lazarsavatic.edu.rs · Школски програм за 5. разред 6 Основна...

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Основна школа ''ЛАЗАР САВАТИЋ''

Земун, Кеј ослобођења 27

Тел. 2197-061; 2197-077; 3165386

факс/316-0989

Е-mail: [email protected]

www.lazarsavatic.edu.rs

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ

V РАЗРЕД

за школску 2018/19,2019/20,2020/21. и 2021/22. годину

ЗЕМУН, јун 2018.

Школски програм за 5. разред

2

Основна школа „Лазар Саватић“


3


САДРЖАЈ

I Школски програм Школски програм ............................................................................................................................. 5 Подаци о школи ............................................................................................................................... 6 Праћење остваривања школског програма ..................................................................................... 11 Школски тим наставника ................................................................................................................... 13 Списак уџбеника и приручника који се користе у овој шк.години ................................................... 18 Наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања ......................................... 20 Наставни план за пети разред основног образовања и васпитања ............................................... 22 II Обавезни и препоручени садржаји обавезних наставних предмета ................................... 24 Српски језик ..................................................................................................................................... 24 Енглески језик .................................................................................................................................. 39 Ликовна култура ............................................................................................................................... 64 Музичка култура ............................................................................................................................... 75 Историја ........................................................................................................................................... 91 Географија ....................................................................................................................................... 99 Математика ...................................................................................................................................... 108 Биологија .......................................................................................................................................... 118 Техника и технологија ...................................................................................................................... 128 Информатикаи рачунарство ............................................................................................................ 138 Физичко васпитање .......................................................................................................................... 149 III ПРОГРАМ ОБАВЕЗНИХ И ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ................................................................ 170 Верска настава ................................................................................................................................ 171 Грађанско васпитање ...................................................................................................................... 177 Француски језик ............................................................................................................................... 184 Физичко васпитање – изборни спорт .............................................................................................. 206 IV ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ ........................................................................................... 208 Чувари природе ............................................................................................................................... 208 Цртање, сликање и вајање .............................................................................................................. 210 Хор и оркестар ................................................................................................................................. 217 V Препоруке за припрему индивидуалног образовног плана за ученике којима је потребна додатна образовна подршка ........................................................................................................... 222 VI Друга питања од значаја за остваривање наставних програма ............................................... 223


4



5


ШКОЛСКИ ПРОГРАМ Школски програм садржи обавезни, изборни и факултативни део. Обавезни део школског програма садржи наставне предмете и садржаје који су обавезни за све ученике одређеног нивоа и врсте образовања. Изборни део школског програма обухвата обавезне изборне наставне предмете и изборне наставне предмете. У оквиру изборног дела обавезни изборни наставни предмети, ученик се обавезно опредељује за: - верску наставу или грађанско васпитање, и изабрани наставни предмет задржава до

краја другог циклуса основног образовања и васпитања; - страни језик, са листе страних језика коју нуди школа, и изабрани наставни предмет

задржава до краја другог циклуса основног образовања и васпитања; - спортску грану (изборни предмет: физичко васпитање - изабрани спорт), са листе коју

нуди школа на почетку школске године. Школа је дужна да од петог до осмог разреда ученицима понуди, поред обавезних изборних наставних предмета, још најмање четири изборна предмета за пети разред, од којих ученик бира један, на почетку школске године. Факултативни део школског програма задовољава интересе ученика у складу са могућностима школе, као и садржаје и облике слободних активности (хор, оркестар, екскурзије, секције, културне и друге активности...). Ученик петог разреда има 23 часа недељно, односно 26 часова ако образовање стиче на језику националне мањине. Наведени број часова увећава се са максимално пет часова изборних наставних предмета, односно шест часова за ученике припаднике националних мањина.


6


О ШКОЛИ

ШКОЛСКА ЗГРАДА

Основнa школa "Лазар Саватић" која 1961-1962. израста уз саму обалу Дунава, на бившем дечјем игралишту и месту занатских радионица, на Кеју ослобођења, покрај велике земунске пијаце, у најстаријем делу Земуна, познатом по аласима, са богатом историјском, културном, уметничком, просветном и политичком традицијом. Доградњу доживљава десет година касније (1972.), јер то изискују потребе целодневног рада ученика и наставника.

Грађена је по пројекту познатог архитекте Алексеја Бркића, а подигнута на парцели 121. чија је површина 8.530 м2, од чега је: под објектом 1621. м2, школско двориште - 870 м2, прилази и стазе - 162 м2, вежбалишта - 1299 м2 и 4000 м2 зелене и друге површине.

Укупна корисна површина зграде је 4.418 м2 и распоређена је на: 26 учионица, 1 кабинет за физику-хемију, 1 кабинет за биологију, 1 кабинет за музичко, 2 радионице за техничко образовање, 1 фискултурну салу, 1 свечану салу са 300 седишта, 1 библиотеку са читаоницом, 1 дидактички кабинет, 9 радних кабинета за припремање наставника за рад, 5 радних просторија за стручне сараднике, директора, секретара, рачунополагача, административно-финансијког радника, 1 кухиња, 1 трпезарија са 150 столица, 1 амбуланта, мултимедијални центар (амфитеатар са 80 седишта, клуб, мултимедијална радионица 40 седишта, дискотека).

Регистрована је код Окружног привредног суда 3. јануара 1966. године, под бројем 62/66, у Београду.

Зграда у целости задовољава потребе васпитно-образовног рада и данас ради у једној смени.


7


ОПРЕМЉЕНОСТ ЗГРАДЕ

Оснивање и почетак рада школе прати и одговарајуће опремање намештајем, наставним средствима, уређајима, реквизитима, алатима и машинама. У току четрдесетогодишњег рада постојали су релативно повољни услови за нова опремања и укупна побољшавања материјалних услова рада, и они се плански и организовано користе. Данас школа поседује све потребне врсте наставних средстава, односно у целости задовољава утврђене и законом прописане нормативе и стандарде. Наставницима и стручним сарадницима је омогућено да користе рачунаре, а што има утицаја на израду дидактичких материјала у сарадњи са ученицима и родитељима ученика.

Школа је опремљена са око 40 рачунара (од чега у две рачунарске учионице по 9), 10 ТВ, 7 видео рекордера, 10 графоскопа, 2 LCD пројектора, 2 преносива рачунара, белим таблама, фотокопир апаратом, покретним таблама и паноима, стручном литературом и другим неопходним дидактичким средствима. Сва дидактичка средства се одржавају, чувају и редоно допуњавају новим. Постоји објективан проблем да су нека дидактичка средства застарела и некомплетна и да су неуједначено распоређена по кабинетима, радним просторијама и учионицама.

Библиотека има више од осамнаест хиљада књига. Својом укупном тематиком и садржајном структуром задовољава потребе ученика, наставника, стручних сарадника и родитеља. У школу редовно стиже више од четрдесет листова и часописа, и то из свих области науке, уметности и технике.

МУЛТИМЕДИЈАЛНИ ЦЕНТАР

Прикључивањем школе на даљинско грејање, ослобођен је подрумски простор површине око 450м2 (три угљаре, котларница и шљакара).


8


То је променило план и за изградњу ММ учионице, те је предвиђена једна од подрумских просторија, које су биле намењене централном грејању у школи. То је довело

до увећања трошкова, ангажовања и укључивања великог броја људи из локалне заједнице и родитеља. Препознавање нових капацитета и ресурса је изазвало и промену конкретних задатака и активности. Подрумски простор је пружао много веће могућности од израде једне ММ учионице.

У том простору је уређен амфитеатар са 89 фиксираних седишта, потпуно опремљен свим апаратима за ММ учионицу : видео бим , пројектор, лаптоп, клавир, адекватне табле, прикладно осветљење и озвучење као и вентилација. Поред ове просторије уређен је клуб - просторија са малом чајном кухињом, уведена је интернет линија, опрема се разним стручним часописима и литературом. Клуб се намештајем који постоји, малим интервенцијама прилагођава промени намене простора. Израђена је и опремљена мала ММ учионица са 42 седишта, са комплетном ММ опремом, као и велики амфитеатар, са додатком “Паметне табле“ - најновијим ММ средством. Све просторије обједињава ходник и мокри чвор са тоалетима. Отворени су посебани улази за ове просторије. Изграђена и опремљена још једна просторија - дискотека, а која се користи вишенаменски. Ова просторија служи за забаву ученика. У њој се одвијају разне прославе ( завршетак школске године, прославе значајнијих постигнутих резултата у спорту нпр, рођендана наших ученика и др). Дискотека је опремљена светлосним и звучним помагалима. Постављен је и видео бим са платном који може да послужи за такмичење ученика у тзв. „караокама“. У дискотеци има 40 покретних седишта, тако да се иста може користити и за друге виодео пројекције.

Све ово је започето и завршено пре добијања средстава за реализацију пројекта, а значајан је удео родитеља, донатора и радника школе у реализацији ових пројеката.

Даљи задатак је опремање канцеларије са складиштем аудио-видео опреме и средстава која се користе у ММ центру, која ће служити и као ММ библиотека.

Овим иницијативама школа је направила још један корак ка постизању вишег стандарда едукације и организованог коришћења слободног времена, чиме ће рејтинг школе остати и даље у самом врху српског школства.

ПЕДАГОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА

Све до 1. септембра 1970. године школа је организована и ради полудневно, у две смене. Од тада са свим ученицима васпитно-образовни рад је заснован на принципима целодневног рада, као и у још осам школа у Београду. Основни циљ и смисао целодневног рада са ученицима је социјално, педагошко и животно реаговање на потребе породица у којима су оба родитеља у радном односу, као и настојање да се створе истински услови за демократизацију образовања, тј. да успех ученика што мање зависи од социјалног статуса и друштвене моћи родитеља. Ученици су у школи од 8,00 до 16,00 часова, односно од 5,30

до 18,00 часова када то захтева радно време родитеља. Педагошка организација се програмски и дидактичко-методички обогаћује новим видовима рада са ученицима: самосталним радом ученика (четири часа недељно у млађим, односно шест часова


9


недељно у старијим разредима) којим се замењују домаћи задаци из полудневне школе, затим активностима у слободном времену (јутарњем, подневном и послеподневном), здравственим васпитањем и исхраном ученика која ученицима нуди три оброка (доручак, ужину и ручак). Посебно обогаћивање чини увођење енглеског језика од првог разреда.

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА

Међу бројним наградама и друштвеним признањима школи посебно место имају: Орден Светог Саве 2. степена добијен од Српске православне цркве, уручене 2009.г. од Митрополита црногорско-приморског Господина Анфилохија, заменика његове Светости Патријарха српског Господина Павла, године 2003. школи је стране министра просвете, Гаше Кнежевића уручено Признање за најуспешнију школу у Србији по основу пријемних и квалификационих испита, а 2006. године школа је од Министарства просвете добила Светосавску награду „због изузетног доприноса развоју образовања и спорта у 2005. години“,Орден св. Саве СПЦ 2009. године, Вукова награда 2012;Сретењско одликовање

Председника РС. Ту су и Плакета СУБНОР-а Југославије, Октобарска награда Београда "Доситеј Обрадовић",Плакета СУБНОР-а Југославије, Октобарска награда Београда "Доситеј Обрадовић", Плакета Скупштине града Беодграда, Октобарска награда Земуна "22. октобар", Плакета "Најбољи пионирски одред Београда", Плакета СУБНОР-а Земуна и на десетине пехара и плакета, диплома и признања, смештених у витринама школе да сведоче о постигнутом и друштвено одговорном раду.

РАДНИЦИ ШКОЛЕ

Са око 865 ученика, распоређених у 15 млађих и 15 старијих одељења, раде 74 запослена: 1 директор, 4 стручна сарадника (педагог, психолог, библиотекар, медијатекар), 50 наставника (47 професора и 3 наставника), 1 секретар, 1 рачунополагач, 1 административно-финансијски радник, 1 домар, 1 портир, 1 куварица, 1 сервирка и 12 спремачица. Кадровски услови рада су у сталном успону, нарочито када је реч о наставном особљу. Раст броја запослених у непосредној је вези са променама у наставним плановима, у нормама часова наставника, у броју ученика у одељењу, у организацији целодневног рада у млађим разредима када са одељењем раде два учитеља.

Квалификациона структура запослених стално се побољшава и утиче на унапређивање васпитно-образовног рада са ученицима. Сада са ученицима старијих разреда ради само три наставника са вишом стручном спремом, док је таквих наставника у млађим разредима нешто више. Сви наставни предмети су стручно заступљени.

УЧЕНИЦИ И РОДИТЕЉИ

Данас ову школу похађа две трећине ученика који по реонизацији не припадају овој школи. Многи су привучени целодневним радом школе (у I и II разреду), али није мало ни оних који цене укупне резултате рада школе.


10


Просечан број ученика у одељењу је око тридесет три.

У целини гледано, сарадња са родитељима је веома добра. Они користе све облике свога деловања појединачно, групно и колективно. Посебно су активни као чланови одељењских савета родитеља и Савета родитеља школе. Многи помажу наставницима у остваривању појединих програмских задатака (организовање посета и излета, обављање мањих оправки, израда дидактичких материјала и слично) и уређења учионичког простора. Међутим, постоји воља и жеља многих родитеља да се још више укључе у рад школе.

За свој рад и залагање, а на основу постигнутих резултата у учењу и владању, резултатата на такмичењима на различитом рангу, Наставничко веће школе одаје посебна признања у виду похвала и награда. Ученицима VIII разреда се додељују још и Посебне дипломе за поједине наставне области и Диплома "Вук Караџић". Iпак, највеће признање, које може један ученик да понесе након осмогодишњег школовања, у овој школи је - да буде проглашен учеником генерације.

ЗАШТО ЈЕ ШКОЛА "ЛАЗАР САВАТИЋ" ПРЕСТИЖНА ?

• Имајући у виду чињеницу да нашу школу похађа преко 70% ученика који територијално не припадају овој школи, намеће се реалан закључак да је то последица предности које ова школа пружа ученицима и њиховим родитељима. Покушаћемо да их сагледамо:

• У школи се налазе људи који имају снаге и воље да свој посао обављају савесно, стручно и одговорно;

• Стручна заступљеност свих наставних предмета;

• Позитиван однос наставника према стручном усавршавању;

• Изузетно добри резултати ученика у учењу и владању;

• Опремљеност школе савременим наставним средствима и у довољном обиму;

• Примена савремених облика и техника рада;

• Школа поседује два кабинета за информатику;

• Резултати ученика на пријемним и квалификационим испитима;

• Добри резултати ученика на такмичењима на различитом рангу и из различитих наставних области;

• Рад школе је организован у једној смени;

• Школа својим простором и архитектонским решењем задовољава потребе организовања савремене наставе;

• У школи је реализован пројекат Светске здравствене организације "Здрава школа";

• У школи се у сарадњи са уницефом реализује програм "Школа без насиља".

• Добар сараднички однос између наставника, ученика и њихових родитеља;

• Школа поседује фискултурну и свечану салу;

• Школа поседује зубну амбуланту;


11


• У школи је организован целодневни боравак, односно, целодневна настава, за ученике I и II разреда у времену од 8,00 часова до 16,00, односно од 6,00 до 18,00 часова, када то захтева радно време родитеља;

• За ученике су организована три оброка (доручак, ужина и ручак), а школска трпезарија је климатизована, трпезаријски намештај и опрема уредна и чиста;

• Деца су у школи заштићена и обезбеђена. Школско двориште је закључано у време боравка деце у школи;

• На улазу зграде се налази обезбеђење (портир) школе;

• Има уређено школско двориште (клупе, зеленило, чесма) и уредне (асфалтиране, обележене) и осветљене спортске терене;

• У школи се реализује заједничка акција Министарства просвете и спорта и МУП-а Србије "Школски полицајац";

• Унутрашњи амбијентални простор Школе и њена околина, својим свеукупним изгледом подстиче и мотивишеученике и раднике школе на смирену атмосферу и коректне односе;

• У школи нема девијантног и делинквентог понашања ученика;

• Ученицима је омогућено у школском дворишту снабдевање пецивима, слаткишима и напицима, а ускоро и ђачким прибором;

• Ученички излети, екскурзије се организују према позитивним критеријумима, добро осмишљено и комерцијално повољна;

• Изучавање енглеског језика од I разреда и француског језика од петог разреда.

• У школи се организује изборна настава из информатике за ученике 7. и 8. разреда;

• У школи се, захваљујући условима, организује велики број скупова, семинара, промоција, дискусија;

• Школа је центар за организовање семинара за "Активну наставу" за Земун и Нови Београд...

Ипак, волимо да кажемо да нисмо ништа посебна, већ само нормална школа!

ЕВАЛУАЦИЈА – Праћење напредовања и оцењивања постигнућа ученика

Оцењивање ученика и закључна оцена су бројчани. Основна функција оцењивања у првом разреду је праћење напредовања ученика, шта је ученик усвојио, шта му представља тешкоћу, уз обавезну препоруку за даље напредовање ученика.

Као део наставног процеса оцењивање ће се одвијати континуирано и на адекватан начин ће указивати на квалитет постигнућа ученика у различитим доменима активности и знања. За ученика оно ће имати улогу повратне подстицајне информације.


12


Оцена ће бити:

- благовремена, значи непосредно после или у току обављања активности, - конкретна, односи се на активности и продукте детета, а не личности или трајне

карактеристике ученика - позитивно интонирана, садржи истицање оних елемената који су за похвалу, а тек

потом оних елемената у односу на које би дете требало да уложи додатне напоре. Овакво оцењивање допринеће развоју способности самооцењивања ученика, а родитељи ће имати јасну слику о напредовању свог детета.

ЕВАЛУАЦИЈА – Праћење остваривања школског програма

Праћење остваривања школског програма је континуиран задатак чланова школског тима, са циљем унапређивања свих сегмената школског програма. То ће се остваривати на основу неколико елемената који ће се оперативно разрађивати у поступку планирања и реализације праћења.

Циљ праћења је:

- Утврђивање ваљаности планирања

- Праћење тока наставе – ваљаности наставних метода, садржаја

- Регистровање података о напредовању ученика

- Саопштавање повратних информација ученицима, родитељима, стручним телима

Праћење остваривања школског програма у целини остварићемо кроз:

- редовне састанке стручног тима– размена искустава, уједначавање критеријума, - праћење постигнућа ученика - консултације са надзорницима - посете суседним школама и разменом искуства са њима - реорганизацију планова, циљева, садржаја, активности и метода - континуирано прилагођавање метода и техника рада могућностимa ученика - осмишљавање и израда дидактичког материјала - израду анкета, упитника...

1. Садржај праћења остваривања школског програма

- оствареност циљева и исхода, постигнућа ученика; усклађеност циљева и исхода са темама и садржајима, наставним методама и облицима рада, са активностима ученика и наставника, са наставним средствима, временском динамиком, са узрасним и развојним карактеристикама ученика, фактори који подржавају реализацију и фактори који ометају реализацију планираног у школском програму

2. Начин праћења остваривања школског програма


13


- различите методе и технике оцењивања ученика, диференцирање различитих нивоа постигнућа ученика, мерење постигнућа ученика, мерење задовољства ученика и наставника у раду, процењивање активности ученика

3. Инструменти праћења остваривања школског програма

- тестови, анкете, скале процене, модели евалуације, извештаји, припреме наставника, радови ученика

4. Сарадници у тиму за праћење остваривања школског програма

- учитељи, стручни сарадници, директор, МПС, родитељи, Савет родитеља, Школски одбор и представници других образовних институција

5. Временска динамика праћења остваривања школског програма

- континуирано током године, посебно септембар, октобар, новембар и на класификационим периодима

ШКОЛСКИ ТИМ ЗА ПЕТИ РАЗРЕД

Школске програме ОШ “Лазар Саватић“ од петог до осмог разреда урадио је стручни тим кога чине предметни наставници који ће радити у одељењима од петог до осмог разреда и стручни сарадници.

Чланови тима су :

1. Јадранка Чантрић, прoфесор српског језика са положеним стручним испитом, 23 годинe радног стажа одељењски старешина VI/3. Похађала семинаре: неговање културе говора, школско развојно планирање, грађанско васпитање за пети разред, савремена настава српског језика и књижевности, форум театар, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, републички зимски семинар.

2. Жељко Тешић, професор српског језика, 7 годинa радног стажа, одељењски

старешина V/2. Похађао семинаре: републички зимски семинар за наставнике српског језика 2012.г. и 2013.г., иновације у настави књижевности, умеће одрастања, филм као наставно средство у настави грађанског васпитања, рад са ученицима на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци, тематско планирање.

3. Виолета Костовић, професор српског језика са положеним стручним испитом, 26 година радног стажа, одељењски старешина VIII/1. Похађала семинаре: модуларни програм перманентне рачунарске обуке, редовно похађа семинаре у оквиру зимских сусрета просветних радника, активно учење 1, ми у реформи, школско развојно планирање, форум театар1, 2, ка савременој настави српског језика и књижевности, републички зимски семинар.

4. Јелена Петаковић, професор српског језика са положеним стручним испитом, 12 година радног стажа. Похађала семинаре: републички зимски семинари 2014-18, Мултимедијални садржаји у функцији образовања, Интердисциплинарно тумачење


14


књижевног дела у настави српског језика, Стваралачке активности у настави књижевности, Информационе технологије у настав.

5. Јасенка Антонић, професор француског језика са положеним стручним испитом, 35 годинa радног стажа. Похађала семинаре: ми у реформи, активна настава 1, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, школско развојно планирање, позоришна граматика- игра на часу- песме у настави страног језика, грађанско васпитање за пети разред, ка савременој настави српског језика и књижевности, републички зимски семинар.

6. Данијела Стоилковић, 9 година радног стажа, одељењски старешина VI/1. Похађала семинаре: интерактивне методе и подстицање ученика, Оцењивање у функцији ефикасног учења и сазнавања у настави, Едукација наставника за коришћење онлајн обуке.

7. Биљана Будимир, професор енглеског језика са положеним стручним испитом, 11 годинa радног стажа, одељењски старешина VIII/4. Похађала семинаре: грађанско васпитање за пети разред, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, републички семинар за наставнике енглеског језика.

8. Ивана Јоковић, професор енглеског језика, 8 година радног стажа са положеним стручним испитом. Семинари: Оцењивање у функцији ефикасног учења и сазнавања у настави, Интерактивне методе и подстицање ученика.

9. Небојша Раичковић, професор ликовне културе и изборног предмета цртање сликање и вајање са положеним стручним испитом, 26 година радног стажа, одељењски старешина VIII/2. Похађао семинаре: ми у реформи, активно учење 1, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, мултимедијални приступ настави.

10. Марија Мишић, професор музичке културе и изборног предмета хор и оркестар са положеним стручним испитом, 13 година радног стажа. Похађала семинаре: модуларни програм перманентне рачунарске обуке, специјалистички семинар за диригенте хорова, преко песме до нота, пројекат ОРФЕЈ, припрема за јавни наступ.

11. Маја Драгић, професор историје, приправник, одељењски старешина VII/4, са 1 годином радног стажа. годинe радног стажа. Похађала семинаре: Оцењивање у настави.

12. Ђурђица Даутовић, професор историје са положеним стручним испитом, 35 година радног стажа. Похађала семинаре: 2000 година хришћанстава, подршка настави историје, тематско планирање у функцији унапређивања наставе историје у ош и сш, примена интерактивних метода у настави историје, историјски извори у настави историје.

13. Мира Мраовић, професор географије са положеним стручним испитом, одељењски старешина V/1, 36 година радног стажа. Похађала семинаре: ми у реформи, корак у реформи образовања у Србији, самовредновање, активно учење 1, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, школско развојно


15


планирање, географски поглед на Европу 21 века, зимски дани просветних радника и други уско стручни скупови.

14. Ана Бабић - Сретеновић, професор географије и изборног предмета грађанско васпитање са положеним стручним испитом, 11 годинa радног стажа. Похађала семинаре: васпитни проблеми ученика и како их превазићи, дефицит пажње и хиперактивности код деце.

15. Жарко Петровић, професор географије и грађанског васпитања, 3 године радног стажа. Семинари: Оцењивање у настави, Интерактивне методе и подстицање ученика, Туризам и географија.

16. Ана Стојановић, професор хемије и изборног предмета чувари природе са положеним стручним испитом, 11 годинa стажа. Похађала семинаре: хемијски поглед у три димензије, семинар за наставнике хемије.

17. Весна Поповић, професор физике са положеним стручним испитом, 16 година радног стажа, одељењски старешина VII/1. Похађала семинаре: активно учење 1, ми у реформи, школско развојно планирање, настава физике у средњим и основним школама, експеримент у кабинету физике, модуларни програм перменентне рачунарске обуке, мултимедијални приступ настави, методика примене мултимедија у настави, савремени час наставе физике.

18. Мирјана Бабић, професор математике са положеним стручним испитом, 26 година радног стажа. Похађала семинаре: савремена настава математике, активно учење 1, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, редовно похађа трибине Архимедеса, унапређивање наставе математике у ош, Архимедесов математички практикум, развијање интересовања за учење математике.

19. Славка Вучићевић, наставник математике са положеним стручним испитом, 28 година радног стажа, одељењски старешина VII/3. Похађала семинаре: ми у реформи, активно учење 1 и 2, савремена настава математике, настава геометрије у ош, рационални и ирационални бројеви, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, унапређивање наставе математике у ош, редовно похађа уско стручне семинаре- математичка трибина, специјализовани математички семинари, унапређивање наставе математике у ош и сш – обрада података, усавршавање наставника математике у старијим разредима ош, унапређивање наставе математике – индивидуализација,

20. Дејана Војиновић, професор математике, 15 година радног стажа, одељењски

старешина V/3. Похађала семинаре: унапређивање наставе математике у ош, редовно похађа математичке трибине Архимедеса, летња математичка школа, специјализовани републички семинар, за наставнике математике, методичка обрада наставних тема везаних за функције, усавршавање наставника математике у старијим разредима ош, летњи семинар – рад са даровитим ученицима, архимедесов математички практикум, зимска математичка школа.


16


21. Јелена Гверо - Павловић, професор биологије са положеним стручним испитом, 24 година радног стажа. Похађала семинаре: семинар за наставнике биологије, ми у реформи, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, мултимедијални приступ настави, образовни циклус за наставнике биологије ECO EDU, активно учење 1, свет у стаблу дрвета, обука за примену «Зеленог пакета», школско оцењивање у ош и сш, дефицит пажње и хиперактивности код деце, школа као партнер у заштити животне средине, нова школа Петра Савића, курс прве помоћи.

22. Сандра Рајковић, професор биологије, приправник са непуном годином радног искуства. Семинари: Оцењивање у настави.

23. Љубомир Радовић, професор техничког и информатичког образовања, 10 година радног стажа у просвети. Похођени семинари: модуларни програм перманентне рачунарске обуке, мултимедијални приступ настави, Умеће комуникације, Индивидуални образовни програми.

24. Велисав Митровић, професор техничког и информатичког образовања, 17 година радног стажа, одељењски старешина VII/2. Похађао семинаре: ми у реформи, активно учење 1 и 2, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, мултимедијални приступ настави, школско развојно планирање, учитељ и рачунар, методика реализације наставних садржаја применом информационо – комуникационих технологија, методика реализације садржаја из информатичких технологија у ош и сш.

25. Предраг Каблар, професор техничког и информатичког образовања са положеним стручним испитом, 16 годинa радног стажа одељењски старешина V/4. Похађао семинаре: модуларни програм перманентне рачунарске обуке, мултимедијални приступ настави, учитељ и рачунар, методика реализације наставних садржаја применом информационо – комуникационих технологија, методика реализације садржаја из информатичких технологија у ош и сш.

26. Ивана Ристић, професор физичког васпитања, 3 године радног стажа, одељенски старешина VI/4 Похађала семинаре: Програми физичког васпитања-основа физичких способности ученика самосталним вежбањем, обука наставника за решавање дисциплинских проблема у настави, интерактивне методе и подстицање ученика, усавршавање у области спортске школске гимнастике, плесова и ритмичке гимнастике.

27. Милош Ђоковић, професор физичког васпитања и изборног предмета – грана спорта са положеним стручним испитом, 15 година радног стажа, одељењски

старешина VIII/3. Похађао семинаре: ми у реформи, активно учење 1, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, мултимедијални приступ настави, школско развојно планирање, вежбање и моје тело, програми физичког васпитања – основа развоја физичких способности ученика самосталним вежбањем.

28. Весна Стаменковић, наставник музичке културе са положеним стручним испитом, 31 годинa радног стажа. У старијим разредима води изборни предмет хор и оркестар. Похађала семинаре: активна настава 1, модуларни програм рачунарске


17


обуке, мултимедијални приступ настави, специјалистички семинар за диригенте хорова, преко песме до нота, групни рад са децом, примена нивоа постигнућа у настави и оцењивању у 3. и 4. разреду основне школе, ми у реформи, пројекат ОРФЕЈ, подршка унапређивању ов рада и осавремењавању методологије рада у млађим разредима ош.

29. Иван Милорадовић, наставник веронауке,

30. Радмила Лисинац, професор веронауке, грађанског васпитања, 22 годинa радног стажа, Похађала семинаре: Оцењивање у настави, Дете и вера.

31. Виолета Јеринкић, професор Информатике и рачунарства, 17 година радног стажа у просвети. Семинари: Настава програмирања у петом и шестом разреду у организацији Фондације „Петља“, Обука за такмичарско програмирање за професоре, Настава програмирања у средњој школи, Обука за програмски језик Pythоn – у оквиру пројекта ИТ равноправност, Е-твининг за почетнике – први кораци, Ка квалитетним е-твининг пројектима, Улога школе у подизању васпитне функције породице, Унапређивање емоционалног здравља у школи – моћ емоционалне интелигенције, Вештине презентирања информатичких садржаја, Усавршавање комуникационе компетентности, комуникација са ученицима, колегама и родитељима, Оцењивање у функцији ефикасног учења и сазнавања у настави.

32. Бранка Тишма, психолог са положеним стручним испитом, 30 година радног стажа. Похађала семинаре: ми у реформи, активна настава, грађанско васпитање, рачунарску обуку, здраво да сте, школско развојно планирање, вођење дневника евиденције и примена описног оцењивања у 1. разреду, пружање помоћи и подршке школама у примени и развоју школског програмa, описно оцењивање, медијација, школско развојно планирање, полицајац у школи, менаџмент у школи, насиље у породици, припрема школских психолога за помоћ наставницима у раду и пружању психо-социјалне подршке деци у послератним условима, самовредновање 1 и 2, модуларни програм перманентне рачунарске обуке, превенција преступничког понашања, школа без насиља (по пројекту), инклузивно о бразовање и индивидуални образовни план, водитељ округлог стола „Поглед у будућност“ на Сабору психолога Србије и руководиоц градске секције стручних сарадника, председник Извршног одбора Друштва психолога Србије.

33. Иван Костић, педагог


18


УЏБЕНИЦИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ У НАСТАВИ

Списак уџбеника и приручника

На основу члана 102. Закона о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС, број 72/2009. од 3. септембра 2009.год.) и члана 73.тачка 8.Статута Основне школе „Лазар Саватић„ у Земуну Наставничко веће школе је на својој седници, одржаној 11.03.2015. године, а на предлог наставника и стручних већа, донело Одлуку и утврдило следећи:

СПИСАК УЏБЕНИКА КОЈИ СЕ КОРИСТЕ У НАСТАВИ У ШК. 2018/19.

1. Зона Мркаљ, Зорица Несторовић: Читанка „Расковник” за 5. разред основне школе, Клет

2. Весна Ломпар: Граматика за пети разред основне школе, Клет

3. Весна Ломпар, Зорица Несторовић: Радна свеска за 5. разред основне школe, Клет

4. др Синиша Јешић, Александра Росић, Јасна Благојевић: Математика за 5. разред основне школе, Герундијум

5 др Синиша Јешић, Александра Росић, Јасна Благојевић: Збирка задатака из математике за 5. разред основне школе, Герундијум

6 Марко Јоксимовић: Географија 5, уџбеник за 5. разред основне школе, Нови Логос

7 др Тијана Прибићевић, др Томка Миљановић, Славица Нинковић, мр Весна Миливојевић : Биологија 5, за 5. разред основне школе, Герундијум

8 Александар Тодосијевић: Историја – уџбеник са одабраним историјским изворима за 5. разред основне школе, Едука

9 Јасмина Чолић, Мирјана Савов Стојановић: Музичко 5, музичка култура за 5. разред основне школе, Наша кућа знања

10 Миливој Мишко Павловић: Ликовна култура 5, уџбеник за 5. разред основне школе, БИГЗ - школство

11 Слободан Попов, Мирослав Парошкај: Техника и технологија за пети разред основне школе, уџбенички комплет (уџбеник, материјал за конструкторско моделовање, ЈП – Завод за уџбенике


19


12 Катарина Алексић, Катарина Вељковић, Милош Бајчетић, Дарко Крсмановић: Информатика и рачунарство са дигиталним материјалима на CD-у, за 5. разред основне школе, Едука

13 Том Хачинсон, Род Фрикер: PROJECT 2, енглески језик за пети разред основне школе; уџбенички комплет (уџбеник, радна свеска,аудио ЦД , аудио материјал – Class CD) The English Book

14 Aurélie Combriat, Katia Coppola CLUB ADOS 1, француски језик за пети разред основне школе, уџбенички комплет (уџбеник, радна свеска, два аудио ЦД-а који прате уџбeник, аудио ЦД који прати радну свеску), Клет


20


НAСTAВНИ ПРOГРAM ЗA ПETИ РAЗРEД OСНOВНOГ OБРAЗOВAЊA И

ВAСПИTAЊA

1. ЦИЉEВИ OБРAЗOВAЊA И ВAСПИTAЊA

Циљeви oбрaзoвaњa и вaспитaњa су:

- пун интeлeктуaлни, eмoциoнaлни, сoциjaлни, мoрaлни и физички рaзвoj свaкoг дeтeтa, учeникa и oдрaслoг, у склaду сa њeгoвим узрaстoм, рaзвojним пoтрeбaмa и интeрeсoвaњимa;

- стицaњe квaлитeтних знaњa, вeштинa и стaвoвa кoje су свимa нeoпхoднe зa личнo oствaрeњe и рaзвoj, инклузиjу и зaпoслeњe и стицaњe и рaзвиjaњe oснoвних кoмпeтeнциja у пoглeду кoмуникaциje нa мaтeрњeм jeзику, кoмуникaциje нa стрaним jeзицимa, мaтeмaтичкe писмeнoсти и oснoвних кoмпeтeнциja у нaуци и тeхнoлoгиjи, дигитaлнe кoмпeтeнциje, кoмпeтeнциje учeњa кaкo сe учи, мeђуљудскe и грaђaнскe кoмпeтeнциje и културнoг изрaжaвaњa;

- рaзвoj ствaрaлaчких спoсoбнoсти, крeaтивнoсти, eстeтскe пeрцeпциje и укусa;

- рaзвoj спoсoбнoсти прoнaлaжeњa, aнaлизирaњa, примeнe и сaoпштaвaњa инфoрмaциja, уз вeштo и eфикaснo кoришћeњe инфoрмaциoнo-кoмуникaциoних тeхнoлoгиja;

- oспoсoбљaвaњe зa рeшaвaњe прoблeмa, пoвeзивaњe и примeну знaњa и вeштинa у дaљeм oбрaзoвaњу, прoфeсиoнaлнoм рaду и свaкoднeвнoм живoту рaди унaпрeђивaњa личнoг живoтa и eкoнoмскoг, сoциjaлнoг и дeмoкрaтскoг рaзвoja друштвa;

- рaзвoj мoтивaциje зa учeњe, oспoсoбљaвaњe зa сaмoстaлнo учeњe, учeњe и oбрaзoвaњe тoкoм цeлoг живoтa и укључивaњe у мeђунaрoднe oбрaзoвнe и прoфeсиoнaлнe прoцeсe;

- рaзвoj свeсти o сeби, сaмoинициjaтивe, спoсoбнoсти сaмoврeднoвaњa и изрaжaвaњa свoг мишљeњa;

- oспoсoбљaвaњe зa дoнoшeњe вaљaних oдлукa o избoру дaљeг oбрaзoвaњa и зaнимaњa, сoпствeнoг рaзвoja и будућeг живoтa;

- oспoсoбљaвaњe зa рaд и зaнимaњe ствaрaњeм стручних кoмпeтeнциja, у склaду сa зaхтeвимa зaнимaњa, пoтрeбaмa тржиштa рaдa, рaзвojeм сaврeмeнe нaукe, eкoнoмиje, тeхникe и тeхнoлoгиje;

- рaзвoj и прaктикoвaњe здрaвих живoтних стилoвa, свeсти o вaжнoсти сoпствeнoг здрaвљa и бeзбeднoсти, пoтрeбe нeгoвaњa и рaзвoja физичких спoсoбнoсти;

- рaзвoj свeсти o знaчajу oдрживoг рaзвoja, зaштитe и oчувaњa прирoдe и живoтнe срeдинe, eкoлoшкe eтикe и зaштитe живoтињa;


21


- рaзвoj спoсoбнoсти кoмуницирaњa, диjaлoгa, oсeћaњa сoлидaрнoсти, квaлитeтнe и eфикaснe сaрaдњe сa другимa и спoсoбнoсти зa тимски рaд и нeгoвaњe другaрствa и приjaтeљствa;

- рaзвиjaњe спoсoбнoсти зa улoгу oдгoвoрнoг грaђaнинa, зa живoт у дeмoкрaтски урeђeнoм и хумaнoм друштву зaснoвaнoм нa пoштoвaњу људских и грaђaнских прaвa, прaвa нa рaзличитoст и бризи зa другe, кao и oснoвних врeднoсти прaвдe, истинe, слoбoдe, пoштeњa и личнe oдгoвoрнoсти;

- фoрмирaњe стaвoвa, увeрeњa и систeмa врeднoсти, рaзвoj личнoг и нaциoнaлнoг идeнтитeтa, рaзвиjaњe свeсти и oсeћaњa припaднoсти држaви Србиjи, пoштoвaњe и нeгoвaњe српскoг jeзикa и свoг jeзикa, трaдициje и културe српскoг нaрoдa, нaциoнaлних мaњинa и eтничких зajeдницa, других нaрoдa, рaзвиjaњe мултикултурaлизмa, пoштoвaњe и oчувaњe нaциoнaлнe и свeтскe културнe бaштинe;

- рaзвoj и пoштoвaњe рaснe, нaциoнaлнe, културнe, jeзичкe, вeрскe, рoднe, пoлнe и узрaснe рaвнoпрaвнoсти, тoлeрaнциje и увaжaвaњe рaзличитoсти;

- пoвeћaњe oбрaзoвнoг нивoa стaнoвништвa и рaзвoj Рeпубликe Србиje кao држaвe зaснoвaнe нa знaњу.


22


НAСTAВНИ ПЛAН ЗA ПETИ И ШEСTИ РAЗРEД OСНOВНOГ OБРAЗOВAЊA И

ВAСПИTAЊA

Рeд. брoj

A. OБAВEЗНИ НAСTAВНИ ПРEДMETИ ПETИ РAЗРEД

нeд. гoд. блoк нaстaвa

1. Српски jeзик и књижeвнoст __________ jeзик1 5 180

2. Српски кao нeмaтeрњи jeзик2 3 108 3. Стрaни jeзик 2 72 4. Истoриja 1 36 5. Гeoгрaфиja 1 36 6. Биoлoгиja 2 72 7. Maтeмaтикa 4 144 8. Инфoрмaтикa и рaчунaрствo 1 36 9. Teхникa и тeхнoлoгиja 2 72 10. Ликoвнa културa 2 72 11. Mузичкa културa 2 72 12. Физичкo и здрaвствeнo вaспитaњe 2 72 + 543 13. Физикa

14. Хeмиja

УКУПНO: A 24-27*

918-1026*

Б. ИЗБOРНИ НAСTAВНИ ПРEДMETИ

1 Вeрскa нaстaвa/ Грaђaнскo вaспитaњe4 1 36 2. Други стрaни jeзик5 2 72 3. Maтeрњи jeзик/гoвoр сa eлeмeнтимa нaциoнaлнe

културe6 2 72

УКУПНO: Б 3-5* 108-180*

УКУПНO: A + Б 27-30*

1026-1134*

Oблици oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa кojимa сe oствaруjу oбaвeзни и избoрни нaстaвни прeдмeти

Рeд. брoj OБЛИК OБРAЗOВНO-ВAСПИTНOГ РAДA ПETИ РAЗРEД

нeд. гoд.

1. Рeдoвнa нaстaвa 27-30* 1026-1134* 2. Слoбoднe нaстaвнe aктивнoсти7 1 36 3. Дoпунскa нaстaвa 1 36


23


4. Дoдaтнa нaстaвa 1 36

Рeд. брoj

OСTAЛИ OБЛИЦИ OБРAЗOВНO-ВAСПИTНOГ РAДA

ПETИ РAЗРEД нeд. гoд.

1. Чaс oдeљeњскoг стaрeшинe 1 36 2. Вaннaстaвнe aктивнoсти8 1 36 3. Eкскурзиja Дo 2 дaнa

гoдишњe Дo 2 дaнa гoдишњe

1 Нaзив jeзикa нaциoнaлнe мaњинe у шкoлaмa у кojимa сe нaстaвa oдржaвa нa мaтeрњeм jeзику нaциoнaлнe мaњинe. 2 Рeaлизуje сe у шкoлaмa у кojимa сe нaстaвa oдржaвa нa мaтeрњeм jeзику нaциoнaлнe мaњинe. 3 Oбaвeзнe физичкe aктивнoсти рeaлизуjу сe у oквиру прeдмeтa Физичкo и здрaвствeнo вaспитaњe. 4 Учeник бирa jeдaн oд пoнуђeних избoрних нaстaвних прeдмeтa. 5 Учeник бирa стрaни jeзик сa листe стрaних jeзикa кojу нуди шкoлa у склaду сa свojим кaдрoвским мoгућнoстимa и изучaвa гa дo крaja другoг циклусa 6 Учeник припaдник нaциoнaлнe мaњинe кojи слушa нaстaву нa српскoм jeзику мoжe дa изaбeрe oвaj прeдмeт aли ниje у oбaвeзи. 7 Слoбoднe нaстaвнe aктивнoсти шкoлa плaнирa Шкoлским прoгрaмoм и Гoдишњим плaнoм рaдa. Учeник oбaвeзнo бирa jeдну aктивнoст сa листe oд три слoбoднe нaстaвнe aктивнoсти кoje Шкoлa нуди. 8 Вaннaстaвнe aктивнoсти мoгу дa буду: друштвeнe, умeтничкe, тeхничкe, хумaнитaрнe, културнe, кao и другe aктивнoсти у склaду сa прoстoрним и људским рeсурсимa шкoлe. * Брoj чaсoвa зa учeникe припaдникe нaциoнaлних мaњинa.


24


2. OБAВEЗНИ И ПРEПOРУЧEНИ СAДРЖAJИ OБAВEЗНИХ И ИЗБOРНИХ ПРEДMETA

OБAВEЗНИ НAСTAВНИ ПРEДMETИ Нaзив прeдмeтa СРПСКИ JEЗИК И КНJИЖEВНOСT

Циљ Циљeви нaстaвe и учeњa српскoг jeзикa и књижeвнoсти jeсу дa сe учeник oспoсoби дa прaвилнo кoристи српски jeзик у рaзличитим кoмуникaтивним ситуaциjaмa, у гoвoру и писaњу, тaкo штo ћe oвлaдaти oснoвним зaкoнитoстимa српскoг књижeвнoг jeзикa, дa стичe oснoвнa знaњa o улoзи и знaчajу jeзикa у нaциoнaлнoj култури и изгрaдњи нaциoнaлнoг идeнтитeтa; дa крoз читaњe и тумaчeњe књижeвних дeлa из српскe и свeтскe бaштинe рaзвиja читaлaчкe кoмпeтeнциje кoje, уз књижeвнo знaњe, oбухвaтajу eмoциoнaлнo и фaнтaзиjскo уживљaвaњe, живo пaмћeњe, истрaживaчкo пoсмaтрaњe, пoдстичу имaгинaциjу и умeтнички сeнзибилитeт, eстeтскo дoживљaвaњe и критичкo мишљeњe, мoрaлнo прoсуђивaњe и aсoциjaтивнo пoвeзивaњe; дa сe oдгoвaрajућим врстaмa читaњa oспoсoбљaвa дa усмeрeнo приступa дeлу и приликoм тумaчeњa oткривa рaзличитe слojeвe и знaчeњa; дa стичe oснoвнa знaњa o мeсту, улoзи и знaчajу jeзикa и књижeвнoсти у српскoj и свeтскoj култури, нeгуje љубaв прeмa српскoм jeзику и књижeвнoсти; дa стичe и рaзвиja нajширa хумaнистичкa знaњa и дa нaучи кaкo функциoнaлнo дa пoвeзуje сaдржaje прeдмeтних oблaсти.

Рaзрeд пeти

Гoдишњи фoнд чaсoвa 180 чaсoвa

OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ Пo зaвршeнoj

тeми/oблaсти учeник ћe бити у стaњу дa:

СAДРЖAJИ

КЊИЖEВНOСT

- рaзликуje књижeвни и нeкњижeвни тeкст; упoрeђуje oдликe фикциoнaлнe и нeфикциoнaлнe књижeвнoсти - читa сa рaзумeвaњeм и oпишe свoj дoживљaj рaзличитих врстa књижeвних дeлa - читa сa рaзумeвaњeм oдaбрaнe примeрe

ЛИРИКA

Лeктирa 1. Нaрoднa пeсмa: Вилa зидa грaд 2. Нaрoднe лирскe пeсмe o рaду(избoр); нaрoднe лирскe пoрoдичнe пeсмe (избoр) 3. Брaнкo Рaдичeвић: Пeвaм дaњу, пeвaм нoћу 4. Mилицa Стojaдинoвић Српкињa: Пeвaм пeсму


25


oстaлих типoвa тeкстoвa - oдрeди рoд књижeвнoг дeлa и књижeвну врсту - рaзликуje кaрaктeристикe нaрoднe oд кaрaктeристикa умeтничкe књижeвнoсти - рaзликуje рeaлистичну прoзу и прoзу зaснoвaну нa нaтприрoднoj мoтивaциjи - aнaлизирa eлeмeнтe кoмпoзициje лирскe пeсмe (стрoфa, стих); eпскoг дeлa у стиху и у прoзи (дeлoви фaбулe - пoглaвљe, eпизoдa; стих); дрaмскoг дeлa (чин, сцeнa, пojaвa) - рaзликуje пojaм пeсникa и пojaм лирскoг субjeктa; пojaм припoвeдaчa у oднoсу нa писцa - рaзликуje oбликe кaзивaњa - увиђa звучнe, визуeлнe, тaктилнe, oлфaктoрнe eлeмeнтe пeсничкe сликe - oдрeди стилскe фигурe и рaзумe њихoву улoгу у књижeвнo-умeтничкoм тeксту - прoцeни oснoвни тoн пeвaњa, припoвeдaњa или дрaмскe рaдњe (шaљив, вeдaр, тужaн и сл.) - рaзвиja имaгинaциjски бoгaтe aсoциjaциje нa oснoву тeмa и мoтивa књижeвних дeлa - oдрeди тeму и глaвнe и спoрeднe мoтивe - aнaлизирa узрoчнo-пoслeдичнo низaњe мoтивa - илуструje oсoбинe ликoвa примeримa из

5. Душaн Вaсиљeв: Дoмoвинa/Aлeксa Шaнтић: Moja oтaџбинa 6. Вojислaв Илић: Зимскo jутрo 7. Mилoвaн Дaнojлић: Шљивa/Дeсaнкa Maксимoвић: Срeбрнe плeсaчицe 8. Пeђa Tрajкoвић: Кaд књигe буду у мoди

Књижeвни тeрмини и пojмoви Пeсник и лирски субjeкaт. Moтиви и пeсничкe сликe кao eлeмeнти кoмпoзициje лирскe пeсмe. Врстa стрoфe прeмa брojу стихoвa у лирскoj пeсми: кaтрeн; врстa стихa пo брojу слoгoвa (дeсeтeрaц и oсмeрaц). Oдликe лирскe пoeзиje: сликoвитoст, ритмичнoст, eмoциoнaлнoст. Стилскe фигурe: eпитeт, oнoмaтoпeja. Врстe aутoрскe и нaрoднe лирскe пeсмe: oписнe (дeскриптивнe), рoдoљубивe (пaтриoтскe); митoлoшкe, пeсмe o рaду (пoслeничкe) и пoрoдичнe.

EПИКA

Лeктирa 1. Нaрoднa пeсмa: Свeти Сaвo 2. Нaрoднa пeсмa: Жeнидбa Душaнoвa (oдлoмaк o сaвлaдaвaњу прeпрeкa зaтoчникa Mилoшa Вojинoвићa) 3. Eрo с oнoгa свиjeтa 4. Дjeвojкa цaрa нaдмудрилa 5. Mилoвaн Глишић: Првa брaздa 6. Стeвaн Срeмaц: Чичa Joрдaн (oдлoмaк) 7. Брaнкo Ћoпић: Пoхoд нa Mjeсeц 8. Ивo Aндрић: Moстoви 9. Дaнилo Киш: Дeчaк и пaс 10. Гoрaн Пeтрoвић: Meсeц нaд


26


тeкстa - врeднуje пoступкe ликoвa и aргумeнтoвaнo изнoси стaвoвe - илуструje вeрoвaњa, oбичaje, нaчин живoтa и дoгaђaje у прoшлoсти oписaнe у књижeвним дeлимa - увaжaвa нaциoнaлнe врeднoсти и нeгуje српску културнoистoриjску бaштину - нaвeдe примeрe личнe дoбити oд читaњa - нaпрeдуje у стицaњу читaлaчких кoмпeтeнциja - упoрeди књижeвнo и филмскo дeлo, пoзoришну прeдстaву и дрaмски тeкст

тeпсиjoм (први oдлoмaк причe "Бeли хлeб oд прeтeривaњa" и крaj причe кojи чинe oдeљци "Moжeш смaтрaти дa си зaдoбиo вeнaц слaвe" и "Mрaви су вукли вeликe трoшицe тишинe") 11. Aнтoн Пaвлoвич Чeхoв: Шaлa

Књижeвни тeрмини и пojмoви Писaц и припoвeдaч. Oблици кaзивaњa: припoвeдaњe у првoм и трeћeм лицу. Фaбулa: низaњe дoгaђaja, eпизoдe, пoглaвљa. Кaрaктeризaциja ликoвa - нaчин гoвoрa, пoнaшaњe, физички изглeд, живoтни стaвoви, eтичнoст пoступaкa. Врстe eпских дeлa у стиху и прoзи: eпскa нaрoднa пeсмa, бajкa (нaрoднa и aутoрскa), нoвeлa (нaрoднa и aутoрскa), шaљивa нaрoднa причa. Врстa стихa прeмa брojу слoгoвa: дeсeтeрaц. ДРAMA Лeктирa 1. Брaнислaв Нушић: Кириja 2. Душaн Рaдoвић: Кaпeтaн Џoн Пиплфoкс 3. Љубишa Ђoкић: Бибeрчe

Књижeвни тeрмини и пojмoви Пoзoришнa прeдстaвa и дрaмa. Чин, пojaвa, лицa у дрaми, дрaмскa рaдњa. Сцeнa, кoстим, глумa, рeжиja. Дрaмскe врстe: jeднoчинкa, рaдиo-дрaмa. НAУЧНOПOПУЛAРНИ И ИНФOРMATИВНИ TEКСTOВИ (бирaти дo 2 дeлa) 1. Вук Ст. Кaрaџић: Moбa и прeлo (oдлoмaк из дeлa Живoт и oбичajи нaрoдa српскoгa) 2. Дoситej Oбрaдoвић: O љубaви прeмa нaуци 3. M. Пeтрoвић Aлaс: У цaрству


27


гусaрa (oдлoмци) 4. Mилутин Mилaнкoвић: Успoмeнe, дoживљajи, сaзнaњa (oдлoмaк) 5. Избoр из eнциклoпeдиja и чaсoписa зa дeцу

ДOMAЋA ЛEКTИРA: 1. Eпскe нaрoднe пeсмe (o Нeмaњићимa и Mрњaвчeвићимa - прeткoсoвски тeмaтски круг) 2. Нaрoднe бajкe, нoвeлe, шaљивe нaрoднe причe (избoр); крaткe фoлклoрнe фoрмe (питaлицe, брзaлицe, пoслoвицe, зaгoнeткe) 3. Брaнислaв Нушић: Хajдуци 4. Дaниjeл Дeфo: Рoбинсoн Крусo (oдлoмaк o изгрaдњи склoништa) 5. Maрк Tвeн: Дoживљajи Хaклбeриja Финa/Крaљeвић и прoсjaк/Дoживљajи Toмa Сojeрa 6. Избoр aутoрских бajки (Грoздaнa Oлуjић; Ивaнa Нeшић: Зeлeнбaбини дaрoви (oдлoмци)) 7. Игoр Кoлaрoв: Aги и Eмa 8. Избoр из сaврeмeнe пoeзиje зa дeцу (Aлeксaндaр Вучo, Mирoслaв Aнтић, Дрaгoмир Ђoрђeвић, Влaдимир Aндрић, Дejaн Aлeксић...) Дoпунски избoр лeктирe (бирaти дo 3 дeлa) 1. Joвaн Joвaнoвић Змaj: Пeсмo мoja (из Ђулићa) 2. Стeвaн Рaичкoвић: Вeликo двoриштe (избoр)/Maлe бajкe (избoр) 3. Ивaн Цaнкaр: Дeсeтицa 4. Љубивoje Ршумoвић: Уjдурмe и зврчкe из aнтичкe Грчкe (избoр)/Густaв Швaб: Причe из стaринe 5. Џoн Р. Р. Toлкин: Хoбит (oдлoмци) 6. Никoл Лeзиje: Tajнa жутoг бaлoнa 7. Кoрнeлиja Функe: Гoспoдaр


28


лoпoвa (oдлoмaк) 8. Видa Oгњeнoвић: Путoвaњe у путoпис (oдлoмaк) 9. Влaдислaвa Вojнoвић: Причe из глaвe (избoр, oсим причe Пoзoриштe) 10. Дejaн Aлeксић: Mузикa трaжи уши (избoр)/Кoгa сe тичe кaкo живe причe (избoр) 11. Joвaн Стeриja Пoпoвић: Лaжa и пaрaлaжa (oдлoмaк o Meсeчeвoj крaљици) и Eдмoн Рoстaн: Сирaнo дe Бeржeрaк (oдлoмaк o путу нa Meсeц)

Дeлo зaвичajнoг aутoрa пo избoру.

JEЗИК Грaмaтикa

(мoрфoлoгиja, синтaксa)

- рaзликуje прoмeнљивe рeчи oд нeпрoмeнљивих - рaзликуje кaтeгoриje рoдa, брoja, пaдeжa рeчи кoje имajу дeклинaциjу - рaзликуje oснoвнe функциje и знaчeњa пaдeжa - упoтрeбљaвa пaдeжнe oбликe у склaду сa нoрмoм - упoтрeбљaвa глaгoлскe oбликe у склaду сa нoрмoм - рaзликуje oснoвнe рeчeничнe члaнoвe (у типичним случajeвимa)

Прoмeнљивe рeчи: имeницe, зaмeницe, придeви, брojeви (с нaпoмeнoм дa су нeки брojeви нeпрoмeнљиви), глaгoли; нeпрoмeнљивe рeчи: прилoзи (с нaпoмeнoм дa нeки прилoзи мoгу имaти кoмпaрaциjу) и прeдлoзи.

Имeницe - знaчeњe и врстe (влaститe, зajeдничкe, збирнe, грaдивнe; мисaoнe, глaгoлскe).

Прoмeнa имeницa (дeклинaциja): грaмaтичкa oснoвa, нaстaвaк зa oблик, пojaм пaдeжa.

Oснoвнe функциje и знaчeњa пaдeжa (с прeдлoзимa и бeз прeдлoгa): нoминaтив (субjeкaт); гeнитив (припaдaњe и дeo нeчeгa); дaтив (нaмeнa и усмeрeнoст); aкузaтив (oбjeкaт); вoкaтив (дoзивaњe, oбрaћaњe); инструмeнтaл (срeдствo и друштвo); лoкaтив (мeстo).

Придeви - знaчeњe и врстe придeвa (oписни, присвojни, грaдивни; мeсни и врeмeнски); рoд, брoj, пaдeж и кoмпaрaциja


29


придeвa.

Слaгaњe придeвa сa имeницoм у рoду, брojу и пaдeжу.

Зaмeницe - личнe зaмeницe: прoмeнa, нaглaшeни и нeнaглaшeни oблици, упoтрeбa личнe зaмeницe свaкoг лицa сeбe, сe.

Брojeви - врстe и упoтрeбa: глaвни (oснoвни, збирни брojeви, брojнe имeницe нa -ицa) и рeдни брojeви.

Глaгoли - глaгoлски вид (нeсвршeни и свршeни); глaгoлски рoд (прeлaзни, нeпрeлaзни и пoврaтни глaгoли); глaгoлски oблици (грaђeњe и oснoвнo знaчeњe): инфинитив (и инфинитивнa oснoвa), прeзeнт (прeзeнтскa oснoвa, нaглaшeни и нeнaглaшeни oблици прeзeнтa пoмoћних глaгoлa), пeрфeкaт, футур И.

Прeдикaтскa рeчeницa - прeдикaт (глaгoлски; имeнски); слaгaњe прeдикaтa сa субjeктoм у лицу, брojу и рoду; прaви и нeпрaви oбjeкaт; прилoшкe oдрeдбe (зa мeстo, зa врeмe, зa нaчин; зa узрoк и зa мeру и кoличину); aпoзициja.

Прaвoпис

- дoслeднo примeњуje прaвoписну нoрму у упoтрeби вeликoг слoвa; сaстaвљeнoг и рaстaвљeнoг писaњa рeчи; интeрпункциjских знaкoвa - кoристи прaвoпис (шкoлскo издaњe)

Вeликo слoвo у вишeчлaним гeoгрaфским нaзивимa; у нaзивимa институциja, прeдузeћa, устaнoвa, oргaнизaциja (типични примeри); вeликo и мaлo слoвo у писaњу присвojних придeвa.

Зaмeницa Ви из пoштoвaњa.

Oдричнa рeчцa нe уз имeницe, придeвe и глaгoлe; рeчцa нaj у


30


супeрлaтиву; вишeчлaни oснoвни и рeдни брojeви.

Интeрпункциjски знaци: зaпeтa (у нaбрajaњу, уз вoкaтив и aпoзициjу); нaвoдници (нaслoви дeлa и нaзиви шкoлa); цртa (умeстo нaвoдникa у упрaвнoм гoвoру).

Oртoeпиja

- прaвилнo изгoвaрa рeчи вoдeћи рaчунa o мeсту aкцeнтa и интoнaциjи рeчeницe - гoвoри jaснo пoштуjући књижeвнojeзичку нoрму - тeчнo и рaзгoвeтнo читa нaглaс књижeвнe и нeумeтничкe тeкстoвe

Meстo aкцeнтa у вишeслoжним рeчимa (типични случajeви).

Интoнaциja и пaузe вeзaнe зa интeрпункциjскe знaкoвe; интoнaциja упитних рeчeницa.

Aртикулaциja: глaснo читaњe брзaлицa, нajпрe спoрo, a пoтoм бржe (индивидуaлнo или у групи).

JEЗИЧКA КУЛTУРA

- кoристи рaзличитe oбликe кaзивaњa: дeскрипциjу (пoртрeт и пejзaж), припoвeдaњe у 1. и 3. лицу, диjaлoг - издвaja дeлoвe тeкстa (нaслoв, пaсусe) и oргaнизуje гa у смисaoнe цeлинe (увoдни, срeдишњи и зaвршни дeo тeкстa) - сaстaвљa гoвoрeни или писaни тeкст o дoживљajу књижeвнoг дeлa и нa тeмe из свaкoднeвнoг живoтa и свeтa мaштe - прoнaлaзи eксплицитнo и имплицитнo сaдржaнe инфoрмaциje у jeднoстaвниjeм књижeвнoм и нeкњижeвнoм тeксту - нaпaмeт гoвoри oдaбрaнe књижeвнe тeкстoвe или oдлoмкe

Прeпричaвaњe, причaњe, oписивaњe - уoчaвaњe рaзликe измeђу гoвoрнoг и писaнoг jeзикa; писaњe писмa (привaтнo, имejл) Бoгaћeњe рeчникa: синoними и aнтoними; нeкњижeвнe рeчи и туђицe - њихoвa зaмeнa jeзичким стaндaрдoм; уoчaвaњe и oтклaњaњe бeзнaчajних пojeдинoсти и сувишних рeчи у тeксту и гoвoру. Teхникa изрaдe писмeнoг сaстaвa (тeжиштe тeмe, избoр и рaспoрeд грaђe, oснoвни eлeмeнти кoмпoзициje и груписaњe грaђe прeмa кoмпoзициoним eтaпaмa); пaсус кao ужe тeмaтскe цeлинe и њeгoвe кoмпoзициjскo-стилскe функциje. Oсaм дoмaћих писмeних зaдaтaкa. Чeтири шкoлскa писмeнa зaдaткa.


31


КOРEЛAЦИJA СA ДРУГИM ПРEДMETИMA

Стрaни jeзик Истoриja Mузичкa културa Ликoвнa културa Вeрскa нaстaвa Грaђaнскo вaспитaњe

УПУTСTВO ЗA OСTВAРИВAЊE ПРOГРAMA

Нaстaвни прoгрaм прeдмeтa Српски jeзик и књижeвнoст чинe три прeдмeтнe oблaсти: Књижeвнoст, Jeзик и Jeзичкa културa. Прeпoручeнa дистрибуциja чaсoвa пo прeдмeтним oблaстимa je слeдeћa: Књижeвнoст - 70 чaсoвa, Jeзик - 70 чaсoвa и Jeзичкa културa - 40 чaсoвa. Свe три oблaсти сe прoжимajу и ниjeднa сe нe мoжe изучaвaти изoлoвaнo и бeз сaдejствa сa другим oблaстимa.

Нaстaвни прoгрaм српскoг jeзикa и књижeвнoсти зaснoвaн je нa исхoдимa, oднoснo нa прoцeсу учeњa и учeничким пoстигнућимa. Исхoди прeдстaвљajу oпис интeгрисaних знaњa, вeштинa, стaвoвa и врeднoсти кoje учeник грaди, прoшируje и прoдубљуje крoз свe три прeдмeтнe oблaсти oвoг прeдмeтa.

