РЕЧ ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ

Драга децо, у периоду између два броја вашег листа доста тога је учињено у смислу подизања квалитета, односно осавремењивања наставе. Издвојићу само неке, по мени, најважније новине.

Завршени су радови на спортској дворани. Изградњу хале је финансирала градска управа за образовање, простирe се на површини од 1200 m2 и можe да прими од 400 до 1200 гледалаца у зависности од манифестација које ће се у њој одржавати. У склопу зграде спортске дворане налази се још и 5 локала, свлачионице, теретана и кабинет за музичку културу. Спортска дворана би требало да буде отворена у току ове или почетком следеће године. Разлог пролонгирањa отварања спортске дворане су извесни проблеми настали око прикључења на електро и водоводну мрежу. Овај посао је срећом при крају, и као и што сам већ поменуо, дворана ће бити отворена најкасније почетком наредне године, што верујем са нестрпљењем очекујете.

Још једна лепа новост у нашој школи је и то да је, од септембра односно од ове школске године, у ревитализованој старој школској згради заживео и продужени боравак деце и за ученике другог разреда, што су родитељи и деца oдлично прихватили. Рукометно игралиште је пресвучено новим слојем асфалта и ускоро ће били осветљено.

Као што знате од ове године је уведен Kодекс понашања који важи за ученике, наставнике и родитеље. Уведен је због све чешћих свађа, "сачекуша" и туча које се нажалост све чешће догађају у школама широм Србије. Овај кодекс је прихваћен на ђачком парламенту а ми намеравамо да га се придржавамо и ускладимо наше понашање са правилима. Уколико постоје неки проблеми везани за наставнике, директора, друге ученике или било које појаве у школи треба да затражите помоћ и потрудите се да са директором, педагогом или наставником нађете решење. Треба да знaте да наша школа функционише на основу међусобне сарадње по пројекту "наставник - ученик - родитељ."

Желим да завршите 2009. годину у здрављу и да тако почне и 2010. година. Надам се да ћете прво полугодиште завршити са добрим успехом и да ће друго почети са жељом за учење. Добрих резултата ће бити надам се више, а укора и казни све мање, тако да ће наша виђања бити из добрих намера.

Разговор са директорим наше школе, Светозаром Козаровим водила: Теодора Шишаковић VII-3

РЕЧ ПЕДАГОГА ШКОЛЕ

Од ове школске године као што сте вероватно и чули усвојен је нов закон о образовању и васпитању. Оно што је за ученике ново у закону је да се од ове школске године оцењује владање ученика од VI разреда (тј. у VI, VII, VII разреду) и да та сада бројчана оцена утиче на оцену општег успеха.

Једна од новина је и то да су дата и већа овлашћења ученичком парламенту јер његови представници могу да присуствују седницама школског одбора. Ми у школи смо прошле године по први пут конституисали ученички парламент (у последња два разреда VII и VIII). Од ове школске године њега чине ученици

VII-1/ Стевановић Дејана и Зељковић Душан VII-2/ Родић Анамарија Ракановић Ђорђе

VII-3/ Виславски Александар и Коларски Марина VII-4/ Банчи Кристина и Перге Лила

VIII-1/ Милорадов Јелена и Цвикић Невена VIII-2/ Ивановић Сандра и Горењак Теодора VIII-3/ Секеруш Јована и Коларски Љиљана

VIII-4/ Шмит Тимел и Њари Данијела

Председник парламента је Ивановић Сандра, а заменик Родић Анамарија. Главне смернице рада (ђачког) ученичког парламента биће (у складу са изабраном облашћу самовредновања, а то је у овој години област етоса.) промоција успешности ученичких постигнућа у свим предметима и ваннаставним подручјима, даље праћење и промовисање културе понашања (уз примену постојећих кодекса) као и учешће наших представника у заједници ученичких парламената на нивоу града. Једна од новина у овој школској години је и избор вршњачког тима за борбу против насиља, јер је оно (насиље) постало учестала појава од вербалног, психичког, физичког како међу ђацима тако и међу одраслима, а дешава се и на релацији дете\одрасли. Улога вршњачког тима је информисање о постојању насиља, проблема који га је условио, актерима, врсти насиља и сл. коју они пријављују школском тиму за борбу против насиља.

Школски тим за борбу против насиља чине директор школе наставници: Тибор Тот, Стевановић Миливој, Пепић Оливера, Меселџија Татјана, Ђилвеси Жолт, и педагог школе.

У овој години планира се израда монографије школе и њена “Лична карта” те ће нам у ту сврху бити драгоцени предлози свих наших ученика од I-VIII разреда. Шта све може бити садржај како би информације које би се нашле у понуди биле занимљиве (интересантне) тачне (постојеће и проверљиве) те представљале школу као специфичну разнолику заједницу активних индивидуа.

Ваш педагог

2

„ЕКОШОК“ У ЕКО-ШКОЛИ Поводом обележавања светског Дана заштите животне средине, у јуну 2009. године , одржана је манифестација из области екологије „Зелено клатно“ под покровитељством града Новог Сада. Како је у нашој школи бећ годинама један од примарних циљева развој еколошке свести код деце, она је одабрана за реализацију ове манифестације. Пограм су чиниле креативна радионица „Екосат“, луткарска представа „Екошок“ и интеракција са децом „Шта знаш о екологији“. У креативној радионици су учествовали ученици I и II разреда и правили су сатове од еколошких материјала који су касније изложени у школском дворишту обогаћујући сцену луткарске представе коју су успешно извели глумци Саша Латиновић и Слободан Нинковић. Деца су уживала у луткарској игри „Екошок“ коју је осмислила Емилија Мрдаковић – редитељ и луткама чији је аутор Марија Малибаша. Након представе деца су кроз разговор са глумцима на занимљив начин проверила своја знања о екологији. Сви су уживали и надамо се да ће сличних манифестација бити све више.

