da je Novi Pazar „geo-strate{ki veoma bitan grad u Srbiji, ali i na Balkanu“ i da je njegova fonadacija zainteresovana dasvoja sredstva ula`e u Novi Pazar, prvenstveno u nekretnine i izgradnju infrastrukture. Gradona~el-nik Bi{evac je gostima predo~io nekoliko projekata u koje bi mogli odmah da ulo`e novac. Konkret-ni odgovori na predloge o~ekuju se vrlo brzo. S. N.

RASPISAN JAVNI POZIV ZA STRU^NU PRAKSUNovi Pazar - Programom stru~ne prakse, do kraja godine, u Novom Pazaru bi}e obuhva}eno

60 nezaposlenih. Filijala Nacionalne slu`be zapo{ljavanja i ovda{nja gradska uprava raspisali su dvajavna poziva za realizaciju ovog programa, sticanje uslova za polaganje stru~nog ispita i sticanjeposebnih prakti~nih znanja i ve{tina. Gradska uprava i Nacionalna slu`ba zapo{ljavanja obezbedilisu 7.980.000 dinara za realizaciju stru~ne prakse. Oni koji budu obuhva}eni ovim programom me-se~no }e dobijati 12,14 i 16 hiljada dinara u zavisnosti od stru~ne spreme. Stru~na praksa za one ko-ji treba da pola`u stru~ni ispit traja}e godinu dana, a stru~na praksa radi sticanja znanja i ve{tinatraja}e {est meseci. Pravo u~e{}a na oba javna poziva imaju samo poslodavci sa teritorije Novog Pa-zara, a prioritet }e imati privatni preduzetnici. S. N.

Sednica BDZ Sand`aka i Crne Gore

Zajedno o izborimaNovi Pazar - Predsedni{tva Bo{nja~ke

demokratske zajednice (BDZ) Sand`aka iCrne Gore odr`ala su zajedni~ku sednicuu Novom Pazaru. Na ovom skupu, kojim jepredsedavao narodni poslanik u Skup{ti-ni Srbije Muamer Zukorli}, analizirana jepoliti~ka situacija u Sand`aku i u Srbiji „saposebnim osvrtom na postizborni period“i utvr|ena je strategija delovanja u nared-nom periodu. Nakon ove sednice saop{te-

no je da su va`na ta~ka denvnog reda bilipredstoje}i parlamentarni izbori u CrnojGori i razgovori o na~inima u~e{}a BDZ.„Odlu~eno je da BDZ u Crnoj Gori intenzi-vira razgovore sa potencijalnim partneri-ma, kao i opciju samostalnog izkaska naizbore“ -navodi se u saop{tenju i dodajeda }e BDZ po~eti pripreme za kongrespartije i izborne skup{tine na svim nivoi-ma i organima stranke. S. N.

petak, 26. avgust 2016. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANASPo~ela rekonstrukcija severnog bedema Novopazarske tvr|ave

Ure|ivanje simbola gradaNovi Pazar - Odavno u ovom gradu

nije vi|eno da inicijativa brzo prerasteu konkretnu akciju, kao {to je ona dagradska uprava rekonstrui{e severnibedem Novopazarske tvr|ave i osposo-bi ga za kori{}enje. Sve je po~elo krajemjuna ove godine .Tada je profesor me-|unarodnog prava na Dr`avnom uni-

verzitetu u Novom Pazaru dr SenadGani} pokrenuo inicijativu „Pogledaj-mo, sa bedema“, ~iji je cilj da se ovajsimbol grada uredi i oslobodi sadr`ajakoji naru{avaju ambijentalnu celinu.

Inicijativa je nai{la na podr{ku gra-|ana, koji su potpisivali peticiju u ko-joj se od gradske uprave zahtevalo dase severni bedem o~isti i uredi. Na tommestu najvi{e je bilo korova..Vi{e oddeset godina prostor se tretirao „kaoprivatni posed“, jer je tu radio kafi}, ana obodima zasa|ene tuje. Inicijativaje stigla i do novopazarskog gradona-~elnika Nihada Bi{evca, koji je sa po-

kreta~ima akcije dogovorio dinamikusre|ivanja ovog prostora. Rekonstruk-cija bedema po~ela je pre desetak da-na. Po nalogu Zavoda za za{titu spo-menika kulture iz Kraljeva uklonjenesu tuje „koje su bile potencijalna opa-snost za zidine bedema“. Posle ukla-njanja tuja sledi ras~i{}avanje korova i

ostataka monta`nog ugostiteljskogobjekta.

Gradska uprava je pripremila idejnore{enje za revitalizaciju i sanaciju ovogobjekta uz po{tovanje svih uslova kojeje postavio Zavod za za{titu spomenikakulture. Od Ministarstva kulture dobi-jena su sredstva za izradu projektno-

tehni~ke dokumentacije. Bedem je od2005.godine bio pod zakupom i na tommestu je radio ugostiteljski objekat.Privatni preduzetnik je sa Sportskimsavezom (!?) te godine sklopio ugovoro zakupu. U lokalnoj samoupravi tvrdeda je taj ugovor istekao pro{le godine, azakupac da je sa biv{im gradona~elni-

kom i predstavnicima Zavoda za za{ti-tu spomenika postignut na~elan dogo-vor o nastavku zakupa. Sada se taj pro-stor, na koji se naslanja Narodna bibli-oteka „Dositej Obradovi}“, ure|uje i onjegovoj pravoj nameni tek treba dabude doneta odluka.

S. Novosel

Tursko utvr|enje iz 15. vekaNovopazarska tvr|ava je srednjovekovno tursko utvr|enje, koje je podigao Isa-

beg Isakovi} u 15. veku prilikom osnivanja Novog Pazara. Tvr|ava ima trougaonuosnovu koju obrazuju tri ugaona bastiona.

Novi Pazar - Mlada novopazarskaumetnica Zehra [krijelj svojim crte imasve vi{e skre}e pa`nju stru~ne javnosti ilikovne publike.Ona }e se na}i me|uu~esnicima iz 65 zemalja koji }e se pred-staviti na manifestaciji OSTEN bijenalecrte`a u Skoplju. Zehrini radovi svojemesto izborili su u konkurenciji vi{e oddve hiljade crte`a pristiglih na konkurs.Manifestacija u Skoplju traja}e od 22.septembra do 22. februara 2017.godine.

Pre Skoplja, crte`e ove umetnice vi-de}e publika u Beogradu. Slede}eg pet-ka u galeriji kluba „Petak“ bi}e otvore-

na izlo`ba i me|u 50 crte`a bi}e i Ze-hrini radovi. Ve} 10. septembra u Maj-danpeku nova izlo`ba. Re~ je o VIIMe|unarodnoj izlo`bi „Umetnost uminijaturi“ koju organizuje Majda-nArt iz Majdanpeka. Me|u 306 umet-nika iz 27 dr`ava na{la se i Zehra [kri-jelj. Ova izlo`ba }e se 15. oktobra pre-seliti u beogradski Muzej primenjeneumetnosti.

Zehra [krijelj je ro|ena 1986.godi-ne u Novom Pazaru. Zavr{ila je grafi~-ki dizajn i do sada je imala ~etrdesetakkolektivnih izlo`bi. S. N.

