Богословско братство бр. 16

Електронско издање часописа Богословско братство / сва права задржава www.bogoslovija.org

РИЈЕЧ УРЕДНИКАО новом броју часописа... (3 стр.)

ТЕМА БРОЈАСаграда Фамилиа (4-7 стр.)

ИНТЕРВЈУЗвонко Пантовић-Чипи, Освајачи (8-10 стр.)

ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТИван Грозни (11-13стр.)

ДРЕВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕАстеци (14-16 стр.)

САВРЕМЕНИ ПРОБЛЕМИ ЧОВЈЕЧАНСТВАЕколошки проблем (17-18 стр.)

РИЗНИЦА МУДРОСТИМартин Лутер Кинг (19 стр.)

СПОРТКошарка - игра милиона (20-21 стр.)

ТЕХНОЛОГИЈАПресловљавање (22-23 стр.)

ФИЛМ, МУЗИКА, КЊИЖЕВНОСТSerbian Ninja 1 и 2 (24 стр.)Осмогласник - поклон ДВД (25 стр.)Косингас (26 стр.)

ИЗ ЖИВОТА БОГОСЛОВИЈЕНовости (27-35 стр.)

Sadr`

aj:

Година 11, Бр. 16.,децембар 2011. године

Часопис Богословије“Свети Петар Дабробосански”

у Фочи

Излази са благословомвисокопреподобног архимандрита

мр Лазара (Лазаревића)ВД. Ректора Богословије

Главни и одговорни уредник:Никола Ковач, професор

Замјеник главног уредника:Димитрије Станојевић

Лектура:мр Владан Бартула

Фотографија:Стефан Зец

Дејан Крстић

Редакција:Небојша Лазић

Небојша ЂогатовићОгњен БудићМилан Бајић

Миљан АлексићЈован Башевић

Ђорђије Ђурђић

Контакт:Редакција Богословског братстваСрпска Православна Богословија

Светог Петра ДабробосанскогВелечево бб, 73300 ФочаРепублика Српска, БиХ

Skype налог: b.bratstvoe-mail: [email protected]

www.bogoslovija.org

На предњој корици:Саграда Фамилиа - цртеж.

На посљедњој корици:Фотографија са округлог стола

Савјета ученика три школе требињске регијена тему: Савремени изазови младог човјека.

Biografija novog Rektora

Rije~ urednika

Архимандрит Лазар (Предраг Лазаревић), рођен је 15. 02. 1975. године у Локању општина Зворник. Основну школу завршава у Пилици. По завршеном осмогoдишњем образовању уписује се у Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. Богословију

завршава 1995. године, након чега уписује Духовну Академију Светог Василија Острошког у Фочи. Као апсолтвент Академије, 25. новембра 1999. године, на навечерје празника Св. ЈованаЗлатоуста, у манастиру Тврдош, прима монашки постриг од Епископа захумско-херцеговачког Григорија. У чин јерођакона рукоположен 13. децембра 1999. године, а у чин јеромонаха 19. децембра 1999. године. Дипломирао 25. децембра 2000. године, да би 2002. године уписао постдипломске студије у Грчкој. Магистрирао је 2006. године на теолошком факултету у Солуну. Од маја 2008. до октобра 2010. године обављао дужност бригадног свештеника у Чапљини, а од октобра 2010. године је главни војни свештеник у Заједничком штабу Оружаних снага БиХ. Чин Архимандрита примио је 21. септембра 2010. године на празник Рођења Пресвете Богородице.

Одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ, од 15. октобра 2011. године, постављен је за вд Ректора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи.

w w w . b o g o s l o v i j a . o r g

Настављајући у истом духу да школски Часопис наше Богословије прилагодимо узрасту и интересовањима која владају међу тинејџерима, у новом 16-ом броју Богословског братства доносимо низ нових садржаја.

Тема броја јесте Гаудијево ремек дјело, величанствена катедрала у срцу Барселоне – Саграда Фамилија, која доминира овим европским градом. За древну цивилизацију изабрали смо заборављене Астеке који су својом културом и технологијом обиљежили једну епоху старог Америчког континента. Историјска личност којој смо посветили неколико страница овај пут је Иван IV Васиљевич, руски цар, у народу познат као „Грозни“. Еколошки проблем је итекако присутан у данашњем друштву па је посебан акценат стављен управо на буђење еколошке свијести читаоца. У овом броју причамо и о кошарци; затим легендарном говору Мартина Лутера Кинга у Вашингтону давне 1963. године; водимо интервју са Звонком Пантовићем – Чипијем, фронтменом групе Освајачи; препоручујемо књигу, филм и као мали знак пажње, поклањамо вам мултимедијално ДВД издање Осмогласника, у продукцији Интернет радија наше Богословије и Стефана Мирковића, талентованог ученика IV разреда.

Искрено се надамо да ће свако од вас пронаћи нешто за себе и да смо донекле завриједили вашу пажњу.

Овом приликом позивамо све заинтересоване и креативне младељуде да нам се придруже у припреми Часописа да би заједничкимснагама постигли што боље резултате и испунилиочекивања читалаца.

Уредник

3

Tema broja

4 w w w . b o g o s l o v i j a . o r g

аутор: Небојша Ђогатовић

Историјат катедрале

Наша прича почиње давне 1866. године када побожни каталонски трговац Бокабела оснива вјерско друштво посвећено

Светом Јосифу. Циљ друштва био је превасходно хуманитарни и друштвено корисни рад. Једне прилике, шетајући Барселоном, маштовити Бокабела примјећује празно земљиште, идеално за градњу цркве. Тада није ни слутио да ће та

SAGRADA FAMILIAЧовјечанство заиста има чиме да се поноси!

Бројне умјетничке слике, живолике скулптуре и небодерне фасцинантне грађевине, доказ су људске генијалности и инвентивности.

Дјела попут пирамида, Колосеума, Аја Софије, торња у Паризу, свједочанство су да човјек нема само рушилачке већ посједује и стваралачке способности.

Раме уз раме са највећим дјелима човјековог ума и руку, свакако може стати и велељепна Катедрала Свете Породице (катал. Sagrada Familia) у Барселони.

Иако један вијек послије почетка њене градње, ова каталонска љепотица још увијек није завршена, али зато њена појава оставља многе посјетиоце без даха.

прохујала мисао постати постамент једне од најимпресивнијих цркава на свијету. Године 1881, друштво Светог Јосифа купује земљиште на периферији Барселоне, а недуго послије тога почиње и градња. Градњу изворно предводе архитекте Марторел и Франческо де Виљар, али су они посао уступили тридесетједногодишњем архитекти Антонију Гаудију. У том тренутку нацрт грађевине није ни у чему одступао од конвенционалног архитектонског изгледа осталих

Величанствени торњеви Гаудијеве катедрале.

w w w . b o g o s l o v i j a . o r g 5

Tema broja

западних црква. Но, са Гаудијем се све мијења. Ступивши на чело комисије за изградњу, Гауди је радикално измијенио дотадшњи план, а свод Виљарове крипте у потпуности преобликовао. Никоме тада није било јасно шта Гауди смјера. Зачаран својим оргиналним визијама, Гауди је непрекидно дорађивао постојећи план. Нити у једном тренутку током градње Гауди није знао коначан изглед катедрале, јер су му се увијек јављале нове идеје. Да би у потпуности надгледао ток градње, одлучио је живјети у једној кућици у дворишту катедрале. Међутим, његову преданост прекинула је трагична смрт 1926. године...

Иако су сви сумњали у наставак радова, грађевину настављају Гаудијеви ученици Суграњес, Квинтана и Матамала, држећи се његових планова. Радови су прекинути 1935. године због Шпанског грађанског рата. Вихор и ужас рата оштетио је већи дио грађевине, односећи у пламену и Гаудијеве планове и моделе.

Радови су поново покренути 1976. године, након смрти диктатора Франциска Франка, а градња, премда полако, траје и данас.

Занимљиво је споменути да је Гауди тестирао своје замисли на штићеницима оближње психијатрије, који су били импровизовани грађевинари.

Постоје претпоставке да је Гауди био импресиониран термитима и њиховом урођеном градитељском способношћу. Због тога, све његове грађевине, а поготово Саграда Фамилија, носе мотив „термитњака“.

Једна од ријетких анегдота из Гаудијевог живота свједочи о

његовој преданости своме животном дјелу - Саграда Фамилији. Наиме, једном приликом је једна лијепа и

углађена госпођа, пролазећи улицама Барселоне, угледала на улици

запуштеног и неуредног старца, дуге, сиједе и замашћене браде, како проси пред катедралом. Елегантна госпођа

извади из ташне мало ситниша и даде га старцу. Старац се насмија и спусти

ситниш у сандучић за добровољне прилоге за изградњу цркве Саграда Фамилије. Био је то Антони Гауди.

Мрави на фасади Гаудијеве куће у Барселони. Успомена на Далијев рад...

Tema broja


Биографија архитекте

Г ауди је рођен у малом шпанском градићу Реус 1852. године. Био је пето дијете у породици и

боловао је од реуме. Често због болова није

могао ходати, тако да је јахао намагарцу. Није био примјеран ђак,

а једини предмет који је волиобила је геометрија.

Као седамнаестогодишњак стижеу Барселону, гдје студира

архитектуру од 1873. до 1877. године.Као студент био је просјечан,

али је импресирао његов осјећајза технику нацрта и пројекта.

Када је 1878. године његов професорпотписивао његову диплому

написао је: „Ко зна да ли смо овудиплому дали лудаку или генију.

Вријеме ће показати“.Почетак своје каријере базира на

дизајну ентеријера. Тако је витрина којује израдио за познати дјечији вртић

у Барселони, изабрана за Универзалну изложбу у Паризу 1878. године. У каснијим годинама посветио

се искључиво изгарадњи Саграда Фамилије. Дана 7. маја 1926. године, Гаудија је прегазио трамвај.

Због лошег изгледа таксисти су га одбили возити у болницу, мислећи да је један од локаних просјака.

Нико од њих није познао једног од највећих архитеката у историји човјечанства.

Постоји легенда да ће мушкарац и жена ако пију из славине у

катедрали заувијек бити заједно.


Tema broja

Одлике Саграда Фамилије

Када буде завршена, а то ће према предвиђањима бити 2028. године, Саграда Фамилија ће бити вискока 160, дуга 120

и широка 40 метара. Ове титанске димензије, по Гаудију, потребне су због уписаног латинског крста са пет бродова. Гауди је цијелу катедралу урадио у метафоричном смислу: сваки стуб, лук и орнамент има своју семантику.

Гауди, којег су често сматрали закашњелим готичким архитектом, избацио је два основна елемента готике: шиљасти лук и контрафоре (потпорне стубове уз зид). На њихово мјесто је увео параболични лук и нагиб стубова у зависности од распореда терета на њима. Главни брод има

велики број стубова од који је сваки посвећен другом апостолу, светитељу или епископу. На пресјеку бродова се уздиже големи торањ, символ Христа, окружен са четири мања торња - символ Јеванђелиста. Црква ће на концу имати 12 звоника, што символизује 12 апостола, а нагласак грађевине је висина, што символизује јединство неба и земље.