ЕКОЛОГИЈА СВАКОГА ДАНА РАДНИЦИ ЧИСТОЋЕ СКУПЉАЈУ ОТПАТКЕ... МИСЛИТЕ ЛИ ДА TO МОЖЕ ДА ПОМОГНЕ ЦЕЛОЈ ПЛАНЕТИ? ПЛАНЕТИ МОЖЕМО ПОМОЋИ САМО МИ! АКО ЈЕ БУДЕМО ЧУВАЛИ, ПЛАНЕТА ЋЕ HAM TO ВИШЕСТРУКО ВРАТИТИ. КО У ОВО HE ВЕРУЈЕ, НЕКА ИСПРОБА CAM! ЗАГАЂУЈУЋИ ПЛАНЕТУ, ЗАГАЂУЈЕМО СВЕ НАС. ЧУВАЈМО ПЛАНЕТУ КАО ОЧИ У ГЛАВИ! БОШКО МИЛИНКОВИЋ IV-2

Даниела Еђеди IV-1

ЕКОЛОГИЈА HE ГРАДИТЕ ФАБРИКЕ, ВЕЋ САДИТЕ ПАПРИКЕ. ЦВЕЋЕ САДИТЕ, А СТАКЛЕНЕ БАШТЕ ГРАДИТЕ. HE БАЦАЈТЕ СМЕЋЕ, ТАКО УНИШТАВАТЕ ЦВЕЋЕ. НЕКА ПРИРОДА БЛИСТА, А ВОДА НЕКА БУДЕ ЧИСТА! ДРАГАНА АТАНАЦКОВИЋ IV-2

3

СТОПАМА НАЂЕ И МИЛОРАДА УЧЕНИЦИ четвртог разреда Основне школе „Свети Сава“ из Руменке начинили су јуче своје прве пливачке кораке у малом базену Спенса. Малишани из Руменке први су полазници школе за пливање коју организује Градска управа за спорт и омладину у сарадњи са пливачким клубом „Професионал“. Учитељи пливања, на самом почетку часа, раздвојили су нестрпљиве ђаке на пливаче и непливаче. Првих је било знатно мање. - Сигурна сам да ће ми ови часови помоћи да коначно научим да пливам – самоуверено тврди Александра Николић док се прска по грудима и, ипак, бојажљиво улази у воду. Малобројни дечаци и девојчице који су раније овладали овом вештином, први су ускочили у базен и за кратко време се нашли на његовом другом крају. - Знам да пливам већ добре две-три године – објашњава Владимир Младеновић, и подиже на чело своје наочаре за пливање. Драго ми је што су овде и сви моји другари који тек треба да науче. Овде сам да бих им помогао.

Ако буду гледали како радим и буду ме копирали, још брже ће запливати. Деца пажљиво слушају своје учитеље и нико се не жали, иако се на лицима, парочито девојчица, откривају гримасе. - Ма није уопште тешко – каже Милица Нетица. - Веома је лепо, дружимо се и сигурна сам да ћу научити да пливам. Миличин ентузијазам дели и њена колегиница Јелена Стојановић. Прецизира да је до сада у животу већ отпливала који метар, али искрено

мисли да није најбоља. - Нисам лоша, али моја другарица Данка је заиста испред свих – показује Јелена девојчицу која се врло брзо креће и запљускује водом плочице покрај базена. Дечији жамор је био све спажнији па су учитељи повремeно морали да подигну глас. Насмејаним ученицима то није много сметало. - Тренер нам је одличан - истиче Маја Мишковић. - Научићемо много од њега и онда ћемо сви без проблема моћи да пливамо чак и у великом базену. Додуше, базен није леп као море, али има неку своју драж.

Б. БАБИЋ

НОВОСТИ • Уторак, 15. септембар 2009 4

Еколошка порука

He бацајте смеће, већ садите цвеће.

Нек ливада буде чиста, небо нек заблиста.

И дрвеће нека расте, да се гнезде ласте.

Јелена Стоичевић III-1

Далибор Гириц VIII-3

ЕКОЛОШКИ ДАН УСКОРО ЋЕ ЕКОЛОШКИ ДАН, СВИМА ЋЕ БИТИ КАО ДИВАН САН. БИЋЕ МНОГО ЧИСТЕ И ЗДРАВЕ ПРИРОДЕ ДА БИ СВИ ЉУДИ МОГЛИ ЛЕПОТУ ДА ВИДЕ. АКО СЕ ИСПУНЕ ОВЕ МОЈЕ ЖЕЉЕ ПЛАНЕТОМ ЋЕ ЗАВЛАДАТИ ВЕЛИКО ВЕСЕЉЕ. СВИ ЋЕ РАДОСНО ВИКАТИ УРААА, TO ЈЕ НАША ПРИРОДНА КУЛТУРА. ДЕЦА ЋЕ ЖЕЛЕТИ ДА РАДЕ У ГРАДСКОЈ ЧИСТОЋИ И ТАКО ЋЕ ПРИРОДИ НАЈВИШЕ ПОМОЋИ. КАДА ЈЕ ПРИРОДА ЗДРАВА И ЧИСТА ДУГО ЋЕ ДА ТРАЈЕ И УКУСНЕ ПЛОДОВЕ ДА HAM ДАЈЕ. ОВОМ ПЕСМОМ ЖЕЛИМ СПАСИТИ ПЛАНЕТУ И ОБЕЗБЕДИТИ ЗДРАВ И СРЕЋАН ЖИВОТ СВАКОМ ДЕТЕТУ!

НЕМАЊА ШИШАКОВИЋ IV-3

ЕКОЛОГИЈА

САЧУВАЈТЕ НАШУ ПЛАНЕТУ И ПОМОЗИТЕ СВАКОМ ДЕТЕТУ ЉУДИ, КАДА ЋЕТЕ ДА СХВАТИТЕ ДА ПРИРОДУ МОРАТЕ ДА ШТИТИТЕ?!? ШУМИ, РЕЦИ, ЛИВАДИ, СВАКОЈ ЖИВОТИЊИ ПОМОЗИ, ЕКОЛОЗИ ~ БУДИТЕ СВИ У СЛОЗИ!

