1г5г5,

гЈг?

г5и'г

5г5г

515г

5г5г

5г5'и

г5г5

г5г!г

г5г5

1Јгг

?мг!г

г5’с5

г5'г5

ггг5г

5г5'г

5г-1,'

15г5

г5гг

гЈ

Лист ученика основних школа олштине Вор

Година XXI ® Септем. — окт. 1990. • Примерак 1 динар

Са Дана школе — женски хор

гшг5г1г5ггига5г5гп5ШЈг5тлл5иг5г5иг5игш1ггп5г5^ 1̂ЈнмглЈг5г5гЈгггггпгглгиг5ггш?гггпггЈнгпггЈ! “

СВЕЧАКО ОБЕПЕЖЕН 3. ОКТОБДР

Бр. 176-177 Септ. — октобар 1990.

ЧX

I§I

§X

XX

I§IX§

1

ОБЕЛ ЕЖ ЕН ЈЕ ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БОРА И ДАН Ш КОЛЕ „3. ОКТОБАР ‘

Т радационалио н а свечан начин уче- к в д и ОШ „3. октобар" обележ или о.у свој дан. Ученици уз помоћ н а с т а в н и к а из- вели су п р и г о д а н д р о г р а м , у р у ч е н е су нлграде з а најбољ е литерарне р а д о в е , а наставнш ЈЈИ м а за 10, 20, одиосно 30 го- дина рада. Обављено је и ј е д н о ч а с о з н о друж ењ е и р а з г о в о р о с н о в а ц а и р у д а - ра. Посебно је био занаж ен н а с т у п ж ен- с к о г хора Ш коле.

Дејан Рилак, УИ-2„3. октобар"

ПОХОДИ „СТАЗАМА СЛОБОДЕ ’90 ГОД“

26. 9. 1990. године IV 8 еатти ош очео је десети по реду П оход „Стазама слобо- де“. Ови оеновци од I — 1У-ог разреда им али су испуњ ено ово преподне. Орга- низоване су узајам ие поеете, друж ењ а, пооете музеју, библиоггеци и биоокопске предетаве.

Редакција

УЧЕШЋЕ НА РЕПУБЛИЧКОМ ПОХОДУ

Александра Димитријевић, V II-1, Драгана Таеиђ, V I1-3 Јелена Половина, У1-1 Предраг Јанеш, УН-1

Сви из ш коле „29. новембар" ове го- дине су прадстављ али наш е ш коле на републичгком походу, ко ји традао од 22. до 28. 9. 1990.

Редакцчја

ПРИЈЕМ ПРВАКА У ДЕЧЈИ САВЕЗ

Ове године је Оавез пионира цроме- њен чг Д ЕЧ ЈИ САВЕЗ. 6, 10. ове године око 800 ггрвака наш е оппгш не прим љ е- но 1'е IV Савез. Уз пригодан програм и поделу „Добродошлица“ ови прваци су постали чланови великог Дечјег саве3а.

Редакција

• • •

На наградном конкурсу дечЈИХ листо- в а народа Југославије под називом ,,ДА ВАМ ИСКРЕНО КА Ж ЕМ “ м еђу пет н а- прађених еекција спада и новинарска секција ОШ „9. бпагада“, а стручни ж - ри иаградио зе П етковић Милену. ^1-4 за њ ене радове као и њезиног настав- ника орпоког језика.

Драгана Маринковић, УИ-4„9. бригада"

Л ист у ч е н и к а основиих ш кола олштине Вор. И зл ази иесечно у току ш колске године у з ф и н ан си јск у п ам оћ сам оуправних Ин- тересних 'заједница др у ш твен и х делатности и зап ош љ авањ а Џ У ређивањ е листа, лекторисањ е текстова, техн и ч ко уреЂивање, к о р ек ту р у и остале послове око и зл а ж е њ а ли ста обављ а Р ед ак - циони одбор учеш гка: Биљана Тодоровић, \ 71П-2, Саша Адамовић, VI-2. М арко Мнлосављевић, У1-2, („Вук К араџић"), Марија Ми- ленковић, ЛГН-5. Виолета Панчић, И П -З , М илкца Миловановић,V-5, („3. октоб,.р“), Данијела Костић, У1-4, Бранкица Радуловић, \'1-4, Драгана Маринковић, VI-«, („9. бригада"), Ана Ф илјш ое.VI-4, Дамир Чолаковић, У1-4, Драган Миленковић, У1-4, („Б. на дичевић"), Горина Тончев, УП-4, О ливера Ншсолић, V II-4, Весна Стааковска, V1-4, („29. новембар"), Милијаика Ратковић, V III („Ђу- р а Јакшић“ К ривељ , МаЈа Маринковић, Ш - 1 („С. М иљ ковић") В рестовац, Андријана Јопкћ, V I („П. РадовановЈЉ ") Злот.

-&• Р^капиои, ф отограф ије, ц ртаж и и д а у ги п рилози за л и ст не в р аћ а ју се ☆ О снивач: О пш тинсжа ко в ф ер ен ц и ја ССО ☆ А дреса: ,Ј а о ш ш “, О сновна гвкола „23. нов«!Мбар“, 13210 Б а р ☆ Т и р а ж 6.000 ггримерака ■* Метере Б ранислав М итревски ☆ Ш тампа: Штаглпа- р и Ја ЈБака(р“ — Б о р .

ГЛАВНИ УРЕДН И К : Ивана Богосављевић V III ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: Јованка Маљковић, проф.

УРЕДНИЦИ:Снежана Кајгана,\'Ш КсениЈа РадојковиК, VI МаЈа Стојановић, VI Младен Недељковвћ, VI

Бр. 176-177 Септ. — октобар 1990. 3

4 Бр. 176-177 Септ. — октобар 1990.

+ФФ

Џ

БАКАРНИ ГРАДН а јутоистоку иаш е земље, у прелепој Србији иалази се једаи град, н о ји је мени веома драг.

То је грвд р ад а и слоге. у шему оу ш коле миоге.У њемгу им а радости и срвће, другарство је ту ггонајвеће.

Б О Р им а 'ф 'л слова:Б —> као бакар,О — к ао осмех,Р — на!о раи,Ето, та три слова чине бакарни град.

Александра Вулетић, VI-1„9. 5ригада“ Рудари + ђаци другарство

ПРЕГЛЕД УСПЕХА ОСМАКА НА УПИСУ У БОРСКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

у ш колској 1989-90-ој години заврш и- т ло је УИГ-и разред 797 учеи и ка % 597 у чеаи ка се иријашгло у Б ору за Ф погалањ е ;квалиф икациш их испита. х 150 ученика се ни је при јавило за упис |> у бороке школе.Ф 499 ученика је полагало квалиф ика- х пјиони испит у оба испитна рока.

409 је полОжило, ш то у процентима т> изиоси 81,16'°/о.Т 98 ученика уписало је Ш -и степен а ш коловањ а (без полагања).

108 је уписаио у Гимнавијју ^ 115 у Елактро-маиш исжу ш колу ф 116 у ©кономску и X 66 у рударсзку ш колу.

405 — у ш коле са пријемним испи- том и 98 в а Ш стегаен (без пријемног иапита).

„С. М иљковић" — 50,81,0/о„П. Радовзновић" — 37,66%

(Из Злота се доста опредељ ује за ш ко лу у Бољевцу).

З а целу генерацију број лт ж авш . у барске аредње ш коле је 67,33%. Остали или с г и а стпрани упиоали или иеће на- ставити ш коловањ е. Једна група учени- к а (94) искориотила је последњу ш ансуV даптембру и уписала такоће занимањ а где није ееопход'аи квалиф икациони ис- пит.

Из рада Педагошко-психолошке службе СУ ОШ — БОР

• • 9

АНАЛИЗА УПИСА У */« ИЗ КОЈЕ ШКОДЕ ДОЛАЗЕ УЧЕНИЦИ

% „3. октобар" — 83,21°/оФ „9. бригада" — 72.26%Т „29. новембар" — 67,21«/оф „Б. Радичевић" — 66,41%Ф „В. К араџић" — 65,06°/ох „Ђ. Јакш ић" — 52,00%

ВЕСТИ

Велика ашрашадја и занимљивост ис- пуњ авала је иросторе СРЦ „Младост". Од 3. до 10. октобра госговао је Совјет- ски Делфинијум. М алиш ани су уж ива- ли у несташ ној игри тих елеганшних и интелегентних ж ивотињ а.

Редакција

■ $^^ф ^ф ^ф <$’ффффф<#"$"$>ф<$><$>ф<$’<#'<$>3>ф^<$'ф-4“$>'$«#"*>ф<*>ф,*>,в><#'ф‘<$ив>'^<*>4*$'фф4-<<!ф<в><*'<*># <*><®><*>̂

Вр. 176-177 Септ. — октобар 1990.

