БРОЈ 19, МАЈ 2020. БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК (стр....

1

Министарство туризма и Општина Сокобања:Договори о наставку сарадње(стр. 3 и 7)

Стара школа у новом руху(стр. 6)

Седница скупштине:Усвојен буџет за 2021. годину(стр. 5)

Из прошлости:Заборављени

симболи Сокобање(стр. 9)

ISSN 2683-488X

БРОЈ 26, НОВЕМБАР - ДЕЦЕМБАР 2020. БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК

НОВЕМБАР - ДЕЦЕМБАР 2020.НОВИНЕ СОКОБАЊСКЕ

2

НОВИНЕ СОКОБАЊСКЕ

3

Издавач: „Ал прес” д.о.о. Алексинац

Директор: Јелена Радовановић

Главни и одговорни уредник: Нинослав Миљковић

Редакција: Катарина Петровић, Марко

Божиновић, Кристијан Ђорђевић, Срђан Илић, Зоран Живковић, Милан

Влајић, Стефан ЖивковићЛектура:

Адриана Бранковић Адреса редакције:

Књаза Милоша 114/17, 18220 Алексинац

Адреса дописништва: Улица Ослобођења 2, 18230 Сокобања

Телефон: 0603808344; 018808344

Е-mail: [email protected] Графичка припрема: Иван Петковић

Штампа: Tradepromet, Ниш

Медијски садржаји објављени у склопу пројекта „Да Сокобања

остане Зелено срце Србије” суфи-нансирала је општина Сокобања.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не

изражавају ставове органа који је доделио средства.

На насловној страни: Реновирана зграда основне школе / Учесници једног од састанка у Министарству трговине, туризма и телекомуни-

кација

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

32+659(497.11)

НОВИНЕ сокобањске / главни и одговорни уредник Нинослав Миљковић. - 2017, бр. 1 (јун)- . - Алексинац : Ал прес, 2017- (Ниш : Tradepromet). - 30 cm

Месечно.ISSN 2683-488X = Новине сокобањскеCOBISS.SR-ID 282045964

У просторијама Mинистарства туризма, трговине и телекомуника-ција 18. децембра је министарка Та-тјана Матић одржала састанак са Ми-одрагом Николићем, председником Oпштине Сокобања, Александром Ра-дивојевићем, већником и продеканом за наставу ПМФ Ниш и Љубинком Ми-ленковићем, директором Туристичке организације Сокобања.

На састанку је, пре свега, било речи о решавању проблема водоснаб-девања са којим се Сокобања сусреће годинама и којe под хитно треба ре-шити. Поводом тога договорено је да се што пре одржи састанак коме ће, поред представника локалне самоу-праве и министарке трговине, туриз-ма и телекомуникација, присуствова-ти и Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водо-привреде, као и Горан Пузовић, дирек-тор Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“.

Иако је акценат био стављен на решавање проблема водоснабдевања, било је речи и о средњовековном граду Сокограду, односно о ре-ализацији идеје да се он реконструше и стави у функцију кроз пројекат геонаслеђа, што би још значајније унапредило туристичку понуду Соко-бање. Поводом тог пројекта такође је договорен састанак који ће представници локалне самоу-праве одржати са министарком туризма и Мајом Гојковић, министарком културе и информисања.

Представници Oпштине Сокобања са мини-старком Матић су разговарали и о свим наред-ним пројектима, при чему је министарка обећала да ће помоћи у решавању читаве локалне инфра-структуре. Обе стране су се сложиле да је сарадња између Бање под Озреном и овог министарства била на високом нивоу док је на његовом челу био претходни министар Расим Љајић. Мини-старка Матић је изразила уверење да ће овако добра сарадња и у наредном периоду бита на-стављена и унапређена.

К. П.

У МИНИСТАРСТВУ ТУРИЗМА, ТРГОВИНЕ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА


4

На иницијативу председника општина Сокобања Миодрага Николића, 22. децембра у Алексинцу је одржан састанак представника наше општине са председником општине Алексинац Далибором Ра-дичевићем и његовим сарадницима. Повод састан-ка је трајно решавање проблема водоснабдевања,

са којим се Сокобања дужи низ година суочава. Идеја је да се Сокобања прикључи на систем водоснабдевања, односно постројењa за прераду воде „Бресје”, које је део акумулације „Бован”.