ДАВИД КНЕЖЕВИЋ IV-3

Милош Марковић VII-1

ЕКОЛОШКА ПЕСМА СПАСИМО ПРИРОДУ ДА HAM БУДЕ ЧИСТА, НЕКА И ОНА ОД СРЕЋЕ ЗАБЛИСТА. СПАСИМО ЊЕНО ЗДРАВЉЕ, ПОМОЗИМО ЈОЈ ДА ВИКНЕ УРААА!!! TO ЈЕ НАША ОСНОВНА КУЛТУРА. БУДИТЕ ВРЕДНИ ЕКОЛОЗИ, РАДИТЕ СВИ У СЛОЗИ И ПЛАНЕТИ САД ПОМОЗИ! СВАКО ДРВО КИСЕОНИК ДАЈЕ, ПОМОЗИМО ДА ДРВЕЋЕ ТРАЈЕ. КАДА ЗАГАЂУЈЕМО ПРИРОДУ, ЗАГАЂУЈЕМО И ПЛАНЕТУ ЗАТО ВАС МОЛИМ ~ ПОМОЗИТЕ ЦЕЛОМ СВЕТУ! HE БАЦАЈТЕ ОТПАТКЕ НА СВЕ СТРАНЕ, ПОГОТОВО HE ЛОМИТЕ ГРАНЕ. ПРИРОДА ЋЕ HAM СЕ СВАКАКО ОДУЖИТИ, АЛИ МИ TO МОРАМО ЗАСЛУЖИТИ!

МАРКО КРСТИЋ IV-3

5

Жеље за маму

Када ме мама загрли ја осетим колико ме она стварно воли. Она ми прича лепе приче и рецитује песме. Када негде иде, ако може, она ме повезе.

Сташа Павловић IV-3

Борис Пупавац VIII-2

ЕКОЛОГИЈА

ЧУВАЈ ПРИРОДУ, ДРВЕЋЕ И ЦВЕЋЕ НЕКА СВЕ БЛИСТА ОД ЗДРАВЉА И СРЕЋЕ. ЗНАМ ДА ТРЕБА САДИТИ БИЉКЕ И ДРВЕЋА СТАБЉИКЕ. ЗАШТО, ЗАШТО, ЗАШТО БАЦАТЕ СМЕЋЕ?!? ЗАР HE ТРЕБА ДА HAM СЕ ШАРЕНИ МИРИШЉАВО ЦВЕЋЕ? HE!!! HE ПОКУШАВАЈТЕ ФАБРИКЕ ДА ГРАДИТЕ, ТРЕБА ШУМЕ ДА САДИТЕ. КАДА ШУМЕ БУДУ ЗДРАВЕ, РЕКЕ ЋЕ БИТИ ПЛАВЕ. ХЕЈ, ЉУДИ ~ HE ЗАГАЂУЈТЕ ПРИРОДУ, HE ОШТЕЋУЈТЕ ОЗОНСКИ ОМОТАЧ И HE ПРЉАЈТЕ ВОДУ! АКО ПЛАНЕТУ САЧУВАМО, ОНА ЋЕ МНОГО ДА HAM ПРУЖИ ЖИВОТ ЋЕ HAM БИТИ ЗДРАВИЈИ И ДУЖИ.

ДАНИЈЕЛА ВУКОВИЋ IV-3

Јесен у мом селу

Крупне капи кише полако замењују беле пахуљице снега које најављују позну јесен.

Само понеки осветљен прозор у нашем селу наговештава долазак новог дана. Уз све чешћи лавеж паса и песму петла, ранораниоцима долази још једно јесење јутро. Хладан ветар изводи своју застрашујућу мелодију терајући облаке и правећи тамне фигуре на хоризонту.

Излазим из куће и посматрам стабла младих шљива које се повијају под налетом ветра. Само понеки лист који је остао на голим гранама ускоро ће бити бачен на влажно тло. Да ли је могуће? Гле, на мој нос ветар донесе белу пахуљицу. За њом долете још једна, па још једна, па још једна...

Оне су испраћале јесен остављајући врата отворена новом годишњем добу, којем се много радујем, јер доноси безброј зимских чаролија.

Ђорђе Вученовић VII-1

Ања Радун IV-1

6

A világ és én  

     Nagyon  fontos  számomra,  hogy  nem vagyok  egyedül  ezen  a  világon.  Rajtam  kívül még sok‐sok millió ember él.      Szeretném  elhinni,  hogy  a  világ  szép,  de sajnos  ez  nem  mindig  van  így.  Vannak  szép dolgok, de nagyon sok a gyűlölet, a háború, a szomorúság  és  a  szegénység.  Valamelyik  nap néztem  egy  műsort  a  televízióban,  ahol  az erdélyi  szegény  gyerekeknek  csomagokat osztottak.  Az  egyik  kisfiú  búsan  azt mondta, hogy egyházi otthonban él, mert a szülei még ennivalót sem  tudnak venni, olyan szegények. Nagyon szomorú  lettem.  Ilyen  igazságtalan ez a világ, valaki dúsgazdag, valaki pedig szegény. Valamennyi  embernek  ugyanaz  a  célja,  mint nekem,  hogy  emberi  módon  éljen.  Békét  és nyugalmat  szeretnék  mindenkinek  ezen  a világon,  és  ha  nagy  leszek,  teszek  is  valamit ennek  érdekében,  vannak  gazdag  emberek, akik mégis szegények, mert nem tudnak örülni a  virágoknak,  madaraknak,  víznek,  és  nincs igazi barátjuk vagy egészségük. Szeretném, ha minden gyermeknek,  lenne otthona és  játéka, mert csak  így szép a gyermekkor. Az emberek már nem  tudnak örömet szerezni egymásnak, pedig csak egy kis odafigyelés kellene nekik.      Kicsi  vagyok még  ahhoz,  hogy megértsem ezt  a  világot,  de  szeretném  egy  nap  szebbé tenni.  Minden  embernek  joga  van  békében, szeretetben  élni,  és  hogy  boldogan  élhessen ezen a világon.  