Uspesi novopazarske umetnice Zehre [krijelj

Crte`i na bijenaluu Skoplju

Beograd, Majdanpek, Skoplje: Zehra [krijelj

Novi Pazar - Od danas do 2. septembra u ovom gradu tra-ja}e prvi Festival no stream kulture FILTER. Na pet atrak-tivnih lokacija u gradu bi}e organizovane izlo`be slika no-vopazarskih slikara, ~lanova Foto kino kluba, modnih dizaj-nera, u muzeju „Ras“ bi}e otvorena izlo`ba „Ku}ni muzej“na kojoj }e se na}i unikatni gramofoni, fotoaparati i mnogidrugi stari predmeti, zatim, u biblioteci „Dositej Obradovi}“bi}e prezentovaniji naslovi naj~itanijih knjiga u poslednjihpet godina.

Gradski park }e biti mesto na kojem }e biti prikazane~etiri video pri~e, kratki dokumentarci o muzi~kom sasta-vu „Gospo|o,bate“, amaterkoj pozori{noj grupi „Joj,evoih ovi“, dokumentarni film novopazarskim uzgajiva~imapatki (o {atkarima) i video prezentacija arhitektonskih re-{enja za budu}nost grada uz osvrt na urbanisti~ko re{enjecentra grada iz 1968.godine. Na FILTERU }e biti i konce-rata. Nastupi}e Rambo Amadeus, kru{eva~ki bend ZAA inovopazarska grupa „Gospo|o,bate“. Festival su finansij-ski podr`ali Ambasada [vajcarske u Srbiji sa 600 hiljada igrad Novi Pazar sa 300 hiljada dinara. S.N.

Ljaji} obi{ao atletski stadion

Novi Pazar -Zavr{etkom atletskog stadiona Novi Pazar dobija sportskiobjekat za ponos, a ovaj sportki objekat, ~iju gradnju finansiraju grad i Mi-nistarstvo omladine i sporta, poklon je gra|anima i atleti~arima, koji su naj-bolji promoteri ove sredine, izjavio je Rasim Ljaji}, potpredsednik Vlade Sr-bije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija. „Ovo je nova pazarskalepotica, specijalizovana za atletiku, {to je retkost u regionu. Za dva mesecadobi}emo velelepni stadion. To je i pozivnica za budu}e asove ‘kraljice spor-tova’. Da bi se ravnopravno takmi~ili sa svetom, neophodna je odgovaraju-}a infrastruktura“, rekao je Ljaji} prilikom obilaska radova na atletskom sta-dionu. Ljaji}, koji je i po~asni predsednik Fudbalskog kluba Novi Pazar, re-kao je da je, sa druge strane, zabrinut za budu}nost fudbalskog superliga{aiz tog grada i da je glavni razlog besparica. S. D.

Kad pogledam sa bedema: Novopazarska tvr|ava

Jo{ jedan festival u Novom Pazaru

Po~inje FILTER

NO

VOPA

ZARS

KESL

IKE

I PRI

LIKE

Tradicionalno^ar{ija postala festivalaska. Ne mo`e vi{e da sepohvata koji festival dolazi, koji odlazi. Malo,malo pa neka fe{ta. I svaka bi da bude tradicio-nalna. Mo`da neko ne{to i zapazi. Koncepti„tradicionalnosti“ postali su promenljiva kate-gorija. Pro{le godine bilo je onako tradicional-no, ove }e biti ovako, a one tamo sled}e vide}e-mo {ta }e biti tradicionalno....Uzne{ sebe na le-pu ruku i sve je tradicionalno. Ako nije bi}e.Bi}e, bi}e u ime naroda i boljeg kvaliteta ivota,i brige o gra|anima...Od svega po malo, pa na-pabir~i se nekakve atmosfere koja bi trebalo dali~i na festivalsku.Svakom svoja fe{ta najbolja.Svako bi da neguje , tu onomad, nastalu tradi-ciju, zadivljeno da se samokomentari{e i da ~e-ka tap{anje po ramenu. Za lsede}u godinu... dase dr`i kontinuitet novouspostavljene tradici-je. Tako li se ka`e? S. N.

petak, 26. aIV

KULTURA

Prijepolje - Izlo`bom dela umetnikakoji su tokom pro{log avgusta boravili uPrijepolju, u ponedeljak je po~eo da radi43. saziv Umetni~ke kolonije „Mile{eva“,jedne od najstarijih i najpresti`nijih likov-nih manifestacija u Srbiji. U galerijskomprostoru Doma kulture publika je imalapriliku da vidi ostvarenja Jelene Trajko-vi} i Rajka Popivode iz Beograda, IvaneKoval~ik iz Ni{a, Muriza okovi}a iz No-vog Pazara, Valentina Stefanova i Nine

Kova~ev iz Bugarske, Dejana Mirkovi}aiz Podgorice, Katarine Alimpijevi} iz a~-ka i Loren Mari @ubera iz Francuske.

Ovogodi{nji saziv, posle vi{e godina,nema pravi internacionalni predznak, od-nosno tokom ove sedmice u koloniji suboravili umetnici iz Srbije i sa prostora ne-kada{nje Jugoslavije: Draga Jovanovi},Vladimir Peri}, Damir Nik{i}, NevenkaStojsavljevi}, Dragana @arevac, MaricaPre{i} Radoj~i}, Svetislav Slavkovi} Kajzer

i Branimir Karanovi}. Umetni~ka koloni-je „Mile{eva“ funkcioni{e od osnivanja ta-ko {to umetnici obilaze Prijepolje i okoli-nu, upoznaju}i se sa tradicijom, istorijom,odlikama i posebnostima konfesija, sve-tovnih i sakralnih spomenika, obi~ajima,prirodnim izuzetnostima, a potom naosnovu utisaka imaju godinu dana zastvaranje svojih umetni~kih otisaka kojiostaju u legatu Kolonije, jednom od naj-ve}ih i najvrednijih u Srbiji. I. H. D.

Prijepolje - Besim Veljovi},penzionisani diplomirani ekono-mista koji je gotovo ~itav radnivek proveo u bankama u ovomkraju, napisao je zanimljivu knji-gu o po~etku i razvoju bankarstvau Prijepolju.

Tako se u knjizi na{la jedna vr-lo zna~ajnu delatnost koja nikadanije bila dovoljno daleko od upli-va politi~kih i dru{tvenih zbivanjai okolnosti. Upravo na to ukazujei recenzent, profesor doktor Ha-san Hani}, dekan Beogradskebankarske akademije, tako|e ro-|eni Prijepoljac, nagla{avaju}iuticaje ekonomskog, politi~kog idru{tvenog sistema na organiza-ciju i funkcionisanje bankarstvakao podsistema finansijskog i {i-reg ekonomskog sistema.

Ono {to knjizi daje posebnuvrednost je svedo~anstvo o na-stanku bankarstva u nerazvije-nom i siroma{nom kraju nepo-sredno posle zavr{etka Prvogsvetskog rata. Autor osvetljavauslove pod kojima je osnovanaprva, Polimske banke. Bilo je topre ta~no 90 godina, 21. februara, koji seuzima kao po~etni u „brojanju dana i go-dina“ ovda{nje istorije bankarstva.