БЕОГРАДУ

Н а -ушћу Саве у Д унав двадесетог актобра освануо је Д ан слободе града Београда.

У очим а радост блиста пеома се до иеба ори, а у 'срцима победника као пламен, Слобода гари.

У поратним годинама вредне р:уке м але почеле су и а те граде, граде — Београде.

Све улице тво је бољем путем вас воде, изнад тебе Београде сја велико Оунце Слободе.

Ивана Перуновић, У1-4 „IX српска ударна бригада"

Бор• • •

М И Р

У ерцим а наш им од јутра рана рађа се ж ељ а за м ир — свима знана.

Ова п орука је за све узраете света, само М ИР међу љ удима нека ц в е т а .

Раиости и срећу, тугу и патње делићемо сви, само мир нека буде, з а М ИР нави јам о сви.

Миомир Цирак, УП-4„3. октобар"

Војкан Јовановић, У1-2„3. октобар“

ПРОТИВ РАТА

Р ат је реч дрока и груба,■од ње и топ оста(је без зуба. Н емирна јутри, тмаша и ноћ.Зар сви морајју у барбу поћ.

Севају пуш ке, грме митраљези, и деца еу постала курири н а вези,

Заш то Има рата, заш то у борбу идетата?

Заш то нам треба друго богатство, кад м и им ам о своје братство.

Н ама треба мир, нам а треба срећа, нек не буде рата, у мцру хоћу да

пор)астеаи већа.

Милена Петковић, П -4„9. бригада"

Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовеш- ством

П. П. Његош

РЕШЕЊЕ

УКРШТЕНЕ РЕЧИ — ВОДОРАВНО:ф изнка, ш , Рума, м, то, берба, Иот, на- ут, Верди, т, о, Ница, з, к, јесен, урма, Ава, ш кола, ;ан>, и, роба, е, регата.

ВРЕТЕНО — ВОДОРАВНО: С, СИ, сир, сари, сарин, стрииа, стартга , сатмра, си- тар, стар, сат, СА, с.

6 Бр. 176-177 Септ. — октобар 1990.

IXX;XXX

X

1X

IXX1XX

IXX

I

I1XXX§

XX

Ш а ш ш Ш ® р &

СВЕТ У КОМЕ ЖИВИМО И СВЕТ КАКАВ ЖЕЛИМО

Волим да посматрам овај свет. Волим да гледам љ уде заљубљеее, срећне, раз- драгане, и смешне... У ж ивам у сваком тренутку ж ивота. А онда се сеггтл и не- ких д р р и х м ањ е легаих сгвари.

Сетим се д а негде у свету глад аје на хиљ аде деце и свакодневио у.миру гре- ш ком одраслих. Помислим да ће баш овог тренутка неко дете остати само без родител>а, без дома, без заш тите, са не- вољом нао јединим другом. О вакве је деце све виш е и ш то је јо ш ж алосније м ало се ради н а томе да се то зло спре- чм. То није свет у којем бих ж елела да ж ивим.

Свет ко ји ж елим, а верујем да га и сви љ уди ж еле је свет слоге, пријатељ - сгва и љуба®и. Да су у њем^у сви људи срећни, где птице лете слободним небом, свет у коме сунце оија без престанка, где нема ратова и људских трагедија. Где се деца безбриж но играју, непому- ћеног деш њ ства, а људи да ум еју да се амеју. Н ека се св а орца испуне љубав- љу, очи засветле срећнијим сјајем , а руке радосно ш ире и стеж у у пријатељ - ске загрљ аје. М ож да сам нескромна? Не, ја само говорим ш то мислим и ш то многи праведни љ уди мисле и ж еле. У свима нам а ж иви ж ељ а за миром и сре- ћом. Волим и свет у ком е живим, али см атрам да би многе греш ке V њешу тре бало исправити...

Биљана Бугарић, VIII„9. бригада"

Сања СтевановиЈ!, У11-2„3. октобар“

БУДИМО ОВАЈ СВЕТ СА СУНЦЕМ ИАШ Е НАДЕ

М ладо сунце помшћа се н а истоку. Буди се шуша, цввг, славуј ко ји је целе ноћи певао најлеиш е ајрије. Буде се љу- ди. У стају из топлих постеља омгшљени сном. Свако са својим мислима. И док се једни радујгу новом даеу , други су очајни. неизмерно туж ни, без воље за радом и ж ивотом.

Данаш њ и свет је велика ш арема књ и- га, пун а свакаквих догађаја, различитих судбииа, разних глупоспм.

Све је виш е вести к о је говоре о рато- вању, несдагањ у и неаријатностима. Све је виш е љ уди који чесго без разлога за- почињу свађу, траж е немир, разарањ а.

Чему све то? Хоће ли тако ублаж ити сво ја лична незадовољ ства?

Као д а је читав свет захватило луди- ло. Одрасли се понаш ају као деца, не размиш љ ауући о последицама, као да и х је баш брига ш та ће биги после њих.

Томе се м ора стати н а пут и спречи- ти катастроф алне љ удске глупости које прете д а униш те овет.

Н имало ни је чудно и необјаш њ иво људсжо незадавољ ства, Али бес и љут- њ а м орају се сузбити и савлјадати, јер та опзсна, зарази а болест брзо се ши- ри, а веома теш ко лечи.

И зато, постанимо већ једном људи, бића к о ја оу не тако давно била ооећај- на, пуна љубави и разумевања, увек сп- ремна д а оцросте и м ирно наставе да- ље.

Помозимо једни друш м а. Узајамиим поверењем, љубављу, постаЈћемо б ли ста и нећем о се виш е гледати као иецрија- тел.и и злобници.

П руж им о руке једни другима, изгра- димо мостове м ира и цријатељ ства. Ос- весгимо се. Победимо мЈржњу к о ја нам је затворила срце и цело биће, љубав- Лзу, пријатељ ством и здравим разумом. П робудимо оно м ало људакости ш то је остало дубоко у нама, сада тако потреб- но и добро дош ло.

У ово теш ко време, једонио нам ш д а п руж а угеху и улепш ава слику грубог света, руж н е садаш њ оети чудних људи.

В ерујући у неш го игго м ож д а не по- стоји, чекам о боље дане, неке бољ е љу- де, и еки леппш свет.

Бојана Цоцић, VII-!ОШ „Вук Караџић"

Б ор

Бр. 176-177 Септ. — октобар 1990. 7ДОЖИВЉАЈ

ДОЖИВЉАЈ С МОРА

Било је то за време шкојжжог датњег распуста. Једне вечари са родатељ им а С1ам отиш ла у поеету својој другарици Сањи. Н аш и родитељи оу блиски прија- тел*и.

Д о к смо тако нае д а е ћаскале, Сања помеиу Оребић. У мени се цробуди бу- р а сећања. И почеле смо да се присећа- мо м иогих леоих и омеш них догађаја.

Т амо смо упознале д ва друга, чи ја им ена нећу спомињати. Леио смо се др- ужш ш , купали, сунчали и забављ али. У мени се сш а р и ж ељ а д а сви скупа на- правимо излет н а Карчулу. Корчула је предивео острво, ооасаио виш ким сте- нам а и до њ е се иде бродом. Кренули смо у 7 сати. Возили смо се м ањ им бро- дам. вож њ а је била цредивеа. Чудно сам се осећала. Радосно сам прва иза- ш ла и з бродића и пож урила д а разгле- дам град. Д у ш смо ш етали, розгледали гтрад, залазили V све продавнице. Време је неооетно летело. Б ило је већ 11 сати к ад а омо дош ли н а пристанш пте, седе- л и јо ш неко враме, чекајући да нам кре не брадић. Нисмо ни обраћале паж њ у д а то н и је наш брод (он је отш пао цре пола сатаХ И ш га сада? М орали смо да чекам о два оата. Н аставили смо д а се суичамо. Н апокон је брод стигао и ми смјо се јв р атл и .

Д ани су одмицали, ближ ио се септем- бар и п олазак 1у ш калу. А анда ове по старом, ш кола, обавезе, проблеми... Дуго ћ у се сећати авог лепог и узбудљ ивог лета.

