професор др Драгана Бјекић студент Иван Крстић

Садржај:

Избор пет репрезентативних задатака са линковима на задатке и коментарима за сваки изабрани задатак у оквиру форума:

1. Задатак број 1. – “ Психолошка и педагошка истраживања е-учења ”,

2. Задатак број 2. – “ Узрасно прилагођени образовни сајтови ”,

3. Задатак број 3. – “ Конструктивизам-инструктивизам у е-садржајима и на веб страницама 2012. године (група Б) ”,

4. Задатак број 4. – “ Препоруке – ергономски захтеви при обликовању окружења за е-учење ”, и

5. Задатак број 5. – “ Отварање и модерација дискусије “.

Задатак број 1. Postavite na Psihološka istraživanja u oblasti e-učenja/nastave/obrazovanja naslov članka izabranog istraživanja koje preporučujete, link za taj

tekst/članak i sažetak teksta (sažetak sadrži: cilj istraživanja, varijable i hipoteze, vrstu primenjene metode, korišćene tehnike i instrumente istraživanja i ostale podatke prikazane u postavki zadatka).

Prikaz istraživanja: “ISTRAŽIVANJE O STAVOVIMA I SPREMNOSTI NASTAVNIKA ZA UVOĐENJE E-UČENJA U SREDNJE STRUCNE ŠKOLE “, autorki Ljiljane Bozic i Radojke Krneta Tehnologija, Informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja , 6. Međunarodni Simpozijum, Tehnički fakultet Čačak, 3-5. jun 2011. (Postavio: Ivan Krstic)

Predmet ovog istraživanja: Utvrdjivanje stavova i mišljenja nastavnika iz srednjih stručnih škola o uvodjenju i primeni E-učenja, i njihove spremnosti za uvođenje E-učenja u srednje stručne škole kao dopune tradicionalnom načinu obrazovanja.

Varijable:Nezavisna:1. demografske i obrazovne karakteristike ispitivanih nastavnika,stavovi i spremnost nastavnika za uvodjenje E-učenja,2. vremensko razdoblje u kojem je moguće ostvariti istraživanje.

Zavisna:3. Stavovi nastavnika o najefikasnijem načinu izvodjenja nastave,4. Spremnost za uvodjenje i primenu E-učenja.

Metode istraživanja: Empirijsko istraživanje. Instrumenti istraživanja: U cilju prikupljanja podataka korišćen je anonimni upitnik (sadrzine 22 pitanja). Uzorak: Istrazivanjem je obuhvaćeno 334 nastavnika iz devet srednjih stručnih škola (Školska uprava Valjevo). Rezultati: Analizom ankete dobijeno je: 1) Pozitivan stav većine nastavnika prema uvodjenju E-učenja u srednje stručne škole. Od 334 nastavnika pozitivan stav ima 179 nastavnika, neodlučni su 137 i 18 nastavnika ima negativan stav,2) Pitanje trenutne spremnosti nastavnika za uvodjenje i primenu E-učenja u nastavni proces dalo je kao rezultat nespremnost većine nastavnika i to je 70,7% ispitanika dok bi samo 22,3% nastavnika bilo sposobno da od naredne šlolske godine uvede i primenjuje E-učenje u svojoj nastavi, 3) Ispitujući konkretno da li je nastavnicima potrebna edukacija za izvodjenje E-nastave, 86,1% nastavnika izjasnilo se za potrebnom edukacijom, 9,8% da im nije potrebna i 4,1% nastavnika trenutno nije zainteresovano.

Zaključak članka/rada: Analizom prkazanih rezultata dolazi se do zaključka da nastavnici imaju pozitivan stav prema uvodjenju E-učenja u srednje stručne škole i to pre svega nastavnici mladje zivotne i radne dobi. Zaključno, nastavnici u ovom trenutku nisu spremni za samostalno izvodjenje E-nastave i pripremanje nastavnih E-materijala, bez dodatne obuke.

Коментар на задатак број 1.