Prvu, Polimsku banku u Prijepoljuodobrilo je Ministarstvo trgovine i indu-strije ali je ona bila kratkog daha jer njeni

osniva~i nisu odr`ali Osniva~ki zbor ak-cionara u predvi|enom roku od godinudana, pa su bili izbrisani sa spiska akcio-narskih dru{tava. Druga grupa bogatijihgra|ana Prijepolja i okolnih mesta uputi-la je molbu za osnivanje nov~anog zavodau Prijepolju kao akcionarskog dru{tvapod imenom „Limska banka“ a.d. sa ka-pitalom od tri miliona tada{njih dinara.Me|u potpisnicima molbe je deset sa teri-torije op{tine Prijepolje, osam iz NoveVaro{i i jedan iz Pljevalja. Iz Prijepolja sumolbu potpisali tada{nji ugledni trgovciRade Kurtovi}, Muhamed Ha{imbegovi},Arif Skadrak, Vladimir Obu}ina, HasanHani}, Lazar Cvijeti} i Halil Iglica kao ikafed`ija Dragoljub Stojanovi} i ekonomiz Zvijezda \or|o Kuburovi}.

Polimska banka je nedugo potom

Priboj - Pro{le nedelje zavr{ena suovogodi{nja arheolo{ka istra`ivanja uporti manastira u Pribojskoj Banji. Naj-noviji rezultati potvr|uju va`nost ovogmanastira i njegov istorijski kontinuitetjo{ od XII veka i perioda Vizantije.

Ove godine, stru~njaci Republi~kogzavoda za za{titu spomenika kulture podrukovodstvom arheologa Marine Bunar-d`i}, arheolo{ki su istra`ivali ju`no ma-nastirsko obzi|e, gde se do{lo do najsta-rijeg sloja manastira Banje , na kome senalaze ostaci ulazne kapije i trpezarije izXII veka. Na osnovu njihovih nalaza jesada mogu}e utvrditi izgled utvr|enoggrada i manastira iz tog perioda koji se,kao „mali utvr|eni grad Banja, pored re-ke Lima „, na{ao na karti sveta iz 1154.godine koju je na osnovu svojih putova-nja uradio arabljanski geograf i putopi-sac Muhamed Sarif Idrizi.

- Sa leve i desne strane kapije postoja-le su kru`ne kule. Ju`na je arheolo{ki is-

tra`ena, severna je ostavljena za idu}u go-dinu. Ove godine smo na{li i stariju pod-nicu, ranije iskopavane trpezarije, di-menzija 20 puta 10 metara, koja je najve-rovatnije iz istog vizantijskog perioda, ra-

nog XII veka, vremena kada je Sveti Savaovde osnovao episkopsko sedi{te Dabar-ske eparhije, ka`e Marina Bunard`i}, ru-kovodilac arheolo{kih istra`ivanja.

Ona dodaje da su ove godine iskopaniartefakti pomo}u kojih je mogu}e vre-menski odrediti ovaj arheolo{ki sloj u pe-riod Vizantije. To su natpis na nadgrob-nom kamenu koji je upotrebljen za ka-sniju gradnju, vizantijske opeke i frag-menti fresaka.

Ju`no obzi|e manastira Banje pred-met je arheolo{kih istra`ivanja od 2011,godine, dok se prostor porte manastiraistra`ivao, sa prekidima jo{ od 1960. Je-dan od zna~ajnih nalaza, riznica mana-stira Banja iz XVI veka 1974. godine pro-gla{en je za najzna~ajnije arheolo{ko ot-kri}e u Evropi. Riznica sadr`i 40 pred-meta od srebra i zlata koja je prona|enau arheolo{kim istra`ivanjima kojima jerukovodila arheolog Mirjana [akota.

S. Bjeli}

Knjiga ekonomiste Besima Vel

Istorija bankau Prijepolj

Umetni~ka kolonija „Mile{eva“

Po~eo da radi 43. saziv

Jedna od najstarijih i najpresti`nijih likovnih manifestacija: Otvaranje izlo`be kolonije „Mile{eva“

Nova arheolo{ka otkri}a u porti manastira u Pribojskoj Banji

Istorijski kontinuitet sa VizantijomEpiskopijaSvetog Save

Ne zna se kada je ta~no podignutsada{nji Manastir Svetog Nikole u Pri-bojskoj Banji, ali se pouzdano zna da jeu vreme Svetog Save manastir biougledno mona{ko sredi{te, koje se po-minje i u Studeni~kom tipiku (1207-1205). Godinu dana posle dobijanja au-tokefalnosti 1219, Sveti Sava je ovajmanastir odredio za sredi{te jedne odsedam novih episkopija samostalnesrpske crkve. U krugu manastira je na-stala i 1853. godine i {kola.

I danas punobanaka

Trenutno, u maloj, siroma{noj pri-jepoljskoj op{tini sa jedva 37.000 sta-novnika i skromnim kapitalom, radineo~ekivan broj ekspozitura doma}ih istranih banaka, sa relativno velikimbrojem zaposlenih. To svakako pred-stavlja kuriozitet vredan analize.

„Mali utvr|eni grad Banja, pored rekeLima“: Na karti sveta 1154. godine

Novi Pazar - Pre 15 dana peto~lanu porodicuMithata Trtovca na Pe{teru, u selu [aronje zadesilaje tragedija. U po`aru je izgorela porodi~na ku}a, alina sre}u nije bilo povre|enih. Zahvaljuju}i ro|acimai prijateljima koji su ~uli za ovu tragediju, po~ela je

gradnja poroNovog Pazarporodicu i urdijaspore. FO

TO-V

EST

KU]A ZA PORODICU TRTOVAC

Radni vek proveo u bankama: Besim Ve

vgust 2016. V

otvorila svoje filijale u Pljevljimai Sjenici, a ne{to kasnije je formi-rano i preduze}e „Zlatar-Jabuka iLimska dolina“ kao akcionarskodru{tvo sa ciljem da podsti~e po-ljoprivrednu proizvodnju. Autorovog zanimljivog istra`ivanja ka-`e da je ovo preduze}e imalo ma-lo zapa`enu ulogu u lokalnoj pri-vredi jer je ve}ina akcija bila uvlasni{tvu Polimske banke pa je ipreduze}e „Zlatar-Jabuka i Lim-ska dolina“ delilo sudbinu banke.Osniva~i banke, dodaje autorknjige „Po~etak i razvoj bankar-stva u Prijepolju“, uglavnom suradili u svoju korist i na zelena-{kim osnovama. To je bio dobarrazlog za sporiji razvoj Prijepolja injegove okoline u godinama iz-me|u dva svetska rata.

Osim dokumentovanog istori-jata prve lokalne banke u ovomkraju, Veljovi} u knjizi pru`a i nizinteresantnih podataka o posle-ratnom bankarstvu, sa posebnimosvrtom na rad „Pribojske ban-ke“ i njene ekspoziture u Prijepo-lju, sve do njenog neslavnog kra-

ja i meni~ne afere koja je bila zvani~nouzrok njene likvidacije 1996. godine. Isti-ni za volju, ~italac je o~ekivao vi{e detaljao stvarnim uzrocima fijaska Pribojskebanke, ali je ostao uskra}en jer je autorknjige procenio da „jo{ nije vreme“ da seo tome iznose prave ~injenice.