Јасна Ђорђевић, УИ-З„9. бригада"

• • •

ЈЕДНОМ САМ СЕ МНОГО УПЛАШИО

Б ило је то доста давно, али се још увек тога добро сећам, иако сам им ао пет година. Тог летњ ег дана цела иоро- дица је р ан о устала. Спремили смо се да идемо у планину д а скупљ ам о сено. И ш ло н ас је много: деда, баба, мама, тата, у ја к и ја . Б ило је много сена па иисмо успели да пре см ркавањ а утова- римо сено у приколицу. К ад смо кре- нули већ 1’е био м рак. Деда је возио тра- ктор, н а блатобрану ,трактора седеле су

баба и мдма док смо ми преостали би- ли у ориколици-

Нисмо се возили и и сто м етара, а већ смо почели у једном тренутку д а осећа- мо 1кшсо се приколица полако криви н а једну страну. Но, н а срећу, нас је одба- цила довољ но далеко д а нас ии је по- клопила, — но најјвећа срећа је у томе ш то је цриколица заиела у једно узви- ш ењ е тако д а се н и је еасвим преврну- ла, и ш то се трактор и и је преврнуо. Се- но ко је се том приликом расуло поново оу утаварили деда, отац и у јак. После тога смо кренули даље.

Деда је возио миого спорије и ј а сам заспао. Када сам -се пробудио питао сам оца:

„Тата, зар опет?“Схватио сам д а смо се опет цреврну-

ли. Овог грута н а једној низбрдици у кривини. Овог пута се сено н в је расу- ло, п а су приколицу само затегли. Та- д а смо се већ налазили близу куће.

К ада смо стигли кући почео је да ду- ва ветар к а ји је доносио к^ппу. Убрзо након тога почела је киш а.

Овај догађад не памтим само ја, већ су га сви добро запамтили. Овог руж - ног догађаја сећаћу се целог ж ивота.

Ненад Шаларевић, VI ОШ „Ђ ура Јакш ић"

Кривељ

Орнамеит

1нхххX

IIхх

1хххђ

III1I

IXXXIXXXXX

УСПЕХ УЧЕНИКА МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ

Вр. 176-177 Септ. — октобар 1990.

Н а међунаредном тахмичењ у хармо- никаш ких сцркестара и кам ерних саста- ва V А нкони од 11 — 14. ожтобра V кон- куренцији око 20 зем аљ а учествовали оу и ученици М узичке ш коле „М иодраг Ваоиљевић“ из Бора.

Оркестар харм оника ко ји м је дариго- вала Алида Родић оовојио је пето ме- сто.

К ада се з>а нечији усиех чу је и ван граница наш е земље, вредно је помена и писаш а у наш ем Листу. А ако итали- јан ска иггамла пиш е о наступу наш их харм оиикаш а, е то је за м ладе уметни- ке посебна част игго им се имена нала- зе међу светским клаоам а хармоникаш а. З а овај успех поред изузетног труДа и рада наш их ученика, посебио су заслу- ж н е наставнице Д остаиа КалуђеровиЉ и Алида Родић.

Н аш разговор пооветићемо наставни- ци Алиди.

Роћена је у Бару, основиу ш колу за- врш ила је у Бору, а музичжу у Нишу. Од 1968-е ради у своме граду. Н ајпре у ОШ „Бранко Радичевић", а од 1970. у музичкој ш коли „Миодраг Васиљевић".

Од 1974-е године суделује н а регио- налним, реиубличким и савезним такми- чењима.

— Ш та је то ш то вам да је сваге и во- ље за припрему такмичара?

У овом раду, по мени, н е м ож е се ста- ти на пола. К о једном осети задовољ - ство од постигнутог успеха, тап се не заустављ а, а тога 1е доста било.

— М оже ли се издвојити неки посе- бан успех и ко ји вам је наадражи?

Д раг ми је сваки ^опех, је.р и за сва- ,ког стоји дуг и систематоки рад и одри- цање. З а 22 године ређали су се успеси ваш их ђ ак а у Лесковцу, Крагујевцу, Ва- љеиу, Панч^еву, Беотраду, Раковици^ По- ж аревцу итд.

— А как о сте дож ивели учествовањ е в а међуиародном такмичеш у хармови- каш а у Аикони?

К ам ер 1ш састав чи ји је ум етнички ру- ководилац Достана К алуђеровић оово- ји о је ш есто место.

Истовремено, били су то и најм лађи учесници овог великог такмичењ а, иа ј е |успех тиме и значајници.

Редакција

— Вредело је труда и ж ртвовањ а лет- њ ег распуота и велико иризнањ е цри- п ада тим вредним и марљ ивим учени- цима. Путовање, друж ењ е, упознавањ е те прелеие земљ е — све је врхуиоко, а оам наступ? — прича је з а себе. Све се одиграпало у једној катОДрали, а прехо прта одрж авала се излож ба харм:оника. И акустииви и визуелши дож ивљ ај је величанствен и непоновл>ив. Ученици су били очарани, а и м и одрасли. К олико см о м али (и сЈ<јромних средстаава), уто- л и к о је наш успех већи. О вакви и сли- чни чинови круииш у наш рад и стога н и је чудо ш то нас то понесе и да је нам онаге за нове успехе.

А изнад овега волим рад са младим а и у в е к ћу ж елети д а и х водим кроз свет нота, а з а узврат имам њ ихове ос- м ехе и љубав.

Редакција

ОНИ НАС УЧЕ

V ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ&ЖЖЖЖЖ Ж)Ф0*ЖЖЖЖ*0«СЖЖЖЖ#Ж*ЖЖЖ*

Бр. 176-177 Септ. — октобар 1990.

МУЗИКА МОЈА НАЈВЕЋА ЉУБАВОзбиљна музика. Н еки је баш много

не воле, али ја уж ивам у н>ој. Поред «лзих активности, ја сам се охгределшга баш за њу, за музику.

К ада сам пош ла у црви разред основ- не школе, јо ш првих даиа говорила сам маг.ш:

— Сада сам велика, упиш иге ме у му- зичку ш колу.

М ама и и је хтела ни д а чује, међутим ј а сам била упорна све четири године.

Једне вечари н а програмгу ТВ била је озбиљ на м узика. Уз те дивне звуке уто- н ула сам у сан. Сањ ала сам како седим з а клавиром и свирам лагани валцер. Пред очима ми се привиђају ж еие којеV ригм у м узике плеш у преда мном. Сил- но сам пож елела да поотаием и ја пија- нисткиња.

Звуци валцера су још одзвааали, али мој сан је ишчезао. Б удна сам. Нема ни валцера, ни плесачица...

Свој сан сам испричала машви и оиа ми је испунилл ж ељ у — уписала ме у м узичку ш колу, одоек за клавир. Дивно м и је у прелепој ш коли. Уз пом оћ на- ставнице Љ иљ ане Рех учим да произво- дим дивне звуке. Ш кола се ори од раз- них валцера, далматинских игара, пол- ки, и дела иознатих композитора. У шк- оли се о д р ж ав ају и мнота м узичка так- мичења.

М узика је за мене вечита тајна, коју ћу откривати учећи и уж и вајући у њ ој.

Ивана Борђевић, У1-4„9. бригада"

КУТАК ЗА ЛИКОВНЕ ТАЛЕНТЕ

Тамара Митић, VI-2 „3. октобар“

■оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

^-

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оо

оф

оо

оо

оо

оо

оо

10 Бр. 176-177 Септ, — октобар 1990.

Золим ову авмљу, једину и моју ш крваву и свету(поводом 3. октобра)

Д огодила се истарија. Ж ељ а за ж иво- том јед ве је здруж ила, друге раздру- ж ила. Н ађосмо се ту, н а овом ћош ку земљине кутле д а поиуш ам о д а за једно дођемо до оног бољег гу нам а и око нас. Ово овде, докле поглед досеже, до на- п ж х срда. је зем љ а ко>\г оволим и знам! М лада оам, пови јана ветровим а са раз- них сцрана, али м о је срце диш е са овом земљ ом из ко је поникох.

Родила ме м а јв а да ме воли и мази, да јадаог даиа кад станем н а ноге могу даљ е сама, чврсто и право и одваж но. Растем снаж на д а нико не м ож е д а ме -ингчупа и коренове м оје дубоке сасече и баци их псима. Храним се југарњ ом росом ш то увек нови дан најјави, са оун- цем трчим неистраж еним пространстви- м а и исиш ам а, љ убављ у се појим на хлајдним извормма.

Учили су ме да се само љ убављ у мо- ж е до л^убави и оамо истином до исти- н е и само крвљ у до слободе. Сени пре- дака опомињу, ово је вапла вели ка и на-јвећа етварност и будућност.

У чили су м е д а сам а не могу ништа, д а морам учити од ж ивота и о ж ивоту, јер неуки су слепи поред очи ју и не в^- де никог осим себе, в ж и ве бедно и у вечитом м раку.

Ш то виш е зиам о н.ој, нш пе јо ј при- падам. Она је м о ја по рођеш у. О ва је одувек у мени к ао скривена мисао, као варница ж ивота, као неизмерна љубав и чеж њ а, као бол и к ао ж ивот — м оја земљ а, иеиецрпна, неоткривена, чтв,рста, неж на, древна и увек нова.