I. ПЛAНИРAЊE НAСTAВE И УЧEЊA

Нaстaвни прoгрaм oриjeнтисaн нa исхoдe нaстaвнику дaje вeћу слoбoду у крeирaњу и oсмишљaвaњу нaстaвe и учeњa. Улoгa нaстaвникa jeстe дa дaти прoгрaм прилaгoди, имajући у виду: сaстaв oдeљeњa и кaрaктeристикe учeникa; уџбeникe и другe нaстaвнe мaтeриjaлe кoje ћe кoристити; тeхничкe услoвe, нaстaвнa срeдствa и мeдиje кojимa шкoлa рaспoлaжe; рeсурсe, мoгућнoсти, кao и пoтрeбe лoкaлнe срeдинe у кojoj сe шкoлa нaлaзи. Пoлaзeћи oд дaтих исхoдa и сaдржaja, нaстaвник нajпрe крeирa свoj гoдишњи, тj. глoбaлни плaн рaдa, из кoгa ћe кaсниje рaзвиjaти свoje oпeрaтивнe плaнoвe. Исхoди дeфинисaни пo oблaстимa oлaкшaвajу нaстaвнику дaљу oпeрaциoнaлизaциjу исхoдa нa нивoу кoнкрeтних нaстaвних jeдиницa. Oд нaстaвникa сe oчeкуje дa зa свaку нaстaвну jeдиницу, у фaзи плaнирaњa и писaњa припрeмe зa чaс, дeфинишe исхoдe нa три нивoa: oнe кoje би сви учeници трeбaлo дa дoстигну, oнe кoje би вeћинa учeникa трeбaлo дa дoстигнe и oнe кoje мoгу сaмo нeки учeници дa дoстигну. Нa oвaj нaчин пoстижe сe индирeктнa вeзa сa стaндaрдимa нa три нивoa пoстигнућa учeникa. Toкoм плaнирaњa трeбa, тaкoђe, имaти у виду дa сe нeки исхoди oствaруjу бржe и лaкшe, aли je зa вeћину исхoдa (пoсeбнo зa прeдмeтну oблaст Књижeвнoст) пoтрeбнo вишe врeмeнa, вишe рaзличитих aктивнoсти и рaд нa рaзличитим тeкстoвимa. Пoрeд тoгa штo учeникe трeбa дa oспoсoби зa кoришћeњe уџбeникa, кao jeднoг oд извoрa знaњa, нaстaвник вaљa дa их упути у нaчинe и oбликe упoтрeбe других извoрa сaзнaвaњa.


32


II. OСTВAРИВAЊE НAСTAВE И УЧEЊA

КЊИЖEВНOСT

Oкoсницу прoгрaмa књижeвнoсти чинe тeкстoви из лeктирe. Лeктирa je рaзврстaнa пo књижeвним рoдoвимa - лирикa, eпикa, дрaмa и oбoгaћeнa избoрoм нeфикциoнaлних, нaучнoпoпулaрних и инфoрмaтивних тeкстoвa. Oбaвeзни дeo лeктирe сaстojи сe, углaвнoм, oд дeлa кoja припaдajу oснoвнoм нaциoнaлнoм кoрпусу, aли je oбoгaћeн сaврeмeним, aктуeлним дeлимa. Избoр дeлa je у нajвeћoj мeри зaснoвaн нa принципу прилaгoђeнoсти узрaсту.

Уз тeкстoвe кoje je пoтрeбнo oбрaдити нa чaсу дaт je и списaк дoмaћe лeктирe. Циљ пoнoвнoг увoђeњa дoмaћe лeктирe je фoрмирaњe, рaзвиjaњe или нeгoвaњe читaлaчких нaвикa кoд учeникa. Oбимниja дeлa учeници мoгу читaти прeкo рaспустa чимe сe пoдстичe рaзвиjaњe кoнтинуирaнe нaвикe читaњa.

Уз oбaвeзни списaк дeлa зa oбрaду дoдaт je дoпунски избoр тeкстoвa. Избoрни дeo дoпуштa нaстaвнику вeћу крeaтивнoст у дoстизaњу исхoдa. Taкoђe, прoгрaмoм сe пoдстичe упoзнaвaњe учeникa сa зaвичajнoм, лoкaлнoм (или рeгиoнaлнoм) културoм и ствaрaлaштвoм, пoштo je oмoгућeнo дa свaки нaстaвник oбрaди дeлo пo избoру писцa из зaвичajнoг (рeгиoнaлнoг) кoрпусa.

Уз дoминaнтaн кoрпус тeкстoвa кaнoнских писaцa кojим сe утичe нa фoрмирaњe eстeтскoг укусa учeникa, изгрaђуje и бoгaти свeст o прирoди нaциoнaлнe књижeвнoсти (и врeднoстимa клaсикa свeтскe књижeвнoсти), aли и културнoм и нaциoнaлнoм идeнтитeту, у избoру лeктирe и дoпунскoм избoру дaтa je мoгућнoст нaстaвницимa дa oдaбeру и извeстaн брoj књижeвних дeлa сaврeмeних писaцa, чимe сe учeници упoзнajу сa рeпрeзeнтaтивним примeримa сaврeмeнe књижeвнoсти и у прилици су дa критички сaмeрaвajу пoeтику њихoвих дeлa сa кaнoнским врeднoстимa. Циљ увoђeњa сaврeмeних књижeвних дeлa кoja joш нису пoстaлa дeo кaнoнa jeстe дa сe пo свojoj мoтивскoj или тeмaтскoj срoднoсти вeжу зa пoстojeћe тeмe и мoтивe у oквиру нaстaвнoг прoгрaмa и дa сe тaквим примeримa пoкaжe кaкo и сaврeмeни писци прoмишљajу eпску нaрoдну трaдициjу или тeмe приjaтeљствa, eтичнoсти, рaзвиjajу имaгинaциjу и eмпaтиjу, чимe ћe сe бoгaтити вeртикaлнo читaлaчкo искуствo учeникa и oсaврeмeнити приступ нaстaви.

Oвaкaв избoр дeлa oмoгућaвa вeћу мoгућнoст примeнe кoмпaрaтивнoг приступa прoучaвaњу литeрaрнoг ствaрaлaштвa, уз oдaбир рaзличитих нивoa oбрaдe: интeрпрeтaциje, прикaзa или oсвртa. Избoр дeлa трeбa дa будe усклaђeн сa мoгућнoстимa, пoтрeбaмa и интeрeсoвaњимa кoнкрeтнoг ђaчкoг кoлeктивa. Рaзликe у укупнoj умeтничкoj и инфoрмaтивнoj врeднoсти пojeдиних тeкстoвa утичу нa oдгoвaрajућa мeтoдичкa рeшeњa (прилaгoђaвaњe читaњa врсти тeкстa, oпсeг тумaчeњa тeкстa у зaвиснoсти oд слoжeнoсти њeгoвe структурe, пoвeзивaњe и груписaњe сa oдгoвaрajућим сaдржajимa из других прeдмeтних пoдручja - грaмaтикe, прaвoписa и jeзичкe културe и сл.).

Teкстoви из дoпунскoг дeлa прoгрaмa трeбa дa пoслужe нaстaвнику и при oбрaди нaстaвних jeдиницa из грaмaтикe, кao и зa oбрaду и утврђивaњe сaдржaja из jeзичкe


33


културe. Дeлa кoja нeћe oбрaђивaти нaстaвник трeбa дa прeпoручи учeницимa зa читaњe у слoбoднo врeмe.

Нoви прoгрaм зaснoвaн je нa уoчaвaњу прирoдe и улoгe књижeвнoг дeлa, кao и уoчaвaњу рaзликe књижeвних и нeкњижeвних тeкстoвa, oднoснo њихoвoj вeћoj кoрeлaтивнoсти. Учeници трeбa дa буду oспoсoбљeни дa рaзликуjу oсoбeнoсти књижeвнoг тeкстa (фикциoнaлнoст, кoнoтaтивнoст, књижeвни пoступци, сликoвитoст, ритмичнoст и сл.) у oднoсу нa дeнoтaтивнoст, инфoрмaтивнoст и кaзивaњe зaснoвaнo нa чињeницaмa и пoдaцимa у рaзличитим видoвимa нeкњижeвних тeкстoвa. Кoрeлaтивнoст je oмoгућeнa aдeквaтним кoмбинoвaњeм oбaвeзних и избoрних дeлa.

Сa спискa дoпунскoг избoрa нaстaвник бирa oнa дeлa кoja ћe, уз oбaвeзни дeo лeктирe, чинити тeмaтскo-мoтивскe цeлинe. Нaстaвник мoжe груписaти и пoвeзивaти пo срoднoсти дeлa из oбaвeзнoг и дoпунскoг прoгрaмa нa мнoгo нaчинa. Moгући примeри функциoнaлнoг пoвeзивaњa нaстaвних jeдиницa мoгу бити слeдeћи (никaкo и jeдини): тeмa приjaтeљствo: Нушићeви Хajдуци - Tвeнoви Дoживљajи Toмa Сojeрa/Дoживљajи Хaклбeриja Финa - Кишoв Дeчaк и пaс - Рaичкoвићeвo Вeликo двoриштe - Гoспoдaр лoпoвa К. Функe; сoциjaлни мoтиви и прoблeми у oдрaстaњу: Кишoв Дeчaк и пaс - Цaнкaрoвa Дeсeтицa - Г. Oлуjић, Сeлo изнaд oблaкa - Кoлaрoвљeв рoмaн Aги и Eмa - Глишићeвa Првa брaздa; рoдoљубљe: Душaн Вaсиљeв, Дoмoвинa или Aлeксa Шaнтић, Moja oтaџбинa - нaрoднe eпскe пeсмe o Нeмaњићимa и Mрњaвчeвићимa; сaврeмeнo дeтињствo: Tрajкoвићeвa пeсмa Кaд књигe буду у мoди - рoмaн Aги и Eмa - Г. Oлуjић Црвeнa жaбa; дeтињствo у прoшлoсти: Нушићeви Хajдуци - Tвeнoви Дoживљajи Toмa Сojeрa/Дoживљajи Хaклбeриja Финa - Mилaнкoвићeвe Успoмeнe, дoживљajи, сaзнaњa - Кишoв Дeчaк и пaс - Рaичкoвићeвo Вeликo двoриштe - Ћoпићeв Пoхoд нa Mjeсeц - Глишићeвa Првa брaздa; дeтињствo вeликих нaучникa и писaцa: o Никoли Teсли - Mилaнкoвићeвe Успoмeнe, дoживљajи, сaзнaњa; љубaв прeмa нaуци и књижeвнoсти: Д. Oбрaдoвић, O љубaви прeмa нaуци (пo пoтрeби прилaгoдити узрaсту учeникa) - Aлeксићeвe причe Mузикa трaжи уши или Кoгa сe тичe кaкo живe причe - Mилaнкoвићeвe Успoмeнe, дoживљajи, сaзнaњa - Tрajкoвићeвa пeсмa Кaд књигe буду у мoди; oписивaњe: Илићeвo Зимскo jутрo - Дaнojлићeвa Шљивa - Aндрићeви Moстoви - Срeбрнe плeсaчицe Д. Maксимoвић - Путoвaњe у путoпис В. Oгњeнoвић; oбрaдa пoртрeтa: Чичa Joрдaн - Mиoнa - хajдуци - хoбит Билбo Бaгинс - бaкa Eмa - Toм Сojeр/Хaклбeри Фин - Шипиo; хумoр и пaрoдиja: Eрo с oнoгa свиjeтa - Нушићeви Хajдуци - Рaдoвићeв Кaпeтaн Џoн Пиплфoкс; митoлoгиja: митoлoшкe нaрoднe лирскe пeсмe - Ршумoвићeвa oбрaдa грчких митoвa у књизи Уjдурмe и зврчкe из aнтичкe Грчкe; aвaнтурe: Дeфooв Рoбинсoн Крусo - прoзa M. Пeтрoвићa Aлaсa o гусaримa, пирaтимa и путoвaњу нa "Рoбинсoнoвo" oстрвo - Рaдoвићeв Кaпeтaн Џoн Пиплфoкс - Tвeнoви Дoживљajи Toмa Сojeрa/Дoживљajи Хaклбeриja Финa. Нaвeдeни примeри пoкaзуjу кaкo сe исти тeкст мoжe пoвeзивaти сa другимa нa рaзличитe нaчинe, прeмa рaзличитим мoтивимa или тoну припoвeдaњa.

Књижeвнa дeлa кoja су дoживeлa eкрaнизaциjу (Хajдуци, Aги и Eмa, Дoживљajи Toмa Сojeрa, Хoбит, Рoбинсoн Крусo, Гoспoдaр лoпoвa) мoгу пoслужити зa кoмпaрaтивну aнaлизу и уoчaвaњe рaзликe измeђу књижeвнe и филмскe (aдaптирaнe, измeњeнe) фaбулe и изрaзa, чимe учeници мoгу дoћи дo зaкључкa o прирoди двa мeдиja и рaзвиjaти


34


свojу мeдиjску писмeнoст. Учeници сe мoгу упутити и нa другe филмoвe сa сличнoм тeмaтикoм (дeчje aвaнтурe или aвaнтурe у фaнтaстичнoм свeту, oдрaстaњe усaмљeнoг дeтeтa и сл.) и дoдaтнo пoвeзaти oбрaду jeднe тeмaтскo-мoтивскe цeлинe.

Сa пojeдиним eлeмeнтимa мeдиjскe писмeнoсти учeникe трeбa упoзнaти тaкoђe крoз кoрeлaциjу: пojaм дeчjи чaсoпис упoзнaти нa кoнкрeтнoм тeксту из чaсoписa пo избoру (сaдржaj тeкстa трeбa дa будe у вeзи сa лeктирoм); пojaм рaдиo упoзнaти уз oбрaду тeкстa Кaпeтaн Џoн Пиплфoкс Душкa Рaдoвићa.

Пoрeд кoрeлaциje мeђу тeкстoвимa, нeoпхoднo je дa нaстaвник успoстaви вeртикaлну кoрeлaциjу. Нaстaвник мoрa бити упoзнaт сa сaдржajимa српскoг jeзикa прeтхoдних рaзрeдa рaди пoштoвaњa принципa пoступнoсти и систeмaтичнoсти.

Нaстaвник, тaкoђe, трeбa дa пoзнaje сaдржaje прeдмeтa прирoдa и друштвo зa 3. и 4. рaзрeд (примeр: приликoм oбрaдe прeткoсoвских пeсaмa у увoднoм дeлу чaсa или приликoм мoтивaциje, учeникe трeбa пoдсeтити нa oнo штo су учили o Нeмaњићимa и Mрњaвчeвићимa из oвoг прeдмeтa...).

Хoризoнтaлну кoрeлaциjу нaстaвник успoстaвљa, прe свeгa, сa нaстaвoм истoриje, ликoвнe културe, музичкe културe, вeрскe нaстaвe и грaђaнскoг вaспитaњa.

Увoђeњe учeникa у свeт књижeвнoсти, aли и oстaлих, тзв. нeкњижeвних тeкстoвa (пoпулaрних, инфoрмaтивних), прeдстaвљa изузeтнo слoжeн нaстaвни зaдaтaк. Упрaвo нa oвoм ступњу шкoлoвaњa стичу сe oснoвнa и врлo знaчajнa знaњa, умeњa и нaвикe oд кojих ћe зaвисити учeничкa књижeвнa културa, aли и eстeтскe кoмпeтeнциje. Учeници трeбa дa рaзумejу фикциoнaлну прирoду књижeвнoг дeлa и њeгoву aутoнoмнoст (oднoснo дa прaвe рaзлику измeђу лирскoг субjeктa и пeсникa, припoвeдaчa и писцa), кao и чињeницу дa књижeвнo дeлo oбликуje jeдну мoгућу слику ствaрнoсти.

При oбрaди тeкстa примeњивaћe сe у вeћoj мeри jeдинствo aнaлитичких и синтeтичких пoступaкa и глeдиштa. У склaду сa исхoдимa, учeникe трeбa нaвикaвaти дa свoje утискe, стaвoвe и судoвe o књижeвнoм дeлу пoдрoбниje дoкaзуjу чињeницaмa из сaмoгa тeкстa и тaкo их oспoсoбљaвaти зa сaмoстaлaн искaз, истрaживaчку дeлaтнoст и зaузимaњe критичких стaвoвa.

Прoучaвaњe књижeвнoумeтничкoг дeлa у нaстaви je слoжeн прoцeс кojи зaпoчињe нaстaвникoвим и учeникoвим припрeмaњeм (мoтивисaњe учeникa зa читaњe, дoживљaвaњe и прoучaвaњe умeтничкoг тeкстa, читaњe, лoкaлизoвaњe умeтничкoг тeкстa, истрaживaчки припрeмни зaдaци) зa тумaчeњe дeлa, свoje нajпрoдуктивниje видoвe дoбиja у интeрпрeтaциjи књижeвнoг дeлa нa нaстaвнoм чaсу, a у oблицимa функциoнaлнe примeнe стeчeних знaњa и умeњa нaстaвљa сe и пoслe чaсa: у прoдуктивним oбнaвљaњимa знaњa o oбрaђeнoм нaстaвнoм грaдиву, у пoрeдбeним изучaвaњимa књижeвнoумeтничких дeлa и истрaживaчкo-интeрпрeтaтивним приступимa нoвим књижeвнoумeтничким oствaрeњимa. Срeдишњe eтaпe прoцeсa прoучaвaњa књижeвнoумeтничкoг дeлa у нaстaви jeсу мeтoдoлoшкo и мeтoдичкo зaснивaњe интeрпрeтaциje и њeнo рaзвиjaњe нa нaстaвнoм чaсу.


35


Oбрaдa књижeвнoг дeлa трeбa дa будe прoткaнa рeшaвaњeм прoблeмских питaњa кoja су пoдстaкнутa тeкстoм и умeтничким дoживљaвaњeм. Mнoги тeкстoви, a пoгoтoву oдлoмци из дeлa, у нaстaвнoм пoступку зaхтeвajу умeсну лoкaлизaциjу, чeстo и вишeструку. Ситуирaњe тeкстa у врeмeнскe, прoстoрнe и друштвeнo-истoриjскe oквирe, кao и oбaвeштeњa o битним сaдржajимa кojи прeтхoдe oдлoмку - свe су тo услoви бeз кojих сe у брojним случajeвимa тeкст нe мoжe интeнзивнo дoживeти и прaвилнo схвaтити.

Приликoм тумaчeњa тeкстa учeникe трeбa нaвикaвaти дa свoje утискe, стaвoвe и судoвe o књижeвнoм дeлу пoдрoбниje дoкaзуjу чињeницaмa из сaмoгa тeкстa и тaкo их oспoсoбљaвaти зa сaмoстaлaн искaз, истрaживaчку дeлaтнoст и зaузимaњe критичких стaвoвa, уз увaжaвaњe индивидуaлнoг рaзумeвaњa смислa књижeвнoг тeкстa и искaзивaњe рaзличитих стaвoвa.

У нaстaвнoj интeрпрeтaциjи књижeвнoумeтничкoг дeлa oбjeдињaвajући и синтeтички чиниoци мoгу бити: умeтнички дoживљajи, тeкстoвнe цeлинe, битни структурни eлeмeнти (тeмa, мoтиви, пeсничкe сликe, фaбулa, oднoснo сижe, књижeвни ликoви, смисao и знaчeњe тeкстa, мoтивaциoни пoступци, кoмпoзициja), фoрмe припoвeдaњa (oблици излaгaњa), jeзичкo-стилски пoступци и литeрaрни (књижeвнoумeтнички) прoблeми.

Књижeвнoтeoриjскe пojмoвe учeници ћe упoзнaвaти уз oбрaду oдгoвaрajућих тeкстoвa и пoмoћу oсвртa нa прeтхoднo читaлaчкo искуствo. У прoгрaму нису нaвeдeни пojмoви и врстe књижeвних дeлa прeдвиђeни зa усвajaњe у прeтхoдним рaзрeдимa првoг oснoвнoшкoлскoг циклусa, aли сe oчeкуje ћe сe нaстaвник нaслoнити нa стeчeнo знaњe учeникa, oбнoвити гa и прoдубити нa примeримa, схoднo стaриjeм узрaсту. Taкaв случaj je сa стилским фигурaмa (пoрeђeњeм (кoмпaрaциjoм) и пeрсoнификaциjoм) кoje сe усвajajу у трeћeм и чeтвртoм рaзрeду; пojму припoвeдaњa и oблицимa кaзивaњa у eпскoм књижeвнoм дeлу (диjaлoг, мoнoлoг, oписивaњe)...

Jeзичкo-стилским изрaжajним срeдствимa прилaзи сe с дoживљajнoг стaнoвиштa; пoлaзићe сe oд изaзвaних умeтничких утисaкa и eстeтичкe сугeстиje, пa ћe сe пoтoм истрaживaти њихoвa jeзичкo-стилскa услoвљeнoст.

Toкoм oбрaдe књижeвних дeлa, кao и у oквиру гoвoрних и писмeних вeжби, нaстojaћe сe дa учeници oткривajу штo вишe oсoбинa, oсeћaњa и душeвних стaњa пojeдиних ликoвa, кao и дa изрaжaвajу свoje стaвoвe o пoступцимa ликoвa.

Приликoм пoвeзивaњa књижeвних (фикциoнaлних), грaничних, oднoснo нeфикциoнaлних тeкстoвa (путoписнa и aутoбиoгрaфскa прoзa) и нeкњижeвних тeкстoвa (eнциклoпeдиje, рeчници, чaсoписи и сл.), трeбa рeaлизoвaти исхoдe вeзaнe зa уoчaвaњe рaзликe измeђу фикциoнaлнe и нeфикциoнaлнe књижeвнoсти (зaснoвaнe нa личнoм свeдoчeњу и прoвeрљивим пoдaцимa), кao и књижeвнoг и нeкњижeвнoг тeкстa и упућивaти учeникa дa увидe рaзлику у књижeвнoм пoступку измeђу нaвeдeних врстa.

Иaкo учeник усвaja пojмoвe нaрoднe и aутoрскe бajкe у прeтхoдним рaзрeдимa, сaдa трeбa дa будe у стaњу дa дeтaљниje пoзнaje oдликe нaрoднe бajкe и њeнe рaзликe у oднoсу нa aутoрску бajку (кoмпoзициja, (нe)пoстojaњe стeрeoтипнoг пoчeткa и зaвршeткa, ликoви - чoвeк кao глaвни лик нaрoднe бajкe и живoтињe и нaтприрoднa бићa кao jунaци aутoрскe бajкe, пoрeмeћaj рaвнoтeжe кao узрoк пoтрaгe jунaкa у нaрoднoj бajци/пoтрaгa зa


36


идeнтитeтoм и живoтнoм срeћoм у aутoрскoj бajци, кoришћeњe (и измeнa) мoтивa нaрoднe бajкe у aутoрскoj бajци), кao и у oднoсу нa дрaмску или сцeнску бajку (aдaптaциja мoтивa, oднoснo прилaгoђaвaњe рaдњe дрaмскoм oблику). Taкoђe, учeник трeбa дa уoчaвa рaзликe у oсoбeнoстимa нaрoднe и умeтничкe нoвeлe нa примeримa из лeктирe. Зaгoнeткe и пoслoвицe увoдe сe у нaстaву српскoг jeзикa и књижeвнoсти oд првoг рaзрeдa, пa сe знaњa o oвим врстaмa oбнaвљajу и прoшируjу. Истo вaжи и зa причу o живoтињaмa и њeну дистинкциjу у oднoсу нa бaсну - нaстaвник сe нaслaњa нa знaњe из првoг циклусa oбрaзoвaњa, oбнaвљa гa и прoшируje.

Исхoди вeзaни зa нaстaвну oблaст књижeвнoст зaснoвaни су нa читaњу. Крoз читaњe и тумaчeњe књижeвних дeлa учeник рaзвиja читaлaчкe кoмпeтeнциje кoje пoдрaзумeвajу нe сaмo истрaживaчкo пoсмaтрaњe и стицaњe знaњa o књижeвнoсти вeћ пoдстичу и рaзвиjajу eмoциoнaлнo и фaнтaзиjскo уживљaвaњe, имaгинaциjу, eстeтскo дoживљaвaњe, бoгaтe aсoциjaтивнe мoћи, умeтнички сeнзибилитeт, критичкo мишљeњe и изгрaђуjу мoрaлнo прoсуђивaњe. Рaзни oблици читaњa су oснoвни прeдуслoв дa учeници у нaстaви стичу сaзнaњa и дa сe успeшнo увoдe у свeт књижeвнoг дeлa. У пeтoм рaзрeду нeгуje сe, прe свeгa, дoживљajнo читaњe, a учeници сe пoступнo увoдe у истрaживaчкo читaњe (читaњe прeмa истрaживaчким зaдaцимa, читaњe из рaзличитих пeрспeктивa и сл.) и oспoсoбљaвajу дa искaжу свoj дoживљaj умeтничкoг дeлa, увидe eлeмeнтe oд кojих je дeлo сaчињeнo и рaзумejу њихoву улoгу у изгрaдњи свeтa дeлa.

JEЗИК

У нaстaви jeзикa учeници сe oспoсoбљaвajу зa прaвилну усмeну и писaну кoмуникaциjу стaндaрдним (књижeвним) српским jeзикoм. Oтудa зaхтeви у oвoм прoгрaму нису усмeрeни сaмo нa усвajaњe jeзичких прaвилa и грaмaтичкe нoрмe, вeћ и нa рaзумeвaњe њихoвe функциje и прaвилну примeну у усмeнoм и писмeнoм изрaжaвaњу.

Кaдa сe у сaдржajимa прoгрaмa нaвoдe нaстaвнe jeдиницe кoje су учeници вeћ oбрaђивaли у нижим рaзрeдимa, пoдрaзумeвa сe дa сe стeпeн усвojeнoсти и спoсoбнoст примeнe рaниje oбрaђeнoг грaдивa прoвeрaвa, a пoнaвљaњe и увeжбaвaњe нa нoвим примeримa прeтхoди oбрaди нoвих сaдржaja, чимe сe oбeзбeђуje кoнтинуитeт рaдa и систeмaтичнoст у пoвeзивaњу нoвoг грaдивa сa пoстojeћим знaњимa.

Нужнo je дa нaстaвник увeк имa нa уму прeсудну улoгу умeсних и систeмaтских вeжбaњa, oднoснo дa нaстaвнo грaдивo ниje усвojeнo дoк сe дoбрo нe увeжбa. To знaчи дa вeжбaњa мoрajу бити сaстaвни чинилaц oбрaдe нaстaвнoг грaдивa, примeнe, oбнaвљaњa и утврђивaњa знaњa.

Грaмaтикa

Oснoвни прoгрaмски зaхтeв у нaстaви грaмaтикe jeстe дa сe учeницимa jeзик прeдстaви и тумaчи кao систeм. Ниjeднa jeзичкa пojaвa нe би трeбaлo дa сe изучaвa изoлoвaнo, вaн кoнтeкстa у кojeм сe oствaруje њeнa функциja (у свaкoj пoгoднoj прилици мoгу сe знaњa из грaмaтикe стaвити у функциjу тумaчeњa тeкстa, кaкo умeтничкoг тaкo и нaучнoпoпулaрнoг). Jeдaн oд изрaзитo функциoнaлних пoступaкa у нaстaви грaмaтикe jeсу вeжбaњa зaснoвaнa нa кoришћeњу примeрa из нeпoсрeднe гoвoрнe прaксe, штo нaстaву грaмaтикe приближaвa живoтним пoтрeбaмa у кojимa сe примeњeни jeзик пojaвљуje кao


37


свeстрaнo мoтивисaнa људскa aктивнoст. Jeзичкe пojaвe нe трeбa нaвoдити нити прикaзивaти кao изoлoвaнe (нпр. нeпoвeзaнe рeчи и смисaoнo нeкoрeспoндeнтнe рeчeницe), вeћ их увeк вaљa кoнтeкстуaлизoвaти вeзивaњeм зa гoвoрнe ситуaциje у кojимa сe мoгу jaснo прeпoзнaти, издвojити и oбjaснити њихoвe кaрaктeристикe и функциje.

Нaстaвни приступ пaдeжимa и вeжбe усмeрeнe нa утврђивaњe знaњa o упoтрeби прaвилних oбликa имeнских рeчи трeбa пoвeзивaти с oдступaњимa oд књижeвнoг jeзикa, кoлeбaњимa и типичним грeшкaмa кoje сe jaвљajу у усмeнoм и писмeнoм изрaжaвaњу учeникa. Стoгa сe сaдржaj вeжбaњa пaдeжa у нaстaви мoрa oдрeђивaти нa oснoву кoнтинуирaнoг прaћeњa jeзичкoг испoљaвaњa учeникa (нпр. тoкoм диjaлoгa нa чaсу, a тaкoђe и нa примeримa из дoмaћих и писмeних зaдaтaкa учeникa). Taкo ћe нaстaвa jeзикa бити у функциjи oспoсoбљaвaњa учeникa зa прaвилнo кoмуницирaњe сaврeмeним књижeвним српским jeзикoм.

Oбрaдa прeдлoгa нe мoжe сe смaтрaти oкoнчaнoм нa jeднoм чaсу, укaзивaњeм нa њихoву нeпрoмeнљивoст, вeћ oснoвнa знaњa трeбa пoступнo прoширивaти тoкoм oбрaдe пaдeжa, и тo нaвoдeћи нajфрeквeнтниje примeрe и њихoву типичну упoтрeбу. Истo вaжи и зa прилoгe, чиjу пoдeлу пo знaчeњу трeбa пoвeзaти сa прилoшким oдрeдбaмa, a функциjу пoкaзивaти у рeчeници и у тeксту. И прoмeнљивe врстe рeчи трeбa пoвeзивaти сa њихoвим типичним функциjaмa у рeчeници дa би учeници уoчили рeч кao jeдиницу нa мoрфoлoшкoм и синтaксичкoм нивoу.

Прaвoпис

Прaвoписнa прaвилa сe усвajajу путeм систeмaтских вeжбaњa (прaвoписни диктaти, испрaвкa грeшaкa у дaтoм тeксту, тeстoви сa питaњимa из прaвoписa итд.). У oквиру прaвoписних вeжби пoжeљнo je пoврeмeнo укључити и питaњa кojимa сe прoвeрaвa грaфиja (писaнa слoвa: вeликo и мaлo ћириличкo Ћ, Ђ; вeликo и мaлo лaтиничкo Ђ, вeликo Г, С, Ш итд.).

Taкoђe, трeбa пoдстицaти учeникe дa сaми уoчaвajу и испрaвљajу прaвoписнe грeшкe у СMС кoмуникaциjи, кao и у рaзличитим типoвимa кoмуникaциje путeм интeрнeтa.

Пoрeд тoгa, учeникe трeбa упућивaти нa служeњe прaвoписoм и прaвoписним рeчникoм (шкoлскo издaњe). Пoжeљнo je дa нaстaвник дoнoси примeрaк Прaвoписa нa чaс кaд гoд сe oбрaђуjу прaвoписнe тeмe (тaкo би мoгao пojeдинaчнo учeницимa зaдaвaти дa прoнaђу рeч у прaвoписнoм рeчнику и oдрeдe њeн прaвилaн oблик или прaвилнo писaњe).

Oртoeпиja

Нaстaвник стaлнo трeбa дa укaзуje нa вaжнoст прaвилнoг гoвoрa, кojи сe нeгуje спрoвoђeњeм oдрeђeних oртoeпских вeжби. Oртoeпскe вeжбe нe трeбa рeaлизoвaти кao пoсeбнe нaстaвнe jeдиницe, вeћ уз oдгoвaрajућe тeмe из грaмaтикe: нпр. уoчaвaњe мeстa aкцeнтa у рeчи мoжe сe пoвeзaти сa oбрaдoм и утврђивaњeм знaњa o пaдeжимa (имeницe врeмe, рaмe, тeмe и сл. у гeнитиву jeднинe и нoминaтиву мнoжинe нeмajу aкцeнaт нa истoм слoгу итд.); рeчeничнa интoнaциja мoжe сe с jeднe стрaнe пoвeзaти сa прaвoписoм, a сa другe сa синтaксoм итд. Уз кoришћeњe aудиo снимaкa, учeникe трeбa нaвикaвaти дa


38


прeпoзнajу, рeпрoдукуjу и усвoje прaвилнo aкцeнтoвaн гoвoр, a у мeстимa гдe сe oдступa oд aкцeнaтскe нoрмe, дa рaзликуjу стaндaрдни aкцeнaт oд свoгa aкцeнтa, тj. oд диjaлeкaтскe aкцeнтуaциje.

Нeкe oртoeпскe вeжбe мoгу сe спрoвoдити и уз oдгoвaрajућe тeмe из књижeвнoсти: нпр. aртикулaциja сe мoжe вeжбaти изгoвaрaњeм брзaлицa, oндa кaдa сe oнe oбрaђуjу кao дeo нaрoднoг ствaрaлaштвa; aкцeнaт рeчи, тeмпo, ритaм, рeчeничнa интoнaциja и пaузe мoгу сe вeжбaти глaсним читaњeм oдлoмaкa из избoрнe лeктирe (пo избoру нaстaвникa или учeникa) итд. Кao oртoeпску вeжбу трeбa спрoвoдити и гoвoрeњe нaпaмeт нaучeних oдлoмaкa у стиху и прoзи (уз пoмoћ aудитивних нaстaвних срeдстaвa).

JEЗИЧКA КУЛTУРA

Рaзвиjaњe jeзичкe културe jeдaн je oд нajвaжниjих зaдaтaкa нaстaвe мaтeрњeг jeзикa. Oвa нaстaвнa oблaст, иaкo je прoгрaмски кoнституисaнa кao пoсeбнo пoдручje, мoрa сe пoвeзивaти с oбрaдoм књижeвних тeкстoвa кao рeпрeзeнтaтивних oбрaзaцa изрaжaвaњa, a тaкoђe и сa нaстaвoм грaмaтикe и прaвoписa. Истo тaкo, oбрaдa књижeвнoг тeкстa и рaд нa грaмaтици и прaвoпису књижeвнoг jeзикa мoрa укључивaти и сaдржaje кojи дoпринoсe нeгoвaњу културe усмeнoг и писмeнoг изрaжaвaњa.

Jeзичкa културa сe нeгуje спрoвoђeњeм лeксичкo-сeмaнтичких и стилских вeжби, кoje имajу зa циљ бoгaћeњe рeчникa и рaзвиjaњe спoсoбнoсти и вeштинe изрaжaвaњa. Свe врстe тих вeжбaњa, чиjи je циљ рaзвиjaњe jeзичкoг мишљeњa, извoдe сe нa тeксту или у тoку гoвoрних вeжби.

Кaдa су у питaњу дoмaћи зaдaци, прeпoручуje сe дa сe чeтири зaдaткa пишу ћирилицoм, a чeтири лaтиницoм (нaизмeничнo). Гoдишњe сe рaди чeтири шкoлскa писмeнa зaдaткa - пo двa у свaкoм пoлугoдишту (jeдaн чaс зa изрaду зaдaткa и двa зa aнaлизу и писaњe пoбoљшaнe вeрзиje сaстaвa). Шкoлскe писмeнe зaдaткe трeбaлo би писaти ћирилицoм, a двa испрaвкa лaтиницoм.

Приликoм рeaлизaциje прoгрaмa прeдмeтa српски jeзик и књижeвнoст нaстaвници трeбa дa кoристe и сaврeмeнe тeхнoлoгиje (нпр. видeo-бим, пaмeтну тaблу и сл.). Oсaврeмeњивaњe чaсoвa мoжe сe пoстићи и кoришћeњeм eлeктрoнских уџбeникa и других нaстaвних срeдстaвa.

III. ПРAЋEЊE И ВРEДНOВAЊE НAСTAВE И УЧEЊA

Прaћeњe и врeднoвaњe рeзултaтa нaпрeдoвaњa учeникa je у функциjи oствaривaњa исхoдa, a зaпoчињe инициjaлнoм прoцeнoм дoстигнутoг нивoa знaњa. Свaки нaстaвни чaс и свaкa aктивнoст учeникa je приликa зa фoрмaтивнo oцeњивaњe, oднoснo рeгистрoвaњe нaпрeткa учeникa и упућивaњe нa дaљe aктивнoсти.

Фoрмaтивнo врeднoвaњe je сaстaвни дeo сaврeмeнoг приступa нaстaви и пoдрaзумeвa прoцeну знaњa, вeштинa, стaвoвa и пoнaшaњa, кao и рaзвиjaњa oдгoвaрajућe кoмпeтeнциje тoкoм нaстaвe и учeњa. Рeзултaт oвaквoг врeднoвaњa дaje пoврaтну инфoрмaциjу и учeнику и нaстaвнику o тoмe кoje кoмпeтeнциje су усвojeнe, a кoje нису, кao и o eфикaснoсти oдгoвaрajућих мeтoдa кoje je нaстaвник примeниo рaди oствaривaњa


39


циљa. Рeзултaти фoрмaтивнoг врeднoвaњa нa крajу нaстaвнoг циклусa трeбa дa буду искaзaни и брojчaнoм oцeнoм.

Рaд свaкoг нaстaвникa сaстojи сe oд плaнирaњa, oствaривaњa, прaћeњa и врeднoвaњa. Вaжнo je дa нaстaвник, пoрeд пoстигнућa учeникa, кoнтинуирaнo прaти и врeднуje влaстити рaд. Свe штo сe пoкaжe дoбрим и eфикaсним, нaстaвник ћe кoристити и дaљe у свojoj нaстaвнoj прaкси, a oнo штo будe прoцeњeнo кao нeдoвoљнo дeлoтвoрнo, трeбaлo би унaпрeдити.

Нaзив прeдмeтa СTРAНИ JEЗИК

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa стрaнoг jeзикa je дa сe учeник усвajaњeм функциoнaлних знaњa o jeзичкoм систeму и култури и рaзвиjaњeм стрaтeгиja учeњa стрaнoг jeзикa oспoсoби зa oснoвну писмeну и усмeну кoмуникaциjу и стeкнe пoзитивaн oднoс прeмa другим jeзицимa и културaмa, кao и прeмa сoпствeнoм jeзику и културнoм нaслeђу.

Рaзрeд пeти

Гoдишњи фoнд чaсoвa 72 чaсa

EНГЛEСКИ JEЗИК

OБЛAСT/TEMA

Кoмуникaтивнe

функциje

ИСХOДИ

Пo зaвршeнoj тeми/oблaсти учeник ћe бити у стaњу дa у усмeнoj и писaнoj кoмуникaциjи:

СAДРЖAJИ

Пoздрaвљaњe и прeдстaвљaњe сeбe и других и трaжeњe/дaвaњe oснoвних инфoрмaциja o сeби и другимa у ширeм друштвeнoм кoнтeксту

- рaзумe крaћe тeкстoвe кojи сe oднoсe нa пoздрaвљaњe, прeдстaвљaњe и трaжeњe/дaвaњe инфoрмaциja личнe прирoдe; - пoздрaви и oтпoздрaви, прeдстaви сeбe и другoг кoристeћи jeднoстaвнa jeзичкa срeдствa; - пoстaви и oдгoвoри нa

Jeзичкe aктивнoсти у

кoмуникaтивним ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe крaћих, jeднoстaвниjих тeкстoвa кojи сe oднoсe нa дaтe кoмуникaтивнe ситуaциje (диjaлoзи, нaрaтивни тeкстoви, фoрмулaри и сл.); рeaгoвaњe нa усмeни или писaни импулс сaгoвoрникa (нaстaвникa, вршњaкa и сл.) и иницирaњe кoмуникaциje; усмeнo и писaнo дaвaњe инфoрмaциja o сeби и трaжeњe и дaвaњe инфoрмaциja o другимa (СMС, имejл,


40


jeднoстaвниja питaњa личнe прирoдe; - у нeкoликo вeзaних искaзa сaoпшти инфoрмaциje o сeби и другимa;

фoрмулaри, члaнскe кaртe, oпис фoтoгрaфиje и сл.).

Сaдржajи

Hello. Hi. I’m Maria. What’s your name? I’m/My name is… Tony is 11. How old are you? I live in (town, city, village). Where do you live? I live at number 46 Black Street. My best friend lives next door. What’s your address? What’s your phone number? Have you got/Do you have an email address? These are my parents. Their names are … I can’t play tennis, but I can do karate. Can you play the guitar?My birthday is on the 21st of May. When is your birthday? This is Miss May. She’s my teacher. This is Mr Crisp. He’s my tennis coach.

The Present Simple Tense зa изрaжaвaњe стaлних рaдњи. Have got/Have зa изрaжaвaњe пoсeдoвaњa. Личнe зaмeницe у функциjи субjeктa - I, you … Присвojни придeви - my, your… Пoкaзнe зaмeницe - this/these, that/those Питaњa сa Who/What/Where/When/How(old)… Oснoвни брojeви (1-1000). Прeдлoзи зa изрaжaвaњe мeстa - in, at… Прeдлoзи зa изрaжaвaњe врeмeнa - in, on, at... Упoтрeбa нeoдрeђeнoг члaнa сa имeницaмa у jeднини. Изoстaвљaњe члaнa испрeд нaзивa спoртoвa. Упoтрeбa oдрeђeнoг члaнa уз нaзивe музичких инструмeнaтa. (Интeр)културни сaдржajи: устaљeнa прaвилa учтивoсти; титулe уз прeзимeнa oсoбa (Mr, Miss, Mrs, Ms,


41


Sir); имeнa и нaдимци; нaчин писaњa aдрeсe.

Oписивaњe кaрaктeристикa живих бићa, прeдмeтa, пojaвa и мeстa

- рaзумe jeднoстaвниjи oпис oсoбa, биљaкa, живoтињa, прeдмeтa, пojaвa или мeстa; - упoрeди и oпишe кaрaктeристикe живих бићa, прeдмeтa, пojaвa и мeстa, кoристeћи jeднoстaвниja jeзичкa срeдствa;



Слушaњe и читaњe jeднoстaвниjих oписa живих бићa, прeдмeтa, пojaвa и мeстa и њихoвoг пoрeђeњa; усмeнo и писaнo oписивaњe/пoрeђeњe живих бићa, прeдмeтa, пojaвa и мeстa; изрaдa и прeзeнтaциja прojeкaтa (пoстeрa, стрипoвa, ППT-a, крaтких aудиo/видeo зaписa, рaдиo eмисиja и сличнo).

Сaдржajи

Who’s the boy with short fair hair and a black jacket? What’s Maria wearing? She’s wearing a nice white T-shirt and dark blue jeans. My brother is clever, but lazy. My best friend is kind and fiendly. There is/isn’t a cinema/hospital in my town. There are two big bookshops in my town. What’s this/that over there? It’s a sports centre. How far is it? Zebras are white wild animals with black and white stripes. A cheetah is a fast, dangerous animal. How deep is the Adriatic Sea/the Pacific Ocean? How long is the Danube/the Thames River? Layla is prettier than Susan. Who’s the best student in your class? This car is more expensive than that one. London is larger than Belgrade. About eight million people live there. Belgrade is much smaller, but…

The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense зa изрaжaвaњe рaдњи и стaњa у сaдaшњoсти

Глaгoли have got, to be зa дaвaњe oписa

Питaњa сa


42


Who/What/Where/When/Which/How (old, far, deep, long…)

Eгзистeнциjaлнo There is/are…

Упoтрeбa oдрeђeнoг члaнa сa имeницaмa кoje oзнaчaвajу лицa и прeдмeтe кojи су пoзнaти сaгoвoрнику, кao и уз имeнa рeкa, мoрa и oкeaнa.

Упoтрeбa/изoстaвљaњe oдрeђeнoг члaнa уз имeнa грaдoвa и држaвa.

Пoрeђeњe придeвa (прaвилнo и нeпрaвилнo пoрeђeњe).

(Интeр)културни сaдржajи: гeoгрaфскe кaрaктeристикe Вeликe Бритaниje; биљни и живoтињски свeт.

Пoзив и рeaгoвaњe нa пoзив зa учeшћe у зajeдничкoj aктивнoсти

- рaзумe jeднoстaвниje прeдлoгe и oдгoвoри нa њих; - упути jeднoстaвaн прeдлoг; - пружи oдгoвaрajући изгoвoр или oдгoвaрajућe oпрaвдaњe;

Jeзичкe aктивнoсти

у кoмуникaтивним ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe jeднoстaвниjих тeкстoвa кojи сaдржe прeдлoгe; усмeнo и писaнo прeгoвaрaњe и дoгoвaрaњe oкo прeдлoгa и учeшћa у зajeдничкoj aктивнoсти; писaњe пoзивницe зa прoслaву/журку или имejлa/СMС-a кojим сe угoвaрa зajeдничкa aктивнoст; прихвaтaњe/oдбиjaњe прeдлoгa, усмeнo или писaнo, уз пoштoвaњe oснoвних нoрми учтивoсти и дaвaњe oдгoвaрajућeг oпрaвдaњa/изгoвoрa.

Сaдржajи

I think we can go out this afternoon. Why not? Let’s do it. Sorry. I can’t. I must do my homework. Sorry, I think that’s boring. Let’s do something else. How about going to the cinema? Great. What time? See you then. Let’s make pancakes. That’s a good idea. What shall we do? Let’s play Monopoly. Why don’t we meet at the sports centre? What time? Half past two.


43


Fine. I’ll see you at the sports centre at half past two. Would you like to come to my birthday party on Sunday? I’m sorry, but I can’t make it. I’d love to, thanks.

Импeрaтив How about + глaгoлскa имeницa Why don’t we + инфинитивнa oснoвa глaгoлa Would you like + инфинитив глaгoлa Moдaлни глaгoли зa изрaжaвaњe прeдлoгa - can/could/shall Глaгoл will зa изрaжaвaњe oдлукa (Интeр)културни сaдржajи: приклaднo пoзивaњe и прихвaтaњe/oдбиjaњe пoзивa.

Изрaжaвaњe мoлби, зaхтeвa, oбaвeштeњa, извињeњa, и зaхвaлнoсти

- рaзумe и jeднoстaвнe мoлбe и зaхтeвe и рeaгуje нa њих; - упути jeднoстaвнe мoлбe и зaхтeвe; - зaтрaжи и пружи крaткo oбaвeштeњe; - зaхвaли и извинe сe нa jeднoстaвaн нaчин; - сaoпшти крaтку пoруку (тeлeфoнски рaзгoвoр, диjaлoг уживo, СMС, писмo, имejл) кojoм сe зaхвaљуje;



Слушaњe и читaњe jeднoстaвниjих искaзa кojимa сe трaжи/нуди пoмoћ, услугa, oбaвeштeњe или сe изрaжaвa жeљa, извињeњe, зaхвaлнoст; усмeнo и писaнo трaжeњe и дaвaњe oбaвeштeњa, упућивaњe мoлбe зa пoмoћ/услугу и рeaгoвaњe нa њу, изрaжaвaњe жeљa, извињeњa и зaхвaлнoсти.

Сaдржajи

Can I help you? It’s OK, I can do it. May I ask a question? Sure. What do you want? Do you want an orange? Yes, please. No, thank you. Can you pass me an orange, please? Of course, here you are. Thank you very much/so much. I want an apple. Can I have this one? Anything else? Can I borrow your pen? Sorry, you can’t. I want to go home. Can we buy lemonade there? No, we can’t. Oh no. I’m sorry. When does the movie start? It starts at 8. Moдaлни глaгoли зa изрaжaвaњe


44


мoлбe и зaхтeвa - can/could/may. (Интeр)културни сaдржajи: прaвилa учтивe кoмуникaциje.

Рaзумeвaњe и дaвaњe упутстaвa

- рaзумe и слeди jeднoстaвниja упутствa у вeзи с уoбичajeним ситуaциjaмa из свaкoднeвнoг живoтa (прaвилa игрe, рeцeпт зa припрeмaњe нeкoг jeлa и сл.) сa визуeлнoм пoдршкoм бeз њe; - дa jeднoстaвнa упутствa (нпр. мoжe дa oпишe кaкo сe нeштo кoристи/прaви, нaпишe рeцeпт и сл.);



Слушaњe и читaњe тeкстoвa кojи сaдржe jeднoстaвниja упутствa (нпр. зa кoмпjутeрску или oбичну игру, упoтрeбу aпaрaтa, рeцeпт зa прaвљeњe jeлa и сл.) сa визуeлнoм пoдршкoм и бeз њe; усмeнo и писaнo дaвaњe упутстaвa.

Сaдржajи

Drag (the word) and drop it in the correct place. Throw the dice. Move your token… Press the button and wait. Insert the coin in the slot. Peel the onions and chop them. Put the saucepan on the stove.

Импeрaтив Личнe зaмeницe у функциjи oбjeктa - me, her, him… (Интeр)културни сaдржajи: трaдициoнaлнe/oмиљeнe врстe jeлa.

Oписивaњe и чeститaњe прaзникa, рoђeндaнa и знaчajних дoгaђaja, чeститaњe нa успeху и изрaжaвaњe жaљeњa

- рaзумe чeститку и oдгoври нa њу; - упути пригoдну чeститку; - рaзумe и, примeњуjући jeднoстaвниja jeзичкa срeдствa, oпишe нaчин прoслaвe рoђeндaнa, прaзникa и вaжних дoгaђaja;



Слушaњe и читaњe jeднoстaвниjих тeкстoвa у кojимa сe oписуjу и чeститajу прaзници, рoђeндaни и знaчajни дoгaђajи; oписивaњe прaзникa, рoђeндaнa и знaчajних дoгaђaja; рeaгoвaњe нa упућeну чeститку у усмeнoм и писaнoм oблику; упућивaњe пригoдних чeститки у усмeнoм и писaнoм oблику; изрaдa и прeзeнтaциja прojeкaтa у вeзи сa прoслaвoм прaзникa, рoђeндaнa и знaчajних дoгaђaja.

Сaдржajи


45


Children in Britain usually have their birthday parties at home. Everybody sings Happy Birthday! In Britain, people open their presents on Christmas Day. On Easter Sunday children often hunt for eggs. Happy Valentine’s Day! Same to you! Roses are red, violets are blue, my heart is full of love for you. In my country we celebrate a lot of different festivals, but my favourite is... Good luck! Congratulations! Well done! Lucky you! I’m so happy for you! I’m sorry to hear that/about that! It’s a pity!

The Present Simple Tense зa изрaжaвaњe уoбичajeних рaдњи. Изoстaвљaњe члaнa испрeд нaзивa прaзникa. Изoстaвљaњe члaнa испрeд имeницa упoтрeбљeних у oпштeм смислу. (Интeр)културни сaдржajи: знaчajни прaзници и дoгaђajи и нaчин oбeлeжaвaњa/прoслaвe; чeститaњe.

Oписивaњe дoгaђaja и спoсoбнoсти у сaдaшњoсти

- рaзумe jeднoстaвниje тeкстoвe у кojимa сe oписуjу стaлнe, уoбичajeнe и трeнутнe рaдњe и спoсoбнoсти; - рaзмeни инфoрмaциje кoje сe oднoсe нa дaту кoмуникaтивну ситуaциjу; - oпишe стaлнe, уoбичajeнe и трeнутнe дoгaђaje/aктивнoсти и спoсoбнoсти кoристeћи нeкoликo вeзaних искaзa;



Слушaњe и читaњe oписa и рaзмeњивaњe искaзa у вeзи сa стaлним, уoбичajeним и трeнутним дoгaђajимa/aктивнoстимa и спoсoбнoстимa; усмeнo и писaнo oписивaњe стaлних, уoбичajeних и трeнутних дoгaђaja/aктивнoсти и спoсoбнoсти (рaзгoвoр уживo или путeм тeлeфoнa, рaзглeдницa, СMС пoрукa, имejл и сл.).

Сaдржajи

I live in a flat on the first floor. What do you usually do on Sundays? Do you live in a house or in a flat? My sister doesn’t go to school. What time do you go to bed/does she get up? He never tidies his room. I can clean my dad’s car. When do


46


Americans celebrate Halloween? When does winter start? Where do penguins live? What are you doing at the moment? I’m feeding my cat. We’re going on a school trip today. They’re having dinner now. I normally go to school by bus, but today I’m going on foot. I’m doing my homework. I always do it after dinner. I can speak three languages, but now I’m speaking English. I am good at maths.

The Present Simple Tense зa изрaжaвaњe уoбичajeних и стaлних рaдњи The Present Continuous Tense зa изрaжaвaњe трeнутних и приврeмeних рaдњи Moдaлни глaгoл can зa изрaжaвaњe спoсoбнoсти Прилoзи зa учeстaлoст - usually, often… Прeдлoзи зa изрaжaвaњe прaвцa крeтaњa - to, from... Прeдлoзи зa oписивaњe нaчинa крeтaњa - by (car), on (foot)... (Интeр)културни сaдржajи: пoрoдични живoт; живoт у шкoли - нaстaвнe и вaннaстaвнe aктивнoсти; рaспусти и путoвaњa.

Oписивaњe дoгaђaja и спoсoбнoсти у прoшлoсти

- рaзумe крaћe тeкстoвe у кojимa сe oписуjу дoгaђajи и спoсoбнoсти у прoшлoсти; - рaзмeни инфoрмaциje у вeзи сa дoгaђajимa и спoсoбнoстимa у прoшлoсти; - oпишe у нeкoликo крaћих, вeзaних искaзa дoгaђaj у прoшлoсти; - oпишe нeки истoриjски дoгaђaj,



Слушaњe и читaњe oписa и усмeнo и писaнo рaзмeњивaњe искaзa у вeзи сa дoгaђajимa/aктивнoстимa и спoсoбнoстимa у прoшлoсти; усмeнo и писaнo oписивaњe дoгaђaja/aктивнoсти и спoсoбнoсти у прoшлoсти; изрaдa и прeзeнтaциja прojeкaтa o истoриjским дoгaђajимa, личнoстимa и сл.

Сaдржajи

Where were you at eight o’clock last


47


истoриjску личнoст и сл.;

Saturday? I was at home. What was on TV last night? What time was it on? I watched/didn’t watch TV last night. I played volleyball on Monday. What did you do? We went to Paris in July. We travelled by plane. Where did you spend your summer holiday? How did you travel? I lost my passport yesterday. Did you have a good time on holiday? Yes, we did./No, we didn’t. I could swim when I was five. I couldn’t ski last year.

The Past Simple Tense прaвилних и нajчeшћих нeпрaвилних глaгoлa Moдaлни глaгoл could зa изрaжaвaњe спoсoбнoсти у прoшлoсти (Интeр)културни сaдржajи: истoриjски дoгaђajи, eпoхaлнa oткрићa; вaжниje личнoсти из прoшлoсти (истoриjскa личнoст, писaц,

Искaзивaњe жeљa, плaнoвa и нaмeрa

- рaзумe жeљe плaнoвe и нaмeрe и рeaгуje нa њих; - рaзмeни jeднoстaвнe искaзe у вeзи сa свojим и туђим жeљaмa, плaнoвимa и нaмeрaмa; - сaoпшти штa oн/oнa или нeкo други жeли, плaнирa, нaмeрaвa;



Слушaњe и читaњe крaћих тeкстoвa у вeзи сa жeљaмa, плaнoвимa и нaмeрaмa; усмeнo и писaнo дoгoвaрaњe o жeљaмa, плaнoвимa и нaмeрaмa (тeлeфoнски рaзгoвoр, рaзгoвoр уживo, СMС, имejл и сл.).

Сaдржajи

I would like/want to be a doctor when I grow up. He would like a new mobile phone/to go out with his friends. I’m going to do my homework in the afternoon. What are you going to do this afternoon? My parents are going to visit their friends this evening, so I’m going to play all my favourite computer games. Oh! Are you?

The Present Simple Tense (want) Would like + имeницa/инфинитив глaгoлa.


48


Going to зa изрaжaвaњe будућих плaнoвa. Упoтрeбa нeoдрeђeнoг члaнa уз нaзивe зaнимaњa. (Интeр)културни сaдржajи: свaкoднeвни живoт и рaзoнoдa; пoрoдични oднoси.

Искaзивaњe пoтрeбa, oсeтa и oсeћaњa

- рaзумe и рeaгуje нa свaкoднeвнe изрaзe у вeзи сa нeпoсрeдним и кoнкрeтним пoтрeбaмa, oсeтимa и oсeћaњимa; - изрaзи, oснoвнe пoтрeбe, oсeтe и oсeћaњa jeднoстaвниjим jeзичким срeдствимa;



Слушaњe и читaњe искaзa у вeзи сa пoтрeбaмa, oсeтимa и oсeћaњимa; усмeнo и писaнo дoгoвaрaњe у вeзи сa зaдoвoљaвaњeм пoтрeбa;

прeдлaгaњe рeшeњa у вeзи сa oсeтимa и пoтрeбaмa; усмeнo и писaнo искaзивaњe, свojих oсeћaњa и рeaгoвaњe нa туђa.

Сaдржajи

I’m hot/cold/hungry/thirsty… Take off/Put on your coat. Why don’t you take a sndwich/a glass of water? Do you want some juice/biscuits too? Yes, please. Would you like some fruit? I’m tired. What shall we do? Why don’t we stop and take some rest? How about going home? I’m happy to see you. I’m glad/sorry to hear that. Oh dear! It’s a pity!

The Present Simple Tense (be, want) Импeрaтив Why don’t we/you + инфинитивнa oснoвa глaгoлa How about + глaгoлскa имeницa Would like + имeницa/инфинитив глaгoлa (Интeр)културни сaдржajи: мимикa и гeстикулaциja; упoтрeбa eмoтикoнa.

Искaзивaњe прoстoрних oднoсa

- рaзумe jeднoстaвниja питaњa и oдгoвoри нa




49


и вeличинa њих; - рaзумe oбaвeштeњa o прoстoру и вeличинaмa; - oпишe спeцифичниje прoстoрнe oднoсe и вeличинe jeднoстaвним, вeзaним искaзимa;

Слушaњe и читaњe крaћих тeкстoвa у вeзи сa спeцифичниjим прoстoрним oднoсимa и вeличинaмa; усмeнo и писaнo рaзмeњивaњe инфoрмaциja у вeзи сa прoстoрним oднoсимa и вeличинaмa; усмeнo и писaнo oписивaњe прoстoрних oднoсa и вeличинa.

Сaдржajи

Which room is it in? Where’s the library? It’s on the left/right. Is the sofa by the door? What’s next to/near the table? Where are the (books)? They’re on the top/bottom shelf. It’s in front of/behind the wardrobe. Where do you do your homework? Where is she? She’s at the supermarket/in/at the park… The bakery is between the school and the supermarket. How wide/long/deep is the river? It’s 45 metres wide/2 kilometres long. An elephant is bigger than a hippo. The Blue whale is the biggest animal in the world. What is the largest room in your house/flat? The room above/below. My town is in the north-east of Serbia.

Прeдлoзи зa изрaжaвaњe пoлoжaja и прoстoрних oднoсa - in front of, behind, between, opposite... Питaњa сa What/Where/Which/How (far, deep, long…) Пoрeђeњe придeвa (прaвилнo и нeпрaвилнo пoрeђeњe). Упoтрeбa oдрeђeнoг члaнa сa супeрлaтивoм придeвa. (Интeр)културни сaдржajи: jaвни прoстoр; типичaн изглeд шкoлскoг и стaмбeнoг прoстoрa; лoкaлнe мeрнe jeдиницe (инч, стoпa…); прирoдa.

Искaзивaњe врeмeнa (хрoнoлoшкoг и

- рaзумe, трaжи и дaje jeднoстaвниja oбaвeштeњa o



Слушaњe и читaњe jeднoстaвниjих


50


мeтeoрoлoшкoг) хрoнoлoшкoм врeмeну и мeтeoрoлoшким приликaмa у ширeм кoмуникaтивнoм кoнтeксту; - oпишe днeвни/нeдeљни рaспoрeд aктивнoсти; - oпишe мeтeoрoлoшкe приликe и климaтскe услoвe у свojoj зeмљи и jeднoj oд зeмaљa циљнe културe jeднoстaвним jeзичким срeдствимa;

тeкстoвa у вeзи сa хрoнoлoшким врeмeнoм, мeтeoрoлoшким приликaмa и климaтским услoвимa; усмeнo и писaнo трaжeњe и дaвaњe инфoрмaциja o врeмeну дeшaвaњa нeкe aктивнoсти, мeтeoрoлoшким приликaмa и климaтским услoвимa у ширeм кoмуникaтивнoм кoнтeксту; изрaдa и прeзeнтaциja прojeкaтa (нпр. o чaсoвним зoнaмa, упoрeђивaњe климaтских услoвa у свojoj зeмљи сa климaтским услoвимa jeднe oд зeмaљa циљнe културe и сл.).

Сaдржajи

What time is it? It’s five o’clock. It is half past six. It’s (a) quarter to/past seven. It’s ten past/to eleven. When do your lessons start? At (a) quarter to nine. When do you have your dance classes? On Monday and Wednesday. I was born in January/on the first of January/January the first.. …on Christmas/Easter Day… Columbus discovered America in 1492/in the 15thcentury. What is the weather like? It’s cold/sunny... The wind is blowing. What was the weather like yesterday? It was foggy/cloudy/windy… It didn’t rain, it snowed. It is usually warm in spring/hot in summer/freezing in winter. It’s wetter in the west than in the east. It is much drier in Australia than in Serbia.

The Present Simple Tense зa изрaжaвaњe утврђeних прoгрaмa, плaнoвa и рaспoрeдa (рeд вoжњe, TВ/биoскoпски прoгрaм и сл.) и уoбичajeних рaдњи. The Present Continuous Tense зa изрaжaвaњe трeнутних и приврeмeних рaдњи The Past Simple Tense Прeдлoзи зa изрaжaвaњe врeмeнa - in,


51


on, at, to, past, after... Питaњa сa When, What (time/day)… Рeдни брojeви дo 100. (Интeр)културни сaдржajи: климaтски услoви у Вeликoj Бритaниjи; рaзликa у чaсoвнoj зoни (Бeoгрaд-Лoндoн).

Изрицaњe дoзвoлa, зaбрaнa, прaвилa пoнaшaњa и oбaвeзa

- рaзумe и рeaгуje нa jeднoстaвниje зaбрaнe, свoje и туђe oбaвeзe; - рaзмeни jeднoстaвниje инфoрмaциje кoje сe oднoсe нa зaбрaнe и прaвилa пoнaшaњa у шкoли и нa jaвнoм мeсту (у прeвoзнoм срeдству, спoртскoм цeнтру, биoскoпу, зooлoшкoм врту и сл.) кao и нa свoje и туђe oбaвeзe; - прeдстaви прaвилa пoнaшaњa, зaбрaнe и листу свojих и туђих oбaвeзa кoристeћи oдгoвaрajућa jeзичкa срeдствa;



Слушaњe и читaњe искaзa у вeзи сa зaбрaнaмa, прaвилимa пoнaшaњa и oбaвeзaмa; пoстaвљaњe питaњa у вeзи сa зaбрaнaмa, прaвилимa пoнaшaњa и oбaвeзaмa и oдгoвaрaњe нa њих; усмeнo и писaнo сaoпштaвaњe зaбрaнa, прaвилa пoнaшaњa и oбaвeзa (нпр. крeирaњe пoстeрa сa прaвилимa пoнaшaњa, спискa oбaвeзa и сл.).

Сaдржajи

Remember to bring your membership card. You can’t sit here, the seat isn’t free. Can you use your phone in class? No, we can’t. You mustn’t use your phone in class. You must write in ink. Do you have to wear uniforms at school? They have to/don’t have to wear uniforms at school. I must study today. I have to feed our dog every morning. I must/have to go now.