− И раније је било речи о овој могућности за трајно решавање нашег највећег проблема у Сокобањи, а то је водоснабдевање, али ова власт је прва предузела конкретне кораке. Овај састанак је само први у низу, јер је потребно сагледати све потенцијалне проблеме и изнаћи најбоља решења − каже Миодраг Николић, председник општине Сокобања.

Акумулација „Бован” је изграђена 1979. године као вишенаменска са првобитном наменом за одбарану од поплава, задржавање наноса, на-

РАЗГОВОРИ ОКО ВОДОСНАБДЕВАЊА

водњавање пољопривредних површина, производњу електричне енергије и опле-мењавање малих вода.

Са планирањем изградње Постројења за прераду воде у Суботинцу решено је пи-тање водоснабдевањa општине Алексинац водом из акумулације Бован, тако да ова акумулација добија још једну велику на-мену.

Прикључењем Сокобање на „Бресје” решио би се вишедеценијски проблем во-доснабдевања у нашој општини.

У алексиначкој локалној самоуправи кажу да и сада Фабрика за производњу воде у Суботинцу, која је протеклих годи-на реновирана и дограђена по савреме-ним стандардима, има вишак воде него што је потребно потрошачима на подручју општине Алексинац, па нема техичких препрека за реализацију идеје о снабде-вању потрошача у Сокобањи. Наравно, по-требно је изградити цевовод од Суботин-ца до Бање. Вероватно би у реализацији ове евентуалне инвестиције учествовала и Република. Уз помоћ општине Алексинац, Републике Србије и кредитима Немачке развојне банке уложена су значајна сред-ства на осавремењавању Фабрике воде у Суботинцу.

Ово су само иницијативе за реша-вање проблема водоснабдевања Бање, а како ће бити коначна одлука, остаје да се види. Сигурно да је због развоја туризма потребно да се поштеде туристи, а и ста-новници, летњих рестрикција у водоснаб-девању. Наравно да пут ка том циљу није ни лак ни једноставан, а чини нам се ни тако брз. Али је битно, осим текућих ак-тивности на побољшању водоснабдевања, да се почне са радом и на трајном и сигур-ном решењу, а било које да је оно.

Наравно, у тим размишљањима су и економске калкулације. А ту осим цена градње цевовода, битна је и крајња цена за потрошаче. Али о томе ће вероватно бити више речи у наредном периоду, ако падне одлука за ову варијанту решавање пробле-ма. Оно што се са стране да приметити, у интересу обе локалне самоуправе и грађана ових општина је да се успостави сарадња. А разлози су вишеструки. Економски, ква-литетнија заштита Акумулације Бованско језеро и унапређење активности у очувању животне средине. М. Б. и Н. М.

Фабрика

На сајту ресорног министарства објавље-ни су следећи подаци: Реконструкција Фа-брике воде Бресје у Алексинцу представља најзначајнији пројекат за општину, јер се овом реконструкцијом, доградњом, ова фа-брика воде, које је пуштена у рад почетком 80. година прошлог века, у потпуности мо-дернизује увођењем новог система филтра-ције воде (ЛЕОПОЛД филтери, јединствени у овом делу Европе), као и увођењем система за озонизацију воде, који ће осигурати несме-тани рад фабрике воде у наредним деценија-ма у пуном капацитету од 330 л/с.

Вредност тих радова је била близу три милиона евра, а реализација пројекта запо-чета је 2017. године.


5

На седници скупштине, одржаној 17. децембра, главна тачка, о којој се и највише полемисало, била је предлог буџета за 2021. годи-ну. Усвојени буџет износиће 833 милиона динара. Према речима Вла-димира Миловановића, заменика председника општине Сокобања, трећина буџета биће опредељена за инвестиције.

− Има неколико пројеката које ћемо реализовати у наредној го-дини, један од њих је асфалтирање улица Светозара Марковића, Бран-ка Ђурижа, Миће Панића, Омладинске и Бањичке. Овај посао биће урађен почетком године, чим се отворе асфалтне базе и стекну услови за реализацију тих радова. У овој години велика средства су опредеље-на за израду пројектно-техничке документације за реконструкцију и доградњу канализације у улицама Гаврила Принципа, Алексе Марки-шића и Медника. Такође, израда пројектно-техничке документације за реконструкцију улица Кнеза Милоша, Првомајске, Стевана Сремца и Београдске − рекао је Миловановић.