У век нова, догађањ а очврш ћавају чо- века. Чине га чврстим Као стену и над- љ удски снаж ним , поносним хпто је ус- правно корачао кроз време. И за нас ос- та је зем љ а и вјреме. То је н аш а земља, храниггељица водиљ а и мај'ка. Ј а 101 пр- ипадам као и о ва мени. Једиог д а н а спо- јиђем о се у дивној хармонији д а за јед-

но ^бодримо веке друте, н-аше генераци- је. П ож ели ж ељ у, ено звезда пада!

Маја Првуловиђ, ЛШ1-3ОШ ,,3. октобар" Бор

Велибор Станковић, ЛГШ-1 СОШ „23. мај“

О ВУКУ

Створио је азбуку једноставну лаку, н е задаје бригу ни лош ијем ђаку.

Један глас — једно слово, ниш та ни је ново.

М илена Петковић, У1-4„9. бригада"

Вр. 176-177 Септ. — октобар 1390, 11ЈЕДАН ЛИСТ ИЗ ДНЕВНИКА

Н апољ у пљ уш ти киш а. Н а столу ус- помвне и саћањ а. Отворене су страиице давно заборављ еног диавншса. Ч итајући речи хшсане срцем, сећам се једног див- ног лета, сетих се д а к а оре&е.

Н ачас ож ивеш е наш е стопе песку, м асна тела од |уља за сунчањ е и слано м аре у наш ој коси. В р е л и ш легга нам је подарила тамно-бронзану боју.

У познали смо се сасвим случајно, а ја и данас н а траци мога сећањ а видим н а- ш а лудавањ а по плаж и ш безбриж на ли - ц а са ко ји х не силази осмех. Ш етајући о&алом, у даљ ини дивили смо се суицу. Било је далеко, а нам а тако близ)у. Др- ж ал и смо се за руке... Оставиши см о све овоје бриге, јер на авом путу за њих ни- је било места. Био је срећан, била сам срећла. Волела сам ш за све Онежане овага света. М ирисао је и а море, н а не- исплакане сузе, н а чемпрес и лавандгу, н а невидљ иве кораке по ко ји м а бих га увек познала. 'Време је брзо пролазило, или нам се тако само чинило.

П угокази даљ ег ж и в ата одвели су нас н а различите стране. Т ек после растан- к а схватила сам д а су њ еш ве очи и ај- сјајније, д а се њ егово им е једмио уз мо- је пише, д а је мирисао и н а кшпе... Ту бол и данас носим под чергом југа. Сва- ког лета се враћам мороком сунцу да га напајим сваји м оузама. Ж а о м и јћ ш то данас нисмо вкшада; п а д а лутамо цространствим а љ убави, д а се поново ородимо са лутањ им а: да нам цврчци певају најлепш у песму свих вољ ених.

Ч ерге ће м и пувек претварати непро- лазност наш их снова у најлеш цу песму ју га и свакаг еаредног лета спајаши са вавим обалама, лад и м а , новим времени- м а и новим љ убавима, ал и никад, никад виш е са Т О Б О М...

Снежана КајганаI разр . гимназије

• • •О СЛОБОДИ

К ад се слобода изгуби, не осга је ниш - та.

Слобода долази На крилим а олује.С лобода и ж и вот ад у заједно.

о књизиКњ иге ваљ а чигати виш е пута.Књига се не чита н и када без аловке.Књиге траде спомеиике у срцима

оних ко ји их читају . -По Вуку Караџићу

Д евојкаСања Димитрапшовић, \ 1 - 5 „3. октобар"

Л.УБАВ

Незнни пролећни поветарац доноси М1ирис љубави, сви еу поеово орећни, м ож да по др|уги пуг.Н оћас пиш ем за твоју сагорелу љубав, ноћас плачем за твојим далеким, изгубљ еним погаедом.

А толико сам ж елела д а ти сеприближим,

бесконачно гај^ила наду за нас...

Сада сам схватила д а сам страш но грешилај је р ти не знаш д а прихватиш и оачуваш ноиуђену ти љубав...

❖ОООООООООООООООООООООООООООО^ООООООООООООООООООООООООО-ООО^О«

«

12 Бр. 170-177 Септ. — окгобар 1990.

11ЕСЛ1А ДО 11ЕСМБ

РАСТАНАК

Ш кола, растанак...У мислима ми је сашо он, чујем само његове речи и тај помало дубљии тои.

Схватила дам да ј е к р а ј , м ада н и сам а ие знам заш то, све је било као суичани м ај, где си м о ја недостиж па машто?

Ти, к о ја си ме учила о орећи,Ти, к о ја си говарила о љубави, о благом прари јскам повета^рцу, о тихој пдавој и мирној реци.

Пораз. Тај слом.Знам да је љубав кула од песка.Он је сруш ио н>у, све сиове у глави.Тај пораз он сада слави.

И сада остала је самоуморна, болна душ а мој а,док он уж ива негде, —знам, све љубави ж иве од среће до

неспокоја.

• •

НЕ ВРАЋАЈ СЕ

Сама. Потпуно сама, м ож да заборављ ена, отиш ао је и заувек оставио...

Иди! Буди са другом, буди јо ј веран, а мене заборави.

З а Тебе сам само горко искуство, а и оно је понемад потребно.

А ако икада останеш сам, ако се, бар тада, сетиш меие, ако нвкада пож апиш једну м'аиту, ко ја је ум ела да води,— помисли на неш то туж но, јер ја сам сада сам а са тугом. А ко Ти икада будем требала, (кож да ћеш се некада и ш јати ) НЕ ВРАЋ.АЈ СЕ МЕНИ!

Н е враћај се у мој живот, јер он је сада испуњен болом, а ТИ бол не волиш .

А ко Те и п ак буде пеш то заболело, сети се мог кратког имена, али м и се не в р а ћ а ј!

• • •

НА КРАЈУ УВЕК ОСТАЈЕ НИШТА

Ни сам Бог не знакада су очи ослепеле,кад је душ а престала да постоји,кад је арце престало да воли.

О ткад њ егове очи нису виш е моје, откад је њ егов глас заж уборио у неким другаш мислима, откад м о је руке нису могле његове да

додирну.

А сунце је и даљ е сијало, други су и даље били срећни, небо је и даљ е седефасто плавило, а мој ж ивот само траг поноћви.

Звезде су се смеш иле неким дркугим љубавзша, обећавајући све, а не остављајгући НИШ ТА!

Виолега Стојановић, УШ -З„Вук К араџић“

Ограда

Бр. 176-177 Септ. — иктобар 1990. 13

ПОСЛЕ ЉУБАВИ МАТЕМАТИКА

К ад време почне бол да м и нраде.гледаћу у п п ц ек о је певају и када су иужие.Патнћу, јер знамд а за нас двојевиш е нем а наде.

М атем атика н и је та к о теш ка, али ое мане ни м ало ие смешка.Она и ни је тако ироста, али мени је и то сасвим достд.

Наставншс н а часу воли д а се ш али, али број петмца код н>ега врло је мали.

М оја четворка се пропире са суседном петицом да је добра, а од „кеца“ сви беж е као д а је кобра.

Ана Жикић, У1-5„3. окговар“

• •

КВИСКОТЕКА

„К вискотека", то је супер квш! ФТу гогхања (разиих -има, колико хоћеш % читав низ. Ф

Н ека су кзмешна, п о н е ш „луиа“ али због вредних награда вредно је труда.

Загонетна личност иајом иљ ени ја је рубрика, кад неко погоди, аплаузом па награди иублика.

ФФ

♦фФФФ

4>

Снежана Момчиловић, СОШ „25. мај“

У1-4

„Квискотека" то је супер квиз, а питањ а им а р а з ж « к о л ’ко хоћшх, читав ииз.

Ана Жикић, У1-5 „3. октобар“

Борко Ценић, VI-1 СОШ .25. мај"

14 1Јр. 176-177 €еит, — октобар 1990.