Zanimljivost knjige je i saznanje da jebankarski sektor u Prijepolju bio i ostao~itava jedna mala industrija! Naime, ra-~unaju}i period od otvaranja [tedionicePribojske banke i kasnije njene ekspozi-ture, u bankarstvu je na podru~ju op{ti-ne „hleba jelo“ 278 zaposlenih radnika. Uknjizi su i spiskovi radnika u svakoj od 17poslovnica, ekspozitura ili filijala posto-je}ih ili ve} propalih bankarskih ku}a ko-je su radile ili ve}ina njih jo{ uvek radi uPrijepolju. I. H. D.

jovi}a

arstva ju

Prijepolje - Dvadeset dvoje mladih lju-di, zahvaljuju}i finansijskoj podr{ci EU iVlade [vajcarske preko razvojnog pro-grama Evropski PROGRES formira}epreduze}a i pokrenuti samostalno posao.Re~ je programu „Tvoja ideja na{a podr-{ka“ za podsticaj preduzetni{tva me|umladim ljudima koji je obuhvatio 14 op-{tina jugoisto~ne i jugozapadne Srbije, ana raspolaganju je bilo 183.307 evra. Me-|u dobitnicima sredstava su i dvoje mla-dih iz Prijepolja Ena Sadikovi} i Bogi}Mora~anin. Ena Sadikovi} }e ulo`iti do-deljenih joj 3.878 evra da bi pokrenulaposao iz oblasti informacionih tehnolo-gija, koji se odnosi na izradu digitalnihilustracija za blogerske i marketing sadr-

`aje i izrada ilustracija za veb-sajtove.Bogi} Mora~anin }e nabavkom opremeu vrednosti od 9.490 evra u}i u posaoprerade i konzerviranja vo}a i povr}a

- EU i Vlada [vajcarske podr`ale sumlade ljude iz programskih op{tina darazviju svoje poslovne ideje i osnuju po-sao {to }e pozitivno uticati ne samo na

njihove i `ivote njihovih porodica, ve} ina lokalnu privredu. Mladi preduzetnicina ovaj na~in daju odli~an primer svojimvr{njacima, a zajedno doprinosimo re{a-vanju problema nezaposlenosti mladih,smatra Grem Tindal, menad`er Evrop-skog PROGRES-a. Program }e budu}immladim preduzetnicima pru`iti obuku imentorsku podr{ku na po~etku poslova-nja u oblastima poslovnog upravljanja,marketinga i planiranja kako bi se obez-bedila odr`ivost njihovih biznisa. Tokomtrajanja javnog poziva Evropski PRO-GRES je organizovao devet info sesijakoje su okupile preko 200 u~esnika, a nakonkurs su pristigle 92 prijave.

I. H. D.

Evropski PROGRES finansira projekte za zapo{ljavanje mladih

Me|u dobitnicima i dvoje Prijepoljaca

Donacija Priboju Kancelarija UN za projektne usluge (UNOPS), preko programa Evropski PROGRES,

donirala je op{tini Priboj 200.000 evra za projekat rekonstrukcije upravne zgrade In-dustrijskih parkova. Priboj }e ovaj projekat, koji obuhvata zamenu krova i stolarije zgra-de u okviru jednog od pogona FAP, sufinansirati sa 10 odsto. Sastanku i potpisivanjuugovora prisustvovali su predstavnici donatora, Lazar Rvovi}, predsednik op{tine Pri-boj kao i Jasmin Hod`i}, njegov pomo}nik za lokalni i ekonomski razvoj. „Donacija }edoprineti pove}anju ponude za potencijalne investitore u smislu izdavanja kancelarij-skog i poslovnog prostora. Pored potencijalnih investitora u objektu koji se rekonstru-i{e bi}e sme{tena carinska ispostava i uprava Slobodne zone Priboj, rekao je Hod`i}.

„Tvoja ideja na{a podr{ka“: Progres

odi~ne ku}e, a poznati humanista izra Hido Muratovi} obi{ao je ovuru~io im nov~anu pomo} koja je stigla iz

S. D.

eljovi}

Novi Pazar - Razvojni program Evrop-ski PROGRES nastavlja da kroz svoje ak-tivnosti podr`ava razvoj preduzetni{tva,mikro i malih preduze}a u op{tinama ju-gozapadne i jugoito~ne Srbije. Donatorisu saop{tili da su u okviru ovog progra-ma podr`ali 17 projekata u 14 op{tina saukupno 253.880 evra. Mala preduze}amogla su da ra~unaju na maksimalnih25.000, a mikro na 15 hiljada evra.

Javni poziv za dodelu ovih sredstavatrajao je o po~etka aprila do kraja juna.Stiglo je 57 predloga projekata iz 25 op-{tina. Odlu~eno je da sredstva za unapre-

|enje proizvodnje i otvaranje novih rad-nih mesta dobije po {est proizvo|a~aode}e i hrane, po dva preduze}a koja se

bave metalnom proizvod-njom, in`enjerskim delat-nostima i dizajnom i je-dan prera|iva~ drveta.Ovih 17 projekataomogu}i}e otvaranje43 nova radna mesta.

Me|u 17 odobrenihprojekata ~etiri su iz san-d`a~kih op{tina, koji }e zaunapre|enje svoje delatnostidobiti skoro 66 hiljada evra. Iz NovogPazara sredstva su dobili proizvo|a~iode}e „Solo international“ - 23.640 evra

i „Beomerang kids“ 15 hilja-da evra. Sredstva je dobio

i prijepoljski prozvo|a~konfekcije „Wintex“ -12.670 evra i malopreduze}e „Masryplus“ iz Sjenice dobilo

je 15 hiljada evra zaunapre|neje proizvodnje

prehrambenih proizvo-da.Svi korisnici ove donacije,

obavezni su da obezbede i najamnje20 odsto sopstvenih sredstava.

S. Novosel

Drugi upisni rok na Dr`avnom univerzitetu

Ima mesta za 249 bruco{aNovi Pazar - Dr`avni univerzitet u

Novom Pazaru saop{tio je da je za drugiupismi rok ostalo jo{ 249 slobodnih me-sta na prvoj godini osnovnih studija. Odtog broja na bud`etu je 144 i samofinan-siraju}ih 105. Najvi{e slobodnih mestaima na Departmanu za matemati~ke na-uke - 108 u ~ijem sastavu su tri studijskaprograma: matematika, matematika iinformatika i matematika i fizika.

Na Departmanu za tehni~ke nauke, ra-~unarsku tehniku, gra|evinarstvo ili audioi video tehnologije ima 51 slobodno mesto.Hemijsko.tehnolo{ke nauke, studijski pro-

grami hemije, poljoprivredne proizvodnjei prehrambene tehnologije mogu ukupnoda prime 48 bruco{a. Slobodnih mestaima i na pravima 13, na ekonomiji 10, po{est na psihologiji i gra|evinarstvu, po petna studijama za srpski i engleski jezik i trina biologiji. Na filolo{kim naukama, pra-vima, ekonomiji, psihologiji i bioologijiostala su samo samofinansiraju}a mesta.

U prvom upisnom roku popunjenasu sva mesta na studijskim programimavaspita~ u pred{kolskim ustanovama,arhitektura, rehabilitacija, sport i fizi~-ko vaspitanje i likovna umetnost. U ju-

nu je indeks dobilo 716 bruco{a. Prija-vljivanje kandidata za septembarskiupisni rok traja}e 1. i 2. septembra, aprijemni ispiti polaga}e se 5. i 6. sep-

tembra. [kolarina za samofinansiraju}estudentne ostaje kao i prethodnih godi-na od 50.000-60.000 dinara u zavisnostiod studijskog programa. S. N.