Он је додао да ће бити припремљена сва потребна документација за израду топловода код школе, путем кога ће се грејати основна и средња школа, затим вртић, Дом здравља, Центар за социјални рад, Туристичка организација, Народна библиотека и Пошта , чиме ће се осим уштеде добити и на квалитету ваздуха, јер ће се на овај начин смањити емисија штетних гасова. Пред тога, идеја је да топловод про-лази испод мермерног шеталишта, чиме ће се спречити формирање леда у том делу.

− Кроз пројекат инклузије Рома обухватиће-мо улице Сокоградску и део улице Професора Јовановића које ће бити асфалтиране. Припре-мићемо пројектно-техничку документацију за ре-конструкцију атмосферске канализације од улице Хајдук Вељка до реке Моравице. У договору са Пу-тевима Србије биће асфалтирана деоница од врха насеља Превалац до старе болнице, коју ће пра-тити пројекат замене лед расвете за који радимо елаборат − додао је Миловановић.

Поред инвестиција, повећана су средства и за област пољопривреде за 6 милиона динара у односу на прошлу годину и износиће 46 милиона динара.

− Ми смо сагледали предлог буџета за на-редну годину. Повећањем пореза на имовину за наредну годину повећаће се приход у буџету и самим тим могућност за веће расходе. Овај буџет, за разлику од буџета за 2020. али и 2019. годи-ну је много реалнији, јер су претходна два били списак жеља. Највећи део буџета су зараде за-послених у управи. Социјалистичка партија Ср-бија је покретала иницијативе за уградњу неких пројеката у овај буџет, али оне нису прихваћене. Добили смо обећање, као што сте чули на самој седници, да ће бити сагледани у наредном пе-риоду. Надам се да ће поменуте предлоге акту-елна власт да сагледа из угла значаја за грађане општине Сокобања, а не ко их предлаже, па да их по том основу одбаци − каже Снежана Радо-вановић, шеф одборничке групе Социјалистичке партије Србије.

Усвојени су програми одржавања јавних зелених површина и излетишта, управљања општинским путевима и улицама и одржавања јавне расвете на територији општине Сокобања, које су из делатности ЈП „Зеленило” Сокобања. Одборници су усвојили и програме који су у де-латности ЈКП „Напредак”, као и планове и про-граме рада Туристичке организације, Народне библиотеке „Стеван Сремац”, Центра за социјал-ни рад, СРЦ „Подина”.

Општински парламент дао је подршку и пројектима „Лекар на селу” и пројекту Палија-тивне неге кроз који се збрињавају старе и бо-лесне особе, као и особе са инвалидитетом, тако да ће ова два пројекта бити активна и у наредној години. Марко Божиновић


6

Завршено је реновирање зграде „Старе школе” у центру Сокобање, а 16. децембра извршена је примопре-даја објекта. Остало је само да се по-стави ограда и тиме заврши и уређење дворишта. Овај објекат из 19. века је једна од значајних грађевина Бање, како изгледом, тако и по свом финан-сијеру градње.

− Реновирањем старе зграде Oс-новне школе „Митрополит Михаило” знатно су побољшани услови за бо-равак деце, а сама зграда је сачувала своју аутентичност, јер је све рађено у складу са условима које је издао Завод за заштиту споменика Ниш − каже Миодраг Николић, председник општине Сокобања.

Целокупна вредност радова из-носи око 70 милиона динара. Рекон-струкција је извршена средствима Канцеларије за управљање јавним улагањима. Радове је изводио „Стим градња” д.о.о. из Београда са подиз-вођачима, фирмама „Елкомс” из Бео-града и „Белинг” из Чачка.

БАЊА ЧУВА СВОЈЕ НАСЛЕЂЕ

Радови су обухватили: замену спољне фасаде, унутрашње и спољашње сто-ларије, замену подова, реновирање тоалета и холова, комплетну реконструкцију крова са заменом црепа, замену грејања. Сачуван је стари звоник, који је, иако се не користи, још увек у функцији, а простор на спрату, који је раније био неупо-требљен, претворен је у библиотеку.

Поред тога што је побољшана функција веома значајаног објекта сокобањске образовне установе, ова стара зграда у новом руху знатно је и улепшала центар Бање.