У П О Р О Д И Ц Ик “| ТАДА САМ ОБРАДОВАЛА ДЕДУк>; Мој деда миого реди и шрезише Је ^ ум аран после теш ког ф изичког рада. § Н отребан м у је м ир и тиш ина. А ли брат Ц и ј а см о се често евађали и рем еш ли § мир. Т ада би деда био иервозан и по- ^ влачио се у своју сабу. к ак о би бар та- к мо аш иао шоишја. Н абораног чела и; К сузиих очи ју леж ао би а а кревегцу и од- § Марао се ОД напорног рада. Избегавао к би разговор, па и одбијао д а једе. Ни- К ш та га ш гје м огло развеселити^ само је X леж ао и ћутао.X Једног тмурног маглоБиггог дана деда о је паковао -своје ствари. спремао се IV X болницу- Немо сам пратила сваки њ е- X гов покрет, а он ј е тихо нестао V киш и

и јесењ ој измаглзжци. Т ада сам дуго пла- X к ала пребацујући себи ш то никада ни-

оам покуш ала д а с њ ии поделим његов бол. Ш то се ни»ам пошрудила д а бар м а-1

X ло развеселим тог доброг човека.К: Осетих д а то м орам тада учинити, \гчи X ш гш д а измамим малО ведртше и радо- к сти н а њетовом лицу. Зн ала сам да во- К ли цвеће, д а воли топлу реч. Сврагила § сам хшећар\- и клчшла дивно јесењ е X. цвеће. О тиш ла сам V болницу и са не- ^ колико топлих речи дала му цвеће. И § шгсам се цреварила, старачко бледо ли- X ц е начас се озарило чудним блаж енст- ^ во.м, очи заЈблистале чуд ш ш сјајем , а X уста се развукла у благи осмех. Деда X се смејао. на то је 'дедано! С м ејала сам 8 се и ја.X То је био пајсрећиији дан. у мом жи- к воту и и у ш ћ у га памтити.

^ Данијела Костић, УН-4К „9. бригада"

§ ЗА СРЕЋУ СУ ДОВОЉНЕ И МАЛЕX СТВАРИ

д Мој тата и нИ.је, у ствари, н ека теш каX особа. Њ ега је врло л ак о Обрадоваши,^ развеселхгти и учииит« га срећним. И с-§ тина, жел>е м у ниоу б!аш та к о скромне,X аии ја се трудим д а га бар понекад об-^ радујвм. Некад ми га је и ж а о јего он^ је остао без оца. Још вшпе м е растуж иX то ш то га чес.то затекнем к а к о седи ис-Ц иред \тсљученог телевизора. а устпарн§ не гледа V њега него негде крбз њ еш X

и ћути. Тада не ж елим д а га узаемира- вам , н ек а га са њ еговим мислима...

Т ата ме не би је (често). Зато одобра- кам њ еш ве постуоке и због те његове доброте ж ел ел а оам д а га обрадујем, а им ала сам за то ш ансе.

Б ило је то за време опШтинског так - м ичењ а из физиме. Н исам ч а к ни веж - бала задатке {иако је било важно), ни- сам зато д а би оцу доказала да ћу ус- пети. Усгвари, нисам ја баш била сигур- н а д а ћу успети, али вредело је поку- игати. И исплатило се. — Задаци нису ■били теш ки... Н а крају , када сам оавна- л а д а сам н а првом месту, мојој срећи ни је било краја . А ли најерећнији је био, наравио, м ој отац. Био је поносан н а мене.

Д ивно је видети свог гордог оца како се смеш и, показујући своје лепе беле зубе.

Ксенија Радојковић, УН-4„9. бригада"

• е •

НАЈДРАЖИ ЧЛАН МОЈЕ ПОРОДИЦЕ

Д ок сам била мала, им ала сам једну жељ у, к о ја ми се касии је и остварила. Много сам ж ел ел а д а имам сестру или брата. Често бих стављ ала руку н а м а- м ин стомак док је ч ек ала бебу и гово- р>и\а: „То је м оја сестрица“.

Једнога дана мам а је дош ла и з поро- дилиш та носећи У наруч ју слатну беби- цу. Б и ла ,је девојчица, м о ја драта сест- рица, баш к ао ш го сам и ж елела. То је био најсрећнији дан V моме животу.

Сестра м и се зове Јован а и сада је већ „велика" има пет година. Има смеђу ко- су, а иетод дутих, повијених трепавица несташ но светлуцају њ ене крупне смеђе очи. Поглед јо ј 1е увек радознао. А ру- меш^ образи, м ала црвена, к ао трегања, уста и прћаст ноеић окривају неку ст- алн\; деч ју знатижељ у. И увек нехпто пита и неш то ж ели д а сазна... А широ- ни осмех открива јо ј ниоку као бисер белих зуба. Много ми је драга и много је волтпг. К ада м ам а м ени вепгго купи, она молећивим гласом пита:

„Секо, чуваш л и то за мене?“.Ж и вот би ми био празан без змоје дра-

ге сестрице.Ивана Перуновић, У1-4

„9. брхнада"

Бр. 176-177 Септ. —■ октобар 1990,

МОЈА СТРАНИЦАЈЕСЕН У МЕНИ

15

ЈЕСЕН

К аж у да јесан је туж на, х аж \г да јесвн ј е лаж н а, а ја мислим. јесени, да се лшого правиш важ на.

Н атвраш децу у шксоту да уче слова и број.ке, а после кал оцене дођуј п ад ају само јединице и двојке.

О тераш птице, — роде и ласте, шулгу оставЈмш саму, дан скраћујеш , природу одеваш у таму.

Истина, доносиш човаре в о ћ а : јабуке, круш ке, грожђе, а када се све то обере, нестанеш и хладна зим а дође.

☆ ☆ ☆

Спггао однекуд к еки ветар завесен, са Д алеког Севера. донела га јесан.

• •

БОЈЕ ЈЕСЕНИ

Капљице киш е низ прозор лију, суморна јесен са свих страка, птица нема, а нем а виш е ни оних топлих летших дана.

Оголело дрвеће, увеле руже, опало лиш ће ш апће и моли:— Јесени, драга не м учи м е више, ја сам листић, к о ји те воли“.

Гледам кроз прозор туж на, уплатсана јутра, то облапи суве лију данас, а неће престати ш! еутра.

Н а сзве егране дах јесени, летњ ег ш аренила нвма втгше, то јесен све трагове лета сивим борама брише.

ПОСЛЕДЊИ ЦВЕТЈедиом цвету н а ливаети ж ивот лагано вепе. цролазила сам туда и цвет је моашо мене,

— Отерај јесен, ветрове хладне, цуморне капи кише, доведи зкм у веселу хладнгу, јвр не ж елим овако ж ивети випге.

Једна по једна латмца пада н а траиу пуну росе, капута немају, а и ноге су им босе.

« • ЏДЕЧЈИ СНОВИСлободно небо, другарство и срећа, то је за сву деду ж ељ а понајвећа.Д а не буде рата, крвавих олуја,већ д а поток МИРА пелим светом буја.

Да не буде свађа, плача и галама. д а се в а нас не ,љуте к н тата кп м ам а д а ж ивим о мирно, д а нам љубав цвета слаж еш ли се и ти* друж е, из целог

света? Милена Петковић, П -4

„9. бригада"

Модели Маја Мицић, УШ-З ,9. бригада"

II

I§хX

I8XX§XXXXX

1XXXXXIX

'IXXXX

IXXXXXXXXXXXXXXX

X

16 Бр. 176*177 Септ, — октобар 1990.

Затвррн очи чврсго и пусти ивк те ветар носи преко 5рда иреко ш р а твајо ј те Зем љ и енова доноси.

Ту пошражи ш ој|у звезду, звезду евезш иш цу плаву звезду к о ја је твој жзивот која је увек у ираву.

Н аћи ћеш је, сигурна буди, м ож да у дубини мора. м ож да н а небу, или н а врху врлетште гора.

А када је вађеш , предај се ветру том, стисни длшгаве и н аћи ћ еш се у тоилом кревегу овом.

Милека Петковић, У1-4„9. бригада"

• •

ЗАШТО

Заш то писати и причатио вовим лд;бавима, када ће и ндш а, сасвим смгурно Д О Ћ И КРАЈ!

Виодета Стојановић, У1П-3„Вук К арацић“

МЕСЕЧИНА

Н еш то тсшло иоћу грвје к ао Сунце к ад се см еј е, Н еш то гледа с а висика, зиајте то је м е с е ч и н а.

Милева Пепсовић, У1-4„8. брига«а“

Све је бело.,. тако снеж но бело: зидови, лего. енони...

Д одаћу м ало ж уте д а сунце засј а, м ало руж ичасте д а процвета пролеће, мало плаве да прош арам неоо: сам о ак о тебе угледам!

Биљаиа ТодоровићI раз. гимназије

Стевица Џопалић, У1-5„3. октобар"

Вр. 176-177 Септ. — октобар 1990. 17

ХАЈДЕ ДА СЕ ШАЛИМО

Нек уместо маме и тате н а посао ш ј у деца и зарађују велике плате.

Н ека уместо бабе и двде деца им ају прамснове седе, пензију прим ају сваког месеца, и уче баке како се преде.

Мирослав Костић, Ш -4 „9. бригава"

ЈЕСЕН

Јесен је лепа, Јесвн је добра, Јесен је најлепш е, годишње доба.

Јесен је хладна, јесен је киш на, јесен је доба аож утелог лиш ћа.