У главној крипти данас постоји Музеј Свете Породице, који укључује зидне скулптуре и фотографије просторија. Према шпанским новинама, Саграда Фамилија је са 2,26 милиона посјетилаца у 2004. години, најпосјећенија туристичка атракција испред мадридског музеја Прада и гранадинске Алхамбре, краљевске палате.

Спољашњост катедрале. Унутрашњост катедрале.

Детаљи фасаде. Детаљи фасаде.

Intervju

ROK MuZiKa JE ODAVNO POSTALA DEO KuLtUrEИнтервју са пјевачем и фронтменом групе Освајачи,Звонком Пантовићем-Чипијем

интервју водио: Јован Башевић

Освајачи су српска хард рок и хеви метал група, основана у Крагујевцу

1990. године. Групу су 1990. године основали пјевач Звонко Пантовић-Чипи, гитариста Дра-ган Урошевић, клавијатуриста Небојша Јаковљевић, бас гита-риста Саша Поповић и бубњар Миша Раца. У рад бенда био је укључен и басиста Дејан Дачо-вић, као и клавијатуриста Лаза Ристовски који је био задужен за продукцију, али је повремено и наступао са Освајачима.

На своја прва два албума, „Крв и лед“ (објављен 1990. године) и „Сам“ (објављеном 1995. године), представили су се глам метал звуком, а највећи успјех су доживјеле њихове баладе Можда небо зна и С ким чекаш дан. После објављивања копилације „The Best Of“, 1997. године, Освајачи су престали са радом. Миша Раца се повукао из музике због проблема са дрогом. Послије снимања пјесме Вино црвено са групом Први Чин, Пантовић је основао бенд Освајачи Ол Старс, коме се убрзо прикључио и Јаковљевић.

Освајачи су наставили рад 1999. у новој постави, коју су, поред Урошевића и Поповића (који је у овој постави Освајача свирао ритам гитару), чинили пјевач Ненад Јовановић, басиста Саша Марковић и бубњар Ненад Бранковић. Послије објављивања промо сингла са пјесмама Само ти и Минут ћутања, Освјачи су снимили албум „Врелина“, на коме се налази и обрада пјесме Rainbow Eyes групе Реинбоу (у препјеву названа Трагови). Освајачи су се поново распали већ исте, 2000. године, а Јовановић се 2003. године прикључио хард рок групи Стратус.

Године 2005, Пантовић и Урошевић су поново окупили Освајаче само овај пут под именом Чипи и индустрија. Поред још једног првобитног члана Освајача, клавијатуристе Небојше Јаковљевића, остали чланови групе су Микица Здравковић и Дејан Николић.


Звонко Пантовић - Чипи

ROK MuZiKa JE ODAVNO POSTALA DEO KuLtUrEИнтервју са пјевачем и фронтменом групе Освајачи,Звонком Пантовићем-Чипијем

Intervju

У новом броју Братства, разговарамо управо са првим лицем групе Освајачи, Звонком Пантовићем-Чипијем.

Поштовање, господине Пантовићу. На самом почетку разговора, вјерујемо да би наше читаоце занимало да нам кажете нешто више о вашим музичким почецима, о томе како сте од жеље за свирањем дошли до тренутка када постајете познати музичар, што данас свакако јесте?

Па то је класична прича, само са мало другачијим крајем. Као тинејџери почињемо да се бавимо музиком, окупљамо бенд који иде у исту школу који је из истог насеља, мењамо разна имена, а притом стварамо неке наше песме које ће ићи као предгрупе познатим именима у то време, као што су Дугме, Рибља Чорба, Дивље Јагоде итд. Ми смо као клинци наступали као предгрупе тим групама који би имали своје велике концерте по Србији. А касније, мало измена чланова, мало промена имена у Освајачи долази до снимања нашег првог албума под именом „Крв и Лед“. Албум је сниман током 1990. године, а изашао је 1991. за ПГП РТС, у оно време. То је званично био један од најуспешнијих првих албума неке младе југословенске групе. Тај албум је страшно добро одјекнуо међу публиком, поготово са песмама Крв и Лед, Где да Побегнем, као и са неким баладама. С обзиром да је у том тренутку члан бенда био и Лаза Ристовски, легендарни клавијатуриста Групе Бијело Дугме и Смак, све смо снимали код њега у студију, па смо имали врхунску продукцију. То су били неки почеци после средњошколских дана. Екипа која је основала све то смо ја - Пантовић Звонко-Чипи, Урошевић Драган Урош, Миша Раца, Саша Поповић и Лаза Ристовски.

Можете ли нам рећи нешто о вашим концертима, турнејама као и о томе како данас публика реагује на вас и ваше пјесме?

Ми смо са том првом плочом кренули да свирамо концертно. Људи су нас добро прихватили, а концерте смо свирали чак и ако нисмо имали довољно песама, па смо убацивали неке обраде у концерте. Ишли смо по целој бившој Југославији, и били смо популарни у свим републикама Југославије. Онда кад је дошло до распада, све се то наравно смањило и сузило, времена су постала тежа за рад. Ми смо у међувремену спремали и ту неку другу плочу да би дошло до снимања нашег другог албума под називом „Сам“, 1996-те. Дошло је до измене у бенду, клавијатуре је свирао Јаковљевић Небојша, а на бас гитари је био Дачовић Дејан. У том неком хаосу који се дешавао у земљи, ми смо направили још једну добру плочу која је такође изашла за ПГП РТС.

Да ли је уопште могуће и каква би разлика требало да се прави између музике, живота и ваших фанова уопште, на вашим почецима и данас?

Нема битне разлике. Ми се поприлично исто осећамо, само што смо, наравно, сад мало професионалнији у односу на почетке. Фанови су углавном они стари које смо давно придобили, плус неке нове генерације које тек откривају наше старе албуме. Распон старости публике на нашим концертима је доста широк, од старих фанова, који су слушали наше старе ствари, до младих који тек сад откривају наше старе плоче.

Ако узмемо у обзир то да смо ми часопис једне богословије,морамо вас питати какав је ваш однос са црквом и религијом уопште?

Па сасвим уобичајен, нормалан. Стандардно смо људи који су религиозни у нормалној мери, као и већина људи данас.

Како бисте нам објаснили однос Бога, то јест религије, и рокенрола. Некако већина људи данас ставља религију и рок музику на двије супротне стране?

Мислим да је то потпуно погрешно. Причамо о једној врсти културе. Зашто бисмо одвајали религију од културе. Рок музика је одавно постала део културе. Зашто бисмо одвајали сликарство и књижевност од религије? Можда је постојао неки пример у прошлости када су била мало бунтовнија времена па излети неких уметника у некакве друге правце који се можда косе са неким принципима религије, али генерално, рок култура нема разлога да не буде у сасвим нормалним односима са религијом.

Као што смо упознати, одржали сте одређен број концерата на овој регији (Рогатица, Фоча, Соколац) па нас интересује када бисмо вас опет могли очекивати на нашим просторима?

Одазивамо се на све позиве, јер ми смо концертни бенд и пуно свирамо и доћи ћемо кад год буде прилике за то. У наредном периоду очекује нас једна мала турнеја од 2 месеца по Америци, тако да негде од почетка новембра до краја јануара ћемо бити на америчком континенту. Чим се вратимо, настављамо даље да свирамо као што то иначе радимо.

Да ли можемо очекивати неко ново ваше остварења, нови албум у будућности?

Наравно, управо сам сад у неком послу снимања нових


Intervju

w w w . b o g o s l o v i j a . o r g10

песама, а ја сам очекивао да ћу пре те турнеје по Америци успети да пружим људима нешто у виду промо спота, али плашим се да ћемо то морати да одложимо за онај период кад се вратимо са турнеје. Дакле, песме су углавном спремне, сад радимо неке демо материјале и бирамо студио у коме ћемо то радити. Највероватније ће све то сачекати почетак наредне године.

Које су ваше пјесме највећи хитови код публике и које пјесме ви сматрате вашим највећим достигнућима?

Па људи нас пуно воле у оним баладама које трају већ дуги низ година, а то су „С ким чекаш дан“ и „Коме сад усне љубиш до зоре“ али с друге стране још неке брзе песме су остале да се слушају, а то су песма „Сам“ и „Пронађи ме“.Све то су уједно и мени најдраже песме.

Како су читаоци нашег часописа углавном млади људи, за крај овог нашег разговора би вас замолили да пошаљете неку поруку младима, како да се понашају и који је рецепт за успјех у животу?

За успех у животу, без обзира на то шта се ради, потребна је велика упорност. Оно што бих ја препоручио младим људима је да прво слушају добру музику, читају добре књиге и гледају добре филмове. Значи, треба да се баве културом на прави начин јер су већ годинама били обасипани ужасним кичом, квази-уметношћу и разним утицајима које су ова тешка времена која су иза нас донела. Тако да младим људима топло препоручујем рокенрол, препоручујем да не забораве да постоје добре књиге осим компјутера и wеб сајтова, да не гледају само филмске хитове, него да погледају и

неки филмски класик. То ће им сигурно проширити видике и показати да неке вредности не пролазе, које би млад човек требало да усвоји заради своје личне културе коју треба да поседује. Оно што је, назови добра музика, и што нас прогања последњих година је све, само не добра музика. Морају да слушају добру музику. Рокенрол старијег или новијег датума, није битно, али је најбитније да та музика у њему побуди размишљање, а не да слуша неке небулозне стихове који уопште не подстичу човека на размишљање. И да гледа добре филмове, а не неке лимунаде које креира Холивуд.

Хвала вам пуно за овај разговор. Желимо Вам успјех у вашем даљем раду!

Фотографија групе са једног од наступа.


Istorijska li~nost

Иван IV Грозни (Москва, 25. август 1530 - Москва, 18. март 1584) јебио велики кнез Москве од 1533. године и цар Русије од 1547.године. Његов надимак “Грозни” је само преписан, а не преведен с Руског, пошто је руска ријечгрозно истовјетна са српскомријечју страшно.

Дјетињство

Иван IV је био прворођени синтада већ старог великог кнезаМоскве Василија III и његове друге жене

Јелене Глинске. У тренутку очеве смрти, 1533. године, Иван IV има само 3 године и титулу великог кнеза. По очевој самртној жељи, за вријеме његовог малољетништва, регент постаје дјететова мајка Јелена Глинска. Сљедећих пет година она успјешно влада државом. Без обзира на своје успјехе, она умире 1538. године као веома омражена особа. Разлог томе је прије свега литванско поријекло које никада није одговарало руским националистима. Цијело раздобље, до пунољетства великог кнеза, јесте доба борбе за регентску позицију између бојара династије Шујски и Белски. У тој борби, они су готово потпуно заборавили на маленог кнеза који живи запуштеним и, по њиховом мишљењу, понижавајућим животом.