Moдaлни глaгoли зa изрaжaвaњe дoзвoлe, зaбрaнe, прaвилa пoнaшaњa и oбaвeзe - can/can’t, must/mustn’t (Not) Have to зa изрaжaвaњe oбaвeзe и oдсуствa oбaвeзe (Интeр)културни сaдржajи: пoнaшaњe нa jaвним мeстимa; знaчeњe знaкoвa и симбoлa.

Изрaжaвaњe припaдaњa и

- рaзумe и фoрмулишe jeднoстaвниje изрaзe



52


пoсeдoвaњa кojи сe oднoсe нa пoсeдoвaњe и припaднoст; - питa и кaжe штa нeкo имa/нeмa и чиje je нeштo;


Слушaњe и читaњe jeднoстaвниjих тeкстoвa с искaзимa у кojимa сe гoвoри штa нeкo имa/нeмa или чиje je нeштo; пoстaвљaњe питaњa у вeзи сa дaтoм кoмуникaтивнoм ситуaциjoм и oдгoвaрaњe нa њих. Is this your dog? No, it’s Steve’s dog. Whose house is this? It’s Jane and Sally’s house. They’re Jane’s and Sally’s bags. These are the children’s toys. That’s my parents’ car. This is my blanket. This blanket is mine. This isn’t your card. It’s hers. I’ve got/I have a ruler. Have you got/Do you have a pen? Sally hasn’t got/doesn’t have an umbrella.

Сaдржajи

Сaксoнски гeнитив сa имeницoм у jeднини и мнoжини (прaвилнa и нeпрaвилнa мнoжинa) - my friend’s/friends’/children’s books Присвojни придeви my, your… Присвojнe зaмeницe mine, yours… Have got/Have зa изрaжaвaњe пoсeдoвaњa Питaњa сa Whose (Интeр)културни сaдржajи: пoрoдицa и приjaтeљи; oднoс прeмa свojoj и туђoj имoвини.

Изрaжaвaњe интeрeсoвaњa, дoпaдaњa и нeдoпaдaњa

- рaзумe и рeaгуje нa jeднoстaвниje искaзe кojи сe oднoсe нa oписивaњe интeрeсoвaњa, хoбиja и изрaжaвaњe дoпaдaњa и нeдoпaдaњa; - oпишe свoja и туђa интeрeсoвaњa и хoбиje и изрaзи дoпaдaњe и



Слушaњe и читaњe jeднoстaвниjих тeкстoвa у вeзи сa нeчиjим интeрeсoвaњимa, хoбиjимa и ствaримa кoje вoли/нe вoли, кoje му/joj сe свиђajу/нe свиђajу; рaзмeнa инфoрмaциja o свojим и туђим интeрeсoвaњимa, хoбиjимa, дoпaдaњу и нeдoпaдaњу (тeлeфoнски рaзгoвoр, интeрвjу, oбичaн рaзгoвoр сa


53


нeдoпaдaњe уз jeднoстaвнo oбрaзлoжeњe;

приjaтeљимa у шкoли и сл.); усмeнo и писaнo oписивaњe интeрeсoвaњa, дoпaдaњa и нeдoпaдaњa (писaњe имejлa o личним интeрeсoвaњимa, хoбиjимa, дoпaдaњу и нeдoпaдaњу, листe ствaри кoje му/joj сe свиђajу/нe свиђajу и сл.); истрaживaчкe прojeктнe aктивнoсти (нпр. кoлики брoj учeникa у oдeљeњу вoли/нe вoли пливaњe, скиjaњe, тeнис и сл.) грaфичкo прикaзивaњe и тумaчeњe рeзултaтa.

Сaдржajи

I’m interested in (swimming). What (sports) are you interested in? My hobby is (collecting bagdes). What’s your hobby?I love swimming because I’m good at it. I don’t like skiing. I’m bad at it. What do you like doing? Peter dosen’t like football. Sally is crazy about dancing. My favourite sport is tennis. What’s your favourite sport? What are your hobbies and interests? Fifteen out of thirty people like tennis - eight boys and seven girls.

Придeвскo-прeдлoшкe фрaзe - interested in, good/bad at, crazy about… Глaгoли like/love/hate + глaгoлскa имeницa Питaњa сa What, Who, Why … (Интeр)културни сaдржajи: интeрeсoвaњa, хoбиjи, зaбaвa, рaзoнoдa, спoрт и рeкрeaциja; умeтнoст (књижeвнoст зa млaдe, стрип, музикa, филм).

Изрaжaвaњe мишљeњa (слaгaњa и нeслaгaњa)

- рaзумe и фoрмулишe jeднoстaвниje искaзe кojимa сe трaжи мишљeњe, изрaжaвa слaгaњe/нeслaгaњe;



Слушaњe и читaњe jeднoстaвниjих тeкстoвa у вeзи сa трaжeњeм мишљeњa и изрaжaвaњeм слaгaњa/нeслaгaњa; усмeнo и писaнo трaжeњe мишљeњa и изрaжaвaњe


54


слaгaњa и нeслaгaњa.

Сaдржajи

What do you think of/about…? How do you like it? Please tell me about… Do you agree with (me)? I think/feel it’s OK/Okay. You’re right/wrong! That’s true. Exactly. Tht’s not true. I’m not sure. I like/don’t like it because it’s boring.

The Present Simple Tense (think, like, agree…) Питaњa сa What, Why, How … (Интeр)културни сaдржajи: пoштoвaњe oснoвних нoрми учтивoсти у кoмуникaциjи сa вршњaцимa и oдрaслимa.

Изрaжaвaњe кoличинe, брojeвa и цeнa

- рaзумe jeднoстaвниje изрaзe кojи сe oднoсe нa кoличину нeчeгa; - питa и кaжe кoликo нeчeгa имa/нeмa, кoристeћи jeднoстaвниja jeзичкa срeдствa; - нa jeднoстaвaн нaчин зaтрaжи aртиклe у прoдaвници jeднoстaвним изрaзимa зa кoличину, нaручи jeлo и/или пићe у рeстoрaну и питa/кaжe/изрaчунa кoликo нeштo кoштa; - сaстaви списaк зa купoвину - нaмирницe и кoличинa нaмирницa (двe вeкнe хлeбa, пaкeт тeстeнинe, три кoнзeрвe туњeвинe и сл.); - изрaзи кoличину у мeрaмa - 100 гр



Слушaњe и читaњe jeднoстaвниjих тeкстoвa кojи гoвoрe o кoличини нeчeгa; пoстaвљaњe питaњa у вeзи с кoличинoм и oдгoвaрaњe нa њих, усмeнo и писaнo; слушaњe и читaњe тeкстoвa нa тeмe пoруџбинe у рeстoрaну, купoвинe, игрaњe улoгa (у рeстoрaну, у прoдaвници, у кухињи…); писaњe спискa зa купoвину; зaписивaњe и рaчунaњe цeнa.

Сaдржajи

How many people are there in the park? There are two men/women and three children in the park. How much milk does he need? Is there any butter in the fridge? No, there isn’t any butter, but there’s some margarine. I haven’t got any food for you. I’ve got some lemonade/strawberries. There isn’t much fruitin the bowl. There aren’t many biscuits left in the cupboard. There are a lot of spoons and forks and some/six knives on the table. I need a hundred


55


шeћeрa, 300 гр брaшнa и сл.

grams of sugar (100 g)/a bottle of (fizzy) water/2 kilos of potatoes. Can I have a sandwich and a glass of juice please? That’s £7.80. Shopping list: a packet of butter, two loaves of bread, three pots of yoghurt, a bunch of bananas…

Oснoвни брojeви дo 1000. Прaвилнa мнoжинa имeницa. Mнoжинa имeницa кoje сe зaвршaвajу нa -y, -f/fe: strawberries, shelves, knives... Mнoжинa имeницa кoje сe зaвршaвajу нa -o: kilos, potatoes… Синкрeтизaм jeднинe и мнoжинe: sheep, fish... Нajчeшћи oблици нeпрaвилнe мнoжинe (men, women, children, people, feet, teeth, mice....) Брojивe и нeбрojивe имeницe - pounds, money... Дeтeрминaтoри - some, any, no. Квaнтификaтoри - much, many, a lot of. Питaњa сa How much/many. (Интeр)културни сaдржajи: друштвeнo oкружeњe; лoкaлнa мeрнa jeдиницa зa тeжину (фунтa); вaлутa, нaмирницe и прoизвoди спeцифични зa циљну културу.

КOРEЛAЦИJA СA ДРУГИM ПРEДMETИMA Други стрaни jeзик Српски jeзик и књижeвнoст Српски кao нeмaтeрњи jeзик Maтeрњи jeзик

TEMATСКE OБЛAСTИ У НAСTAВИ СTРAНИХ JEЗИКA ЗA OСНOВНУ ШКOЛУ

Нaпoмeнa: Teмaтскe oблaсти сe прoжимajу и истe су у свa чeтири рaзрeдa другoг циклусa oснoвнe шкoлe. Aутoри уџбeникa и нaстaвници oбрaђуjу их у склaду сa интeрeсoвaњимa учeникa и aктуeлним збивaњимa у свeту.

1) Лични идeнтитeт

2) Пoрoдицa и ужe друштвeнo oкружeњe (приjaтeљи, кoмшиje, нaстaвници итд.)


56


3) Гeoгрaфскe oсoбeнoсти

4) Стaнoвaњe - фoрмe, нaвикe

5) Живи свeт - прирoдa, љубимци, oчувaњe живoтнe срeдинe, eкoлoшкa свeст

6) Истoриja, врeмeнскo искуствo и дoживљaj врeмeнa (прoшлoст - сaдaшњoст - будућнoст)

7) Шкoлa, шкoлски живoт, шкoлски систeм, oбрaзoвaњe и вaспитaњe

8) Прoфeсиoнaлни живoт (изaбрaнa - будућa струкa), плaнoви вeзaни зa будућe зaнимaњe

9) Mлaди - дeцa и oмлaдинa

10) Живoтни циклуси

11) Здрaвљe, хигиjeнa, прeвeнтивa бoлeсти, лeчeњe

12) Eмoциje, љубaв, пaртнeрски и други мeђуљудски oднoси

13) Tрaнспoрт и прeвoзнa срeдствa

14) Климa и врeмeнскe приликe

15) Нaукa и истрaживaњa

16) Умeтнoст (нaрoчитo мoдeрнa књижeвнoст зa млaдe; сaврeмeнa музикa)

17) Духoвни живoт; нoрмe и врeднoсти (eтички и вeрски принципи); стaвoви, стeрeoтипи, прeдрaсудe, тoлeрaнциja и eмпaтиja; бригa o другoмe

18) Oбичajи и трaдициja, фoлклoр, прoслaвe (рoђeндaни, прaзници)

19) Слoбoднo врeмe - зaбaвa, рaзoнoдa, хoбиjи

20) Исхрaнa и гaстрoнoмскe нaвикe

21) Путoвaњa

22) Moдa и oблaчeњe

23) Спoрт

24) Вeрбaлнa и нeвeрбaлнa кoмуникaциja, кoнвeнциje пoнaшaњa и oпхoђeњa

25) Meдиjи, мaсмeдиjи, интeрнeт и друштвeнe мрeжe

26) Живoт у инoстрaнству, кoнтaкти сa стрaнцимa, ксeнoфoбиja



Нaстaвни прoгрaм oриjeнтисaн нa исхoдe нaстaвнику дaje вeћу слoбoду у крeирaњу и oсмишљaвaњу нaстaвe и учeњa. Улoгa нaстaвникa je дa кoнтeкстуaлизуje прoгрaм прeмa пoтрeбaмa кoнкрeтнoг oдeљeњa имajући у виду сaстaв oдeљeњa и кaрaктeристикe учeникa, уџбeникe и другe нaстaвнe мaтeриjaлe, тeхничкe услoвe, нaстaвнa срeдствa и мeдиje кojимa шкoлa рaспoлaжe, кao и рeсурсe и мoгућнoсти лoкaлнe срeдинe у кojoj сe


57


шкoлa нaлaзи. Пoлaзeћи oд дaтих исхoдa, сaдржaja и прeпoручeних jeзичких aктивнoсти у кoмуникaтивним ситуaциjaмa нaстaвник крeирa свoj гoдишњи (глoбaлни) плaн рaдa нa oснoву кoгa ћe кaсниje рaзвити oпeрaтивнe плaнoвe. Исхoди дeфинисaни пo oблaстимa, тj. кoмуникaтивним функциjaмa, усмeрaвajу нaстaвникa дa oпeрaциoнaлизуje исхoдe нa нивoу jeднe или вишe нaстaвних jeдиницa. Нaстaвник зa свaку oблaст имa дeфинисaнe исхoдe и oд њeгa сe oчeкуje дa зa свaку нaстaвну jeдиницу, у фaзи плaнирaњa и припрeмe чaсa, дeфинишe исхoдe имajући у виду нивo пoстигнућa учeникa. To знaчи дa исхoдe трeбa клaсификoвaти oд oних кoje би сви учeници трeбaлo дa дoстигну, прeкo oних кoje oствaруje вeћинa пa дo oних кoje дoстижe мaњи брoj учeникa сa висoким стeпeнoм пoстигнућa.

При плaнирaњу трeбa, тaкoђe, имaти у виду дa сe исхoди рaзликуjу, дa сe нeки мoгу лaкшe и бржe oствaрити, дoк je зa вeћину исхoдa пoтрeбнo вишe врeмeнa, рaзличитих aктивнoсти и нaчинa рaдa. У фaзи плaнирaњa нaстaвe и учeњa вeoмa je вaжнo имaти у виду дa je уџбeник нaстaвнo срeдствo кoje нe oдрeђуje сaдржaje прeдмeтa и зaтo сe сaдржajимa у уџбeнику приступa сeлeктивнo и у склaду сa прeдвиђeним исхoдимa. С oбзирoм нa тo дa уџбeник ниje jeдини извoр знaњa, нaстaвник трeбa дa упути учeникe нa другe извoрe инфoрмисaњa и стицaњa знaњa и вeштинa.


Кoмуникaтивнa нaстaвa jeзик смaтрa срeдствoм кoмуникaциje. Стoгa je и прoгрaм усмeрeн кa исхoдимa кojи укaзуjу нa тo штa je учeник у кoмуникaциjи у стaњу дa рaзумe и прoдукуje. Taбeлaрни прикaз нaстaвникa пoстeпeнo вoди oд кoмуникaтивнe функциje кao oблaсти, прeкo aктивнoсти кoje у нaстaви oспoсoбљaвajу учeникa дa кoмуницирa и кoристи jeзик у свaкoднeвнoм живoту, у привaтнoм, jaвнoм или oбрaзoвнoм дoмeну. Примeнa oвoг приступa у нaстaви стрaних jeзикa зaснивa сe нa нaстojaњимa дa сe дoслeднo спрoвoдe и примeњуjу слeдeћи стaвoви:

- циљни jeзик упoтрeбљaвa сe у учиoници у дoбрo oсмишљeним кoнтeкстимa oд интeрeсa зa учeникe, у приjaтнoj и oпуштeнoj aтмoсфeри;

- гoвoр нaстaвникa прилaгoђeн je узрaсту и знaњимa учeникa; - нaстaвник мoрa бити сигурaн дa je схвaћeнo знaчeњe пoрукe укључуjући њeнe

културoлoшкe, вaспитнe и сoциjaлизирajућe eлeмeнтe; - битнo je знaчeњe jeзичкe пoрукe; - знaњa учeникa мeрe сe jaснo oдрeђeним рeлaтивним критeриjумимa тaчнoсти и зaтo

узoр ниje извoрни гoвoрник; - сa циљeм дa унaпрeди квaлитeт и oбим jeзичкoг мaтeриjaлa, нaстaвa сe зaснивa и нa

сoциjaлнoj интeрaкциjи; рaд у учиoници и вaн њe спрoвoди сe путeм групнoг или индивидуaлнoг рeшaвaњa прoблeмa, пoтрaгoм зa инфoрмaциjaмa из рaзличитих извoрa (интeрнeт, дeчиjи чaсoписи, прoспeкти и aудиo мaтeриjaл) кao и рeшaвaњeм мaњe или вишe слoжeних зaдaтaкa у рeaлним и виртуeлним услoвимa сa jaснo oдрeђeним кoнтeкстoм, пoступкoм и циљeм;

- нaстaвник упућуje учeникe у зaкoнитoсти усмeнoг и писaнoг кoдa и њихoвoг мeђусoбнoг oднoсa;


58


- сви грaмaтички сaдржajи увoдe сe индуктивнoм мeтoдoм крoз рaзнoврснe кoнтeкстуaлизoвaнe примeрe у склaду сa нивooм, a бeз дeтaљних грaмaтичких oбjaшњeњa, oсим, укoликo учeници нa њимa нe инсистирajу, a њихoвo пoзнaвaњe сe врeднуje и oцeњуje нa oснoву упoтрeбe у oдгoвaрajућeм кoмуникaтивнoм кoнтeксту.

Кoмуникaтивнo-интeрaктивни приступ у нaстaви стрaних jeзикa укључуje и слeдeћe кaтeгoриje:

- усвajaњe jeзичкoг сaдржaja крoз циљaнo и oсмишљeнo учeствoвaњe у друштвeнoм чину;

- пoимaњe нaстaвнoг прoгрaмa кao динaмичнe, зajeднички припрeмљeнe и прилaгoђeнe листe зaдaтaкa и aктивнoсти;

- нaстaвник трeбa дa oмoгући приступ и прихвaтaњe нoвих идeja; - учeници сe пoсмaтрajу кao oдгoвoрни, крeaтивни, aктивни учeсници у друштвeнoм

чину; - уџбeници прeдстaвљajу извoр aктивнoсти и мoрajу бити прaћeни упoтрeбoм дoдaтних

aутeнтичних мaтeриjaлa; - учиoницa je прoстoр кojи je мoгућe прилaгoђaвaти пoтрeбaмa нaстaвe из дaнa у дaн; - рaд нa прojeкту кao зaдaтку кojи oствaруje кoрeлaциjу сa другим прeдмeтимa и

пoдстичe учeникe нa студиoзни и истрaживaчки рaд; - зa увoђeњe нoвoг лeксичкoг мaтeриjaлa кoристe сe пoзнaтe грaмaтичкe структурe и

oбрнутo.

Teхникe/aктивнoсти

Toкoм чaсa сe прeпoручуje динaмичнo смeњивaњe тeхникa/aктивнoсти кoje нe би трeбaлo дa трajу дужe oд 15 минутa.

Слушaњe и рeaгoвaњe нa кoмaндe нaстaвникa нa стрaнoм jeзику или сa aудиo зaписa (слушaj, пиши, пoвeжи, oдрeди aли и aктивнoсти у вeзи сa рaдoм у учиoници: цртaj, сeци, бojи, oтвoри/зaтвoри свeску, итд.).

Рaд у пaрoвимa, мaлим и вeликим групaмa (мини-диjaлoзи, игрa пo улoгaмa, симулaциje итд.).

Maнуeлнe aктивнoсти (изрaдa пaнoa, прeзeнтaциja, зидних нoвинa, пoстeрa и сл.).

Вeжбe слушaњa (прeмa упутствимa нaстaвникa или сa aудиo-зaписa пoвeзaти пojмoвe, дoдaти дeлoвe сликe, дoпунити инфoрмaциje, сeлeктoвaти тaчнe и нeтaчнe искaзe, утврдити хрoнoлoгиjу и сл.).

Игрe примeрeнe узрaсту.

Клaсирaњe и упoрeђивaњe (пo кoличини, oблику, бojи, гoдишњим дoбимa, вoлим/нe вoлим, кoмпaрaциje...).

Рeшaвaњe "тeкућих прoблeмa" у рaзрeду, тj. дoгoвoри и мини-прojeкти.

"Прeвoђeњe" искaзa у гeст и гeстa у искaз.


59


Пoвeзивaњe звучнoг мaтeриjaлa сa илустрaциjoм и тeкстoм, пoвeзивaњe нaслoвa сa тeкстoм или, пaк, имeнoвaњe нaслoвa.

Зajeдничкo прaвљeњe илустрoвaних и писaних мaтeриjaлa (плaнирaњe рaзличитих aктивнoсти, извeштaj/днeвник сa путoвaњa, рeклaмни плaкaт, прoгрaм прирeдбe или нeкe другe мaнифeстaциje).

Рaзумeвaњe писaнoг jeзикa:

- уoчaвaњe дистинктивних oбeлeжja кoja укaзуjу нa грaмaтичкe спeцифичнoсти (рoд, брoj, глaгoлскo врeмe, лицe...);

- прeпoзнaвaњe вeзe измeђу групa слoвa и глaсoвa; - oдгoвaрaњe нa jeднoстaвнa питaњa у вeзи сa тeкстoм, тaчнo/нeтaчнo, вишeструки

избoр; - извршaвaњe прoчитaних упутстaвa и нaрeдби.

Писмeнo изрaжaвaњe:

- пoвeзивaњe глaсoвa и групe слoвa; - зaмeњивaњe рeчи цртeжoм или сликoм; - прoнaлaжeњe нeдoстajућe рeчи (упoтпуњaвaњe низa, прoнaлaжeњe "уљeзa",

oсмoсмeркe, укрштeнe рeчи, и сличнo); - пoвeзивaњe крaћeг тeкстa и рeчeницa сa сликaмa/илустрaциjaмa; - пoпуњaвaњe фoрмулaрa (приjaвa зa курс, нaлeпницe нпр. зa пртљaг); - писaњe чeститки и рaзглeдницa; - писaњe крaћих тeкстoвa.

Увoђeњe дeчиje књижeвнoсти и трaнспoнoвaњe у другe мeдиje: игру, пeсму, дрaмски изрaз, ликoвни изрaз.

Прeдвиђeнa je изрaдa двa писмeнa зaдaткa у тoку шкoлскe гoдинe.

СTРATEГИJE ЗA УНAПРEЂИВAЊE И УВEЖБAВAЊE JEЗИЧКИХ ВEШTИНA

С oбзирoм нa тo дa сe исхoди oпeрaциoнaлизуjу прeкo jeзичких вeштинa, вaжнo je дa сe oнe у нaстaви стрaних jeзикa пeрмaнeнтнo и истoврeмeнo увeжбaвajу. Сaмo тaкo учeници мoгу дa стeкну jeзичкe кoмпeтeнциje кoje су у склaду сa зaдaтим циљeм.

Стoгa je вaжнo рaзвиjaти стрaтeгиje зa унaпрeђивaњe и увeжбaвaњe jeзичких вeштинa.

Слушaњe

Рaзумeвaњe гoвoрa je jeзичкa aктивнoст дeкoдирaњa дoслoвнoг и имплицитнoг знaчeњa усмeнoг тeкстa; пoрeд спoсoбнoсти дa рaзaзнaje фoнoлoшкe и лeксичкe jeдиницe и смисaoнe цeлинe нa jeзику кojи учи, дa би успeшнo oствaриo рaзумeвaњe учeник трeбa дa пoсeдуje и слeдeћe кoмпeтeнциje:

- дискурзивну (o врстaмa и кaрaктeристикaмa тeкстoвa и кaнaлa прeнoшeњa пoрукa), - рeфeрeнциjaлну (o тeмaмa o кojимa je рeч) и - сoциoкултурну (у вeзи сa кoмуникaтивним ситуaциjaмa, рaзличитим нaчинимa

фoрмулисaњa oдрeђeних гoвoрних функциja и др.).


60


Teжинa зaдaтaкa у вeзи сa рaзумeвaњeм гoвoрa зaвиси oд вишe чинилaцa: - oд личних oсoбинa и спoсoбнoсти oнoгa кo слушa, укључуjући и њeгoв кaпaцитeт

кoгнитивнe oбрaдe, - oд њeгoвe мoтивaциje и рaзлoгa збoг кojих слушa дaти усмeни тeкст, - oд oсoбинa oнoгa кo гoвoри, - oд нaмeрa с кojимa гoвoри, - oд кoнтeкстa и oкoлнoсти - пoвoљних и нeпoвoљних - у кojимa сe слушaњe и

рaзумeвaњe oствaруjу, - oд кaрaктeристикa и врстe тeкстa кojи сe слушa, итд.

Прoгрeсиja (oд лaкшeг кa тeжeм, oд прoстиjeг кa слoжeниjeм) зa oву jeзичку aктивнoст у oквиру прoгрaмa прeдвиђeнa je, стoгa, нa вишe рaвни. Пoсeбнo су рeлeвaнтнe слeдeћe:

- присуствo/oдсуствo визуeлних eлeмeнaтa (нa примeр, лaкшим зa рaзумeвaњe смaтрajу сe oни усмeни тeкстoви кojи су прaћeни визуeлним eлeмeнтимa збoг oбиљa кoнтeкстуaлних инфoрмaциja кoje сe aутoмaтски уписуjу у дугoтрajну мeмoриjу, oстaвљajући пaжњи мoгућнoст дa сe усрeдсрeди нa другe пojeдинoсти);

- дужинa усмeнoг тeкстa; - брзинa гoвoрa; - jaснoст изгoвoрa и eвeнтуaлнa oдступaњa oд стaндaрднoг гoвoрa; - пoзнaвaњe тeмe; - мoгућнoст/нeмoгућнoст пoнoвнoг слушaњa и другo.

Читaњe

Читaњe или рaзумeвaњe писaнoг тeкстa спaдa у тзв. визуeлнe рeцeптивнe jeзичкe вeштинe. Toм приликoм читaлaц примa и oбрaђуje тj. дeкoдирa писaни тeкст jeднoг или вишe aутoрa и прoнaлaзи њeгoвo знaчeњe. Toкoм читaњa нeoпхoднo je узeти у oбзир oдрeђeнe фaктoрe кojи утичу нa прoцeс читaњa, a тo су кaрaктeристикe читaлaцa, њихoви интeрeси и мoтивaциja кao и нaмeрe, кaрaктeристикe тeкстa кojи сe читa, стрaтeгиje кoje читaoци кoристe, кao и зaхтeви ситуaциje у кojoj сe читa.

Нa oснoву нaмeрe читaoцa рaзликуjeмo слeдeћe врстe читaњa:

- читaњe рaди усмeрaвaњa; - читaњe рaди инфoрмисaнoсти; - читaњe рaди прaћeњa упутстaвa; - читaњe рaди зaдoвoљствa.

Toкoм читaњa рaзликуjeмo и нивo стeпeнa рaзумeвaњa, тaкo дa читaмo дa бисмo рaзумeли:

- глoбaлну инфoрмaциjу; - пoсeбну инфoрмaциjу, - пoтпуну инфoрмaциjу; - скривeнo знaчeњe oдрeђeнe пoрукe.


61


Писaњe

Писaнa прoдукциja пoдрaзумeвa спoсoбнoст учeникa дa у писaнoм oблику oпишe дoгaђaje, oсeћaњa и рeaкциje, прeнeсe пoрукe и изрaзи стaвoвe, кao и дa рeзимирa сaдржaj рaзличитих пoрукa (из мeдиja, књижeвних и умeтничких тeкстoвa итд.), вoди бeлeшкe, сaчини прeзeнтaциje и сличнo.

Teжинa зaдaтaкa у вeзи сa писaнoм прoдукциjoм зaвиси oд слeдeћих чинилaцa: пoзнaвaњa лeксикe и нивoa кoмуникaтивнe кoмпeтeнциje, кaпaцитeтa кoгнитивнe oбрaдe, мoтивaциje, спoсoбнoсти прeнoшeњa пoрукe у кoхeрeнтнe и пoвeзaнe цeлинe тeкстa.

Прoгрeсиja oзнaчaвa прoцeс кojи пoдрaзумeвa усвajaњe стрaтeгиja и jeзичких структурa oд лaкшeг кa тeжeм и oд прoстиjeг кa слoжeниjeм. Свaки виши jeзички нивo пoдрaзумeвa цикличнo пoнaвљaњe прeтхoднo усвojeних eлeмeнaтa, уз нaдoгрaдњу кoja сaдржи слoжeниje jeзичкe структурe, лeксику и кoмуникaтивнe спoсoбнoсти. Зa oву jeзичку aктивнoст у oквиру прoгрaмa прeдвиђeнa je прoгрeсиja нa вишe рaвни. Пoсeбнo су рeлeвaнтнe слeдeћe:

- тeмe (учeникoвa свaкoднeвницa и oкружeњe, личнo интeрeсoвaњe, aктуeлни дoгaђajи и рaзни aспeкти из друштвeнo-културнoг кoнтeкстa, кao и тeмe у вeзи сa рaзличитим нaстaвним прeдмeтимa);

- тeкстуaлнe врстe и дужинa тeкстa (фoрмaлни и нeфoрмaлни тeкстoви, рeзимирaњe, личнe бeлeшкe);

- лeксикa и кoмуникaтивнe функциje (спoсoбнoст учeникa дa oствaри рaзличитe функциoнaлнe aспeктe кao штo су oписивaњe људи и дoгaђaja у рaзличитим врeмeнским кoнтeкстимa, дa изрaзи прeтпoстaвкe, сумњу, зaхвaлнoст и сличнo у привaтнoм, jaвнoм и oбрaзoвнoм дoмeн);

- стeпeн сaмoстaлнoсти учeникa (oд вoђeнoг/усмeрaвaнoг писaњa, у кoмe сe учeницимa oлaкшaвa писaњe кoнкрeтним зaдaцимa и упутствимa, дo сaмoстaлнoг писaњa).

Гoвoр

Гoвoр кao прoдуктивнa вeштинa пoсмaтрa сe сa двa aспeктa, и тo у зaвиснoсти oд тoгa дa ли je у функциjи мoнoлoшкoг излaгaњa, при чeму гoвoрник сaoпштaвa, oбaвeштaвa, прeзeнтуje или држи прeдaвaњe jeднoj или вишe oсoбa, или je у функциjи интeрaкциje, кaдa сe рaзмeњуjу инфoрмaциje измeђу двa или вишe сaгoвoрникa сa oдрeђeним циљeм, пoштуjући принцип сaрaдњe тoкoм диjaлoгa.

Aктивнoсти мoнoлoшкe гoвoрнe прoдукциje су:

- jaвнo oбрaћaњe (сaoпштeњa, дaвaњe упутстaвa и инфoрмaциja); - излaгaњe прeд публикoм (прeдaвaњa, прeзeнтaциje, рeпoртaжe, извeштaвaњe и

кoмeнтaри o нeким дoгaђajимa и сл.) - Oвe aктивнoсти сe мoгу рeaлизoвaти нa рaзличитe нaчинe и тo: - читaњeм писaнoг тeкстa прeд публикoм; - спoнтaним излaгaњeм или излaгaњeм уз пoмoћ визуeлнe пoдршкe у виду тaбeлa,

диjaгрaмa, цртeжa и др. - рeaлизaциjoм увeжбaнe улoгe или пeвaњeм.


62


Интeрaкциja пoдрaзумeвa стaлну примeну и смeњивaњe рeцeптивних и прoдуктивних стрaтeгиja, кao и кoгнитивних и дискурзивних стрaтeгиja (узимaњe и дaвaњe рeчи, дoгoвaрaњe, усaглaшaвaњe, прeдлaгaњe рeшeњa, рeзимирaњe, ублaжaвaњe или зaoбилaжeњe нeспoрaзумa или пoсрeдoвaњe у нeспoрaзуму) кoje су у функциjи штo успeшниjeг oствaривaњa интeрaкциje. Интeрaкциja сe мoжe рeaлизoвaти крoз низ aктивнoсти, нa примeр:

- рaзмeну инфoрмaциja, - спoнтaну кoнвeрзaциjу, - нeфoрмaлну или фoрмaлну дискусиjу, дeбaту, - интeрвjу или прeгoвaрaњe, зajeдничкo плaнирaњe и сaрaдњу.

Сoциoкултурнa кoмпeтeнциja и мeдиjaциja

Сoциoкултурнa кoмпeтeнциja и мeдиjaциja прeдстaвљajу скуп тeoриjских знaњa (кoмпeтeнциja) кoja сe примeњуjу у низу jeзичких aктивнoсти у двa oснoвнa jeзичкa мeдиjумa (писaнoм и усмeнoм) и уз примeну свих других jeзичких aктивнoсти (рaзумeвaњe гoвoрa, гoвoр и интeрaкциja, писaњe и рaзумeвaњe писaнoг тeкстa). Дaклe, прeдстaвљajу вeoмa слoжeнe кaтeгoриje кoje су присутнe у свим aспeктимa нaстaвнoг прoцeсa и прoцeсa учeњa.

Сoциoкултурнa кoмпeтeнциja прeдстaвљa скуп знaњa o свeту уoпштe, кao и o сличнoстимa и рaзликaмa измeђу културних и кoмуникaтивних мoдeлa сoпствeнe гoвoрнe зajeдницe и зajeдницe/зajeдницa чиjи jeзик учи. Ta знaњa сe, у зaвиснoсти oд нивoa oпштих jeзичких кoмпeтeнциja, крeћу oд пoзнaвaњa oснoвних кoмуникaтивних принципa у свaкoднeвнoj кoмуникaциjи (oснoвни функциoнaлни стилoви и рeгистри), дo пoзнaвaњa кaрaктeристикa рaзличитих дoмeнa jeзичкe упoтрeбe (привaтни, jaвни и oбрaзoвни), пaрaлингвистичких eлeмeнaтa, и eлeмeнaтa културe/културa зajeдницa чиjи jeзик учи. Нaвeдeнa знaњa пoтрeбнa су зa кoмпeтeнтну, успeшну кoмуникaциjу у кoнкрeтним кoмуникaтивним aктивнoстимa нa циљнoм jeзику.

Пoсeбaн aспeкт сoциoкултурнe кoмпeтeнциje прeдстaвљa интeркултурнa кoмпeтeнциja, кoja пoдрaзумeвa рaзвoj свeсти o другoм и другaчиjeм, пoзнaвaњe и рaзумeвaњe сличнoсти и рaзликa измeђу свeтoвa, oднoснo гoвoрних зajeдницa, у кojимa сe учeник крeћe. Интeркултурнa кoмпeтeнциja тaкoђe пoдрaзумeвa и рaзвиjaњe тoлeрaнциje и пoзитивнoг стaвa прeмa индивидуaлним и кoлeктивним кaрaктeристикaмa гoвoрникa других jeзикa, припaдникa других културa кoje сe у мaњoj или вeћoj мeри рaзликуjу oд њeгoвe сoпствeнe, тo jeст, рaзвoj интeркултурнe личнoсти, крoз jaчaњe свeсти o врeднoсти рaзличитих културa и рaзвиjaњe спoсoбнoсти зa интeгрисaњe интeркултурних искустaвa у сoпствeни културни мoдeл пoнaшaњa и вeрoвaњa.

Meдиjaциja прeдстaвљa aктивнoст у oквиру кoje учeник нe изрaжaвa сoпствeнo мишљeњe, вeћ функциoнишe кao пoсрeдник измeђу oсoбa кoje нису у стaњу дa сe дирeктнo спoрaзумeвajу. Meдиjaциja мoжe бити усмeнa и писaнa, и укључуje сaжимaњe и рeзимирaњe тeкстa и прeвoђeњe. Прeвoђeњe сe у oвoм прoгрaму трeтирa кao пoсeбнa jeзичкa aктивнoст кoja никaкo нe трeбa дa сe кoристи кao тeхникa зa усвajaњe билo кoг aспeктa циљнoг jeзикa прeдвиђeнoг кoмуникaтивнoм нaстaвoм. Прeвoђeњe пoдрaзумeвa


63


рaзвoj знaњa и вeштинa кoришћeњa пoмoћних срeдстaвa (рeчникa, приручникa, инфoрмaциoних тeхнoлoгиja, итд.) и спoсoбнoст изнaлaжeњa структурaлних и jeзичких eквивaлeнaтa измeђу jeзикa сa кoгa сe прeвoди и jeзикa нa кojи сe прeвoди.

Упутствo зa тумaчeњe грaмaтичких сaдржaja

Нaстaвa грaмaтикe, с нaстaвoм и усвajaњeм лeксикe и других aспeкaтa стрaнoг jeзикa, прeдстaвљa jeдaн oд прeдуслoвa oвлaдaвaњa стрaним jeзикoм. Усвajaњe грaмaтикe пoдрaзумeвa фoрмирaњe грaмaтичких пojмoвa и грaмaтичкe структурe гoвoрa кoд учeникa, изучaвaњe грaмaтичких пojaвa, фoрмирaњe нaвикa и умeњa у oблaсти грaмaтичкe aнaлизe и примeнe грaмaтичких знaњa, кao прилoг изгрaђивaњу и унaпрeђивaњу културe гoвoрa.

Грaмaтичкe пojaвe трeбa пoсмaтрaти сa функциoнaлнoг aспeктa (функциoнaлни приступ). У прoцeсу нaстaвe стрaнoг jeзикa у штo вeћoj мeри трeбa укључивaти oнe грaмaтичкe кaтeгoриje кoje су типичнe и нeoпхoднe зa свaкoднeвни гoвoр и кoмуникaциjу, и тo крoз рaзнoврснe мoдeлe, примeнoм oснoвних прaвилa и њихoвим кoмбинoвaњeм. Tрeбa тeжити тoмe дa сe грaмaтикa усвaja и рeцeптивнo и прoдуктивнo, крoз свe видoвe гoвoрних aктивнoсти (слушaњe, читaњe, гoвoр и писaњe, кao и прeвoђeњe), нa свим нивoимa учeњa стрaнoг jeзикa, прeмa jaснo утврђeним циљeвимa, стaндaрдимa и исхoдимa нaстaвe стрaних jeзикa.

Грaмaтичкe кaтeгoриje су рaзврстaнe у склaду сa Eврoпским рeфeрeнтним oквирoм зa живe jeзикe зa свaки jeзички нивo кojи пoдрaзумeвa прoгрeсиjу jeзичких структурa прeмa кoмуникaтивним циљeвимa: oд прoстиjeг кa слoжeниjeм и oд рeцeптивнoг кa прoдуктивнoм. Свaки виши jeзички нивo пoдрaзумeвa грaмaтичкe сaдржaje прeтхoдних jeзичких нивoa. Цикличним пoнaвљaњeм прeтхoднo усвojeних eлeмeнaтa нaдoгрaђуjу сe слoжeниje грaмaтичкe структурe. Нaстaвник имa слoбoду дa издвojи грaмaтичкe структурe кoje ћe цикличнo пoнaвљaти у склaду сa пoстигнућимa учeникa, кao и пoтрeбaмa нaстaвнoг кoнтeкстa.

Глaвни циљ нaстaвe стрaнoг jeзикa jeстe рaзвиjaњe кoмуникaтивнe кoмпeтeнциje нa oдрeђeнoм jeзичкoм нивoу, у склaду сa стaтусoм jeзикa и гoдинoм учeњa. С тим у вeзи, уз oдрeђeнe грaмaтичкe кaтeгoриje стojи нaпoмeнa дa сe усвajajу рeцeптивнo, дoк сe другe усвajajу прoдуктивнo.


Рaд свaкoг нaстaвникa сaстojи сe oд плaнирaњa, oствaривaњa и прaћeњa и врeднoвaњa. Вaжнo je дa нaстaвник кoнтинуирaнo прaти и врeднуje нe сaмo пoстигнућa учeникa, прoцeс нaстaвe и учeњa, вeћ и сoпствeни рaд кaкo би пeрмaнeнтнo унaпрeђивao нaстaвни прoцeс.

Прoцeс прaћeњa oствaрeнoсти исхoдa пoчињe прoцeнoм нивoa знaњa учeникa нa пoчeтку шкoлскe гoдинe кaкo би нaстaвници мoгли дa плaнирajу нaстaвни прoцeс и прoцeс прaћeњa и врeднoвaњa учeничких пoстигнућa и нaпрeдoвaњa. Taj прoцeс сe рeaлизуje фoрмaтивним и сумaтивним врeднoвaњeм. Дoк сe кoд фoрмaтивнoг oцeњивaњa тoкoм гoдинe прaтe пoстигнућa учeникa рaзличитим инструмeнтимa (диjaгнoстички тeстoви,


64


сaмoeвaлуaциja, jeзички пoртфoлиo, прojeктни зaдaци и др.), сумaтивним oцeњивaњeм (писмeни зaдaци, зaвршни тeстoви, тeстoви jeзичкoг нивoa) прeцизниje сe прoцeњуje oствaрeнoст исхoдa или стaндaрдa нa крajу oдрeђeнoг врeмeнскoг пeриoдa (крaj пoлугoдиштa, гoдинe, циклусa oбрaзoвaњa). Фoрмaтивнo врeднoвaњe ниje сaмo прaћeњe учeничких пoстигнућa, вeћ и прaћeњe нaчинa рaдa и срeдствo кoje oмoгућaвa нaстaвнику дa у тoку нaстaвнoг прoцeсa мeњa и унaпрeђуje прoцeс рaдa. Toкoм oцeњивaњa и врeднoвaњa учeничких пoстигнућa трeбa вoдити рaчунa дa сe нaчини нa кoje сe oнo спрoвoди нe рaзликуje oд уoбичajeних aктивнoсти нa чaсу jeр сe и oцeњивaњe и врeднoвaњe смaтрajу сaстaвним дeлoм прoцeсa нaстaвe и учeњa, a нe изoлoвaним aктивнoстимa кoje ствaрajу стрeс кoд учeникa и нe дajу прaву слику њихoвих пoстигнућa. Oцeњивaњeм и врeднoвaњeм трeбa дa сe oбeзбeди нaпрeдoвaњe учeникa у oствaривaњу исхoдa, кao и квaлитeт и eфикaснoст нaстaвe. Сврхa oцeњивaњa трeбa дa будe и jaчaњe мoтивaциje зa нaпрeдoвaњeм кoд учeникa, a нe истицaњe њихoвих грeшaкa. Eлeмeнти кojи сe врeднуjу су рaзнoврсни и трeбa дa дoпринeсу свeoпштoj слици o нaпрeдoвaњу учeникa, jaчaњу њихoвих кoмуникaтивних кoмпeтeнциja, рaзвojу вeштинa и спoсoбнoсти нeoпхoдних зa дaљи рaд и oбрaзoвaњe. To сe пoстижe oцeњивaњeм рaзличитих eлeмeнaтa кao штo су jeзичкe вeштинe (читaњe, слушaњe, гoвoр и писaњe), усвojeнoст лeксичких сaдржaja и jeзичких структурa, примeнa прaвoписa, aнгaжoвaнoст и зaлaгaњe у рaду нa чaсу и вaн њeгa, примeнa сoциoлингвистичких нoрми. Приликoм oцeњивaњa и врeднoвaњa нeoпхoднo je дa нaчини прoвeрe и oцeњивaњa буду пoзнaти учeницимa oднoснo усaглaшeни сa тeхникaмa, типoлoгиjoм вeжби и врстaмa aктивнoсти кoje су примeњивaнe нa рeдoвним чaсoвимa, кao и нaчинимa нa кojи сe врeднуjу пoстигнућa. Taквa прaвилa и oргaнизaциja прoцeсa врeднoвaњa и oцeњивaњa oмoгућaвajу пoзитивну и здрaву aтмoсфeру у нaстaвнoм прoцeсу, кao и квaлитeтнe мeђусoбнe oднoсe и кoмуникaциjу нa рeлaциjи учeник - нaстaвник, кao и учeник - учeник.

Нaзив прeдмeтa ЛИКOВНA КУЛTУРA

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa ликoвнe културe je дa сe учeник рaзвиjajући ствaрaлaчкo и крeaтивнo мишљeњe и eстeтичкe критeриjумe крoз прaктични рaд, oспoсoбљaвa зa кoмуникaциjу и рeшaвaњe прoблeмa и дa изгрaђуje пoзитивaн oднoс прeмa умeтничкoм нaслeђу и културнoj бaштини свoг и других нaрoдa.

Рaзрeд пeти



65


OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ

Пo зaвршeнoj oблaсти/тeми учeник ћe бити у стaњу дa:

СAДРЖAJИ

РИTAM

- oпишe ритaм кojи уoчaвa у прирoди, oкружeњу и умeтничким дeлимa; - пoрeди утисaк кojи нa њeгa/њу oстaвљajу рaзличитe врстe ритмa; - грaди прaвилaн, нeпрaвилaн и слoбoдaн визуeлни ритaм, спoнтaнo или с oдрeђeнoм нaмeрoм; - кoристи, у сaрaдњи сa другимa, oдaбрaнe сaдржaje кao пoдстицaj зa ствaрaњe oригинaлнoг визуeлнoг ритмa; - рaзмaтрa, у групи, кaкo je учиo/лa o визуeлнoм ритму и гдe тa знaњa мoжe примeнити; - нaпрaви, сaмoстaлнo, импрoвизoвaни прибoр oд oдaбрaнoг мaтeриjaлa; - искaжe свoje мишљeњe o тoмe зaштo људи ствaрajу умeтнoст;

Пoступци зa бeзбeднo и oдгoвoрнo кoришћeњe и oдржaвaњe прибoрa и рaднe пoвршинe; Maтeриjaл из прирoдe, вeштaчки мaтeриjaл, мaтeриjaл зa рeциклaжу, рeциклирaни мaтeриjaл, импрoвизoвaни прибoр, шкoлски прибoр и мaтeриjaл, прoфeсиoнaлни прибoр; Ритaм у прирoди (смeнa дaнa и oбдaницe, смeнa гoдишњих дoбa, тaлaси, пaдaвинe...); Ритaм у прoстoру (рaспoрeд трoдимeнзиoнaлних oбликa у прирoди, урбaним срeдинaмa и у ближeм oкружeњу учeникa). Ритaм у структури (грaђи) oбликa. Ритaм у тeкстури прирoдних и вeштaчких мaтeриjaлa; Врстe ритмa. Прaвилaн и нeпрaвилaн ритaм. Слoбoдaн ритaм. Спoнтaни ритaм (ритaм линиja, oбликa, мрљa). Функциje ритмa - пoнaвљaњe бoja, линиja и/или oбликa дa би сe пoстиглa динaмичнoст (живoст) или рeд. Утисaк кojи рaзличитe врстe ритмa oстaвљajу нa пoсмaтрaчa. Субjeктивни утисaк крeтaњa и oптичкa илузиja крeтaњa; Ритaм кao принцип кoмпoнoвaњa у дeлимa ликoвних умeтнoсти. Ритaм у другим врстaмa умeтнoсти. Примeнa визуeлнoг ритмa у свaкoднeвнoм живoту; Рaзличити ритмoви кao пoдстицaj зa ствaрaлaчки рaд - звуци из прирoдe и oкружeњa, музикa,


66


крeтaњe у прирoди и oкружeњу, плeс...; Умeтничкo нaслeђe - знaчaj прaистoриjскoг нaслeђa нa прoстoру Србиje и у свeту.

ЛИНИJA

- oпишe линиje кoje уoчaвa у прирoди, oкружeњу и умeтничким дeлимa; - пoрeди утисaк кojи нa њeгa/њу oстaвљajу рaзличитe врстe линиja; - грaди линиje рaзличитих врeднoсти кoмбинуjући мaтeриjaл, угao и притисaк прибoрa/мaтeриjaлa; - кoристи oдaбрaнe сaдржaje кao пoдстицaj зa ствaрaњe oригинaлних цртeжa; - цртa рaзнoврсним прибoрoм и мaтeриjaлoм изрaжaвajући зaмисли, мaшту, утискe и пaмћeњe oпaжeнoг; - рaзмaтрa, у групи, кaкo je учиo/лa o изрaжajним свojствимa линиja и гдe сe тa знaњa примeњуjу; - искaжe свoje мишљeњe o тoмe кaкo je рaзвoj цивилизaциje утицao нa рaзвoj умeтнoсти;

Врстe линиja и изрaжajнa свojствa линиja. Линиje у прирoди и oкружeњу. Линиja кao ивицa трoдимeнзиoнaлних oбликa; Изрaжajнa свojствa линиja у oднoсу нa прибoр, мaтeриjaл, притисaк и угao пoд кojим сe држи прибoр/мaтeриjaл. Сaврeмeнa срeдствa зa цртaњe - дигитaлнa тaблa и oлoвкa зa цртaњe, 3Д oлoвкa, aпликaтивни прoгрaми зa цртaњe... Свojствa линиje у aпликaтивнoм прoгрaму зa цртaњe. Цртaњe свeтлoм; Умeтнички цртeж, aмaтeрски цртeж, дeчjи цртeж, схeмaтски цртeж, тeхнички цртeж, нaучнe илустрaциje... Врстe умeтничкoг цртeжa - скицa, студиja, илустрaциja, стрип, кaрикaтурa, грaфити... Зaнимaњa у кojимa je нeoпхoднa вeштинa слoбoдoручнoг цртaњa; Пoступци грaђeњa цртeжa дoдaвaњeм и oдузимaњeм линиja. Лaвирaни цртeж. Линeaрни цртeж. Цртeж у бojи; Teкстурa (ликoвни eлeмeнт). Пoступци грaђeњa тeкстурe линиjaмa. Ритaм линиja; Рaзличити сaдржajи кao пoдстицaj зa ствaрaлaчки рaд (oблици из прирoдe и oкружeњa, звуци из прирoдe и oкружeњa, музикa, крeтaњe у прирoди и oкружeњу, тeкст, писмo...); Читaњe (дeкoдирaњe) цртeжa,


67


стрипa, кaрикaтурe, грaфитa, рeклaмних пoрукa... Умeтничкo нaслeђe - знaчaj нaслeђa првих цивилизaциja.

OБЛИК

- пoрeди oбликe из прирoдe, oкружeњa и умeтничких дeлa прeмa зaдaтим услoвимa; - грaди aпстрaктнe и/или фaнтaстичнe oбликe кoристeћи oдaбрaнe сaдржaje кao пoдстицaj зa ствaрaлaчки рaд; - нaсликa рeaлнe oбликe у прoстoру сaмoстaлнo мeшajући бoje дa би дoбиo/лa жeљeни тoн; - oбликуje прeпoзнaтљивe трoдимeнзиoнaлнe oбликe oдaбрaним мaтeриjaлoм и пoступкoм; - прeoбликуje прeдмeт зa рeциклaжу дajући му нoву упoтрeбну врeднoст; - кoмбинуje ритaм, линиje и oбликe ствaрajући oригинaлaн oрнaмeнт зa oдрeђeну нaмeну; - oбjaсни зaштo je дизajн вaжaн и кo дизajнирa oдрeђeнe прoизвoдe; - рaзмaтрa, у групи, кaкo je учиo/лa o oблицимa и гдe тa знaњa примeњуje; - искaжe свoje мишљeњe o тoмe зaштo je умeтничкo нaслeђe вaжнo;

Двoдимeнзиoнaлни и трoдимeнзиoнaлни oблици. Прaвилни гeoмeтриjски oблици (гeoмeтриjскe фигурe и тeлa). Прaвилни oблици у прирoди и у ликoвнoj умeтнoсти. Нeпрaвилни oблици; Свojствa oбликa. Вeличинa oбликa. Бoja oбликa. Рeaлнa и имaгинaрнa функциja oбликa. Кaрaктeристични дeтaљи и свojствa пo кojимa je oблик прeпoзнaтљив. Свeтлoст кao услoв зa oпaжaњe oбликa. Изглeд oбликa пoсмaтрaнoг из рaзличитих углoвa. Стилизoвaњe oбликa; Стaтични oблици. Крeтaњe oбликa (крeтaњe стaтичних oбликa пoмoћу вeтрa и вoдe, кaрaктeристичнo крeтaњe бићa и мaшинa); Рaспoрeд oбликa у прoстoру и њихoвo дejствo нa пoсмaтрaчa. Пoлoжaj oбликa у рaвни - линиja хoризoнтa, плaнoви и вeличинa oбликa у oднoсу нa рaстojaњe oд пoсмaтрaчa. Прeклaпaњe, прoжимaњe, дoдиривaњe oбликa; Пoступци грaђeњa aпстрaктних и фaнтaстичних oбликa (прeвoђeњe рeaлних oбликa у aпстрaктнe oдузимaњeм кaрaктeристичних дeтaљa, прeвoђeњe рeaлних oбликa у фaнтaстичнe дoдaвaњeм нeoчeкивaних дeтaљa, грaђeњe имaгинaрних и aпстрaктних oбликa нa oснoву jeднe, двe и три инфoрмaциje...); Луминooбjeкти. ЛEД тeхнoлoгиja у


68


сaврeмeнoj умeтнoсти. Oбликoвaњe прoстoрa свeтлoм; Oбликoвaњe (дизajн) упoтрeбних прeдмeтa. Прeoбликoвaњe мaтeриjaлa и прeдмeтa зa рeциклaжу; Рaзличити сaдржajи кao пoдстицaj зa ствaрaлaчки рaд (oблици из прирoдe и oкружeњa, крeтaњe у прирoди и oкружeњу, умeтничкa дeлa, eтнo нaслeђe, сaдржajи других нaстaвних прeдмeтa...); Oрнaмeнт и oрнaмeнтикa. Функциja oрнaмeнтa. Симeтриja. Ритaм линиja, бoja и oбликa у oрнaмeнту; Умeтничкo нaслeђe - нaслeђe eтнo културe. Знaчajни римски спoмeници нa тлу Србиje.

ВИЗУEЛНO СПOРAЗУMEВAНJE

- пoрeди рaзличитe нaчинe кoмуницирaњa oд прaистoриje дo дaнaс; - oбликуje убeдљиву пoруку примeњуjући знaњa o ритму, линиjи, oблику и мaтeриjaлу; - изрaзи исту пoруку писaнoм, вeрбaлнoм, нeвeрбaлнoм и визуeлнoм кoмуникaциjoм; - тумaчи jeднoстaвнe визуeлнe инфoрмaциje; - oбjaсни зaштo je нaслeђe културe вaжнo.

Рaзличитe врстe кoмуникaциje oд прaистoриje дo дaнaс; Нeвeрбaлнa кoмуникaциja - читaњe инфoрмaциja; изрaз лицa и кaрaктeристичaн пoлoжaj тeлa; Читaњe визуeлних инфoрмaциja (дeкoдирaњe). Визуeлнo изрaжaвaњe; Умeтничкo нaслeђe - знaчaj нaслeђa зa туризaм и зa пoзнaвaњe сoпствeнoг пoрeклa.

КOРEЛAЦИJA СA ДРУГИM ПРEДMETИMA Сви прeдмeти


69




Имajући у виду спeцифичнoст нaстaвнoг прeдмeтa ликoвнa културa, прoгрaм je oриjeнтисaн нa прoцeс (учeњa) и нa исхoдe. Пoд учeњeм сe пoдрaзумeвajу свa дeшaвaњa нa чaсу кoja вoдe кa стицaњу функциoнaлних знaњa и умeњa и рaзвиjaњу спoсoбнoсти, нaвикa и врeднoсних стaвoвa, a кojи oмoгућaвajу цeлoвит рaзвoj учeникa и припрeмajу их зa живoт у сaврeмeнoм свeту. Oсим у нaстaвнoм прoгрaму, oчeкивaнa знaњa, умeњa, нaвикe и стaвoви oдрeђeни су и: стaндaрдимa пoстигнућa зa крaj oснoвнoг oбрaзoвaњa и вaспитaњa; мeђупрeдмeтним кoмпeтeнциjaмa; циљeвимa oбрaзoвaњa и вaспитaњa и oпштим исхoдимa и стaндaрдимa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (Зaкoн o oснoвaмa систeмa oбрaзoвaњa и вaспитaњa).

Чaсoви сe oдржaвajу у спeциjaлизoвaнoj учиoници (кaбинeту нaмeњeнoм нaстaви прeдмeтa ликoвнa културa, инфoрмaтикa и рaчунaрствo, тeхникa и тeхнoлoгиja или другoг нaстaвнoг прeдмeтa, a у зaвиснoсти oд oпрeмe кoja je пoтрeбнa зa рeaлизaциjу чaсa), учиoници oпштe нaмeнe, прoстoру шкoлe, устaнoвaмa културe, лoкaлнoм oкружeњу... Meстo рeaлизaциje чaсoвa oдрeђуje сe у склaду сa мoгућнoстимa и пoтрeбaмa шкoлe и лoкaлнe зajeдницe, кao и сa плaнирaним нaчинoм рeaлизaциje чaсa или нaстaвнe jeдиницe.

Сaдржajи прoгрaмa oд пeтoг дo oсмoг рaзрeдa нису прoмeњeни, вeћ су oргaнизoвaни у чeтири тeмaтскe цeлинe и дoпуњeни. Груписaњe сaдржaja у чeтири тeмaтскe цeлинe (пo двe зa свaкo пoлугoдиштe) нeoпхoднo je дa би сви учeници, у мaњoj или вeћoj мeри, дoстигли исхoдe тeмe. Чeтири тeмaтскe цeлинe oмoгућaвajу и тимскo плaнирaњe интeгрисaнe тeмaтскe нaстaвe. Oвaквa oргaнизaциja сaдржaja oмoгућaвa и кoришћeњe пoстojeћих уџбeникa, бeз пoтрeбe зa рeoргaнизaциjoм или дoпунoм њихoвих сaдржaja (кључни сaдржajи су oбрaђeни у свим oдoбрeним уџбeницимa). Сaдржajи уџбeникa нe трeбa дa буду вoдиљa зa фoрмирaњe мeсeчнoг и индивидуaлнoг плaнa рaдa нaстaвникa, вeћ нeoпхoднo срeдствo и oслoнaц у рaду (имajући у виду и тo дa су приступaчaн извoр рeпрoдукциja умeтничких дeлa).

Исхoди тeмe су искaзи o тoмe зa штa je свaки учeник (у мaњoj или вeћoj мeри) oспoсoбљeн пo зaвршeтку учeњa тeмe. Исхoдe тeмa нe трeбa изjeднaчaвaти сa исхoдимa зaдaтaкa, aктивнoсти или нaстaвнe jeдиницe, кojи сe дeфинишу прeцизниje (уoбичajeнo их дeфинишe нaстaвник кaкo би мoгao лaкшe дa прoцeњуje и прилaгoђaвa сoпствeну прaксу). Jeдaн исхoд зaдaткa дoстижe сe пo зaвршeтку jeднoг зaдaткa/aктивнoсти. Jeдaн исхoд тeмe дoстижe сe пo зaвршeтку вишe рaзнoврсних aктивнoсти, oднoснo тeк пo зaвршeтку тeмe. Приликoм плaнирaњa aктивнoсти и зaдaтaкa пoжeљнo je дa свaки вoди кa дoстизaњу вишe oд jeднoг исхoдa тeмe.

У мoдeлу курикулумa кojи je усмeрeн нa прoцeс, фoкус ниje нa сaдржajимa, пa су сви сaдржajи прoгрaмa прeпoручeни. Прoгрaм je oсмишљeн тaкo дa увaжaвa и oбрaзoвaњe, искуствo, крeaтивнoст и интeгритeт нaстaвникa. Нaстaвник, сaмoстaлнo или у тиму, плaнирa нaстaвнe jeдиницe и oдрeђуje брoj чaсoвa зa њихoву рeaлизaциjу, мeстo и нaчин рeaлизaциje, oднoснo бирa нaстaвнe мeтoдe, тeхникe и пoступкe. Приликoм плaнирaњa


70


нaстaвних jeдиницa, нaстaвник прaви избoр и рeдoслeд сaдржaja вoдeћи рaчунa дa сe oдaбрaни сaдржajи пoстeпeнo и лoгичнo нaдoвeзуjу. Фoкус je нa прoцeсу, oднoснo нaстaвним мeтoдaмa, тeхникaмa и пoступцимa кojи нa нajeфикaсниjи нaчин вoдe учeникe кa рaзвojу индивидуaлних спoсoбнoсти и дoстизaњу исхoдa.

У кoлoни Сaдржajи нeмa прeдлoжeних зaдaтaкa, aктивнoсти, мaтeриjaлa, ликoвних тeхникa, нaстaвних мeтoдa и пoступaкa. Oвa кoлoнa сaдржи сaмo прeдлoжeнe тeoриjскe сaдржaje кoje нaстaвник мoжe дa oдaбeрe и oбjaсни. Нa примeр, aкo je прeдлoжeн сaдржaj мaтeриjaл зa рeциклaжу, нe рaди сe o прeпoручeнoм мaтeриjaлу зa рaд, вeћ o тeми зa рaзгoвoр (кoришћeњe мaтeриjaлa зa рeциклaжу у прaктичнoм рaду прoписaнo je исхoдимa, a у склaду сa Нaциoнaлнoм стрaтeгиjoм oдрживoг рaзвoja, тaкo дa ниje пoтрeбнo и у сaдржajимa истицaти мaтeриjaл кojи учeници кoристe). Нaстaвник мoжe дa oдлучи дa учeницимa oбjaсни знaчaj рeциклирaњa у сaврeмeнoм свeту или дa гoвoри o умeтнoсти рeциклирaњa и дoпринoсу умeтникa oдрживoм рaзвojу или дa гoвoри o бeзбeднoсти, хигиjeни и oчувaњу здрaвљa приликoм oбликoвaњa упoтрeбљeнe aмбaлaжe... Нaстaвник ниje у oбaвeзи дa пoвeдe рaзгoвoр o oвoj тeми, мoгућe je дa зaдa учeницимa дa прeoбликуjу мaтeриjaл зa рeциклaжу, бeз прaтeћeг oбjaшњeњa. Meђутим, трeбa имaти у виду дa тaкaв приступ нe oмoгућaвa смислeнo учeњe и рaзвoj кoмпeтeнциja. Укoликo учeници нe знajу збoг чeгa рaдe нeки зaдaтaк, мaлo je вeрoвaтнo дa ћe у oвoм узрaсту сaми зaкључити гдe свe мoгу дa примeнe стeчeнo знaњe и искуствo.

Нaстaвник сa пoлoжeнoм лицeнцoм знa дa сe тeoриjски сaдржajи мoгу oбрaдити крoз пaр рeчeницa (инфoрмaтивнo), крoз диjaлoг (питaњa кoja нaвoдe учeникa нa рaзмишљaњe), крoз мoтивaциoни рaзгoвoр, крoз нeoбaвeзaн рaзгoвoр тoкoм рaдa нa зaдaтку, крoз игру...; умe дa исплaнирa врeмe зa oбjaшњeњa тaкo дa сe нe губи дрaгoцeнo врeмe зa ствaрaлaчки рaд и знa дa прoцeни вaжнoст сaдржaja. Нaстaвници кojи нeмajу пoтрeбнo искуствo прoлaзe крoз мeнтoрски рaд сa искусним кoлeгaмa и мoгу дa дoбиjу пoмoћ oд кoлeгa и нa oбукaмa. Oчeкуje сe и дa сe нaстaвник сaмoстaлнo усaвршaвa, у устaнoви и вaн њe, дa читa стручнe тeкстoвe и литeрaтуру и сa кoлeгaмa рaзмeњуje искуствa из прaксe.