Саша МладеновићОШ „Бура Јаки ш ћ “

Кривељ

Бранислав Миливојевић, У1-2 „3. октобар"

ЈЕСЕН

Х ладнија јесен све је ближе, темпаратура пада ниж е јесен стдаке, јесен стиже.

Јесен деци игру скрати и орахе баби млати, бере грож ђе, дуње, шљиве, скупљ а ш аш у, оре њиве.Сваког ју тр а низ сокако испраћа у ш колу ђаке.

Весна Јовић, У1-1ОШ „Бура Јакш ић"

Кривељ

• • •

ПОЗНА ЈЕСЕН

Над градом сиви облаци. Кш иа непре1- стано ромиња. Суморно јутро. Сива ма- гла обавила је пољд, па као да ж ели д а победи ветар и ш то дуж е остаие. Др- веће оголело, трава пож утела и нестаје. Птице су одлетеле топлије крајеве. Понеки прозебли врабац ш ћућурио се испод стрехе и траж и неш то да кљуцне.

Потоци и реке, ко ји оу летос од суше скоро пресуш или, сада постепено иове- ћ ав а ју свој ниво, кривудај-у и ж у р е сво- јо ј м ајци да им м раз не створи ледену кору. РаскаЈљане су пољ ске стазе и пу- тељци.

Још мало ће потра^јати ово сивило, док н е падне ггрви снег, а тада ће све ирекрити бели покривач, п а ће и дан и ноћ пос.тати бели...

Даница Гроздић, 1У-3 „3. октобар"

18 Вр. 176-177 Септ. — октобар 1990.

Ми, тек ирерасли клинце и плаве чу- перке, наш ли смо се на зкЈлвоггнакЕМ р а- скрш ћима. М нош к а ж у д а смо већ ве- л и е и , је р смо УШ -1 разред. А јсии смо жел*ни ихре, али морамо одлучиги ко- јим путем поћи. Оставићамо стару ш ко- Л!у, добре другаре, наставиике и крену- ти у нову средишу. А оеда, нова поанан- ства и ; вмада см о даши реч д а се нећемо цромеиити и заборавити, ипак, врем е ће д а чини авоје, дешињство оие, и ж квот се мења...

И сада, са четрнаест година треба од- лучити иуда у К°ЈУ ш колу, а да се иоц- н и је не покајем. У глави претурам без- број заним ањ а и сада треба изабрати. Л екар, пам агати болесним и 'унесреће- ним л>удама, хум ан посао, али не знам д а л и ћу м оћи д а поднноем ове те пат- ше људоке. Или судија и да цресуђу- јем о нечијој кржвици и д а ивналазим окривену правда. К о ® а м ож да својим

погреш ним одлукам а саириЈем истицу и у н и п ш ш неког невиног чсшека. А писац па [да пиш ем бајке и авантуристичке романе. А пгга ак о м и затаји чаробна нит речи, з.амрзла бих себе.

И пак П РА ВДУ ! П равда је чаробна реч, к о ја ме заокуш иа. Мислим д а бих на-јрадије изучавала правие науке, па да у овом рад у трагам за истином и црав- дом, да ирашим и проучавам законе, да ш титим недуж не и тумачим ц рава на раду и гу обидаом ж ивоту. Доста је не- правде, и крш еш а правила понаш ањ а. К ада би сви љ уди били пош теии и пра- ведни и када би одговорно обављ али свој посао, било би виш е среће и бла- гостања. Не бих дозвоотила ником е да м е поколеба у донош ењ у праведних од- лука...

Ирена Тодоровић, УШ-З„Вук Караџић"

\X \\\\\\б \\X8 X \б\\\\X

IX X X X X X

1 XX X X X X X \X X \X X X

I јГ ■ . г * 1

V ■ V' ч . '\#г Д- .X ш, ШГЈЈЈпЈј л р ш ј “$ Ш т <г

х ^ ,с ' I Ш - ШК « А * 1ШР''X Т* л. ^ хМ јШ јш Ш ш ш .\ 'Шш

X ^X ЈЕСЕН — Бмсерка Синоновић, УШ -2 СОШ „25. мај“X'/У Ж /Ж /Ж /Ж /:/Ж А '/Ж /Ж /Ж /Ж /:/Ж /:/Ж /У Ж /Ж /:/Ж /Ж /Ж /.< У Ж /Ж /.У Ж /Ж /Ж /:/.У У Ж /Ж А

Бр, 176-177 Септ. — октобар 1990.

љ ш в н е п е с жСАМО ТИ

Загвори очи, ан ђ ш е мој. Заплови са мном у м ислима и у орцу. Заж м при и реци: — ВОЛИМ ТЕ.

Руку ми дај и поведи м е са собом. Би- ћу ти д р \т и пријатељ . ЈВу&ав понекад чиии чуда. И оно ш то је немогуће, у љ убави се деси.

Реци, срећо, реци о чему сањ аш ? О чеаду маш таш ?

А ко би ме питао о снавим а — одго- вор је — ТИ.

Ако би ме петао о срећи — опет то си — ТИ.

Ако би м е пиггао о коме пишем, — о Теби и л и коме пишем? — Теби. И м а пгга и било о ком е да ме питаш , одго- вор на сва питањ а си ТИ!.

Снови су све ш то имам,Албуми старих фото1трафИза,Младост, свитањ а и надања,Освит прве љубави,

То је оно о чему маш там,И једино ж елим бити са Тобом.

Ветар доноои Т воје драге речи, Одлазим аа њим^ за среИом, з а сновима. Лепо је волети, љуба® неком дати, Ималги друга, пријатељ а, радост. М ладалачки занос, прву ђачку љубав.

Ти си оно ш то м и н ико 1ШЈа...Ево, узм и мој у руку и, бао н а трен,

заборави н а све.

Т ако је туж но без Тебе И небо ш и ч е због нас.

Сама ј а без Тебе Идем^ корачам без краја.

Мени вш пе ниш та и и је важ но,Од оног трана, откад са мном ниси.Ј а те сааБам, гледам и јо ш виш е волим, А Ти к ао д а си без арца...

Љ уоим Т воје трагове,Уздах бала ки1ца м и душу,Без Тебе ове је цразно,А срце боли, воли и л>уби„.Вечно ћеш бити ту^ скривен у модим

м ислима и мојо'] души. Бојана Цоцић, VIII-1

„Вук К араџић“

МОДЕЛИ — Маја Мицић, УШ -З „9. бригзда“

\IX

I\XXXXXXбXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

20 Бр. 170-177 Септ. — октобар 1990.

ДЕЧЈИ САВЕЗДЕЧЈА ОРГАНИЗАЦИЈА КАКВУ

ЖЕЛИМО

Предлог за преображај Савеза пионира

I ИМЕ И КАРАКТЕР ОРГАНИЗАДИЈЕ

ПИОНИРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА (СА- ВЕЗ ПИОНИРА ИЛИ ДЕЧЈИ САВЕЗ) је општа, ваотитна* друш твена, добровољ - на оргаиизација иеце оововнош колоког узраста. снетовног карактера, независна у адносу н а полкгичке париије, у којој се н зраж авају , остваруј у, развн ја ју н усклађују потребе и гапереси детета и друш тва.

О рганизапнја допримоси оствариваш у циљ ева и задатака основног васггитања и образовањ а.

П иовирака организација настављ а нај вредније традиције Савеза пионира Ју - гославије. заанована је н а (универзалним цивилизацијским нредпостнма. одредба- м а К онвенције о иравима детета УН ис- куствима прогресивнкх дечјих органи- заци ја у свету и ццрушгвданим, култур- ним и истари јским вредвостим а наш их народа.

Д анаш њ и „пионири" открнвају ж ивот и овет, имајју радозналости и храбрости д а истраж ују ново и непознато и д а за- почиш у велике послове за линно и оп- ш те 'ДОбро.

II ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Пиоиирока организација доприноси складном р азво ју личности деце, њихо- во.ј пршхремп з а самосталан, креативан ж ивот и рад гу друш тву и за изграђн- вањ е лепшег, богатијег и праведнијег света, у духу мира, слободе, демократи- је, једнакости и еолидарности.