Smit Dórián, VI. Osztály

Александар Аксић VII-1

Дунавски парк Обожавам Нови Сад, а један од омиљених делова тог града ми је Дунавски парк.

Поменућу прво дрвеће које се налази у њему. To cy разне врсте као што је тиса, гинко, храст... Свуда около су баштице са разноврсним цвећем које у пролеће и лето зашарени цео парк. На различитим местима у парку налазе се споменици познатим песницима који су живели у Новом Саду. У Дунавском парку је и језерце са малим острвом на коме расте предивна жалосна врба. У пролеће се време пролепша и тада језером плове Иса и Биса, чувени новосадски лабудови. Када сам последњи пут ишла у парк, видела сам и корњаче које су пливале и рониле дубоко ка дну језера.

Дунавски парк је увек пун људи, a највише има деце. Сви долазе у парк да се диве лепотама природе и да уживају у чистом ваздуху.

Данијела Вуковић IV-3

Тимеа Шмит VIII-4

7

БАКА И УНУК КАДА БАКА ИМА УНУКА ОНА ГА ВОЛИ, ЗА ЛЕПО ПОНАШАЊЕ ГА МОЛИ. ТРЕБА МУ ЧИТАТИ БАЈКЕ, ТРЕБА МУ ЉУБАВ ДАТИ, ТРЕБА СЕ ВОЛЕТИ. ТРЕБА ГА УЧИТИ ДА КАДА ПОРАСТЕ И ЧОВЕК БУДЕ ЗНА ДА ЧИНИ ДОБРЕ СТВАРИ И ДА СЕ ЈАКО ТРУДИ.

Дејан Аксић IV-1

Милана Вуковић VIII-1 НА ПРАГУ ПЕТОГ РАЗРЕДА Пети разред је почео, пуно брига нам је донео.

Наставник Дунџа превише гунђа. Дрхтим ко прут док одговарам географију већ седми пут.

Наставница Жељка док предаје српски само се смешка. Математика није љута као паприка јер је са Тијаном најлепша навика.

Do you speak English? Ту не треба пуно да мислиш! На биологији о животу размишљам и да би био лепши свашта смишљам.

До, ре, ми, фа, сол, ла... штета што ово није музичка школа. Драгана Голуб VII-1

ЧЕСТИТКА ПРОЛЕЋУ Хвала ти, За обасјан осмех На лицу, Што ми на уснама креће, Хвала ти пролеће.

За ласте и роде Што нам долећу, Хвала милом ПРОЛЕЋУ.

За бистре потоке, И љубичице у шуми, За раздраганост и срећу, Хвала, хвала Милом ПРОЛЕЋУ.

Николина Попржен I-1

Марина Коларски VII-3

НОВИ САД НОВИ САД ЈЕ МОЈ ОМИЉЕНИ ГРАД УВЕК ЈЕ БЛИСТАВ И МЛАД. ЛЕПШИ МИ ЈЕ НОВИ САД НЕГО ВЕЛИКИ БЕОГРАД. НОВИ САД ВОЛИМ И ЗА ЊЕГА СЕ МОЛИМ. СРЕЋАН САМ И ПОНОСАН САД ЈЕР ЈЕ НОВИ САД МОЈ ГРАД! Жељко Вујасин IV-2

8

ЗАНИМАЊЕ КОЈИМ БИХ ЖЕЛЕО ДА СЕ БАВИМ

Сваки човек да би обезбедио својој породици све што им је потребно мора нечим да се бави, да ради и зарађује. Често сâм размишљам коју школу да упишем да бих се бавио оним занимањем које волим и притом да добро зарађујем.

Са занимањем које ми се свиђа случајно сам се упознао. На телевизији сам видео рекламу за аеро-митинг. Молимо сам тату да ме води у Батајницу. Дивио сам се моћним авионима и висинама које су досезали.

Гледајући их замишљао сам себе у сјајним униформама, гледајући у висине дивио сам се бескрајном плаветнилу. У стварност су ме враћали снажни звуци авиона који су летели изнад нас. Дивио сам се и самим пилотима, и акробацијама које су правили високо на небу. Посматрајући их пожелео сам и ја да постанем пилот. Возио бих и путничке авионе и самим тим бих упознао разне људе и њихов начин живота.

Причао сам са мамом и татом о овом занимању, а они су ми рекли да ко жели да постане пилот мора да буде изузетно здрав, способан и да добро учи. Мислим да сам на добром путу да постанем пилот, и надам се да ћу се једног дана винути у ваздух у неком моћном авиону.

Душан Козаров VI-2

Милан Новковић III-1 Даниела Еђеди IV-1 Ивана Хајду IV-1

9

Шандор Петефи  

     Није редак случај да, када питате неког шта зна о личности чије име носи улица у којој станује, место одговора добијете слегање раменима.   

     И  у  овом  броју  “Школског  звонa”  настављамо  да  вам  представљамо личност,  чије  име  носи  нека  од  руменачких  улица.  Личност  коју  смо одлучили да вам представимо у овом броју је Шандор Петефи.  

     Шандор  Петефи  (мађ.  Petőfi  Sándor)  (1.  јануар  1823.,  Кишкереш, Мађарска ‐ 31. јул 1849, Шегешвар, Мађарска (данас Сигишоара, Румунија) ) је мађарски песник и један од вођа националног покрета 1848. Отац му је био Србин Стеван Петровић, мајка му је била Словакиња Марија Хрузова, а Шандорово  крштено  име  је  Александар.  Сматра  се  најталентованијим  и најбољим мађарским лирским песником 19. века. Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.  