Крунисање

Крајем 1546. године дошло се до закључка како је вријеме за укидање регенства. Како би се тај тренутак достојно прославио,

донијета је одлука да се Иван IV крунише за цара Русије. Иван је крунисан 16. јануара 1547. године круном Мономаха коју је по легенди византијски цар Константин IX Мономах даровао своме унуку, великом кнезу Кијева Владимиру Мономаху. Заједно са крунисањем, Иван IV је требао изабрати између хиљаду кћерки из племићких породица, своју будућу супругу. Његов избор је пао на Анастасију, кћер Романа, праоца династије Романов. Ово вјенчање је закључено 3. фебруара 1547. године.

аутор: Миљан Алексић

ИВАН ГРОЗНИПРВИ РУСКИ ЦАР

Вош

тан

а ф

игур

а ца

ра И

вана

Гро

зног


Istorijska li~nost

Златно доба

Поставши пунољетан, Иван IV је одлучио наставити са провођењем мајчине државне реформе. Најважније за будућност било

је стварање првог Руског парламента који се по први пут окупља 1549. године. Иако тада има само ограничена овлашћења, он ће у тренутку изумирања династије својим гласањем одређивати новога цара. Такође, послије мање од двије године, нови цар сазива Свети синод Руске Православне Цркве због одређивања религијских смјерница на подручју цијеле државе.

Без обзира на све реформе, да би био прихваћен као велики владар, Ивану IV је било неопходно кренути путем свога оца и дједа, то јест, са освајањем околних земаља.

Пут у лудост

Одлучујући тренутак првобитно успјешне владавине на крају постаје 1564. година, када је Ивана издао његов генерал, који

прелази на страну Пољске и Литве, чије трупе ће водити сљедећу годину против Москве. Та вијест цара је потпуно сломила, пошто је од раније његов породични живот био прилично уништен. Он једва задржава своју психичку стабилност. Иван IV је сматрао још од дјетињства да су му мајку отровали бољари што се на крају показало истинитим. Његовог сина и престолонасљедника Димитрија Старијег, убила је у другој години живота дадиља у наводном несретном случају. Његова обожавана супруга Анастасија је умрла 7. августа 1560. године. Иван је за ту смрт оптужио бољаре и неколико их је чак и погубио. (Модерна историографија је у 20. вијеку током испитивања тијела цареве жене закључила да је она стварно била отрована). Иванов глувонијеми брат Јурај је, такође, умро 1560. године, у 27 години живота, што је код њега изазвало додатне сумње. Још прије та два посљедња трагична догађаја 1553. године цар је скоро умро од болести. На самртној постељи он тада тражи од бољара да обећају вјерност његовом сину, што они одбијају, очекујући његов смрт. У очима касније опорављеног Ивана они су тада сви били криви за велеиздају.

Због таквог развоја догађаја, Иван IV 1565. године напушта Москву и објављује своју жељу да абдицира уколико му парламент не да потпуна диктаторска овлаштења. Сви цареви захтијеви на крају су ипак прихваћени...

Крвопролиће

Том капитулацијом Иван IV Грозни добија дијелове најбоље руске земље у своје руке како би новцем са тих посједа могао

финансирати властите војне снаге. Те трупе, под именом опричници, имале су задатак да уништавају сваки потенцијални отпор царевој владавини. Њихово највеће забиљежено крвопролиће било је масовно убиство свих становника Новгорода, по Ивановом наређењу. Бројчано мање крвопролиће, али за Русију много важније, постаје ликвидација цијеле породице Владимира од Старитсе, 1569. године, пошто је та династија требала наслиједити Иванову, у тренутку њеног нестанка. Уз тог седмогодишњег принца, у дугом крвопролићу пада такође и велики број бољара с којима је цар имао пуно нерашчишћених рачуна због смрти унутар своје породице. Окрутна убиства бољара

Цар Иван Грозни је наредио да се изгради храм посвећен Покрову Пресвете Богородице у част

побједе над казанским царством и освајања Казана. Храм се састоји од осам мањих цркава

постављених у облику крста око једне веће. Касније, овај храм је добио име по Василију

Блаженом, који је био сахрањен у њему.По легенди, Иван Грозни је ослијепио главне

архитекте како никада у животу не би направили нешто слично овом прелијепом храму.

Храм Покрова Пресвете Богородице,у народу познатијег као храм Василија Блаженог.Налази се на Црвеном тргу у центру Москве.


Istorijska li~nost

ипак нису у потпуности елиминисала бољарске породице. Конкретни примјер окрутних убистава јесте династија Шујски чије главне представнике Андреја и Александра Иван погубљује 1543. и 1565. године.

Као и сваки кољачи, тако су и опричници били најобичније неспособне кукавице када би се нашли у сукобу са наоружаним противником. Тај непријатељ су били Кримски Татари чија војска 1571. године побјеђују “војску” опричника и пали Москву. С тим догађајем Иван Грозни закључује како је покушај с “опричницима” пропао. Његов циљ у доба оснивања је био повећање државних порезних прихода и стварање војске независне од бољара. Немајући другог избора, 1573. године Иван Грозни укида опричник и забрањује спомињање њиховог имена. Можда због гриже савјести овог, без обзира на крвопролића, веома вјерски настројеног човјека, он абдицира 1574. године, препуштајући добровољно власт Симеону Бекбулатовичу .

Посљедње године

Абдикација Ивана Грозног завршава се 1576. године, када му Симеон Бекбулатович враћа власт коју је наводно имао. Рат са Литвом

1558. године напокон се завршава мировним споразумом 1583. године, којим Москва није добила ништа. Једина територијална експанзија Руске државе овога раздобља је освајање Сибира,

што Иван финансијски подржава.Посљедња трагедија овога цара било је

убиство властитог сина и престолонасљедника Ивана. Ходајући по двору 1581. године, Иван Грозни је примијетио синову жену која се по његовом мишљењу шетала неприлично обучена. Како би доказао шта мисли о њеној моди, Иван Грозни је удара, што готово аутоматски доводи до побачаја. Чувши за тај догађај, принц Иван који је једини могао слободно разговарати са оцем, посвађао се с њим, а цар га је у нападу бијеса ударио штапом у главу. Неколико дана касније принц Иван је умро. Током спровода, због туге, Иван Грозни удара својом главом о синов ковчег.

У посљедњим годинама живота, Иван Грозни необично брзо пропада и изгледа као да има минимално двадесет година више. Без обзира на то пропадање, он покушава по сваку цијену добити још једног сина, знајући како судбина његове династије виси о концу. Један од тих покушаја се догодио наводно 15. марта 1584. када га савјетници Богдан Белски и Борис Годунов спријечавају да силује жену (и Годунову кћер) свог неспособног сина Фјодора I. Три дана касније, Иван IV Грозни умире од посљедица тровања, наводно од можданог удара, док игра шах с Богданом Белским 28. марта 1684. Ти његови покушаји да добије другог сина на крају су се показали успјешни, пошто му се 1582. године родио син Димитрије који ће касније наводно умријети од властите руке. Послије његове смрти, опустошено царство је припало његовом сину Фјодору.

Занимљиво је да је Иван, иако чудне нарави, био заштитник умјетности, пјесник и значајан композитор. Написао је православну литургијску химну „Стихира бр. 1 у Част Светог Петра“.

За смрт свог сина Ивана био је крив сам цар. Наиме, угледао је његову жену како се шета по двору, наводно непримјерно обучена. Пришао

јој је и ударио шамар, што је довело до побачаја. Син Иван је нешто касније дошао да разговара

са оцем, и у жучној расправи, цар је свог јединог насљедника ударио металном шипком по глави и

убио на мјесту.

Иван Грознии његов син Иван,

16. новембра 1581. год.Рад руског сликара

Илије Репина,Третиковска

галеријау Москви.

Василије Блажени (подвижник који је ходао без одјеће, непрестано постио

и молио се), био је једина особа

које се цар Иван Грозни бојао и

коју је поштовао. Када се Василије

разболио, цар га је посјећивао на постељи, а

приликом сахране, чак је носио његов

ковчег. Василије Блажени.


Drevne civilizacije

Колумбов подухват 1492. године није представљао географско откриће и прилику за стицање великог богатства, као што су то

мисли његови савременици, него откриће једног новог свијета, нове цивилизације и културе, потпуно стране Европи која је узрастала на хришћанским тековинама. Једна од највеличанственијих ново-откривених цивилизација било је племе под на-зивом Астеци. И данас постоје њихови потомци, има их око милион и живе на простору Мексика.

Астеци (Aztecatl) су били припадници етничке групације која је откривена на територији данашњег Мексика почетком XVI вијека. Име им потиче из nahuatl језика и значи људи из Aztlan-a, митолошког мјеста. Они потичу са сјеверозападних предјела Сиера Мадре. У почетку са радили као плаћеници и освајали околне градове. Убрзо почињу да се организују и насељавају долину Мексика између 1200. и 1300. године. У почетку

су били ратоборна племена којима владар државе Кулхуакан није дозволио да се населе на каменитом подручју, на којем нико други није хтио да живи. Астеци су усвојили културу државе Кулхуакан и, пошто су 1325. протјерани из Кулхуакана, преселили су се на острво у центру једног језера. Ту почињу да се организују и стварају највећу силу на простору данашње Средње Америке. Године 1325. они су утемељили свој град Teno-chtitlán (на мјесту данашњег Мексико Ситија) који постаје највећи град у то вријеме, са око 200.000 становника. Иако су дјеловали као један народ они су били састављени од три племена :

1. Теночки из града Техкока;2. Тезуканци из града Теноктитлана;3. Тлакопанци из града Тлакопан.Ова три племена чине савез који временом

ојачава и постаје доминантна сила у којој живи око 6 милиона становника. Свој свијет звали су

аутор: Небојша Лазић

ASTECI

АСТЕШКО ЦАРСТВО1519. год.

15w w w . b o g o s l o v i j a . o r g

Drevne civilizacije

Астешки сунчани камен познатији још и као сунчани календар. Чува се у Националном Музеју антропологије у Мексико Ситију.

земља Теночака, а њихов краљ је носио назив Cem-Anáhuac tlatoani (Господар свијета).

Култура и привреда:

Астешко друштво је било милитаристички устројено. Постојала је велика професионална војска и два реда витезова,

Орлови и Јагуари. Чести ратови су доводили до богатства и ратних заробљеника, а све се слијевало у главни град. Водили су честе ратове и покоравали околне народе који су им морали плаћати порез. Из тих провинција су стизали разни производи попут какаа, коже, памука и других. Имали су пловеће вртове на којима су узгајали разне културе и доносили у Теночитлан у којем су се сваких пет дана одржавали сајмови трговине. Државом је управљао краљ и краљевски савјет. Народ је био доста образован, већина је знала да пише сликовно писмо. Свештенство је радило на просвети и младе су упућивали на традицију, културу и науку. Имали су два календара, један ритуални са 260 дана, а други сунчани са 365 дана. Код Астека се дозвољавала полигамија, али само вишим сталежима. Веома су цијенили занат, којим су се бавиле читаве породице. Син је насљеђивао оца како по имовини тако и по занату. Доста добро су познавали и људску анатомију, те имали развијену медицину.

Религија:

Њихова религија је била многобожачка и центар вјере се налазио у Великом храму на чијем су врху били олтари богу

сунца - Тлеотл и богу кише – Тлалоку, који су били најпоштованији. У храму су жреци приносили жртве. Богу Сунца су приносили људске жртве. Тијело су комадали и давали народу да једе, а срце су вадили и палили га. Према њиховом вјеровању само душе ратника палих у борби одлазе на небо.