Сама зграда датира још из 1894. године и представља задужбину митропо-лита Михаила, који се тиме одужио свом родном месту у коме је и започео шко-ловање. Основна школа у Сокобањи од септембра 2003. године носи име српског митрополита.

За основну школу, која се налази преко пута парка, односно цркве, митропо-лит је дао новац у знак сећања на родитеље, Марију и Милована. К. П.


7

Министарство трговине, туризма и телекомуникација позвало је заин-тересоване угоститеље да се пријаве за реализацију програма ваучера за 2021. годину. Услуге смештаја могу пружи-ти предузетници, привредна друштва, друга правна лица и физичка лица, као и здравствене установе које те услуге пружају у складу са законом, а који су евидентирани у централном систе-му - Е-туриста. Упутство и потребни обрасци могу се преузети директно са сајта Министарства трговине, туризма и телекомуникација на следећем лин-

ку: https: // mtt.gov.rs / vesti / poziv-ugostiteljima /

Први списак угоститеља код којих ће туристи моћи да искористе држав-не ваучере, биће објављен на интернет страници овог министарства најкас-није до 31. децембра и седмично ће се ажурирати. Угоститељи се могу пријављивати током читавог периода трајања акције шеме доделе ваучера. Пријављивање грађана за ваучере од минимум пет бесплатних ноћења у пријављеним објектима трајаће од 1. јануара до 15. октобра 2021. године или

до утрошка расположивог броја вауче-ра. Ваучери се могу користити закључ-но са 20. новембром 2021. године. Вредност ваучера износи 5.000 динара и наведени износ представља макси-мални износ средстава који се по вау-черу може рефундирати угоститељу.

Наредна година биће седма за ре-дом како се преко бесплатних ваучера реализује Уредба о условима и начи-ну доделе средстава за подстицање унапређења туристичког промета до-маћих туриста на територији Србије.

Катарина Петровић

ДОДЕЛЕ ДРЖАВНИХ ВАУЧЕРА

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић саопштила је да с обзиром на огроман по-тенцијал који Сокобања има за развој туризма, важно je предузети мере за успостављање адекватне комуналне ин-фраструктуре као предуслова за њен развој.

− Проблем са водоснабдевањем који Сокобања има већ 30 година и представља највећу кочницу за искоришћа-вање ове дестинације у области туризма коју је неопходно подржати, посебно у светлу последица пандемијске кризе − истакла је Матић поводом покретања иницијативе за ре-шавање овог питања на састанку, одржаног 25. децембра, представника министарства трговине, туризма и телекому-никација, министарства пољопривреде, шумарства и водо-привреде и општине Сокобања.

На састанку је договорено да се што пре припреми пројектна и тендерска документација како би најкасније 2022. године могло да почне извођење радова који би трај-но решили питање водоснабдевања Сокобање.

Истог дана је, такође, одржан састанак са представ-ницима министарства културе и информисања Завода за заштиту споменика културе Ниш на којем су дефинисани први кораци у развоју пројекта ревитализације локалитета Сокоград.

Извор: Сајт ресорног министарства

У протеклом периоду у неколико сокобањских ули-ца извршена је реконструкција водоводне мреже. У неким деловима града радови су у току, па ископине не дају баш слику уредности једног туристичког места. Тога је свес-на и локална самоуправа и покушава да такве негативне ефекте сведе само на неопходне.

Председник општине Сокобања Миодраг Николић обишао је пре десетак дана радове на реконструкцији во-доводне мреже у насељу „Подина” које изводи ЈКП „Бело-савац” из Жагубице. Он је и објаснио када ће места где се изводе радови бити доведена у првобитно стање.

− С обзиром да су током радова на реконструкцији водоводне мреже улице, које су обухваћене овим пројек-том, ископане, што је довело до оправданог незадовољ-ства грађана, обишли смо их са циљем да их до краја го-дине доведемо у фукционално стање, јер ћемо на пролеће са почетком грађевинске сезоне поменуте улице довести у првобитно стање − каже први човек општине Сокобања.

Овај посао се реализује у оквиру пројекта који општи-на Сокобања има са Министарством привреде, а тиче се унапређења комуналне инфраструктуре у циљу уна-пређења туристичке понуде. У оквиру овог пројекта биће замењено око три километра азбестно-цементних цеви које, поред тога што су дотрајале, негативно утичу на здравље људи.