Upis i na Internacionalnom Drugi upisni rok za upis na osnovne akademske studije u {kolskoj 2016/2017 go-

dini po~eo je ina Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru. Predaja dokumen-tacije neophodne za upis traje do 16. septembra. Ovaj Univerzitet saop{tava da }eprijemni ispiti u septembraskom upisnom roku biti odr`ani 17. septembra, a rezul-tati }e biti objavljeni 19. septembra. Upis primljenih kandidata u ovom roku odr`a}ese od 19. do 26. septembra.

Nova podr{ka Evropskog PROGRESA otvaranju novih radnih mesta

Za ~etiri preduze}a 66.000 evra

Aktivni u 34 op{tine

Evropski PROGRES svoje aktivnostirealizuje u 34 op{tine na jugozapadu ijugoistoku Srbije. Program sa ukupno24,46 miliona evra finansiraju Evrop-ska unija i Vlada [vajcarske.

Donatori podr`ali 17projekata

u 14 op{tina sa 253.880 evra

petak, 26. avgust 2016.VI

Pljevlja - Dugi niz godina sjever Cr-ne Gore je sve prazniji. Stanovni{tvouglavnom odlazi prema jugu Crne Go-re, najvi{e prema Podgorici, a nije ma-li broj onih koji idu prema tre}im ze-mljama. Rezultat sve masovnijih odla-zaka je i negativan prirodni prira{taj u~ak polovini op{tina u Crnoj Gori, anajalarmantnija situacija je u Pljevlji-

ma. U periodu izme|u dva popisa sta-novni{tva Pljevlja su ostala bez pet hi-ljada svojih stanovnika.

Sociolozi ocjenjuju da su uzrociopadaju}eg demografskog trenda nasjeveru nedostatak posla, lo{i dru{tve-no-ekonomski odnosi, kao i ga{enjeobrazovnih institucija. Od 23 crnogor-ske op{tine, u 11 njih vi{e ljudi umirenego {to se ra|a. U prvih pet mjeseci2016. godine 11 op{tina imalo je nega-tivan prirodni prira{taj i ve}ina je sasjevera, me|u kojim prednja~e Plje-vlja, gdje godinama vi{e ljudi umirenego {to se ra|a. U prvih pet mjeseci u

Pljevljima se rodilo 79 dje-ce, a u istom perioduumrlo je 190 Pljevlja-ka, {to je prirodniprira{taj minus 111.

U prvih pet mje-seci ove godine Plje-vlja je napustilo 150stanovnika, a doselilo

se 47. „U pojedinim op{tinama danasimamo vi{e ku}a koje su zatvorene,nego {to imamo doma}instava. Stopaprira{taja je smanjena, ona se na sjeve-ru dr`ave smanjuje mnogo vi{e u od-nosu na ostatak zemlje. Procjenjuje seda }e Crna Gora 2050. godine izgubitijedan grad, da }e imati deset odsto ma-nje stanovni{tva“, ka`e sociolog Sr|anVukadinovi}, napominju}i da je neko-liko razloga za{to se bilje`i negativanprirodni prira{taj na sjeveru. „Krizabraka kao institucije, lo{i dru{tveno-ekonomski odnosi, mogu}nost zapo-{ljavanja, ali kada je sjever u pitanju, to

je rezultat lo{eg odnosaprema sjeveru, ga{enja

preduze}a i obrazov-nih ustanova. Uosta-lom, vidjeli smo daje fakultet u Pljevlji-ma uga{en, ne{to

sli~no razmi{lja se iza Berane i Bijelo Po-

lje. Ako ne postoje obrazovne institu-cije koje }e ostaviti mlade ljude u timgradovima, onda ne mo`e se o~ekivatineka zna~ajna stopa prira{taja“, isti~eVukadinovi}.

Iza Pljevalja, najve}i negativni pri-rodni prira{taj registrovan je u Nik{i-}u: minus 70, Herceg Novom - 34, Ce-tinju - 28, Kola{inu - 25, @abljaku - 19,Plu`inama - 18, Mojkovcu - 16, Dani-lovgradu - 15, [avniku - 14 i BijelomPolju - 12. Od primorskih op{tina, ne-gativan prirodni prira{taj jedino je za-bilje`en u Herceg Novom.

J. Durgut

Masovno iseljavanje i negativan prirodni prira{taj problem i sjevera Crne Gore

U Pljevljima sve manje stanovnika

Prijepolje - Pri~a o vodosnabdevanju,problemima sa kojima se suo~avaju me-{tani pojedinih sela, prigradskih naselja,posebno Brodareva, ve} decenijama jetema odborni~kih nadmudrivanja, a naaktuelnosti dobija u vreme predizbornihkampanja. Me|utim, drugi, ne manjeozbiljan komunalni problem, gotovo dase nikada ne pominje. A ba{ kao i sa vo-dovodnim i sa njim se Brodarevci suo~a-vaju godinama. Re~ je o fekalnoj kanali-zaciji. Naime, skoro deset godina trajunevolje Osnovne {kole „Svetozar Marko-vi}“ i doma}instava u njenoj bli-zini zbog ~estih za~epljenjakanalizacione cevi. Naovom komunalnomobjektu intervencijesu bezmalo svako-dnevne, a za njego-vo pro~i{}avanje dosada su iz op{tin-skog bud`eta izdvo-jeni milionski iznosi.

^lan Op{tinskog ve-}a zadu`en odnedavno zakomunalnu delatnost MilanGa~evi}, ka`e da sa odvo|enjem fekali-ja iz brodarevske {kole i okolnih doma-}instava ima ogromnih probleme, a daje kanalizaciona mre`a u ovom naseljuod prole}a bila prakti~no neupotreblji-va. este intervencije mnogo ko{taju, acene su „astronomske“, pre svega zbog~injenice da Javno komunalno predu-ze}e „Lim“ nema opremu za re{avanjeovakvih problema. Op{tina je zato bilaprinu|ena da anga`uje interventne eki-pe iz Priboja ili U`ica.

U su{tini problema, ka`e Ga~evi}, jenelegalno priklju~ivanje doma}insta-va na kolektor koji je izgra|en samo zapotrebe brodarevske {kole, dakle saograni~enim kapacitetom. Zbog togasu podrumi i {kole i okolnih stambe-

nih objekata vrlo ~esto puni fekalija.Ovih dana je taj problem re{en, nadaj-mo se trajno, ka`e Ga~evi}.

Ipak, problem u Brodarevu samo jemali segment ozbiljnih problema sa ko-jima se prijepoljska op{tina suo~ava ka-da je u pitanju odr`avanje kanalizacionemre`e. Prema podacima kojima raspo-la`e Ga~evi}, u ovom trenutku ~ak oko30.000 metara kanalizacione mre`e napodru~ju op{tine Prijepolje niko ne odr-`ava. U Mesnoj zajednici Prijepolje13.000 metara, Kolovratu 5000, Selja{ni-

ci 4000, Velikoj @upi 4500 i Bro-darevu 2500 metara. Sli~na

situacija je i sa vodovod-nom mre`om na Rav-

nama, Jabuci i Bro-darevu. Logi~no bibilo da kompletnuvodovodnu i kana-lizacionu mre`u

odr`ava Javno ko-munalno preduze}e

„Lim“, ali komunalniobjekti u najve}im mesnih

zajednicama nisu u njihovojnadle`nosti. Kako ka`e direktor JKP„Lim“ Aziz Had ifejzovi}, kanalizacionamre`a po mesnim zajednicama gra|eneje upravo u „re iji“ tih mesnih zajednica,{to zna~i da u gra|evinsko-tehni~kompogledu nije vo|eno ra~una o po{tova-nju predvi|enih standarda, pa je samimtim izostala upotrebna dozvola. A bezupotrebne dozvole JKP „Lim“ ne mo`eda preuzme odr`avanje ovih objekata.