Презентацију овог задатка изабрао сам пре свега због интересантног увођења у наставну материју НУЕО у првој наставној седмици, иако сам на истом, као резултат, остварио половичан успех. Анализом наведеног истраживања, може се јасно увидети позитиван став наставника према увођењу е-учења у средњим стручним школама, нарочито млађе популације наставника, а све у циљу отварања новог приступа материји, и подизању мотивације ученика за усавршавањем. Суштина овог истраживања нам и говори генерално о спремности нашег образовног сектора за припрему, имплементацију и реализацију наставних е-материјала у образовању. За студенте ових мастер студија интересантна је и та чињецица да је у овом тренутку за увођење навеgених иновација у образовању неопходна додатна обука професора и предавача како би се оспособили за овакав вид наставе. Самим тим, студенти ових мастер студија, уколико свој даљи пословни и професионални развој виде у образовном сектору, стичу велику предност у односу на своје колеге “традиционалног” типа.

Задатак број 2.

Na osnovu karakteristika pojedinih razvojnih stadijuma, izdvojte jedan sajt koji je namenjen e-učenju određene uzrasne grupe, a koji zadovoljava zahteve i prilagođen je uzrasnim karakteristikama e-učenika.

Postaviо: Ivan KrsticNaziv sajta/stranice/sadržaja: Biologija.rsUzrast kome je namenjeno: Ranim i srednjim adolescentima.Link: http://www.biologija.rsOsnovni opis sadrzaja sajta: Biologija.rs je sajt koji je namenjen da Biologiju kao nauku priblizi

ucenicima kroz e-okruzenje, kako bi im se olaksalo njeno savladavanje i usvajanje novih znanja.

Razlozi izbora sajta: Sajt je informativno-edukativnog karaktera, i omogucava posetiocima da se na drugaciji nacin od konvencionalnog ucenja iz "obaveznih" udzbenika, kroz zabavu i neobavezne tekstove zabave a pored toga nauce nesto novo.

Коментар на задатак број 2.

Сматрам да сам успешно одговорио на овај задатак, што је видљиво и кроз крајњи резултат (освојен је максималан број бодова). Обележени сајт задовољава захтеве, и узрасно је прилагођен карактеристикама рахих и средњих адолесцената, па је као такав и постављен као решење задатка. На један нов начин, кроз е-окружење, Биологија се као наука путем овојг сајта приближава ученицима, чиме им се знатно олакшава савладавање и усвајање новог градива и знања.

Задатак број 3.На основу текста „Процена садржаја са Интернета према димензији конструктивизам-инструктивизам“ који је написан

2004. године и на основу увида у материјале за е-учење који су постављени у последња 3 месеца и доступни на Интернету, проценити да ли се и како променило стање у вези заступљености конструктивистички обликованих материјала, и колико је остварен конструктивистички принцип на страницама намењеним за е-учење на крају 2012. године.

КИ Конструктивизам-инструктивизам у е-садржајима и на веб страницама 2012. године

У оквиру припреме часа из предмета Математика изабрао сам наставну јединицу „Питагорина теорема“ (енг. „Pythagorean theorem“).

На основу појма „Pythagorean theorem“ претраживач је основном претрагом приказао укупно око 2 560 000 веб страна.

У последња три месеца претраживач је у напредној претрази кључног појма „Pythagorean theorem“ са дефинисаним параметрима „у наслову“ и „.edu“ доменом укупно издвојио укупно 19 веб страна од којих се за наставу могу искористити 6 веб страна. Наведене веб стране сам проценио КИ скалом и утврдио односе показатеља инструктивизма и конструктивизма на основу чега сам одредио доминантни наставни модел по табели наведеној на линку.

На основу података из горе поменуте табеле може се утврдити да је инструктивизам доминирајући наставни модел за наведену наставну јединицу. На 6 од 19 страница садржаји су аутентични и могу послужити у настави. На 4 веб страна у којима је инструктивизам доминирајући модел могу се видети конкретни теоријски докази наведене теореме путем предавања или решења задатака. На две веб странице на којима је конструктивизам доминирајући модел подаци су изложени тако да подстичу процес самосталног закључивања ученика, истима су дате смернице за рад и од њих се очекује учење самосталним решавањем проблема и закључивањем. На једној од наведене две веб стране се захтева и практична провера наведене теореме.

Коментар на задатак број 3.

Сматрам да сам такође успешно одговорио на овај задатак, што је видљиво и кроз крајњи резултат (освојен је максималан број бодова). Утврдио сам да је инструктивизам доминирајући наставни модел за наведену наставну јединицу, што је случај и у многим проценама мојих колега за њихове изабране наставне јединице. Из напред наведеног може се закључити да је у 2012. години на едукативним веб страницама генерално инструктивизам доминантан у односу на конструктивизам.