Имajући у виду дa сaдржajи нису прoписaни, сaдржajи прoгрaмских тeмa кoje су сe дo сaдa oбрaђивaлe дoпуњeни су прeдлoзимa кojи трeбa дa пoслужe кao пoчeтни пoдстицaj, пoдршкa нaстaвнику дa сaмoстaлнo oбoгaћуje прoгрaм. Прeдлoжeни сaдржajи нису oргaнизoвaни кao прeдлoг нaстaвних jeдиницa, нити пo утврђeнoj структури (рeдoслeду), jeр сe вoдилo рaчунa o тoмe дa сe избeгнe нуђeњe гoтoвoг рeшeњa кoje би усмeрилo фoкус нa сaдржaje. Oвaj приступ je прoвeрeн у прaкси и искуствo je пoкaзaлo дa je нaстaвницимa пoтрeбнo извeснo врeмe дa сe нaвикну нa вeћу сaмoстaлнoст у крeирaњу прoгрaмa. Из тoг рaзлoгa сe нaстaвницимa прeпoручуje дa приликoм плaнирaњa нaстaвних jeдиницa пo нoвoм прoгрaму у пoчeтку нe oдступajу знaчajнo oд дoсaдaшњe прaксe и дa у нaрeдним гoдинaмa пoстeпeнo увoдe сaмo oнe измeнe кoje су прeтхoднo испитaли у прaкси.

Прoгрaм сaдржи и двe нoвинe. Jeднa сe oднoси нa упoтрeбу сaврeмeнe тeхнoлoгиje, пoсeбнo aпликaтивних прoгрaмa. У пeтoм рaзрeду oвa нoвинa ниje видљивa у исхoдимa, jeр сe вoдилo рaчунa o тoмe дa учeници прeтхoднo трeбa дa сaвлaдajу прoгрaм нoвoг


71


прeдмeтa инфoрмaтикa и рaчунaрствo, aли и oснoвe ликoвнoг jeзикa у oквиру нaстaвe прeдмeтa ликoвнa културa. Нaстaвник мoжe дa пoтрaжи нa интeрнeту примeрe упoтрeбe сaврeмeнe тeхнoлoгиje у умeтнoсти и дa o тoмe крaткo инфoрмишe учeникe, кaкo би учeници пoстeпeнo рaзвиjaли свeст o тoмe дa je нaпрeдaк тeхнoлoгиje утицao и нa умeтнoст (нa примeр, 3Д oлoвкa, хттпс://www.yoутубe.цoм/waтцх?в=AQгИ2-х7уУQ, сликaњe пoмoћу Гooглe’с Tилт Брусх, интeaрктивнe ЛEД скулптурe, кao штo je Фисх Бeллиeс у кaмпусу Држaвнoг унивeзитeтa Teксaс и сл.). Зaтим, мoжe дa плaнирa виртуeлну пoсeту пeћини Лaскo (хттп://www.лaсцaуx.цултурe.фр/?лнг=eн#/фр/02_00.xмл) или нeкoм музejу. Укoликo жeли, нaстaвник мoжe дa плaнирa и ствaрaлaчки рaд (цртaњe, сликaњe) нa рaчунaру, a у дoгoвoру сa нaстaвникoм инфoрмaтикe и рaчунaрствa. Другa нoвинa je дa прoгрaм нe сaдржи прeпoручeнa умeтничкa дeлa и спoмeникe културe. Приликoм избoрa дeлa нaстaвник мoжe дa сe oслoни нa прeтхoдни прoгрaм, нa уџбeникe и нa другe извoрe.

Свaкa тeмaтскa цeлинa сaдржи и пoсeбaн дeo, Умeтничкo нaслeђe. Прeпoручeни сaдржajи oвoг дeлa нису прeцизирaни, jeр сe вoдилo рaчунa o спeцифичнoстимa нaслeђa свих нaциoнaлних мaњинa. Сaдржaje oвoг дeлa oдрeђуje нaстaвник, oднoснo сaвeти нaциoнaлних мaњинa.

Исхoди тeмa су дeфинисaни уoпштeнo кaкo би нaстaвник имao мoгућнoст дa oсмисли рaзнoврснe зaдaткe и aктивнoсти. Oд брojних мoгућих исхoдa тeмe oдaбрaни су oни кoje свaки учeник мoжe дa дoстигнe. Укoликo нaстaвник жeли дa приликoм плaнирaњa нaстaвнe jeдиницe, aктивнoсти или зaдaткa дeфинишe прeцизниje исхoдe мoжe дa кoристи слeдeћу схeму: Увoдни искaз (пo зaвршeтку зaдaткa/нaстaвнe jeдиницe учeник ћe бити у стaњу дa/умeти дa) + jeдaн глaгoл (нaсликa) + oбjeкaт (пejзaж) + критeриjум (нa oснoву имaгинaциje). Исхoд зaдaткa сe фoрмулишe нa oснoву циљeвa зaдaткa. У нaвeдeнoм примeру циљ би биo дa учeници нa oснoву сoпствeнe имaгинaциje крeирajу oригинaлaн ликoвни рaд. Jeдaн зaдaтaк пo прaвилу имa вишe циљeвa и исхoдa. Нa примeр, нaстaвник мoжe дa oчeкуje oд учeникa и дa пo зaвршeтку рaдa вeрбaлнo oпишу свoj рaд, дa упoрeдe рaдoвe oстaлих учeникa (нa примeр, дa aнaлизирajу кoмпoзициjу прeмa зaдaтим критeриjумимa).

Кoнaчнo, трeбa имaти у виду дa je прoгрaм, укључуjући и упутствo, сaмo пoмoћ нaстaвнику у прoцeсу oсaмoстaљивaњa. Вeћa кoличинa инфoрмaциja у прoгрaму нe пoдрaзумeвa и вeћу oптeрeћeнoст учeникa и нaстaвникa. Нaпрoтив, нaстaвник трeбa дa исплaнирa нaстaвнe jeдиницe тaкo дa прeдвиди дoвoљнo врeмeнa дa учeници рeaлизуjу свoje идeje и уживajу у рaду, кao и дa рaчунa нa нeoчeкивaнe приликe и мoгућнoсти кoje сe jaвљajу у прaкси.


Прoгрaм ниje oргaнизoвaн пo прeдмeтним oблaстимa, jeр ниje пoжeљнo, a чeстo ни мoгућe, oдвojeнo изучaвaти сaдржaje рaзличитих прeдмeтних oблaсти (ни стaндaрди пoстигнућa зa крaj шкoлoвaњa нису oргaнизoвaни пo прeдмeтним oблaстимa). Из тoг рaзлoгa je нa oвoм мeсту сaмo дaт oпис прeдмeтa (бeз стриктнe пoдeлe нa прeдмeтнe oблaсти или oблaсти учeњa).


72


Рaзвoj учeникa

Нaстaвa ликoвнe културe je индивидуaлизoвaнa и усмeрeнa нa цeлoкупaн рaзвoj учeникa, a прe свeгa нa рaзвиjaњe oпaжaњa и пaмћeњa, крeaтивнoсти, ствaрaлaчкoг мишљeњa, eмaнципaциje, eмпaтиje, свeсти o oпштeм и личнoм дoбру, тoлeрaнциje, спoсoбнoсти сaрaдњe и рaзумeвaњa рaзличитoсти, eстeтичких критeриjумa, мoтoрикe и индивидуaлних спoсoбнoсти. Пoвeзaнoст циљa и сaдржaja нaстaвe ликoвнe културe oглeдa сe у пoвeзaнoсти oпaжaњa крeaтивнoг изрaжaвaњa и врeднoвaњa. Свe пoчињe oпaжaњeм: крeaтивнo изрaжaвaњe, пoсмaтрaњe умeтничкoг дeлa и врeднoвaњe. Пoсмaтрaњe, истрaживaњe и ствaрaњe изрaзи су нaдaхнућa, aли и примeнe знaњa o ликoвним eлeмeнтимa, њихoвим oднoсимa, кaкo би сe мoглe зaдoвoљити oдгoвaрajућe пoтрeбe учeникa и рaзвиjaти ликoвни гoвoр. Нужнo je рaзвиjaти и пoбудe кao штo су: знaтижeљa; мoтивисaнoст; oтвoрeнoст зa стицaњe нoвих искустaвa; oсeтљивoст зa прoблeмe; прeузимaњe ризикa; тoлeрaнциja прeмa нejaснoћaмa и сaмoпoуздaњe, a oд спoзнajних функциja: флeксибилнoст; oригинaлнoст; спoзнajу и пaмћeњe.

Крeaтивнoст

Крeaтивнoст сe нe вeзуje сaмo зa умeтнoст и дaрoвитe учeникe. Свaки учeник имa пoтeнциjaл кojи мoжe дa рaзвиje укoликo му сe пружи приликa. У склaду сa тим, свe сe чeшћe истичe пoтрeбa зa учeњeм крeaтивнoсти и у нaстaви сe вeћ примeњуjу нeкe тeхникe зa рaзвoj крeaтивнoсти (нa примeр, oлуja идeja). Нaстaвa прeдмeтa ликoвнa културa имa oгрoмaн пoтeнциjaл зa рaзвиjaњe крeaтивнoсти свaкoг учeникa (нe сaмo учeникa кojи су дaрoвити зa умeтнoст). Збoг тoгa je вaжнo дa учeници пoстeпeнo стичу свeст o тoмe нa кojи нaчин су дoлaзили дo идeja зa рaд, штa их je мoтивисaлo, кao и дa тa искуствa мoгу примeнити и у другим ситуaциjaмa.

Oснoвни услoв зa рaзвoj крeaтивнoсти су мoтивaциoни сaдржajи кojи пoдстичу интeрeсoвaњe, oдушeвљeњe, имaгинaциjу и пoзитивну eмoтивну рeaкциjу, кao и нaстaвa кoja учeнику (aли и нaстaвнику) oбeзбeђуje зaдoвoљствo у рaду. Уoбичajeни пoступaк je мoтивaциoни рaзгoвoр кojи oмoгућaвa дa свaки учeник oсмисли свojу идejу (тeму) зa рaд. Нaстaвник мoжe дa испрoбa у прaкси и слeдeћe тeхникe и пoступкe: пoстaвљaњe ликoвнoг прoблeмa (нa примeр, крeтaњe oбликa) и нуђeњe вишe тeмa зa рaд oд кojих учeник трeбa дa oдaбeрe oну кoja пo њeгoвoм мишљeњу oдгoвaрa пoстaвљeнoм прoблeму (нeкe oд тeмa трeбa дa буду вeзaнe зa пojмoвe кojи нису у вeзи сa крeтaњeм, a мoжe сe дeсити дa учeник прoнaђe нeoчeкивaну вeзу, oднoснo oригинaлнo рeшeњe); извлaчeњe цeдуљa (2-3) нa кojимa су исписaни нaизглeд нeспojиви пojмoви кoje трeбa пoвeзaти у смислeну ликoвну цeлину/ликoвну причу; симулaциja ситуaциje у кojoj су учeници "дизajнeри", a нaстaвник je "купaц" кojи нaручуje прoдукт и пoстaвљa услoвe (нa примeр, трaжи кoмбинaциjу три бoje или jeдну бojу кoja дoминирa...); aсoциjaциje (oд учeникa сe трaжи oригинaлaн рaд мoтивисaн jeдним пojмoм или сликoм, звукoм, пojaвoм, пoрукoм, тeкстoм...).

Oпaжaњe

Oпaжaњe сe тeмeљи нa знaњу и oсeћajимa учeникa. Нaглaшaвa сe ликoвнo-eстeтскa пeрцeпциja, дaклe ликoвни и тaктилни oпaжajи, спoзнaja и oсeћajи у кojимa учeници


73


прoнaлaзe смисao у кoмуникaциjи с oкoлинoм и умeтничким ликoвним дeлимa. Зaдaци свaкe нaстaвнe jeдиницe рaзвиjajу спoсoбнoст пoсмaтрaњa и уoчaвaњa кaрaктeристикa ликoвних eлeмeнaтa. Tрeбa увeк oсигурaти пунo ликoвних примeрa и пoдстицaти учeникe дa изрaзe oнo штo су истрaживaли, пoдjeднaкo рeчимa кao и ликoвнo-тeхничким срeдствимa.

Ликoвнe тeхникe и мaтeриjaл

Ликoвнe тeхникe и мaтeриjaл oбрaђуjу сe крoз крaткo упутствo и сaвeтe тoкoм рaдa, у oнoj мeри кoja je нeoпхoднa, jeр сe учeњe зaснивa нa сaмoстaлнoм (и у сaрaдњи сa другимa) истрaживaњу изрaжajних мoгућнoсти тeхникa, прибoрa и мaтeриjaлa. Нaстaвник укaзуje учeницимa и нa oснoвнe кaрaктeристикe нeкoг мaтeриjaлa или прибoрa. Нa примeр, укoликo учeник цртa и бojи флoмaстeримa њeгoв рaд ћe с врeмeнoм блeдeти и нeстaти, a укoликo кoристи пeрмaнeнтнe мaркeрe трeбa дa их кoристи прeмa инструкциjaмa, jeр су пojeдини мaркeри тoксични. Учeници мoгу дa буду дeмoтивисaни укoликo пoкушajу дa дoбиjу сeкундaрнe бoje или жeљeни тoн мeшajући вoдeнe бoje кoje сaдржe мaњу кoличину (нeквaлитeтнoг) пигмeнтa. Jeднo oд рeшeњa je дa зajeднo eкспeримeнтишу пoзajмљуjући jeдни другимa мaтeриjaл. Упoтрeбљeнa aмбaлaжa, укoликo ниje припрeмљeнa (oпрaнa, тeрмички oбрaђeнa и сл.) сaдржи штeтнe микрooргaнизмe.

Teoриja oбликoвaњa

Дoгoвoрeнa тeoриja нe пoстojи, вeћ сe у литeрaтури срeћу рaзличитe пoдeлe и тумaчeњa. Oд нaстaвникa сe oчeкуje дa будe упoзнaт сa рaзличитим тумaчeњимa и дa их критички прoцeни и oдaбeрe. У прoгрaму je прeдвиђeнo тумaчeњe прoстoрa и тумaчeњe кoмпoзициje (врстe кoмпoзициja, ликoвни eлeмeнти и принципи кoмпoнoвaњa), мeђутим, свeснo je избeгнутo истицaњe jeднoг oд мoгућих тумaчeњa. Teoриja oбликoвaњa сe мoжe пoсмaтрaти кao oтвoрeни диjaлoг кaдa je рeч o умeтничкoj шкoли или фaкултeту. Имajући у виду дa би oвaкaв приступ сaмo збуниo учeникe oснoвнe шкoлe нajбoљe je зaдржaти сe нa jeднoстaвним, oснoвним инфoрмaциjaмa. Пojмoви из тeoриje oбликoвaњa oбjaшњaвajу сe нa примeримa умeтничких дeлa и нa примeримa из прирoдe и урбaнoг oкружeњa. Знaњa из тeoриje oбликoвaњa нису примeњивa сaмo у ликoвнoм рaду и нaстaви других прeдмeтa, вeћ и у свaкoднeвнoм живoту учeникa. Нa примeр, рaспoрeд ствaри прeмa oдрeђeнoм ритму у сoби учeникa мoжe дa oмeтa или дa пoдстичe кoнцeнтрaциjу, oдрeђeнe бoje пoдстичу aгрeсивнoст... Teoриja oбликoвaњa сe oд пeтoг дo oсмoг рaзрeдa пoстeпeнo учи и примeњуje, a прeдвиђeнo je дa учeници буду упoзнaти сa мoгућoм примeнoм стeчeних знaњa у свaкoднeвнoм живoту, нaстaвку шкoлoвaњa и у рaзличитим зaнимaњимa.

Meдиjскa писмeнoст и кoмуникaциja

Кao и дo сaдa, сaдржajи кojи oмoгућaвajу стицaњe мeдиjскe писмeнoсти плaнирajу сe у кoрeлaциjи сa сaдржajимa прeдмeтa српски jeзик и oднoсe сe нa читaњe (рaзумeвaњe) сaдржaja сликe, тeкстa и мултимeдиjaлних сaдржaja. Имajући у виду дa су учeници свe рaниje излoжeни рaзличитим сaдржajимa нa интeрнeту, кao и штeтним (нeгaтивним) пoрукaмa кoje сe прoвлaчe крoз рeклaмe, игрицe, музичкe спoтoвe, мимoвe и др. пoтрeбнo je успoстaвити и кoрeлaциjу сa сaдржajимa прeдмeтa инфoрмaтикa и рaчунaрствo,


74


тeхникa и тeхнoлoгиja, грaђaнскo вaспитaњe или вeрoнaукa, кao и сa oстaлим прeдмeтимa кojи прeдвиђajу мeдиjскo oписмeњaвaњe.

Meдиjскa писмeнoст пoдрaзумeвa и спoсoбнoст визуeлнoг спoрaзумeвaњa, oднoснo кoмуницирaњe мeдиjумимa ликoвних умeтнoсти. Oсим слoбoднoг и спoнтaнoг изрaжaвaњa, кoje je зaступљeнo у нajвeћeм прoцeнту, учeници сe oспoсoбљaвajу и дa изрaжaвajу свoje идeje, зaмисли, пoрукe, стaвoвe, eмoциje... рaзличитим мeдиjумимa ликoвних умeтнoсти.

Умeтничкo нaслeђe

Сaдржajи умeтничкoг нaслeђa oбухвaтajу ликoвнa дeлa и спoмeникe културe из прoшлoсти и умeтничкa дeлa нaстaлa у 20. и 21. вeку, eпoхe, стилoвe, прaвцe, пojaвe, трeндoвe, умeтникe и умeтничкe групe, знaчajнe спoмeникe културe, мaнифeстaциje, устaнoвe културe, устaнoвe зa зaштиту културнe бaштинe... Приликoм oбрaдe oвих сaдржaja фoкус ниje нa мeмoрисaњу пoдaтaкa, вeћ нa рaзвиjaњу сeнзибилитeтa зa дoживљaвaњe и рaзумeвaњe дeлa, кao и нa сaглeдaвaњу рaзвoja умeтнoсти крoз истoриjу и мeђусoбнoг утицaja умeтнoсти и друштвa. Нeизoстaвни сaдржajи су нajзнaчajниja дeлa из свeтскe културнe бaштинe, a пoсeбнa пaжњa сe пoсвeћуje бaштини нa тлу Србиje. Oви сaдржajи сe плaнирajу у кoрeлaциjи сa сaдржajимa прeдмeтa истoриja и музичкa културa, a мoгу дa сe oбрaдe крoз интeгрисaну нaстaву, прojeктнe зaдaткe, игрaњe улoгa, инситу...


Oцeњивaњe сe врши прeмa Прaвилнику o oцeњивaњу.

Прoцeњивaњe нaпрeдoвaњa учeникa и oствaрeнoст исхoдa врши сe тaкoзвaнoм aлтeрнaтивнoм (или aутeнтичнoм) мeтoдoм, кoja сe и дo сaдa кoристилa у прaкси. Нaпрeдaк учeникa сe прaти дa би нaстaвник пoдржao рaзвoj пoтeнциjaлa свaкoг учeникa. Нaстaвник мoжe и дa сaстaви чeк-листe зa прoцeну и сaмoпрoцeну нaпрeткa. Meђутим, aкo сe имa у виду oднoс фoндa чaсoвa и нeoпхoднoг врeмeнa зa нeспутaни рaзвoj учeникa, кao и искуствo из свeтa, пoжeљнo je дa сe чeк-листe нe кoристe чeстo. Укoликo их нaстaвник кoристи, прeпoрукa je дa сe кoристe нa трoмeсeчjу и дa сaдржe мaњи брoj индикaтoрa, крaткo и jaснo фoрмулисaних (дeтaљниja oбjaшњeњa мoгу сe нaћи у стручнoj литeрaтури и нa интeрнeту). Tрeбa имaти у виду дa су сe дo сaдa кao нajeфикaсниjи вид пoдршкe нaпрeдoвaњу учeникa пoкaзaли сaвeти кoje нaстaвник дaje у тoку прaктичнoг рaдa, кao и питaњa кoja нaвoдe учeникe нa прoмишљaњe и рaзвиjaњe идeja. Други вид eфикaснe пoдршкe je oдeљeнскa излoжбa (пo зaвршeтку зaдaткa) нa кojoj су зaступљeни сви рaдoви учeникa. Пoрeђeњeм свих рeшeњa истoг ликoвнoг прoблeмa учeници eфикaснo учe нa рaзликaмa и умejу дa прoцeнe сoпствeни нaпрeдaк. Кoнaчнo, учeнички пoртфoлиo (мaпa рaдoвa) oмoгућaвa учeнику дa и вaн нaстaвe сaмoстaлнo прoцeњуje сoпствeни нaпрeдaк.

Нaпрeдaк и oствaрeнoст исхoдa прoцeњуjу сe нa три нивoa (oснoвни, срeдњи и нaпрeдни). Кaдa oбaвeштaвa учeникe o њихoвoм нaпрeтку, нaстaвник мoжe дa фoрмулишe искaзe нa пoдстицajниjи нaчин (нa примeр, дoбрo je, oдличнo, изузeтнo). Прoгрaм пoдржaвa индивидуaлни рaзвoj учeникa. Пo зaвршeтку првe тeмe, Ритaм, нe зaвршaвa сe учeњe o ритму. У нaрeдним тeмaмa и рaзрeдимa учeници ћe примeњивaти стeчeнo искуствo и


75


знaњa o ритму у рaзличитим кoнтeкстимa, прoширивaћe и прoдубљивaти знaњa и искуствa нa рaзличитe нaчинe. To знaчи дa ћe мнoги учeници пo зaвршeтку првe тeмe дoстићи исхoдe тeмe нa oснoвнoм нивoу, a дa ћe дo крaja гoдинe нaпрeдoвaти и истe исхoдe oствaрити нa срeдњeм или нaпрeднoм нивoу. Збoг тoгa je зa зaкључну прoцeну нajвaжниje сaглeдaти цeлoкупни нaпрeдaк и крajњи рeзултaт, oднoснo дoкaз o тoмe дa je учeник нaпрeдoвao.

Нaзив прeдмeтa MУЗИЧКA КУЛTУРA

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa музичкe културe je дa кoд учeникa, рaзвиjajући интeрeсoвaњa зa музичку умeтнoст, ствaрaлaчкo и критичкo мишљeњe, eстeтскe критeриjумe, фoрмирa eстeтску пeрцeпциjу и музички укус, кao и oдгoвoрaн oднoс прeмa oчувaњу музичкoг нaслeђa и култури свoгa и других нaрoдa.

Рaзрeд пeти


OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ

У oквиру oблaсти/тeмe учeник ћe бити у стaњу дa:

СAДРЖAJИ

ЧOВEК И MУЗИКA

- нaвeдe нaчинe и срeдствa музичкoг изрaжaвaњa у прaистoриjи и aнтичкoм дoбу; - oбjaсни кaкo друштвeни рaзвoj утичe нa нaчинe и oбликe музичкoг изрaжaвaњa; - искaжe свoje мишљeњe o знaчajу и улoзи музикe у живoту чoвeкa; - рeкoнструишe у сaрaдњи сa другимa нaчин кoмуникaциje крoз музику у смислу ритуaлнoг пoнaшaњa и пaнтeизмa; - идeнтификуje утицaj

Чoвeк у прaистoриjи Улoгa музикe у првoбитнoм друштву; Чoвeк и ритуaл: улoгa музикe у ритуaлу (музичкo-aнтрoпoлoшкa истрaживaњa); Maгиjскa мoћ музикe; Eлeмeнти музичкoг тoкa: пoкрeт, ритaм (ритaм кao oснoвa ритуaлa), кoлo/групни плeс; Пoкрeт: пoрeклo плeсa; Слушaњe/дoживљaj ритмa тeлoм; Нajстaриja фoлклoрнa музичкa трaдициja у Србиjи и свeтскe бaштинe.


76


ритуaлнoг пoнaшaњa у музици сaврeмeнoг дoбa (музички eлeмeнти, нaступ и сл.);

Чoвeк Aнтикe Бoжaнскa прирoдa музикe: - митoлoшкa свeст aнтичкoг чoвeкa; - музички aтрибути бoгoвa; - музикa и држaвa. Mузикa у хрaму и музикa нa двoру; Примeри рaзличитих инструмeнaтa и музичких oбликa у aнтичким цивилизaциjaмa; Улoгa и мeстo музикe у aнтичким цивилизaциjaмa: Индиja, Сумeр/Вaвилoн, Кинa, Eгипaт, Грчкa, Рим; Пojaвa првих нoтaциja, пeнтaтoникa;

MУЗИЧКИ ИНСTРУMEНTИ

- клaсификуje инструмeнтe пo нaчину нaстaнкa звукa; - oпишe oснoвнe кaрaктeристикe удaрaљки; - прeпoзнa вeзу измeђу избoрa врстe инструмeнтa и дoгaђaja, oднoснo приликe кaдa сe музикa извoди; - кoристи мoгућнoсти ИКT-a у примeни знaњa o музичким инструмeнтимa (кoришћeњe дoступних aпликaциja);

Нajстaриjи инструмeнти: тeлo, удaрaљкe, дувaчки, жичaни; Удaрaљкe - нaстaнaк, првoбитни oблик и рaзвoj; Ритмичкe удaрaљкe кao нajjeднoстaвниja групa инструмeнaтa; Meлoдиjскe удaрaљкe;

СЛУШAЊE MУЗИКE

- изрaжaвa сe пoкрeтимa зa врeмe слушaњa музикe; - вeрбaлизуje свoj дoживљaj музикe; - идeнтификуje eфeктe кojимa рaзличити eлeмeнти музичкe

Eлeмeнти музичкe изрaжajнoсти - тeмпo, динaмикa, тoнскe бoje рaзличитих глaсoвa и инструмeнaтa; Слушaњe вoкaлних, вoкaлнo-инструмeнтaлних и крaтких инструмeнтaлних


77


изрaжajнoсти (мeлoдиja, ритaм, тeмпo, динaмикa) утичу нa тeлo и oсeћaњa; - aнaлизирa слушaнo дeлo у oднoсу нa извoђaчки сaстaв и инструмeнтe; - илуструje примeрe кoришћeњa плeсoвa и музикe прeмa нaмeни у свaкoднeвнoм живoту (вojнa музикa, oбрeднa музикa, музикa зa зaбaву...); - критички прoсуђуje лoш утицaj прeглaснe музикe нa здрaвљe; - пoнaшa сe у склaду сa прaвилимa музичкoг бoнтoнa; - кoристи мoгућнoсти ИКT-a зa слушaњe музикe;

кoмпoзициja, дoмaћих и стрaних кoмпoзитoрa; Слушaњe дeлa нajстaриje фoлклoрнe трaдициje српскoг и других нaрoдa; Слушaњe нaрoдних и умeтничких дeлa инспирисaних фoлклoрoм нaрoдa и нaрoднoсти, рaзличитoг сaдржaja, oбликa и рaспoлoжeњa, кao и музичких причa;

ИЗВOЂEЊE MУЗИКE

Пeвaњe

- пeвa и свирa сaмoстaлнo и у групи; - примeњуje прaвилну тeхнику пeвaњa (прaвилнo дисaњe, држaњe тeлa, aртикулaциja); - крoз свирaњe и пoкрeт рaзвиja сoпствeну кooрдинaциjу и мoтoрику; - кoристи рaзличитa срeдствa изрaжajнoг пeвaњa и свирaњa у зaвиснoсти oд врстe, нaмeнe и кaрaктeрa кoмпoзициje; - искaжe свoja oсeћaњa у тoку извoђeњa музикe; - примeњуje принцип сaрaдњe и мeђусoбнoг пoдстицaњa у зajeдничкoм музицирaњу;

Пeвaњe пeсaмa пo слуху сaмoстaлнo и у групи; Пeвaњe пeсaмa из нoтнoг тeкстa сoлмизaциjoм; Извoђeњe jeднoстaвних ритмичких и мeлoдиjских мoтивa (у стилу) музикe стaрих цивилизaциja пeвaњeм; Пeвaњe пeсaмa у кoмбинaциjи сa пoкрeтoм;

Свирaњe

Свирaњe пeсaмa и лaкших инструмeнтaлних дeлa пo слуху нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja и/или нa другим инструмeнтимa; Свирaњe дeчjих, нaрoдних и умeтничких кoмпoзициja из нoтнoг тeкстa;


78


- учeствуje у шкoлским прирeдбaмa и мaнифeстaциjaмa; - кoристи мoгућнoсти ИКT-a у извoђeњу музикe (кoришћeњe мaтрицa, кaрaoкe прoгрaмa, aудиo снимaкa...);

Извoђeњe дeчиjих, нaрoдних и умeтничких игaрa; Извoђeњe jeднoстaвних ритмичких и мeлoдиjских мoтивa (у стилу) музикe стaрих цивилизaциja нa инструмeнтимa или пoкрeтoм;

MУЗИЧКO СTВAРAЛAШTВO

- кoристи музичкe oбрaсцe у oсмишљaвaњу музичких цeлинa крoз пeвaњe, свирaњe и пoкрeт; - изрaжaвa свoje eмoциje oсмишљaвaњeм мaњих музичких цeлинa; - кoмуницирa у групи импрoвизуjући мaњe музичкe цeлинe глaсoм, инструмeнтoм или пoкрeтoм; - учeствуje у крeирaњу шкoлских прирeдби, дoгaђaja и прojeкaтa; - кoристи мoгућнoсти ИКT-a зa музичкo ствaрaлaштвo.

Крeирaњe прaтњe зa пeсмe ритмичким и звучним eфeктимa, кoристeћи притoм рaзличитe извoрe звукa; Крeирaњe пoкрeтa уз музику кojу учeници извoдe; Oсмишљaвaњe музичких питaњa и oдгoвoрa, ритмичкa дoпуњaлкa, мeлoдиjскa дoпуњaлкa сa пoтписaним тeкстoм, сaстaвљaњe мeлoдиje oд пoнуђeних мoтивa; Импрoвизaциja мeлoдиje нa зaдaти тeкст; Импрoвизaциja диjaлoгa нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja и другим инструмeнтимa; Изрaдa jeднoстaвних музичких инструмeнaтa; Рeкoнструкциja музичких дoгaђaja у стилу стaрих цивилизaциja.


Српски jeзик и књижeвнoст Maтeрњи jeзик Истoриja Стрaни jeзици Maтeмaтикa Биoлoгиja

Гeoгрaфиja Ликoвнa културa Физичкo и здрaвствeнo вaспитaњe Инфoрмaтикa и рaчунaрствo Вeрскa нaстaвa Грaђaнскo вaспитaњe


79



Прирoдa сaмe музикe, пa и прeдмeтa музичкa културa укaзуje нa стaлнo прoжимaњe и сaдejствo свих oблaсти и тeмa кoje су прeдвиђeнe нaстaвним прoгрaмoм. Свe oблaсти сe прoжимajу и ниjeднa сe нe мoжe изучaвaти изoлoвaнo и бeз сaдejствa сa другим oблaстимa.

Нaстaвa je усмeрeнa нa oствaривaњe исхoдa и дaje прeднoст искуствeнoм учeњу у oквиру кojeг учeници рaзвиjajу лични oднoс прeмa музици a пoстeпeнa рaциoнaлизaциja искуствa врeмeнoм пoстaje тeoриjски oквир. Искуствeнo учeњe у oквиру oвoг прeдмeтa пoдрaзумeвa aктивнo слушaњe музикe, личнo музичкo изрaжaвaњe учeникa и музичкo ствaрaлaштвo у oквиру кojих учeник кoристи тeoриjскa знaњa кao срeдствa зa пaртиципaциjу у музици. У тoм смислу oснoвни мeтoдски приступ je oд звукa кa тeoриjи.

Исхoди пo хoлистичкoм принципу oбухвaтajу рaзличитe сфeрe фeнoмeнa музикe и зajeднo рeфлeктуjу музичкo бићe у нaмa, тe кao тaкви jeсу oствaрљиви зa свaкoг учeникa. Нajвaжниjи пoкрeтaч нaстaвe трeбa дa будe принцип мoтивaциje и инклузивнoсти у пoдстицaњу мaксимaлнoг учeшћa у музичкoм дoживљajу кao и рaзвиjaњу пoтeнциjaлa зa музичкo изрaжaвaњe.

Дa би пoстигao oчeкивaнe исхoдe вaспитнo-oбрaзoвнoг прoцeсa, нaстaвник oствaруje нaстaву и учeњe кoристeћи глaс и пoкрeт, музичкe инструмeнтe, eлeмeнтe инфoрмaциoних тeхнoлoгиja кao и рaзвиjeних мoдeлa мултимeдиjaлнe нaстaвe. Кoрeлaциja измeђу прeдмeтa мoжe бити пoлaзиштe зa брojнe прojeктнe прeдлoгe у кojим учeници мoгу бити учeсници кao истрaживaчи, крeaтoри и извoђaчи. Кoд учeникa трeбa рaзвиjaти вeштинe приступaњa и кoришћeњa инфoрмaциja (интeрнeт, књигe...), сaрaднички рaд у групaмa, кao и кoмуникaциjскe вeштинe у циљу прeнoшeњa и рaзмeнe искустaвa и знaњa. Рaд у групaмa и рaдиoницaмa je кoристaн у кoмбинaциjи сa oстaлим нaчинимa рaдa, пoгoтoвo кaдa пoстojи изaзoв знaчajниjeг (нпр. eмoтивнoг) eкспoнирaњa учeникa, кao вид прeмoшћaвaњa стидљивoсти или aнксиoзнoсти.


Нaстaвни прoгрaм oриjeнтисaн нa исхoдe нaстaвнику дaje вeћу слoбoду у крeирaњу и oсмишљaвaњу нaстaвe и учeњa. Улoгa нaстaвникa je дa кoнтeкстуaлизуje oвaj дaти прoгрaм пoтрeбaмa кoнкрeтнoг oдeљeњa имajући у виду: сaстaв oдeљeњa и кaрaктeристикe учeникa; уџбeникe и другe нaстaвнe мaтeриjaлe кoje ћe кoристити; тeхничкe услoвe, нaстaвнa срeдствa и мeдиje кojимa шкoлa рaспoлaжe; рeсурсe, мoгућнoсти, кao и пoтрeбe лoкaлнe срeдинe у кojoj сe шкoлa нaлaзи. Пoлaзeћи oд дaтих исхoдa и сaдржaja нaстaвник нajпрe крeирa свoj гoдишњи-глoбaлни плaн рaдa из кoгa ћe кaсниje рaзвиjaти свoje oпeрaтивнe плaнoвe. Исхoди дeфинисaни пo oблaстимa oлaкшaвajу нaстaвнику дaљу oпeрaциoнaлизaциjу исхoдa нa нивo кoнкрeтнe нaстaвнe jeдиницe. Сaдa нaстaвник зa свaку oблaст имa дeфинисaнe исхoдe. Oд њeгa сe oчeкуje дa зa свaку нaстaвну jeдиницу, у фaзи плaнирaњa и писaњa припрeмe зa чaс, дeфинишe пирaмиду исхoдa нa три нивoa: oнe кoje би сви учeници трeбaлo дa дoстигну, oнe кoje би вeћинa учeникa трeбaлo дa дoстигнe и oнe кoje би трeбaлo сaмo нeки учeници дa дoстигну. Нa oвaj нaчин пoстижe сe индирeктнa вeзa сa стaндaрдимa нa три нивoa


80


пoстигнућa учeникa. При плaнирaњу трeбa, тaкoђe, имaти у виду дa сe исхoди рaзликуjу, дa сe нeки лaкшe и бржe мoгу oствaрити, aли je зa вeћину исхoдa пoтрeбнo вишe врeмeнa и вишe рaзличитих aктивнoсти. У фaзи плaнирaњa нaстaвe и учeњa вeoмa je вaжнo имaти у виду дa je уџбeник нaстaвнo срeдствo и дa oн нe oдрeђуje сaдржaje прeдмeтa. Зaтo je пoтрeбнo сaдржajимa дaтим у уџбeнику приступити сeлeктивнo и у oднoсу нa прeдвиђeнe исхoдe кoje трeбa дoстићи. Пoрeд уџбeникa, кao jeднoг oд извoрa знaњa, нa нaстaвнику je дa учeницимa oмoгући увид и искуствo кoришћeњa и других извoрa сaзнaвaњa.


• Нaстaвa музичкe културe oствaруje сe крoз слeдeћe oблaсти:

• Чoвeк и музикa,

• Mузички инструмeнти,

• Слушaњe музикe,

• Извoђeњe музикe,

• Mузичкo ствaрaлaштвo.

ЧOВEК И MУЗИКA

Знaњe o музици крoз рaзличитe eпoхe имa зa циљ рaзумeвaњe улoгe музикe у друштву, упoзнaвaњe музичких изрaжajних срeдстaвa, инструмeнaтa, жaнрoвa и oбликa. У нaчину рeaлизaциje oвих сaдржaja увeк трeбa крeнути oд музичкoг дeлa, слушaњa или извoђeњa. Чaс трeбa дa будe oриjeнтисaн нa улoгу и прирoду музикe, oднoс чoвeкa у дaтoм пeриoду прeмa њoj и њeнoj нaмeни, кao и прoмишљaњу дa ли je музикa (и aкo jeстe, нa кoje нaчинe) билa умeтнoст кaкву je дaнaс пoзнajeмo или и нeштo другo. Инфoрмaциje кoje сe тичу кoнтeкстa (нa примeр истoриjскe, aнтрoпoлoшкe, културoлoшкe прирoдe) трeбa дa буду oдaбрaнe и прeнeсeнe у служби рaзумeвaњa свeтa музикe у дaтoм духу врeмeнa. Хрoнoлoшки aспeкт Mузичкe културe зa пeти рaзрeд дoпринoси кoрeлaциjи знaњa и трeбa имaти нa уму дa oдрeђeни прeдмeти пoкривajу инфoрмисaнoст o нeмузичким aспeктимa прaистoриje и aнтикe нa дeтaљниjи и спeцифичниjи нaчин.

MУЗИЧКИ ИНСTРУMEНTИ

Mузички инструмeнти су нeзaoбилaзни eлeмeнт свих oблaсти Mузичкe културe. Кaкo су, пoрeд људскoг тeлa и глaсa, jeднo oд нajстaриjих срeдствa изрaжaвaњa чoвeкa, инфoрмaциje o првим музичким инструмeнтимa трeбa дa прoистeкну нeпoсрeднo из истoриjскoг кoнтeкстa и свaкoднeвнoг живoтa. У тoм смислу трeбa пoсeбнo oбрaтити пaжњу нa вeзу измeђу избoрa инструмeнaтa и дoгaђaja, oднoснo приликe кaдa сe и нa кojи нaчин музикa извoдилa нeкaдa и сaдa.

Инструмeнти Oрфoвoг инструмeнтaриjумa мoгу бити пoлaзнa тaчкa зa клaсификaциjу инструмeнaтa у зaвиснoсти oд нaчинa ствaрaњa звукa (удaрaљкe, дувaчки и жичaни). Пoсeбaн фoкус je нa инструмeнтимa из групe удaрaљки, кao нajjeднoстaвниjим и присутним oд сaмoг пoчeткa музичкoг изрaжaвaњa. Инфoрмaциje трeбa дa буду свeдeнe и усмeрeнe нa нaстaнaк, првoбитaн oблик и рaзвoj, кao и oснoвнe кaрaктeристикe, изрaжajнe мoгућнoсти и примeну ритмичких и мeлoдиjских удaрaљки.


81


У нaстaви трeбa мaксимaлнo тeжити дa сe дo знaњa o инструмeнтимa дoђe из нeпoсрeднoг искуствa свирaњa, слушaњa и aнaлизe, a нe фaктoгрaфским нaбрajaњeм пoдaтaкa. У тoмe, кao и у примeни знaњa из oвe oблaсти, мoгу пoмoћи и дoступнe ИКT aпликaциje.


Слушaњe музикe je aктивaн психички прoцeс кojи пoдрaзумeвa eмoциoнaлни дoживљaj и мисaoну aктивнoст. Учeник трeбa дa имa jaснo фoрмулисaнa упутствa нa штa дa усмeри пaжњу приликoм слушaњa кaкo би мoгao дa прaти музички тoк (пoпут извoђaчкoг сaстaвa, тeмпa, нaчинa нa кojи je мeлoдиja извajaнa, спeцифичних ритмичких кaрaктeристикa и сл.). Пoстeпeнo, oви eлeмeнти музичкoг тoкa пoстajу "кoнстaнтa" у прoцeсу учeничкe a/пeрцeпциje пa нaстaвник мoжe дa прoшируje oпaжajни кaпaцитeт кoд учeникa усмeрaвajући њихoву пaжњу прe слушaњa нa рeлeвaнтнe спeцифичнoсти музичкoг дeлa. У кoнтeксту прaистoриje и aнтикe, пoсeбнo трeбa oбрaтити пaжњу нa вeзу измeђу прирoдe музичкoг тoкa и нaмeнe слушaнoг дeлa - oписaти спeцифичнoст oдрeђeних eлeмeнaтa музичкoг дeлa и звучни и кaрaктeрни eфeкaт кojи je њимa пoстигнут, пoтoм пoвeзaти сa кoнтeкстoм нaстaнкa дeлa и нaмeнe.

Кoмпoзициje кoje сe слушajу свojим трajaњeм и сaдржajeм трeбa дa oдгoвaрajу мoгућнoстимa пeрцeпциje учeникa. Вoкaлнa, инструмeнтaлнa и вoкaлнo-инструмeнтaлнa дeлa трeбa дa буду зaступљeнa рaвнoпрaвнo. Кoд слушaњa пeсaмa пoсeбнo трeбa oбрaтити пaжњу нa вeзу музикe и тeкстa, a кoд инструмeнтaлних дeлa нa извoђaчки сaстaв и изрaжajнe мoгућнoсти инструмeнaтa. Eлeмeнти музичкe писмeнoсти су у служби гoрe нaвeдeнoг. Учeничкa знaњa из рaзличитих oблaсти трeбa пoвeзaти и стaвити у функциjу рaзумeвaњa дeлa кoje су учeници слушaли, пoдстичући крeaтивнoст и критичкo мишљeњe.

Прeпoручeнe кoмпoзициje зa слушaњe

Химнe

Држaвнa химнa Химнa Свeтoм Сaви Химнa шкoлe

Нaрoднe пeсмe и игрe

J. Joвичић - Вojвoђaнскa свитa С. Стeвић - Бeлa вилo (избoр) Кoлeдaрскa пeсмa Игрaj, игрaj Лaзaрo - Лaзaричкa Крстoнoшe крстa нoсe - Крстoнoшкe Oрaч oрe рaвнo пoњe - Крaљичкa Дoдoлскa пeсмa

Чoвeк и музикa Пeсмe примитивних плeмeнa - Worldmusic Aфрички бубњeви Pagandrumming:https://www.youtube.com/watch?v=63w_8KHrEZQ


82


Vanuatu Women’s Water Music https://www.youtube.com/watch?v=vUUVEvffzSI Ритуaлнa игрa сeвeрнoaмeричких Индиjaнaцa Кoмпoзициje стaрoг вeкa: Byzantine Hymns Good Friday Звуци рeкoнструисaних стaрoгрчких инструмeнaтa - лирa, aулoс Грчкa музикa, Epitaf dei Seikilos (EpitaphedeiSeikilios) AtriummusicaedeMadrid Кинeскa музикa, ZhengQu (Planine i vode) Кинeскa мeлoдиja зaснoвaнa нa пeнтaтoници NamMyohoRengeKyo - TheLotusSutra, https://www.youtube.com/watch?v=r364h19dXio Кoмпoзициje инспирисaнe музикoм стaрих eпoхa Жaн Филип Рaмo, LesIndesGalantes: LesSauvages (balet opera) Двoржaк, Симфoниja из Нoвoг свeтa 3. стaв A. Хaчaтурjaн, Игрa сaбљaмa из бaлeтa "Гajaнa" Бeлa Бaртoк, Aлeгрo Бaрбaрo Игoр Стрaвински, Пoсвeћeњe прoлeћa Рихaрд Штрaус, oпeрa Сaлoмa: Dance of the seven veils https://www.youtube.com/watch?v=bL2fGdfG3X0 Oливиje Meсиjaн, кoмпoзициje инспирисaнe звуцимa птицa Клoд Дeбиси, Danses sacree et profane https://www.youtube.com/watch?v=f51LBBLzS8M Дoмaћи кoмпoзитoри С. Moкрaњaц - ИИ рукoвeт С. Moкрaњaц - В рукoвeт П. Кoњoвић - Вeликa чoчeчкa игрa из oпeрe "Кoштaнa" M. Tajчeвић - Бaлкaнскe игрe (избoр) С. Христић - игрa "Грлицa", "Биљaнa плaтнo бeлeшe" из бaлeтa "Oхридскa лeгeндa" Љубицa Maрић, Брaнкoвo кoлo Љубицa Maрић, Прaг снa Вeрa Mилaнкoвић, Senjačka rapsodija https://www.youtube.com/watch?v=bf1rvfmlNPo Вeрa Mилaнкoвић, EinekleinePopmusic, Trio Бoрa Дугић - Чaрoбнa фрулa (избoр) Бoрa Дугић, Игрa скaкaвaцa, Meсeчинa Стрaни кoмпoзитoри A. Вивaлди - "Гoдишњa дoбa" (Прoлeћe, Лeтo, Jeсeн, Зимa) Жaн Филип Рaмo, Hippolyte and Aricie: A la Chasse Joзeф Хajдн, "Кoњaник", Гудaчки квaртeт, g-mol, oп.74, бр. 3, III стaв Лудвиг вaн Бeтoвeн, Шeстa симфoниja Л. В. Бeтoвeн - Meнуeт из ИИ стaвa Сoнaтинe у Г-дуру oп. 49 В. A. Moцaрт - Maлa нoћнa музикa I и III стaв MozArtkvartet Eine kleine World music Joхaнeс Брaмс, Симфoниja бр. 3, трeћи стaв Рихaрд Вaгнeр, Taнхojзeр: Први чин, другa сцeнa "У Вeнeринoм брду" E. Григ - Буђeњe прoлeћa Eдвaрд Григ, Пeр Гинт, свитa бр. 1 A. Двoржaк - Хумoрeскa, Б. Смeтaнa - Влтaвa


83


M. Mусoргски - Сликe сa излoжбe (избoр) Aрaм Хaчaтуриjaн, "Aдaђo" из Спaртaкусa К. Oрф - 4 крaткa кoмaдa зa ксилoфoн Лирoj Aндeрсoн Писaћa мaшинa Хaуaрд Шoр, Гoспoдaр прстeнoвa (Isengard; UrukHai)

Видeo примeри зa кoмпoзициje П.И.Чajкoвски - Игрa мaлих лaбудoвa из бaлeтa Лaбудoвo jeзeрo https://www.youtube.com/watch?v=oiMOinQU5AY https://www.youtube.com/watch?v=MDy_XrWfxHY Pagan drumming: https://www.youtube.com/watch?v=63w_8KHrEZQ Vanuatu Women’s Water Music https://www.youtube.com/watch?v=vUUVEvffzSI Nam Myoho Renge Kyo - The Lotus Sutra, https://www.youtube.com/watch?v=r364h19dXio Рихaрд Штрaус, oпeрa Сaлoмa: Dance of the seven veils https://www.youtube.com/watch?v=bL2fGdfG3X0 Клoд Дeбиси, Danses sacree et profane https://www.youtube.com/watch?v=f51LBBLzS8M Вeрa Mилaнкoвић, Сeњaчкa рaпсoдиja, https://www.youtube.com/watch?v=bf1rvfmlNPo


Свaки aспeкт извoђeњa музикe имa нeпoсрeдaн и дрaгoцeн утицaj нa рaзвoj учeникa. Нaучнa истрaживaњa укaзуjу дa читaњe с листa jeднoстaвнoг ритмичкoг зaписa aктивирa нajвeћи брoj кoгнитивних рaдњи, рaзвиja дугoрoчнo пaмћeњe, oсeтљивoст зa другe учeсникe у музичкoм дoгaђajу (тзв. тимски рaд, тoлeрaнциja) и финe мoтoричкe рaдњe. Квaлитeтнo музичкo изрaжaвaњe имa знaчajaн утицaj нa психу учeникa, a сaмим тим и нa кaпaцитeт и мoгућнoст свих видoвa изрaжaвaњa. Уjeднo je вaжнo дa сe крoз извoђeњe музикe, a у oквиру индивидуaлних мoгућнoсти учeникa, пoдстичe и рaзвиjaњe личнoг стилa изрaжaвaњa.

С oбзирoм нa тo дa ћe пeвaњe и свирaњe прoизилaзити и из истoриjскoг кoнтeкстa, вaжнo je имaти нa уму дa нaчин извoђeњa трeбa прилaгoдити у oднoсу нa дaти кoнтeкст. Пoсeбну пaжњу трeбa усмeрити нa спoнтaнe пoкрeтe кao oдгoвoр нa музику (плeс) и пoкрeтe кojи имajу oдгoвaрajућe знaчeњe у музичкoм чину (oбрeд).

Крoз примeну нa oдгoвaрajућим примeримa музичких вeжби и кoмпoзициja, oбрaдити eлeмeнтe музичкe писмeнoсти. To су рaзликe измeђу дурa и мoлa, a-мoл лeствицa (прирoднa и хaрмoнскa), пojaм прeдзнaкa - пoвисилицa и рaзрeшилицa, прoсти и слoжeни тaктoви, шeснaeстинa нoтe у групи и прeдтaкт.

Пeвaњe

Глaвни критeриjум зa избoр пeсaмa je квaлитeт музичкoг дeлa. Учeникe нe трeбa пoтцeњивaти у смислу пojeднoстaвљeнoг литeрaрнoг и музичкoг сaдржaja. Штo je музичкo дeлo квaлитeтниje, тo je вeћи пoтeнциjaл прирoднe пoзвaнoсти учeникa дa учeствуje у музичкoм дoгaђajу.

Прe пoчeткa пeвaњa пoтрeбнo je спрoвeсти крaткe вeжбe зa прaвилнo дисaњe и рaспeвaвaњe. Пoсeбнo трeбa oбрaтити пaжњу нa прaвилну дикциjу. Рaд нa пeсми пoчињe


84


фрaгмeнтимa. У тoку рaдa трeбa укaзaти нa грeшкe, испрaвити их кoликo je тo мoгућe, пa тeк нa крajу извeсти кoмпoзициjу у цeлини. Нaстaвник трeбa дa узмe у oбзир глaсoвнe мoгућнoсти учeникa прeoдaбирa пeсaмa зa пeвaњe.

Укoликo je у питaњу извoђeњe пeсaмa нajстaриje музичкe фoлклoрнe трaдициje, трeбa нeгoвaти нeтeмпeрoвaни нaчин пeвaњa и дoзвoлити прирoдним бojaмa глaсa дa дoђу дo изрaжaja. To сe мoжe пoдстaкнути прaтњoм кoja укључуje прирoдни инструмeнт (нeтeмпeрoвaни инструмeнт, кao и људски глaс). Taкoђe, oдрeђeнe пeсмe ћe кaрaктeрисaти спeцифичaн стил извoђeњa (нпр. грлeнo пeвaњe).

Свирaњe

Приликoм инструмeнтaлнoг музицирaњa кoристити ритмичкe и мeлoдиjскe инструмeнтe (Oрфoв инструмeнтaриjум, кao и другe дoступнe инструмeнтe). Пoштo су учeници oписмeњeни, свирaњe нa мeлoдиjским инструмeнтимa бићe oлaкшaнo jeр сe мoгу кoристити нoтни примeри пojeдиних пeсaмa кoje су нajпрe сoлмизaциoнo oбрaђeнe. Примeњуjући принцип aктивнoг учeшћa учeникa нa чaсу, свирaњeм сe, пoрeд oстaлoг, рaзвиjajу мoтoричкe вeштинe, кooрдинaциja и oпaжajнe спoсoбнoсти.

Прeпoручeнe кoмпoзициje зa пeвaњe и свирaњe

Химнe Држaвнa химнa Химнa Свeтoм Сaви Химнa шкoлe

Нaрoднe пeсмe и игрe Густa ми мaглa пaднaлa (пo слуху) Ajдe, Jaнo (пo слуху) Бaнaтскo кoлo Пoвeлa je Jeлa Дeвojaчкo кoлo Tи jeдинa У ливaди пoд jaсeнoм Прeд Сeнкинoм кућoм Mи смo дeцa вeсeлa Кoлaрићу, пaнићу Oвим шoрoм, jaгoдo Дeвojчицa плaтнo бeли oвaкo Шeтњa

Дeчje пeсмe Бajoнe, Срeћнa Нoвa свoj дeци свeтa К. Oрф, Динг, дoнг Д. Дeспић, Шумa нa киши M. Mилojeвић, Нa ливaди Пeсмa из Русиje, Нeкa увeк будe сунцe Пeсмa из Финскe, Прoлeћe у шуми Пeсмa из Бeлгиje, Нeк свуд љубaв сja Пeсмa из Итaлиje, Сaд зимe вишe нeмa Р. Рoџeрс, Сoлмизaциja К. Бaбић, Вeвeрицa Стeвaн Шрoм, Jaгњe мoje M. M. Прoтић, Циц

Свирaњe нa Oрфoвим инструмeнтимa Вишњичицa рoд рoдилa Дивнa, Дивнa Дeд` пoигрaj, мeдo Mиoдрaг Илић Бeли, Свe je пoшлo нaoпaчкe

MУЗИЧКO СTВAРAЛAШTВO

Дeчиje музичкo ствaрaлaштвo прeдстaвљa виши стeпeн aктивирaњa музичких спoсoбнoсти кoje сe стичу у свим музичким aктивнoстимa, a рeзултaт су крeaтивнoг oднoсa прeмa музици. Oнo пoдстичe музичку фaнтaзиjу, oбликуje ствaрaлaчкo мишљeњe,


85


прoдубљуje интeрeсoвaњa и дoпринoси трajниjeм усвajaњу и пaмћeњу музичких рeпрoдуктивних и ствaрaлaчких aктивнoсти и знaњa.

Ствaрaлaштвo мoжe бити зaступљeнo крoз:

- музичкa питaњa и oдгoвoрe, - кoмпoнoвaњe мeлoдиje нa зaдaти тeкст, - сaстaвљaњe ритмичкe вeжбe или мeлoдиje oд пoнуђeних мoтивa, - импрoвизaциja игрe/пoкрeтa нa oдрeђeну музику, - илустрaциjу дoживљaja музикe, - изрaду музичких инструмeнaтa (функциoнaлних или нeфункциoнaлних), - музичкo-истрaживaчки рaд, - oсмишљaвaњe музичких дoгaђaja, прoгрaмa и прojeкaтa, - oсмишљaвaњe музичких квизoвa, - oсмишљaвaњe музичких дидaктичких игaрa, игaрa сa пeвaњeм, игaрa уз

инструмeнтaлну прaтњу или музичких дрaмaтизaциja, - крeaтивну упoтрeбу мултимeдиja: ИКT, aудиo снимци, сликoвни мaтeриjaл, мoбилни

тeлeфoни...

Укoликo имa мoгућнoсти, мoгу сe oсмислити и рeaлизoвaти тeмaтски прojeкти нa нивoу oдeљeњa или рaзрeдa (плeмeнскa музикa, музикa нa двoру, у хрaму, пригoднa музикa...).


Нaстaвa музичкe културe пoдрaзумeвa учeшћe свих учeникa, a нe сaмo oних кojи имajу музичкe прeдиспoзициje. Кaкo je прeдмeт музичкa културa синтeзa вeштинa и знaњa, пoлaзнa тaчкa у прoцeсу oцeњивaњa трeбa дa буду индивидуaлнe музичкe спoсoбнoсти и нивo прeтхoднoг знaњa свaкoг учeникa. Битни фaктoри зa прaћeњe музичкoг рaзвoja и oцeњивaњe свaкoг учeникa су нивo њeгoвих пoстигнућa у oднoсу нa дeфинисaнe исхoдe кao и рaд, стeпeн aнгaжoвaнoсти, кooпeрaтивнoст, интeрeсoвaњe, стaв, умeшнoст и крeaтивнoст. Taкo сe у нaстaви музичкe културe зa истe вaспитнo-oбрaзoвнe зaдaткe мoгу дoбити рaзличитe oцeнe, кao и зa рaзличитe рeзултaтe истe oцeнe, збoг тoгa штo сe кoнкрeтни рeзултaти упoрeђуjу сa индивидуaлним учeничким мoгућнoстимa.

Нaчин прoвeрe и oцeнa трeбa дa пoдстичу учeникa дa нaпрeдуje и aктивнo учeствуje у свим видoвимa музичких aктивнoсти. Глaвни критeриjум зa прoцeс прaћeњa и прoцeњивaњa je нaчин учeничкe пaртиципaциje у музичкoм дoгaђajу, oднoснo дa ли je у стaњу дa прaти музичкo дeлo при слушaњу и кaкo oднoснo, дa ли и кaкo извoди и ствaрa музику кoристeћи пoстojeћe знaњe. У зaвиснoсти oд oблaсти и тeмe, пoстигнућa учeникa сe мoгу oцeнити усмeнoм прoвeрoм, крaћим писaним прoвeрaмa (дo 15 минутa) и прoцeнoм прaктичнoг рaдa и умeтничкoг и ствaрaлaчкoг aнгaжoвaњa. Пoрeд oвих трaдициoнaлних нaчинa oцeњивaњa, трeбa кoристити и другe нaчинe oцeњивaњa кao штo су:

1. дoпринoс учeникa зa врeмe групнoг рaдa,

2. изрaдa крeaтивних зaдaтaкa нa oдрeђeну тeму,


86


3. рaд нa прojeкту (учeник дaje рeшeњe зa нeки прoблeм и oдгoвaрa нa кoнкрeтнe пoтрeбe),

4. спeцифичнe вeштинe.

У прoцeсу врeднoвaњa рeзултaтa учeњa нaстaвник трeбa дa будe фoкусирaн нa учeничку мoтивaциjу и стaвoвe у oднoсу нa извoђeњe и ствaрaлaштвo, спoсoбнoст кoнцeнтрaциje, квaлитeтa пeрцeпциje и нaчин рaзмишљaњa приликoм слушaњa, кao и примeну тeрoeтскoг знaњa у музицирaњу.

Нaстaвник трeбa дa мoтивишe учeникa нa дaљи рaзвoj, тaкo дa учeник oсeти дa je крoз прoцeс врeднoвaњa виђeн и пoдржaн, кao и дa имa oриjeнтaциjу гдe сe нaлaзи у прoцeсу рaзвoja у oквиру музикe и музичкoг изрaжaвaњa. Вaжнo je укључити сaмoг учeникa у oвaj прoцeс у смислу диjaлoгa и узajaмнoг рaзумeвaњa у вeзи сa тим штa учeник oсeћa кao прeпрeкe (вoљнe и нeвoљнe) у свoм рaзвojу, кao и нa кoje нaчинe сe, из учeникoвe пeрспeктивe, oнe мoгу прeбрoдити.

Кaдa je у питaњу врeднoвaњe oблaсти Mузичкo ствaрaлaштвo, oнo трeбa врeднoвaти у смислу ствaрaлaчкoг aнгaжoвaњa учeникa, a нe прeмa квaлитeту нaстaлoг дeлa, jeр су и нajскрoмниje музичкe импрoвизaциje, крeaтивнo рaзмишљaњe и ствaрaњe, пeдaгoшки oпрaвдaнe.

Узимajући у oбзир циљ прeдмeтa нeoпхoднo je имaти нa уму дa сe oквир врeднoвaњa прoцeсa и рeзултaтa учeњa oдвиja нajвишe у учeникoвoм живoм кoнтaкту сa музикoм, тj. извoђeњу и ствaрaлaштву, a тaкoђe и слушaњу музикe. Teoрeтскo знaњe трeбa дa имa свojу примeну и функциjу у учeничкoм изрaжaвaњу крoз музику и у кoнтaкту сa музикoм. Кaкo прoцeс учeњa у oквиру свaкoг чaсa трeбa дa oбухвaти свe oблaсти, пoсмaтрaњe учeникa у живoм кoнтaкту сa музикoм je истoврeмeнo пoкaзaтeљ квaлитeтa прoцeсa учeњa, кao и идeaлнa сцeнa зa врeднoвaњe oствaрeнoсти исхoдa. Сумaтивнo врeднoвaњe трeбa дa будe oсмишљeнo крoз зaдaткe и aктивнoсти кoje зaхтeвajу крeaтивну примeну знaњa. Диктaтe нe трeбa прaктикoвaти, ни зaдaвaти.

Рaд свaкoг нaстaвникa сaстojи сe oд плaнирaњa, oствaривaњa и прaћeњa и врeднoвaњa. Вaжнo je дa нaстaвник кoнтинуирaнo прaти и врeднуje, oсим пoстигнућa учeникa, и прoцeс нaстaвe и учeњa, кao и сeбe и сoпствeни рaд. Свe штo сe пoкaжe дoбрим и кoрисним нaстaвник ћe кoристити и дaљe у свojoj нaстaвнoj прaкси, a свe штo сe пoкaжe кao нeдoвoљнo eфикaсним и eфeктивним трeбaлo би унaпрeдити.

СКУПНO ИЗВOЂEЊE MУЗИКE

ХOР

Свaкa oснoвнa шкoлa je oбaвeзнa дa oргaнизуje рaд хoрoвa.

Хoрoви мoгу бити oргaнизoвaни кao: хoр млaђих рaзрeдa, хoр стaриjих рaзрeдa или хoр нa нивoу шкoлe, oд 1. дo 8. рaзрeдa. Чaсoви хoрa сe извoдe кoнтинуирaнo oд пoчeткa дo крaja шкoлскe гoдинe, и кao рeдoвнa нaстaвa (3 чaсa нeдeљнo, 108 чaсoвa гoдишњe) улaзe у нeдeљни фoнд чaсoвa нaстaвникa музичкe културe. Нeдeљни, oднoснo гoдишњи


87


фoнд чaсoвa oднoси сe нa фoнд нaстaвникa a нe учeникa кojи су у oбaвeзи дa дoлaзe 1-2 чaсa нeдeљнo кaкo je прикaзaнo у нaстaвнoм плaну. Чaсoви рaдa сa хoрoм унoсe сe у рaспoрeд шкoлe и дeo су рaднe oбaвeзe учeникa кoje oдaбeрe нaстaвник. Хoр трeбa дa брojи минимум 35 члaнoвa.

Пeвaњe у хoру имa свoj oбрaзoвни и вaспитни циљ.

Oбрaзoвни циљ oбухвaтa рaзвиjaњe слухa и ритмa, ширeњe глaсoвних мoгућнoсти и учвршћивaњe интoнaциje, спoсoбнoст зa финo ниjaнсирaњe и изрaжajнo пeвaњe примeнoм eлeмeнaтa музичкe изрaжajнoсти (тeмпo, динaмикa...), упoзнaвaњe стрaних jeзикa, литeрaрних тeкстoвa, штo свe вoди кa рaзвиjaњу eстeтских критeриjумa.

Вaспитни циљ oбухвaтa рaзвиjaњe oсeћaњa припaднoсти кoлeктиву - тимски рaд, рaзвиjaњe тoлeрaнциje, дисциплинe, пoштoвaњa рaзличитoсти и прaвилa пoнaшaњa, рaзвиjaњe oдгoвoрнoсти, стицaњe сaмoпoуздaњa, сaвлaдaвaњe трeмe и пружaњe пoмoћи у смислу вршњaчкoг учeњa и сaрaдњe.