     У  бурним  годинама  које  су  потресале  већи  део  Европе,  веома  се  истицао  као  ватрени  мађарски националиста,  поборник  републике  и  присталица  револуције.  Године  1848.  дошао  је  на  чело  пештанске омладине  и  убрзо  постао  идеолог  мађарске  револуције  за  отцепљење  од  Хабзбуршке  монархије  и осамостаљење Мађарске. Међутим, убрзо су мађарски племићи преузели руководство и ушли у договоре са  аустријским двором о  повластицама и  уступцима.  Револуционар Шандор  се  придружио  побуњеничкој војсци  која  је  кренула  у  рат  против  хабзбуршких  трупа.  На  несрећу  по  побуњенике  Русија  се  активно укључила  у  догађаје  подржавши  бечки  двор,  а  у  намери  да  се  угуши  револуционарни  републиканизам. Петефи је највероватније погинуо 1849. у бици код Шегешвара, мада је исправније рећи да му се ту изгубио сваки траг. Његова поезија је имала велики утицај на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја. Најпознатија дела су му Петефијеве песме, Апостол и Витез Јанош. Данас мост у Будимпешти носи његово име. 

Приредила:  Марина Коларски VII‐3 

 

Мале Мачке ‐ НАЈУГРОЖЕНИЈА врста Иберијски рис  

     Верује се да је иберијски рис еволуирао од пећинског риса, фелиде тешке око 30 kg, која је скитала Европским континентом пре неких 100 000 година. Док  са  мањи  иберијски  рис  хранио  кунићима,  крупнија  евроазијска  врста  је ловила срне и дивокозе.      Широм Пиринејског    (Иберијског)  полуострва и  јужне Француске,  археолози су пронашли остатке иберијског риса, пружајући доказе о првим лововима људи на ову мачку, због њеног крзна и меса.      Станиште  ове  врсте  се  стално  смањује  са  повлачењем  медитеранске  макије  пред  обрадивим земљиштем, пашњацима домаће стоке и шумским засадима. Рис  је међутим наставио да се шири на југ све до половине XIX века, када  је почео да постаје све ређи. Почетком ХХ века, популације ове мачке су биле ограничене на планинска подручја југозападног дела Иберије.      Узроци  за  нестајање  ових  врсти  су:  непрекидан  прогон  (који  је  подржала  Шпанска  влада)  као  и Миксосматоза (болест зечева и кунића), пренета из Француске.      Мада  је 1974.  године рис проглашен  заштићеном врстом  у Шпанији и Португалији, његов број  се  није повећао, пошто су га и даље ловили замкама и омчама постављеним за друге животиње.      До данас је опстало само веома мало ових животиња, а и даље се илегално одстрељују, њихова станишта непрекидно нарушавају,а и саобраћај узима данак – неки од њих завршавају под точковима аутомобила. Њиховаом основном плену кунићу прети опасност од вирусне хеморагичне грознице.      Мале популације живе на десетак изолованих микро локација, а има их свега 600 јединки. IUCN  је прогласила иберијског риса најугроженијом врстом мачака,  којој прети нестанак са лица Земље у првим деценијама 21. века, Европски заштитници се очајнички труде да им се то не догоди. 

Приредила:  Теодора Шишаковић VII‐3 

  

10

AZBUKA LEPOG PONA{AWA

(Bonton za decu)

О НОСУ И ЏЕПНОЈ МАРАМИЦИ  

     Hoc  ти  штрчи  с  лица,  али  ти  не  представља  велику сметњу док немаш кијавицу. Али у том случају је гадно, ако  ти  висе  бале  или  ако  их  чак  бришеш  руком  или рукавом. To  раде мала деца  ако  увек  за њима не  трчи неко са џепном марамицом.      Марамица  може  бити  платнена,  али  је  у  масовној употреби и папирна марамица која је много практичнија јер  се  не  пере и  хигијенскија  пошто  се  после  употребе баца.      За  тобом  нико  неће  трчати  с  марамицом;  мораш  је сам носити, а не да завлачиш прсте у нос. Кад бришеш нос, окрени се на другу страну од људи. И немој трубити као у трубу.      Џепном марамицом заклањамо уста и при кијању. He само да није лепо, него није ни здраво да неком кинемо у  лице  и  да  га  попрскамо  пљувачком.  Ако  не  можеш задржати  кијање,  или  не  стигнеш  довољно  брзо  да извадиш  марамицу  из  џепа,  окрени  лице  од  људи  и заклони уста руком. И не кијај гласно као из топа.      Aкo  неко  кине  пред  тобом,  не  треба  му  викати  "На здравље!"  или  штогод  слично.  To  je  стари  обичај, вероватно из времена кад је владала црна куга, пошто је кијање  било  први  знак  те  болести.  Немој  ништа  рећи, као да се ништа није ни догодило.      Руком  ћемо  заклонити  уста  и  при  зевању.  Место длана,  можеш  ставити  пред  уста  и  џепну  марамицу. Неки  пут  се  зевање  може  и  зауставити.  Покушај! Нарочито  пази  да  не  зеваш  у  већем  друштву.  А  ако мораш нешто  да  испљунеш,  не  пљуј  никада  на  земљу, него у марамицу или WC шољу, а потом пусти воду.      И  кад  имаш  кашаљ,  кашљи  у марамицу,  а  не  прскај око себе.      Код  неких  народа  важи  као  пристојно  ако  се  после јела  подригује.  To  je  похвала  ономе  ко  нас  је  угостио, знак да је јела било довољно и да је било добро. Разуме се,  ми  их  нећемо  подражавати.  За  нас  је  гласно подригивање израз неваспитања. Зато није пристојно ни ако се тако наједеш да подригујеш.      Ни штуцање  није  лепо,  иако  га  понекад  не  можемо избећи. Можеш га зауставити ако се у малим гутљајима напијеш воде. Наставиће се...   