У овој фази обавља се замена водоводних цеви и раде се нови прикључци. Међутим, оно што успорава радове је чињеница да неки корисници немају прописано изграђе-не шахте.

ПРЕДСЕДНИК О УЛИЦАМА ГДЕ СЕ РАДИ ВОДОВОДНА МРЕЖА

ИНИЦИЈАТИВА


8

Средином децембра завршена је прва фаза реконструкције Биоскопа „Моравицa” у оквиру које је урађена спољна фасада са термоизолацијом, замењена столарија, израђена хоризонтална хидроизолација, комплетно замењена кровна конструкција и урађена нова таваница, такође са термоизолацијом.

Поред поменутих радова, у овој фази уређен је и плато од бе-хатон плоча испред објекта, а део пролаза поред зграде је асфалти-ран. Ова фаза радова је коштала око 24 милиона динара и већим делом, односно у износу од 17 милиона динара, финансирана је кроз пројекат „Градови у фокусу” Министарства културе Републи-ке Србије.

Остатак новца издвојен је из буџета општине Сокобања. Ра-дове је изводила фирма „Гат” из Новог Сада.

− Оно што нам следи је друга фаза реконструкције за коју је пројектна документаија завршена и са њом ћемо у наредној го-дини конкурисати код ресорних министарстава − каже Миодраг Николић, председник општине Сокобања.

Иначе, зграда Биоскопа „Моравица” изграђена је још давне 1936. године. Вредност радова, друге фазе реконструкције про-цењена је на око 42 милиона динара и у оквиру ње биће одрађени електро и водоводна инсталација, расвета и грејање. К. П.

Општински одбор Социјалистичке партије Србије у Сокобањи већ десетак година припреми и подели новогодишње пакетиће деци ометеној у развоју из специјалног одељења ОШ „Митрополит Михаило”.

− Ова године године због ситуације са корона вирусом нисмо могли да уру-чимо пакетиће малишанима као што смо то чинили претходних година, већ смо у сарадњи са Геронтолошком службом Дома здравља, пакетиће доставили на кућну адресу − каже Снежана Радовановић, председник ОО СПС у Сокобањи.

Основци су тренутно на распусту, а школским календаром 2020/2021. је предвиђено да зимски распуст траје до 15. јануара и да се 18. јануара настави друго полугодиште, које ће сада, по овом плану, имати више наставних недеља, али ће у сваком случају све зависити од околности које диктира тренутна епидемиолошка ситуација. Школе ће, као и до сада, пратити упутства ресорног министарства, а ученици и родитељи ће о свему бити благовремено обавештени. М. Б.

Након усвајања програма пословања у области путева и комуналних инфраструктура, 17. децембра, започета је је реализација инвестиционог одржа-вања тротоара у Сокобањи. Радници ЈП „Зеленило” најпре раде тротоар у улици 27. марта од зграде по-ште до аутобуске станице.

У оквиру тога, ових дана уређен је и проширен и плато испред зграде поште, а тренутно се ради тротоар у поменутој улици испред старе Рудничке зграде. Вредност прве фазе радова је два милиона динара, док је за комплетне радове опредељено де-вет милиона динара.

Како сазнајемо од Бојана Тодосијевића, ди-ректора ЈП „Зеленило”, уколико временске прили-ке дозволе, радови до семафора биће завршени до краја ове године, у супротном ће реализација бити настављена у наредној години. Који ће се наредни тротоари радити, након овог у улици 27. марта, још увек се тачно не зна и зависиће од тога која технич-ка документација прва буде завршена. К. П.

ИСПРЕД ЗГРАДЕ ПОШТЕ

КРОЗ ПРОЈЕКАТ „ГРАДОВИ У ФОКУСУ”


9

Ловачки дом... Хајдук Вељкова чесма... Мо-стић и језерца... Краљева ливада.... Шума... Гостио-ница Врело. Све то асоцира на место које називамо "Борићи". Онако из милоште. А ти су борови већ добро поодрасли. Некада је ту испод те ливаде и тих борића била "Kантина на Врелу". Данас изглед те кантине можете видети само на старим фото-графијама. Њих има. Остале су сачуване. И на сва-кој од тих фотографија може се видети мноштво људи, који ужавају у том простору, фотографишу се седећи за кафанским столовима. Стојећи. Упртих погледом у тадашње магичне кутије. Жива слика једног простора и времена.