Долазак конквистадора:

Освајачи долазе у Теночитлан тј. главни град 1512. године на челу са Херманом Кортезом и упознају сасвим нови свијет.

Посљедњи владар астека Моктезуме II је био празновјеран и вјеровао је да су конквистадори уствари насљедници бога Куетзалкоатла, због чега проглашава Кортеза за бога. Овај га, послије уласка са својим трупама, убија и пљачка град. На овакав помало суров начин, нестала је култура стара преко 3000. година.

Настанак чоколаде:

Захваљујући Астецима данас имамо чоколаду. Чоколаду су

правили и послуживали хладну.

Изгубљени:

Неки су Астеке сматрали становницима изгубљене

Атлантиде.

Пирамида која је припадалаАстецима налази се у Мексику.


Drevne civilizacije

Освајач Ернан Кортез:

Био је освајач и пустоловродом из Шпаније.Завршио је студије Праванакон којих одлази у војску.Како је стално био на броду,чуо је доста прича обогатству западнихплемена. То га јепривукло да севрати назад уШпанију исакупивојску одоко 500 људи.Са њима,бродовима одлазиу Мексико гдјеуништава Астеке иствара тзв. „НовуШпанију“. Краљ Карло Vтражи да се врати у Шпа-нију, јерје због њега подигнутаоптужница за непослу-шност и самопрогла-шење независногкраља. ЛукавиКортез се враћа уШпанију и краљудоноси огромне количинезлата, због чега га краљпроглашава за гувернера иврховног капетана. Наконповратка у Шпанију, одлазиу поход на Алжир, који сезавршава неуспјехом. Ово јеи био разлог да се напоконповуче на село, у близинуСевиље, гдје и умире 1547.године.

До доласка освајача,Астеци су имали...

Зоо врт:Њихов главни град је имао

зоо врт и преко 1000људи који су чистили

град.

Злато безвриједности:

Астеци су златаимали у тако вели-

ким количанамада за њих оно није

имало нарочитувриједност.

Врхунска хигијена:У свом граду суимали развијенканализациони

систем и водилису велику бригу

о хигијени.

Фиг

ура

Ерна

на К

орт

еза


Savremeni problemi ~ovje~anstvaаутор: Димитрије Станојевић

EKOLO[KI PROBLEM

„Добро јутро! Ја сам Маја Жежељ а Ви гледате јутарњи дневник...“ Свакодневно, приликом устајања и гледања јутарњег дневника дан почињемо вијестима које су више него шокантне и забрињавајуће. Земљотреси, поплаве, клизишта,

повећање температуре земље, топљење ледника, повећање нивоа мора, пожари,

хиљаде и хиљаде угрожених, на десетине мртвих...

Насупрот овим вијестима, морамо признати, заиста ријетко, чујемо и видимо да су негдје на планети, откривене нове врсте

биљног и животињског свијета које нико до сада није видио, фотографисао и описао... Љепоте какве се не могу описати, сагледати, исказати... Биљке, животиње, цјелокупна природа својом љепотом, складом и постојањем свједочи једно: свога Творца. Милиони различитих боја, цвјетова, листова, стабала, плодова, животиња, птица, риба, гмизаваца, водоземаца… Сви они свједоче о Ономе који их је премудро створио.

У шестодневном стварању Бог све ствара са разлогом, назначењем и одређеном улогом у природи. Као круну свега створеног, Он ствара човјека и жену и даје им заповијест да се „размножавају и напуне земљу.“ (1Мој 1, 28.) Такође, Господ им даје на управу и служење све створене биљке и животиње, тј. читаву природу. Запитајмо се, како после неколико миленијума, та круна свега створеног почне да уништава, прља, гази и загађује све оно што је Бог створио и рекао да је „веома добро“?! (1Мој 1, 31.)

Све што је лијепо, корисно, љупко, умиљато, грандиозно, величанствено, све што је у природи свједочи нам и казује какав је Творац свега, док све оно што затичемо свакодневно у црним хроникама

и стварности свједочи, на жалост, о нама људима... Свједочанство о нама, заиста је исцрпно и велико, чак је тешко и набројати све наше пропусте и грешке... Покушаћемо да наведемо само неке: почев од загађења нафтом и другим хемијским отпадом, великом емисијом угљеника у атмосферу, који настаје сагорјевањем горива у аутомобилима,

авионима и другим превозним средствима, гигантским димњацима великих фабрика и корпорација, па загађења настала путем ратних дејстава оружјем од осиромашеног уранијума, итд. Када се сви ови утицаји помијешају, саставе и супротставе, добијамо ефекте стаклене баште, глобалног загријевања и свих нус појава које затим настају...


Savremeni problemi ~ovje~anstva

Клима се мијења брже него раније. Главни узрок томе је, као што смо већ рекли, људска активност. Сагорјевање фосилних горива – нафте, гаса, угља – преплавило је атмосферу угљен диоксидом који задржава топлоту, те је у прошлом вијеку дошло до пораста температуре од око 0,6 С. Међу посљедице спадају и промијењени режим падавина, отапање ледника, јачање олуја и подизање нивоа мора. Ако се емисије угљен диоксида драстично не смање, планета ће се вјероватно још брже загријавати, а наша животна средина ће се промијенити из темеља...

Рјешење. Хм... Како да се оправдамо и исправимо грешке, како да оповргнемо чињеницу да загађење говори о човјеку... Како?! Када ћемо бити спремни да кажемо: „Доста!“? Заједно смо у томе... све нас гријеисто сунце и уједињује насприродно окружење. Начини на које насприрода уједињујепревазилазе вјерске,политичке, језичке,расне и друге баријере...Неопходно је заштититиприродне ресурсе, мислитина будућност сваког дјететау свијету.

Приједлог. Вјера уТворца који је свепремудро створио, она морада преузме вођство у овојмисији чишћења природе.Вјерници морају јасно изразитисвоје мишљење! Рокови се вишене могу одлагати, неодлучности неактивност нису опције!

Ми смо оптимисти,једноставно зато штожелимо да то будемо! Дозволите намда престанемо да говоримо о принципиманего да пружимо одговор у дје-лима! Дозволите нам да слушамоједни друге! Хајде да заједно радимо и нека нам вјерски лидери дају подршку јер ћемо једино тако очувати земљу, а чувајући земљу и природно окружење поштоваћемо Бога, а поштујући Бога, нашег Творца, поштоваћемо и сами себе, што и јесте циљ живљења!

Живећи буквално од данас до сутра, чекајући нека нова јутра у којима ће осванути чиста планета, свједоци смо да је свијет постао „мањи него икад досад.“1 Не смијемо пасивно

посматрати из наших удобних фотеља, макар то биле ђачке, професорске, министарске, предсједничке или пак пензионерске, него морамо коначно устати. Устати са јасном намјером и са јасним циљем. Планета вапије за окретањем неког новог еколошког листа који ће јој дати ново чистије и оно право рухо. Не може оно више никада бити онолико чисто и сјајно како нам је Бог подарио, али се морамо трудити и тежити враћању у то стање, како духом, тако и еколошком свијешћу. Раздрмајмо све структуре у друштву. Сви нека устану и сложно крену у мисију која је јасна и дефинисана. Неко ће рећи да је овај говор бесмислен, али он то заиста није.

Сјећајући се свих добара која нам је Бог приликом стварања свијета

подарио, можемо само даскрстимо руке и да

плачемо за оним што јеизгубљено. Али, иако је

било много људскихгријехова, нафтних

мрља, отопљенихледника, угинулих и

убијених живо-тиња, апелујемо на

унутрашњи пре-пород људског

рода под мекимкрилом мајке

Цркве. Није то странонашој Цркви,

сјетимо се самокако је Владика Григорије,

са својим свештенством чистиоулице града Требиња од залијепљених

жвака на плочницима. Потребно је само мало, само мало љубави према природи,а она ће нам то широком руком вратити.

Вратиће нам цвркутом птица, љепотомперја, љепотом и мирисом цвијета,

грациозношћу и висином дрвета...

1 Епископ Григорије Дурић, „Колонизација зарад Цивилизације“, Видослов, Васкрс, 2005, Требиње, стр. 83.

И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните

земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од

свих звијери што се мичу по земљи.(1 Мој 1, 28)


Riznica mudrosti

МАРТИНЛУТЕР КИНГ Сањам...Темељ демократске Америке

Два несумњиво најпознатија америчка, па и свјестка говора, јесу Линколнов говор код Гетизбурга, те говор Мартина Лутера

Кинга одржан испред Линколновог меморијалног центра у Вашингтону, 28. августа 1963. године. Овај говор нобеловца Мартина Лутера Кинга је означио преокрет у свјетској историји; перипетију која рађа ново доба, доба слободе и расне једнакости. Од овога тренутка као да се први пут у историји човјечанства увиђа да боја коже није мјерило квалитета људскости. Ово је емфатични завршетак овог говора.

“Кажем вам данас, пријатељи, да, успркос свим тешкоћама и фрустрацијама тренутка, ја још увијек сањам. Сањам сан дубоко укоријењен у америчком сну.

Сањам да ће једног дана ова нација устати и збиља живјети по правом значењу свога креда; држимо да су ове истине самоспознатљиве; да су сви људи створени једнакима.

Сањам да ће једног дана на црвеним брдима Џорџије синови робова и синови робовласника моћи заједно сједити за столом братства.

Сањам да ће једног дана држава Мисисипи, пустињска држава, што се зноји у жару неправде и притисака, бити претворена у оазу слободе и правде.

Сањам да ће четворо моје дјеце живјети једног дана у нацији која их неће мјерити аршином боје њихове коже, но аршином њихових карактетра.

Сањам данас.Сањам да ће једног дана држава Алабаам,

држава у којој са усана њеног гувернера данас капају ријечи уплитања и осујећења бити претворена у државу у којој ће се мали црнци и дјевојчице моћи држати за руке са малим бијелим дјечацима и дјевојчицама и шетати заједно као браћа и сестре.

Сањам данас.Сањам да ће се једног дана свака долина

издићи и свако брдо и планина спустити, да ће храпава мјеста постати глатка, а искривљена мјеста равна и да ће Слава Божија бити откривена и да ће је сви људи заједно видјети.

То је наша нада. То је вјера са којом се враћам на Југ. Са том вјером моћи ћемо из планине очајања исклесати камен наде. С том вјером моћи ћемо нескладно брујање наше нације претворити у симфонију братства. С том вјером моћи ћемо радити заједно, молити се заједно, борити се заједно, ићи у затвор заједно, борити се за слободу заједно, знајући да ћемо једног дана бити слободни.

То ће бити дан када ће сва Божија дјеца са новим значењем моћи пјевати: Земљо моја, то си ти, слатка земљо слободе, о теби пјевам.Земљо гдје су ми умрли преци, земљо поноса ходочасника, нека са сваке планине одзвања слобода.

И ако Америка жели постати велика нација, ово се мора остварити...