(из књиге “БОНТОН ЗА ДЕЦУ” Соње Каурић)Приредиле и прилагодиле:

Марина Коларски и Маријана Негру VII‐3

Јелена Секеруш VIII-3

Елена Горењак VII-3

Роланд Бачи VIII-3

Теодора Шишаковић VII-3

11

PIROS

A meglévő történelmi források szerint már Szent István király uralkodása idejében, a XI. század elején létezett egy keresztény kolostor a mai Piros (Rumenka) környékén, Aranylábú Bács néven. Már 1237-ben a kordokumentumok említik, mint Bács vármegyei helységet. IV. Béla magyar király, Pirost a bélakúti (Pétervárad alatt) cisz-tercita apátságnak adományozta a következő településekkel együtt: Zajol, Bivalyos, Baksafalva, Kű-Széntmárton, Vásáros-Várad, Csenei és Mortályos. Ezek a helységek mind a mai Újvidék város területén voltak. Hogy Piros helység nevét honnan kapta, azt csak feltételezhetjük, ugyanis a régi egyházi könyvek megemlítik Piroska nevét, Szent László király leányát, aki a XII. században feleségül ment II. Komnénosz János bizánci császárhoz. Az akkori feljegyzések szerint Piroska (görögül Irena) többször utazott Konstantinápolyba, és utazása közben a mai Piros helyén létező királyi birtokon Piroska-majorban pihent meg. A helységet tehát Piroska-majornak, majd később csak egyszerűen Pirosnak nevezték. 1432-ben már Garai Miklós nádor birtokai között felsorolták Futakot és Pirost is. A török hódítások után (1526), Zajolt, Baksafalvát és Pirost a törökök teljesen lerombolták és lakói elmenekültek. A török uralom alatt a defterek (adólajstrom) a bácsi náhiban: Irmák, Alpár és Cserin helységeket, három-három adózóval tartották nyilván. Cserin elnevezés, nem lehetett más mint Piros szláv elnevezése, ami arra utal, hogy abban az időben szerbek lakták a falut. A XVI. század végén a szerbek tömegesen telepszenek le erre a vidékre és legtöbbször a régi nevét alkalmazzák a településnek. Így például Piros-Cserin, Zajol-Sajlovo, Baksafalva-Bakšić, Kömend-Kamendin, Csenei-Čenej, Vásáros Várad-Varadinci. A százötven éves török uralom után, amikor 1699-ben megkötötték a karlócai békét, ez a terület Ausztria uralma alá került. Piros mint puszta került a futaki uradalomba, de már 1717 után mint falu szerepel. Az osztrák császár és magyar király, II. József 1781-ben gróf Hadik András ismert hadvezérnek nagy birtokot ajándékozott, így Futakon kívül a Nagy-Piros nevű majorsággal is rendelkezett. Az ő birtokai Futaktól egész Máriamajorig (mai Stepanovićevo) terjedt. Mivel Hadik Andrásnak e nagy birtokon kevés volt a munkáskéz, így elrendelte Varga József inpopulátornak (jobbágytoborzó), hogy toborozzon számára munkabíró jobbágyokat. Még 1770-ben történt Heves vármegyében, hogy az egri püspök, Eszterházy Károly elkergette a kálvinistákat Tiszaroff, Tiszaders és Tiszanána falvakból. Ezek az elűzöttek Hajdú vármegyében telepedtek le és ott létrehozták a Tetétlen nevű településüket. Tetétlenben igen nehéz volt az élet, mert a családok nagyok voltak, a föld meg kevés. Tetétlenben csak 12 évet éltek, amikor arra járt Varga József, Hadik András inpopulátora. 1784-ben II. József vallási türelmet hirdető (tolerancia) rendelete tette lehetővé, hogy a református magyarok is betelepedjenek Bácskába. Ugyanis, Tetétlenben élő elégedetlenek a törvényt kihasználva, szervezkedni kezdtek és megkezdődött az elvándorlás az “ígéret földjére”, Bácskába! A Budán székelő Királyi Helytartótanács engedélyezte ezt az elvándorlást, vallási szabadságot, templomépítést biztosítva nekik és vállalva a jobbágysorsot is, Varga József vezetésével nekivágtak a nagy útnak. Megtettek több mint 250 kilométert, fogatos kocsival, jószágaikat hajtva, éjjelenként sátorban vagy a kocsikon megpihenve. Számítások szerint ez az út több hétig tartott. A falvak neveit felidézve, ahonnan a református magyarok elköltöztek, Nagy-Kunság területe, tehát a pirosi magyarok a valamikori kunok leszármazottai. Varga József megígérte a népnek, hogy a leendő új otthonukban szabadon élhetnek, három évre adómentesek lesznek, és hogy szabadon gyakorolhatják vallásukat is. Így 60 református magyar család 1786 nyarán megér-kezett Pirosra. Az elkövetkező napokban szerződést kötöttek gróf Hadikkal, ahol megállapodtak a jobbágyok és a földesúr kötelezettségeiben. Ezt a szerződést a zombori megyei levéltárban őrzik. 1787-ben Szabó Mihály tanító összeírása szerint, a magyarok száma 583, míg a szerbek száma kb. 700 lélek lehetett. 1789-ben a kolera pusztított Piroson, sokan megbetegedtek, meghaltak. 1790-ben a futaki földesúr kívánságára, Virág Mihály megyei kiküldött összeírta Piros lakosságát és akkor 557 magyar és 552 szerb lakost talált. 1796-ban Szerémség térségeiben dühöngött a pestis. Ez részben érintette Pirost is. Újabb félelem, betegség és halálos áldozatok voltak. Újvidéken a pestis elmúltával, a főtéren emelték fel a Szentháromság szoborcsoportot, amit 1947-ben lebontott a városi hatóság! 12