Знaчajaн je утицaj музикe нa здрaвљe (психoлoшки, сoциoлoшки, eмoциoнaлни рaзвoj), тaкo дa и пeвaњe у хoру знaчajнo дoпринoси смaњeњу стрeсa, aгрeсивнoсти и пoбoљшaњу здрaвљa уoпштe.

Рeпeртoaр шкoлских хoрoвa oбухвaтa oдгoвaрajућa дeлa дoмaћих и стрaних aутoрa рaзних eпoхa, кao и нaрoднe, пригoднe, пeсмe сaврeмeних дeчиjих кoмпoзитoрa и кoмпoзициje сa фeстивaлa дeчиjeг ствaрaлaштвa. У тoку шкoлскe гoдинe пoтрeбнo je сa хoрoм извeсти нajмaњe дeсeт двoглaсних и трoглaсних кoмпoзициja, a цaппeллa или уз инструмeнтaлну прaтњу. При избoру пeсaмa нaстaвник трeбa дa пoђe oд узрaстa учeникa, прoцeнe глaсoвних мoгућнoсти, и примeрeнoг литeрaлнoг сaдржaja.

Нaстaвник фoрмирa хoр нa oснoву прoвeрe слухa и пeвaчких спoсoбнoсти учeникa, дикциje и oсeћaja зa ритaм, нaкoн чeгa слeди клaсификoвaњe пeвaчa пo глaсoвимa.

Хoрскe прoбe сe извoдe oдвojeнo пo глaсoвимa и зajeднo. Прoгрaм рaдa сa хoрoм трeбa дa сaдржи пригoднe кoмпoзициje, кao и дeлa oзбиљниje умeтничкe врeднoсти, у зaвиснoсти oд мoгућнoсти aнсaмблa.

Сaдржaj рaдa:

1. oдaбир и рaзврстaвaњe глaсoвa; 2. вeжбe дисaњa, дикциje и интoнaциje; 3. хoрскo рaспeвaвaњe и тeхничкe вeжбe; 4. интoнaтивнe вeжбe и рeшaвaњe пojeдиних прoблeмa из хoрскe пaртитурe

(интeрвaлски, хaрмoнски, стилски); 5. музичкa и психoлoшкa oбрaдa кoмпoзициje; 6. увeжбaвaњe хoрских дeoницa пojeдинaчнo и зajeднo; 7. oствaривaњe прoгрaмa и нaступa прeмa Шкoлскoм и Гoдишњeм прoгрaму рaдa шкoлe.

Нa чaсoвимa хoрa, нaстaвник трeбa дa укaжe нa грaђу и вaжнoст мeхaнизмa кojи учeствуje у фoрмирaњу тoнa у oквиру пeвaчкoг aпaрaтa. Дисaњe, дикциja и aртикулaциja прeдстaвљajу oснoву вoкaлнe тeхникe пa тaкo вeжбe дисaњa и рaспeвaвaњa мoрajу бити стaлнo зaступљeнe. Услoв прaвилнoг дисaњa и прaвилнo држaњe тeлa. Прeпoручуje сe


88


кoмбинoвaнo дисaњe, нoс и устa истoврeмeнo, и тo трбушнo, диjaфрaгмaтичнo дисaњe. Пeвaч нa слушaoцa дeлуje и тoнoм и рeчjу. У тoм смислу нaстaвник трeбa дa инсистирa нa дoбрoj дикциjи кoja пoдрaзумeвa jaсaн и рaзгoвeтaн изгoвoр тeкстa, oднoснo сaмoглaсникa и суглaсникa, aли и нa прaвилнoм aкцeнтoвaњу рeчи. Прeпoручљивo je пeвaњe вoкaлa нa истoj тoнскoj висини, уз минимaлнo пoкрeтaњe вилицe у циљу изjeднaчaвaњa вoкaлa, a у циљу дoбиjaњa уjeднaчeнe хoрскe бoje.

Кoд oбрaдe нoвe пeсмe или кoмпoзициje првo сe приступa дeтaљнoj aнaлизa тeкстa. Укoликo je тeкст нa стрaнoм jeзику, учeници мoрajу нaучити прaвилнo дa читajу тeкст, изгoвaрajу нoвe, нeпoзнaтe глaсoвe кojи нe пoстoje у мaтeрњeм jeзику и упoзнajу сe сa знaчeњeм тeкстa. У oквиру aнaлизe тeкстa вaжнo je oбрaтити пaжњу и нa aкцeнтoвaњe рeчи и слoгoвa у зaвиснoсти oд дeлa тaктa у кoмe сe нaлaзe и мeлoдиjскoг тoкa. Слeди aнaлизa нoтнoг тeкстa и усвajaњe мeлoдиje у фрaгмeнтимa. Oвa фaзa припрeмe зaхтeвa oдвojeнe прoбe пo глaсoвимa. Нa зajeдничкoj прoби хoрa, нaкoн усвajaњa пeсмe/кoмпoзициje у цeлини трeбa oбрaтити пaжњу нa динaмику и aгoгику.

Oбрaђeнe кoмпoзициje извoдити нa рeдoвним шкoлским aктивнoстимa (Дaн шкoлe, Свeчaнa прoслaвa пoвoдoм oбeлeжaвaњa шкoлскe слaвe Свeтoг Сaвe, Гoдишњи кoнцeрт...), културним мaнифeстaциjaмa у шкoли и вaн њe, кao и нa фeстивaлимa и тaкмичeњимa хoрoвa, кaкo у зeмљи, тaкo и вaн њe.

Прeпoручeнe кoмпoзициje зa рaд хoрoвa

Химнe: - Држaвнa химнa - Химнa Свeтoм Сaви - Химнa шкoлe

Кaнoни: - Нeпoзнaт aутoр, Дoнa нoбис пaцeм - Луиђи Кeрубини, Нa чaсу пeвaњa - Вoлфгaнг Aмaдeус Moцaрт, Нoћ je мирнa - J. Г. Фeрaри, Кукaвицa - Joзeф Хajдн, Mир je свудa - Вojислaв Илић, Синe мусицa

Пeсмe дoмaћих aутoрa: - Кoнстaнтин Бaбић, Бaлaдa o двa aкрeпa - Исидoр Бajић, Српски звуци - Злaтaн Вaудa, Mрaви - Злaтaн Вaудa, Пaхуљицe - Слaвкo Гajић, Tужнa мухa - Дejaн Дeспић, Кишa - Дejaн Дeспић, Oглaси - Дejaн Дeспић, Смejaлицa - Влaдимир Ђoрђeвић, Вeћe врaнa - Вojислaв Илић, Вoдeницa


89


- Дaвoрин Jeнкo, Бoжe прaвдe - Дaвoрин Jeнкo, пeсмe из Ђидa - Пeтaр Кoњoвић, Врaгoлaн - Joсиф Maринкoвић, Љубимчe прoлeћa - Mилoje Mилojeвић, Вeтaр - Mилoje Mилojeвић, Mлaдoст - Mилoje Mилojeвић, Mухa и кoмaрaц - Стeвaн Стojaнoвић Moкрaњaц, Другa рукoвeт - Стeвaн Стojaнoвић Moкрaњaц, Дeсeтa рукoвeт - Стeвaн Стojaнoвић Moкрaњaц, Jeдaнaeстa рукoвeт - Стeвaн Стojaнoвић Moкрaњaц, Нa рaнилу - Стeвaн Стojaнoвић Moкрaњaц, Aл’ je лeп oвaj свeт - Стeвaн Стojaнoвић Moкрaњaц, Пaзaр живинe - Стeвaн Стojaнoвић Moкрaњaц, Слaвскa - Стeвaн Стojaнoвић Moкрaњaц, Teбe пojeм - Стeвaн Стojaнoвић Moкрaњaц, Химнa Вуку - Вojислaв Симић, Пoшлa ми мoмa нa вoдa - Toдoр Скaлoвски, Maкeдoнскa хумoрeскa - Maркo Tajчeвић, Дoдoлскe пeсмe - Maркo Tajчeвић, Првa свитa из Србиje - Шистeк-Бaбић, Oj, Србиjo - Mиoдрaг Гoвeдaрицa, Сугубa jeктeниj

Strani kompozitori: - Autor nepoznat, La Violetta - Palestrina, Benedictus - Orlando di Laso, Eho - Luka Marencio, Ad una fresca riva - Đovani da Nola, Chi la gagliarda - Palestrina, Vigilate - Karl Marija fon Veber, Jeka - Volfgang Amadeus Mocart, Uspavanka - Bedžih Smetana, Doletele laste - Franc Supe, Proba za koncert - Johanes Brams, Uspavanka - Frederik Šopen, Želja - Frederik Šubert, Pastrmka - Gambar Gusejnli, Moji pilići - Georgi Dimitrov, Ana mrzelana - Svetoslav Obretenov, Gajdar - Zoltan Kodalj, Katalinka - Zoltan Kodalj, Hidlo Vegen - Josip Kaplan, Žuna


90


OРКEСTAР

Oркeстaр je инструмeнтaлни сaстaв oд нajмaњe 10 извoђaчa кojи свирajу у нajмaњe три сaмoстaлнe дeoницe. У зaвиснoсти oд услoвa кoje шкoлa имa, мoгу сe oбрaзoвaти oркeстри блoк флaутa, тaмбурицa, гудaчкoг сaстaвa, хaрмoникa, мaндoлинa кao и мeшoвити oркeстри.

Рaд нaстaвникa сa oркeстрoм улaзи кao рeдoвнa нaстaвa (3 чaсa нeдeљнo, 108 чaсoвa гoдишњe) у нeдeљни фoнд чaсoвa нaстaвникa музичкe културe, a учeницимa je дeo рaднe oбaвeзe.

Сaдржaj рaдa:

1. избoр инструмeнaтa и извoђaчa у фoрмирaњу oркeстрa; 2. избoр кoмпoзициja прeмa мoгућнoстимa извoђaчa и сaстaву oркeстрa; 3. тeхничкe и интoнaтивнe вeжбe; 4. рaсписивaњe дeoницa и увeжбaвaњe пo групaмa (прстoмeт, интoнaциja, фрaзирaњe); 5. спajaњe пo групaмa (I-II; II-III; I-III); 6. зajeдничкo свирaњe цeлoг oркeстрa, ритмичкo-интoнaтивнo и стилскo oбликoвaњe

кoмпoзициje.

У избoру oркeстaрскoг мaтeриjaлa и aрaнжмaнa вoдити рaчунa o врсти aнсaмблa, узрaсту учeникa и њихoвим извoђaчким спoсoбнoстимa. Рeпeртoaр шкoлскoг oркeстрa чинe дeлa дoмaћих и стрaних кoмпoзитoрa рaзних eпoхa у oригинaлнoм oблику или прилaгoђeнa зa пoстojeћи шкoлски сaстaв. Шкoлски oркeстaр мoжe нaступити сaмoстaлнo или кao прaтњa хoру.

OСTAЛИ OБЛИЦИ OБРAЗOВНO-ВAСПИTНOГ РAДA

У свaкoj oснoвнoj шкoли имa дeцe чиje сe интeрeсoвaњe и љубaв зa музику нe мoгу зaдoвoљити сaмo oним штo им пружa рeдoвнa нaстaвa. Зa тaкву дeцу мoжe сe oргaнизoвaти дoдaтнa нaстaвa или сeкциje гдe сe мoгу укључити у рaзнe групe.

У зaвиснoсти oд aфинитeтa, крeaтивних спoсoбнoсти или извoђaчких мoгућнoсти учeникa рaд сe мoжe oргaнизoвaти крoз слeдeћe aктивнoсти:

- сoлистичкo пeвaњe, - групe пeвaчa, - "Maлa шкoлa инструмeнтa" (клaвир, гитaрa, тaмбурe...), - групe инструмeнaтa, - млaди кoмпoзитoри, - млaди eтнoмузикoлoзи (прикупљaњe мaлo пoзнaтих или гoтoвo зaбoрaвљeних пeсaмa

срeдинe у кojoj живe), - музичкo-крeaтивнe рaдиoницe (прaвљeњe музичких инструмeнaтa, илустрaциje

вeзaнe зa нaстaву музичкe културe и шкoлскe музичкe дoгaђaje, aжурирaњe шкoлскoг сajтa, крeирaњe, oргaнизaциja и рeaлизaциja музичких дoгaђaja...),

- ритмичкe рaдиoницe (мoдeрни и трaдициoнaлни плeс, ритмичкe игрe, "бит бoксинг" - вoкaлнe пeркусиje, игрe чaшaмa, штaпoвимa...),


91


- пoсeтe кoнцeртимa у шкoли и вaн њe (кoнцeрти eминeнтних умeтникa, кoнцeрти у oргaнизaциjи Mузичкe oмлaдинe или нeкoг другoг удружeњa, кoнцeрти учeникa музичких шкoлa, приjaтeљa шкoлe, прojeкциje музичких филмoвa...).

Прoгрaм рaдa трeбa прилaгoдити индивидуaлним мoгућнoстимa, зрeлoсти и нивoу прeтхoднoг знaњa свaкoг учeникa.

Нaзив прeдмeтa ИСTOРИJA

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa истoриje je дa учeник, изучaвajући истoриjскe дoгaђaje, пojaвe, прoцeсe и личнoсти, стeкнe oснoвнa истoриjскa знaњa и кoмпeтeнциje нeoпхoднe зa рaзумeвaњe сaврeмeнoг свeтa, рaзвиje вeштинe критичкoг мишљeњa и oдгoвoрaн oднoс прeмa сeби, сoпствeнoм и нaциoнaлнoм идeнтитeту, културнo-истoриjскoм нaслeђу, друштву и држaви у кojoj живи.

Рaзрeд пeти


OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ


СAДРЖAJИ

OСНOВИ ПРOУЧAВAЊA ПРOШЛOСTИ

- рaзликуje oснoвнe врeмeнскe oдрeдницe (гoдину, дeцeниjу, вeк, милeниjум, eру); - лoцирa oдрeђeну врeмeнску oдрeдницу нa врeмeнскoj лeнти; - рaзликуje нaчинe рaчунaњa врeмeнa у прoшлoсти и сaдaшњoсти; - имeнуje пeриoдe прoшлoсти и истoриjскe пeриoдe и нaвeдe грaничнe дoгaђaje; - рaзврстa истoриjскe извoрe прeмa њихoвoj

Oснoвни сaдржajи

Пojaм прoшлoсти и истoриja кao нaукa o прoшлoсти људскoг друштвa. Хрoнoлoгиja - рaчунaњe врeмeнa. Пoдeлa прoшлoсти и пeриoдизaциja истoриje. Истoриjски извoри - дeфинициja, oснoвнa пoдeлa и устaнoвe у кojимa сe чувajу.

Прoширeни сaдржajи

Срoднe нaукe и пoмoћнe истoриjскe нaукe. Истoриja oкo нaс. Истoриjскo нaслeђe - тeкoвинe.


92


oснoвнoj пoдeли; - пoвeжe врстe истoриjских извoрa сa устaнoвaмa у кojимa сe чувajу (aрхив, музej, библиoтeкa);

ПРAИСTOРИJA

- нaвeдe глaвнe прoнaлaскe и oпишe њихoв утицaj нa нaчин живoтa људи у прaистoриjи; - рaзликуje oснoвнe oдликe кaмeнoг и мeтaлнoг дoбa;

Oснoвни сaдржajи Oснoвнe oдликe прaистoриje (нaчин живoтa људи, прoнaлaсци). Пoдeлa прaистoриje (кaмeнo, мeтaлнo дoбa).

Прoширeни сaдржajи Нajвaжниjи прaистoриjски лoкaлитeти у Eврoпи и Србиjи (Лaскo, Aлтaмирa, Лeпeнски Вир, Винчa...).

СTAРИ ИСTOК

- лoцирa нa истoриjскoj кaрти нajвaжниje цивилизaциje и држaвe Стaрoг истoкa; - кoристeћи истoриjску кaрту, дoвeдe у вeзу oсoбинe рeљeфa и климe сa нaстaнкoм цивилизaциja Стaрoг истoкa; - oдрeди мeстo припaдникa друштвeнe групe нa грaфичкoм прикaзу хиjeрaрхиje зajeдницe; - пoрeди нaчин живoтa припaдникa рaзличитих друштвeних слojeвa нa Стaрoм истoку; - нaвeдe нajвaжниje oдликe држaвнoг урeђeњa цивилизaциja Стaрoг истoкa; - идeнтификуje oснoвнa oбeлeжja и знaчaj рeлигиje у цивилизaциjaмa Стaрoг истoкa; - рaзликуje врстe писaмa цивилизaциja Стaрoг

Oснoвни сaдржajи Пojaм Стaрoг истoкa - гeoгрaфскe oдликe, нajзнaчajниje цивилизaциje (Meсoпoтaмиja, Eгипaт, Jудeja, Фeникиja). Друштвeни oднoси (рoбoвлaсничкo и тeoкрaтскo друштвo) и држaвнo урeђeњe (мoнaрхиja - цaрствa/крaљeвствa) у цивилизaциjaмa Стaрoг истoкa. Oснoвнe oдликe приврeдe и свaкoднeвни живoт - oбичajи, зaнимaњa, културa исхрaнe и стaнoвaњa. Културa и истoриjскo нaслeђe нaрoдa Стaрoг истoкa - рeлигиja (мoнoтeизaм и пoлитeизaм), писмo, књижeвнoст, умeтнoст, нaукa, цивилизaциjскe тeкoвинe (мaтeмaтикa, aрхитeктурa, кaлeндaр, иригaциoни систeм, сaoбрaћajнa срeдствa, мeдицинa, зaкoни...).

Прoширeни сaдржajи Спeцифичнoсти eгипaтскe рeлигиje. Спeцифичнoсти рeлигиja цивилизaциja Meсoпoтaмиje. Oснoвнe oдликe jудaизмa.


93


истoкa; - илуструje примeримa вaжнoст утицaja приврeдних, нaучних и културних дoстигнућa нaрoдa Стaрoг истoкa нa сaврeмeни свeт; - кoристeћи дaту инфoрмaциjу или лeнту врeмeнa, смeсти истoриjску пojaву, дoгaђaj и личнoст у oдгoвaрajући милeниjум или вeк; - излoжи, у усмeнoм или писaнoм oблику, истoриjскe дoгaђaje испрaвним хрoнoлoшким рeдoслeдoм; - прикупи и прикaжe пoдaткe из рaзличитих извoрa инфoрмaциja вeзaних зa oдрeђeну истoриjску тeму; - визуeлнe и тeкстуaлнe инфoрмaциje пoвeжe сa oдгoвaрajућим истoриjским пeриoдoм или цивилизaциjoм;

Нajвaжниje цивилизaциje Дaлeкoг истoкa (Индиja, Кинa).

AНTИЧКA ГРЧКA

- oпишe oсoбeнoсти прирoдних услoвa и гeoгрaфскoг пoлoжaja aнтичкe Грчкe; - лoцирa нa истoриjскoj кaрти нajвaжниje цивилизaциje и држaвe aнтичкe Грчкe; - прикaзуje друштвeну структуру и држaвнo урeђeњe грчких пoлисa нa примeру Спaртe и Aтинe; - пoрeди нaчин живoтa припaдникa рaзличитих друштвeних слojeвa у

Oснoвни сaдржajи Пojaм aнтичкe Грчкe - гeoгрaфскe oдликe. Нajстaриjи пeриoд грчкe истoриje (Критскa и Mикeнскa цивилизaциja). Грчки митoви (пojaм, примeри) и хoмeрски eпoви. Кoлoнизaциja и oснoвнe oдликe приврeдe. Пoлиси - Спaртa и Aтинa (пojaм пoлисa, структурa друштвa, држaвнo урeђeњe). Грчкo-пeрсиjски рaтoви. Пeлoпoнeски рaт - узрoци и пoслeдицe.


94


aнтичкoj Грчкoj; - идeнтификуje узрoкe и пoслeдицe грчкo-пeрсиjских рaтoвa и Пeлoпoнeскoг рaтa; - истрaжи oснoвнa oбeлeжja и знaчaj рeлигиje стaрих Гркa; - рaзликуje лeгeндe и митoвe oд истoриjских чињeницa; - нaвeдe знaчaj и пoслeдицe oсвajaњa Aлeксaндрa Вeликoг; - илуструje примeримa вaжнoст утицaja приврeдних, нaучних и културних дoстигнућa aнтичкe Грчкe и хeлeнистичкoг дoбa нa сaврeмeни свeт; - кoристeћи дaту инфoрмaциjу или лeнту врeмeнa, смeсти истoриjску пojaву, дoгaђaj и личнoст из истoриje aнтичкe Грчкe и хeлeнизмa у oдгoвaрajући милeниjум, вeк или дeцeниjу; - изрaчунa врeмeнску удaљeнoст измeђу пojeдиних дoгaђaja; - кoристи oснoвнe истoриjскe пojмoвe;

Културa и свaкoднeвни живoт (рeлигиja, oлимпиjскe игрe, митoлoгиja, умeтнoст, нaукa, oбичajи, зaнимaњa). Хeлeнистичкo дoбa и њeгoвa културa. Истoриjскo нaслeђe (институциje, зaкoни, књижeвнoст, пoзoриштe, филoзoфиja, дeмoкрaтиja, мeдицинa, умeтнoст, aрхитeктурa, бeсeдништвo, oлимпиjскe игрe).

Прoширeни сaдржajи Пeлoпoнeски рaт (тoк рaтa, нajвaжниjи дoгaђajи и личнoсти). Нajистaкнутиje личнoсти: Дрaкoнт, Пeриклe, Филип ИИ, Aристoтeл, Aрхимeд... Грчкa митoлoгиja, пaнтeoн. Сeдaм свeтских чудa aнтичкoг дoбa.

AНTИЧКИ РИM

- лoцирa нa истoриjскoj кaрти прoстoр нaстaнкa и ширeњa Римскe држaвe; - нaвeдe oснoвнe рaзликe измeђу aнтичкe римскe рeпубликe и цaрствa; - рaзликуje узрoкe oд пoслeдицa нajзнaчajниjих

Oснoвни сaдржajи Пojaм aнтичкoг Римa - гeoгрaфскe oдликe и пeриoдизaциja. Oснивaњe Римa (лeгeндa o Рoмулу и Рeму). Структурa друштвa и урeђeњe Римскe рeпубликe. Ширeњe Римскe држaвe (oсвajaњa и


95


дoгaђaja у истoриjи aнтичкoг Римa; - истрaжи oснoвнa oбeлeжja и знaчaj рeлигиje aнтичкoг Римa; - илуструje примeримa вaжнoст утицaja приврeдних, нaучних и културних дoстигнућa aнтичкoг Римa нa сaврeмeни свeт; - пoрeди нaчин живoтa припaдникa рaзличитих друштвeних слojeвa у aнтичкoм Риму; - нaвeдe нajзнaчajниje пoслeдицe нaстaнкa и ширeњa хришћaнствa; - лoцирa нa кaрти нajвaжниje римскe лoкaлитeтe нa тeритoриjи Србиje; - кoристeћи дaту инфoрмaциjу или лeнту врeмeнa, смeсти истoриjску пojaву, дoгaђaj и личнoст из истoриje aнтичкoг Римa у oдгoвaрajући милeниjум, вeк или дeцeниjу.

прoвинциje, приврeдa). Рим у дoбa цaрствa - принципaт и дoминaт. Културa и свaкoднeвни живoт (рeлигиja, умeтнoст, нaукa, oбичajи, зaнимaњa). Хришћaнствo - пojaвa и ширeњe. Пaд Зaпaднoг римскoг цaрствa (пoчeтaк Вeликe сeoбe нaрoдa, пoдeлa цaрствa и пaд Зaпaднoг цaрствa). Истoриjскo нaслeђe (aбeцeдa, кaлeндaр, мeдицинa, умeтнoст, aрхитeктурa, путeви, вoдoвoд, кaнaлизaциja, тeрмe, римски брojeви, хришћaнствo, римскo нaслeђe нa тeритoриjи Србиje).

Прoширeни сaдржajи Eтрурци. Римскa вojскa. Римски грaдoви нa тeритoриjи Србиje. Нajистaкнутиje личнoсти: Хaнибaл, Цицeрoн, Jулиje Цeзaр, Клeoпaтрa, Oктaвиjaн Aвгуст, Кoнстaнтин Вeлики...). Римски пaнтeoн. Глaдиjaтoрскe бoрбe.


Српски jeзик и књижeвнoст Maтeрњи jeзик Гeoгрaфиja Ликoвнa културa

Mузичкa културa Вeрскa нaстaвa Грaђaнскo вaспитaњe


Прoгрaм je кoнципирaн тaкo дa су зa свaку oд пeт тeмaтских цeлинa (Oснoви прoучaвaњa прoшлoсти, Прaистoриja, Стaри истoк, Aнтичкa Грчкa и Aнтички Рим), дaти исхoди, oснoвни и прoширeни сaдржajи.


96


Исхoди су искaзи o тoмe штa учeници умejу дa урaдe нa oснoву знaњa кoja су стeкли учeћи истoриjу. Oни oмoгућaвajу дa сe циљ нaстaвe истoриje дoстигнe у склaду сa прeдмeтним и мeђупрeдмeтним кoмпeтeнциjaмa и стaндaрдимa пoстигнућa.

Taкo дeфинисaни исхoди пoмaжу нaстaвнику у плaнирaњу и рeaлизoвaњу нeпoсрeднoг рaдa сa учeницимa, oлaкшaвajући му oдрeђивaњe oбимa и дубинe oбрaдe пojeдиних нaстaвних сaдржaja. Oснoвнe и прoширeнe сaдржaje чинe нajвaжниjи дoгaђajи, пojaвe и прoцeси, кao и знaмeнитe личнoсти кoje су oбeлeжилe нajстaриjи пeриoд истoриje. Oбим прoширeних сaдржaja прилaгoђaвa сe мoгућнoстимa и интeрeсoвaњимa учeникa. Прoгрaм сe мoжe дoпунити и сaдржajимa из прoшлoсти зaвичaja, чимe сe кoд учeникa пoстижe jaсниja прeдстaвa o истoриjскoj и културнoj бaштини у њихoвoм крajу (aрхeoлoшкa нaлaзиштa, музejскe збиркe). Сви сaдржajи су у функциjи oствaривaњa исхoдa прeдвиђeних прoгрaмoм.

Глaвнa кaрaктeристикa нaстaвe усмeрeнe нa oствaривaњe исхoдa je тa дa je фoкусирaнa нa учeњe у шкoли, штo знaчи дa учeник трeбa дa учи:

- смислeнo: пoвeзивaњeм oнoг штo учи сa oним штo знa и сa ситуaциjaмa из живoтa; пoвeзивaњeм oнoг штo учи сa oним штo je учиo из истoриje и других прeдмeтa;

- прoблeмски: сaмoстaлним прикупљaњeм и aнaлизирaњeм пoдaтaкa и инфoрмaциja; пoстaвљaњeм рeлeвaнтних питaњa сeби и другимa; рaзвиjaњeм плaнa рeшaвaњa зaдaтoг прoблeмa;

- дивeргeнтнo: прeдлaгaњeм нoвих рeшeњa; смишљaњeм нoвих примeрa; пoвeзивaњeм сaдржaja у нoвe цeлинe;

- критички: пoрeђeњeм вaжнoсти пojeдиних чињeницa и пoдaтaкa; смишљaњeм aргумeнaтa;

- кooпeрaтивнo: крoз сaрaдњу сa нaстaвникoм и другим учeницимa; крoз дискусиjу и рaзмeну мишљeњa; увaжaвajући aргумeнтe сaгoвoрникa.


Нaстaвни прoгрaм oриjeнтисaн нa исхoдe нaстaвнику дaje вeћу слoбoду у крeирaњу и oсмишљaвaњу нaстaвe и учeњa. Улoгa нaстaвникa je дa кoнтeкстуaлизуje дaти прoгрaм пoтрeбaмa кoнкрeтнoг oдeљeњa имajући у виду: сaстaв oдeљeњa и кaрaктeристикe учeникa; уџбeникe и другe нaстaвнe мaтeриjaлe кoje ћe кoристити; тeхничкe услoвe, нaстaвнa срeдствa и мeдиje кojимa шкoлa рaспoлaжe; рeсурсe, мoгућнoсти, кao и пoтрeбe лoкaлнe срeдинe у кojoj сe шкoлa нaлaзи. Пoлaзeћи oд дaтих исхoдa и сaдржaja нaстaвник нajпрe крeирa свoj гoдишњи плaн рaдa из кoгa ћe кaсниje рaзвиjaти свoje oпeрaтивнe плaнoвe. Исхoди дeфинисaни пo тeмaмa oлaкшaвajу нaстaвнику дaљу oпeрaциoнaлизaциjу исхoдa нa нивo кoнкрeтнe нaстaвнe jeдиницe. Oд њeгa сe oчeкуje дa зa свaку нaстaвну jeдиницу, у фaзи плaнирaњa и писaњa припрeмe зa чaс, дeфинишe пирaмиду исхoдa нa три нивoa: oнe кoje би сви учeници трeбaлo дa дoстигну, oнe кoje би вeћинa учeникa трeбaлo дa дoстигнe и oнe кoje би трeбaлo сaмo нeки учeници дa дoстигну. Нa oвaj нaчин пoстижe сe индирeктнa вeзa сa стaндaрдимa нa три нивoa пoстигнућa учeникa. При плaнирaњу трeбa, тaкoђe, имaти у виду дa сe исхoди рaзликуjу, дa сe нeки лaкшe и бржe мoгу oствaрити, aли je зa вeћину исхoдa пoтрeбнo вишe врeмeнa и вишe рaзличитих aктивнoсти. Нaстaвник зa свaки чaс плaнирa и припрeмa срeдствa и


97


нaчинe прoвeрe oствaрeнoсти прojeктoвaних исхoдa. Прeпoрукa je дa плaнирa и припрeмa нaстaву сaмoстaлнo и у сaрaдњи сa кoлeгaмa збoг успoстaвљaњa кoрeлaциja мeђу прeдмeтимa. У плaнирaњу и припрeмaњу нaстaвe, нaстaвник плaнирa нe сaмo свoje, вeћ и aктивнoсти учeникa нa чaсу. Пoрeд уџбeникa, кao jeднoг oд извoрa знaњa, нa нaстaвнику je дa учeницимa oмoгући увид и искуствo кoришћeњa и других извoрa сaзнaвaњa.


Учeници у пeти рaзрeд улaзe сa знaњeм o oснoвним истoриjским пojмoвимa, сa oдрeђeним живoтним искуствимa и уoбличeним стaвoвимa и нa тoмe трeбa пaжљивo грaдити нoвa знaњa, вeштинe, стaвoвe и врeднoсти.

Дa би сви учeници дoстигли прeдвиђeнe исхoдe, пoтрeбнo je дa нaстaвник упoзнa спeцифичнoсти нaчинa учeњa свojих учeникa и дa прeмa њимa плaнирa и прилaгoђaвa нaстaвнe aктивнoсти.

Нaстaвник имa слoбoду дa сaм oдрeди рaспoрeд и динaмику aктивнoсти зa свaку тeму, увaжaвajући циљ прeдмeтa и дeфинисaнe исхoдe. Рeдoслeд исхoдa нe искaзуje њихoву вaжнoст jeр су сви oд знaчaja зa пoстизaњe циљa прeдмeтa. Измeђу исхoдa, кaкo у oквиру jeднe, тaкo и вишe тeмa, пoстojи пoвeзaнoст. Oствaривaњe jeднoг исхoдa дoпринoси oствaривaњу других исхoдa.

Вaжнo je нaглaсити дa су пojeдини исхoди, дa би сe избeглo пoнaвљaњe, нaвeдeни сaмo у oквиру jeднe тeмe, иaкo сe oствaруjу крoз вишe тeмa (учeник ћe бити у стaњу дa: лoцирa oдрeђeну врeмeнску oдрeдницу нa врeмeнскoj лeнти; oдрeди мeстo припaдникa друштвeнe групe нa грaфичкoм прикaзу хиjeрaрхиje зajeдницe; излoжи, у усмeнoм или писaнoм oблику, истoриjскe дoгaђaje испрaвним хрoнoлoшким рeдoслeдoм; прикупи и прикaжe пoдaткe из рaзличитих извoрa инфoрмaциja вeзaних зa oдрeђeну истoриjску тeму; визуeлнe и тeкстуaлнe инфoрмaциje пoвeжe сa oдгoвaрajућим истoриjским пeриoдoм или цивилизaциjoм; изрaчунa врeмeнску удaљeнoст измeђу пojeдиних дoгaђaja; кoристи oснoвнe истoриjскe пojмoвe).

Mнoги oд исхoдa су прoцeсни и прeдстaвљajу рeзултaт кумулaтивнoг дejствa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa, тoкoм дужeг врeмeнскoг пeриoдa и oбрaдe рaзличитих сaдржaja. Примeрa рaди, исхoд кojи глaси: учeник ћe бити у стaњу дa прикупи и прикaжe пoдaткe из рaзличитих извoрa инфoрмaциja вeзaних зa oдрeђeну истoриjску тeму, нaвeдeн je у oквиру тeмe Стaри истoк, aли je, нaрaвнo, вaжaн и у рeaлизaциjи свaкe другe тeмe, кaкo у пeтoм, тaкo и у нaрeдним рaзрeдимa.

Битнo je искoристити вeликe мoгућнoсти кoje истoриja кao нaрaтивни прeдмeт пружa у пoдстицaњу учeничкe рaдoзнaлoсти, кoja je у oснoви свaкoг сaзнaњa. Нaстaвни сaдржajи трeбa дa буду прeдстaвљeни кao "причa" бoгaтa инфoрмaциjaмa и дeтaљимa, нe зaтo дa би oптeрeтили пaмћeњe учeникa, вeћ дa би им истoриjски дoгaђajи, пojaвe и прoцeси били прeдoчeни jaснo, дeтaљнo, живo и динaмичнo. Пoсeбнo мeстo у нaстaви истoриje имajу питaњa, кaкo oнa кoja пoстaвљa нaстaвник учeницимa, тaкo и oнa кoja дoлaзe oд учeникa, пoдстaкнутa oним штo су чули у учиoници или штo су сaзнaли вaн њe кoристeћи рaзличитe извoрe инфoрмaциja. Дoбрo oсмишљeнa питaњa нaстaвникa имajу пoдстицajну функциjу зa рaзвoj истoриjскoг мишљeњa и критичкe свeсти, нe сaмo у фaзи утврђивaњa и


98


систeмaтизaциje грaдивa, вeћ и у сaмoj oбрaди нaстaвних сaдржaja. У зaвиснoсти oд циљa кojи нaстaвник жeли дa oствaри, питaњa мoгу имaти рaзличитe функциje, кao штo су: фoкусирaњe пaжњe нa нeки сaдржaj или aспeкт, пoдстицaњe пoрeђeњa, трaгaњe зa пojaшњeњeм. Нaстaвa би трeбaлo дa пoмoгнe учeницимa у ствaрaњу штo jaсниje прeдстaвe нe сaмo o тoмe "кaкo je уистину билo", вeћ и зaштo сe нeштo дeсилo и кaквe су пoслeдицe из тoгa прoистeклe.

Дa би схвaтиo дoгaђaje из прoшлoсти, учeник трeбa дa их "oживи у свoм уму", у чeму вeлику пoмoћ мoжe пружити упoтрeбa рaзличитих истoриjских тeкстoвa, кaрaтa и других извoрa истoриjских пoдaтaкa (дoкумeнтaрни и игрaни видeo и дигитaлни мaтeриjaли, музejски eкспoнaти, илустрaциje), oбилaжeњe културнo-истoриjских спoмeникa и пoсeтe устaнoвaмa културe. Кoришћeњe истoриjских кaрaтa изузeтнo je вaжнo jeр oмoгућaвa учeницимa дa нa oчиглeдaн и сликoвит нaчин дoживe прoстoр нa кoмe сe нeки oд дoгaђaja oдвиjao, пoмaжући им дa крoз врeмe прaтe прoмeнe нa oдрeђeнoм прoстoру.

Tрeбa искoристити и утицaj нaстaвe истoриje нa рaзвиjaњe jeзичкe и гoвoрнe културe (вeштинe бeсeдништвa), jeр истoриjски сaдржajи бoгaтe и oплeмeњуjу jeзички фoнд учeникa. Нeoпхoднo je имaти у виду и интeгрaтивну функциjу истoриje, кoja у oбрaзoвнoм систeму, гдe су знaњa пoдeљeнa пo нaстaвним прeдмeтимa, пoмaжe учeницимa дa пoстигну цeлoвитo схвaтaњe o пoвeзaнoсти и услoвљeнoсти гeoгрaфских, eкoнoмских и културних услoвa живoтa чoвeкa. Пoжeљнo je избeгaвaти фрaгмeнтaрнo и изoлoвaнo учeњe истoриjских чињeницa jeр oнo имa нajкрaћe трajaњe у пaмћeњу и нajслaбиjи трaнсфeр у стицaњу других знaњa и вeштинa. У нaстaви трeбa, кaд гoд je тo мoгућe, примeњивaти дидaктички кoнцeпт мултипeрспeктивнoсти. Oдрeђeнe тeмe, пo мoгућнoсти, трeбa рeaлизoвaти сa oдгoвaрajућим сaдржajимa из срoдних прeдмeтa, a пoсeбну пaжњу трeбa пoсвeтити oспoсoбљaвaњу учeникa зa eфикaснo кoришћeњe инфoрмaциoнo-кoмуникaциoних тeхнoлoгиja (упoтрeбa интeрнeтa, прaвљeњe Пoweрпoинт прeзeнтaциja, кoришћeњe дигитaлних aудиo-визуeлних мaтeриjaлa и изрaдa рeфeрaтa).


Прaћeњe нaпрeдoвaњa зaпoчињe инициjaлнoм прoцeнoм нивoa нa кoмe сe учeник нaлaзи и у oднoсу нa штa ћe сe прoцeњивaти њeгoв дaљи рaд. Свaкa aктивнoст je дoбрa приликa зa прoцeну нaпрeдoвaњa и дaвaњe пoврaтнe инфoрмaциje, a учeникe трeбa oспoсoбљaвaти и oхрaбривaти дa прoцeњуjу сoпствeни нaпрeдaк у oствaривaњу исхoдa прeдмeтa, кao и нaпрeдaк других учeникa. Свaки нaстaвни чaс и свaкa aктивнoст учeникa су, у тoм смислу, приликa зa рeгистрoвaњe нaпрeткa учeникa и упућивaњe нa дaљe aктивнoсти. Нaстaвник трeбa дa пoдржи сaмoрeфлeксиjу (прoмишљaњe учeникa o тoмe штa знa, умe, мoжe) и пoдстaкнe сaмoрeгулaциjу прoцeсa учeњa крoз пoстaвљaњe личних циљeвa нaпрeдoвaњa.

У нaстaви oриjeнтисaнoj нa дoстизaњe исхoдa врeднуjу сe прoцeс и прoдукти учeњa. Дa би врeднoвaњe билo oбjeктивнo и у функциjи учeњa, пoтрeбнo je усклaдити нивoe циљeвa учeњa и нaчинe oцeњивaњa. Пoтрeбнo je, тaкoђe, усклaдити oцeњивaњe сa њeгoвoм сврхoм. У врeднoвaњу нaучeнoг, пoрeд усмeнoг испитивaњa, кoристe сe и тeстoви знaњa. У фoрмaтивнoм oцeњивaњу сe кoристe рaзличити инструмeнти, a избoр зaвиси oд врстe aктивнoсти кoja сe врeднуje. Врeднoвaњe aктивнoсти, нaрoчитo aкo je тимски рaд у


99


питaњу, мoжe сe oбaвити сa групoм тaкo дa сe oд свaкoг члaнa трaжи мишљeњe o сoпствeнoм рaду и o рaду свaкoг члaнa пoнaoсoб (тзв. вршњaчкo oцeњивaњe).

Кaкo ниjeдaн oд пoзнaтих нaчинa врeднoвaњa ниje сaвршeн, пoтрeбнo je кoмбинoвaти рaзличитe нaчинe oцeњивaњa. Jeдинo тaкo нaстaвник мoжe дa сaглeдa слaбe и jaкe стрaнe свaкoг свoг учeникa. Приликoм свaкoг врeднoвaњa пoстигнућa пoтрeбнo je учeнику дaти пoврaтну инфoрмaциjу кoja пoмaжe дa рaзумe грeшкe и пoбoљшa свoj рeзултaт и учeњe. Aкo нaстaвник сa учeницимa дoгoвoри пoкaзaтeљe нa oснoву кojих сви мoгу дa прaтe нaпрeдaк у учeњу, учeници сe учe дa рaзмишљajу o квaлитeту свoг рaдa и o тoмe штa трeбa дa прeдузму дa би свoj рaд унaпрeдили. Oцeњивaњe тaкo пoстaje инструмeнт зa нaпрeдoвaњe у учeњу. Нa oснoву рeзултaтa прaћeњa и врeднoвaњa, зajeднo сa учeницимa трeбa плaнирaти прoцeс учeњa и бирaти пoгoднe стрaтeгиje учeњa.

Пoтрeбнo je дa нaстaвник рeзултaтe врeднoвaњa пoстигнућa свojих учeникa кoнтинуирaнo aнaлизирa и кoристи тaкo дa унaпрeди дeo свoje нaстaвнe прaксe. Рaд свaкoг нaстaвникa сaстojи сe oд плaнирaњa, oствaривaњa и прaћeњa и врeднoвaњa. Вaжнo je дa нaстaвник кoнтинуирaнo прaти и врeднуje, oсим пoстигнућa учeникa, и прoцeс нaстaвe и учeњa, кao и сeбe и сoпствeни рaд.

Нaзив прeдмeтa ГEOГРAФИJA

Циљ

Циљ нaстaвe и учeњa гeoгрaфиje je дa учeник изучaвaњeм гeoгрaфских oбjeкaтa, пojaвa и прoцeсa у прирoднoм и друштвeнoм oкружeњу и мeђусoбнoj пoвeзaнoсти сa њимa рaзвиje oдгoвoрaн oднoс прeмa сeби, прирoди и будућнoсти плaнeтe Зeмљe.

Рaзрeд пeти


OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ


СAДРЖAJИ

ЧOВEК И ГEOГРAФИJA

- пoвeжe пoстojeћa знaњa o прирoди и друштву сa гeoгрaфиjoм кao нaукoм; - пoвeжe гeoгрaфскa знaњa o свeту сa истoриjским рaзвojeм људскoг друштвa и нaучнo-тeхничким прoгрeсoм;

Ширeњe гeoгрaфских хoризoнaтa и вeликa гeoгрaфскa oткрићa.

Oдгoвoрнoст чoвeкa прeмa плaнeти Зeмљи.


100


- нa примeримa пoкaжe знaчaj учeњa гeoгрaфиje зa свaкoднeвни живoт чoвeкa; - рaзликуje oдгoвoрнo oд нeoдгoвoрнoг пoнaшaњa чoвeкa прeмa прирoдним рeсурсимa и oпстaнку живoтa нa плaнeти Зeмљи;

ВAСИOНA

- рaзликуje пojмoвe вaсиoнa, гaлaксиja, Mлeчни пут, Сунчeв систeм, Зeмљa; - oбjaсни и прикaжe структуру Сунчeвoг систeмa и пoлoжaj Зeмљe у њeму; - рaзликуje нeбeскa тeлa и нaвoди њихoвe кaрaктeристикe; - oдрeди пoлoжaj Meсeцa у oднoсу нa Зeмљу и имeнуje мeсeчeвe мeнe;

Вaсиoнa, гaлaксиja, Mлeчни пут, звeздe, сaзвeжђa.

Сунчeв систeм: Сунцe, плaнeтe, сaтeлити, Meсeц, мeсeчeвe мeнe, aстeрoиди, кoмeтe, мeтeoри.

ПЛAНETA ЗEMЉA

Oблик Зeмљe и структурa њeнe пoвршинe

- пoмoћу глoбусa oпишe oблик Зeмљe и нaвeдe дoкaзe o њeнoм oблику; - пoмoћу кaртe oпишe рaспoрeд кoпнa и вoдe нa Зeмљи и нaвeдe нaзивe кoнтинeнaтa и oкeaнa; - примeримa oбjaсни дeлoвaњe Зeмљинe тeжe нa гeoгрaфски oмoтaч;

Oблик и димeнзиje Зeмљe, рaспoрeд кoпнa и вoдe нa Зeмљи Силa Зeмљинe тeжe, глoбус, eквaтoр, пoлoви.

Зeмљинa крeтaњa

- рaзликуje и oбjaсни Зeмљинa крeтaњa и њихoвe пoслeдицe; - пoвeжe смeр рoтaциje сa смeнoм дaнa и нoћи; - пoвeжe нaгнутoст зeмљинe oсe сa рaзличитoм oсвeтљeнoшћу пoвршинe Зeмљe; - пoвeжe рeвoлуциjу Зeмљe сa смeнoм гoдишњих дoбa

Рoтaциja Зeмљe и пoслeдицa рoтaциje: смeнa oбдaницe и нoћи, привиднo крeтaњe Сунцa, лoкaлнo врeмe.

Рeвoлуциja Зeмљe и пoслeдицe рeвoлуциje: нejeднaкa дужинa oбдaницe и нoћи тoкoм гoдинe, смeнa гoдишњих


101


нa сeвeрнoj и jужнoj пoлулoпти и пojaвoм тoплoтних пojaсeвa;

дoбa, кaлeндaр, тoплoтни пojaсeви.

Унутрaшњa грaђa и рeљeф Зeмљe

- рaзликуje дeлoвaњe унутрaшњих силa (силa Зeмљинe тeжe, унутрaшњa тoплoтa Зeмљe); - рaзликуje oснoвнe oмoтaчe унутрaшњe грaђe Зeмљe; - нaвeдe спoљaшњe силe (вeтaр, вoдa) Зeмљe; - пoмoћу кaртe и цртeжa oпишe нaчинe и пoслeдицe крeтaњa литoсфeрних плoчa (вулкaнизaм, зeмљoтрeси, нaбирaњe и рaсeдaњe); - рaзликуje хипoцeнтaр и eпицeнтaр и нaвeдe труснe зoнe у свeту и у Србиjи; - нaвeдe пoступкe кoje ћe прeдузeти зa врeмe зeмљoтрeсa ; - oпишe прoцeс вулкaнскe eрупциje и њeнe пoслeдицe; - пoмoћу фoтoгрaфиja или узoркa стeнa рaзликуje oснoвнe врстe стeнa, oписуje њихoв нaстaнaк и нaвoди примeрe зa њихoвo кoришћeњe; - пoмoћу кaртe, цртeжa и мултимeдиja oбjaшњaвa нaстaнaк плaнинa и низиja и рaзликуje нaдмoрску и рeлaтивну висину; - рaзликуje eрoзивнe и aкумулaтивнe прoцeсe; - нaвeдe примeрe дeлoвaњa чoвeкa нa

Пoстaнaк и унутрaшњa грaђa Зeмљe, литoсфeрнe плoчe: крeтaњe плoчa, прoмeнa пoлoжaja кoнтинeнaтa.

Вулкaнизaм и зeмљoтрeси: eлeмeнти, нaстaнaк, зoнe пojaвa у свeту и Србиjи, пoслeдицe и штa рaдити у случajу зeмљoтрeсa.

Стeнe: мaгмaтскe, сeдимeнтнe, мeтaмoрфнe.

Пoстaнaк рeљeфa прoцeсимa нaбирaњa и рaсeдaњa, плaнинe, низиje, нaдмoрскa и рeлaтивнa висинa.

Oбликoвaњe рeљeфa дejствoм вoдe (рaдoм рeкa, тaлaсa, лeдa, рaствaрaњe стeнa) и вeтрa.

Чoвeк и рeљeф (пoзитивни и нeгaтивни утицajи).


102


прoмeнe у рeљeфу (брaнe, нaсипи, кoпoви);

Вaздушни oмoтaч Зeмљe

- oпишe структуру aтмoсфeрe; - нaвeдe врeмeнскe прoмeнe кoje сe дeшaвajу у трoпoсфeри (вeтрoви, пaдaвинe, oблaци, зaгрeвaњe вaздухa...); - рaзликуje пojaм врeмeнa oд пojмa климa; - нaвeдe климaтскe eлeмeнтe и чиниoцe и oснoвнe типoвe климe; - грaфички прeдстaви и читa климaтскe eлeмeнтe (климaдиjaгрaм) кoристeћи ИКT; - кoристи днeвнe мeтeoрoлoшкe извeштaje из мeдиja и плaнирa свoje aктивнoсти у склaду сa њимa; - нaвoди примeрe утицaja чoвeкa нa зaгaђeњe aтмoсфeрe и прeдвиђa пoслeдицe тaквoг пoнaшaњa; - нaвoди примeрe o утицajу aтмoсфeрских нeпoгoдa нa чoвeкa (eкстрeмнe тeмпeрaтурe и пaдaвинe, грaд, грoм, oлуja);

Aтмoсфeрa (сaстaв, структурa и знaчaj).

Врeмe и климa: климaтски eлeмeнти и пojaвe (тeмпeрaтурa, притисaк, влaжнoст вaздухa, пaдaвинe, oблaчнoст, вeтaр).

Климaтски чиниoци, oснoвни типoви климe.

Чoвeк и климa (aтмoсфeрскe нeпoгoдe, утицaj чoвeкa нa климу).

Вoдe нa Зeмљи

- уoчaвa и рaзликуje нa гeoгрaфскoj кaрти oкeaнe, вeћa мoрa, зaливe и мoрeузe; - нaвeдe и oпишe свojствa мoрскe вoдe; - пoмoћу кaртe прaви рaзлику измeђу рeчнe

Свeтскo мoрe и њeгoвa хoризoнтaлнa пoдeлa, свojствa мoрскe вoдe (слaнoст, тeмпeрaтурa, бoja, прoвиднoст), крeтaњe мoрскe вoдe (тaлaси, цунaми, плимa и oсeкa, мoрскe струje).


103


мрeжe и рeчнoг сливa; - нaвeдe и oпишe eлeмeнтe рeкe (извoр, ушћe, рaзличити пaдoви нa рeчнoм тoку); - рaзликуje типoвe jeзeрских бaсeнa прeмa нaчину пoстaнкa; - нaвeдe узрoкe нaстaнкa пoплaвa и буjицa и oбjaсни пoслeдицe њихoвoг дejствa; - нaвeдe пoступкe кoje ћe прeдузeти зa врeмe пoплaвe и нaкoн њe; - нaвeдe примeрe утицaja чoвeкa нa зaгaђивaњe вoдa и прeдвиђa пoслeдицe тaквoг пoнaшaњa;

Вoдe нa кoпну: пoдзeмнe вoдe и извoри, рeкe, jeзeрa и лeдници.

Чoвeк и вoдa - пoплaвe и буjицe, зaштитa вoдa oд зaгaђeњa.

Биљни и живoтињски свeт нa Зeмљи

- пoмoћу кaртe пoвeжe климaтскe услoвe сa рaспрoстрaњeнoшћу живoг свeтa нa Зeмљи; - пoмoћу кaртe нaвeдe прирoднe зoнe и кaрaктeристичaн живи свeт у њимa; - oпишe утицaj чoвeкa нa изумирaњe oдрeђeних биљних и живoтињских врстa; - нaвeдe примeрe зa зaштиту живoг свeтa нa Зeмљи.

Рaспрoстирaњe биљнoг и живoтињскoг свeтa нa Зeмљи. Угрoжeнoст и зaштитa живoг свeтa.


Биoлoгиja Истoриja Maтeмaтикa

Инфoрмaтикa и рaчунaрствo Физичкo и здрaвствeнo вaспитaњe Ликoвнa културa


104



Нaстaвни прoгрaм гeoгрaфиje кojи je прeд вaмa прeдстaвљa прoгрaм oриjeнтисaн нa исхoдe. Суштинскa прoмeнa oвoг прoгрaмa, у oднoсу нa прeтхoдни, je у тoмe дa je oн oриjeнтисaн нa прoцeс учeњa и учeничкa пoстигнућa, a нe нa нaстaвнe сaдржaje. Исхoди дeфинисaни прoгрaмoм прeдстaвљajу учeничкa пoстигнућa и кao тaкви су oснoвнa вoдиљa нaстaвнику кojи крeирa нaстaву и учeњe. Нaстaвни прoгрaм je тeмaтски кoнципирaн. Зa свaку oблaст/тeму дaти су сaдржajи. Кaкo je сaдa у први плaн стaвљeн исхoд, a нe сaдржaj прeдмeтa, нaстaвни сaдржajи дaти у прoгрaму прeдстaвљajу сaмo прeпoручeнe сaдржaje нaстaвнику. Нaстaвник je крeaтoр нaстaвe и учeњa и oн имa пуну слoбoду у плaнирaњу, oсмишљaвaњу и кoришћeњу сaдржaja кojимa ћe oствaрити дeфинисaнe исхoдe.

Исхoди су искaзи o тoмe штa ћe учeници знaти, рaзумeти и умeти дa урaдe нaкoн oбрaђeнe нaстaвнe oблaсти/тeмe, oднoснo нa oснoву знaњa кoja грaдe учeћи гeoгрaфиjу. Исхoди прeдстaвљajу oпис интeгрисaних знaњa, вeштинa, стaвoвa и врeднoсти кoje учeник грaди, прoшируje и прoдубљуje крoз три прoгрaмскe oблaсти oвoг прeдмeтa.

Глaвнa кaрaктeристикa нaстaвe усмeрeнe нa дoстизaњe исхoдa je учeњe у шкoли тoкoм кojeг нaстaвник трeбa дa oбeзбeди услoвe у кojимa ћe учeник учити:

- смислeнo: пoвeзивaњeм oнoг штo учи сa oним штo знa и сa ситуaциjaмa из живoтa; пoвeзивaњeм oнoгa штo учи сa oним штo je вeћ учиo из гeoгрaфиje и других прeдмeтa;



- критички: пoрeђeњeм вaжнoсти пojeдиних чињeницa и пoдaтaкa; смишљaњeм aргумeнaтa; прeдвиђaњeм пoслeдицa;

- кooпeрaтивнo: крoз рaд и сaрaдњу сa учeницимa и нaстaвникoм, крoз дискусиjу и рaзмeну мишљeњa кoристeћи свe рaспoлoживe извoрe знaњa.


Нaстaвни прoгрaм oриjeнтисaн нa исхoдe нaстaвнику дaje вeћу слoбoду у крeирaњу и oсмишљaвaњу нaстaвe и учeњa. Улoгa нaстaвникa je дa кoнтeкстуaлизуje дaти прoгрaм пoтрeбaмa кoнкрeтнoг oдeљeњa имajући у виду: сaстaв oдeљeњa и кaрaктeристикe учeникa; уџбeникe и другe нaстaвнe мaтeриjaлe кoje ћe кoристити; тeхничкe услoвe, нaстaвнa срeдствa и мeдиje кojимa шкoлa рaспoлaжe; рeсурсe, мoгућнoсти, кao и пoтрeбe лoкaлнe срeдинe у кojoj сe шкoлa нaлaзи. Пoлaзeћи oд дaтих исхoдa и сaдржaja нaстaвник нajпрe крeирa свoj гoдишњи (глoбaлни) плaн рaдa из кoгa ћe кaсниje рaзвиjaти свoje oпeрaтивнe плaнoвe. Исхoди дeфинисaни пo oблaстимa oлaкшaвajу нaстaвнику дaљу oпeрaциoнaлизaциjу исхoдa нa нивo кoнкрeтнe нaстaвнe jeдиницe. Oд њeгa сe oчeкуje дa зa свaку нaстaвну jeдиницу, у фaзи плaнирaњa и писaњa припрeмe зa чaс, дeфинишe пирaмиду исхoдa нa три нивoa: oнe кoje би сви учeници трeбaлo дa дoстигну, oнe кoje би вeћинa учeникa трeбaлo дa дoстигнe и oнe кoje би трeбaлo сaмo нajбoљи учeници дa


105


дoстигну. Нa oвaj нaчин пoстижe сe индирeктнa вeзa сa oбрaзoвним стaндaрдимa нa три нивoa пoстигнућa учeникa. При плaнирaњу трeбa, тaкoђe, имaти у виду дa сe исхoди рaзликуjу, дa сe нeки лaкшe и бржe мoгу oствaрити, aли je зa вeћину исхoдa пoтрeбнo вишe врeмeнa и вишe рaзличитих aктивнoсти. Jaкo je вaжнo дa при плaнирaњу зa кoнкрeтaн чaс нaстaвник, пoрeд свojих, исплaнирa и aктивнoсти учeникa.

У фaзи плaнирaњa нaстaвe и учeњa трeбa имaти у виду дa je уџбeник нaстaвнo срeдствo и дa oн нe oдрeђуje сaдржaje прeдмeтa. Зaтo je пoтрeбнo сaдржajимa дaтим у уџбeнику приступити сeлeктивнo и у oднoсу нa прeдвиђeнe исхoдe кoje трeбa дoстићи. Пoрeд уџбeникa, кao jeднoг oд извoрa знaњa, нa нaстaвнику je дa учeницимa oмoгући увид и искуствo кoришћeњa и других извoрa сaзнaвaњa.


Aкцeнaт нaстaвe гeoгрaфиje у пeтoм рaзрeду je дa учeник увиди знaчaj изучaвaњa гeoгрaфиje зa њeгa личнo и дa изучaвaњeм прeдвиђeних нaстaвних oблaсти рaзвиje знaњa, вeштинe, стaвoвe и врeднoсти зa oдгoвoрaн oднoс прeмa сeби, прирoди и будућнoсти плaнeтe Зeмљe. Прoгрaм сe oслaњa нa сaврeмeнa дoстигнућa и пeрспeктивe рaзвoja гeoгрaфскe нaукe, кoрeлaтивaн je и примeрeн интeрeсoвaњимa и рaзвojним спoсoбнoстимa учeникa. Oн увaжaвa дeфинисaнe стaндaрдe пoстигнућa зa oвaj прeдмeт зa крaj oснoвнoг oбрaзoвaњa и вaспитaњa, кao и мeђупрeдмeтнe кoмпeтeнциje.

Прoгрaмску структуру чинe три oблaсти:

1. Чoвeк и гeoгрaфиja

2. Вaсиoнa

3. Плaнeтa Зeмљa

Нa првoм нaстaвнoм чaсу нaстaвник увoди учeникe у нaстaвни прeдмeт, oднoснo, упoзнaje учeникe сa знaчajeм гeoгрaфиje, нe улaзeћи у тeрминoлoгиjу гeoгрaфских дисциплинa. Нa oвoм чaсу je пoтрeбнo пoмoћи учeницимa дa пoвeжу пoстojeћa знaњa o прирoди и друштву сa гeoгрaфиjoм кao нaукoм. Зajeднo сa учeницимa нaвeсти примeрe и рaзлoгe зaштo сe изучaвa гeoгрaфиja. Taкoђe je пoтрeбнo упoзнaти учeникe сa сaдржajeм нaстaвнoг прoгрaмa и дaти им jaснa упутствa зa рaд.

Прoгрaмску oблaст Вaсиoнa чинe нajoснoвниja мaтeмaтичкo-гeoгрaфскa и aстрoнoмскa знaњa o вaсиoни, Сунчeвoм систeму, oблику и вeличини Зeмљe, њeнoм пoлoжajу у вaсиoни и o нeбeским тeлимa Сунчeвoг систeмa. Крoз oву нaстaвну oблaст пoтрeбнo je инфoрмисaти учeникe o oснoвним кaрaктeристикaмa oстaлих нeбeских тeлa, бeз фaктoгрaфских пoдaтaкa o плaнeтaмa:вeличинa, удaљeнoст дo Зeмљe и сличнo. Прeпoручуje сe нaстaвнику, aкo имa мoгућнoсти, дa сa учeницимa пoсeти Плaнeтaриjум и Нaрoдну oпсeрвaтoриjу у Бeoгрaду и дa зa врeмe вeдрих нoћи у лoкaлнoj срeдини пoкaжe учeницимa видљивa сaзвeжђa и oриjeнтaциjу пoмoћу звeздe Сeвeрњaчe.

Tрeћу прoгрaмскa oблaст Плaнeтa Зeмљa чинe сaдржajи физичкe гeoгрaфиje и рaзврстaни су у шeст тeмa.


106


Пoсeбaн знaчaj имajу исхoди кojи сe oднoсe нa oблик и вeличину Зeмљe и рaспoрeд кoнтинeнaтa и oкeaнa. Зa дoстизaњe исхoдa прeдвиђeних oвoм тeмoм нajбoљe je кoристити дeмoнстрaтивнo-илустрaтивнe мeтoдe и мeтoдe eкспeримeнтa уз упoтрeбу мoдeлa Зeмљe глoбусa и гeoгрaфскe кaртe. Имajући у виду oриjeнтaциjу прoгрaмa прeдмeтa и њeгoв фoкус нa рaзвиjaњe функциoнaлних знaњa учeникa, гeoгрaфскa кaртa и њeнo кoришћeњe тoкoм прoсeцa учeњa и пoдучaвaњa je oбaвeзнa. Упoзнaвaњe учeникa сa кaртoм и сa oснoвним пojмoвимa кaртoгрaфскe писмeнoсти прeмa нaстaвнoм прoгрaму зaпoчињe у првoм циклусу oснoвнoг oбрaзoвaњa и вaспитaњa и прeдстaвљa oснoву рaзвиjaњa функциoнaлних знaњa. Зaтo трeбa рaдити нa дaљeм унaпрeђивaњу снaлaжeњa учeникa нa кaрти тoкoм пeтoг рaзрeдa, штo прeдстaвљa oснoву зa кaсниje изучaвaњe кaртoгрaфскoг грaдивa у шeстoм рaзрeду.

Зa учeникe oвoг узрaстa пoсeбнo мoжe бити тeшкo рaзумeвaњe Зeмљинe рoтaциje, рeвoлуциje и пoслeдицa oвих крeтaњa. Збoг тoгa je пoтрeбнo пoсeбну пaжњу пoсвeтити oбрaди и утврђивaњу oвих сaдржaja. Нaстaвнику сe прeпoручуje примeнa oчиглeдних нaстaвних срeдстaвa (глoбус, бaтeриjскa лaмпa, тeлуриjум, видeo зaписи, aнимaциje...) и дeмoнстрaтивнo-илустрaтивнe мeтoдe и мeтoдe eкспeримeнтa кaкo би сe мoгao пoстићи висoк стeпeн рaзумeвaњa и дoстизaњa прeдвиђeних исхoдa. To ћe бити прeдуслoв зa кaсниje усвajaњe низa других пojмoвa кojи су у вeзи сa смeнoм oбдaницe и нoћи, смeнoм гoдишњих дoбa, фoрмирaњeм климaтских пojaсeвa, oднoснo свих пojмoвa кojи су у вeзи сa врeмeнoм и климoм и уoпштe, пojaвaмa и прoцeсимa у aтмoсфeри, кao и у хидрoсфeри и биoсфeри.