У том циљ у пионирска органнзација:— ом огућава д а деца н а занимљ ив н

забаван начин проводе део сног СЛО- БОДНОГ ВРЕМЕНА, задовољ е иотребу за друш твом врш њ ака и стичу искуства у непосредеој социјалној инвдракцији,

— допрмноси ЦЕЛОВИТОМ РАЗвОЈУ дечје личности, повезујући различигге могућности и потребе деце у здравстве- но - социјалној, културној, научно-тех- ничкој, спортско - рекреативно.ј и дру- ш твено - забавној обласш ,

— ствара разаоврсне васпитне ситуа- ци је у ко ји м а се остварује А КТИ В - НОСТ саме деце и у ко ји м а он а стичу конструктивна искуства и богате свој емогивни живот,

— подстиче: развој Л И Ч Н И Х МОГУ- ЋНОСТИ Д ЕЦ Е И Њ ИХОВУ УСПЕШ - НОСТ (усвадање знаш а, вешпина, нави- ка, вредноети)., ф орм ирањ е њиховог по- зитивног односа прем а ЗДРАВЉУ, Р А -,

•ДУ и Ж И В О ТН О Ј СРЕДИНИ, разви ја-њ е омисла за САРАДЊ У СА ДРУГИМА и за ж нвот 'V вш ненационалној з>ајед- ници, њ ихову ХУМАНОСТ СОЛИДАР- НОСТ, ПАТРИОТИЗАМ и ИНТЕРНА- ЦИОНАЛИЗАМ, упозвавањ е и понгго- вањ е СЛОБОДАРСКИХ ТРА Д И Ц И ЈА и КУАТУРНИХ ВРЕДНОСТИ свога и дру- гих народа^

— доприноси СОЦИЈАЛИЗАЦИЈИ по- стојећих потреба деце и разви јањ у но- вих, ко је ће их ори.ј снтисага н а цродук- тивну и друш твено и лично вредну ак- тивност,

•— подстиче мотивацииу деце д а Л И Ч- НОЈ СРЕЋ.И теж е: постизањ ем физич- ког и печхичког здрављ а, интелектуал- ном радозналохнћу и активнош ћу, осе- ћањ ем припадности и оданосш друш т- веној заједници, теж њ ом за стварала- ш твом и ж ивотним оптимизмом.

III ПРОГРАМСКА ОСНОВА

П ионирска органпзација непосредпо дошрнноси остваривањ у п рава деце на образовање, културу, здрав ж ивот и ос- тварнвањ\г специфично дечјих п рава на игру, стваралачко упознавањ е света и форм ирањ е самог себе.

П рограм ска подручја и садрж ази рада Пионирске организације еу:

— игра као основна и н а јваж н и ја де- ч ја активност,

— колгуиикација, друж ењ е деце дру- ш твено - забавни живот,

— упознавањ е и усвајањ е здравих ст- илова ж ивљ ењ а, еколош ко васпитање,

— подстицање радозналости за дост- игнућа науке и технике, културе и ум- етности, истраж мвачке игре као пут у стваралаш тво радне актииности,

— упознавањ е са кулурним. историј1- оким, уметничким и етичким вредности- м а и традицијам а овога и других наро- да, разумев;ан,е и пош тозањ е различи- тости култура, језика и знамењ а,

— неговањ е патриотизма, остваривањ е комуникације, друж ењ а и сарадњ е са

р г г Бр. 176-177 Септ. октобар 1990. 21пионирима и з другмх ш кола и м еста у земљ и и децом друлих земаља,

— васпиггање за мир, пош товањ е ос- новних слобода и и рава човека, разви- јањ е свести о међузависности народа света и потреби солидарности и сарад- ње.

Поред трајјних програма, ко ји дрои- стичу из циљ ева, задатака и сад р ж аја рад а Пионирске организације, потребно је давати лрогргш ска усмереша, пројек- те и акције н а краћи рок. Они допри- носе протрамском повезивањ у свих пи- онирских колектива, оинтези рад а већег броја деце и одраслих, осм иш љ авањ у и повезивањ у м аниф естација, њиховој друш твеној видљ ивостн и вредновањ.у.

У активностима ш онирбких колекти- ва подстичу се сарадњ а и укљ учивањ е свих пионира, однос равноправности, толеЈрантности и међусобног пош товања.

Задрж ава ју се цроверено добри, атра- ктивни и еф икасни облици рад а са пио- нирим а и р азв и ја ју нови, цре свега они ко ји значе и зл азак и з устаљ ене ш еме ш колских ваинаставтох активности ве- заних за предмете: радни и ведри пио- нирски састанци, пионирска посела, ст- варалачке радаонице, пиошгроки похо- ди и сусретиу логоровања, смотре, реви- је,- фаогивали, в а ш а р и , истраж ивачке, сакупљ ачке и радне акције, Изложбе, ботанивдми — банке семена, цвећа и биља, игротеке, мобилне јединице дру- гарске иомоћи, радио разглас, пионир- ски лист и други видови „издавачке" делатности (зидне новине, записивалице, хронике, огласне табле), пионирски уии- верзитет, дискотека, слајдотека, ф оно- тека, филмотека...

IV НАЧИН ОРГАНИЗОВАЊА

Н а овим местима где деца ж иве, ра- де, уче и проводе своје сл'ободно време— у ш коли, месној заједоици, улици, се- лу, н а леговањ у и зим озањ у, у домови- м а пионира и дечјим културним цент- рима организују се ПИОНИРСКЕ ЗА- ЈЕДН ИЦ Е, ГРУПЕ И ДРУЖ ИН Е.

ПИОНИРСКА ЗА ЈЕД Н И Ц А је основ- ни пионирски колектив V ш коли, обу- хвата пионире једаог одељ ењ а и пред- стављ а трајни|ју ф орм у договарања, про цењивања, одлучивањ а и активности де- це у свим областам а рада, учења, игре и друш твених .акшивиости.

ГРУПЕ И ДРУЖ И Н Е ф орм ирају се на основу избора пионира ради задовољ а- вањ а и развнјањ ц шихоиих посебиих ин- терссовањ а и склоности.

ПОВРЕМЕНЕ ГРУПЕ осиивају се по- аодом остваривањ а одређеиих активно- сти к о је се организу.ју у краћем времен- ском трајањ у.

ПИОНИРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА осно- вне ш коле је најм асовнији и највш пи облик организовањ а пионира ко ји обу- хвата децу од I до V III разред а.'

Ради еф икасни јег оствар^ивања својих активности, јач ањ а мотивације и одго- ворности за дреузете задатке и учењ а различитих друш твеиих улога, шаднир- ске заједнице. 11рупе и друж мне форми- рају своје ОДБОРЕ, а иионирска орга- нивација у ш коли свој ПИОНИРСКИ ОДБОР (ПИОНИРСКИ ПАРЛАМЕНТ, П И ОН И РС КИ САБОР, СКУПШ ТИНЕ) 1даји повезује рад свих пионирских ко- лектива и организује заједничке акције.

V ОБЕЛЕЖЈА И ПРИЈЕМ У ОРГАНИ- ЗАЦИЈУ

Пионирска организација има следећа лична и за једничка обележ ја пиогшра:

П ИОНИРСКИ АМБЛЕМ — ново ре- ш ењ е зн ака до кога треба доћи јавним коик\лрсом и к о ји треба да изл-ажава но- ви идентитет пионирске' организације; амблем треба да буде поголаи за рспро- дуковањ е на беџу или значки, застави, меморандумуј на одећи и на различитим предметима коае деда користе за лич- не и за једничке потребе.

ПИОНИРСКУ ЗАСТАВУ различитих боја са утиенутим иионирским амбпе- мом;

ПИОНИРСКУ ХИМ НУ — нову дечју пеому Цримерену савременим музичким токовима* пош диу за вокално и инстру- ментално извоћењ е и одш вара јућу рит- мичко-мимичку надтрадњу.

П иотгрске заједнице, гртое и друж и- не могу имати и друпа обележ ја везана за конкретне програме и поводе.

ПРИ ЈЕМ у пионирсну ортанизацију врш и се у I раареру основне ш коле на свечаности поводом Д ан а Републике (Дана пролећа) им а изразите личне и колективне враднооти. До почетка наре- дне ш колске године треба осмислити овај ритуал.

22: ЗАБАВНЕ СТРАНЕ :

Бр. 178-177 Септ. — октобар 1990.

КОМБИНАЦИЈА: ШКОЛА — ПЕСМА ТОП ЛИСТА

- „Добро ј утро, џезери“ „Очи оу се н авакле на

„Још једна цигаре-

— „Бољ е бити пијан

1. П рни час2. Дневник -

м рак“3. М али одмор —

та дре спа;вања“4. Великм одмор

него стар“5. 11 ис.менн — „Зажиури“6. Ддаектсир — „Бам — бам — бам“7. М атематика — „Око мене поиавља-

чи ђаци“8. Хемија — „Зову нас улице, идемо

напоље“9. Б иологија — ,Д ипе цвату“

10. Физика — „Не могу, не могу“11. Дежурни — „Немој да се зезаш са

мном“12. Родит. оастаМаш: — „Не брини, ма-

м а“13. Музичко — „Глупо је спавати док

свира рокон рол“14. Одељењска з а ј . — „Нека свемир чу-

је нем ир“15. БеЖ)ање са часа — „На врховима

прстију"16. П очетак ш кол. год. — „Смрт ф а-

шизму"

Бобан Петровић, VII-3„Бранко Радичевић"

® @ ®

ДОМАНА

1. Вшсторија — Рат и мир2. Б ора Б орђевић — Д еца3. Р уж — Н емица4. Пшхоти — Судјбина5. П арни ваљ ак — Недељ а

5 ТКАИА

1. № уу 1осЈ$ оп 1ће В1оск — ТотдН12. МасЈопа — Уодие3. Јепе1 Јакбоп — ЕбкарасЈе4. КоххеЈе — И51еп 1оуоиг Неаг15. Уаха сопЛоз — \Л/На{'5 а вдотап?