No, nedvosmislen je stav novoiza-brane vlasti u Prijepolju da javno komu-nalno preduze}e mora da prihvati oba-vezu da se stara i odr`ava kompletnuvodovodnu i kanalizacionu mre`u napodru~ju cele op{tine, jer, kako je ista-kao Ga~evi}, jedino se na taj na~in ovaoblast mo`e dovesti u red. I. H. D.

Fekalna kanalizacija ozbiljan komunalni problem op{tine Prijepolje

„Otpu{avanje“ koje ko{ta milione

Prijepolje - Najve}u efikasnost u radu ima-la je Slu`ba za katastar nepokretnosti op{tinePrijepolje prema rezultatima analize koju jeSektor za katastar nepokretnosti u postupkukontrole i pra}enja re{avanja upravnih pred-meta u slu`bama za katastar nepokretnostiizvr{io u julu ove godine. Ne{to slabije rezul-tate imaju Ba~ka Palanka i Ruma, na ~etvr-tom i petom mestu su Subotica i Sombor,Kru{evac, Novi Beograd, Sremska Mitrovicai Kikinda, dok je Zrenjanin po broju re{enihpredmeta na poslednjem, desetom, mestu.Sektor za katastar nepokretnosti je na osnovupodataka iz registra predmeta koji su tokomjula evidentirani u pisarnici, sa~inio listu slu-`bi po uspe{nosti u re{avanju predmeta, akriterijumi za obradu podataka, pored brojre{enih predmeta, bio je i broj zaposlenih uslu`bi. Cilj analize je da svaka slu`ba stekneuvid o uspe{nosti u odnosu na ostale slu`be iutvrdi razloge lo{eg rezultata kako bi predu-zela odgovaraju}e mere i unapredila svojeposlovanje. I. H. D.

Intervencije skoro svakodnevne: JKP„Lim“ nema svoje, pa Prijepolje

anga`uje interventne ekipe iz susedstva

U su{tini problema je nelegalno

priklju~ivanje doma}instava na

kolektor koji je izgra|en samo za

potrebe {kole

Izme|u dva popisa

stanovni{tva Pljevlja su ostala

bez pet hiljada svojih

stanovnika

U prvih pet mjeseci rodilo se 79, aumrlo 190 Pljevljaka: Panorama

Analiza Sektora za katastar nepokretnosti u postupku kontrole i pra}enja re{avanja upravnih predmeta

Prijepoljski katastar prvi pobroju re{enih predmeta

Efikasni: Prijepoljski katastar

NAJAVLJUJU TU@BUBerane - Mje{tani beranskog naselja Budi-

mlje bezuspje{no apeluju na uklanjanje tona ot-pada iz kruga nekada{nje fabrike celuloze. Po-ku{a}e zahtjevom koji su uputili Komunalnompreduze}u i Op{tini. Ukoliko se taj problem ubr-zo ne rije{i, Budimljani najavljuju da }e protivKomunalnog podnijeti tu`bu.

GRADNJA U BERANAMA Berane - Berane je ove godine do`ivjelo pra-

vi gra|evinski bum, {to je veliki uspjeh kada zna-mo koliko je gra|evinski biznis u krizi i u mnogobogatijim sredinama poput Budve, saop{tio jesekretar Sekretarijata za urbanizam i prostornoplaniranje beranske op{tine Marko Lalevi}. Iz op-{tine nagla{avaju da je vrijednost svih radova ko-ji se u ovom gradu izvode oko 18 miliona evra,

od ~ega je 12 miliona vrijednost projekta izgrad-nje kolektora za pre~i{}avanje otpadnih voda,koji se finansira iz fondova EU. Me|u projektimakoji se realizuju su rekonstrukcija fasada u glav-noj gradskoj ulici, ulica u mjesnoj zajednici Park,isto~ne tribine fudbalskog stadiona.

POMO] U DRESOVIMA Plav- Plavljani D`emal Barjaktarevi} i Naser Ca-

novi}, koji ive i rade u Njema~koj, donirali su FK ,,Je-zero“ 35 dresova u klupskim bojama, vrijednosti2.500 evra. Oni su time, kako je istakao trener mla-|ih generacija Mi{ko Nekovi}, osim {to su obrado-vali sve u klubu, pokazali i privr`enost zavi~aju, {tofudbalere dodatno motivi{e za ve}e uspjehe.“Jo{jedna vrijedna donacija stigla je od na{ih ljudi iz di-jaspore koji nas ne zaboravljaju, ve} se trude da namsportske napore u~ine lak{im“, rekao je Nekovi}.

U DVE RE^I

Novi Pazar - O njima se zna malo iligotovo ni{ta. Medijski reflektori ih sve-sno zaobilaze smatraju}i ih ne mnogobitnim delom jednog fudbalskog kluba.Ni oni sami se ne utrkuju da tu slikuokrenu, bar mal~ice promene. Oni vo-le fudbalere, fudbaleri vole njih i {ta vi-{e da se po`eli. U njihovom filmu uvekimaju glavnu ili jednu od glavnih ulo-ga. Sre}ni su kad ugrabe koji trenutakda sa svojim ljubimcima pro}askaju, a

imaju o ~emu da pri~aju. Retko }ete ihvideti da se u razgovorima o fudbalurazbacuju pametovanjem o su{tinskimpitanjima vezanim za najlep{u spored-nu stvar na svetu, a mogli bi mnogimada dr`e ~asove o igri, o onome {to jojprethodi i onome {ta ostaje posle zavr-{ene utakmice. Dr`e se svog posla, da-

leko od glavne scene, a retko ko boljeod njih ne poznaje tu scenu. Otprilike,ovako bi mogao da izgleda jedan odmnogih krokija za po~etak pri~e o eko-nomima fudbalskih klubova.