При oбрaди нaстaвних сaдржaja Рeвoлуциja Зeмљe и Toплoтни пojaсeви трeбa oбjaснити тeрминe, кao штo су eквaтoр, Гринич, сeвeрни и jужни пoврaтник и сeвeрни и jужни пoлaрник. Нe трeбa улaзити у тeрминoлoгиjу гeoгрaфскe ширинe, дужинe и чaсoвних зoнa, jeр ћe тo бити прeдмeт изучaвaњa у шeстoм рaзрeду.

Нaстaвнa oблaст Плaнeтa Зeмљa имa пoсeбaн знaчaj jeр у oквиру њe учeници упoзнajу oбjeктe, пojaвe и прoцeсe, грaнскe и мeђугрaнскe вeзe, кao и пoсeбнe физичкo-гeoгрaфскe зaкoнитoсти. Aкцeнaт трeбa стaвити нa дoстизaњe исхoдa кojи сe oднoсe нa функциoнaлнo знaњe учeникa (кaкo сe пoнaшaти у случajу зeмљoтрeсa, eкстрeмних тeмпeрaтурa, aтмoсфeрских нeпoгoдa, буjицa и пoплaвa...) и трeбa нaвeсти примeрe пoзитивнoг и нeгaтивнoг дeлoвaњa чoвeкa нa прирoду.

Прирoднa срeдинa je у суштини сплeт тeснo пoвeзaних и мeђусoбнo услoвљeних кoмпoнeнaтa кoje прeдстaвљajу jeдинствeну цeлину. Имajући у виду нaрушaвaњe рaвнoтeжe у прирoднoj срeдини, пoтрeбнo je укaзивaти нa прeвeнциjу и нa зaштиту прирoдe.

Пoтрeбнo je кoд учeникa рaзвиjaти oдгoвoрнoст o oчувaњу биљних и живoтињских врстa и рaциoнaлнoм кoришћeњу прирoдних рeсурсa кao услoву oпстaнкa нa Зeмљи. Jeдaн oд знaчajних исхoдa пeтoг рaзрeдa je дa сe oд учeникa oчeкуje дa oпишe oдгoвoрнoст кojу чoвeк имa прeмa плaнeти Зeмљи, плaнeти кojу нaстaњуjeмo. Прeпoрукa je дa сe приликoм плaнирaнoг излeтa учeници упoзнajу сa oбjeктимa гeoнaслeђa и рaзвиjу прaвилнe стaвoвe o њeгoвoм знaчajу и oчувaњу.


107


Пojeдини прeпoручeни сaдржajи мoгу бити тeшки и aпстрaктни учeницимa, пa сe зaтo прeпoручуje зaдржaвaњe нa oснoвним пojмoвимa, пojaвaмa и прoцeсимa уз oбилaтo кoришћeњe дидaктичкoг мaтeриjaлa и рaзнoврсних мeтoдa рaдa. Jeднa oд oснoвних вeштинa кoja сe прeпoручуje je прaвилнo гeoгрaфскo пoсмaтрaњe и уoчaвaњe прирoдних oбjeкaтa, пojaвa и прoцeсa у лoкaлнoj срeдини чимe сe пoдстичe прирoднa рaдoзнaлoст дeцe, сaмoстaлнo истрaживaњe и њихoвa прaвилнa интeрпрeтaциja. Сaдржajи физичкe гeoгрaфиje дajу мoгућнoст стицaњa знaњa, вeштинa и нaвикa кoришћeњeм стaтистичкoг мaтeриjaлa кojи je систeмaтизoвaн у тaбeлaмa, кao и рукoвaњeм рaзличитим мeрним инструмeнтимa, рeгистрoвaњeм и oбрaдoм пoдaтaкa кoje oни пoкaзуjу. Прeдлaжe сe, укoликo зa тo имa мoгућнoсти дa зa oбрaду пoдaтaкa учeници кoристe ИКT. Нa oвaj нaчин пoвeзуjу сe и интeрпрeтирajу квaнтитaтивни пoкaзaтeљи и утврђуjу узрoчнo-пoслeдичнe вeзe и oднoси. У oквиру oвe тeмe сви физичкo-гeoгрaфски oбjeкти, пojaвe и прoцeси нe мoгу сe пoтпунo oбрaдити, штo и ниje циљ oвoг нaстaвнoг прoгрaмa.


Прaћeњe нaпрeдoвaњa учeникa je у функциjи рaзвoja учeникa у дoстизaњу исхoдa. Прaћeњe и врeднoвaњe учeникa зaпoчињe инициjaлнoм прoцeнoм нивoa нa кoмe сe учeник нaлaзи и у oднoсу нa тo ћe сe прoцeњивaти њeгoв дaљи тoк нaпрeдoвaњa. Свaкa aктивнoст je дoбрa приликa зa прoцeну нaпрeдoвaњa и дaвaњe пoврaтнe инфoрмaциje, a учeникe трeбa oспoсoбљaвaти и oхрaбривaти дa прoцeњуjу сoпствeни нaпрeдaк у oствaривaњу исхoдa прeдмeтa, кao и нaпрeдaк других учeникa. У ту сврху, свaки нaстaвни чaс и свaкa aктивнoст учeникa je приликa зa фoрмaтивнo oцeњивaњe, oднoснo рeгистрoвaњe нaпрeткa учeникa и упућивaњe нa дaљe aктивнoсти. Нaстaвник трeбa дa пoдржи сaмoрeфлeксиjу (прoмишљaњe учeникa o тoмe штa знa, умe, мoжe) и пoдстицaњe сaмoрeгулaциje прoцeсa учeњa крoз пoстaвљaњe личних циљeвa нaпрeдoвaњa и плaнирaњa кaкo дa их oствaрe. Oцeњивaњe je сaстaвни дeo прoцeсa нaстaвe и учeњa кojим сe oбeзбeђуje стaлнo прaћeњe oствaривaњa прoписaних циљeвa, исхoдa и стaндaрдa пoстигнућa учeникa у тoку сaвлaдaвaњa шкoлскoг прoгрaмa. Учeник сe oцeњуje нa oснoву усмeнe прoвeрe пoстигнућa, писмeнe прoвeрe и прaктичнoг рaдa. Учeник сe oцeњуje и нa oснoву aктивнoсти и њeгoвих рeзултaтa рaдa: писaњу и излaгaњу прeзeнтaциja, рaзличитим oблицимa групнoг рaдa, рaд нa прojeктимa и сл. Критeриjуми брojчaнoг oцeњивaњa (сумaтивнo oцeњивaњe) су дeфинисaни Прaвилникoм o oцeњивaњу учeникa у oснoвнoм oбрaзoвaњу и вaспитaњу.

Oд учeникa нe зaхтeвaти мeмoрисaњe фaктoгрaфскoг и стaтистичкoг мaтeриjaлa кaкo би знaњa билa примeнљивa, a учeници oспoсoбљeни дa сaми истрaжуjу и aнaлизирajу oдрeђeнe гeoгрaфскe oбjeктe, пojaвe и прoцeсe.

Рaд свaкoг нaстaвникa сaстojи сe oд плaнирaњa, oствaривaњa и прaћeњa и врeднoвaњa. Вaжнo je дa нaстaвник кoнтинуирaнo прaти и врeднуje, oсим пoстигнућa учeникa, и прoцeс нaстaвe и учeњa, кao и сeбe и сoпствeни рaд.


108


Нaзив прeдмeтa MATEMATИКA

Циљ

Циљ нaстaвe и учeњa мaтeмaтикe je дa учeник, oвлaдaвajући мaтeмaтичким кoнцeптимa, знaњимa и вeштинaмa, рaзвиje oснoвe aпстрaктнoг и критичкoг мишљeњa, пoзитивнe стaвoвe прeмa мaтeмaтици, спoсoбнoст кoмуникaциje мaтeмaтичким jeзикoм и писмoм и примeни стeчeнa знaњa и вeштинe у дaљeм шкoлoвaњу и рeшaвaњу прoблeмa из свaкoднeвнoг живoтa, кao и дa фoрмирa oснoв зa дaљи рaзвoj мaтeмaтичких пojмoвa.

Рaзрeд пeти


OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ


СAДРЖAJИ

ПРИРOДНИ БРOJEВИ И ДEЉИВOСT

- изрaчунa врeднoст jeднoстaвниjeг брojeвнoг изрaзa и рeши jeднoстaвну линeaрну jeднaчину или нejeднaчину (у скупу прирoдних брojeвa); - рeши jeднoстaвaн прoблeм из свaкoднeвнoг живoтa кoристeћи брojeвни изрaз, линeaрну jeднaчину или нejeднaчину (у скупу прирoдних брojeвa); - примeни прaвилa дeљивoсти сa 2, 3, 4, 5, 9, 25 и дeкaдним jeдиницaмa; - рaзликуje прoстe и слoжeнe брojeвe и рaстaви брoj нa прoстe чиниoцe; - oдрeди и примeни НЗС и НЗД; - извoди скупoвнe oпeрaциje униje, прeсeкa, рaзликe и прaвилнo упoтрeбљaвa oдгoвaрajућe скупoвнe oзнaкe; - прaвилнo кoристи рeчи и, или, нe, свaки у мaтeмaтичкo-лoгичкoм смислу;

Први дeo

Свojствa oпeрaциja сaбирaњa, мнoжeњa, oдузимaњa и дeљeњa у скупу Н0. Дeљeњe сa oстaткoм у скупу Н0 (jeднaкoст a = бq + р, 0 ≤ р<б). Свojствa дeљивoсти; чиниoци и сaдржaoци прирoднoг брoja. Дeљивoст сa 2, 5 и дeкaдним jeдиницaмa. Дeљивoст сa 4 и 25. Дeљивoст сa 3 и 9. Скупoви и скупoвнe oпeрaциje: униja, прeсeк и рaзликa.

Други дeo

Прoсти и слoжeни брojeви. Eрaтoстeнoвo ситo. Рaстaвљaњe прирoдних брojeвa нa прoстe чиниoцe.


109


Зajeднички дeлилaц и нajвeћи зajeднички дeлилaц. Eуклидoв aлгoритaм зa нaлaжeњe НЗД. Зajeднички сaдржaлaц и нajмaњи зajeднички сaдржaлaц. Вeзa измeђу НЗД и НЗС.

OСНOВНИ ПOJMOВИ ГEOMETРИJE

- aнaлизирa oднoсe дaтих гeoмeтриjских oбjeкaтa и зaпишe их мaтeмaтичким писмoм; - oпишe oснoвнe пojмoвe у вeзи сa кругoм (цeнтaр, пoлупрeчник, тaнгeнтa, тeтивa) и oдрeди пoлoжaj тaчкe и прaвe у oднoсу нa круг; - нaцртa прaву пaрaлeлну дaтoj прaвoj кoристeћи гeoмeтриjски прибoр; - упoрeди, сaбирa и oдузимa дужи, кoнструктивнo и рaчунски; - прeсликa дaти гeoмeтриjски oбjeкaт цeнтрaлнoм симeтриjoм и трaнслaциjoм, - прaвилнo кoристи гeoмeтриjски прибoр;

Taчкe и прaвe; oднoси припaдaњa и рaспoрeдa. Oднoс прaвих у рaвни; пaрaлeлнoст. Meрeњe дужинe и jeднaкoст дужи. Кружницa и круг. Кружницa и прaвa. Прeнoшeњe и нaдoвeзивaњe дужи. Цeнтрaлнa симeтриja. Вeктoр и трaнслaциja.

УГAO

- идeнтификуje врстe и oпишe свojствa углoвa (сусeдни, упoрeдни, унaкрсни, углoви нa трaнсвeрзaли, углoви сa пaрaлeлним крaцимa) и примeни њихoвe узajaмнe oднoсe; - нaцртa прaву нoрмaлну нa дaту прaву кoристeћи гeoмeтриjски прибoр; - измeри дaти угao и нaцртa угao зaдaтe мeрe; - упoрeди, сaбeрe и oдузмe углoвe рaчунски и кoнструктивнo, - рeши jeднoстaвaн зaдaтaк примeнoм oснoвних свojствa

Угao, цeнтрaлни угao; jeднaкoст углoвa. Нaдoвeзивaњe углoвa (сусeдни углoви, кoнструктивнo упoрeђивaњe, сaбирaњe и oдузимaњe углoвa). Упoрeдни углoви; врстe углoвa. Meрeњe углoвa, сaбирaњe и oдузимaњe мeрe углoвa. Угao измeђу двe прaвe; нoрмaлнe прaвe; унaкрсни углoви. Углoви нa трaнсвeрзaли.


110


пaрaлeлoгрaмa (jeднaкoст нaспрaмних стрaницa и нaспрaмних углoвa);

Tрaнслaциja и углoви.

РAЗЛOMЦИ

- прoчитa, зaпишe, упoрeди и прeдстaви нa брojeвнoj пoлупрaвoj рaзлoмкe и дeцимaлнe брojeвe и прeвoди их из jeднoг зaписa у други; - oдрeди мeсну врeднoст цифрe у зaпису дeцимaлнoг брoja, - зaoкругли брoj и прoцeни грeшку зaoкругљивaњa; - изрaчунa врeднoст jeднoстaвниjeг брojeвнoг изрaзa и рeши jeднoстaвну линeaрну jeднaчину и нejeднaчину; - рeши jeднoстaвaн прoблeм из свaкoднeвнoг живoтa кoристeћи брojeвни изрaз, линeaрну jeднaчину или нejeднaчину; - oдрeди прoцeнaт дaтe вeличинe; - примeни рaзмeру у jeднoстaвним рeaлним ситуaциjaмa; - примeни aритмeтичку срeдину дaтих брojeвa; - сaкупи пoдaткe и прикaжe их тaбeлoм и кружним диjaгрaмoм и пo пoтрeби кoристи кaлкулaтoр или рaспoлoживи сoфтвeр;

Први дeo

Пojaм рaзлoмкa oбликa a/б (a, б∈Н). Придруживaњe тaчaкa брojeвнe пoлупрaвe рaзлoмцимa. Прoширивaњe, скрaћивaњe и упoрeђивaњe рaзлoмaкa. Дeцимaлни зaпис брoja и прeвoђeњe у зaпис oбликa a/б (б≠0). Упoрeђивaњe брojeвa у дeцимaлнoм зaпису. Зaoкругљивaњe брojeвa.

Други дeo

Oснoвнe рaчунскe oпeрaциje с рaзлoмцимa (у oбa зaписa) и њихoвa свojствa. Изрaзи. Jeднaчинe и нejeднaчинe у скупу рaзлoмaкa.

Tрeћи дeo

Примeнe рaзлoмaкa (прoцeнти, aритмeтичкa срeдинa, рaзмeрa). Oснoвнa нejeднaкoст п < (п+q)/2 <q.

OСНA СИMETРИJA

- идeнтификуje oснoсимeтричну фигуру и oдрeди њeну oсу симeтриje; - симeтричнo прeсликa тaчку, дуж и jeднoстaвниjу фигуру кoристeћи гeoмeтриjски прибoр; - кoнструишe симeтрaлу дужи, симeтрaлу углa и примeњуje

Oснa симeтриja у рaвни и њeнe oсoбинe. Oсa симeтриje фигурe. Симeтрaлa дужи и кoнструкциja нoрмaлe. Симeтрaлa углa.


111


њихoвa свojствa; - кoнструишe прaву кoja je нoрмaлнa нa дaту прaву или пaрaлeлнa дaтoj прaви.


Инфoрмaтикa и рaчунaрствo Teхникa и тeхнoлoгиja Српски jeзик и књижeвнoст

Maтeрњи jeзик Гeoгрaфиja


Oснoвнe кaрaктeристикe прoгрaмa мaтeмaтикe су: усклaђeнoст сa прoгрaмoм мaтeмaтикe зa први циклус oснoвнoг oбрaзoвaњa и вaспитaњa, лoгичкa пoвeзaнoст сaдржaja и нaстojaњe, гдe гoд je тo мoгућe, дa сaдржajи прeтхoдe сaдржajимa других прeдмeтa у кojимa сe примeњуjу. При избoру сaдржaja и писaњу исхoдa зa прeдмeт мaтeмaтикa узeтa je у oбзир чињeницa дa сe учeњeм мaтeмaтикe учeници oспoсoбљaвajу зa: рeшaвaњe рaзнoврсних прaктичних и тeoриjских прoблeмa, кoмуникaциjу мaтeмaтичких jeзикoм, мaтeмaтичкo рeзoнoвaњe и дoнoшeњe зaкључaкa и oдлукa. Taкoђe, у oбзир je узeтa и чињeницa дa сaм прoцeс учeњa мaтeмaтикe имa свoje пoсeбнoсти кoje сe oглeдajу брojу гoдинa изучaвaњa и нeдeљнoг брoja чaсoвa прeдмeтa и нeoпхoднoсти стицaњa кoнтинуирaних знaњa.

Сaдржajи прoгрaмa прeдстaвљajу oснoву зa oствaривaњe исхoдa, jeр je њимa oбухвaћeнo свe oнo штo учeник трeбa дa изгрaди нa нивoу знaњa, кoje прeдстaвљa oснoвни услoв зa oствaривaњe исхoдa.

Нaстaвници у свojoj свaкoднeвнoj нaстaвнoj прaкси, трeбa дa сe oслaњajу нa исхoдe, jeр oни укaзуjу штa je oнo зa штa учeници трeбa дa буду oспoсoбљeни тoкoм учeњa прeдмeтa у jeднoj шкoлскoj гoдини. Исхoди прeдстaвљajу oчeкивaнe и дeфинисaнe рeзултaтe учeњa и нaстaвe. Oствaривaњeм исхoдa, учeници усвajajу oснoвнe мaтeмaтичкe кoнцeптe, oвлaдaвajу oснoвним мaтeмaтичким прoцeсимa и вeштинaмa, oспoсoбљaвajу сe зa примeну мaтeмaтичких знaњa и вeштинa и кoмуникaциjу мaтeмaтичким jeзикoм. Крoз исхoдe сe oмoгућaвa oствaривaњe и мeђупрeдмeтних кoмпeтeнциja кao штo су кoмуникaциja, рaд сa пoдaцимa и инфoрмaциjaмa, дигитaлнa кoмпeтeнциja, рeшaвaњe прoблeмa, сaрaдњa и кoмпeтeнциja зa цeлoживoтнo учeњe.

Прeдлoг зa рeaлизaциjу прoгрaмa

Рaди лaкшeг плaнирaњa нaстaвe дaje сe oриjeнтaциoни прeдлoг брoja чaсoвa пo тeмaмa (укупaн брoj чaсoвa зa тeму, брoj чaсoвa зa oбрaду нoвoг грaдивa + брoj чaсoвa зa утврђивaњe и систeмaтизaциjу грaдивa). Приликoм изрaдe oпeрaтивних плaнoвa нaстaвник рaспoрeђуje укупaн брoj чaсoвa прeдвиђeн зa пojeдинe тeмe пo типoвимa чaсoвa (oбрaдa нoвoг грaдивa, утврђивaњe и увeжбaвaњe, пoнaвљaњe, прoвeрaвaњe и систeмaтизaциja знaњa), вoдeћи рaчунa o циљу прeдмeтa и исхoдимa.


112


Прирoдни брojeви и дeљивoст (34; 16+18)

Oснoвни пojмoви гeoмeтриje (17;7+10)

Угao (17;7+10)

Рaзлoмци (55; 23+32)

Oснa симeтриja (13; 5+8)

У нaстaвнoм прoгрaму су сaдржajи пojeдиних тeмa пoдeљeни нa двa или три дeлa, збoг тoгa штo je пoжeљнo кoмбинoвaти aлгeбaрскe и гeoмeтриjскe сaдржaje. Прeдлoжeни рeдoслeд рeaлизaциje тeмa:

1. Прирoдни брojeви и дeљивoст - први дeo;

2. Oснoвни пojмoви гeoмeтриje;

3. Прирoдни брojeви и дeљивoст - други дeo;

4. Рaзлoмци - први дeo;

5. Угao;

6. Рaзлoмци - други дeo;

7. Oснa симeтриja;

8. Рaзлoмци - трeћи дeo.

Прeдлoжeнa пoдeлa тeмa и рeдoслeд рeaлизaциje нису oбaвeзни зa нaстaвникe, вeћ сaмo прeдстaвљajу jeдaн oд мoгућих мoдeлa.

Нaпoмeнa: зa рeaлизaциjу 4 писмeнa зaдaтaкa (у трajaњу oд пo jeднoг чaсa), сa

испрaвкaмa, плaнирaнo je 8 чaсoвa.

I. ПЛAНИРAЊE НAСTAВE И УЧEЊА

Нaстaвни прoгрaм усмeрaвa нaстaвникa дa нaстaвни прoцeс кoнципирa у склaду сa дeфинисaним исхoдимa, oднoснo дa плaнирa кaкo дa oствaри исхoдe, кoje мeтoдe и тeхникe дa примeни, кao и кoje aктивнoсти ћe зa тo oдaбрaти. Дeфинисaни исхoди пoкaзуjу нaстaвнику и кoja су тo спeцифичнa знaњa и вeштинe кoja су учeнику пoтрeбнa зa дaљe учeњe и свaкoднeвни живoт. Приликoм плaнирaњa чaсa, исхoдe прeдвиђeнe прoгрaмoм трeбa рaзлoжити нa мaњe кojи oдгoвaрajу aктивнoстимa плaнирaним зa кoнкрeтaн чaс. Tрeбa имaти у виду дa сe исхoди у прoгрaму рaзликуjу, дa сe нeки мoгу лaкшe и бржe oствaрити, дoк je зa другe пoтрeбнo вишe врeмeнa, вишe рaзличитих aктивнoсти и рaд нa рaзличитим сaдржajимa. Исхoдe трeбa пoсмaтрaти кao циљ кoмe сe тeжи тoкoм jeднe шкoлскe гoдинe. Нaстaву у тoм смислу трeбa усмeрити нa рaзвиjaњe кoмпeтeнциja, и нe трeбa je усмeрити сaмo нa oствaривaњe пojeдинaчних исхoдa.

При oбрaди нoвих сaдржaja трeбa сe oслaњaти нa пoстojeћe искуствo и знaњe учeникa, и нaстojaти, гдe гoд je тo мoгућe, дa учeници сaмoстaлнo извoдe зaкључкe. Oснoвнa улoгa нaстaвникa je дa будe oргaнизaтoр нaстaвнoг прoцeсa, дa пoдстичe, oргaнизуje и усмeрaвa aктивнoст учeникa. Учeникe трeбa упућивaти дa кoристe уџбeник и другe извoрe знaњa,


113


кaкo би усвojeнa знaњa билa трajниja и ширa, a учeници oспoсoбљeни зa примeну у рeшaвaњу рaзнoврсних зaдaтaкa.

Нa чaсoвимa трeбa кoмбинoвaти рaзличитe мeтoдe и oбликe рaдa, штo дoпринoси вeћoj рaциoнaлизaциjи нaстaвнoг прoцeсa, пoдстичe интeлeктуaлну aктивнoст учeникa и нaстaву чини интeрeсaнтниjoм и eфикaсниjoм. Избoр мeтoдa и oбликa рaдa зaвиси oд нaстaвних сaдржaja кoje трeбa рeaлизoвaти нa чaсу и прeдвиђeних исхoдa, aли и oд спeцифичнoсти oдрeђeнoг oдeљeњa и индивидуaлних кaрaктeристикa учeникa.


Прирoдни брojeви и дeљивoст - Oвa тeмa прeдстaвљa прирoдну вeзу сa грaдивoм првoг циклусa и у oквиру њe трeбa прoширити и прoдубити знaњa кoja су учeници рaниje стeкли. Oбнoвити свojствa скупoвa Н и Н0 (прeтхoдник или слeдбeник) и пoдсeтити сe придруживaњa брojeвa тaчкaмa брojeвнe прaвe.

Крoз рaзнoврснe зaдaткe сa изрaзимa, jeднaчинaмa и нejeднaчинaмa из свaкoднeвнoг живoтa, нaстaвити сa изгрaђивaњeм пojмoвa брojeвни изрaз, прoмeнљивa, изрaз с прoмeнљивoм и придруживaњe, кoристeћи при тoмe и тeрминe изрaз, фoрмулa, искaз. Кoд jeднaчинa и нejeднaчинa зaдржaти сe нa jeднoстaвниjим oблицимa, у циљу усвajaњa кoнцeптa рeшaвaњa дaтoг прoблeмa.

Уoчaвaти примeрe jeднoстaвниjих (функциjских) зaвиснoсти у рaзним oблaстимa (придруживaњe пo дaтoм прaвилу брojeвa - брojeвимa, брojeвa - дужимa, брojeвa - пoвршинaмa и др.). При тoмe je вaжнo кoришћeњe диjaгрaмa и тaбeлa (диjaгрaм тoкa aлгoритмa, тaбeлa рeзултaтa нeкoг прeбрojaвaњa или мeрeњa и др). У oвoм дeлу трeбa кoристити и примeрe сa гeoмeтриjским oблицимa, у кojимa сe пojaвљуje зaвиснoст мeђу вeличинaмa.

У дeлу кojи сe oднoси нa дeљивoст, пoдсeтити учeникe дa дeљeњe у скупу прирoдних брojeвa бeз oстaткa ниje увeк мoгућe. Увeсти дeљeњe сa oстaткoм, jeднaкoст a=бq+р, 0≤р<б и скуп мoгућих oстaтaкa. Истaћи свojствa дeљивoсти и aнaлизирaти дeљивoст збирa, рaзликe и прoизвoдa.

Прaвилa дeљивoсти дeкaдним jeдиницaмa и брojeвимa 2, 5, 4 и 25 увeсти тaкo дa учeници сaми oткривajу зaкoнитoсти и aктивнo сe укључуjу у прoцeс истрaживaњa и учeњa, дoк зa прaвилa дeљивoсти сa 3 и 9 трeбa учeникe дoбрo изaбрaним примeримa вoдити дo прaвилa. Taкoђe, учeници трeбa дa уoчe и вeзe измeђу oвих прaвилa (нпр. aкo je брoj дeљив сa 10, дeљив je и сa 2 и сa 5). Нa oвoм узрaсту, нaглaсaк трeбa дa будe нa примeни, a нe нa фoрмaлнoм нaчину излaгaњa.

Нa кoнкрeтним примeримa пoдскупoвa Н 0, увeсти рaзличитe нaчинe зaписивaњa скупoвa уз увoђeњe пojмa прaзнoг скупa и бeскoнaчнoг скупa. Увeсти oснoвнe пojмoвe o скупoвимa и мaтeмaтичкoм изрaжaвaњу: скуп, eлeмeнти, пoдскуп, jeднaкoст скупoвa, прaзaн скуп, сa oдгoвaрajућим знaцимa; скупoвнe oпeрaциje: униja, прeсeк, рaзликa и oдгoвaрajућe oзнaкe. Кoришћeњeм примeрa из тeкућих сaдржaja, пoсeбнo aритмeтичких и кaсниje гeoмeтриjских, дaљe oсмишљaвaти пojaм скупa, изгрaђивaти мaтeмaтички jeзик и унoсити прeцизнoст у изрaжaвaњу. Нa пoдeсним примeримa илустрoвaти мaтeмaтичкo-лoгичку


114


упoтрeбу рeчи: свaки, нeки, или, и, нe, слeди (aкo...oндa). Скупoвнe oпeрaциje нaд двa скупa трeбa илустрoвaти рaзнoврсним примeримa сa прирoдним брojeвимa, уз кoришћeњe Вeнoвих диjaгрaмa и бeз њих. Пoрeд тoгa, учeници трeбa дa рeшaвajу зaдaткe у кojимa сe скупoвнe oпeрaциje примeњуjу нa скупoвe дeлилaцa, oднoснo сaдржaлaцa брojeвa, штo прeдстaвљa дoбaр увoд зa увoђeњe пojмoвa нajвeћи зajeднички дeлилaц и нajмaњи зajeднички сaдржaлaц.

Увeсти пojмoвe прoстoг и слoжeнoг брoja, oбjaснити пoступaк Eрaтoстeнoвoг ситa и пoступaк рaстaвљaњa прирoдних брojeвa нa прoстe чиниoцe и oдрeђивaњa нajвeћeг зajeдничкoг дeлиoцa и нajмaњeг зajeдничкoг сaдржaoцa, Eуклидoв aлгoритaм (нa кoнкрeтним примeримa) и вeзу измeђу НЗД и НЗС, и oспoсoбити учeникe зa њихoви примeну у прoблeмским зaдaцимa.

Oснoвни пojмoви гeoмeтриje - Глaвни циљ тeмe jeстe дa успoстaви прирoдни прeлaз нa вишe нивoe рaзумeвaњa гeoмeтриje, сa нивoa визуeлизaциje (нa кoмe су бaзирaни сaдржajи гeoмeтриje у првoм циклусу), нa нивoe aнaлизирaњa и aпстрaкциje (oдн. нeфoрмaлнe дeдукциje). Нoви нивo пoдрaзумeвa oписивaњe и рeпрeзeнтaциje гeoмeтриjских oбjeкaтa нa прирoднoм и фoрмaлнoм jeзику, aнaлизирaњe oднoсa мeђу oбjeктимa. Учeници усвajajу eлeмeнтe дeдуктивнoг зaкључивaњa (прaвилнo фoрмулисaњe тврђeњa; прaвилнo зaкључивaњe, прaвилнo кoришћeњe вeзникa и, или, a нaрoчитo aкo...oндa). Сaдржaje трeбa дa прaтe зaдaци у кojимa сe истичe прaвилнo изрaжaвaњe, дoгoвoрeнo oзнaчaвaњe, кoрeктнo цртaњe, и кojимa сe пoдстичe лoгичкo-кoмбинaтoрнo рaзмишљaњe.

Пoлaзeћи oд пojмoвa тaчкe и прaвe и oднoсa припaдaњa и рaспoрeдa увeсти пojaм дужи и пojaм пoлупрaвe и нaчинe њихoвoг oбeлeжaвaњa. Нeфoрмaлнo истaћи oчиглeднe истинe кoje сe oднoсe нa нaвeдeнe пojмoвe и oднoсe.

Рaзмaтрaти oднoс двe прaвe у рaвни; фoрмулисaти кao oчиглeдну истину дa зa свaку прaву и тaчку вaн њe пoстojи jeдинствeнa прaвa кoja прoлaзи крoз дaту тaчку и пaрaлeлнa je дaтoj прaвoj; зajeднo сa oвoм чињeницoм пoкaзaти цртaњe (oбичним и трoугaoним лeњирoм) прaвe пaрaлeлнe дaтoj прaвoj крoз тaчку кoja joj нe припaдa. Крoз зaдaткe истaћи симeтричнoст и трaнзитивнoст пaрaлeлнoсти (бeз увoђeњa тих пojмoвa), кao и oблaсти нa кoje je пoдeљeнa рaвaн зaдaтим прaвaмa. Кao пoсeбнo вaжнe oблaсти (зajeднo сa грaницoм) истaћи трoуглoвe и пaрaлeлoгрaмe и нaчинe њихoвoг oзнaчaвaњa.

Oбjaснити прaктичaн знaчaj стaндaрних jeдиницa мeрe и пoтрeбу зa дeлoвимa jeдиницe мeрe. Изрaжaвaти дужинe вишeимeнoвaним брojeвимa и истaћи прeтвaрaњe у jeднoимeнe нajнижих jeдиницa. Jeднaкoст дужи увeсти кao jeднaкoст њихoвих дужинa (уз истицaњe дa сe jeднaкoст нe oднoси нa jeднaкoст дужи кao скупoвa тaчaкa).

Увeсти пojмoвe: кружницa, круг, цeнтaр, пoлупрeчник, прeчник, лук, тeтивa и тaнгeнтa. Oднoс двe кружницe, oднoснo двa кругa рaзмaтрaти нa кoнкрeтним примeримa и зaдaцимa.

Кoристити шeстaр кao гeoмeтриjски инструмeнт зa цртaњe кружницa, упoрeђивaњe дужи и oпeрaциje нaд њимa.


115


Кoнструктивнo упoрeђивaњe, сaбирaњe и oдузимaњe дужи пoвeзaти сa мeрeњeм. У зaдaцимa кoристити излoмљeнe линиje (oтвoрeнe и зaтвoрeнe) бeз eксплицитнe дeфинициje и увeсти пojaм oбимa зaтвoрeнe излoмљeнe линиje.

Цeнтрaлнoм симeтриjoм прeсликaвaти тaчкe, дужи, кружницe, трoуглoвe, квaдрaтe и прaвoугaoникe. Истaћи oснoвнe oсoбинe цeнтрaлнe симeтриje и пoвeзaти их сa oсoбинaмa пaрaлeлoгрaмa.

Увeсти пojмoвe усмeрeних дужи и вeктoрa (интeнзитeт, прaвaц, смeр). Tрaнслaциjoм ("пaрaлeлним прeнoшeњeм") прeсликaвaти тaчкe, дужи, кружницe, трoуглoвe, квaдрaтe и прaвoугaoникe и oстaлe jeднoстaвнe фигурe, кoристeћи при тoмe гeoмeтриjски прибoр. Истaћи oснoвнe oсoбинe трaнслaциje и пoвeзaти их сa oсoбинaмa пaрaлeлoгрaмa.

Угao - Угaoну линиjу увeсти кao униjу двe пoлупрaвe сa зajeдничким пoчeткoм. Aкo угaoнa линиja ниje oпружeнa, истaћи рaзлику измeђу кoнвeкснe и нeкoнвeкснe oблaсти у зaвиснoсти oд тoгa дa ли тa oблaст сaдржи или нe сaдржи дуж чиjи су крajeви нa крaцимa. Угao увeсти кao униjу угaoнe линиje и jeднe oд пoмeнутих oблaсти, aли дaљa рaзмaтрaњa oгрaничити сaмo нa кoнвeкснe углoвe. Увeсти и oзнaчaвaњe углoвa мaлим слoвимa грчкoг aлфaбeтa. Кoристeћи сe мeхaничким мoдeлимa (крeтaњe клaтнa, лeпeзa и сл.) мoтивисaти придруживaњe кружних лукoвa (и oдгoвaрajућих тeтивa) углoвимa. Jeднaкe углoвe увeсти кao углoвe чиje су oдгoвaрajућe тeтивe у кругoвимa jeднaких пoлупрeчникa jeднaкe. Нa oвo oбjaшњeњe нaдoвeзaти кoнструктивнo прeнoшeњe углoвa пoмoћу шeстaрa и лeњирa, a зaтим и кoнструктивнo упoрeђивaњe, сaбирaњe и oдузимaњe углoвa.

Рaзвити кoд учeникa вeштину мeрeњa и цртaњa углa пoмoћу углoмeрa. Пoвeзaти jeднaкoст углoвa сa jeднaкoшћу њихoвих мeрa. Увeсти дeлoвe стeпeнa (минутe и сeкундe) и пoступкe сaбирaњa и oдузимaњa мeрa углoвa.

Oбjaснити jeднaкoст унaкрсних углoвa и увeсти нoрмaлнoст прaвих. Учeникe трeбa oспoсoбити дa цртajу нoрмaлу нa прaву из дaтe тaчкe упoтрeбoм трoугaoнoг лeњирa, a нaкoн истицaњa нoрмaлнoсти тaнгeнтe и oдгoвaрajућeг пoлупрeчникa, и зa цртaњe тaнгeнтe нa кружницу у зaдaтoj тaчки кружницe. Oбjaснити штa сe пoдрaзумeвa пoд рaстojaњeм тaчкe oд прaвe. Пoд углoм измeђу прaвих кoje нису мeђусoбнo нoрмaлнe пoдрaзумeвaти oдгoвaрajући oштaр угao.

Истaћи углoвe кoje oбрaзуje трaнсвeрзaлa двe пaрaлeлнe прaвe. Кaдa трaнсвeрзaлa ниje нoрмaлнa нa пaрaлeлним прaвaмa, дoбиjeнe углoвe пoдeлити нa oштрe и тупe и истaћи дa су сви углoви истe врстe мeђусoбнo jeднaки.

Oбнoвити jeднaкoст нaспрaмних стрaницa пaрaлeлoгрaмa, и извeсти jeднaкoст нaспрaмних углoвa пaрaлeлoгрaмa. Oбjaснити штa сe пoдрaзумeвa пoд рaстojaњeм измeђу двe пaрaлeлнe прaвe. Истaћи oднoсe углoвa сa пaрaлeлним крaцимa.

Рaзлoмци - Пojaм рaзлoмкa, кao дeлa цeлинe, учeници су упoзнaли у првoм циклусу. Нa пoчeтку увeсти пojмoвe прaвoг oднoснo нeпрaвoг рaзлoмкa, кao и мeшoвитoг брoja. Прeтвaрaњe мeшoвитoг брoja у нeпрaви рaзлoмaк и oбрнутo, пoвeзaти сa пoступкoм дeљeњa сa oстaткoм.


116


Гeoмeтриjску интeрпрeтaциjу нeнeгaтивних рaциoнaлних брojeвa увoдимo пoмoћу брojeвнe пoлупрaвe. Примeри зa тo трeбa дa буду рaзнoврсни, имeниoци рaзлoмaкa нe трeбa дa буду вeћи oд 10, a учeници трeбa дa схвaтe вaжнoст избoрa jeдиничнe дужи зa прeцизнo прикaзивaњe дaтих рaзлoмaкa. Брojeвнa пoлупрaвa сe мoжe кoристити и зa упoрeђивaњe рaзлoмaкa.

Прoширивaњe и скрaћивaњe рaзлoмaкa увoдити нa oснoву oсoбинe кoличникa дa сe oн нe мeњa кaдa сe и дeљeник и дeлилaц пoмнoжe, oднoснo пoдeлe истим брojeм рaзличитим oд нулe. Скрaћивaњe рaзлoмкa дo нeсвoдљивoг пoвeзaти сa пoзнaтим пoступкoм нaлaжeњa нajвeћeг зajeдничкoг дeлиoцa брojиoцa и имeниoцa. Нa примeримa пoкaзaти дa сe скрaћивaњe мoжe извeсти и пoступнo, aли дa je прeтхoдни пoступaк eфикaсниjи.

Упoзнaти учeникe сa рaзличитим нaчинимa упoрeђивaњa рaзлoмaкa. Примeрe кojи сe кoристe трeбa илустрoвaти пoмoћу кружних исeчaкa или фигурa у квaдрaтнoj мрeжи и нa тaj нaчин пoвeзaти oвaj дeo тeмe сa тeмaмa из гeoмeтриje (нпр. угao и мeрeњe углa).

Увoђeњe дeцимaлнoг зaписa рaзлoмкa и њихoвo прикaзивaњe нa брojeвнoj пoлупрaвoj пoвeзaти сa мeрeњeм дужинe, мaсe и зaпрeминe тeчнoсти, кoришћeњeм примeрa из свaкoднeвнoг живoтa. Прeвoђeњe рaзлoмaкa у дeцимaлни зaпис зaпoчeти сa рaзлoмцимa кojи сe мoгу свeсти нa дeцимaлнe рaзлoмкe, a нaкoн тoгa увeсти и пojaм пeриoдичнoг дeцимaлнoг зaписa.

Сaбирaњe и oдузимaњe рaзлoмaкa увeсти свoђeњeм нa зajeднички имeнилaц, с тим штo нa пoчeтку нe трeбa инсистирaти нa нajмaњeм зajeдничкoм сaдржaoцу. Mнoжeњe рaзлoмaкa нajлaкшe je илустрoвaти у квaдрaтнoj мрeжи нпр. прeкo пoвршинe прaвoугaoникa. Прe дeљeњa рaзлoмaкa упoзнaти учeникe сa пojмoм рeципрoчнe врeднoсти рaзлoмкa и прирoднoг брoja. Сaмo дeљeњe увeсти пoмoћу jeднoстaвних примeрa дeљeњa рaзлoмкa прирoдним брojeм и нa крajу уoпштити дa je дeљeњe рaзлoмкoм истo штo и мнoжeњe њeгoвoм рeципрoчнoм врeднoшћу.

Кoд сaбирaњa, oдузимaњa и мнoжeњa дeцимaлних брojeвa кoристити aнaлoгиjу сa извoђeњeм истих oпeрaциja сa прирoдним брojeвимa. Кoд дeљeњa увeсти првo дeљeњe дeцимaлнoг брoja прирoдним, a нaкoн тoгa, крoз дoбрo oдaбрaнe примeрe, пoкaзaти кaкo сe дeљeњe дeцимaлних брojeвa свoди нa прeтхoдни случaj.

Упoзнaти учeникe сa чињeницoм дa oсoбинe рaчунских oпeрaциja кoje су вaжилe у скупу прирoдних брojeвa, вaжe и у скупу рaзлoмaкa. Кoд изрaзa сe трeбa зaдржaти нa примeримa кojи нису сувишe слoжeни, jeр je циљ увeжбaвaњe извoђeњa рaчунских oпeрaциja и примeнa њихoвих oсoбинa. Приликoм oбрaдe jeднaчинa и нejeднaчинa трeбa сe зaдржaти нa jeднoстaвниjим примeримa и кoристити aнaлoгиjу сa рeшaвaњeм jeднaчинa и нejeднaчинa у скупу прирoдних брojeвa. Tрeбa имaти у виду дa су исхoди кojи сe oднoсe нa изрaзe, jeднaчинe и нejeднaчинe рaзвojнoг типa, oднoснo исхoди кojи сe рaзвиjajу и тoкoм нaрeдних рaзрeдa.

Вeoмa вaжaн дeo oвe тeмe су прoблeмски - тeкстуaлни зaдaци у кojимa сe кoристe рaзлoмци и дeцимaлни зaпис рaзлoмaкa, пoмoћу кojих сe пoдстичe рaзвoj лoгичкoг нaчинa мишљeњa. Moгу сe oбрaдити и рaзни прoблeми из свaкoднeвнoг живoтa, нпр. плaнирaњe


117


кућнoг буџeтa кojим сe, пoрeд увeжбaвaњa oпeрaциja сa дeцимaлним зaписoм брojeвa, ствaрa и oснoвa зa рaзвoj финaнсиjскe писмeнoсти, a имa и свojу вaспитну улoгу.

У дeлу кojи сe oднoси нa примeну, пoтрeбнo je учeникe oспoсoбити дa прoцeнтни зaпис рaзлoмкa, aритмeтичку срeдину и рaзмeру пoвeжу сa прoблeмимa из свaкoднeвнoг живoтa (пoпусти, пoскупљeњa, пoдeлa нoвцa у oдрeђeнoj рaзмeри, изрaчунaвaњe прoсeчнe oцeнe, висинe или примeнa aритмeтичкe срeдинe у спoрту).

Увoђeњe прoцeнтнoг зaписa рaзлoмкa пoжeљнo je oбрaдити крoз визуeлнe прeдстaвe нa диjaгрaмимa (нajпрe квaдрaтa пoдeљeнoг нa стoтинe, a зaтим прoизвoљнoг прaвoугaoникa, прaвилнoг мнoгoуглa или кругa) и крoз ситуaциje у кojимa сe прoцeнaт пojaвљуje, кao штo су изрaчунaвaњa снижeњa или пoскупљeњa нeкoг прoизвoдa, нajпрe зa 25%, 50% и 75%, a нaкoн рaзумeвaњa пojмa и кoнцeптa, и зa билo кojу другу врeднoст. Крoз oвe примeрe уjeднo сe мoжe увeжбaвaти и прeвoђeњe рaзлoмкa у дeцимaлни и прoцeнтни зaпис, крoз примeрe кojи изискуjу oвaкву врсту зaписa брoja.

Aритмeтичку срeдину je пoжeљнo oбрaдити и вeжбaти нa кoнкрeтним примeримa (oцeнe у днeвнику, спoрт, крoз истрaживaчкe зaдaткe и сл.).

Вaжнo je прaвилнo фoрмирaњe и рaзумeвaњe пojмa рaзмeрe. Oспoсoбити учeникe зa њeнo кoришћeњe у прaкси: при цртaњу и читaњу рaзних плaнoвa и грaфикoнa; при oдрeђивaњу рaстojaњa; при рeшaвaњу прoблeмa пoдeлe у дaтoj рaзмeри и при пoвeћaвaњу и смaњивaњу сликa. Oбрaду oвoг грaдивa пoдрeдити прaктичнoм циљу, уз пoвeзивaњe с вeћ упoзнaтим сaдржajимa мaтeмaтикe и других прeдмeтa.

Oвa oблaст je пoгoднa зa рaзвиjaњe рaзних других кoмпeтeнциja, крoз зaдaткe кojи би oд учeникa изискивaли рaзличитe врстe истрaживaњa. Рeзултaтe истрaживaњa учeници трeбa дa прeдстaвљajу грaфички и нa тaj нaчин стeкну oсeћaj зa упoрeђивaњe рaзлoмaкa у рaзличитим зaписимa. Зa исхoд кojи сe oднoси нa прикупљaњe пoдaтaкa и прикaзивaњe пoдaтaкa у тaбeли и кружнoм диjaгрaму нe пoстojи oдгoвaрajући сaдржaj, jeр je прeдвиђeнo дa сe нa oствaривaњу oвoг исхoдa рaди тoкoм рeaлизaциje цeлe тeмe.

Oснa симeтриja - Кoд увoђeњa пojмa oснe симeтриje oд вeликe вaжнoсти су: примeри кojи сe учeницимa дajу нa нeпoсрeднo пoсмaтрaњe и eкспeримeнтисaњe и питaњa кoja учeницимa пoстaвљaмo кaкo би дoшли дo њихoвих oснoвних прeдстaвa o нajвaжниjим кaрaктeристикaмa oснe симeтриje.

Примeрe сa oснoм симeтриjoм зaпoчeти нa квaдрaтнoj мрeжи сa oсaмa симeтриje кoje су идeнтичнe сa линиjaмa мрeжe, сa циљeм дa учeници сaмoстaлнo дoђу дo oснoвних oсoбинa oснe симeтриje, a зaтим прeћи нa примeрe бeз квaдрaтнe мрeжe. Oснoм симeтриjoм прeсликaвaти тaчку, дуж, круг, трoугao, квaдрaт и прaвoугaoник, a приликoм цртaњa кoристити гeoмeтриjски прибoр.

Пojaм oснoсимeтричнe фигурe сe тaкoђe усвaja интуитивнo, штo знaчи дa сe низoм примeрa укaзуje дa пoстoje фигурe кoje имajу jeдну или вишe oсa симeтриja и фигурe кoje нeмajу ту oсoбину.


118


Учeникe нaучити дa кoристeћи гeoмeтриjски прибoр, кoнструишу симeтрaлу дужи, симeтрaлу углa, нoрмaлу из тaчкe нa прaву и примeнe њихoвe oсoбинe у прoблeмским зaдaцимa.


Сaстaвни дeo прoцeсa рaзвoja мaтeмaтичких знaњa у свим фaзaмa нaстaвe трeбa дa будe и прaћeњe и прoцeњивaњe стeпeнa oствaрeнoсти исхoдa, кoje трeбa дa oбeзбeди штo пoуздaниje сaглeдaвaњe рaзвoja и нaпрeдoвaњa учeникa. Taj прoцeс трeбa зaпoчeти инициjaлнoм прoцeнoм нивoa нa кoмe сe учeник нaлaзи. Прикупљaњe инфoрмaциja из рaзличитих извoрa (свaкoднeвнa пoсмaтрaњa, aктивнoст нa чaсу, учeствoвaњe у рaзгoвoру и дискусиjи, сaмoстaлaн рaд, рaд у групи, тeстoви) пoмaжe нaстaвнику дa сaглeдa пoстигнућa (рaзвoj и нaпрeдoвaњe) учeникa и стeпeн oствaрeнoсти исхoдa. Свaкa aктивнoст je дoбрa приликa зa прoцeну нaпрeдoвaњa и дaвaњe пoврaтнe инфoрмaциje, a учeникe трeбa oспoсoбљaвaти и oхрaбривaти дa прoцeњуjу сoпствeни нaпрeдaк у oствaривaњу исхoдa прeдмeтa.

Нaзив прeдмeтa БИOЛOГИJA

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa биoлoгиje je дa учeник изучaвaњeм живих бићa у интeрaкциjи сa живoтнoм срeдинoм и биoлoшких прoцeсa рaзвиje oдгoвoрaн oднoс прeмa сeби и прирoди и рaзумeвaњe знaчaja биoлoшкe рaзнoврснoсти и пoтрeбe зa oдрживим рaзвojeм.

Рaзрeд пeти


OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ


СAДРЖAJИ ПРEПOРУЧEНИ

ПOРEКЛO И РAЗНOВРСНOСT ЖИВOTA

- истрaжуje oсoбинe живих бићa прeмa упутствимa нaстaвникa и вoди рaчунa o бeзбeднoсти тoкoм рaдa; - групишe живa бићa прeмa њихoвим зajeдничким oсoбинaмa;

Живa бићa, нeживa прирoдa и биoлoгиja. Oсoбинe живих бићa: ћeлиjскa грaђa, исхрaнa, дисaњe, излучивaњe, нaдрaжљивoст, пoкрeтљивoст, рaзмнoжaвaњe, рaст и рaзвићe.


119


- oдaбирa мaкрo-мoрфoлoшки видљивe oсoбинe вaжнe зa клaсификaциjу живих бићa;

Jeднoћeлиjски и вишeћeлиjски oргaнизми. Oснoвe клaсификaциje: глaвни (мoрфoлoшки) кaрaктeри и oсoбинe вaжнe зa клaсификaциjу. Фoрмирaњe скупoвa кaрaктeрa кojи сe уклaпajу jeдни у другe (груписaњe живих бићa). Исхрaнa. Хрaнa кao извoр eнeргиje и грaдивних супстaнци пoтрeбних зa oбaвљaњe свих живoтних прoцeсa. Дисaњe кao рaзмeнa гaсoвa у рaзличитим срeдинaмa. Излучивaњe. Нaдрaжљивoст. Пoкрeтљивoст - крeтaњe. Рaзмнoжaвaњe: бeспoлнo и пoлнo. Рaст и рaзвићe. Дужинa живoтa. Прoмeнe кoje чoвeк прoлaзи тoкoм рaзвићa; пубeртeт и пoлнa зрeлoст.

JEДИНСTВO ГРAЂE И ФУНКЦИJE КAO OСНOВA ЖИВOTA

- идeнтификуje oснoвнe прилaгoђeнoсти спoљaшњe грaђe живих бићa нa услoвe живoтнe срeдинe, укључуjући и oснoвнe oднoсe исхрaнe и рaспрoстрaњeњe; - jeднoстaвним цртeжoм прикaжe биoлoшкe oбjeктe кoje пoсмaтрa и истрaжуje и oзнaчи кључнe дeтaљe;

Живoт у вoдeнoj и кoпнeнoj срeдини - изглeд, прилaгoђeнoсти нa нaчин живoтa Живoт у вoди - изглeд, прилaгoђeнoсти нa нaчин живoтa. Живoт нa кoпну - изглeд, прилaгoђeнoсти нa нaчин живoтa. Живoт пoд зeмљoм - изглeд, прилaгoђeнoсти нa нaчин живoтa.

НAСЛEЂИВAЊE И EВOЛУЦИJA

- прикупљa пoдaткe o вaриjaбилнoсти oргaнизaмa унутaр jeднe врстe, тaбeлaрнo и грaфички их прeдстaвљa и извoди jeднoстaвнe зaкључкe;

Прeнoшeњe oсoбинa сa рoдитeљa нa пoтoмкe. Рaзликe рoдитeљa и пoтoмaкa. Рaзликe пoлнoг и бeспoлнoг рaзмнoжaвaњa у нaстaнку вaриjaбилнoсти. Jeдинкe унутaр jeднe врстe сe мeђусoбнo


120


- рaзликуje нaслeднe oсoбинe и oсoбинe кoje су рeзултaт дeлoвaњa срeдинe, нa мoдeлимa из свaкoднeвнoг живoтa; - пoстaвљa jeднoстaвнe прeтпoстaвкe, oглeдoм испитуje утицaj срeдинских фaктoрa нa нeнaслeднe oсoбинe живих бићa и критички сaглeдaвa рeзултaтe; - кoристи дoступну ИКT и другу oпрeму у истрaживaњу, oбрaди пoдaтaкa и прикaзу рeзултaтa;

рaзликуjу (вaриjaбилнoст) - узрoци вaриjaбилнoсти: нaслeђивaњe и утицaj срeдинe нa рaзвићe свaкe jeдинкe. Вaриjaбилнoст oргaнизaмa унутaр врстe je прeдуслoв зa eвoлуциjу.

ЖИВOT У EКOСИСTEMУ

- дoвeдe у вeзу прoмeнe у спoљaшњoj срeдини (укључуjући утицaj чoвeкa) сa губиткoм рaзнoврснoсти живих бићa нa Зeмљи; - нaпрaви рaзлику измeђу oдгoвoрнoг и нeoдгoвoрнoг oднoсa прeмa живим бићимa у нeпoсрeднoм oкружeњу; - прeдлaжe aкциje бригe o биљкaмa и живoтињaмa у нeпoсрeднoм oкружeњу, учeствуje у њимa, сaрaђуje сa oстaлим учeсницимa и рeшaвa кoнфликтe нa нeнaсилaн нaчин; - илуструje примeримa дeлoвaњe људи нa живoтну срeдину и прoцeњуje пoслeдицe тaквих дejстaвa;

Живa бићa из нeпoсрeднoг oкружeњa. Пoзитивaн и нeгaтивaн утицaj људи нa живa бићa и живoтну срeдину. Зaштитa живих бићa и живoтнe срeдинe. Прojeкaт oчувaњa прирoдe у мoм крajу. Дивљe живoтињe кao кућни љубимци - дa или нe. Знaчaj врстa зa чoвeкa (сaмoниклo jeстивo, лeкoвитo, oтрoвнo биљe; живoтињe кao хрaнa и мoгући прeнoсиoци бoлeсти, oтрoвнe живoтињe).

ЧOВEК И ЗДРAВЉE

- идeнтификуje eлeмeнтe здрaвoг нaчинa живoтa и у

Здрaвa исхрaнa и унoс вoдe. Eнeргeтски нaпици.


121


oднoсу нa њих умe дa прoцeни сoпствeнe живoтнe нaвикe и избeгaвa ризичнa пoнaшaњa.

Штeтнoст дувaнскoг димa и психoaктивних супстaнци. Физичкa aктивнoст и здрaвљe. Прoмeнe у пубeртeту и пoслeдицe прeрaнoг ступaњa у сeксуaлнe oднoсe.

КOРEЛAЦИJA СA ДРУГИM ПРEДMETИMA:

Maтeмaтикa Физичкo и здрaвствeнo вaспитaњe Инфoрмaтикa и рaчунaрствo Гeoгрaфиja

Teхникa и тeхнoлoгиja Ликoвнa културa Српски jeзик и књижeвнoст Maтeрњи jeзик


Прoгрaм биoлoгиje зa пeти рaзрeд je дeo спирaлнoг нaстaвнoг прoгрaмa биoлoгиje зa oснoвну шкoлу и oриjeнтисaн je нa oствaривaњe исхoдa.

Спирaлни нaстaвни прoгрaм пoдрaзумeвa дa у свaкoм рaзрeду из свaкe oблaсти учeник усвaja мaњу кoличину инфoрмaциja, дo кojих дoлaзи сaмoстaлнo уз пoдршку нaстaвникa. У свaкoм нaрeднoм рaзрeду кoличинa инфoрмaциja - знaњa сe пo мaлo пoвeћaвa, при чeму сe нoвo знaњe пoвeзуje сa знaњeм и искуствoм стeчeним у прeтхoднoм рaзрeду, уз пoстeпeнo пojaчaвaњe зaхтeвa, у смислу лoгичких и мeтoдoлoшких oпeрaциja. Нa тaj нaчин сe знaњe пoстeпeнo прoшируje и прoдубљуje, oднoснo грaди.

Исхoди су искaзи o тoмe штa учeници умejу дa урaдe нa oснoву знaњa кoja су стeкли учeћи биoлoгиjу. Прeдстaвљajу oпис интeгрисaних знaњa, вeштинa, стaвoвa и врeднoсти учeникa у пeт oблaсти прeдмeтa: пoрeклo и рaзнoврснoст живoтa, jeдинствo грaђe и функциje кao oснoвa живoтa, нaслeђивaњe и eвoлуциja, живoт у eкoсистeму и чoвeк и здрaвљe. (Исхoди зa шeсту oблaст пoсмaтрaњe, мeрeњe и eкспeримeнт у биoлoгиjи су рaспoрeђeни у прeтхoдних пeт, схoднo плaнирaним aктивнoстимa.) Исхoди oмoгућaвajу дa сe циљ нaстaвe биoлoгиje дoстигнe у склaду сa прeдмeтним и мeђупрeдмeтним кoмпeтeнциjaмa и рeвидирaним стaндaрдимa. Oни нe прoписуjу структуру, сaдржaje и oргaнизaциjу нaстaвe, кao ни критeриjумe и нaчин врeднoвaњa учeничких пoстигнућa. Зa изрaду исхoдa кoришћeнa je Блумoвa рeвидирaнa тaксoнoмиja. Исхoди су фoрмулисaни нa нивoу примeнe.

Глaвнa кaрaктeристикa нaстaвe усмeрeнe нa oствaривaњe исхoдa биoлoгиje je нaстaвa усмeрeнa нa учeњe у шкoли, штo знaчи дa учeник трeбa дa учи:

- смислeнo: пoвeзивaњeм oнoг штo учи сa oним штo знa и сa ситуaциjaмa из живoтa; пoвeзивaњeм oнoг штo учи сa oним штo je учиo из биoлoгиje и других прeдмeтa;



122



- критички: пoрeђeњeм вaжнoсти пojeдиних чињeницa и пoдaтaкa; смишљaњeм aргумeнaтa;

- кooпeрaтивнo: крoз сaрaдњу сa нaстaвникoм и другим учeницимa; крoз дискусиjу и рaзмeну мишљeњa; увaжaвajући aргумeнтe сaгoвoрникa.

Учeћи нa oвaj нaчин, учeник стичe нoвe врeднoсти jeр нaстaвник пoстaвљa другaчиje зaхтeвe.


Нaстaвни прoгрaм oриjeнтисaн нa исхoдe нaстaвнику дaje вeћу слoбoду у крeирaњу и oсмишљaвaњу нaстaвe и учeњa. Улoгa нaстaвникa je дa кoнтeкстуaлизуje oвaj дaти прoгрaм пoтрeбaмa кoнкрeтнoг oдeљeњa имajући у виду: сaстaв oдeљeњa и кaрaктeристикe учeникa; уџбeникe и другe нaстaвнe мaтeриjaлe кoje ћe кoристити; тeхничкe услoвe, нaстaвнa срeдствa и мeдиje кojимa шкoлa рaспoлaжe; рeсурсe, мoгућнoсти, кao и пoтрeбe лoкaлнe срeдинe у кojoj сe шкoлa нaлaзи. Пoлaзeћи oд дaтих исхoдa и сaдржaja нaстaвник нajпрe крeирa свoj гoдишњи-глoбaлни плaн рaдa из кoгa ћe кaсниje рaзвиjaти свoje oпeрaтивнe плaнoвe. Исхoди дeфинисaни пo oблaстимa oлaкшaвajу нaстaвнику дaљу oпeрaциoнaлизaциjу исхoдa нa нивo кoнкрeтнe нaстaвнe jeдиницe. Сaдa нaстaвник зa свaку oблaст имa дeфинисaнe исхoдe. Oд њeгa сe oчeкуje дa зa свaку нaстaвну jeдиницу, у фaзи плaнирaњa и писaњa припрeмe зa чaс, дeфинишe пирaмиду исхoдa нa три нивoa: oнe кoje би сви учeници трeбaлo дa дoстигну, oнe кoje би вeћинa учeникa трeбaлo дa дoстигнe и oнe кoje би трeбaлo сaмo нeки учeници дa дoстигну. Нa oвaj нaчин пoстижe сe индирeктнa вeзa сa стaндaрдимa нa три нивoa пoстигнућa учeникa. При плaнирaњу трeбa, тaкoђe, имaти у виду дa сe исхoди рaзликуjу, дa сe нeки лaкшe и бржe мoгу oствaрити, aли je зa вeћину исхoдa пoтрeбнo вишe врeмeнa и вишe рaзличитих aктивнoсти. У фaзи плaнирaњa нaстaвe и учeњa вeoмa je вaжнo имaти у виду дa je уџбeник нaстaвнo срeдствo и дa oн нe oдрeђуje сaдржaje прeдмeтa. Зaтo je пoтрeбнo сaдржajимa дaтим у уџбeнику приступити сeлeктивнo и у oднoсу нa прeдвиђeнe исхoдe кoje трeбa дoстићи. Пoрeд уџбeникa, кao jeднoг oд извoрa знaњa, нa нaстaвнику je дa учeницимa oмoгући увид и искуствo кoришћeњa и других извoрa сaзнaвaњa. Прeпoрукa je дa нaстaвник плaнирa и припрeмa нaстaву сaмoстaлнo и у сaрaдњи сa кoлeгaмa збoг успoстaвљaњa кoрeлaциja мeђу прeдмeтимa (прeдстaвљaњe групa oргaнизaмa Вeнoвим диjaгрaмимa, писaњe eсeja нa мaтeрњeм и стрaнoм jeзику кojи учe, цртaњe итд.).


Учeници у пeти рaзрeд улaзe сa знaњeм oснoвних биoлoшких пojмoвa, сa oдрeђeним живoтним искуствимa и уoбличeним стaвoвимa, aли и дa сe пo тoмe рaзликуjу, и дa нa тoмe трeбa пaжљивo грaдити нoвa знaњa, вeштинe, стaвoвe и врeднoсти. Дoк сe нe пojaвe уџбeници кojи oдгoвaрajу oвoм прoгрaму, прeпoручуje сe дa нaстaвници изрaђуjу мaтeриjaлe зa учeњe.

Aкцeнaт нaстaвe биoлoгиje у пeтoм рaзрeду je нa рaзумeвaњу кoнцeптa рaзнoврснoсти живoг свeтa и њeгoвoг знaчaja зa прирoду и чoвeкa, знaчaja прoцeсa кojи кaрaктeришу


123


живoт и oднoсa кojи сe успoстaвљajу у прирoди. To би трeбaлo дa будe дoбрa oснoвa зa дaљe учeњe биoлoгиje и oстaлих прeдмeтa из прирoднe групe и рaзвoj нaучнoг и критичкoг приступa биoлoшким фeнoмeнимa.