Остао је из тих времена и запис. Њега је сачи-нио Ненад Динчић, дугогодичњи истраживач про-шлости Сокобање и један од најактивнијих култур-них посленика у послератном периоду. Та прича враћа у период након 1918. године.

Из тог времена, бележи Динчић, остао је упамћен и „краљев кермес“. Забава у краљеву част била је на "Кантини на врелу". Краљ је био са си-новима. Цео простор треперио је од разнобојних ракета и ватромета. Стазе су биле начичкане лам-пионима. На језеру чамци, на њима лампиони. Ме-сечина. Уоколо борови и јеле. Мостићи преко језер-ца такође украшени. И велики славолук са поруком добродошлице краљу. Свирала је и музика. Парови одевени по последњој моди вртели су се у простору испред "Кантине", а на главној стази вило се коло. Тада је једна сокобањска девојка из народа добила надимак принцеза, а "приуштиле" су јој га зави-дљиве Сокобањчанке. Како се то догодило?

Поред језера принчеви су повели коло. Сви су очекивали да се до њих ухвати нека девојка или млада жена из имућније и угледније породице. Али, ни једна није имала куражи. И -тада, као у

ЗАБОРАВЉЕНИ СИМБОЛИ СОКОБАЊЕ

бајци, појави се једна лепа девојка. Лепо је била обучена, али из сиро-машне породице.

Тог догађаја сећала се и једна стара Сокобањчанка, Спасена Јо-вановић. Са њом је 1985. године обављен разговор. Тада је имала 92 године. Стојан Тодоровић у “Сокобањском споменару“ је оковечио.

- Сећам се добро - причала је живахна старица - када је овде до-лазио краљ. Нека Будимка Пуклић прва се ухватила у коло. Тада су на на " Краљево имање", где је сада "Врело" и где се одржава "Прва хар-моника Југославије", долазиле неке лепотице Рајковићке из Београда. Биле су четири сестре, лепе и дотеране,као виле. Ми, девојчице, кри-шом смо гледале у њихову одежду. Оне су прве овде почеле да играју окретне игре".

Готово и да нема "Бањца" који у свом власништву нема разглед-ницу "Ловачког дома" из двадесетог века. Што се тиче оних мало ста-ријих, осим што им је у сећањима његов изглед, још више се присећају тадашњих дружења уз кафицу и пиће у овом објекту.

Данас је његов изглед потпуно другачији. Време је учинило своје. Двадесет и први век и његов почетак није био наклоњен овој грађеви-ни. Лагано је кренула да се ороњава и зараста у шуму. Па и тако обрас-

ла мами погледе грађана и го-стију који туда пролазе. Застану људи. На тренутак затворе очи.

Као да у сећању осликавају нека-дашњи изглед овог места. Гости који радо шетају овом природом коментаришу. Питају.

„Шта је ово било? Штета што је овако запуштено. Могло би да буде неки музеј, изложбе-ни простор. Лепа природа. Баш штета.“

А да ли ће имање "Тара", по-пут оног из филма "Прохујало са вихором", дочекати сутрашњицу и нови дан. Можда... Уосталом, сви ми волимо срећне завршетке. Да не кажем - хепиенд.

Текст и фото: Кристијан Ђорђевић


10

Дарко Василијић, угоститељ из Сокобање, има један леп, а многи кажу и необичан хоби –сакупљање минерала. Поседује колекцију од неких шездесетак различитих врста и скромно каже да је то још увек мала колекција. Наиме, у свету је пребројано око 5.230 минерала, од којих се 150 могу описати као „чести," 50 као „мање чести," а остали су „ретки“ или „изузетно ретки“.

Према речима нашег саговорника, Србија није бога-та минералима. У већем броју их има на Косову, у Трепчи, која је светски познато налазиште, односно највећи рудник олова и цинка у Европи. Поред тога, на Церу се може наћи аквамарин који представља племенити варијетет берила и користи се као драги камен предивне плаве или тиркизне боје. У највећем броју, наравно, има горског кристала, однос-но чистог кварца, који је од давнина омиљен и цењен због своје лепоте.