Pre 13,5 godina sada 53-godi{nji Sa-bit ]orhamzi} - Bitka i Srcko, radio jeu jednoj privatnoj novopazarskoj firmikoja je blisko sara|ivala sa FK Novi Pa-zar. I bude tako, kad ne{to ho}e da senamesti, onda se cela vasiona pokrenei tako mora da bude. Zatekne se Sabitna stadionu, a fudbaleri nemaju s ~imni s kim da odu na trening u obli`nju

Novopazarsku banju. Odveze on jed-nom, dvaput, deseti put nekog fudba-lera, a sve to gledao tada{nji generalnisekretar Novog Pazara Belo Klimenta,pa mu predlo`i: „Je li, Bitka, a {to ti nebi postao ekonom fudbalskog kluba?“

- Pojma nisam imao ni {ta je to eko-nom, a tek {ta on radi. Do tada sam

fudbal voleo, gledao moj Novi Pazar iu`ivao u onome {to ~ini najslavnija ge-neracija, predvo|ena Bajrom, ]upe-tom, Glavom, Novicom, Enkom ... Ob-jasni mi, taj divni ~ovek Belo, {ta je toekonom i {ta mu je posao, i ja ni pet, ni{est - prihvatim. Nikad se nisam poka-jao. Jo{ sam ovde i odavde mi se ne ide.Eto, jedino da je plata koju primam re-dovnija, valjalo bi, procedi, pomalo ne-voljno, Bitka. Nema ko ne misli da jelako biti ekonom jednog fudbalskogkluba. Ne mo`e biti te{ko oprati, ope-glati i slo`iti opremu, ko da je to neka

nauka. Tako razmi{lja skoro svako kou toj pri~i nije. Sabit ivi u Trnavi, seluudaljenom sedam kilometara od No-vog Pazara. Svakog dana, nekad i povi{e puta, otuda dolazi na stadion:

- Ni{ta nije te{ko kad to {to radi{ vo-li{. Kad sam do{ao u klub imali smo jo{stare svla~ionice. O tome bi na{irokomogli da vam pri~aju i tada{nji fudbale-ri Emir Plojovi}, Ed`evit Todi}, NerminVejselovi}, Cuke Prtinac i ostali. Be{e toteskoba jedna. Dva ~oveka ne mogu dase mimoi|u. Ovo danas je milina. E, nitada, a evo ni danas nemamo ma{ine zapranje ve{a. Ne mari, ne smeta mi. Sve{to je ne~isto, punih deset godina bi pa-kovao u d`akove, pa d`akove ubacim u

moju Zastavu 123, kasnije u Golfa, i pra-vac kod sponzora kluba u njihove ma{i-ne. Sad isto to radim, samo {to taksi od-vozi i dovozi opremu, veli Bitka.

Za Sabita trening nikada ne po~injekad i za fudbalere. „Tri sata pre svihnjih ja sam na stadionu. Kad su pripre-me za sezonu, dnevno su dva treninga.Oni odlaze da odmore do drugog tre-ninga, meni se zna. Tu sam od jutra domraka. Za ovih 13, 5 godina nikad mise nije desilo da zakasnim na trening.Da fudbaleri na mene ~ekaju, to nemo`e da bude i vala nikad ne}e. A da

ih ne ~eka ~ista oprema, ne za utakmi-cu, nego za trening, sramota bi me bi-la. Na o~i tim ljudima ne bi mogao dase pojavim“, iskreno }e Bitka.

Svaka njegova re~ je dobro odmere-na. Mnogo zna o onome {to se doga|a-lo ili doga|a pod svodovima Gradskogstadiona, a nikad se ne zale}e da ka`ene{to {to znaju samo on i fudbaleri. Sve{to bi drugima moglo da bude intere-santno dr`i za sebe i u sebi. Zato ga vo-le i po{tuju i sada{nji i biv{i igra~i: „Ka-kav bi ja to ~ovek bio da pri~am negde inekome o onome {to mi je s povere-njem re~eno. Ljudi smo i svi imamosvoje male i slatke ili manje slatke tajne.Da sam neki, pa da ka`em, znam da bi

to bilo zanimljivo za narod. Ne ide to,znaju oni da su sve njihove tajne za ko-je znam duboko zaklju~ane u meni. Oporodici se pri~a ne {iri, a oni su mojadruga porodica. Moj rahmetli otac Re-d`o znao bi da ka`e - Najte`e ti je ~ovekbit’, a ne~ovek }e{ za minut postat’. Togse amaneta uvek dr`im. Kad bi samo~uo da me dvojica fudbalera ne vole, nebi ni sekund ~ekao, vratio bi klju~eve ioti{ao sa stadiona da se nikad vi{e nevratim“, ka`e Bitka. Mnogo je fudba-lera pro{lo kroz klub i sve ih Srcko iliBitka, po ne~emu pamti. Ako je ne{tobilo lo{e to je zaboravio, pamti samodobro i na svakog se trudi da sa~uva le-po se}anje. „Nikad fudbalere nisam de-lio na doma}e i strance. Volim ove na-{e Pazarce da vidim da su negde uspe-li, volim i kad se vrate. Zovu i kad nisuu klubu, dragi mi Lotinac, Had`ibuli},Ragipovi}, Trtovac i ostali. Evo, sad mije tu opet Enver (Alivodi}). Igra~ina,najbolji u ligi. [ta sve nije pro{ao i gdesve nije igrao, a ni za gram se nije pro-menio“, milo Sabitu be{e da ovo ka`e.Da ne pomisle ostali igra~i iz Pazara daih nije pomenuo, jeste, jer Bitka nikogne zaboravlja, ali ne be{e dovoljno pro-stora da izre|amo sva imena. „Fudba-leri sa strane i kad odu iz Pazara sete se,pa pozovu. Volim da ih ~ujem. Naj~e-{}e one, koji su mi ostali u ba{ prelepojuspomeni, kao {to su Admir Ra{~i} iliDario Damjanovi}“, s ponosom izgo-vori Bitka ova imena.

petak, 26. avgust 2016. VII

Sabit ]orhamzi} Srcko, ekonom FK Novi Pazar i omiljena li~nost fudbalera

Kad bih znao da me dva igra~a ne vole, odmah bih oti{ao

Prvoslav Le{evi} Samo lepe re~i: Enver Alivodi}i Sabit ]orhamzi} Srcko

Voli fudbalere, fudbaleri volenjega: Sabit ]orhamzi} Srcko

Faketine mantije Sabit i supruga mu Faketa imaju troje dece, dva sina i }erku. Sve su ih izveli na

pravi put. [kole su zavr{ili, sad imaju svoje porodice, a njima su podarili i troje unu-~adi. @ive u Trnavi kod Novog Pazara, obra|uju ne{to zemlje i dr`e ne{to malo sto-ke. Skromni i ~asni ljudi.

Oni mogu samo da pomognu, vole i kad od bliskih ljudi dobiju po koji dobar sa-vet. Sada{nji golman Pazara @ivkovi} ima iskustva u povrtarstvu, dolazio je da mipoka`e i posavetuje me kako da prinosi od plastenika budu bolji. Koliko je poro-dica ]orhamzi} vezana za fudbalere, najbolje se vidi i iz slede}e pri~e: „Od pro{lepolusezone, moja Faketa, nebitno da li su izgubili ili pobedili, posle svake utakmi-ce napravi dve tepsije mantija za fudbalere. Ne znam da li je zbog mantija, ili ~e-ga ve}, tek od kada ih nosim re|e gubimo. Skoro re~e trener Mari} da bolje u ivo-tu nije jeo“, sijaju Bitkine o~i dok ovo pri~a

Jedan je Srcko Sabit ]orhamzi} - Bitka za fudbalere je od pre nekoliko godina isklju~ivo Srcko. - Jo{ kao dete dobio sam nadimak Bitka. Vi{e se i ne se}am, za{to i kako. Fudba-

leri su na to dodali - Srce. Svaki dan bi ~uo - Srce, Srce... i bogami to brzo pre|e uSrcko. Puno mi srce i du{a, kad ~ujem da me tako zovu. Ima li bolji na~in da ti ne-ko iska`e po{tovanje, ljubav i prijateljstvo? Za mene nema, uz {irok osmeh re~eSabit Srcko.