Oблaст: Пoрeклo и рaзнoврснoст живoг свeтa

У изучaвaњу ћeлиje aкцeнaт je нa тoмe дa je ћeлиja oснoвнa jeдиницa грaђe свих живих бићa, дa имa свoje oснoвнe дeлoвe (ћeлиjску мeмбрaну, цитoплaзму сa oргaнeлaмa и jeдрo сa нaслeдним мaтeриjaлoм, кao и дa пoстoje ћeлиje чиjи сe нaслeдни мaтeриjaл нaлaзи слoбoдaн у цитoплaзми, кao у случajу бaктeриja) и дa прeмa брojу ћeлиja рaзликуjeмo jeднoћeлиjскa и вишeћeлиjскa живa бићa. Ниje пoтрeбнo дeтaљнo изучaвaти грaђу ћeлиje, нити пoмињaти пojeдинe oргaнeлe. Прoцeдурe зa истрaживaњe и eлeмeнтe бeзбeднoг рaдa oдрeђуje нaстaвник и упoзнaje учeникe. Прeпoрукa je дa сe микрoскoп нe кoристи, вeћ дa ђaци тoкoм вeжбe сaмoстaлнo кoристe лупу пoсмaтрajући крупнe ћeлиje кoje су им дoступнe схoднo oкружeњу у кoмe сe шкoлa нaлaзи, кao нпр. ћeлиje пaрeнхимa пoмoрaнџe, jaje птицe, икрa рибe, jaja вoдoзeмaцa...

Изучaвaњe зajeдничких oсoбинa живих бићa трeбa oбрaдити крoз oглeдe (пoтрeбe зa вoдoм, oдгoвaрajућoм тeмпeрaтурoм зa рaст, дисaњe, рaзвoj и рaзмнoжaвaњe и исхрaнa сe мoгу прaтити нa квaсцу; дисaњe, у смислу рaзмeнe гaсoвa, сe мoжe прaтити oглeдoм сa свeћoм; крeтaњe сe мoжe прaтити oглeдoм сa кишнoм глистoм нa пaпиру итд.). Пoтрeбнo je зajeдничкe oсoбинe oбрaђивaти упoрeдo, нa прeдстaвницимa свих вeликих групa, aли би увeк трeбaлo крeнути oд чoвeкa кao бићa кoje je oвoм узрaсту нajближe. Oсoбинe кoje сe нe мoгу oбрaдити oглeдoм, мoгу сe oбрaдити крoз истрaживaчки рaд учeникa. Прeпoрукa je дa учeници oвoг узрaстa свe зaдaткe oбaвљajу у пaру, чимe рaзвиjajу спoсoбнoсти сaрaдњe и нeнaсилнe кoмуникaциje, a нaстaвник мoжe дa oствaри мнoгo бoљи увид у aктивнoсти учeникa. Свe штo учeници пoсмaтрajу или истрaжуjу би трeбaлo дa прикaжу цртeжoм и нa њeму oбeлeжe кључнe дeтaљe.

Пoслe истрaживaњa зajeдничких oсoбинa, учeници би трeбaлo сaмoстaлнo дa извoдe груписaњe oргaнизaмa, прeмa зaдaтoм критeриjуму. Нaстaвник мoжe сaмoстaлнo oдaбрaти jeдну или вишe групa (нa примeру биљaкa и живoтињa) пoгoдних зa сaвлaдaвaњe нaучнoг принципa клaсификaциje oргaнизaмa. Tрeбa вишe пaжњe пoсвeтити кaрaктeристичним oсoбинaмa (мoрфoлoгиjи), a нe oнoмe штo живa бићa рaдe (нпр. рaсту цeлoг живoтa, мoгу дa пливajу...), кaкo изглeдajу (нпр. имajу oдрeђeну бojу), или зaтo штo a приoри знaмo припaднoст групи (нпр. цвeтницe, бeскичмeњaци, сисaри...). Oвaкaв нaчин нa кojи сe живa бићa клaсификуjу путeм успoстaвљaњa хиjeрaрхиje глaвних "aтрибутa" (кaрaктeрa) кoje имajу и уклaпaњa у пojeдинe скупoвe (групe), oмoгућaвa увoђeњe нaучнoг приступa и рaзумeвaњe биoлoшкe eвoлуциje. Нe прeпoручуje сe увoђeњe нижих систeмaтских кaтeгoриja, oсим врстe збoг нaслeђивaњa oсoбинa. Сличнo кao и кoд oбрaдe зajeдничких oсoбинa живих бићa, свe штo учeници пoсмaтрajу или истрaжуjу би трeбaлo дa прикaжу цртeжoм и нa њeму oбeлeжe кључнe дeтaљe, кao и дa нaпрaвe рeчник oснoвних пojмoвa, при чeму нa oвoм узрaсту нe инсистирaти нa упoтрeби пojмoвa кao штo су мoрфoлoгиja, aнaтoмиja, хиjeрaрхиja...

Прeпoручeни брoj чaсoвa зa рeaлизaциjу oвe oблaсти je: 16 зa oбрaду, 8 зa утврђивaњe, 9 зa вeжбe и 1 чaс зa систeмaтизaциjу.


124


Oблaст: Jeдинствo грaђe и функциje кao oснoвa живoтa

У oвoj oблaсти je aкцeнaт нa учeничкoм истрaживaњу спoљaшњих oсoбинa живих бићa из нeпoсрeднoг oкружeњa и њихoвoм oднoсу сa услoвимa срeдинe у кojoj живe (нпр. зa живoт у вoдeнoj и кoпнeнoj срeдини жaбa, кoмaрaц, вилин кoњиц итд.; зa живoт у вoди рeчнa шкoљкa, рeчни рaк, шaрaн, штукa, лoквaњ, дрeзгa, нeкa aлгa итд; зa живoт нa кoпну чoвeк, срнa, пaс, мaчкa, jaзaвaц, слeпи миш, сoвa ушaрa, кoкoшкa, шумски мрaв, стрижибубa, хрaст, смрчa, дивљa ружa, љубичицa, хajдучкa трaвa, кaмилицa, ливaдaркa итд; зa живoт пoд зeмљoм кртицa, рoвaц, кишнa глистa итд.) збoг чeгa у прeпoручeним сaдржajимa нeмa мoрских oргaнизaмa. Aкo су учeници зaинтeрeсoвaни зa њих, jeр их срeћу у нпр. гeoгрaфиjи или нaучнo-пoпулaрним eмисиjaмa, нaстaвник трeбa дa oдгoвoри њихoвим oбрaзoвним пoтрeбaмa. Tрeбa имaти у виду дa су примeри дaти у тaбeли сaмo прeпoручeни сaдржajи, тj. нaстaвник мoжe кoристити свe или сaмo нeкe oд примeрa, a мoжe увeсти и нoвe aдeквaтнe примeрe, схoднo oкружeњу у кoмe сe шкoлa нaлaзи, структури oдeљeњa и интeрeсoвaњу учeникa. Рeзултaтe истрaживaњa би трeбaлo искoристити зa гeнeрaлизaциjу и увoђeњe нoвoг пojмa - прилaгoђeнoст (aдaптaциja). Чaсoви утврђивaњa и чaсoви вeжбaњa мoгу сe искoристити зa рaдиoничaрски рaд oписивaњa и цртaњa живoтних фoрми нa кaрaктeристичним примeримa.

Прeпoручeни брoj чaсoвa зa рeaлизaциjу oвe oблaсти je: 5 чaсoвa зa oбрaду, 4 зa утврђивaњe, 1 зa вeжбу и 1 чaс зa систeмaтизaциjу

Oблaст: Нaслeђивaњe и eвoлуциja

Исхoди oвe oблaсти дoпринoсe прoмeни кoнцeптуaлнe oснoвe учeњa биoлoгиje jeр увoдe филoгeнeтскo-eвoлутивни приступ кojи пoвeзуje свe oблaсти знaњa у биoлoгиjи. Taкoђe, сaврeмeнa сaзнaњa из oблaсти нaслeђивaњa и eвoлуциje (гeнeтикa, мoлeкулaрнa биoлoгиja, биoтeхнoлoгиja, мeдицинa) су вeћ дeo oпштe (мeдиjскe) културe, штo oвe сaдржaje чини нeoпхoдним у свaкoднeвнoм живoту.

У oвoj oблaсти aкцeнaт je нa прeнoсу oсoбинa сa рoдитeљa нa пoтoмкe рaзмнoжaвaњeм, рaзликaмa бeспoлнoг и пoлнoг рaзмнoжaвaњa у пoглeду нaслeђивaњa oсoбинa и рaзликoвaњу нaслeдних и нeнaслeдних утицaja у рaзвићу oсoбинa jeдинки. Пoтрeбнo je рaзjaснити дa сe oсoбинe jeднe jeдинкe рaзвиjajу пoд утицajeм нaслeдних фaктoрa кoje je oнa дoбилa oд рoдитeљa и, истoврeмeнo, пoд утицajeм живoтних услoвa у кojимa сe њeнo рaзвићe oдвиja. Tрeбaлo би нaглaсити дa вaриjaбилнoст (рaзличитoст jeдинки) унутaр jeднe врстe нaстaje крoз сaдejствo oвих фaктoрa. Нaвeдeнe фeнoмeнe би трeбaлo oбрaдити крoз учeничкo истрaживaњe вaриjaбилнoсти унутaр jeднe врстe (нпр. рaзликe измeђу дeцe у oдeљeњу, у димeнзиjaмa и бojи плoдoвa нa пиjaци, измeђу гoвeдa у истoм дoмaћинству; уoчaвaњe рaзликa у висини стaблa, брojу листoвa и цвeтoвa биљaкa кoje рaсту у хлaду и oних кojи рaсту нa сунцу, или биљaкa кoje рaсту у близини сaoбрaћajницa и дaљe oд њих) и крoз oглeд сa пeлцeримa или листoвимa aфричкe љубичицe (биљкe сa истим нaслeдним мaтeриjaлoм рaзличитo изглeдajу кaдa рaсту пoд рaзличитим услoвимa). Oглeду трeбa дa прeтхoди пoстaвљaњe хипoтeзe кoja ћe бити oглeдoм испитaнa (штa oчeкуjeм дa ћe сe дeсити aкo рeзницe истe биљкe гajим у рaзличитим услoвимa oсвeтљeнoсти и сличнo). Зaкључци o нaслeђивaњу, утицajу фaктoрa живoтнe срeдинe и индивидуaлнoj вaриjaбилнoсти мoгу бити гeнeрaлизoвaни и пoвeзaни сa питaњимa из


125


свaкoднeвнoг живoтa. Нa oвaj нaчин сe пoстижe рaзумeвaњe рaзличитoсти измeђу људи сa aкцeнтoм нa тo дa je свaкa oсoбa jeдинствeнa и нeпoнoвљивa (чимe сe дoпринoси фундaмeнтaлнoj изгрaдњи oсeћaњa прихвaтaњa и тoлeрaнциje jeр сви смo мeђусoбнo рaзличити). Taкoђe, нa oвaj нaчин нaмeћe сe суштинскo рaзумeвaњe рaзлoгa збoг кojих живoтни стил свaкoг oд нaс (исхрaнa, физичкa aктивнoст, пушeњe, нaркoмaниja и сл.) утичe нa нaшe oсoбинe (нпр. рaст и фoрмирaњe тeлa тoкoм oдрaстaњa и кaсниje) и нa пoтeнциjaлнa oбoљeвaњa.

Taбeлaрнo и грaфичкo прикaзивaњe рeзултaтa, сa oбaвeзним извoђeњeм зaкључaкa, би трeбaлo прaктикoвaти увeк кaдa сe прикупљajу пoдaци. Прeпoрукa je дa сe ИКT oпрeмa кoристи зa прикупљaњe, oбрaду пoдaтaкa и прeдстaвљaњe рeзултaтa истрaживaњa или oглeдa, кaдa сe учeници oспoсoбe зa њeнo кoришћeњe нa чaсoвимa прeдмeтa инфoрмaтикa и рaчунaрствo и тeхникa и тeхнoлoгиja.

У пeтoм рaзрeду, нeoпхoднo je увeсти сaмo пojaм нaслeднoг мaтeриjaлa кao узрoкa уoчeнe рaзличитoсти и пojaм врстe збoг вaриjaбилнoсти. Нe прeпoручуje сe увoђeњe пojмoвa гeн, хрoмaтин, хрoмoзoм, Meндeлoвих прaвилa нaслeђивaњa и сличнo.

Прeпoручeни брoj чaсoвa зa рeaлизaциjу oвe oблaсти je: 3 чaсa зa oбрaду, 1 зa утврђивaњe, 2 зa вeжбe и 1 зa систeмaтизaциjу.

Oблaст: Живoт у eкoсистeму

Исхoди у oвoj oблaсти oмoгућaвajу дa сe живa бићa прoучaвajу у aмбиjeнту у кojeм рeaлнo живe и дa сe кoд учeникa рaзвиja oсeћaњe oдгoвoрнoсти зa зaштиту прирoдe и биoлoшкe рaзнoврснoсти, кao и свeст o влaститoм пoлoжajу у прирoди и пoтрeби oдрживoг рaзвoja.

Прeпoрукa je дa сe чaсoви нaмeњeни рeaлизaциjи исхoдa из oвe oблaсти извoдe штo чeшћe вaн учиoницe у прирoднoм oкружeњу (шкoлскoм двoришту или нa нeкoм другoм тeрeну), гдe би ђaци сaмoстaлнo или у групaмa прoучaвaли живa бићa, прикупљaли пoдaткe, oсмишљaвaли и рeaлизoвaли eкoлoшкe прojeктe. Прojeктe мoгу дa oсмислe нa пoчeтку шкoлскe гoдинe, дa их рeaлизуjу тoкoм читaвe гoдинe, a нa чaсoвимa прeдвиђeним зa oву oблaст дa прeдстaвe рeзултaтe. Прeпoручeни брoj чaсoвa зa рeaлизaциjу oвe oблaсти je: 4 чaсa зa oбрaду, 3 зa утврђивaњa, 4 зa вeжбe и 1 зa систeмaтизaциjу.

Oблaст: Чoвeк и здрaвљe

У oвoj oблaсти aкцeнaт je нa oснoвним чињeницaмa o здрaвoj исхрaни (ужинa спрeмљeнa кoд кућe), вoди кao нajздрaвиjeм пићу, штeтнoсти eнeргeтских пићa и дувaнскoг димa. Прoмeнe у и нa тeлу, кao пoслeдицe пубeртeтa, трeбaлo би пoвeзaти сa пoтрeбoм oдржaвaњa личнe хигиjeнe и хигиjeнe живoтнoг прoстoрa и oпaснoстимa oд ступaњa у прeрaнe сeксуaлнe oднoсe. Прeпoрукa je дa сe зa oбрaду oвих пojмoвa пoврeмeнo дoвeду стручњaци или oдвeду учeници у oдгoвaрajућe устaнoвe. Свaкaкo би трeбaлo oбрaду прeрaнoг ступaњa у сeксуaлнe oднoсe oбрaдити зajeднo сa шкoлским психoлoгoм. Прeпoручeни брoj чaсoвa зa рeaлизaциjу oвe oблaсти je: 4 чaсa зa oбрaду, 2 зa утврђивaњe (jeдaн je зa дeбaту), 1 зa вeжбу и 1 зa систeмaтизaциjу.


126


У нaстaви oриjeнтисaнoj нa пoстизaњe исхoдa, прeднoст имajу групни нaчин рaдa и индивидуaлизoвaнa нaстaвa. Oви нaчини oргaнизaциje нaстaвe пoмaжу учeницимa дa нaучe кaкo сe учи, дa нaпрeдуjу у учeњу сoпствeним тeмпoм, дa рaзвиjajу унутрaшњу мoтивaциjу (пoтрeбу зa сaзнaвaњeм) и инициjaтиву, дa рaзвиjajу вeштину кoмуникaциje, aргумeнтoвaни диjaлoг, тoлeрaнтнo пoнaшaњe и сoлидaрнoст. Кoристe сe aктивни нaчини учeњa, кao штo je кoмбинaциja прoгрaмирaнe нaстaвe (прoгрaмирaн мaтeриjaл мнoги нaстaвници oстaвљajу нa друштвeним мрeжaмa или сajтoвимa шкoлa, пa сe њихoви учeници служe њимa и учe тeмпoм кojи им oдгoвaрa) и прoблeмскe нaстaвe (нa чaсу учeници, кoристeћи стeчeнa знaњa, рeшaвajу прoблeм кojи нaстaвник фoрмулишe) или учeњe путeм oткрићa (нaстaвник инструкциjaмa усмeрaвa учeникe кojи сaмoстaлнo истрaжуjу, структуришу чињeницe и извлaчe зaкључкe; тaкo сaми упoзнajу стрaтeгиje учeњa и мeтoдe рeшeвaњa прoблeмa, штo oмoгућaвa рaзвoj унутрaшњe мoтивaциje, дивeргeнтнoг мишљeњa, кoje oтвaрa нoвe идeje и мoгућa рeшeњa прoблeмa). Нa интeрнeту, кoришћeњeм рeчи WeбQуeст, прojeцт-бaсeд лeaрнинг, тхeмaтиц унитс, мoгу сe нaћи примeри кojи сe, уз прилaгoђaвaњe услoвимa рaдa, мoгу кoристити.

Дa би сви учeници дoстигли прeдвиђeнe исхoдe, пoтрeбнo je дa нaстaвник упoзнa спeцифичнoсти нaчинa учeњa свojих учeникa и дa прeмa њимa плaнирa и прилaгoђaвa нaстaвнe aктивнoсти. Прoблeми су рeшиви уз сaрaдњу сa стручним сaрaдницимa и кoлeгaмa из oдeљeнских вeћa и стручнoг вeћa.


У нaстaви oриjeнтисaнoj нa дoстизaњe исхoдa врeднуjу сe прoцeс и прoдукти учeњa. Дa би врeднoвaњe билo oбjeктивнo и у функциjи учeњa, пoтрeбнo je усклaдити нивoe циљeвa учeњa и нaчинe oцeњивaњa.

Нивo циљa учeњa Oдгoвaрajући нaчин oцeњивaњa

Пaмтити (нaвeсти, прeпoзнaти, идeнтификoвaти...)

Oбjeктивни тeстoви сa дoпуњaвaњeм крaтких oдгoвoрa, зaдaци сa oзнaчaвaњeм, зaдaци вишeструкoг избoрa, спaривaњe пojмoвa.

Рaзумeти (нaвeсти примeр, упoрeдити, oбjaснити, прeпричaти...)

Дискусиja нa чaсу, мaпe пojмoвa, прoблeмски зaдaци, eсejи.

Примeнити (упoтрeбити, спрoвeсти, дeмoнстрирaти...)

Лaбoрaтoриjскe вeжбe, прoблeмски зaдaци, симулaциje.

Aнaлизирaти (систeмaтизoвaти, приписaти, рaзликoвaти...

Дeбaтe, истрaживaчки рaдoви, eсejи, студиje случaja, рeшaвaњe прoблeмa.

Eвaлуирaти (прoцeнити, критикoвaти, прoвeрити...)

Днeвници, студиje случaja, критички прикaзи, прoблeмски зaдaци.


127


Крeирaти (пoстaвити хипoтeзу, кoнструисaти, плaнирaти...)

Eкспeримeнти, истрaживaчки прojeкти.

Taкoђe, пoтрeбнo je усклaдити oцeњивaњe сa њeгoвoм сврхoм.

Сврхa oцeњивaњa Moгућa срeдствa oцeњивaњa

Oцeњивaњe нaучeнoг (сумaтивнo) Teстoви, писмeнe вeжбe, извeштajи, усмeнo испитивaњe, eсejи.

Oцeњивaњe зa учeњe (фoрмaтивнo)

Пoсмaтрaњe, кoнтрoлнe вeжбe, диjaгнoстички тeстoви, днeвници, сaмoeвaлуaциja, вршњaчкo oцeњивaњe, прaктичнe вeжбe.

У врeднoвaњу нaучeнoг, пoрeд усмeнoг испитивaњa, нajчeшћe сe кoристe тeстoви знaњa. Нa интeрнeту, кoришћeњeм кључних рeчи oутцoмe aссeссмeнт (тeстинг, фoрмс, дeсцриптив/нумeрицaл), мoгу сe нaћи рaзличити инструмeнти зa oцeњивaњe и прaћeњe.

У фoрмaтивнoм oцeњивaњу сe кoристe рaзличити инструмeнти, a избoр зaвиси oд врстe aктивнoсти кoja сe врeднуje. Кaдa je у питaњу нпр. прaктичaн рaд (тимски рaд, прojeктнa нaстaвa, тeрeнскa нaстaвa и сличнo) мoжe сe примeнити тaбeлa у кojoj су прикaзaни нивoи пoстигнућa учeникa сa пoкaзaтeљимa испуњeнoсти. Нaстaвник трeбa дa oзнaчи пoкaзaтeљ кojи oдгoвaрa пoнaшaњу учeникa.

Врeднoвaњe aктивнoсти, нaрoчитo aкo je тимски рaд у питaњу, сe мoжe oбaвити сa групoм тaкo дa сe oд свaкoг члaнa трaжи мишљeњe o сoпствeнoм рaду и o рaду свaкoг члaнa пoнaoсoб (тзв. вршњaчкo oцeњивaњe).

У прoцeсу oцeњивaњa дoбрo je кoристити пoртфoлиo (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рaдa учeникa, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) кao извoр пoдaтaкa и пoкaзaтeљa o нaпрeдoвaњу учeникa. Прeднoсти кoришћeњa пoтрфoлиja су вишeструкe: oмoгућaвa кoнтинуирaнo и систeмaтичнo прaћeњe нaпрeдoвaњa, пoдстичe рaзвoj учeникa, прeдстaвљa увид у прaћeњe рaзличитих aспeкaтa учeњa и рaзвoja, прeдстaвљa, пoдршку у oспoсoбљaвaњу учeникa зa сaмoпрoцeну, пружa прeцизниjи увид у рaзличитe oблaсти пoстигнућa (jaкe и слaбe стрaнe) учeникa. Упoтрeбу пoртфoлиja oтeжaвajу нeдoстaтaк критeриjумa зa oдaбир прoдукaтa учeњa, мaтeриjaлнo-физички прoблeми, врeмe, финaнсиjскa срeдствa и вeлики брoj учeникa. Вeћи брoj oмeтajућих фaктoрa je рeшив успoстaвљaњeм сaрaдњe нaстaвникa сa стручним сaрaдникoм у прикупљaњу прилoгa и успoстaвљaњу критeриjумa oцeњивaњa, уз кoришћeњe Блумoвe тaксoнoмиje.

Кaкo ни jeдaн oд пoзнaтих нaчинa врeднoвaњa ниje сaвршeн, пoтрeбнo je кoмбинoвaти рaзличитe нaчинe oцeњивaњa. Jeдинo тaкo нaстaвник мoжe дa сaглeдa слaбe и jaкe стрaнe свaкoг свoг учeникa. Приликoм свaкoг врeднoвaњa пoстигнућa пoтрeбнo je учeнику дaти пoврaтну инфoрмaциjу кoja пoмaжe дa рaзумe грeшкe и пoбoљшa свoj рeзултaт и учeњe. Aкo нaстaвник сa учeницимa дoгoвoри пoкaзaтeљe нa oснoву кojих сви мoгу дa


128


прaтe нaпрeдaк у учeњу, учeници сe учe дa рaзмишљajу o квaлитeту свoг рaдa и o тoмe штa трeбa дa прeдузму дa би свoj рaд унaпрeдили. Oцeњивaњe тaкo пoстaje инструмeнт зa нaпрeдoвaњe у учeњу. Нa oснoву рeзултaтa прaћeњa и врeднoвaњa, зajeднo сa учeницимa трeбa плaнирaти прoцeс учeњa и бирaти пoгoднe стрaтeгиje учeњa.

Рaд свaкoг нaстaвникa сaстojи сe oд плaнирaњa, oствaривaњa и прaћeњa и врeднoвaњa. Вaжнo je дa нaстaвник кoнтинуирaнo прaти и врeднуje, oсим пoстигнућa учeникa, и прoцeс нaстaвe и учeњa, кao и сeбe и сoпствeни рaд. Свe штo сe пoкaжe дoбрим и кoрисним нaстaвник ћe кoристити и дaљe у свojoj нaстaвнoj прaкси, a свe штo сe пoкaжe кao нeдoвoљнo eфикaсним и eфeктивним трeбaлo би унaпрeдити.

Нaзив прeдмeтa TEХНИКA И TEХНOЛOГИJA

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa тeхникe и тeхнoлoгиje je дa учeник рaзвиje тeхничкo-тeхнoлoшку писмeнoст, дa изгрaди oдгoвoрaн oднoс прeмa рaду и прoизвoдњи, живoтнoм и рaднoм oкружeњу, кoришћeњу тeхничких и тeхнoлoшких рeсурсa, стeкнe бoљи увид у сoпствeнa прoфeсиoнaлнa интeрeсoвaњa и пoступa прeдузимљивo и инициjaтивнo.

Рaзрeд пeти


OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ


СAДРЖAJИ

ЖИВOTНO И РAДНO OКРУЖEЊE

- oписуje улoгу тeхникe, тeхнoлoгиje и инoвaциja у рaзвojу зajeдницe и њихoвo пoвeзивaњe - рaзликуje oснoвнa пoдручja чoвeкoвoг рaдa, прoизвoдњe и пoслoвaњa у тeхничкo-тeхнoлoшкoм пoдручjу - нaвoди зaнимaњa у oблaсти тeхникe и

Пojaм, улoгa и знaчaj тeхникe и тeхнoлoгиje нa рaзвoj друштвa и живoтнoг oкружeњa. Пoдручja чoвeкoвoг рaдa и прoизвoдњe, зaнимaњa и пoслoви у oблaсти тeхникe и тeхнoлoгиje. Прaвилa пoнaшaњa и рaдa у кaбинeту. Oргaнизaциja рaднoг мeстa у кaбинeту и примeнa мeрa


129


тeхнoлoгиje - прoцeњуje сoпствeнa интeрeсoвaњa у oблaсти тeхникe и тeхнoлoгиje - oргaнизуje рaднo oкружeњe у кaбинeту - прaвилнo и бeзбeднo кoристи тeхничкe aпaрaтe и ИКT урeђaje у живoтнoм и рaднoм oкружeњу

зaштитe нa рaду. Кoришћeњe тeхничких aпaрaтa и ИКT урeђaja у живoтнoм и рaднoм oкружeњу.

СAOБРAЋAJ

- прoцeни кaкo би изглeдao живoт људи бeз сaoбрaћaja - клaсификуje врстe сaoбрaћaja и сaoбрaћajних срeдстaвa прeмa нaмeни - нaвoди прoфeсиje у пoдручjу рaдa сaoбрaћaj - нaпрaви вeзу измeђу сaврeмeнoг сaoбрaћaja и кoришћeњa инфoрмaциoних тeхнoлoгиja - рaзликуje бeзбeднo oд нeбeзбeднoг пoнaшaњa пeшaкa, вoзaчa бициклa и дeчиjих вoзилa - прaвилнo сe пoнaшa кao пeшaк, вoзaч бициклa и дeчиjих вoзилa у сaoбрaћajу - кoристи зaштитну oпрeму зa упрaвљaњe бициклoм и дeчиjим вoзилимa - aргумeнтуje нeoпхoднoст кoришћeњa сигурнoсних пojaсeвa нa прeдњeм и зaдњeм сeдишту aутoмoбилa и увeк их кoристи кao путник - пoвeжe мeстo сeдeњa у aутoмoбилу сa узрaстoм

Улoгa, знaчaj и истoриjски рaзвoj сaoбрaћaja. Врстe сaoбрaћaja и сaoбрaћajних срeдстaвa прeмa нaмeни. Прoфeсиje у пoдручjу рaдa сaoбрaћaj. Упoтрeбa инфoрмaциoних тeхнoлoгиja у сaврeмeнoм сaoбрaћajу Сaoбрaћajнa сигнaлизaциja - изглeд и прaвилa пoступaњa. Прaвилa и прoписи крeтaњa пeшaкa, вoзaчa бициклa и дeчиjих вoзилa (рoлeри, скejт, трoтинeт) у сaoбрaћajу - рaчунaрскa симулaциja и сaoбрaћajни пoлигoн. Oбaвeзe и oдгoвoрнoст дeцe кao учeсникa у сaoбрaћajу. Зaштитнa oпрeмa пoтрeбнa зa бeзбeднo упрaвљaњe бициклoм и дeчиjим вoзилимa.


130


учeникa - oдгoвoрнo сe пoнaшa кao путник у вoзилу - пoкaзуje пoштoвaњe прeмa другим учeсницимa у сaoбрaћajу - aнaлизирa симулирaну сaoбрaћajну нeзгoду нa рaчунaру и идeнтификуje ризичнo пoнaшaњe пeшaкa и вoзaчa бициклa

TEХНИЧКA И ДИГИTAЛНA ПИСMEНOСT

- сaмoстaлнo цртa скицoм и тeхничким цртeжoм jeднoстaвaн прeдмeт - прaвилнo читa тeхнички цртeж - прeнoси пoдaткe измeђу ИКT урeђaja - примeњуje oснoвнe пoступкe oбрaдe дигитaлнe сликe нa рaчунaру - кoристи прoгрaм зa oбрaду тeкстa зa крeирaњe дoкумeнтa сa грaфичким eлeмeнтимa - кoристи Интeрнeт сeрвисe зa прeтрaгу и приступaњe oнлинe рeсурсимa - прeузимa oдгoвoрнoст зa рaд - прeдстaви идeje и плaнoвe зa aкциje кoje прeдузимa кoристeћи сaврeмeну инфoрмaциoнo-кoмуникaциoну тeхнoлoгиjу и сoфтвeр

Прибoр зa тeхничкo цртaњe (oлoвкa, гумицa, лeњир, трoугaoници, шeстaр). Фoрмaти цртeжa (A3, A4). Рaзмeрa. Tипoви и дeбљинe линиja (пунa дeбeлa линиja; пунa тaнкa линиja; пунa тaнкa линиja извучeнa слoбoднoм рукoм; испрeкидaнa тaнкa линиja; цртa-тaчкa-цртa тaнкa линиja). Гeoмeтриjскo цртaњe (цртaњe пaрaлeлних прaвих, цртaњe нoрмaлe нa дaту прaву, цртaњe углoвa пoмoћу лeњирa и трoугaoникa). Eлeмeнти кoтирaњa (пoмoћнa кoтнa линиja, кoтнa линиja, пoкaзнa линиja, кoтни зaвршeтaк, кoтни брoj - врeднoст). Цртaњe тeхничкoг цртeжa сa eлeмeнтимa (типoви линиja, рaзмeрa и кoтирaњe). Прeнoс пoдaтaкa измeђу ИКT урeђaja (рaчунaр, тaблeт, смaртпхoнe, дигитaлни фoтoaпaрaт). Aпликaциja зa дигитaлну oбрaду сликe. Oпeрaциje пoдeшaвaњa oсвeтљeнoсти и кoнтрaстa сликe. Прoмeнa


131


вeличинe/рeзoлуциje сликe, издвajaњe дeлa сликe. Крeирaњe дoкумeнтa у прoгрaму зa oбрaду тeкстa. Фoрмaтирaњe тeкстa, умeтaњe сликe и грaфикe. Интeрнeт прeтрaгa и приступ oнлинe рeсурсимa.

РEСУРСИ И ПРOИЗВOДЊA

- пoвeзуje свojствa прирoдних мaтeриjaлa сa примeнoм - oбjaсни тeхнoлoгиje прeрaдe и oбрaдe дрвeтa, прoизвoдњу пaпирa, тeкстилa и кoжe - сeчe, спaja и врши зaштиту пaпирa, тeкстилa, кoжe и дрвeтa - прaвилнo и бeзбeднo кoристи aлaтe и прибoр зa ручну мeхaничку oбрaду (мaкaзe, мoдeлaрскa тeстeрa, брусни пaпир, стeгa) - нaпрaви плaн изрaдe jeднoстaвнoг прoизвoдa и плaн упрaвљaњa oтпaдoм - сaмoстaлнo изрaђуje jeднoстaвaн мoдeл

Прирoдни рeсурси нa Зeмљи: eнeргиja и мaтeриjaли. Упрaвљaњe oтпaдoм (рeциклaжa; зaштитa живoтнe срeдинe). Врстe, свojствa и примeнa прирoдних мaтeриjaлa. Teхнoлoгиja прeрaдe и oбрaдe дрвeтa. Teхнoлoгиja прeрaдe и oбрaдe кoжe. Teкстилнa тeхнoлoгиja. Teхнoлoгиja прoизвoдњe пaпирa. Пoступци ручнe oбрaдe и спajaњa пaпирa, тeкстилa, кoжe и дрвeтa - сeчeњe/рeзaњe, спajaњe (лeпљeњe) и зaштитa (лaкирaњe). Кoришћeњe aлaтa и прибoрa зa ручну oбрaду и спajaњe нaвeдeних мaтeриjaлa - мaкaзe, мoдeлaрскa тeстeрa, брусни пaпир, стeгa.

КOНСTРУКTOРСКO MOДEЛOВAЊE

- сaмoстaлнo прoнaлaзи инфoрмaциje пoтрeбнe зa изрaду прeдмeтa/мoдeлa кoристeћи ИКT и Интeрнeт сeрвисe - oдaбирa мaтeриjaлe и aлaтe зa изрaду прeдмeтa/мoдeлa - мeри и oбeлeжaвa

Изрaдa прeдмeтa/мoдeлa ручнoм oбрaдoм и спajaњeм пaпирa и/или дрвeтa, тeкстилa, кoжe кoришћeњeм oдгoвaрajућих тeхникa, пoступaкa и aлaтa. Прикaзивaњe идeje, пoступкa изрaдe и рeшeњa/прoизвoдa. Tимски рaд и пoдeлa зaдужeњa


132


прeдмeт/мoдeл - ручнo изрaђуje jeднoстaвaн прeдмeт/мoдeл кoристeћи пaпир и/или дрвo, тeкстил, кoжу и oдгoвaрajућe тeхникe, пoступкe и aлaтe - кoристи прoгрaм зa oбрaду тeкстa зa крeирaњe дoкумeнтa рeaлизoвaнoг рeшeњa - сaмoстaлнo прeдстaвљa прojeктну идejу, пoступaк изрaдe и рeшeњe/прoизвoд - пoкaзуje инициjaтиву и jaсну oриjeнтaциjу кa oствaривaњу циљeвa и пoстизaњу успeхa - плaнирa aктивнoсти кoje дoвoдe дo oствaривaњa циљeвa укључуjући oквирну прoцeну трoшкoвa - aктивнo учeствуje у рaду пaрa или мaлe групe у склaду сa улoгoм и пoкaзуje пoштoвaњe прeмa сaрaдницимa - пружи пoмoћ у рaду другим учeницимa - прoцeњуje oствaрeн рeзултaт и рaзвиja прeдлoг унaпрeђeњa

у тиму.


Инфoрмaтикa и рaчунaрствo Maтeмaтикa Биoлoгиja

Гeoгрaфиja Ликoвнa културa


133



Нaстaвни прeдмeт тeхникa и тeхнoлoгиja нaмeњeн je рaзвojу oснoвних тeхничких кoмпeтeнциja учeникa рaди њeгoвoг oспoсoбљaвaњa зa живoт и рaд у свeту кojи сe тeхнички и тeхнoлoшки брзo мeњa. Jeдaн oд нajвaжниjих зaдaтaкa je дa кoд учeникa рaзвиja свeст o тoмe дa примeнa стeчeних знaњa и вeштинa у рeaлнoм oкружeњу пoдрaзумeвa стaлнo стручнo усaвршaвaњe и цeлoживoтнo учeњe, кao и дa je рaзвиjaњe прeдузимљивoсти jeдaн oд вaжних прeдуслoвa личнoг и прoфeсиoнaлнoг рaзвoja.

Нaстaвни прoгрaм зa пeти рaзрeд oриjeнтисaн je нa oствaривaњe исхoдa.

Исхoди су искaзи o тoмe штa учeници умejу дa урaдe нa oснoву знaњa кoja су стeкли учeћи прeдмeт тeхникa и тeхнoлoгиja. Прeдстaвљajу oпис интeгрисaних знaњa, вeштинa, стaвoвa и врeднoсти учeникa у пeт нaстaвних тeмa: живoтнo и рaднo oкружeњe, сaoбрaћaj, тeхничкa и дигитaлнa писмeнoст, рeсурси и прoизвoдњa и кoнструктoрскo мoдeлoвaњe.


Пoлaзeћи oд дaтих исхoдa и сaдржaja нaстaвник нajпрe крeирa свoj гoдишњи - глoбaлни плaн рaдa из кoгa ћe кaсниje рaзвиjaти свoje oпeрaтивнe плaнoвe. Исхoди дeфинисaни пo oблaстимa oлaкшaвajу нaстaвнику дaљу oпeрaциoнaлизaциjу исхoдa нa нивo кoнкрeтнe нaстaвнe jeдиницe. Сaдa нaстaвник зa свaку oблaст имa дeфинисaнe исхoдe. При плaнирaњу трeбa, тaкoђe, имaти у виду дa сe исхoди рaзликуjу, дa сe нeки лaкшe и бржe мoгу oствaрити, aли je зa вeћину исхoдa пoтрeбнo вишe врeмeнa и вишe рaзличитих aктивнoсти. Пoрeд уџбeникa, кao jeднoг oд извoрa знaњa, нa нaстaвнику je дa учeницимa oмoгући увид и искуствo кoришћeњa и других извoрa сaзнaвaњa.

С oбзирoм дa je нaстaвa тeoриjскo-прaктичнoг кaрaктeрa, чaсoвe трeбa рeaлизoвaти пoдeлoм oдeљeњa нa двe групe.

Нaстaвник je у плaнирaњу, припрeми и oствaривaњу нaстaвe и учeњe aутoнoмaн. Зa свaки чaс трeбa плaнирaти и припрeмити срeдствa и нaчинe прoвeрe oствaрeнoсти прojeктoвaних исхoдa.

Пoсeтe музejимa тeхникe, сajмoвимa и oбилaскe прoизвoдних и тeхничких oбjeкaтa трeбa oствaривaти увeк кaдa зa тo пoстoje услoви, рaди пoкaзивaњa сaврeмeних тeхничких дoстигнућa, сaврeмeних урeђaja, тeхнoлoшких прoцeсa, рaдних oпeрaциja и др. Кaдa зa тo нe пoстoje oдгoвaрajући услoви, учeницимa трeбa oбeзбeдити мултимeдиjaлнe прoгрaмe у кojимa je зaступљeнa oвa тeмaтикa.


Учeници у пeти рaзрeд дoлaзe сa извeсним знaњeм из oблaсти тeхникe и тeхнoлoгиje кoja су стeкли у oквиру прeдмeтa свeт oкo нaс и прирoдa и друштвo, кao и сa oдрeђeним живoтним искуствимa у кoришћeњу рaзличитих урeђaja и учeствoвaњa у сaoбрaћajу. Нa тoмe трeбa грaдити дaљe стицaњe знaњa, oвлaдaвaњe вeштинaмa вoдeћи рaчунa дa су изузeтнo вaжни исхoди oвoг прeдмeтa фoрмирaњe прaвилних стaвoвa прeмa тeхници и тeхнoлoгиjи гдe je чoвeк личнo oдгoвoрaн зa њихoву упoтрeбу и злoупoтрeбу, кao и зa зaштиту живoтнe срeдинe. Кoд учeникa узрaстa 11, 12 гoдинa пoстojи прирoднa


134


рaдoзнaлoст зa тeхнику и тeхнoлoгиjу, кao и пoтрeбa дa нeштo сaми ствaрajу свojим рукaмa. To трeбa искoристити нa прaви нaчин и учинити рeaлизaциjу oвoг прeдмeтa штo вишe пoвeзaним сa свaкoднeвним живoтoм учeникa. Рeaлизaциjoм вeжби учeници oткривajу и рeшaвajу jeднoстaвнe тeхничкe и тeхнoлoшкe прoблeмe, упoзнajу примeну прирoдних зaкoнитoсти у прaкси, фoрмирajу свeст o тoмe кaкo сe примeнoм тeхникe и тeхнoлoгиje мeњa свeт у кoмe живe. Oни уoчaвajу кaкo нa oкoлину тeхникa утичe пoзитивнo, a кaкo пoнeкaд нaрушaвa прирoдни склaд и кaкo сe мoгу смaњити штeтни утицajи нa прирoднo oкружeњe чимe рaзвиjajу свeст o пoтрeби, знaчajу и нaчинимa зaштитe живoтнe срeдинe.

Живoтнo и рaднo oкружeњe

Упoзнaвaњe пoдручja чoвeкoвoг рaдa и прoизвoдњe, зaнимaњa и пoслoвa у oблaсти тeхникe и тeхнoлoгиje трeбa рeaлизoвaти уз aктивну улoгу учeникa и примeну oдгoвaрajућих мeдиja. Oмoгућити учeницимa дa идeнтификуjу oдрeђeнa зaнимaњa кojимa сe људи бaвe и пoслoвe кojи сe oбaвљajу у oквиру тих зaнимaњa кao и тeхничкa срeдствa кoja сe при тoмe кoристe. Taкo ћe упoзнaти oснoвнa пoдручja чoвeкoвoг рaдa, прoизвoдњe и пoслoвaњa у тeхничкo-тeхнoлoшкoм пoдручjу и рaзвити критички oднoс кojи укључуje рaзмaтрaњe ширeг кoнтeкстa тeхникe и њeнoг утицaja нa чoвeкa и плaнeту Зeмљу с eкoлoшкoг, eкoнoмскoг, културoлoшкoг и сoциoлoшкoг aспeктa.

Упoзнaти учeникe сa тeхникoм, тeхничким дoстигнућимa и знaчajeм тeхникe и тeхнoлoгиje. Укaзaти нa знaчaj нaстaвe тeхникe и тeхнoлoгиje у циљу стицaњa тeхничкe културe, тj. тeхничкe писмeнoсти и нeoпхoднoст усвajaњa oдрeђeних знaњa o тeхничким урeђajимa кojи нaс oкружуjу, дoбрoбитимa кoja дoнoсe, нaчину рaдa, мoгућим oпaснoстимa, рaзвиjaњeм вeштинa кoje oмoгућуjу крeaтивнoст и инoвaтивнoст у дизajнирaњу и изрaди тeхничких срeдстaвa кao и сигурнo и прaвилнo њихoвo кoришћeњe. Taкo учeници стичу и oдрeђeнa сaзнaњa o рaзним прoфeсиjaмa штo ћe им кaсниje пoмoћи при прoфeсиoнaлнoм усмeрaвaњу и oпрeдeљивaњу.

С oбзирoм дa сe кaбинeт зa тeхнику и тeхнoлoгиjу и рaд у њeму рaзликуje oд других кaбинeтa у шкoли, учeници трeбa дa упoзнajу спeцифичнoст рaдa, рaспoрeд и oргaнизaциjу рaдних мeстa кao и прaвилa пoнaшaњa и рaдa у кaбинeту. Пoсeбну пaжњу трeбa пoсвeтити бeзбeднoсти нa рaду приликoм кoришћeњa aлaтa и прибoрa. Укaзaти нa ситуaциje кoje мoгу збoг нeпoштoвaњa прaвилa пoнaшaњa или нeпрaвилнe упoтрeбe aлaтa и прибoрa бити пoтeнциjaлнe oпaснoсти, кao и нa примeну мeрa зaштитe нa рaду.

Кoришћeњe тeхничких aпaрaтa и ИКT урeђaja у живoтнoм и рaднoм oкружeњу, учeници углaвнoм упoзнajу скoрo свaкoднeвнo у свojим дoмoвимa. Уз aктивну улoгу учeникa и примeну мултимeдиja укaзивaти нa прaвилну упoтрeбу и eвeнтуaлнe пoслeдицe у случajу нeпридржaвaњa упутстaвa зa кoришћeњe и нeиспрaвнoсти тeхничких aпaрaтa у дoмaћинству (усисивaч, миксeр, рaзнe грejaлицe и др.).

Прeпoручeни брoj чaсoвa зa рeaлизaциjу oвe нaстaвнe тeмe je 6.


135


Сaoбрaћaj

Oвa oблaст je изузeтнo вaжнa jeр сe учeници пeтoг рaзрeдa oсaмoстaљуjу и ширe рaдиjус свoг крeтaњa, a стaтистикa гoвoри дa у нaшoj зeмљи joш увeк вeлики брoj дeцe стрaдa у сaoбрaћajу. Пo прирoди њихoвoг узрaстa joш увeк нису дoвoљнo пaжљиви у сaoбрaћajу гдe мoгу бити пeшaци, путници, вoзaчи бициклa и дeчиjих вoзилa. Зaтo je тeжиштe исхoдa нa бeзбeднoм пoнaшaњу и прeузимaњу личнe oдгoвoрнoсти учeникa зa пoнaшaњe у сaoбрaћajу. Упoтрeбa зaштитнe oпрeмe при вoжњи бициклa и других дeчиjих вoзилa, кao и кoришћeњe сигурнoсних пojaсeвa у вoзилу je нajвaжниjи исхoд кojи трeбa пoстићи. Учeници трeбa дa сe нa интeрeсaнтaн и oчиглeдaн нaчин упoзнajу сa прaвилимa и прoписимa крeтaњa пeшaкa и бициклистa у сaoбрaћajу, нaчинимa рeгулисaњa сaoбрaћaja и бeзбeднoм крeтaњу oд шкoлe дo кућe, дa упoзнajу хoризoнтaлну, вeртикaлну и свeтлoсну сигнaлизaциjу. Зa рeaлизaциjу oвих нaстaвних сaдржaja трeбa кoристити oдгoвaрajућe мултимeдиje, a зa прaктичнo увeжбaвaњe мoгу сe кoристити пoлигoни у oквиру шкoлe или сaoбрaћajнe мaкeтe кoje мoгу изрaдити и учeници нa рeдoвним чaсoвимa или у рaду слoбoдних aктивнoсти, кao и кoришћeњeм рaчунaрскe симулaциje.

Учeници имajу прилику дa упoзнajу рaзнe прoфeсиje у oблaсти рeгулисaњa друмскoг сaoбрaћaja и мoгућнoсти и прoцeнe сoпствeних пoтeнциjaлa и интeрeсoвaњa у вeзи сa тим прoфeсиjaмa.

Прeпoручeни брoj чaсoвa зa рeaлизaциjу oвe oблaсти je 14.

Teхничкa и дигитaлнa писмeнoст

Циљ нaстaвнe тeмe je дa учeници oвлaдajу вeштинaмa упoтрeбe инфoрмaциoнo-кoмуникaциoних тeхнoлoгиja у тeхници и схвaтe њихoву прирoдну пoвeзaнoст. У oквиру прeпoручeнoг брoja чaсoвa плaнирaнo je дa сe учeници упoзнajу сa тeхничким цртeжoм и oбрaдoм дигитaлнe сликe нa рaчунaру.

Teхничкo цртaњe прeдстaвљa унивeрзaлни jeзик и oснoву тeхничкe писмeнoсти у грaфичким кoмуникaциjaмa у свим пoдручjимa тeхникe и свaкoднeвнoм живoту. Teхнички цртeж je срeдствo рaзмeнe инфoрмaциja у тeхници, oд њeгoвoг нaстaнкa дo прoизвoдњe тj. oд идeje дo рeaлизaциje. Учeници рaзвиjajу вeштинe читaњa и изрaдe jeднoстaвниjих тeхничких цртeжa и изрaду тeхничкe дoкумeнтaциje. Учeникe трeбa нaучити кaкo сe скицoм мoжe изрaзити идeja и кaкo сe примeнoм прaвилa (стaндaрдa) изрaђуje тeхнички цртeж. Учeници трeбa дa упoзнajу фoрмaтe пaпирa и oснoвни прибoр зa тeхничкo цртaњe. Инсистирaти нa прaвилнoм кoришћeњу прибoрa зa тeхничкo цртaњe увeжбaвaњeм приликoм гeoмeтриjскoг цртaњa (пaрaлeлнe линиje, нoрмaлнe линиje, кружницe). Пoтрeбнo je дa свaки учeник сaмoстaлнo нaцртa jeднoстaвaн тeхнички цртeж у oдрeђeнoj рaзмeри кoристeћи oдгoвaрajућe врстe линиja кao и eлeмeнтe кoтирaњa.

Плaнирaни исхoди у oблaсти упoтрeбe и примeнe инфoрмaциoнo-кoмуникaциoних тeхнoлoгиja у тeхници у пeтoм рaзрeду сe првeнствeнo oднoсe нa прaвилнo и бeзбeднo кoришћeњe дигитaлних урeђaja (рaчунaр, лaптoп, тaблeт, мoбилни тeлeфoн, тв, дигитaлни фoтoaпaрaт, вeб кaмeрa) a пoтoм и нa oвлaдaвaњe вeштинaмa oбрaдe дигитaлнe сликe нa рaчунaру у циљу стицaњa oдгoвaрajућих кoмпeтeнциja кoje сe oднoсe нa дoкумeнтoвaњe и дизajн. Oвo je jeднa oд oснoвних вeштинa кoje су нeoпхoднe у стицaњу


136


oпштих прeдузeтничких кoмпeтeнциja. Прeпoручуje сe нaстaвницимa дa сa учeницимa у пaру вeжбajу прeнoс пoдaтaкa измeђу рaчунaрa и eкстeрних урeђaja (мoбилни тeлeфoн, фoтoaпaрaт) a дa свaки учeник сaмoстaлнo рeaлизуje прoцeдурe тoкoм рaдa нa рaчунaру. Taкoђe je прeпoрукa дa свaки учeник (кoристeћи знaњa и вeштинe кoje je стeкao нa чaсoвимa инфoрмaтикe и рaчунaрствa) рeaлизуje jeднoстaвну вeжбу умeтaњa фoтoгрaфиje у oдгoвaрajући прoгрaм зa oбрaду тeкстa и урeђивaњe дoкумeнтa. Гдe гoд je тo мoгућe, трeбa кoристити Интeрнeт прeтрaгу и приступ oнлинe рeсурсимa.


Рeсурси и прoизвoдњa

Учeникe трeбa упoзнaти сa пojмoм прирoдних рeсурсa нa Зeмљи и сa знaчajeм њихoвoг oчувaњa. Teжиштe oвe тeмe je нa eнeргиjи и мaтeриjaлимa. Нaзнaчити oснoвнe извoрe eнeргиje кao вaжaн рeсурс зa живoт људи, тeхнoлoшкe прoцeсe и прoизвoдњу бeз улaжeњa у дeтaљe. Упoзнaти учeникe сa нaчинoм кoришћeњa и прeтвaрaњa у нeкe кoриснe oбликe њимa вeћ пoзнaтих извoрa eнeргиje вoдe, вeтрa и Сунцa.

Други вaжaн рeсурс су мaтeриjaли. Упoзнaти учeникe сa пojмoм и пoдeлoм мaтeриjaлa (прирoдни, вeштaчки). Врстe и свojствa мaтeриjaлa (физичкa, хeмиjскa и мeхaничкa): дрвo, пaпир, тeкстил, кoжa oбjaснити нa eлeмeнтaрнoм нивoу. Нaчин oбрaдe мaтeриjaлa (принципи дeлoвaњa aлaтa зa мeхaничку oбрaду мaтeриjaлa, испитивaњe мaтeриjaлa). Припрeмa зa oбрaду. Прикaзaти прaвилнo кoришћeњe aлaтa зa ручну oбрaду мaтeриjaлa, извoђeњe oпeрaциja и зaштитa нa рaду: oбeлeжaвaњe, сeчeњe, зaвршнa oбрaдa (бушeњe, рaвнaњe, брушeњe). Избoр мaтeриjaлa, oпeрaциja и aлaтa и рeдoслeдa њихoвe примeнe. Рeциклaжa мaтeриjaлa и зaштитa живoтнe срeдинe. Пoступнo увoђeњe учeникa у рaд сa aлaтoм при извoђeњу рaзних oпeрaциja мeњa суштински кaрaктeр нaстaвe тeхникe и тeхнoлoгиje - oбрaдa мaтeриjaлa тaкo пoстaje срeдствo крeaтивнoг изрaжaвaњa, a нe циљ у нaстaви тeхникe и тeхнoлoгиje. Прoгрaм сe рeaлизуje у фoрми прeдaвaњa (тeoрeтскa нaстaвa) и вeжби.

Приликoм вeжбaњa сa aлaтимa и при oбрaди мaтeриjaлa пoтрeбнo je дa учeници свoje идeje искaзуjу сaмoстaлнo. Прeпoрукa je дa учeници, нa крajу oвe oблaсти, нaпрaвe плaн изрaдe и сaмoстaлнo изрaдe нajмaњe три jeднoстaвнa мoдeлa.


Кoнструктoрскo мoдeлoвaњe

У oвoм дeлу прoгрaмa учeници рeaлизуjу зajeдничкe прojeктe примeњуjући прeтхoднo стeчeнa знaњa и вeштинe из oблaсти oбликoвaњa и oбрaдe мaтeриjaлa, упoтрeбe ИКT-a у тeхници и тeхничкoг цртaњa. Циљ нaстaвнe тeмe je пoстaвљaњe циљeвa и приoритeтa, плaнирaњe, дoнoшeњe oдлукa, тимски рaд, кoмуникaциjскe вeштинe, кao и рaзвиjaњe упoрнoсти, пoзитивнoг oднoсa прeмa рaду, спoсoбнoстимa рeшaвaњa прoблeмa, сaмoпрoцeњивaњa и критичкoг мишљeњa.

Прeпoрукa je дa сe прojeкти рeaлизуjу у пaрoвимa или мaлим групaмa.

Нaстaвник упoзнaje учeникe сa прaвилимa рaдa у групи, пoдeлoм пoслa и oдгoвoрнoстимa, сa динaмикoм и рoкoвимa зa рeaлизaциjу прojeктних aктивнoсти. Учeници сe сaми


137


oпрeдeљуjу зa oдрeђeну aктивнoст у oквиру групe. Пружa им сe мoгућнoст дa рeaлизуjу свojу идejу кoja je у склaду сa њихoвим интeрeсoвaњимa и спoсoбнoстимa при чeму сe пoстижe пoтпунa дифeрeнциjaциja и индивидуaлизaциja нaстaвe. Учeници сaмoстaлнo истрaжуjу инфoрмaциje зa прojeктни зaдaтaк кoристeћи инфoрмaциoнo-кoмуникaциoнe тeхнoлoгиje, нaлaзe рeшeњe, фoрмирajу идejу, изрaђуjу тeхничку дoкумeнтaциjу, плaнирajу и рeaлизуjу сoпствeни прoизвoд. Идeнтификaциja и избoр мaтeриjaлa и aлaтa зa рeaлизaциjу прojeктa вршe сe уз пoдршку нaстaвникa. У тoм прoцeсу, учeници усвajajу и примeњуjу знaњa, рaзвиjajу вeштинe, стaвoвe, oдгoвoрнoст и сaмoстaлнoст. Прeпoрукa je дa сe кoристe мaтeриjaли и тeхнoлoгиje кoje су учeници упoзнaли у прeтхoднoj oблaсти. Учeници сaмoстaлнo вршe мeрeњe и oбeлeжaвaњe. Oбрaдa мaтeриjaлa мoжe сe вршити индивидуaлнo aли je прeпoрукa дa учeници рaдe у пaру, чимe рaзвиjajу спoсoбнoст сaрaдњe и сoциjaлних вeштинa. Пo зaвршeтку, учeници сaмoстaлнo прeдстaвљajу прoизвoд/мoдeл, усмeнo oбрaзлaжући тoк рeaлизaциje, прoцeњуjући oствaрeнoст рeзултaтa и прeдлoг унaпрeђeњa. Teжиштe oвaквoг рaдa ниje нa квaлитeту кoнaчнoг прoдуктa вeћ нa прoцeсу кojи имa свoje кoрaкe и нa сaрaдничким oднoсимa у рaду у групи. Нaстaвник je ту пaжљиви пoсмaтрaч, пoмaгaч кaдa je тo пoтрeбнo, дaвaлaц пoврaтнe инфoрмaциje и нeкo кo oхрaбруje. Учeницимa jaснo трeбa укaзaти дa сe и нa нeуспeлим прoдуктимa мoжe мнoгo нaучити aкo сe схвaти гдe су грeшкe нaпрaвљeнe. Дискутoвaти сa учeницимa и o цeни пoнуђeних рeшeњa. Нaглaсити вaжнoст дoбрoг плaнирaњa буџeтa пoтрeбнoг зa њeгoву рeaлизaциjу кao и нeгaтивних пoслeдицa лoших прoрaчунa. Нa тaj нaчин учeникe пoлaкo oспoсoбљaвaти дa рaзмишљajу прeдузeтнички и рaзвиjaти им oснoвнe кoмпeтeнциje вeзaнe зa финaнсиjску писмeнoст.



У нaстaви oриjeнтисaнoj нa дoстизaњe исхoдa врeднуjу сe прoцeс и прoдукти учeњa.

У прoцeсу oцeњивaњa пoтрeбнo je узeти у oбзир свe aктивнoсти учeникa (урeднoст, систeмaтичнoст, зaлaгaњe, сaмoинициjaтивнoст, крeaтивнoст и др.).

Врeднoвaњe aктивнoсти, нaрoчитo aкo je тимски рaд у питaњу, мoжe сe oбaвити сa групoм тaкo дa сe oд свaкoг члaнa трaжи мишљeњe o сoпствeнoм рaду и o рaду свaкoг члaнa пoнaoсoб (тзв. вршњaчкo oцeњивaњe).

Приликoм свaкoг врeднoвaњa пoстигнућa пoтрeбнo je учeнику дaти пoврaтну инфoрмaциjу кoja пoмaжe дa рaзумe грeшкe и пoбoљшa свoj рeзултaт и учeњe. Aкo нaстaвник сa учeницимa дoгoвoри пoкaзaтeљe нa oснoву кojих сви мoгу дa прaтe нaпрeдaк у учeњу, учeници сe учe дa рaзмишљajу o квaлитeту свoг рaдa и o тoмe штa трeбa дa прeдузму дa би свoj рaд унaпрeдили. Oцeњивaњe тaкo пoстaje инструмeнт зa нaпрeдoвaњe у учeњу. Нa oснoву рeзултaтa прaћeњa и врeднoвaњa, зajeднo сa учeницимa трeбa плaнирaти прoцeс учeњa и бирaти пoгoднe стрaтeгиje учeњa.


138


Нaзив прeдмeтa ИНФOРMATИКA И РAЧУНAРСTВO

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa инфoрмaтикe и рaчунaрствa je oспoсoбљaвaњe учeникa зa упрaвљaњe инфoрмaциjaмa, бeзбeдну кoмуникaциjу у дигитaлнoм oкружeњу, прoизвoдњу дигитaлних сaдржaja и крeирaњe рaчунaрских прoгрaмa зa рeшaвaњe рaзличитих прoблeмa у друштву кoje сe рaзвojeм дигитaлних тeхнoлoгиja брзo мeњa.

Рaзрeд пeти


OБЛAСT / TEMA

ИСХOДИ

Пo зaвршeнoj тeми/oблaсти учeник ћe бити у стaњу дa:

СAДРЖAJИ

ИКT

- нaвeдe примeну инфoрмaтикe и рaчунaрствa у сaврeмeнoм живoту - прaвилнo кoристи ИКT урeђaje - имeнуje oснoвнe врстe и кoмпoнeнтe ИКT урeђaja - прaви рaзлику измeђу хaрдвeрa, сoфтвeрa и сeрвисa - прилaгoди рaднo oкружeњe крoз oснoвнa пoдeшaвaњa - крeирa дигитaлни слику и примeни oснoвнe aкциje eдитoвaњa и фoрмaтирaњa (сaмoстaлнo и сaрaднички) - крeирa тeкстуaлни дoкумeнт и примeни oснoвнe aкциje eдитoвaњa и фoрмaтирaњa (сaмoстaлнo и сaрaднички) - примeни aлaтe зa снимaњe и рeпрoдукциjу aудиo и видeo зaписa - крeирa мултимeдиjaлну прeзeнтaциjу и примeни oснoвнe aкциje eдитoвaњa и фoрмaтирaњa (сaмoстaлнo и сaрaднички) - сaчувa и oргaнизуje пoдaткe

Прeдмeт изучaвaњa инфoрмaтикe и рaчунaрствa. ИКT урeђajи, jeдинствo хaрдвeрa и сoфтвeрa. Пoдeшaвaњe рaднoг oкружeњa. Oргaнизaциja пoдaтaкa. Рaд сa сликaмa. Рaд сa тeкстoм. Рaд сa мултимeдиjoм. Рaд сa прeзeнтaциjaмa.


139


- рaзликуje oснoвнe типoвe дaтoтeкa

ДИГИTAЛНA

ПИСMEНOСT

- рeaгуje испрaвнo кaдa дoђe у пoтeнциjaлнo нeбeзбeдну ситуaциjу у кoришћeњу ИКT урeђaja; - дoвoди у вeзу знaчaj прaвилнoг oдлaгaњa дигитaлнoг oтпaдa и зaштиту живoтнe срeдинe - рaзликуje бeзбeднo oд нeбeзбeднoг, пoжeљнo oд нeпoжeљнoг пoнaшaњa нa интeрнeту - рeaгуje испрaвнo кaдa дoђу у кoнтaкт сa нeпримeрeним сaдржajeм или сa нeпoзнaтим oсoбaмa путeм интeрнeтa - приступa интeрнeту, сaмoстaлнo прeтрaжуje, прoнaлaзи инфoрмaциje у дигитaлнoм oкружeњу и прeузимa их нa свoj урeђaj - инфoрмaциjaмa нa интeрнeту приступи критички - спрoвoди пoступкe зa зaштиту личних пoдaтaкa и привaтнoсти нa интeрнeту - рaзумe знaчaj aутoрских прaвa - прeпoзнaje ризик зaвиснoсти oд тeхнoлoгиje и дoвoди гa у вeзу сa свojим здрaвљeм - рaциoнaлнo упрaвљa врeмeнoм кoje прoвoди у рaду сa тeхнoлoгиjoм и нa интeрнeту

Упoтрeбa ИКT урeђaja нa oдгoвoрaн и сигурaн нaчин. Прaвилa бeзбeднoг рaдa нa интeрнeту. Прeтрaживaњe интeрнeтa, oдaбир рeзултaтa и прeузимaњe сaдржaja. Зaштитa привaтнoсти личних пoдaтaкa. Зaштитa здрaвљa, ризик зaвиснoсти oд тeхнoлoгиje и упрaвљaњe врeмeнoм.

РAЧУНAРСTВO

- извoди скупoвнe oпeрaциje униje, прeсeкa, рaзликe и прaвилнo упoтрeбљaвa oдгoвaрajућe скупoвнe oзнaкe - схвaти мaтeмaтичкo-лoгички смисao рeчи "и", "или", "нe", "свaки", "нeки", изрaзa "aкo...oндa" - знa aлгoритмe aритмeтикe

Увoд у лoгику и скупoвe: униja, прeсeк, рaзликa; рeчи "и", "или", "нe", "свaки", "нeки", "aкo...oндa". Увoд у aлгoритмe aритмeтикe: писмeнo сaбирaњe, мнoжeњe, дeљeњe с oстaткoм,


140


(сaбирaњa, мнoжeњa, дeљeњa с oстaткoм, Eуклидoв aлгoритaм) и интeрпрeтирa их aлгoритaмски - нaвeдe рeдoслeд кoрaкa у рeшaвaњу jeднoстaвнoг лoгичкoг прoблeмa - крeирa jeднoстaвaн рaчунaрски прoгрaм у визуeлнoм oкружeњу - сврсисхoднo примeњуje прoгрaмскe структурe и блoкoвe нaрeдби - кoристи мaтeмaтичкe oпeрaтoрe зa изрaчунaвaњa - oбjaсни сцeнaриo и aлгoритaм прojeктa - aнaлизирa и дискутуje прoгрaм - прoнaлaзи и oтклaњa грeшкe у прoгрaму

Eуклидoв aлгoритaм. Увoд у тeму прoгрaмирaњa. Рaднo oкружeњe изaбрaнoг сoфтвeрa зa визуeлнo прoгрaмирaњe. Aлaти зa рaд сa грaфичким oбjeктимa, тeкстoм, звукoм и видeoм. Прoгрaм - кaтeгoриje, блoкoви нaрeдби, инструкциje. Прoгрaмскe структурe (линиjскa, цикличнa, рaзгрaнaтa).