Piroson 1798-ban kezdték építeni a református templomot. A szerződés szerint gróf Hadik kötelezte magát az épületanyag biztosítására, ami a templom felépítéséhez szükséges. Majd hosszas alkudozás után, hozzáláttak a templomépítéshez. A templomot tölgyfarönkökből, gerendákból építették és sárral tapasztották be. A régi templomot 1844-ben döntötték le és téglából újat építettek, amely még ma is áll. 1831-ben a falut újabb csapás érte, megjelent a kiütéses tífusz és havonta 50-60 ember halt meg (normális körülmények között 8-10 ember), így a falu hat hónap alatt elvesztette lakóinak egynegyedét. Az 1848-as forradalmi év Piroson is maradandó nyomot hagyott. Ez év szeptemberében egy szerb felkelő csapat Szerémségből érkezett. A szerb felkelők Ausztria oldalán harcolva, tömegesen támadták a magyar felkelőket Dél-Bácskában. Piros magyar lakossága családostól menekült Bácsfeketehegyre, Ómoravicára (Bácskossuthfalvára) és Pacsérra. A magyar szabadságharc leverése után a magyar családok csak 1849 végén tértek vissza otthonaikba, amelyeket részben kifosztva és megrongálva találtak. Habár 1849 után a jobbágyságot felszabadították, a pirosi magyarok továbbra is függő viszonyban maradtak a földesúrral. A helyzet annyiban változott, hogy most béresek, napszámosok lettek. 1851-ben Hadik grófok az uradalmat eladták Brunswick főnemesi családnak. Pirostól északabbra húzódik a csatorna déli ága, amely Újvidéknél torkollik a Dunába. Ezt a kiscsatornát 1870-1875 között ásták ki. Elsősorban ármentesítésre, de kisebb dereglyék, uszályok is használják. 1870-ben építik a Szabadka-Újvidék vasútvonalat. A hagyomány szerint, mivel a jegyzőnek a falu alatt voltak a jó minőségű földjei ahová a vasutat tervezték, a jegyző kérelmére a vasutat 3 km-rel keletebbre helyezték el a tervezettől azzal a kifogással, hogy a gőzmozdony tüzet okoz, ha a vasút a falu alatt vezet! A falu gazdaságilag csak a XIX. század végén lendült fel. Különösen a jó minőségű ekevasak használata terjedt el ebben az időben, de már megjelentek az egyes mezőgazdasági gépek is, az első arató-cséplőgépek. (Egy, az 1820-as években a falu használt pecsétjén két pálmaág között ekevas, s ezek között egy kalász látható ezzel a körbeírt szöveggel: Sig. Com. Piros. 1792.). 1874-ig nagyon rossz állapotban volt a magyar iskola. Ezért a református gyülekezet úgy határozott, hogy a hívek segítségével új iskolát építenek. A főutcáról szárazkapu bejáraton lehet bejutni az iskolába. Jobbra és balra volt egy-egy tanterem és tanítólakás. A bejáratban erről egy emléktábla tanúskodik, a következő felirattal: A pirosi református hívek áldozatából épült 1874-ben. Az 1900. évi népszámláláskor Piros lélekszáma 2203, 455 házban. Anyanyelv szerint 1009 magyar, 1048 szerb, 72 német, 64 szlovák és 10 egyéb. Vallás szerint 932 református, 109 ágostai evangélikus, 1028 görögkeleti, 13 izraelita és 44 egyéb. Háború után, 1945-ben végrehajtották a földreformot. Több föld nélküli magyar is kapott földet, de hamarosan, már 1948-ban megalakították a szövetkezetet és kényszerítették a földtulajdonosokat, hogy tagokká váljanak. A szövetkezetbe 54 család társult az egész faluból, körülbelül 800 kat. hold földdel. Már 1952-ben a szövetkezet felbomlott. 1952-ben iparilag is fejlődésnek indult a falu, ekkor épült fel a csatorna túlsó partján a kendergyár, majd bővítették a faluban a gőzmalmot. Ekkorra befejeződött a falu villamosítása is. Az 1953-as népszámlálás alkalmával a falunak 2023 lakosa volt. A nemzeti összetétele szerint 1100 szerb és 919 magyar lakos. 1955. szeptember elsején, nagyobb változás történt a falu életében, mert ekkor közigazgatásilag Pirost az újvidéki község területéhez csatolták, míg Piroson kilenc tagú helyi bizottságot hoztak létre és helyi irodát.

(Forrás: Dr. Borovszky Samu: Bács-Bodrog Vármegye, Budapest, 1903.; Érdujhelyi Menyhért: Újvidék története, Újvidék, 1894.; Boško Petrović, Novi Sad, Matica Srpska, 1957.; Iványi István: Bács-Bodrog vármegye helynévtára, V. kötet, Szabadka, 1907.)

13

ЗАШТО СЕ ТРАГА ЗА ЖИВОТОМ НА МАРСУ?

Недавно су научници нашли трагове ситних старих бактерија у једној стени са површине Марса. То би могао да буде знак да је на Марсу постојао живот пре више милиона година. Пречник Марса упола је мањи од Земљиног, а сматра се да је планета Марс најсличнија Земљи. На Земљи и на Марсу долази до промена годишњих доба, најнижа температура на Марсу је -50 °С, а највиша 21 °С у близини екватора. Међутим, разлике су могобројне и важне: атмосферу Марса чини танак слој претежно угљен-диоксида; воде и кисеоника има у минималним количинама, поларне капе сачињене су од залеђеног угљен-диоксида, а остатак површине покривен је стенама и пешчаним пустињама. И поред тога Марс највише обећава у потрази за животом у Сунчевом систему. Од 1976. две америчке сонде „Викинг“ проучавале су и снимале изблиза ову планету. Јула 1997. на Марс се спустила сонда Марс Патфајндер (Трагач) коју је послала НАСА. Сондом је на Марс стигло и мало свемирско возило којим се управљало са Земље. Оно је истраживало тло планете и послало снимке високе резолуције. Мисија је открила да би на Марсу могло да буде воде у текућем стању, мада је реч само о закључцима на основу добијених података. На Марс су кренуле нове свемирске сонде у потрази за водом. Нови подаци биће доступни после 2010. године.