Осим тога, због својих јединствених својстава, из-држљивости, отпорности на температуре, механичка и хе-мијска трошења, убраја се у најкорисније природне твари на земљиној површини и врло често се користи за израду наки-та. Међутим, много тога о овим минералима већина нас и не мора да зна, колекција има велику вредност самим тим што сваки човек може да ужива у предивном визуелном утиску који на њега оставља лепота ових кристала.

мајући у виду ситуацију са пандемијом коју је изазвао вирус ковид-19, очито да ће дочек ове Нове године бити специфичан. Никада раније није толики број људи, па и становника Сокобање, испраћао стару годину славећи у својим домовима, како се очекује овог 31. децембра. Оно што и овог пута није изостало, јесте прављење нового-дишње атмосфере у граду. Као и ранијих година, постављена је новогодишња расвета коју су намонтирали радници ЈП „Зеленило” у центру Сокобање.

Најпре је окићена улица Миладина Живановића од зграде општине до хотела „Здрављак”, са 12 украса на металним рамовима од лед светлећих црева. Сама зграда општине окићена је светлећим леденицама. Дуж мермерног шеталишта постављени су висећи украси, а центар Сокобање и ове године красе светлеће фигуре: медведићи код апотеке, два снешка и жута јелка код Милошевог конака, као и лед ланчаници на платану код амама. Једино још увек није намонтирана јелка од лед ланчаница која се, иначе, увек поставља тек након 20. децембра. Међутим, ове године она неће

Оно што је занимљиво у случају нашег саговорника је-сте то да се његова љубав према минералима распламсавала са годинама, а од пре три године страствено се препустио овом хобију.

ДАРКО ВАСИЛИЈИЋ САКУПЉАЧ МИНЕРАЛА ИЗ СОКОБАЊЕ


11

- Ја сам још као дете сакупљао каменчиће на плажи на Жупану, а са мора сам се враћао са пуном кесицом каменчића. Међутим, права љубав према минералима се јавља у току студија, када смо про-учавали геоморфологију и геологију. Све је можда интензивно кренуло пре неких 15 година, када је издавачка кућа „Де Агостини“ уз своје часописе по-клањала неке минерале. То су били наравно скромни комади, али тако сам кренуо и онда сам упознао неке озбиљне колекционаре у Србији и ступио са њима у контакт. Почела је продаја, као и размена и минера-ла, и искуства. Ја се искрено надам да нећу стати овде и да ћу наставити да ширим своју колекцију - каже Василијић.

Он, међутим, истиче да бављење овим хобијем изискује прилично новца, али и добра познанстава. Каже да је на почетку, због сопственог неискуства и брзоплетости, био неколико пута и преварен. Цене минерала варирају и зависе од много фактора као што су реткост и удаљеност налазишта. Проблем

представља и то што у Србији нема организоване каталошке продаје, већ су све индивидуални продавци и препродавци.

На наше питање који му је минерал најдражи, Василијић не може да да конкретан одговор, али истиче да су му неки од највреднијих минерал крокоит, који је у ову колекцију стигао из рудника Аустралије, као и необичан минерал диоптаз, који се налази углавном у пустињским регионима, а набављен је из Казахстана. Поред тога, издваја минерале из Марока, земље која је иначе богата овим кристалима. Наиме, Василијићеву ко-лекцију чине минерали са свих континената, осим из Северне Америке, а наш саговорник планира да је прошири на што већи број минерала. Он истиче да ће то свакако зависити од многих околности, а пре свега финансијских могућности и додаје да у овоме има велику подршку своје породице. Разговор са нама завршава једном шалом: „Једног дана, кад оставим својој жени ову колекцију, само ћу је замолити да минерале не продаје по цени за коју сам јој ја рекао да сам их платио.“

Текст: Катарина ПетровићФото: Кристија Ђорђевић

бити постављена испред кафића „Амам” зато што је то немогуће због тенде коју су намонтирали власници поменутог кафића. Из ЈП „Зеленила” кажу да ће јелка бити померена са друге стране пролаза из улице Војво-де Мишића.

Сви поменути украси, односно новогодишња расвета су од прошле и ранијих година, ове није на-

бављено ништа ново, због читаве ситуације, али је све репарирано, односно поправљено, доведено у исправ-но стање и намонтирано. Како сазнајемо, у плану је да се новододишња расвета искључи након српске Нове године, а демонтажа ће зависти од временских услова.

К. П.


12

БРОЈ 19, МАЈ 2020. БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК (стр....

Documents