И кад слобода стане одзвањати, кад стане одзвањати из сваког села и засеока, из сваког града и државе, моћи ћемо убрзати долазак дана када ће сва Божија дјеца бијелци и црнци, Јевреји и они који нису Јевреји, протестанти и римокатолици моћи здружити своје дланове и пјевати ријечи старе црначке духовне пјесме: Напокон слободни. Напокон слободни. Хвала Богу Свемогућем, напокон смо слободни!”

Овај говор, који је одржан пред око 200.000 људи, није дио планираног и припремљеног говора Мартина Лутера Кинга, него спонтана реакција његових осјећања. Након седамнаест минута импулсивног говора, Мартин Лутер Кинг је сишао са предикаонице, а импресионирана заједница људи остала је без даха.

уређује: Милан Бајић


Sport

аут

ор: О

гњен

Буд

ић

Кошарка - игра милиона!

„Хватајући или бацајући лопту човјек се преображава, бива другачији, лакши и љепши, превазилази себе, приближава се бестежинском стању и висинском лету, тријумфу свога тијела

и у исто вријеме побједи над њим...“

Иво Андрић

Први обруч је била корпа за брескве која је била постављена на балкон

дворане на висини од 305цм. У току игре, домар Виланд је избацивао лопту помоћу

мердевина јер је лопту задржавало дно корпе.


Sport

Кошарку је основао канадски љекар Џејмс Нејсмит крајем 1891. године у сврху одржавања кондиције дјеце током зиме, јер

је био и професор физичког васпитања на колеџу Спрингфилд. Дјечију игру „Патка на камену“, Џејмс је модификовао, објединивши неколико већ постојећих спортова у једну цјелину. Написао је једноставна правила и поставио кош на висину од 305 центиметара. Тај кош се у многоме разликовао од данашњег. Основна разлика јесте та што је имао чврсто дно, док данашњи кошеви имају мрежицу која пропушта лопту. У почетку, кошарка је била веома слична рукомету и играла се искључиво фудбалском лоптом. Прве кошаркашке лопте биле су смеђе боје и као такве прављене су све до двадесетог вијека када је Пол Тони Хинкл, у потрази за уочљивијом лоптом, направио наранџасту лопту, која се и данас користи.

У почетку се играло са по девет играча на терену који је био упола краћи него данашњи NBA терен. Оригинални назив игре на енглеском је „basketball“, а буквалан превод би био кош-лопта. Ово име Нејсмиту је предложио један од његових ученика.

Женска кошарка почиње 1894. године када је Сенда Беренсон, професорка физичког васпитања, прилагодила Нејсмитова правила за жене.

Прва кошаркашка правила

Џејмс Нејсмит је 21. јануара 1891. године написао прва правила за своју игру:

- Лопта се може бацати с једном или двије руке;

- Лопта се може ударати с једном или обје руке-никада шаком;

- Играч не може трчати с лоптом, већ је мора бацити с мјеста на којем је ухватио. Изузетак је само онај играч који лупту ухвати у трку;

- Лопта се мора држати у руци или између руку. Остали дијелови тијела се не смију користити за држање лопте;

- Није допуштено ударање раменом, навла-чење, држање, спотицање или било која друга врста ударања противничког играча. Када играч први пут прекрши ово правило, биће му означен прекршај, док ће за други прекршај бити искључен из игре све док се не постигне сљедећи погодак. Ако је постојала намјера да се тим прекршајем повриједи противнички играч, онда слиједи искључење до

краја утакмице без права замјене;- Прекршај се дешава када играч удари лопту

шаком или прекрши правила 3, 4 или 5;- Ако нека екипа направи три узастопна

прекршаја, противнику ће се додати један погодак;

- Погодак се рачуна ако се лопта убаци или одбије од подлоге у кош и тамо остане, под условом да играчи који га бране, не додирну или потресу кош. Ако лопта кружи по ивици коша, а противник га помакне, кош ће се бројати;

- Ако лопта оде ван граница игралишта, у игру ће је вратити онај играч који је први дотакне. У случају препирке, лопту ће вратити контролор. Онај ко убацује лопту има пет секунди, а ако то не учини за то вријеме, лопта припада противнику. Ако нека екипа одуговлачи са игром, контролор ће им досудити прекршај;

- Контролор утакмице ће оцјењивати понашање играча и рећи ће судији ако нека екипа направи три узастопна прекршаја. Он такође одлучује о искључењу ако се прекрши правило број 5;

- Уз све остале дужности које има, судија одлучује када је лопта у игри, када је у границама терена, којој екипи припада, када је постигнут погодак и колики је тренутни резултат;

- Побједник је екипа која за вријеме утакмице постигне највише погодака. Ако је резултат изједначен, утакмица се може продужити све док једна екипа не постигне погодак. О овоме се договарају капитени обје екипе.

ДА ЛИ ЗНАТЕ?

... да је Београд три пута биодомаћин Европског првенства укошарци?

... да је најнижи играч који јепобједио на такмичењу у закуца-вањима био Спад Веб, висок 1,70 m?

... да је Јао Минг први странац изабран као први пик на драфту?

... да је прва званична кошаркашка утакмица одиграна 20. јануара 1892?

.... да је највиши кошаркаш на свијету Султан Косен висок 242 цм, тежак 155кг и носи патике број60.

... да је породица оснивача кошарке Џејмса Нејсмита одлучила да изнесе на аукцију оригинална правила ове игре. Овај документ купили су извјесни Дејвид и Сузана Бут за 4,3 милиона долара.

Кошарка - игра милиона!

Microsoft Word:

За старију верзију Word-а (Microsoft Office 2003), додатак за пресловљавање можете наћи на официјалном сајту компаније Micro-

soft, док за Word (Microsoft Office 2010) користимо TranslitGT додатак. Веома лако га је користити. Потребно је да прво преузмете инсталацију са

поменутог сајта, а затим је покренете. Да би користили ову команду, неопходно је првенствено маркирати текст који желимо конвертовати, а затим је пронађемо у менију и кликнемо на њу.

Нова верзија Word-а (Microsoft Office 2010) нема још одговарајући додатак за конвертовање текста.


Tehnologija

ПресловљавањеВјерујемо да су се многи од вас сусрели са проблемом како текстове пресловити из ћириличног писма у латинично или обрнуто. Већина, наравно, зна да постоје програми помоћу којих се то може и урадити, али велики број људи и даље није сигуран како то урадити и како те програме користити. У овом чланку навешћемо неколико додатака за поједине програме који се користе у offline режиму као и неколико оних које користимо помоћу интернет претраживача.

W V В

аутор: Ђорђије Ђурђић

TitlYU

Један од најзанимљивијих програма за пресловљавање је и TitlYU. Наиме, он се не користи за конвертовање обичног куцаног

текста, већ вам помаже, ако из појединих разлога желите, да титл неког филма пресловите из једног у друго писмо. Рад у програму није тежак, али је ипак потребно мало више времена да се савлада. Корисника највише буне подменији унутар којих има више „ћирилица и латиница“, али то су само различити фонтови.

Online програми за пресловљавање:

Уколико вам је потребно да неки текст брзо пресловите, а не посједујете Оffice пакет,

најбоље је да користите неки од оnline програма за пресловљавање. Квалитет пресловљеног текста није добар као када га конвертујемо у Word-у, мада грешке које програм прави, брзо и лако се дају исправити. Један од најбољих програма за пресловљавање налази се на истоименом сајту www.preslovljavanje.com. Занимљиво је и то да је путем овог сајта могуће цијелу електронску страницу конвертовати из једног писма у друго, не мијењајући њен интерфејс.

За крај, навешћемо још неколико адреса на којима постоје конвертори текста у случају да неки од горе понуђених у жељеном тренутку нису доступни:

http://www.krajinaforce.com/konvertor.htmlhttp://govori.tripod.com/transliterator_merlocampi.htmhttp://oootranslit.infohttp://alberoart.com/TranslitGT-online

23w w w . b o g o s l o v i j a . o r g

Tehnologija


Film, muzika, kwi`evnost...

Други дио филма Serbian Ninja, своју премијеру доживио је 29. октобра 2011. године у Центру за културу и информисање

у Фочи. Громогласан аплауз, који је на крају филма поздравио цијелу глумачку екипу, на челу са њеним режисерима Ведраном и Синишом, најбољи је показатељ како је филм прихваћен од стране публике. Нашим читаоцима топло препоручујемо оба дијела „Српског нинџе“ до којих је могуће доћи путем уредништва нашег часописа, a ускоро и путем Youtube-а.

Филм је снимљен у кругу наше Богословије у режији Ведрана Голијанина и Синише Бувача. Глумци су уједно и ђаци Богословије: Срђан Субашић као Раде Мандушић, Ненад Митрић као Неђељка, Небојша Ђогатовић као Миленко, Миле Миладиновић као Јагош и остали…

Жанр је хумористички, са дијеловима борилачких вјештина, у којима преовладава љубав Рада Мандушића и Неђељке, као и другарство између Рада и Јагоша.

У разговору са једним од режисера филма, Ведраном Голијанином, сазнали смо да су у филму кориштени и захтјевнији компијутерски програми за израду специјалних ефеката, како звучних тако и акустичних. Циљ је био да се публици приближе јапански обичаји и култура на један оригиналан и једноставан начин.

Укратко преносимо садржину филма: Раде Мандушић, сасвим нормалан младић, случајно долази у сукоб са злим нинџама из клана „Shi-rai Ryu“. Након што су отели његову вољену Неђељку и његовог тату Миленка, Раде се најзад супроставља злим нинџама уз помоћ Mun Zea и Јагоша, побјеђујући главног нинџу и настављајући свој живот са вољеном Неђељком… Срећа не траје дуго и Раде се по други пут сусреће са новим искушењима!

Како ће се све завршити, сазнаћете ако погледате „Нинџу“!

Film: Serbian

Ninja1 i 2

уређује: Дејан Крстић

Фотографије са премијере другог дијела филма у Фочи.


Посљедњи и најновији подухват Редакције Богословског братства јесте приручник за појце, тачније комплетна грађа за

све разреде Богословије у аудио формату. Циљ пројекта јесте да, не само ученици Богословијем, већ и сви други који су заинтересовани, уз помоћ приручника лакше савладају основе црквеног појања. Материјал је доступан за слободно преузимање на нашој интернет презентације под опцијом Црквено појање.

На аудио приручнику су, поред професора црквене музике г. Видака Вујадиновића, учество-вали још и Стефан Мирковић, талентовани ученик IV разреда наше Богословије, чланови Интернет радија Богословије на челу са Ђорђијем Ђурђићем, уредништво редакције Бого-словског братства, док је идејни творац пројекта био г. проф. Никола Ковач.

У овом броју часописа, свим читаоцима поклањамо* мултимедијално ДВД издање Осмогласника. На снимцима поје Стефан Мирковић, ученик IV разреда Богословије.

Подсјећамода су снимциаматерски,

снимљени у студију школског

интернет радија!

* Поклон ДВД је у ограниченом тиражу.


Muzika:Multimedijalno DVD izdawe Osmoglasnika

Стефан Мирковић, појац Осмогласника.