ЗАНИМЉИВОСТ: Највиша планина Сунчевог система се налази на Марсу. То је узвишење Олимп, вулкан који је висок око 26.000 метара, што је три пута више од Монт Евереста, највишег врха планете Земље...  

 

ДРЕВНИ ЕГИПАТ  

Зашто су Египћани градили пирамиде? Највеличанственије  грађевине  древног  Египта  су пирамиде, задивљујући споменици гробне уметности који  су  служили  као  гробнице  фараона.  Њихова мумифицирана  тела  затварана  су  у  саркофаге  и смештана  у  гробну  одају  у  средишту  пирамиде. Најстарије гробнице – мастабе – биле су грађевине у облику  широке  и  ниске  зарубљене  пирамиде. Изградњом  зарубљених  пирамида,  које  су  се  градиле  тако  што  су  се  на  најнижој градиле друге, уже пирамиде,  једна изнад друге, настале су степенасте пирамиде од којих  је  данас  сачувана  само  једна,  а  припадала  је  краљу  Зосеру  из  Сакаре. Пројектовао  ју  је  архитекта  Имхотеп  2600.  године  пре  н.е.  Развитак  грађевинских техника довео је до изградње правих пирамида од којих су најпознатије три пирамиде фараона IV династије у Гизи (код Каира) посвећене Кеопсу, Крфрену и Микерину. Зашто су стари Египћани балсамовали своје мртве? Стари  Египћани  су  веровали  у  загробни  живот.  Да  би  душа  преживела,  било  јој  је потребно тело. Стога су мртви балсамовани поступцима који су гарантовали савршено очување покојниковог тела. Када би фараони умрли, уклањани су унутрашњи органи, а утроба им је испуњавана конзервирајућим материјалима и мирисним травама. Тела су затим умотавана ланеним завојима и полагана у саркофаге од обојеног дрвета који су смештени у одаје за мртве. Захваљујући овом поступку, који се зове мумификација, покојниково тело је очувано нетакнуто вековима, и душа би постала бесмртна.   

14

РЕЗУЛТАТИ НАШИХ УЧЕНИКА СА ТАКМИЧЕЊА И СМОТРИ:

Математика (наставница Тијана Тадин) Такмичење "Мислиша":

I награда: Анамарија Родић VI-2 II награда: Маријана Негру VI-3 и Теодора Шишаковић VI-3 похвала: Марина Коларски VI-3 и Наташа Коларски VI-3

٭٭٭Историја (наставник Дунић Милутин)

Општинско такмичење: (ОШ "Светозар Марковић Тоза"-Нови Сад) II место: Квргић Милана VIII-2 и Кесић Марко VIII-1 III место: Давидовић Драгана VIII-1 и Савић Никола VIII-1

٭٭٭Географија (наставница Оливера Пепић)

Општинско такмичење: II место: Пожар Далибор VIII-2 III место: Коларски Љиљана VII-3

٭٭٭Хор и оркестар (наставница Аранка Бачи)

Покрајинско такмичење оркестра (Нови Бечеј) : III место: Здравковић Дуња VI-2 Комненић Милош VI-2 Матић Никола VI-2 Милошевић Марија VI-2 Николић Никола VI-2 Топалов Александар VI-2 Милка Бањац VII-1 Марина Брадић VII-1

٭٭٭Техничко и информатичко образовање (наставница Наталија Шипош)

Прво јуниорско првенство у роботици III место: Далибор Гириц VII-3 Остали учесници такмичења из наше школе били су: Ранко Мајкић VII-3 Никола Матић VI-2 Јован Кoстић VI-2

Српски језик (наставница Мирјана Ковачевић)

Општинско такмичење: II место: Пивнички Теодор V-1 и Стојановић Михаило VII-2

Окружно такмичење: II место: Пивнички Теодор V-1

٭٭٭Физичко васпитање (наставник Миливоје Стевановић)

Првенство школе у кошарци за девојчице Резултати за I и III место I место: VII-1: VIII-2 (32:38) III место: VIII 3 : VIII 1 (30:15) 1. VIII-2 2. VII-1 3. VIII-3 4. VIII-1

Општинско такмичење у кошарци за девојчице (Нови Сад) III место: Дуња Стевановић VIII-2 Милана Квргић VIII-2 Сердар Јована VIII-1 Ивикић Невена VII-1 Брадић Марина VII-1 Анастасијевић Исидора VII-1 Шипка Борислава VII-2

٭٭٭Школско такмичење "Звезде мале школске позорнице"-плесачи, организовано је 20. V 2009. године. Ученици другог разреда представиће нашу школу на градском такмичењу.

٭٭٭Ученици разреда у оквиру наставе природе посетили су Институт за ратарство-Римски шанчеви и упознали се са начином настајања хибрида.

٭٭٭На ликовном конкурсу "Крв- живот значи" ученик четвртог разреда, Кочи Данијел освојио је прво место.

Издавaч: ОШ “Свети Сава”, Јована Јовановића Змаја 24, 21201 Руменка

Директор: Светозар Козаров

Уредништво (ученици): Теодора Шишаковић, Марина Коларски, Маријана Негру, Немања Шишаковић, Драгана Голуб, Јелена Зељковић

Уредништво (наставници): Мирјана Ковачевић, Жељка Чолак, Ружица Головић, Анђелка Плачков, Едита Нађ, Георгина Енги, професори разредне наставе

Техничка реализација: Секција ТИО

15