Данијела Костић, УН-4„9. бригада"

КОМ БИН А Ц ИЈ А — ШКОЛА — ФИЛМ

Ш кола — „Дом за веш ањ е“Д невник — „Књига смрти"Одслј. з. — „Алибаба и 40 разбојника" Ђаци — „До ира|ја момци“П очетак ш. г. — „Хајде д а се волим о“ М атематика — „Мој ђаволски љубав-

а и к “Географ ија — ,Д у т ок о света за 80

дана“Ф изичко вас. — „Теава к о ж а“ Биоловија — „П акао -у ж^абљем граду“ П рва помоћ — „Тралави болничар" Домаћинстно — „Високо образовањ е" И сторија — „Приче из давнмна"Крај ш к. год. — „П овратак (у- будућ-

ност“К рај часа — „Леси ое врвћа кући“

М арија Ф илиповић, У1-5„3. октобар“

Маска Борко Це1шћ, VII-!

СОШ , 25. мај"

8 8 8 8 8 8 8 8 Ж 8 8 8 8 8 ® б 8 8 3 8 8 8 8 5 -8388С 8388И 388Ј388Ј8138819В 5

Бр. 176-177 Сепг. — октобар 1990. 23ЗАБАВНЕ СТРАНЕ

ЗОРА — Зорица, Зорка, Зируле, Зо- реице, Зорана, Зорчица, Зиричек, Зор- ван, Зоричица, Зоричак, Зорка — поје- ла чворка, Зорка — нам ћорка.

ЈЕЛЕНА — Јела, Јека , Јеца, Јелица, Јелка, Јелкица^ Лела, Лелаица, Аека, Је- лен. Јеленче, Јеличек...

МИЛИЦА — Мица, Мипш, Миле, Мил- ка, М ицка, Мила, Миленце, М ишкић

ЉУБИЦА — ЈБ\гба, Љубе, ЈБупче, Л*у- бича^к, ЈБубичица, Љ ука...

Г1о к \1 пај н а оличјан начин из свога имена д а изведеш пгш втшхе имена, — тако се чини V народу.

Редакција

ЗАГОНЕТКЕ

Без кож е уђе, са кож ом изађе. (хлеб) О клицу виои, о злу мисли. (пушка) О ца нема, м ајв е нема,. а свако јутро

се рађа. (сунце)

О ЈЕЗИ К У

Је зи к је као човек, у њ ему се најлак- ш е м ож еш преварити.

Ако на)роду затреш језик, затро си му све.

Велике речи не треба V ветар бацати.

Е1ЧС1Л5Н А8 Ш8РШАТКЖ' 80М ЕУ7НЕКЕ (А пеио Ш е јготп МиГга)

Не ■кгаз 1оок1п§ а1; 1ће зип. Нгз кпееб шеге ђхеесИпд. Не 1г1ед по1; 1о Ш1пк ађои! Шх8 ћоггШ е 4ћјп§ Ша1 ћа<1 ћаррепес! 1о ћ 1т . Тћа1’б л^ћу ће $1аг1;ес1 1а1к1П8 1о ћ 1- тзеИ:: »Ш, т у п а т е 15 Јоћп. Но-да с!о уои с!о?« N0 . 1ћ18 13 51ирШ. I т и з ! по1 §е! сгагу п.

II ћаз ћееп 1дае1уе сЈауз 51псе Мз р1апе сгазћес! 1П Ш1з сЈезег! апс! 1ШО сЈауз з1псе ће ћаз гип ои! о! ■№,а!ег.

»бпаке!« — Јоћп зћои1е<3. — »ГооД!« Не јитрес! оп 1ће зпаке апд ћИ ћег. Тћеп ће а1е И ир. А1 1аз1 зоте!ћ1п§ 1о Ш1 Мз тоиШ т Ш . М ауће зотећо^у туШ зее апс! гезсие ћ 1т . Мауће...

Јоћп кпе\у ће ћа<1 1о оопИпие ћор1п§ апс! 'етаНппе оп апсЗ оп. II еоиМ ће ће -дгаз №а1к1п8 1П а агс1е. Не соиМп'1 гесо§П18ес1 апуШ т§ ћесаизе Шеге \^аз оп1у запс1, П0Ш1П§ ћи! запс!.

Зооп Ше с1агк 81аг1есЗ 1а1Ип§. Не ри1 зо- т е вШ1 ћо1 запс! оп ћ1тзе11 ћесаизе 1ће с!езег1 П1§ћ1з \уеге уегу соМ.

\\?ћеп ће 'игоке ир ће бтпр1у сопИпиес! \та1кт§ . Тће с1ау ■дааз ћог1п§ апс! Иге зо- т е Нке Ше 12 ћеЈоге. Оћ, §озћ! Тћ!з ћаз ћееп Мв 13 Ш сЈау!. Јоћп \\?аз \\'егу зирег- з!;1С1ои8. Ви1, ћеу!!!

Не соиМп’1 ћеНеуе ћ13 о\уп еуез зеејп§ ап оа818. И \у-аз пеагћу. Не кпе\у ће соиМ геасћ Н, ћас! 1о. Тћеп ће со11ес1е<1 аН Мз 81геп8Ш апсЗ з1аг1е<1 гипп1П§. II з е е т е д аз11 1ће оа815 ћасЗ ћееп пеагег апс! пеагег.

Не \>газ епсоига§ес! 1о гип !аз1ег апс! Јав- 1ег, ђи{ И зеетесЗ изе1езз. Тће оаз18 \таз сИзарреагт§. Н1з 1асе \^аз 1еггШесЈ.

1»оп МиГа^АНс, УП-2Об »29. п оуетћаг«

М ртва природа

88888888 8Ш 88888888 88 8888888838888888 88 88 88 88338888888888888888 888888888888 88 88 88888888 88 88 888888888888888888888888

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

/'1 2. 5 4 & \

6 □ 6

9 <0 □ ♦2

В ј* □15

♦7 □□

»0 »3 □10

11□

21 23.

24 25 □и

□ ге

□50 и □\ п

— /ВОДОРАВНО: 1. Један ш колски пред-

мет, наука о природним појавама, 7. Гр-ад у .Срему* 9. П оказна заменица, 11. Брањ е грож ђа, .13. Острво н а Јадрану,15. Сланутак, леблебија, 16. И талијанеки композитор, Ђузепе (,,Аида“), 18. Град н а А зурној обалн у Ф ранцуској, 22. Јед- но годишње доба, 24. П римороко воће, датогла, 26. И ме глумице Гарднер, 27. Па- спитно-образовна установа 29. Упишите: ањ, 30. Предмет трговине, 32. Такмиче- њ е чам аца на води.

УСПРАВНО: 2. Симбол цридијума, 3. Кош тани део усне дупље, 4. Врста речи <мн.), 5. Т оповска приколица, 6. Лекти- ра, 8. Загедипни потез у ш аху, 10. Врста инсекта, зоља (мн,), 12. Део ноге изнад колена, 14. Бодља, 17. Разговор удвоје, 19. Стајроаеврејсиш краљ , 20. Познавање школског градива, 21. Острво и а Јадра-

ну, 23. Име » аш е ш ум ице Рае, 24. Орган чула слуха (мн.), 25. Велики водени про- стс»р, 28. Грубо домаће ■оукно, 31. Симболастатака.

Крста Иванов

ВРЕТЕНО

Све речи почињу и о м м словом.

ВОДОРАВНО: 1. Симбол сумпора, 2. А уто-ознака за Сисак, 3. М лечни прои- звод, 4, Врста одеће Индајки,. 5. Н ервни бојни огров, 6. Стричева ж ена, 7. Старо доба, давност, 8. Врста књ иж евног дела,9. И зрађивач снга, 10. Ф;илмока звезда,11. Часовник, 12. А уто-ознака за Сара- јево, 13. О знака за ск акача у шаху.

К. Иванов

88885888888888̂ 88̂ 8888888888888888883888888888888888̂ 883888888383888888828388 888838888888888888888888888888883888