Задатак број 4.Pretražite članke, prikaze istraživanja, rasprave o biopsihološkim, fiziološkim i fizičkim (objektivnim) komponentama i faktorima učenja i rada u

e-okruženju, i ergonomskom prilagođavanju e-okruženja. Na osnovu izdvojenih rezultata i zaključaka, formulišite preporuku kako treba oblikovati fizičko okruženje za e-učenje koje ćete Vi organizovati.

Ergonomski zahtevi pri oblikovanju okruženja za e-učenje (КОМПЛЕТАН РАД НАЛАЗИ СЕ НА ЛИНКУ)Nauka koja se bavi vezom između predmeta i uređaja (stolova, stolica, automobila, računara, telefona ...) i čovekovog zdravlja zove se ergonomija. Radna okruzenje u

znatnoj meri utiče na naše radne sposobnosti, samim tim i na sposobnost ucenja, pa se zato moramo truditi da stanje okoline bude što prikladnije za rad u njoj. Ovi uticaji su kako fizičke, tako i psihičke prirode. Primjer uticaja je pad produktivnosti uzrokovan preniskom temperaturom okruzenja, dok nezadovoljstvu i razdražljivosti ucenika može doprineti i neki neugodan, stalno prisutan zvuk.

Sajt Prometheus je uredjen i napravljen tako da se putem e-ucenja u skladu sa punim multimedijalnim okruženjem, stekne znanje o osnovnim principima ergonomije u radu sa racunarima. Na kraju ovog e-kursa može se dobiti kontrolna lista , kojom se može utvrditi da li okruženje pogodno za rad i učenje.

Najvažnija pravila su:, pravilno sedenje za stolom, udaljenost monitora na nekih 45-60 cm od očiju,nakon svakog sata rada na računaru treba praviti pauze od 10-15 minuta,zaštita monitora od refleksije i bljeska svetla.POLOŽAJ TELA - Pravilno sedenje podrazumeva da vam leđa budu uspravna, da je donji deo kičme poduprt donjim delom stolice. Ramena bi trebalo da su blago povijena

unazad, ali ne spuštena niti podignuta jer se u tom slučaju nagomilava napetost (u leđima i vratu) koja može da uzrokuje glavobolje i bolove u mišićima.

PRAVILAN POLOŽAJ GLAVE I VRATA - Monitor treba da vam stoji ravno u liniji pogleda kada vam je telo ispravljeno. Smestite monitor pravo ispred sebe. Udaljenost možete meriti dužinom svoje ruke, ne bi trebalo da bude bliži od vrha vaših prstiju kada ispružite ruke ispred sebe. Pilikom rada na računaru, vrat ne bi trebalo da krivite niti da postavljate u bilo koji neprirodni položaj.

PRAVILNO DRŽITE RUKE - Položaj ruku treba da bude takav da ne opterećuje celokupno držanje vašeg tela. Ruke treba da držite uz telo, laktovi oslonjeni na sto, a šake treba da budu u visini sa laktovima (koji su povijeni oko 90 stepeni), kako biste minimizovali potrebu za savijanjem prstiju dok kucate. Položaj tastature i miša će vam u mnogome pomoći. PRAVILNO KUCAJTE - Položaj šake, kao i svega ostalog, treba da bude što prirodniji, ona treba ravno da stoji uz podlogu tj. tastaturu, sa prstima blago savijenim. Svaku vrstu krivljenja šake treba da izbegnete jer ono oštećuje zglobove, a ta oštećenja mogu biti trajna. Kada pomerate miš trudite se da to bude celom rukom, a ne samo zglobom jer ga tako, takođe, krivite i oštećujete.    ČUVAJTE VID - Još jedan od veoma aktuelnih problema koje dugotrajan rad na računaru može da uzrokuje je oštećenje vida. Najčešče oboljenje koje oštećen vid dovodi u vezi sa kompjuterom je tzv. sindrom kompjuterskog vida (Computer Vision Syndrome, CVS). Ovi simptomi obuhvataju zamor očiju, suve oči ili pak preterano lučenje suza, crvenilo i osećaj pečenja u očima, osetljivost na jače osvetljenje, mutan vid na blizinu i daleko, kao i usporeno fokusiranje, glavobolje, preosetljivost na kontaktna sočiva i poremećaje u percepciji boja. Deo "štete" možemo da sprečimo koristeći kvalitetnije monitore. Međutim, nekoliko jednostavnih stvari možemo da uradimo kako bismo izbegli ove probleme. Prvo je treptanje koje se smanjuje usled veće koncentracije na posao koji obavljamo na računaru - ukoliko nateramo sebe da više trepćemo, prirodna struktura očnih kapaka će štititi naš vid. Druga bitna stavka je pauza. Ako na svakih pet ili deset - petnaest - pa čak i dvadest minuta odvojimo pogled od monitora na nekoliko sekundi, značajno redukujemo štetni uticaj. I naravno osvetljenje radnog mesta, sa minimumom bleštanja i izbegavanjem izvora svetla direktno u monitor i direktno iza njega, sprečava preterani napor i pomaže očuvanju vida.