За овај број Богословског братства, препоручујемо једну необичну књигу коју многи од вас, вјерујемо, нису имали прилику

држати у рукама. У питању је дјело домаћег писца Ивана Вукадиновића за коју слободно можемо рећи да је наставак свјетски познатог бестселера – трилогије Џона Роналда Руела Толкина: „Господар прстенова“.

Косингас је прва српска епска трилогија која се састоји из књига: Ред Змаја, Бездањ и Смртовање. Истраживање и писање трајало је пуних седам година, од 2003. до 2010. године. Идеја за роман родила се из жеље да се читаоцу прикаже сва љепота српске митологије и да га заинтригира да сазна више о њој. Иако Косингас спада у жанр епске фантастике, он

је рађен на основу српске, односно словенске митологије, па самим тим представља и богат извор информација не само о нашим митолошким бићима, легендарним српским јунацима, већ и о обичајима и ритуалима који су се практиковали у средњем вијеку. А све је то укомпоновано у једну узбудљиву причу о јунаштву, пожртвовању и о свим оним племенитим особинама које иначе красе митске јунаке. Радња се одвија годину дана прије Косовског боја, а завршава се паралелно с њим, иако сукоб са Турцима није главна тема књиге.

Читалац прати путешествије и искушења

кроз која пролазе главни ликови – монах и витез реда Змаја Гаврило, који носи и титулу косингаса, као првог међу једнаким витезовима, и Краљевић Марко, Ратник из Пророчанства и будући косингас. Старо Пророчанство Ватре најављује крај мрачним силама из Хада, али и њихов посљедњи покушај да се спасу те зле судбине и да спријече остваривање старог знамења. На њиховом челу је зли Хроми Даба, који је отјелобљење старог бога Дајбога, а насупрот њему и његовим хордама часни ред Змаја са витезовима са свих страна свијета.

Иза класичне приче о борби добра и зла крије се и прича о сукобу старе словенске вјере и хришћанства, и како је нова вјера, у немогућности да потпуно сузбије стару, морала да прихвати неке од тих обичаја и да их прогласи за своје. Између

Вука и Јагњета налазе се прости и сиромашни људи, растрзани између двије вјере и у сталном страху од онога што вреба из мрака. Јединог савезника имају у косингасу Гаврилу, који их штити, али и покушава да помири обе вјере, охрабрујући добре обичаје из старе вјере, а искорјењујући оне који су нехумани.

Немогуће је писати о првом дијелу књиге, а уједно не поменути остала два. Због тога, наша препорука је да обавезно прочитате Косингас и искрено се надамо да ћете уживати читајући га, као што је био случај са нама…

Kwiga: Kosingas- srpski “Gospodar prstenova“

autor: Aleksandar Te{i}


Iz `ivota Bogoslovijeизвор: Инфо служба Богословије

Мјесец јануар:

Наступ етно групе Кимвал у Плужинама - Црна Гора

(27. 01. 2011)

На позив уваженог Госпо-дина Слободана Боде Гаговића, наша етно

група, под вођством професора Црквене музике Господина Видака Вујадиновића, узела је учешће у обиљежавању дана Светога Саве у Дому културе у Плужинама. Програм је почео у 19,00 часова, прво ломљењем славског колача, а потом и представљањем гулмаца, гуслара, рецитатора и вокалне умјетнице изворне народне музике. Публици се представила и наша етно група са неколико одлично увјежбаних композиција. Пријатно дружење настављено је уз вечеру и пјесму, шалу и пријатну атмосферу.

Гостовање нашег професора и ђака на Телевизији РС

(27. 01. 2011)

У подневним сатима на пра-зник Светога Саве, профе-сор Никола Ковач заједно са

најбољим учеником петога разреда Ненадом Ивановићем, гостовали су у емисији “У фокусу” на Радио-Телевизији Републике Српске. Тема је била и више него занимљива, посвећена младим и надареним ђацима на путу светосавља у савременом добу. Емисију је водио Господин Бранимир Ђуричић који је по ко зна који пут потврдио како

је могуће од наизглед свакодневних појава у друштву направити еми-сију која ће итекако пробудити интересовање гледаоца, а да је то заиста било тако, о томе нам најбоље говоре позиви подршке и поздрави гледаоца који су били упућени уреднику и гостима. Сем представника наше Богословије, у емисији су гостовали и Борјана и Мирослав. У току 40-то минутног разговора било је ријечи о вишестраности Светога Саве као монаха, архитекте и градитеља, писца и књижевника, мисионара и просвјетитеља, као и његовој улози како у бурним временима наше историје када је и живио тако и о улози светосавља у животима људи, а нарочито омладине.

Дводневни семинар у Крагујевцу “Образовање о Јасеновцу“

(29-30. 01. 2011)

На позив оца Јована Ћулибрка из Одбора за Јасеновац, као и Његовог Преосвештенства,

Епископа шумадијског Господина Г. Јована, професори наше Богословије Г. Радан Мимић и Г. Слободан Мирковић, узели су учешће на дводневном семинару са темом: “Образовање о Јасеновцу”. Семинар је одржан од 29. до 30. јануара 2011. године у просторијама спомен парка “Шумарице”. На семинару су узели учешће и еминантни предавачи: др Кринка Видаковић - Петров, Милан Кољанин, као и Хава Барух и Јифтах Ашкенази из међународне школе за образовање о холокаусту Јад Вашем из Јерусалима.

Овај семинар је донио и један приједлог, који ће бити упућен Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору, а тиче се установљења празника Кра-гујевачких мученика 13. септембра и њиховог молитвеног прослављања у Богословијама СПЦ на тај дан.

Мјесец фебруар:

Богословија у Крки прославила своју Крсну славу

(12. 02. 2011)

Делегација наше Богословије боравила је у дводневној посјети Богословији у

манастиру Крки, која је прославила своју Крсну славу: Света Три Јерарха. Делегацију су чинили: протонамјесник Александар Вида-ковић, економ Богословије, Госпо-дин професор Никола Ковач, главни васпитач и ученици: Милош Радмиловић, Димитрије Станојевић и Стефан Зец. На сам дан славе, 12. фебруара, у манастирској цркви Светог Архангела Михаила, јутарње богослужење је почело у 8,00 часова, а Света Архијерејска Литургија у 9,00 часова. Свету Архијерејску Литургију служила су Њихова Преосвештенства Епископи: далматински Фотије и горњокарловачи Герасим, свештенство и монаштво. Послије Литургије одржана је академија поводом десетогодишњице обно-вљења Богословије у Крки, на којој је говорио Епископ Фотије. Представио се и хор Богословије, као и двије фолклорне групе. Након академије уприличен је свечани славски ручак.

Школско такмичење из Српског језика и књижевности

(23. 02. 2011)

Данас, 23. фебруара 2011. године, одржано је школско такмичење из Српског

језика и књижевности са почетком од 16,00 часова, а у организацији предметног професора Г. Неђа Никачевића. Учешће је узело петнаест ученика трећег, другог и првог разреда. Најбољи успјех постигли су: Небојша Ђогатовић


Iz `ivota Bogoslovije

(ученик III разреда) са освојених 62 поена, Јован Башевић (ученик II разреда) са освојених 56 поена и Стефан Ибришимовић (ученик II разреда) са освојена 42 поена.

Семинар World Vision орагнизације - сигурно

кориштење интернета за децу(23. 02. 2011)

Одржавајући већ дужи низ година активну сарадњу са World Vision организацијом,

ученик трећег разреда наше школе Дејан Крстић, узео је учешће на њиховом семинару о едукативном програму за младе на тему: Сигурно кориштење интернета. Још један у низу пројеката хришћанске World Vision организације који је одржан у сриједу 23. фебруара 2011. године, у просторијама хотела “Hecco”, представио је присутнима проблем заштите дјеце од негативног утицаја интернета, те ширења знања о томе код младих. Семинар је имао за циљ да обучи учеснике како би у својим заједницама даље едуковали заинтересоване.

Мјесец март:

Учешће на шаховском турниру Јефто Хелета

(06. 03. 2011)

Унедељу, 06. марта 2011. године, професор Радан Мимић и два ученика

Богословије, чланови шаховске

секције: Небојша Ђогатовић и Милан Бајић, узели су учешће на шаховском турниру Јефто Хелета у Горажду. Играло се по Швајцарском систему 15 минута по играчу, а учествовали су такмичари из Босне и Херцеговине и из иностранства. Организација је била одлична, а наши шахисти су овај турнир искористили ради упознављња са будућим противницима, те стицања такмичарског искуства.

Духовно вече: У сусрет Васкршњем посту...

(06. 03. 2011)

Унавечерје Недеље пра-штања, 06. марта 2011. године у амфитеатру Бого-

словије одржан је цјеловечерњи концерт хора Богословије и етно састава Кимвал. Поред већег броја компоцизија хора и етно састава, публика је могла уживати у сценским при-казима најбитнијих дијелова хришћанских Богослужења везаних за пост и Свето причешће праћених видео и аудио коментарима путем видео бима.

По завршетку великопосног програма, којем су присуствовали и Господа професори Богословије, ПБФ Свети Василије Острошки, уприличен је коктел у реновираној читаоници Богословије, гдје је настављено дружење у пријатној и пријатељској атмосфери.

Мјесец април:

Прослава ДанаФочанске бригаде

(08. 04. 2011)

На прослави дана Фочанске бригаде, 08. априла 2011. године узели су учећше

хор Богословије и етно састав

Кимвал. Прослава је почела у 12,30 часова у Дворани спортова у Фочи химном Боже правде у извођењу хора Богословије под диригентском палицом професора Видака Вујадиновића. Услиједио је официјални део манифестације, гдје су се за говорницом смијенили нечелник општине Фоча и председник Кризног штаба у Фочи. Пригодан рецитал говориле су ученице Средњошколског центра после којих су се многобројној публици представили хармоникаши из Музичке школе из Сарајева. Свакако највеће овације од стране публике припале су етно саставу Кимвал, под руководством професора Видака. Учешће је узео и фолклорни састав Вила из Фоче.

Архијерејска Литургија и причешће ђака на Велику Суботу

(23. 04. 2011)

Као што је то већ пракса, најстарији разред Богосло-вије, васкршњи распуст

проводи у школи, спремајући се за матуру и завршни богословски испит зрелости који им предстоји. Сваке године на Велику Суботу, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај, служи Литургију у хра-му у Богословији гдје причешћује професоре и ученике. Тако је било и ове године када је Митрополит Николај причестио професоре и ђаке и пожелио им да у радости дочекају празник Пасхе Господње.



Празник Пасхе свечано обиљежен у нашој Богословији

(24. 04. 2011)

Тачно у поноћ, звона са храма Светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског

у кругу Богословије, најавила су почетак Васкршњег јутрења којим смо ушли у сретање најрадоснијем хришћанском Празнику - Пасхи Господњој! Свештеник Александар Видаковић, професори, матуранти и гости из града, испуњени радошћу Васкрсења, саборно су пјевали стихове који 2000 година одзвањају цијелим православним свијетом: Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима, живот дарова!