Alivodi}: Po{tenja~ina

- O njemu mogu samo lepe re~ida ka`em. Bitka je maskota ovogkluba. Bez njega on nije isti. Po{te-nja~ina, samo takva. Svi smo mi od-lazili i dolazili, on je uvek ostajao.Zaslu`io je za `ivota spomenik damu se podigne, re~e od srca o SrckuEnver Alivodi}.

Brunov zagrljajMnogo je anegdota iz fudbalskog ivota Sabita - Bitke - Srcka, uglavnom ih lju-

bomorno ~uva. Jednu `eli da podeli, jer mu mnogo zna~i.- Pred onu utakmicu sa Partizanom, kad je bilo 1:1 u Pazaru, vidim da je Bruno

Matos zami{ljen. Pitam ga, da ne razmi{lja kako bi lepo bilo da da gol. Potvrdi mi onto. Kazao sam mu da sam jo{ pre neki dan hteo da pri|em i saop{tim mu va`nu vest- Ti }e{ gol da da{. I dodam, zapamti daje{ ga... i ni slu~ajno nemoj da zaboravi{ dadotr~i{ do mene da to zajedno proslavimo. Kad je na toj utakmici on pogodio mre-`u, sve koji su ga jurili da mu ~estitaju u trku je zaobilazio i pravo do|e do mene. Punstadion, protivnik Partizan, a Bruno meni leti u zagrljaj. Do{lo mi od sre}e da zapla-~em. Dok sam iv tu sliku ne mogu da zaboravim, s ponosom Sabit isti~e ovaj detalj.

Foto

: Sen

ko @

uplja

nin

petak, 26. avgust 2016.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Bijelo Polje - Tr`ni centar Forum, u prostorija-ma nekada{nje Robne ku}e Beograd, u BijelomPolju u srijedu su sve~ano otvorili vlasnici kompa-nije Mesopromet, naglasiv{i da je vrijednost rado-va bila 2,5 miliona evra, te da }e u ovom tr`nomcentru biti otvoreno 120 novih radnih mjesta. Vla-snik kompanije Mesopromet Hilmija Franca ka`eda su uspjeli da na ovom mjestu obnove tradicijukvalitetne trgovine, {to }e biti zna~ajno kako za Bi-jelo Polje tako i za sjever Crne Gore.

- U kupovinu i obnovu ovog objekta ulo`eno je2,5 miliona evra, ~ime smo omogu}ili otvaranje120 novih radnih mjesta u uslu`nim djelatnosti-

ma, a trgova~ku ponudu obogatili za 22 trgovine, ukojima je 15 brendova koji se prvi put pojavljujuna sjeveru Crne Gore, rekao je Franca isti~u}i da bimladi ljudi trebalo da prepoznaju ovaj tr`ni centarkao {ansu za valorizaciju svojih biznis ideja. Fran-ca je istakao da je objekat ura|en po najsavreme-nijim standardima i da mo`e zadovoljiti ukuse naj-probirljivijih potro{a~a.

- Zavr{etkom ovog objekta uspje{no smo okon-~ali jedan od {est investicionih projekata koje rea-lizuje Mesopromet u Crnoj Gori, a sve privatizaci-je u kojima je do sada u~estvovao Mesoprometuspje{no su realizovane, tako {to kompanije samo-

stalno posluju, zapo{ljavaju nove radnike i izvr{a-vaju sve obaveze prema dru{tvenoj zajednici. Do-kazi za to su uspje{no realizovani projekti poputprivatno-javnog partnerstva u saradnji sa op{tina-ma Tivat i Podgorica, kazao je Franca, dodaju}i daje njihova najve}a pa`nja usmjerena na ulaganja urazvoj primarne proizvodnje i prerade, kako bi pu-tem uslu`ne djelatnosti doma}i proizvod pribli`i-li potro{a~ima u Crnoj Gori a i gostima sa strane.Na sve~anom otvaranju, vlasnik Kompanije Me-sopromet Hilmija Franca je obe}ao vrijednu nov-~anu donaciju za Fudbalski klub Jedinstvo.

K. M.

Najsavremeniji standardi: Sa otvaranja Foruma

Otvoren Tr`ni centar Forum u Bijelom Polju

Bi}e otvoreno 120 radnih mjesta

„Ja~e organizacije civilnog dru{tva - Ja~a demokratija“,

Resursni centri po~eli da rade Pljevlja - Prije nekoliko dana u Podgorici je u prostorijama Centra za razvoj

nevladinih organizacija potpisan Memorandum o saradnji izme|u ovog Centrai nevladinih organizacija: „Nada“ iz Herceg Novog, „Bonum“ iz Pljevalja, „NoviHorizonti“ iz Ulcinja i „Bjelopoljski demokratski centar“ iz Bijelog Polja.

Potpisivanjem memoranduma i zvani~no su oformljeni lokalni resursni cen-tri koji }e pokrivati jug i sjever Crne Gore i pru`ati usluge i servise nevladinimorganizacijama iz ovih regiona. Potpisivanje memoranduma je aktivnost pro-jekta „Ja~e organizacije civilnog dru{tva - Ja~a demokratija“, koji se sprovodi upartnerstvu sa ove ~etiri organizacije a uz podr{ku Delegacije EU u Crnoj Gori.Nova ~etiri lokalna resursna centra su se obavezala da }e organizovati treninge,tematske {kole, okrugle stolove, forume i druge skupove koji }e imati za cilj ja-~anje organizacionih i profesionalnih kapaciteta nevladinih organizacija, da }esprovoditi analize i istra`ivanja, pripremati zajedni~ke projekte i aktivnosti kaoi razmjenjivati ste~ena iskustva. „Zadatak lokalnih resursnih centara je da pru-`aju usluge lokalnim nevladinim organizacijama i zainteresovanim pojedinci-ma u polju pravnog i finansijskog savjetovanja, pisanja projekata, kao i drugih te-ma koje su va`ne za razvijanje NVO sektora u njihovom regionu“, kazao je Ru-`dija Struji}, direktor NVO „Bonum“ iz Pljevalja. J. D.

Poraz od BorcaNovi Pazar- Drugi uzastopni poraz upi-

sali su fudbaleri Novog Pazara. U a~ku Bo-rac je u 6. kolu pobedio 2:1 (2:0). Jedini golza goste postigao je Alivodi} u 74. minutu izjedanaesterca, za doma}ina precizni su biliSaj~i} u 32. i Dra{kovi} u 43. minutu.

Poraz u Beogradu

Novi Pazar - Kadetski tim Novog Pa-zara u 3. kolu elitne lige pora`en je u Be-ogradu od Crvene zvezde 2:0 (0:0). Mre-`u gostiju pogodili su Savi} u 61. i Bosi}u 80. minutu. Danas je na programuutakmica Novi Pazar - Real Ni{.

Jo{anica nere{eno

Novi Pazar - U drugom kolu Srpskelige - Zapad Jo{anica i Mihajlovac igralisu na Gradskom stadionu 1:1 (1:0). Do-ma}in je do prednosti do{ao preko Plo-jovi}a u 35. minutu, gosti su izjedna~ilipreko Mijovi}a u poslednjem minutu na-doknade (90+4).

Pobeda TutinaNovi Pazar - Fudbaleri Sloge iz Sje-

nice izgubili su u 2. kolu zonske lige odRadni~kog u Valjevu 2:1, Tutin je pobediotim Kara|or|a iz Ribnice 1:0 (^uljevi}90+2).

U D

VE R

E^I