Коментар на задатак број 4.

Овај задатак је коректно одрађен, и у њему сам формулисао своје препоруке за обликовање физичког окружења за е-учење. Посебну пажњу сам покушао да скренем на сајт Prometheus, који нам путем кратког е-курса може приближити основне принципе ергономије у раgу са ИКТ (након реализације курса, са поменутог сајта постоји опција преузимања контролне листе, којом можемо утврgити gа ли смо испунили основне услове оптималне за раg и учење). Кроз gоgатну литературу, и међусобно преgлеgавање раgова стуgемата наше мастер групе, имали смо могућност gа gетаљно проучимо навеgену тематику. Ове препоруке за обликовање физичког окружења је јако битно приближити буgућим е-ученицима, али и свим корисницима ИКТ, у циљу очувања њиховог психофизичког зgравља пре свега, а потом и поспешивања самог процеса учења.

Задатак број 5.

Na osnovu sadržaja 8.1. i dodatnih sadržaja izdvojte temu/problem prema sopstvenom kriterijumu (važnost, interesantnost, težina ili neki drugi). Definišite sažeto naziv. Napišite osnovne ideje i postavite polaznu dilemu/problem za započinjanje diskusije.

Postavio Ivan Krstic

Obrazovanje na daljinu korišćenjem Internet tehnologija mozemo razdvojiti na učenje u istom vremenu na različitom mestu (sinhrono) i učenje u različito vreme na različitom mestu (asinhrono). To nam govori da savremeno obrazovanje ne mora biti određeno ni vremenski, ni prostorno.

Asinhrona komunikacija za razliku od sinhrone podrazumeva i dozvoljava veću slobodu učesnicima u vidu samostalnog izbora vremena pristupa mreži. Ovakav oblik obrazovanja je zastupljen u većoj meri, jer daje korisniku mogućnost izbora kada će i koliko vremena provesti u ucenju.

Nedostaci ovakvog načina učenja, ispoljavaju se u vidu usporavanja razvoja diskusije (odsustvo kontakta sa drugim korisnicima), mogućnosti anonimnosti i potencijalnog nedostatka odgovornosti individualnih polaznika kao i nedostatka motivacije (motivacija se lako gubi i to što nema stručnjaka na dohvat ruke koji bi odgovarao na pitanja), obzirom da je korisnicima omogućeno naknadno razmatraje sadržaja (prema Milutinovic, Curcic, 2012: 5-7).

Asinhrona verzija virtuelnih učionica prevazilazi vremenska ograničenja, ali može kod učenika stvoriti osećaj odsustva adekvatne koordinacije i sinhronizacije sa ostatkom razreda.

Kompletna diskusija može se videti na linku Negativan uticaj asinhrone komunikacije na proces e-učenja.

Коментар на задатак број 5.

Наведени задатак је нешто другачији у односу на остале, пре свега из разлога што се већина нас по први пут налазила у улогама модератора, а самим тим и одређивала ток и развој вођења дискусије. Ову активност сматрам посебно значајном, јер се разменом идеја и мишљења између студената, кроз заједнички рад, уствари унапређује знање о задатој тематици. Из улоге самог модератора могао сам закључити да је изабрана тема за дискусију била поприлично интересантна, чиме је и привукла добар део колегиница и колега са студија који су активно учествовали у истој. Такође, кроз наведену активност, могао сам увидети и висок степен познавања ове тематике од стране учесника дискусије са ових мастер студија.

Хвала на пажњи.