Мјесец мај:

Прослава Крсних слава Богословије и ПБФ-а

Посјета Његове Светости Патријарха Иринеја

(11-12. 05. 2011)

Бденије:

У навечерје празника Светог Василија Острошког, са почетком у 16,00 часова,

у школском храму је служено бденије. Бденије је служио Његово Преосвештенство Епископ мора-вички Господин Антоније уз саслужење шест свештеника митро-полије дабробосанске. Владика Антоније је потом помазао све професоре, ученике и вјерни народ

који се молитвено састао у нашем храму. Послије одслуженог Бденија услиједила је и трпеза љубави.

Духовно вече:

Након Бденија и трепезе љубави, у амфитеатру Богословије одржано је

духовно вече, а потом и концерт етно групе “Траг” из Лакташа. Програм је почео у 19,30 часова, а присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ мора-вички Господин Антоније, као и Високопречасни протојереј-ставрофор Гојко Перовић, Ректор Цетињске Богословије. Програм вечери је био сачињен од наступа хора, етно састава Кимвал и пригодног рецитала.

Сви присутни су своје дружење наставили у читаоници Богословије, специјало реновинаној за ову прилику.

Дочек Његове Светости и Архијерејска Литургија:

У четвртак 12. маја 2011. године, на дан Светог Василија Острошког и Тврдошког, цијели комплекс Богословије и Православног богословског факултета, био је центар великог молитвеног догађаја.

У 8,20 часова, колона возила под пратњом из правца манастира

Добруна, у којима се налазио и Његова Светост Патријарх Српски Г.Иринеј, ушла је у град Фочу. Прва слика која је свакако привлачила пажњу гостију била је мноштво дјеце из обје основне и једне средње школе како у шпалиру поздрављају Његову Светост (иначе, важно је напоменути да све школе у Фочи нису имале наставу овог 12. маја како би на достојан начин дочекале Патријарха).

На главној капији круга Богословије, све је већ било спремно. Свештеници, свештеномонаси, чте-чеви са крстовима, рипидама и свијећама, ђаци Богословије, народ - стајали су у шпалиру. Тачно у 8,30 часова, огласила су се звона са храма Светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског, најавивши да је Његова Светост допутовала. Патријарх је обукао зелену мандију и у пратњи домаћина славља, Митрополита дабробосанског Николаја, као и Епископа осјечко-пољског Лукијана, банатског Никанора и моравичког Антонија, у литији пошао до школског храма. Његовој Светости је, поред Архијереја, саслуживало дванаест ставрофора и пет ђакона.

На Литургији, одговарао је камерни хор Музичке академије из Источног Сарајева под руководством проф. Рада Радовића, као и студенти и ученици Богословије. Необично велики број народа испуњавао је плато испред храма који је овога дана био исувише мален да прими овај број вјерника. Свето Причешће народ је примао из четири путира, а причешћивао је Њеова Светост са Епископима.

Након Свете Литургије, обављен је и једнократни опход око



храма са освећивањем и ломљењем славских колача у спомен патрона ове двије школе као и Светога Саве, Првог Српског Архиепископа. Патријарх Иринеј се обратио вјерницима пригодном бесједом у којој је говорио о страдању српског народа кроз исторју, а посебно у току посљедњег грађанског рата на просторима бивше Југославије: “Зато браћо и сестре, без обзира на невоље и искушења, држимосе пута Божијега, пута Светог Саве и Светог Василија Острошког”, поручиоје патријарх Иринеј. Патријарх је нагласио и то да српски народ у Босни и Херцеговини носи Бога у срцусвоме, носи Христа у души својој и окупља се и сабира око светих својиххрамова. “То су чинили преци наши, свети Немањићи и њихови потомци.Дај Боже, да и ми то чинимо и у нашем времену и да се на тајначин покажемо достојним следбеницима њиховим не само по имену него и по вери иљубави њиховој”, казао је Патријарх.

По изговореној бесједи, народ је пришао на благослов и из руке Патријарха су примили иконицу Светих Василија и Петра на духовни благослов.

Цјелокупан догађај је увеличан доласком Предсједника Републике Српске Господина Милорада Додика. Предсједник је прво посјетио храм гдје се сусрео са Патријархом Иринејем одакле су се упутили на послужење у читаоницу Богословије.

Након коктела који је за све званице уприличен у реновираном међупростору школе, одржана је Свечана Духовна Академија као и празнични ручак. Проф. др

Борис Брајовић, декан ПБФ-а је на ручку поздравио Његову Светост захваливши се на указаној посјети, истакавши да је она од великог значаја за ове двије школске установе и да је ово друга званична посјета Патријарха Републици Српској, а прва митрополији дабробосанској. Том приликом је уручио Патријарху поклон - сет крст и панагију са ликом Светог Василија Острошког које је за ову прилику израдила радионица “Софрино” из Русије. Патријарх се захвалио на дару, а као знак пажње, уручио је дар Високопреосвећеном Митрополиту Николају - панагију са ликом Пресвете Богородице. Исто тако, Патријарх је уручио Повељу Пећке Патријаршије Митрополији дабробосанској, Православном богословском факу-лтету, Универзитету у Источном Сарајеву, општини Фоча као и нашој Богословији. Отац Борис је Предсједнику господину Милораду Додику поклонио позлаћену икону Светог Василија Острошког, на молитвено сјећање и успомену на посјету.

Након ручка, Патријарх Иринеј је посјетио град, гдје је испред нове зграде Богословског факултета одржао молебан за почетак радова, а исто тако и храм Светога саве у изградњи.

Духовно вече - концерт духовне музике и изворних пјесама

(27. 05. 2011)

У петак, 27. маја 2011. године, на платоу испред централног споменика у

Фочи, са почетком у 20,30 часова, одржан је цјеловечерњи концерт духовне и изворне музике. Великом броју публике представио се хор Богословије, етно састав Кимвал и октет ПБФ-а Свети Роман Мелод.

Мјесец јун:

Матура(04-11. 06. 2011)

У периоду од 04. до 11. јуна, одржана је матура састављена од писменог и

усменог дијела полагања испита.

Ова једанаеста генерација Богослова наше Богословије, изњедрила је 20 одличних ученика што је свакако најбољи успјех до сада.

Мјесец август:

НОВА ШКОЛСКА 2011/12. ГОДИНА

Света Литургија и призив Светог Духа(31. 08. 2011)

У школском храму Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског

служена је Света Литургија и призив Светог Духа на почетку нове школске године. Литургији су присуствовали Господа професори и ученици Богословије, родитељи и вјерни народ, који су дошли да заједно подјеле радост.

Литургијом је началствовао протојереј - ставрофор Данило Црногорац уз саслужење духовника наших ђака - протојереја - ставрофора Милорада Новаковића и новопостављеног професора Богословије - синђела Стефана (Шарића).

Након Литургије обављен је упис ученика по разредима. У први разред је уписано седамнаест нових ђака из више епархија Српске Православне Цркве.



Мјесец септембар:

Света Литургија на празник Митрополита Петра

(17. 09. 2011)

Свету Литургију на празник Митрополита Петра, патрона наше Богословије, служио

је високопречасни протојереј-ставрофор Данило Црногорац, уз саслужење јереја мр Владимира Ступара и ђакона Немање Манџића.

Светом сабрању су прису-ствовала Господа професори и ученици Богословије, као и вјерни народ.

Надахнуту, славску бесједу, произнио је ученик петог разреда Димитрије Станојевић.

Посета матуранатаКрагујевачке Богословије

(17. 09. 2011)

На празник Светитеља Петра, нашу школу посјетили су матуранти Богословије

Светог Јована Златоустог из Крагујевца са тројицом својих професора. Дочекани су од професора наше школе.

Гости су најприје посјетили храм Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског гдје су се поклонили часним моштима Светог Момчила Челебићког. Потом су обишли зграду Богословије, учионице и упознали се са свим садржајима који се нуде у нашој школи.

Школско такмичење у цугеру - брзопотезном шаху

(26. 09. 2011)

Дана 26. септембра 2011. године, уочи великог хришћанског празника

Крстовдана, одржан је први овогодишњи школски турнир у брзопотезном шаху. На турниру је учествовало четрнаест полазника шаховске секције и рекреативних играча.

Правила такмичења била су условљена Бергеровим системом кодекса шаховске игре (тзв. “систем свако са сваким”), што је осигурало дуго шаховско вече. Након жељног ишекивања турнир је почео у 21. 00 час, а такмичење је званично отворио судија турнира проф. Радан Мимић.

Цијелим својим током жестоки темпо игре није јењавао. Након тринаест узбудљивих кола турнир је коначно добио свој расплет. После три часа напетости, на побједничком пијадесталу је завршио Небојша Ђогатовић (IV разред), који је за нијансу био бољи од Ђорђа Томића (IV разред) и Милана Бајића (IV разред).

Ова дивна претпразнична ноћ је окончана заједничким дру-жењем и размјењивањем утисака из минулих партија.

Мјесец октобар:

Посјета и предавањеамбасадора САД

(06. 10. 2011)

Амерички амбасадор Патрик Мун, посјетио је јуче, 06. октобра 2011. године,

зграде ПБФ-а и Богословије и одржао предавање професорима, студентима и ђацима на тему вјерских слобода.

Изабран нови ВД Ректора наше Богословије (15. 10. 2011)

Сходно одлуци Светог архије-рејског синода СПЦ (Син. бр. 1268/зап. 987, од 04.

10. 2011. год.), наша Богословија је добила новог вд Ректора: Високопреподобног архимандрита мр Лазара (Лазаревића). Одлука Светог архијерејског синода на снагу ступа данас, 15. октобра 2011. године.

Тим поводом је у одржана Друга ванредна сједница којом је предсједавао Његово В и с о к о п р е о с в е ш т е н с т в о Митрополит дабробосански Николај, у својству вд Ректора Богословије, уз присуство Високо-преподобног архимандрита мр Лазара (Лазаревића), протојереја-ставрофора Данила Црногорца, Г. професора Александра Љубинца и Г. професора Николе Ковача.

На сједници, Митрополит Николај је предао дужност Ректора оцу Лазару, сложивши се са одлуком Светог архијерејског синода СПЦ.

Отац Лазар је послије ручка обишао просторије школе са Господом професорима и управником дома Г. Славишом Ивановићем, чиме је био боље упознат са свим активностима које дјелују у Богословији.

Посјета Каловачких богослова нашој школи

(16. 10. 2011)

Послије свете Литургије шеснаестог дана мјесеца октобра 2011. године,

нашу Богословију посјетили су ученици IV разреда Богословије Светог Арсенија Сремца из Сремских Карловаца. Гости су топло примљени од професора и проведени кроз школу.



Savjet u~enika

Дана 28. септембра 2011. године, у читаоници Богословије, у 20,00 часова, под председавањем професора

координатора Г. Николе Ковача, изабрано је руководство Школског парламента (Савјета ученика).

Дан је почео изборима председника и замјеника предсједника у свим разредима, који су аутоматски ушли у сазив новог Школског парламента, а уједно и првог његовог сазива у Богословији Светог Петра Дабробосанског. Представници разреда, њих десеторица, при-суствовали су састанку са професором коорди-натором.

На првој сједници, утврђен је кворум, а потом се приступило гласању за предсједника, замјеника предсједника и секретара Парламента. Једногласно је за председника изабран ученик петог разреда Димитрије Станојевић. За замјеника предсједника изабран је Дејан Крстић - ученик четвртог разреда, а за секретара Младен Живановић - ученик трећег разреда.

Честитајући ученицима изабраним за руководство Парламента, професор Никола је изразио жељу за добром будућом сарадњом између овог тијела, Наставничког савјета и Управе школе.

Извод из правилника о радуШколског одбора - Савјета ученика:

Члан 6.Извршни одбор чини три члана из реда Савјета ученика, који по потреби пројеката узимају за

помоћнике ученике из било ког разреда:Промовише ангажовање ученика у раду школе,

Промовише права ученика и подстиче друштвено користан рад у заједници,

Разматра питање успјеха ученика,Иницира заједно са осталим органима рад

ученичке задруге, извођење екскурзија, излета ученика, те ради на побољшању услова

рада школе,Иницира израду и реализацију пројекта

којима се подстиче и унапређује васпитно-образовани рад у школи.

Члан 15.Савјет ученика у циљу сарадње са стручним и

управним органима школе, главним васпитачем, представницима локалних органа

власти, установама и организацијама које се баве питањима младих може формирати равна

тијела и тимове који ће бити ангажовани да сарадња буде што ефикаснија, као



Savjet u~enika

и да Савјету школе пруже неопходне видове помоћи потребних за рад.

Члан 16.Савјет ученика ће предузети све мјере да у

сарадњи са управом школе, главним васпитањем и надлежним институцијама се ангажује ради превентивног дјеловања на

сузбијању разних облика зависности и насиља.У том циљу ће иницирати едукације уз учешће

стручњака из тих области.

* * *

Извод из годишњег плана* радаШколског одбора - Савјета ученика:

ЈАНУАРПрослава Светог Саве 27. јануар 2012. године

ФЕБРУАРСретењски турнир у шаху

Еколошка активност: Заснивање расада цвијећа у стакленицима

Волонтирање у јавним установама

МАРТВолонтирање у јавним установама

Еколошке радионице: прољећно сређивање паркова

Свети Патрик Ирски просвјетитељ: обнављање рибљег фонда у

језерцету, обележавање свјетског дана вода(17-22. 03 2012. год.)

Обиљежавање свјетског дана борбе против туберкулозе(24/31. 03.)

АПРИЛВолонтирање у јавним установама

Еколошка радионица: чишћење обала ријеке Ћехотине

Дан планете Земље22. 04. 2012. године

МАЈШтанд Радионице Богословије у центру града уз

мајске Фочанске свечаностиПрослава Крсне славе Свети Василије Острошки

Волонтирање у јавним установама

ЈУНИИзвештаји и анализа рада СУ-а

* Годишњи план је промјењив тако да Савјет ученика задржава права могуће измјене и допуне.



Предавање уваженог професора Алексеја Сидорова у нашој

Богословији (24. 10. 2011)

Дана, 24. октобра 2011. године, у амфитеатру Богословије, са почетком

од 14,00 часова, уважени професор Алексей Иванович Сидоров, одржао је предавање. Тема предавања била је: Ориген - значај, живот и дјела.

Професор Сидоров успјешно је држао пажњу присутних Г. професора и ученика Богословије интересантним чињеницама и беспријекорним знањем материје. Богослови су упијали сваку ријеч, а предавање је било на корист свих присутних. Посебно су били заинтересовани ученици другог разреда који изучавају Оригена по наставном плану и програму из Патрологије.

Ученици Богословије узели учешће на конференцији

“YSAFE” мреже (27-28. 10. 2011)

Aсoциjaциja XY oргaнизoвала је шeсту гoдишњу кoнфe-рeнциjу “YSAFE” мрeжe

сачињену од млaдих људи узраста од 12. дo 24. гoдина, који сe активно бaвe прoмoциjoм здрaвљa и здрaвих стилoвa живoтa свojих вршњaкa и тo у oквиру прojeктa: “Повећање покривености eфeктивнe ХИВ прeвeнциje и њeгe мeђу пoпулa-циjaмa пoд увeћaним ризиком”.

Конференција је одржана у периоду измeђу 27. и 28. октобра 2011. године у Сaрajeву, у хoтeлу “Hollywood”. Циљ конференције био је пружање прилике младим људима из циjeлe БиХ oкупљeним oкo oвe мрeжe дa рaзмиjeнe влaститa знaњa и прaктичнa искуствa, унaприjeдe свoje вjeштинe и умиjeћa, слaвe пoстигнутe успjeхe и истaкну улoгу

вршњaчких eдукaтoрa нa пoљу прeвeнциje ХИВ-a и прoмoциje здрaвих живoтних стилoвa, a свe зaрaд унaприjeђeњa квaлитeта сaмoг прojeктa кojи дирeктнo утичe нa млaдe нaшe зeмљe. Међу Едукаторима били су и ученици наше Богословије: Дејан Крстић, Слободан Брљић и Огњен Будић, који активно учествују у свим пројектима које организује “World vision”.

Мјесец новембар:

Школски парламент: акција чишћења парка у Фочи

(03. 11. 2011)

Данас, 03. новембра 2011. године, спроведена је акција чишћења парка “Душаново”

у Фочи које је иницирао Школски парламент наше Богословије. Акција је почела у 14,00 часова и трајала је све до 18,00 часова.

Добровољну акцију парламе-нта подржао је Ректор наше Богословије Високопреподобни Архимандрит Лазар (Лазаревић), професор координатор Г. Никола Ковач и Госпођа Раденка Продановић, шеф Комуналне полиције града Фоче.

У акцији су учествовала 22. ученика углавном другог разреда наше Богословије, међу којима и сви чланови Школског парламента - Савјета ученика.

Митровдански турниру малом фудбалу

(08. 11. 2011)

Митровдански турнир у малом фудбалу одржан је 08. 11. 2011. године, на

празник Светог Великомученика Димитрија. Овај турнир инициран је од стране Школског парламента, а организација је повјерена ученику

петог разреда Богословије - Небојши Лазићу.

Играле су четири екипе из првог, другог, четвртог и петог разреда. Ученици четвртог разреда освојили су прво мјесто, а ученици петог разреда друго мјесто на турниру. Судија на турниру био је професор Радан Мимић.

Дипломе и скромне поклоне - књиге, побједницима и учесницима уручио је предсједника Школског парламента Димитрије Станојевић.

У сусрет празникуСветих љекара

Козме и Дамјана - репортажа (03. 11. 2011)

На навечерје празника Светих љекара Козме и Дамјана, 13. новембра 2011. године,

екипа уредништва Богословског братства посјетила је школску амбуланту, смјештену у згради ректората. Управо када смо били у обиласку, десила се интервенција помоћника школског љекара.

Амбуланта је опремљена основним и најпотребнијим меди-цинским елементима: лијековима, завојима, фластерима, инфузијама, инјекцијама... Ту је и кревет, за прегледе, неколико столица, радни сто са рачунаром - ради лекшег издавања љекарских увјерења и оправдања, као и завођења електронских ђачких картона. Интернет веза и Skype омогућавају сталну везу са амбулантом.

Амбуланту три пута седмично посјећује школски доктор Ненад Лаловић, хирург у Клиничком Центру у Фочи - увијек насмијан и расположен. Њему помажу двојица ученика другог разреда Ранко Стевић и Јоцо Влачић. Они су прошли обуку за давање прве помоћи у градској болници у Фочи. Ту обуку је иницирао Г. професор



Никола Ковач, увидјевши у томе велики значај. Иначе, на почетку сваке нове школске године издваја се дио средстава за набавку лијекова и већ постојећи фонд здравствене заштите. Како се у нашој школи учи и већи број ученика са подручја Србије, али и других земаља, искористивши споразуме попут SCG-BiH 111 (Потврда о праву на давања у натури за вријеме привременог боравка у Босни и Херцеговини), трајно смо ријешили и питање осигурања свих ђака.

Ранко и Јоцо по потреби, када су у питању ситније интервенције, сами збрињавају ученике, док се за озбиљније зове доктор Лаловић.

Свети Архангел Михаило- Крсна слава матураната

(21. 11. 2011)

На дан када наша Света, саборна и апостолска Црква слави успомену на небеског

молитвеника пред престолом Свевишњег - Светог Архагела Михаила, у школском храму у кругу Богословије, служена је Света Литургија. Литургију је служио свештеник Никола Ковач. Поред професора, ђака и студената, Светом причешћу је приступио и већи број вјерника из града.

Крсна слава матураната

По одслуженој Литургији, обављено је освећење и резање славског колача. Слава је успомена на манастир Крку чији се храм налази под заштитом овог небеског покровитеља. У периоду када је манастир опустео (пад Крајине), Богословија Света Три Јерарха је нашла своје уточиште у комплексу тадашње Духовне академије. Године 1999. обновљен је рад Богословије у ман. Крка, а наша Богословија је добила име по Светом Петру Дабробосанском. За сво вријеме свога постојања, матуранти наше Богословије, своју Крсну славу обиљежавају на празник Светог Архангела Михаила.

Видео пренос Литургије

Сви посјетиоци нашег сајта имали су могућност да уживају у ви-део преносу Литургије из школског храма. Први пут пренос Литугије путем сајта, имали смо за Крсну славу Светог Василија Острошког, када је нашу Богословију посјетио Његова Светост Патријарх Српски Г.Иринеј. Реаговања посјетиоца сајта су нас охрабрила да духовну радост Литургијског сабрања, ако је то могуће, подјелимо или бар прикажемо нашим пријатељима који нису у могућности да буду са нама.

За два сата, колико је трајао пренос Литургије и обреда резања славског колача, видео преносу је приступило преко 50 рачунара од којих је највише било из Босне и Херцеговине, Србије али и из Америке, Русије и др.

Одлучили смо да и у будуће радимо на “живом” видео преносу важнијих догађаја из живота наше Богословије.

Хуманитарна акција:“Њихов сан - наш сан“

(22. 11. 2011)

Управа Богословије и Савјет ученика покренули су хуманитарну акцију под

називом “ЊИХОВ САН - НАШ САН!” ради прикупљања новчаног прилога удружењу за помоћ дјеци и омладини са посебним потребама “Трачак наде” у Фочи.

Акција је спроведена у периоду од 22. 11. 2011. године до 02. 12. 2011. године.

Прикупљени новац је предат питомцима удружења 02. децембра 2011. године, на Вечери хуманости - хуманитарном концерту духовне и етно музике, на навечерје свјетског дана особа са инвалидитетом.

Божићне покладе - заједничка трпеза љубави

(27. 11. 2011)

Послије вечерњег богослу-жења, 27. новембра 2011. године, на Божићне покладе,

у школској трпезарији, са почетком од 18,30 часова, уприличена је заједничка трпеза љубави Господе професора и ученика Богословије.

Припремљену храну је благословио Ректор Богословије - Високопреподобни архимандрит мр Лазар (Лазаревић).

Богословско братство бр. 16

Documents