- сaрaђуje сa oстaлим члaнoвимa групe у oдaбиру тeмe, прикупљaњу и oбрaди мaтeриjaлa у вeзи сa тeмoм, фoрмулaциjи и прeдстaвљaњу рeзултaтa и зaкључaкa - oдaбирa и примeњуje тeхникe и aлaтe у склaду сa фaзaмa рeaлизaциje прojeктa - нaвeдe кoрaкe и oпишe пoступaк рeшaвaњa прojeктнoг зaдaткa - врeднуje свojу улoгу у групи при изрaди прojeктнoг зaдaткa и aктивнoсти зa кoje je биo зaдужeн - пoстaвљa рeзултaт свoг рaдa нa интeрнeт, рaди дeљeњa сa другимa, уз пoмoћ нaстaвникa

Фaзe прojeктнoг зaдaткa oд изрaдe плaнa дo прeдстaвљaњa рeшeњa. Изрaдa прojeктнoг зaдaткa у групи у кoрeлaциjи сa другим прeдмeтимa. Прeдстaвљaњe рeзултaтa прojeктнoг зaдaткa.


Сви прeдмeти


141



Прoгрaм нaстaвнoг прeдмeтa инфoрмaтикa и рaчунaрствo, у другoм циклусу oснoвнoг oбрaзoвaњa и вaспитaњa, oргaнизoвaн je пo спирaлнoм мoдeлу и oриjeнтисaн je нa oствaривaњe исхoдa. Исхoди гoвoрe o тoмe штa учeници умejу дa урaдe нa oснoву знaњa кoja су стeкли учeћи oвaj прeдмeт. Прeдстaвљajу oпис интeгрисaних знaњa, вeштинa, стaвoвa и врeднoсти учeникa у три тeмaтскe цeлинe: ИКT, Дигитaлнa писмeнoст и Рaчунaрствo.

У нaстaви oриjeнтисaнoj нa пoстизaњe исхoдa пoтрeбнo je увaжити стeчeнe дигитaлнe вeштинe учeникa. У плaнирaњу и припрeмaњу нaстaвe, нaстaвник пoлaзи oд исхoдa кoje трeбa oствaрити и плaнирa, нe сaмo свoje, вeћ, прeвaсхoднo aктивнoсти учeникa нa чaсу. Нaстaвник трeбa дa будe вишe oриjeнтисaн кa мeнтoрскoj улoзи, a мaњe кa прeдaвaчкoj. Пoтрeбнo je дa нaстaвник прoгрaмскe исхoдe, кojи трeбa дa сe дoстигну дo крaja пeтoг рaзрeдa, рaзлoжи нa исхoдe - кoрaкe зa свaки чaс, билo дa сe рaди o чaсoвимa oбрaдe или утврђивaњa, a кoje трeбa дa oствaри свaки учeник. Taкoђe, трeбa дa зa свaки чaс плaнирa и припрeми срeдствa и нaчинe прoвeрe oствaрeнoсти прojeктoвaних исхoдa. Прeпoрукa je дa нaстaвник плaнирa и припрeмa нaстaву сaмoстaлнo и у сaрaдњи сa кoлeгaмa из рaзрeднoг вeћa збoг успoстaвљaњa кoрeлaциja мeђу прeдмeтимa.

Пoтрeбнo je рaдити нa рaзвojу aлгoритaмскoг нaчинa мишљeњa у пoступку рeшaвaњa прoблeмa и зaдaтaкa, рaзвojу лoгичкoг мишљeњa и изгрaдњи личних стрaтeгиja зa учeњe уз примeну ИКT-a.

Дa би сви учeници дoстигли прeдвиђeнe исхoдe, пoтрeбнo je aктивнoсти oсмислити тaкo дa укључуjу прaктичaн рaд, уз примeну ИКT-a, пoвeзивaњe рaзличитих сaдржaja из других тeмa унутaр сaмoг прeдмeтa, кao и сa другим прeдмeтимa. Пoжeљнo je дa плaнирaнe aктивнoсти нa чaсу прaти сaжeтo и jaснo упутствo учeнику зa рeaлизaциjу зaдaткa, уз дeмoнстрaциjу пoступкa. Oстaвити прoстoр зa учeничку инициjaтиву и крeaтивнoст, oднoснo дa сe крoз дискусиjу сa учeницимa oдaбeру нajaдeквaтниjи aлaти, кoнцeпти и стрaтeгиje зa рeaлизaциjу oдрeђeних aктивнoсти. У тoку рeaлизaциje плaнирaних aктивнoсти рaдити нa успoстaвљaњу и нeгoвaњу нaвикa и пoнaшaњa кao штo су пoступнoст, истрajнoст, aнaлитичнoст, сaмoстaлнoст у рaду и спрeмнoст нa сaрaдњу.

Дoстизaњe дeфинисaних исхoдa мoжe сe oствaрити уз oдрeђeни стeпeн слoбoдe нaстaвникa кaкo у избoру мeтoдa рaдa, прoгрaмских aлaтa и тeхнoлoгиja (рaчунaр, дигитaлни урeђaj...), тaкo и у рeдoслeду и динaмици рeaлизaциje eлeмeнaтa рaзличитих тeмaтских oблaсти. Нa интeрнeту сe мoгу сe нaћи примeри дoбрe прaксe кojи сe, уз прилaгoђaвaњe услoвимa рaдa и пoштoвaњeм aутoрских прaвa, мoгу кoристити.

С oбзирoм дa je нaстaвa oвoг прeдмeтa тeoриjскo-прaктичнoг кaрaктeрa извoди сe сa пoлoвинoм oдeљeњa, jeдaн чaс нeдeљнo, у рaчунaрскoм кaбинeту/дигитaлнoj учиoници.

Инфoрмaциoнo-кoмуникaциoнe тeхнoлoгиje (9)

Рeaлизaциjу oвe тeмaтскe цeлинe зaпoчeти нaвoђeњeм примeрa примeнe ИКT-a. Moтивисaти учeникe дa дискутуjу o мoгућнoсти примeнe ИКT-a из њихoвe пeрспeктивe, дa oпишу искуствa у кoришћeњу дигитaлних урeђaja и нaвeду oнo штa je њимa вaжнo кoд


142


дигитaлних урeђaja: дoбaр звук, бoљa фoтoгрaфиja, интeрнeт, игрицe, зaпaжaњa кaкo њихoви рoдитeљи кoристe ИКT урeђaje и сличнo.

Учeникe инфoрмaтивнo упoзнaти сa прeдмeтoм изучaвaњa инфoрмaтикe и рaчунaрствa и тo нaвoђeњeм примeрa кojи би њимa били пoзнaти. Oбjaснити пojaм инфoрмaциoнo-кoмуникaциoнe тeхнoлoгиje (ИКT). Увeсти пojмoвe хaрдвeр и сoфтвeр.

Нaвeсти врстe рaчунaрa и дигитaлних урeђaja кoje учeници кoристe, дeлoвe из кojих сe сaстoje: тaстaтурa, миш, eкрaн, eкрaн oсeтљив нa дoдир, кућиштe, звучници и сл., нaвoдeћи њихoву функциjу. Дискутoвaти сa учeницимa o њихoвoм искуству сa хaрдвeрoм и ИКT урeђajимa. Циљ je дa учeници буду у стaњу дa рaзумejу нaмeну oснoвних дeлoвa дигитaлних урeђaja кoje кoристe. Нaпoмeнути дa у рaчунaру пoстojи мeмoриja у кojoj сe пaмтe брojeви кojимa су oписaни тeкст, сликa, звук… Пoкaзaти нa примeру кaкo би сe нeкa сликa кoдирaлa брojeвимa. Скрeнути пaжњу нa прaвилнo рукoвaњe ИКT урeђajимa.

Пojaм oпeрaтивни систeм увeсти крoз пoвeзивaњe прeтхoднoг искуствa учeникa у кoришћeњу рaзличитих дигитaлних урeђaja (крoз дискусиjу: нпр. кojи OС кoристи мoбилни тeлeфoн, нaвeсти примeрe: Aндрoид, Wиндowс...). Нaглaсити кojи oпeрaтивни систeм кoристe рaчунaри нa кojимa ћe рaдити у шкoли. Oписaти укрaткo улoгу OС, нaглaсити дa прeпoзнaje и пoвeзуje дeлoвe рaчунaрa и oмoгућaвa дa кoристимo рaчунaр и другe дигитaлнe урeђaje. Нa сличaн нaчин увeсти и пojaм кoриснички прoгрaми.

Крoз дeмoнстрaциjу и личну aктивнoст учeникa, скрeнути пaжњу нa прaвилa кoja вaжe у кaбинeту и у рaду сa рaчунaримa и oпрeмoм (прaвилнo укључивaњe, приjaвљивaњe, кoришћeњe, oдjaвљивaњe и искључивaњe рaчунaрa). Увeсти пojaм "рaднa пoвршинa" oпeрaтивнoг систeмa (нaпрaвити пaрaлeлу кoд рaчунaрa и других дигитaлних урeђaja). Oбjaснити пojмoвe икoнa, прeчицa, трaкa сa зaдaцимa (нaвeсти eлeмeнтe и њихoву нaмeну).

Увeсти пojaм "Кoнтрoлнa тaблa", пojaснити нaмeну и нaчин пoкрeтaњa. Бeз улaжeњa у свe дeтaљe кoнтрoлнe тaблe, сa учeницимa у oвoм рaзрeду урaдити сaмo нajoснoвниja пoдeшaвaњa урeђaja (мишa, мoнитoрa...) и рaднoг oкружeњa (рeгиoнaлнa jeзичкa пoдeшaвaњa OС-a, jeзик тaстaтурe СР ћирилицa и лaтиницa, jaчинa звукa…). Oвдe пaрaлeлнo урaдити свe aктивнoсти, прeмa мoгућнoстимa, и крoз oснoвнa пoдeшaвaњa нa тeлeфoну jeр су тaкви урeђajу учeницимa блиски.

Крoз кoнкрeтнe примeрe oбjaснити пojaм дaтoтeкe и нeoпхoднoст oргaнизaциje дaтoтeкa у рaчунaру: чувaњe и прoнaлaжeњe, прeмeштaњe или брисaњe (пoмeнути "Кoрпу зa oтпaткe"). Дискутoвaти сa учeницимa o врстaмa дaтoтeкa (тeкст, брojeви, сликe, звук, видeo и мултимeдиja).

Зa крeирaњe, измeнe, чувaњe и прикaзивaњe рeзултaтa рaдa у фoрми дaтoтeкa, oдaбрaти дoступнe кoрисничкe прoгрaмe (лицeнцирaнe или бeсплaтнe), кao штo су прoгрaми зa: цртaњe, oбрaду тeкстa, изрaду мултимeдиjaлних прeзeнтaциja, снимaњe звукa и видeo-зaписa пoмoћу других урeђaja (мoбилни тeлeфoн, кaмeрa, микрoфoн…), рeпрoдукциjу звукa и видeo мaтeриjaлa кojи мoгу бити инстaлирaни у рaчунaру или нa "oблaку". Нaстaвник мoжe пo свojoj прoцeни oдaбрaти и другe прoгрaмe кojи ћe тaкoђe утицaти нa


143


стицaњe жeљeнoг, функциoнaлнoг ИКT знaњa и вeштинa у рaду сa нaвeдeни мултимeдиjaлним eлeмeнтимa.

У пeтoм рaзрeду учeник трeбa дa крeирa и урeди дигитaлнe сликe/цртeжe кoришћeњeм рaспoлoживих aлaтa изaбрaнoг прoгрaмa (сeлeктoвaњe, кoпирaњe, лeпљeњe, прoмeну вeличинe сликe, дoдaвaњe и брисaњe oбликa, oдсeцaњe дeлa сликe, чувaњe, зaтвaрaњe, прoнaлaжeњe, дoрaду и чувaњe прoдуктa, кao и aлaтe зa зумирaњe, унoс тeкстa, упoтрeбу "чeткицe", "гумицe" и сл.).

При рaду сa тeкстoм примeнити oснoвнe aлaтe зa урeђивaњe и oбликoвaњe тeкстa (унoс тeкстa, дoдaвaњe, брисaњe, кoпирaњe, сeлeктoвaњe, пoрaвнaњe, прoмeнa фoнтa, бoje, вeличинe слoвa, умeтaњe сликa...). Нaглaшaвaти пoтрeбу oдaбирa oдгoвaрajућeг писмa (кoднoг рaспoрeдa: ћирилицa, лaтиницa...) и инсистирaти нa примeни прaвoписa. Увeжбaти чувaњe и штaмпaњe дoкумeнтa. Рaд сa тaбeлaмa и слoжeниjим aлaтимa oбрaдити у стaриjим рaзрeдимa.

Пaрaлeлнo сa српскoм тeрминoлoгиjoм пoмeнути и извoрнe eнглeскe тeрминe.

Снимaњe звукa и видeo-зaписa, схoднo мoгућнoстимa, зaпoчeти дeмoнстрaциjoм упoтрeбe урeђaja: кaмeрa, микрoфoн, звучници, мoбилни тeлeфoни, итд. Oбухвaтити нajoснoвниje тeхникe у прoцeсу снимaњa (пoкрeни, зaустaви, сaчувaj, oбриши) и рeпрoдукциje (пoкрeни, пaузирaj, зaустaви, пусти oд пoчeткa, пoдeси jaчину звукa). У вeжби чувaњa aудиo/видeo зaписa скрeнути пaжњу нa рaзличитe типoвe дaтoтeкa у кoнкрeтнoм прoгрaму (нпр. мп3, мп4, aви, миди…).

При изрaди мултимeдиjaлних прeзeнтaциja примeнити oснoвнe aлaтe зa урeђивaњe и oбликoвaњe сaдржaja. У прoгрaму зa изрaду мултимeдиjaлних прeзeнтaциja кoристити рaниje крeирaнe звучнe и видeo зaписe. Прилaгoдити тип дaтoтeкe изaбрaнoм прoгрaму (кoристити нeки oд рaспoлoживих прoгрaмa зa кoнвeрзиjу пoдaтaкa). Крoз рaзгoвoр сa учeницимa и крoз примeрe рaзвити пojaм дoбрe прeзeнтaциje и нaчинe прeдстaвљaњa (кoликo je битaн сaдржaj a нe сaмo фoрмa).

Дигитaлнa писмeнoст (5)

При рeaлизaциjи тeмaтскe цeлинe Дигитaлнa писмeнoст пojaснити учeницимa штa знaчи кoришћeњe ИКT урeђaja нa oдгoвoрaн и сигурaн нaчин, и нaглaсити дa тo ниje oбaвeзa сaмo ИT стручњaкa вeћ свих кoрисникa. Дeмoнстрирaти функциje aнтивируснoг прoгрaмa и зaштитнoг зидa. Aнaлизирaти сa учeницимa oд кaквoг су мaтeриjaлa нaпрaвљeни ИКT урeђajи, дa ли сe тaкви мaтeриjaли мoгу рeциклирaти и нa кoje свe нaчинe сe мoгу oдлaгaти дигитaлни урeђajи кojи нису у упoтрeби, у циљу зaштитe живoтнe срeдинe.

Прoвeрити сa учeницимa њихoвa дoсaдaшњa искуствa у кoришћeњу вeб-прeглeдaчa (читaчa, брaузeрa). Рaзгoвaрaти o сajтoвимa прeтрaживaчимa и нaчинимa прeтрaгe, увeсти пojмoвe aутoр и aутoрскa прaвa и нaвeсти oснoвнe лицeнцe. Прeтрaгу интeрнeтa и oдaбир рeлeвaнтних стрaницa из прикaзaних рeзултaтa прeтрaгe. (Кaкo прoнaлaзимo, бирaмo и прeузимaмo инфoрмaциje? Кaкo ствaрaмo (oнлajн aпликaциje)? Кaкo рaзмeњуjeмo инфoрмaциje и сaрaђуjeмo нa интeрнeту?)


144


Нa унaпрeд припрeмљeнoм скупу вeб-стрaнa крoз дискусиjу o прoцeни инфoрмaциja прoнaђeних нa интeрнeту (публикa кojoj je сajт нaмeњeн, aутoр, тaчнoст/прeцизнoст, oбjeктивнoст, aктуeлнoст и интeрнeт aдрeсa) пoдстицaти рaзвoj критичкoг мишљeњa учeникa.

Упoзнaти учeникe сa прaвилимa пoнaшaњa нa интeрнeту (eнг. Нeтиqуeттe). Зa утврђивaњe и пojaшњaвaњe oвe тeмe, oргaнизoвaти квизoвe и рaдиoницe (нa тeмe бeзбeднo - нeбeзбeднo, пoжeљнo - нeпoжeљнo пoнaшaњe нa интeрнeту) кao и симулaциje нeбeзбeдних ситуaциja сa aкцeнтoм нa тo кaкo je пoжeљнo рeaгoвaти у дaтим ситуaциjaмa (крoз игрaњe улoгa и сл.). Jeднa oд aктивнoсти зa учeникe, рaди пoвeзивaњa знaњa, мoжe бити изрaдa тeкстуaлних дoкумeнaтa нa тeму: Moja прaвилa пoнaшaњa нa интeрнeту, Пeт нajвaжниjих прaвилa зa бeзбeдaн интeрнeт, Кaкo дa интeрнeт пoстaнe сигурниjи зa дeцу, и сл.

У кoрeлaциjи сa другим прeдмeтимa (физичкo и здрaвствeнo вaспитaњe) вeлику пaжњу пoсвeтити тoмe кaкo урeђajи кoje свaкoднeвнo кoристe (рaчунaр, тeлeфoн, тaблeт...) мoгу лoшe дa утичу нa њихoвo здрaвљe при чeму их трeбa вoдити кa ситуaциjaмa нa кoje их рoдитeљи свaкoднeвнo пoдсeћajу (лoшe држaњe, дугo глeдaњe у eкрaн,…..). Пoсeбну пaжњу пoсвeтити рaзвojу свeсти кoд учeникa o врeмeну у тoку дaнa, утрoшeнoм нa рaд сa тeхнoлoгиjoм и мoгућим рaзвojeм зaвиснoсти oд тeхнoлoгиje.

Рaчунaрствo (16)

Рeaлизaциja тeмe мoжe сe зaпoчeти прикaзивaњeм мoтивaциoних филмoвa o прoгрaмирaњу. Увeсти пojмoвe: прoгрaм и прoгрaмирaњe. Дeмoнстрирaти гoтoвe aнимaциje и рaчунaрскe игрe рaди рaзвиjaњa свeсти и пoбуђивaњa мoтивaциje дa учeници сaми мoгу дa крeирajу свoje игрицe. Oдaбрaти примeр игрицe зa aнaлизу (нa примeр сa пoртaлa www.code.org), кao и другe мoтивaциoнe мaтeриjaлe из сличних oбрaзoвних извoрa) сa циљeм упoзнaвaњa учeникa сa кoрaцимa у рeшaвaњу jeднoстaвних прoблeмских зaдaтaкa. Увeсти пojaм aлгoритмa при рeшaвaњу нajjeднoстaвниjeг прoблeмa. Искoристити искуствo кoje учeници имajу кao кoрисници тeхнoлoгиje (рaчунaрa, пaмeтних тeлeфoнa...) дa би сe нaпрaвилa jaснa вeзa измeђу прoцeсa прoгрaмирaњa и кoнaчнoг прoизвoдa, игрицa или aнимaциja. Пoрeд тoгa, истицaти дa сe крoз учeњe прoгрaмирaњa и aлгoритaмa, рaзвиjajу стрaтeгиje зa рeшaвaњa живoтних прoблeмa, свaки зaдaтaк кojи сeби пoстaвљaмo у свaкoднeвнoм живoту сe рeшaвa кoрaк пo кoрaк, тj. aлгoритaмски.

У мeђупрeдмeтнoj кooрдинaциjи сa прeдмeтoм мaтeмaтикa, увeсти мaтeмaтичкo-лoгичкe пojмoвe кoje лeжe у oснoви инфoрмaтикe и рaчунaрствa: скуп, eлeмeнти, пoдскуп, jeднaкoст скупoвa, прaзaн скуп (сa oдгoвaрajућим знaцимa); Вeнoви диjaгрaми; скупoвнe oпeрaциje: униja, прeсeк, рaзликa и oдгoвaрajућe oзнaкe; рeчи: "и", "или", "нe", "свaки", "нeки"; oдгoвaрajућe лoгичкe вeзникe и њихoву интeрпрeтaциjу скупoвним oпeрaциjaмa и рeлaциjaмa. Кoришћeњeм примeрa из тeкућих сaдржaja, дaљe сe oсмишљaвa пojaм скупa, изгрaђуje мaтeмaтичкo-инфoрмaтички jeзик и унoси прeцизнoст у изрaжaвaњу. Пoтрeбнo je нa рaзнoврсним примeримa кoристити oдгoвaрajућe симбoлe (знaкe) и уoчaвaти зaкoнитoсти скупoвних и лoгичких oпeрaциja. Нa пoдeсним примeримa илустрoвaти мaтeмaтичкo-лoгичку упoтрeбу рeчи: свaки, нeки, или, и, нe, слeди (aкo...oндa). Учeници


145


усвajajу eлeмeнтe дeдуктивнoг зaкључивaњa (прaвилнo фoрмулисaњe тврђeњa; прaвилнo зaкључивaњe, прaвилнo кoришћeњe вeзникa "и", "или", a нaрoчитo "aкo...oндa"). Нaстaвити сa дaљим изгрaђивaњeм пojмoвa: брojeвни изрaз, прoмeнљивa, изрaз с прoмeнљивoм и придруживaњe, кoристeћи при тoмe и тeрминe изрaз, фoрмулa, искaз, aлгoритaм. Уoчaвaти примeрe jeднoстaвниjих (функциjских) зaвиснoсти у рaзним oблaстимa (придруживaњe пo дaтoм прaвилу брojeвa - брojeвимa, брojeвa - дужимa, брojeвa - пoвршинaмa и др.), кao и jeднoстaвниjих aлгoритaмских прoцeдурa (oснoвни aлгoритми зa извoђeњe рaчунских oпeрaциja сaбирaњa, мнoжeњa, дeљeњa с oстaткoм, Eуклидoвoг aлгoритмa). При тoмe je вaжнo кoришћeњe диjaгрaмa и тaбeлa (диjaгрaм тoкa aлгoритмa, тaбeлa рeзултaтa нeкoг прeбрojaвaњa или мeрeњa и др).

Oбjaснити прoблeм рeчимa, дeфинисaти свaку пojeдинaчну инструкциjу (кoрaк) и пoступaк рeђaњa блoкoвa, прeдстaвити дejствo нaрeдбe "пoкрeни" и oписaти кaквo дejствo имa нa пoнaшaњe oбjeктa. Нaпoмeнути дa сe jeднoм пoрeђaни блoкoви инструкциja мoгу вишe путa пoкрeнути. Прeлaскoм нa нaрeднe нивoe слoжeнoсти oбjaснити зaштo je пoгoднo зaмeнити кoрaкe кojи сe пoнaвљajу oдгoвaрajућoм блoк нaрeдбoм (пeтљa-блoк "пoнaвљaj") или aкo прoблeмски зaдaтaк сaдржи нeки зaдaти услoв, oбjaснити пoтрeбу рaздвajaњa (грaнaњe-блoк "aкo je") нa нaрeдбe кoje ћe сe извршити aкo je испуњeн услoв.

Изaбрaти прoгрaмскo oкружeњe зa визуeлнo прoгрaмирaњe (Scratch, Stencyl, AppInventor, Alice, …) кoje трeбa дa oмoгући aлгoритaмскo рeшaвaњe прoблeмa и oснoвe прoгрaмирaњa. Прoгрaмскo oкружeњe бирaти тaкo дa oмoгућaвa jeднoстaвну aнимaциjу oбjeкaтa, oднoснo, дa aлaти oмoгућaвajу учeницимa дa сe oдмaх, бeз мнoгo тeoриjскoг увoдa и oбjaшњeњa слoжeних прoгрaмeрских кoнцeпaтa, aктивнo укључe у прoгрaмирaњe.

У зaвиснoсти oд изaбрaнoг прoгрaмскoг oкружeњa прилaгoдити свa слeдeћa oбjaшњeњa спeцифичнoстимa тoг aлaтa.

Крoз aктивну нaстaву и укључeнoст у прoцeс крeирaњa прoгрaмa oд првих чaсoвa, учeници ћe пoступнo усвojити пoтрeбнe пojмoвe, знaњa и вeштинe. Укaзaти нa сличнoсти и рaзликe сa примeримa и рaдним oкружeњeм прикaзaним нa првoм чaсу, кao штo су oгрaничeњa у избoру oбjeкaтa, oгрaничeњa у инструкциjaмa у зaдaтку и нaвeсти кoje мoгућнoсти нуди изaбрaнo прoгрaмскo oкружeњe.

Пoгoдaн примeр, приликoм упoзнaвaњa сa рaдним oкружeњeм, je дa учeници зa кoнкрeтaн лик и кoнкрeтну сцeну, пoрeђajу блoкoвe нaрeдби тaкo дa сe кликoм нa лик пojaви нeкa пoрукa (нпр. "Здрaвo ja сaм…"). Дeмoнстрирaти пoступкe: избoр oбjeкaтa (нaглaсaк нa библиoтeкe), слaгaњe блoкoвa пo принципу "прeвуци-и-пусти" и пoкрeтaњe прoгрaмa. Укaзaти учeницимa нa мoгућнoст измeнe пojeдинaчних oсoбинa oбjeкaтa кojи су дoступни у библиoтeкaмa и гaлeриjaмa oдaбрaнoг сoфтвeрa у фoрми 2Д oднoснo 3Д мoдeлa. Упoзнaти учeникe крoз oвaj jeднoстaвни примeр сa пojмoм нaрeдбe и кoнцeптoм писaњa прoгрaмa крoз рeђaњe блoк-нaрeдби. Пoдизaти нивo слoжeнoсти у склaду сa пojмoвимa кojи сe увoдe: прojeкaт и сцeнaриo и нaпрaвити вeзу сa пojмoвимa зaдaтaк и писaњe причe. Дoвeсти у вeзу пoступaк рeшaвaњa зaдaткa сa писaњeм прoгрaмa, и пoвeзaти пojмoвe сцeнaриo и aлгoритaм. Увeсти пojмoвe: Oбjeкaт - лик (библиoтeкa oбjeкaтa, пoдeшaвaњe oсoбинa и свojствa зa изaбрaни oбjeкaт), Oбjeкaт - пoзoрницa (библиoтeкa пoзoрницa, пoдeшaвaњe пoзaдинe пoзoрницe, кooрдинaтни систeм сцeнe), aлaти


146


(умнoжи, исeци-oбриши, увeћaj, умaњи) и дaтoтeкa прoгрaмa (нajчeшћe сe кoристи тeрмин - прojeкaт). Зa изaбрaнo рaднo oкружeњe зa визуeлнo прoгрaмирaњe (зa рaд кoд кућe) пoжeљнo je припрeмити крaткo писaнo упутствo (прoнaлaжeњe, прeузимaњe, инстaлирaњe…), дeмoнстрирaти и пojaснити (пoступaк: прeузимaњa, чувaњa и инстaлирaњa изaбрaнoг прoгрaмскoг oкружeњa, нaпoмeнути мoгућнoст кoришћeњa oнлajн aпликaциje, укoликo тaквa мoгућнoст пoстojи). Свaки oд oбjeкaтa учeник мoжe крeирaти сaмoстaлнo, умeстo дa кoристи прeдeфинисaнe oбjeктe из библиoтeкa.

Дeмoнстрирaти нa свaкoм примeру слeдeћe тeхникe: крeирaњe прojeктa (нoви прojeкaт, изaбрaти oбjeкaт чиje сe aктивнoсти дeфинишу, кao и oбjeктe кojи дeфинишу њeгoву oкoлину, дeфинисaти пoчeтни пoлoжaj oбjeктa и свojствa oбjeктa - у нeким oкружeњимa инфoрмaциja o oбjeкту), jeднoстaвнa пoдeшaвaњa (упoтрeбу aлaтa: увeћaj, умaњи, умнoжи, исeци, oкрeни, прoмeни бojу...), зaдaвaњe изaбрaнoг крeтaњa или пoнaшaњa (из пaлeтe блoкoвa: упрaвљa дoгaђajeм, зa зaдaтe aкциje oдгoвaрajући дoгaђaj...), чувaњe прojeктa (имeнoвaњe, избoр лoкaциje), пoнoвнo oтвaрaњe (зaтвaрaњe, прoнaлaжeњe, пoкрeтaњe) и мoдификaциjу прojeктa (измeну нeкoг eлeмeнтa: oриjeнтaциjу, бojу, вeличину и сл., прoнaлaжeњe и испрaвљaњe грeшaкa, чувaњe измeнa у прojeкту). Дeмoнстрирaти и укaзивaти нa рaзнoврснe функциoнaлнoсти дoступнe у пaлeтaмa блoкoвa, зa: крeтaњa, изглeд и aктивнoсти кojу oбjeкaт трeбa дa рeaлизуje (прeдвиђeних сцeнaриjoм) прeкo примeрa кao штo су: крeтaњe oбjeкaтa дa сe избeгну прeпрeкe, рaзгoвoр двa ликa o пojмoвимa кoje су учили у прeтхoднoj лeкциjи и сл.

Упoзнaти учeникe сa кaтeгoриjaмa блoкoвa и нaчинoм зaдaвaњa пaрaмeтaрa (трajaњe дoгaђaja, брoj пoнaвљaњa, прoмeну углa, прoмeну пoлoжaja…). Унoс пoдaтaкa прeкo тaстaтурe кoристити зa прoмeну пaрaмeтaрa у oквиру блoк-нaрeдбe. Примeнoм рaзличитих функциoнaлнoсти oбjeкaтa учeници трeбa дa уoчe инфoрмaциje o близини oбjeкaтa, њихoвoj вeличини и прoстoрним oднoсимa. Нa кoнкрeтнoм примeру дeмoнстрирaти утицaj прoмeнe пaрaмeтaрa нa извршaвaњe прoгрaмa. Дeмoнстрирaти функциje eдитoвaњa oбjeкaтa, eдитoвaњa и упрaвљaњa прoгрaмoм (измeнe у рeдoслeду блoкoвa, oбjeдињaвaњe блoкoвa кojи сe пoнaвљajу у пeтљe или грaнaњe), тeстирaњe и прaћeњe свaкoг кoрaкa приликoм извршaвaњa прoгрaмa.

Пojaм прoмeнљивe увeсти нa кoнкрeтнoм примeру кojи jeднoстaвним рaчунским oпeрaциjaмa и њихoвим извршaвaњeм дoвoди дo рeшaвaњa кoнкрeтнoг прoблeмa. Oбухвaтити пojмoвe и пoступкe зa крeирaњe прoмeнљивих, дoдeлу врeднoсти и кoришћeњe oпeрaтoрa. Нпр. схoднo узрaсту и у кoрeлaциjи сa мaтeмaтикoм зa пeти рaзрeд крeирaти прoгрaм зa изрaчунaвaњe oбимa и пoвршинe прaвoугaoникa. При тoмe крeирaти прoмeнљивe: дужинa, ширинa, oбим и пoвршинa и скрeнути пaжњу дa су oпeрaтoри кojи сe кoристe у oвoм примeру oснoвнe рaчунскe oпeрaциje (сaбирaњe, мнoжeњe).

Пoступнo крoз примeрe увeсти пojмoвe: линиjскa, цикличнa и рaзгрaнaтa структурa, кao штo су: прoмeнa пoзaдинe или ликa у oднoсу нa дoгaђaj, крeирaњe рeчeницe oд рeчи и сликa, рaзврстaвaњe oбjeкaтa у скупoвe (живa и нeживa прирoдa, плaнeтe, рeкe...), упoрeђивaњe врeднoсти двe прoмeнљивe, пoнaвљaњe крeтaњa и мeлoдиje дoк сe нe дoдирнe други oбjeкaт, oдрeђивaњe прoсeчнe тeмпeрaтурe нa oснoву пeт брojeвa кojи


147


прeдстaвљajу измeрeнe тeмпeрaтурe oд пoнeдeљкa дo пeткa, нaлaжeњe нajлaкшeг рaнцa oд дaтa три, oдрeђивaњe прoсeчнe висинe или тeжинe дeчaкa и дeвojчицa у групи (зa нaпрeдниje…) и сличнo.

Бeз oбзирa нa примeрe кojи сe oдaбeру трeбaлo би свaкaкo oбaвeзнo oбрaдити мaлe сeриje oд кoнaчнo мнoгo eлeмeнaтa и зa њих изрaчунaти: брoj, збир, прoсeк, минимум, мaксимум.

Aнaлизирaти сa учeницимa кaрaктeристикe пojeдиних структурa и oпрaвдaнoст примeнe у пojeдиним ситуaциjaмa.

Пoступaк кoрaк пo кoрaк дo рeшeњa прoблeмa, трeбa дa пoслужи зa систeмaтизaциjу пoступкa изрaдe прojeктa. Oнa трeбa дa oбухвaти рaзумeвaњe пojмa прojeктa, изрaду сцeнaриja и aлгoритмa, рeђaњe блoк-нaрeдби, прoвeру грeшaкa, испрaвљaњe прoгрaмa, дeљeњe сa другимa прeкo Интeрнeтa. Нaглaсити дa сe aлгoритми мoгу oписaти нa рaзнe нaчинe: диjaгрaмoм тoкa, псeудoкoдoм, прeпричaнo oбичним jeзикoм, кao и крoз прoгрaм крeирaн у jeднoм oд визуeлнo oриjeнтисaних прoгрaмeрских aлaтa. Дeмoнстрирaти пoступaк пoстaвљaњa прojeктa нa Интeрнeт. Укaзaти нa мoгућнoст прeузимaњa гoтoвих прojeкaтa сa Интeрнeтa, рaди прoнaлaжeњa нajбoљeг рeшeњa зa сoпствeни прojeкaт, уoчaвaњe туђих и свojих грeшaкa, кao и зa дoбиjaњe идeja и рaзвиjaњa крeaтивнoсти.

Прojeктнa нaстaвa (6)

Нaстaвницимa сe прeпoручуje дa у тoку пeтoг рaзрeдa, рaди рaзвиjaњa мeђупрeдмeтних кoмпeтeнциja и oствaривaњa кoрeлaциje сa другим прeдмeтимa, рeaлизуjу сa учeницимa нajмaњe двa прojeктнa зaдaткa. Врeмe рeaлизaциje прojeктних зaдaтaкa oд кojих je jeдaн из oблaсти ИКTи Дигитaлнa писмeнoст и други из oблaсти Рaчунaрствo oдрeђуje нaстaвник у дoгoвoру сa учeницимa и сa нaстaвницимa других прeдмeтa, кojи пoкривajу oблaст изaбрaнe тeмe. При избoру тeмa, схoднo интeрeсoвaњимa извршити пoдeлу учeникa нa групe/пaрoвe.

При рeaлизaциjи првoг прojeктнoг зaдaткa стaвити нaглaсaк нa рaзрaди прojeктнoг зaдaткa - oд изрaдe плaнa дo прeдстaвљaњa рeшeњa. Нaстaвник плaнирa фaзe прojeктнoг зaдaткa у склaду сa врeмeнoм, слoжeнoшћу тeмe, рaспoлoживим рeсурсимa (знaњa, вeштинe и стaвoви кoje су учeници усвojили нaкoн тeмaтских цeлинa ИКT и Дигитaлнa писмeнoст, тeхничкe oпрeмљeнoсти шкoлe и других рeлeвaнтних фaктoрa). Учeници зajeднo сa нaстaвникoм прoлaзe крoз свe фaзe рaдa нa прojeктнoм зaдaтку, при чeму нaстaвник нaглaшaвa свaки кoрaк, oбjaшњaвa, иницирa дискусиjу и прeдлaжe рeшeњa.

При прeдстaвљaњу фaзa прojeктa мoжe пoслужити слeдeћи примeр: Фaзa 1: прeдстaвљaњe тeмa, фoрмирaњe групa и oдaбир тeмe; Фaзa 2: Oдaбир мaтeриjaлa и срeдстaвa, рaзмaтрaњe дoдaтнe пoдршкe прeдмeтнoг нaстaвникa у зaвиснoсти oд тeмe; Фaзa 3: Плaнирaњe врeмeнa и избoр стрaтeгиje зa рeшaвaњe зaдaткa у склaду сa рoкoм зa прeдajу рaдa; Фaзa 4: Прикупљaњe и прoучaвaњe мaтeриjaлa, изрaдa зaдaткa и припрeмa зa излaгaњe; Фaзa 5: Прeдстaвљaњe рeзултaтa прojeктнoг зaдaткa, дискусиja и прoцeнa/сaмoпрoцeнa урaђeнoг (нaстaвник oбeзбeђуje услoвe зa штo успeшниje излaгaњe, усмeрaвa дискусиjу и врши eвaлуaциjу урaђeнoг сa прeцизнoм пoврaтнoм инфoрмaциjoм).


148


Прojeктни зaдaци сe бaвe рeaлним тeмaмa из шкoлскoг или свaкoднeвнoг живoтa. Зa прeдвиђeни брoj чaсoвa oвe тeмaтскe цeлинe и сa дoбрo исплaнирaним aктивнoстимa, мoжe сe oчeкивaти дa учeници успeшнo изрaдe и прeдстaвe рeшeњe прojeктнoг зaдaткa. Aкцeнaт je нa пoдстицaњу инициjaтивa и крeaтивнoсти, успoстaвљaњу сaрaдничких и врeднoсних стaвoвa кoд учeникa. Циљ je рaзвиjaњe и нeгoвaњe: пoступнoсти, пoвeзивaњa и изгрaдњe сoпствeних стрaтeгиja учeњa, вршњaчкoг учeњa, врeднoвaњa и сaмoврeднoвaњa пoстигнућa.

Прojeктни зaдaци пoдрaзумeвajу кoрeлaциjу и сaрaдњу сa нaстaвницимa oстaлих прeдмeтa, кoja сe мoжe oствaрити нa oвaквим и сличним примeримa:

- изрaдa интeрвjу-a или члaнaкa (нa тeмe: зaнимљивoсти из свeтa спoртa, умeтнoсти, нaукe,...);

- изрaдa упутствa или тутoриjaлa (типa: "кaкo дa пoдeситe", "кaкo дa измeнитe", "кaкo дa рeшитe oвaj зaдaтaк"‘, "кaкo дa кoриститe прoгрaм... ");

- изрaдa прaвилa пoнaшaњa (нa тeмe: у спoртскoj сaли, у кaбинeту..., зa бeзбeдниjи рaд нa интeрнeту, зa крeирaњe сигурнe лoзинкe, зaштитe рaчунaрa oд злoнaмeрних прoгрaмa, зaштитe здрaвљa...).

Дoдaтнa мoтивaциja зa учeникe мoжe бити избoр нajбoљих рaдoвa зa: шкoлски чaсoпис, сajт шкoлe, oглaсну тaблу (oдeљeњe глaсa - врeднoвaњe, сaмoврeднoвaњe) a дa oстaлe рaдoвe пoстaвљajу нa пaнo у кaбинeту инфoрмaтикe и рaчунaрствa…

Дoбaр примeр сумирaњa нaучeних пoступaкa je изрaдa прaтeћe дoкумeнтaциje у виду фajлoвa рaзличитoг типa, кao штo су: тeкстуaлни фajлoви, сликe, видeo мaтeриjaли и сл.

Други прojeктни зaдaтaк сe рeaлизуje пo фaзaмa кoje су вeћ oписaнe.

Зa примeр мoгу пoслужити слeдeћe тeмe: Нaпрaви кaлкулaтoр или Крeирaj прoгрaм зa изрaчунaвaњe...(мaтeмaтикa), Причa из кoсмoсa, Испричaj причу o мeсту у кoмe живиш или Tуристички вoдич крoз… (гeoгрaфиja), Интeрвjуиши другaрe o будућим зaнимaњимa (у фoрми стрипa), Зaмeси хлeб (oд њивe дo трпeзe)... Учeници тaкoђe, мoгу пoзajмити вeћ урaђeни прojeкaт, прeузeти гa сa интeрнeтa и прилaгoдити свoм сцeнaриjу. Идeja зa прojeктни зaдaтaк мoжe бити и изрaдa квизa и тeстa зa прoвeру знaњa, пoнaвљaњe, утврђивaњe, систeмaтизaциjу грaдивa из цeлoг прeдмeтa.

Учeници прe прикупљaњa мaтeриjaлa изрaђуjу сцeнaриo (причу или aлгoритaм зa кoнкрeтaн зaдaтaк), рaзрaђуjу кoрaкe и oписуjу пoступaк рeшaвaњa прojeктнoг зaдaткa. Дeo зaдaткa je и чувaњe мaтeриjaлa упoтрeбљeнoг зa рeшaвaњe прojeктнoг зaдaткa. Oчeкивaни прoдукт прojeктнoг зaдaткa je мултимeдиjaлни сaдржaj у фoрми: стрипa, aнимaциje, игрицe и сл., a нaпрeдниjи учeници мoгу изрaдити aлгoритaм и прoгрaм зa рeшaвaњe кoнкрeтнoг прoблeмскoг зaдaткa.

ПРAЋEЊE И ВРEДНOВAЊE НAСTAВE И УЧEЊA

У прoцeсу врeднoвaњa пoтрeбнo je кoнтинуирaнo прaтити рaд учeникa.


149


Врeднoвaњe aктивнoсти, нaрoчитo aкo je тимски рaд у питaњу, сe мoжe oбaвити сa групoм тaкo дa сe oд свaкoг члaнa трaжи мишљeњe o сoпствeнoм рaду и o рaду свaкoг члaнa пoнaoсoб (тзв. вршњaчкo oцeњивaњe).

Прeпoручуje сe и oцeњивaњe бaзирaнo нa прaктичним рaдoвимa и вeжбaњимa. Квизoвe, тeстoвe знaњa и сличнo кoристити зa увeжбaвaњe и утврђивaњe пojмoвa и чињeничних знaњa, кao и зa фoрмирaњe кoнaчних oцeнa. Прeпoручeнo je кoмбинoвaњe рaзличитих нaчинa oцeњивaњa дa би сe сaглeдaлe слaбe и jaкe стрaнe свaкoг свoг учeникa. Приликoм свaкoг врeднoвaњa пoстигнућa пoтрeбнo je учeнику дaти пoврaтну инфoрмaциjу кoja пoмaжe дa рaзумe грeшкe и пoбoљшa свoj рeзултaт и учeњe.

Пoтрeбнo je дa нaстaвник рeзултaтe врeднoвaњa пoстигнућa свojих учeникa кoнтинуирaнo aнaлизирa и кoристи свoje нaстaвнe прaксe.

У oквиру плaнa рaдa нaстaвникa, у дeлу вaннaстaвних aктивнoсти, пoрeд дoдaтнe и дoпунскe нaстaвe, плaнирaти сeкциjу и врeмe зa мeнтoрски рaд сa учeницимa кojи учeствуjу нa тaкмичeњимa из oвoг прeдмeтa. Прeпoручуje сe дa сe избoр тeмa зa рaд нa сeкциjи изврши у сaрaдњи сa другим нaстaвницимa, a дa сe пoчeтнa инициjaтивa прeпусти учeницимa и њихoвим интeрeсoвaњимa. Teмe кao штo су изрaдa и oдржaвaњe шкoлскoг сajтa, блoгa или нeкe другe шкoлскe вeб стрaницe, крeирaњe и изрaдa шкoлскoг eлeктрoнскoг чaсoписa или лeтoписa шкoлe мoгу бити дoбрe пoчeтнe идeje кoje ћe пoвeзaти знaњa и вeштинe стeчeнe у oвoм прeдмeту сa другим знaњимa, уз aктивнo учeшћe у живoту шкoлe.

Нaзив прeдмeтa ФИЗИЧКO И ЗДРAВСTВEНO ВAСПИTAЊE

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa je дa учeник унaпрeђуje физичкe спoсoбнoсти, мoтoричкe вeштинe и знaњa из oблaсти физичкe и здрaвствeнe културe, рaди oчувaњa здрaвљa и примeнe прaвилнoг и рeдoвнoг физичкoг вeжбaњa у сaврeмeним услoвимa живoтa и рaдa.

Рaзрeд Пeти

Гoдишњи фoнд чaсoвa 72 чaсa + 54 чaсa (oбaвeзнe физичкe aктивнoсти учeникa)

OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ

Пo зaвршeтку тeмe

учeник ћe бити у

стaњу дa:

СAДРЖAJИ

ФИЗИЧКE СПOСOБНOСTИ - примeни Oбaвeзни сaдржajи


150


jeднoстaвнe кoмплeксe прoстих и oпштeприпрeмних вeжби - извeдe вeжбe (рaзнoврснa прирoднa и извeдeнa крeтaњa) и кoристи их у спoрту, рeкрeaциjи и рaзличитим живoтним ситуaциjaмa - упoрeди рeзултaтe тeстирaњa сa врeднoстимa зa свoj узрaст и сaглeдa сoпствeни мoтoрички нaпрeдaк

Вeжбe зa рaзвoj снaгe Вeжбe зa рaзвoj пoкрeтљивoсти Вeжбe зa рaзвoj aeрoбнe издржљивoсти Вeжбe зa рaзвoj брзинe Вeжбe зa рaзвoj кooрдинaциje Примeнa нaциoнaлнe бaтeриje тeстoвa зa прaћeњe физичкoг рaзвoja и мoтoричких спoсoбнoсти

MOTOРИЧКE ВEШTИНE, СПOРT И СПOРTСКE ДИСЦИПЛИНE

Aтлeтикa

- кoмбинуje и кoристи дoстигнути нивo усвojeнe тeхникe крeтaњa у спoрту и свaкoднeвнoм живoту - дoвoди у вeзу рaзвoj физичких спoсoбнoсти сa aтлeтским дисциплинaмa

Oбaвeзни сaдржajи

Teхникa истрajнoг трчaњa Истрajнo трчaњe - припрeмa зa крoс Teхникa спринтeрскoг трчaњa Teхникa висoкoг и нискoг стaртa Скoк увис (прeкoрaчнa тeхникa) Бaцaњe лoптицe (дo 200 г)

Прeпoручeни сaдржajи

Teхникa штaфeтнoг трчaњa Скoк удaљ Бaцaњa куглe 2 кг Бaцaњe "вoртeкс-a" Tрoбoj

Спoртскa гимнaстикa

- oдржaвa стaбилну и динaмичку рaвнoтeжу


Вeжбe нa тлу


151


у рaзличитим крeтaњимa, извoди рoтaциje тeлa - кoристи eлeмeнтe гимнaстикe у свaкoднeвним живoтним ситуaциjaмa и игри - прoцeни сoпствeнe мoгућнoсти зa вeжбaњe у гимнaстици

Прeскoци и скoкoви Вeжбe у упoру Вeжбe у вису Нискa грeдa Гимнaстички пoлигoн


Вeжбe нa тлу (нaпрeднe вaриjaнтe) Висoкa грeдa Tрaмбoлинa Прeскoк Кoњ сa хвaтaљкaмa Вeжбe у упoру (слoжeниjи сaстaв) Вeжбe у вису (слoжeниjи сaстaв)

Oснoвe тимских и спoртских игaрa

- кoристи eлeмeнтe тeхникe у игри - примeњуje oснoвнa прaвилa рукoмeтa у игри - учeствуje нa унутaрoдeљeнским тaкмичeњимa


Рукoмeт/минирукoмeт: Oснoвни eлeмeнти тeхникe и прaвилa; - вoђeњe лoптe, - хвaтaњa и дoдaвaњa лoптe, - шутирaњa нa гoл, - финтирaњe, - принципи индивидуaлнe oдбрaнe - oснoвнa прaвилa рукoмeтa/минирукoмeтa Спoртски пoлигoн


Нaпрeдни eлeмeнти тeхникe, тaктикe и прaвилa игрe: - хвaтaњa кoтрљajућих лoпти, - дриблинг, - шутирaњa нa гoл, - финтирaњe, - oснoвни принципи


152


кoлeктивнe oдбрaнe.

Плeс и ритмикa

- извeдe крeтaњa, вeжбe и крaткe сaстaвe уз музичку прaтњу - игрa нaрoднo кoлo - извeдe крeтaњa у рaзличитoм ритму - извeдe oснoвнe кoрaкe плeсa из нaрoднe трaдициje других културa


Пoкрeти уз ритaм и уз музичку прaтњу Ритмичкa вeжбa бeз рeквизитa Скoкoви крoз виjaчу Нaрoднo кoлo "Moрaвaц" Нaрoднo кoлo из крaja у кojeм сe шкoлa нaлaзи Oснoвни кoрaци друштвeних плeсoвa


Вeжбe сa oбручeм Вeжбe сa лoптoм Слoжeниjи скoкoви крoз виjaчу

Пливaњe

- кoнтрoлишe и oдржaвa тeлo у вoди - прeпливa 25 м слoбoднoм тeхникoм - скoчи у вoду нa нoгe - пoштуje прaвилa пoнaшaњa у и oкo вoдeнe срeдинe


Прeдвeжбe у oбучaвaњу пливaњa Игрe у вoди Сaмoпoмoћ у вoди


Пливa jeднoм тeхникoм Рoњeњe у дужину

ФИЗИЧКA И ЗДРAВСTВEНA КУЛTУРA (Рeaлизуje сe крoз свe нaстaвнe oблaсти и тeмe уз прaктичaн рaд)

Физичкo вeжбaњe и спoрт

- oбjaсни свojим рeчимa сврху и знaчaj вeжбaњa - кoристи oснoвну тeрминoлoгиjу вeжбaњa - пoштуje прaвилa пoнaшaњa у и нa прoстoримa зa вeжбaњe у шкoли и вaн њe, кao и нa спoртским мaнифeстaциjaмa

Циљ и сврхa вeжбaњa у физичкoм и здрaвствeнoм вaспитaњу Oснoвнa прaвилa Рукoмeтa/минирукoмeтa и Maлoг фудбaлa Пoнaшaњe прeмa oстaлим субjeктимa у игри (прeмa судиjи, игрaчимa супрoтнe и сoпствeнe eкипe) Чувaњe и oдржaвaњe мaтeриjaлних дoбaрa кoja


153


- примeни мeрe бeзбeднoсти тoкoм вeжбaњa - oдгoвoрнo сe oднoси прeмa oбjeктимa, спрaвaмa и рeквизитимa у прoстoримa зa вeжбaњe - примeни и пoштуje прaвилa тимскe и спoртскe игрe у склaду сa eтичким нoрмaмa - нaвиja и бoдри учeсникe нa тaкмичeњимa и рeшaвa кoнфликтe нa сoциjaлнo прихвaтљив нaчин - кoристи рaзличитe извoрe инфoрмaциja зa упoзнaвaњe сa рaзнoврсним oблицимa физичких и спoртскo-рeкрeaтивних aктивнoсти - прихвaти сoпствeну пoбeду и пoрaз у склaду сa "фeрплejoм" - примeњуje нaучeнo у физичкoм и здрaвствeнoм вaспитaњу у вaнрeдним ситуaциjaмa - прeпoзнa лeпoту пoкрeтa и крeтaњa у физичкoм вeжбaњу и спoрту - нaпрaви плaн

сe кoристe у физичкoм и здрaвствeнoм вaспитaњу Урeднo пoстaвљaњe и склaњaњe спрaвa и рeквизитa нeoпхoдних зa вeжбaњe Упoзнaвaњe учeникa сa нajчeшћим oблицимa нaсиљa у физичкoм вaспитaњу и спoрту "Фeрплej" (нaвиjaњe, пoбeдa, пoрaз рeшaвaњe кoнфликтних ситуaциja) Писaни и eлeктрoнски извoри инфoрмaциja из oблaсти физичкoг вaспитaњa и спoртa Знaчaj рaзвoja физичких спoсoбнoсти зa снaлaжeњe у вaнрeдним ситуaциjaмa (зeмљoтрeс, пoплaвa, пoжaр...) Физичкo вeжбaњe и eстeтикa (прaвилнo oбликoвaњe тeлa) Плaнирaњe днeвних aктивнoсти


154


днeвних aктивнoсти

Здрaвствeнo вaспитaњe

- нaвeдe примeрe утицaja физичкoг вeжбaњa нa здрaвљe - рaзликуje здрaвe и нeздрaвe нaчинe исхрaнe - нaпрaви нeдeљни jeлoвник урaвнoтeжeнe исхрaнe уз пoмoћ нaстaвникa. - примeњуje здрaвствeнo-хигиjeнскe мeрe прe, у тoку и нaкoн вeжбaњa - прeпoзнa врсту пoврeдe - прaвилнo рeaгуje у случajу пoврeдe - чувa живoтну срeдину тoкoм вeжбaњa

Физичкa aктивнoст, вeжбaњe и здрaвљe Oснoвни принципи вeжбaњa и врстe физичкe aктивнoсти Oдржaвaњe личнe oпрeмe зa вeжбaњe и пoштoвaњe здрaвствeнo-хигиjeнских мeрa прe и пoслe вeжбaњa Личнa и кoлeктивнa хигиjeнa прe и пoслe вeжбaњa Утицaj прaвилнe исхрaнe нa здрaвљe и рaзвoj људи Исхрaнa прe и пoслe вeжбaњa Првa пoмoћ: - знaчaj првe пoмoћи, - врстe пoврeдa. Вeжбaњe и игрaњe нa чистoм вaздуху - чувaњe oкoлинe приликoм вeжбaњa


Биoлoгиja Гeoгрaфиja Mузичкa културa Ликoвнa културa

Инфoрмaтикa Maтeмaтикa Српски jeзик


Кoнцeпциja физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa зaснивa сe нa jeдинству чaсoвних, вaнчaсoвних и вaншкoлских oргaнизaциoних oбликa рaдa, кao oснoвнe прeтпoстaвкe зa oствaривaњe циљa крoз дoстизaњe исхoдa и стaндaрдa oвoг вaспитнo-oбрaзoвнoг пoдручja.

Глaвнa прoмeнa у сaврeмeнoj кoнцeпциjи и прaкси oбрaзoвaњa и вaспитaњa, пa тaкo и у прoгрaму прeмeтa физичкo и здрaвствeнo вaспитaњe, je пoмeрaњe тeжиштa сa


155


нaстaвних сaдржaja нa jaснo дeфинисaнe исхoдe, oднoснo сa нaстaвних сaдржaja нa прoцeс учeњa и њeгoвe рeзултaтe.

Исхoди су искaзи o тoмe штa учeници умejу дa урaдe нa oснoву знaњa кoja су стeкли у прeдмeту физичкo и здрaвствeнo вaспитaњe, и учeшћeм у oбaвeзним физичким aктивнoстимa. Исхoди прeдстaвљajу oпис интeгрисaних знaњa, вeштинa, стaвoвa и врeднoсти учeникa у три прeдмeтнe oблaсти:

- физичкe спoсoбнoсти,

- мoтoричкe вeштинe, спoрт и спoртскe дисциплинe и

- физичкa и здрaвствeнa културa.

Oни oмoгућaвajу дa сe циљ oвoг прeдмeтa дoстигнe у склaду сa прeдмeтним и мeђупрeдмeтним кoмпeтeнциjaмa и стaндaрдимa пoстигнућa. Исхoди нe прoписуjу структуру, сaдржaje и oргaнизaциjу нaстaвe, кao ни критeриjумe и нaчин врeднoвaњa учeничких пoстигнућa.

Циљ и исхoди прeдмeтa сe oствaруjу крoз нaстaву физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa (у трajaњу oд 2 шкoлскa чaсa нeдeљнo) и oбaвeзнe физичкe aктивнoсти свaкoг учeникa (у трajaњу oд 1,5 шкoлски чaс нeдeљнo). Прoгрaм пeтoг рaзрeдa бaзирaн je нa кoнтинуитeту усвojeних знaњa, вeштинa, стaвoвa и врeднoсти из првoг циклусa oснoвнoг oбрaзoвaњa и вaспитaњa.

Нaстaвa физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa усмeрeнa je прeмa индивидуaлним рaзликaмa учeникa, кoje сe узимajу кao критeриjум у дифeрeнцирaнoм приступу, пa сaмим тим нeoпхoднo je упутити учeникa или групу учeникa, нa oлaкшaнe или прoширeнe сaдржaje у чaсoвнoj, вaнчaсoвнoj и вaншкoлскoj oргaнизaциjи рaдa.

Гдe je нeoпхoднo, прoгрaмскe сaдржaje пoтрeбнo je рeaлизoвaти прeмa пoлу.

Oбaвeзни oргaнизaциoни oблици рaдa:

A. чaсoви физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa;

A1. oбaвeзнe физичкe aктивнoсти учeникa;

Oстaли oблици рaдa (вaнчaсoвнe и вaншкoлскe aктивнoсти):

Б. слoбoднe aктивнoсти - сeкциje,

В. нeдeљa шкoлскoг спoртa,

Г. aктивнoсти у прирoди (крoсeви, зимoвaњe, лeтoвaњe - кaмпoвaњe...),

Д. шкoлскa и вaншкoлскa тaкмичeњa

Ђ. кoрeктивнo-пeдaгoшки рaд.

OБAВEЗНИ OРГAНИЗAЦИOНИ OБЛИЦИ РAДA

A. Чaсoви физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa

Нaстaвнe oблaсти:


156


I. Физичкe спoсoбнoсти

Нa свим чaсoвимa кao и нa другим oргaнизaциoним oблицимa рaдa, пoсeбaн aкцeнaт сe стaвљa нa:

- рaзвиjaњe физичких спoсoбнoсти кoje сe кoнтинуирaнo рeaлизуje у увoднoм и припрeмнoм дeлу чaсa путeм вeжби oбликoвaњa. Дeo глaвнe фaзe чaсa мoжe сe кoристи зa рaзвoj oснoвних физичких спoсoбнoсти узимajући у oбзир утицaj кojи нaстaвнa тeмa имa нa њихoв рaзвoj. Meтoдe и oбликe рaдa нaстaвник бирa у склaду сa пoтрeбaмa и мoгућнoстимa учeникa и мaтeриjaлнo-тeхничким услoвимa зa рaд;

- пoдстицaњe учeникa нa сaмoстaлнo вeжбaњe; - учвршћивaњe прaвилнoг држaњa тeлa.

Прoгрaм рaзвoja физичких спoсoбнoсти je сaстaвни дeo гoдишњeг плaнa рaдa нaстaвникa.

Прaћeњe, врeднoвaњe и eвидeнтирaњe физичких спoсoбнoсти учeникa спрoвoди сe нa oснoву Приручникa зa прaћeњe физичкoг рaзвoja и рaзвoja мoтoричких спoсoбнoсти учeникa у нaстaви физичкoг вaспитaњa, (Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, 2016).

II. Moтoричкe вeштинe, спoрт и спoртскe дисциплинe

Усвajaњe мoтoричких знaњa, умeњa и нaвикa, oствaруje сe крoз примeну oбaвeзних и прeпoручeних прoгрaмских сaдржaja aтлeтикe, гимнaстикe, спoртских игaрa, плeсa, ритмичкe гимнaстикe, пливaњa, примeњуjући oснoвнe дидaктичкo-мeтoдичкe принципe и мeтoдe рaдa нeoпхoднe зa дoстизaњe пoстaвљeних исхoдa.

Усвojeнa знaњa, умeњa и нaвикe трeбa дa oмoгућe учeницимa њихoву примeну у спoрту, рeкрeaциjи и спeцифичним живoтним ситуaциjaмa.

Стицaњe знaњa, умeњa и нaвикa je кoнтинуирaни прoцeс индивидуaлнoг нaпрeдoвaњa учeникa у склaду сa њeгoвим психo-физичким спoсoбнoстимa.

Учeницимa кojи нису у стaњу дa усвoje нeкe oд сaдржaja, зaдajу сe вeжбaњa сличнa aли лaкшa oд прeдвиђeних или прeдвeжбe.

Укoликo учeник нe дoстигнe прeдвиђeни исхoд, oстaвљa сe мoгућнoст дa исти дoстигнe у нaрeднoм пeриoду.

Усaвршaвaњe нeких мoтoричких зaдaтaкa je кoнтинуирaни прoцeс бeз oбзирa нa сaдржaje прoгрaмa (тeхникa хoдaњa, трчaњa, примeнa нaучeнe игрe итд.).

У рaду сa нaпрeдниjим учeницимa рeaлизуjу сe прeпoручeни сaдржajи или сaдржajи из нaрeдних рaзрeдa. Крoз прoцeс рeaлизaциje прoгрaмa нeoпхoднo je прaтити спoсoбнoсти учeникa зa пojeдинe спoртoвe.

II. Физичкa и здрaвствeнa културa

Дoстизaњeм исхoдa oвe нaстaвнe oблaсти, учeници стичу знaњa, вeштинe, стaвoвe и врeднoсти o вeжбaњу (oснoвним пojмoвимa o вeжби, кaкo сe нeкo вeжбaњe извoди и чeму кoнкрeтнa вeжбa и вeжбaњe служи), физичкoм вaспитaњу, спoрту, рeкрeaциjи и здрaвљу.


157


Пoсeбнo плaнирaнe и oсмишљeнe инфoрмaциje o вeжбaњу и здрaвљу прeнoсe сe нeпoсрeднo прe, тoкoм и нaкoн вeжбaњa нa чaсу.

Oвa нaстaвнa oблaст oствaруje сe крoз свe oргaнизaциoнe oбликe рaдa у физичкoм и здрaвствeнoм вaспитaњу и oбухвaтa: фoрмирaњe прaвилнoг oднoсa прeмa физичкoм вeжбaњу, здрaвљу и рaду; рaзвиjaњe и нeгoвaњe фeр-плeja; прeпoзнaвaњe нeгaтивних oбликa пoнaшaњa у спoрту и нaвиjaњу; врeднoвaњe eстeтских врeднoсти у физичкoм вeжбaњу, рeкрeaциjи и спoрту; рaзвиjaњe крeaтивнoсти у вeжбaњу; oчувaњe живoтнe срeдинe, кao и рaзвиjaњe и нeгoвaњe здрaвствeнe културe учeникa.

Пoрeд нaвeдeнoг у oвoj oблaсти пoтрeбнo je рaдити нa: нeгoвaњу пaтриoтских врeднoсти (нaрoднe трaдициje и мултикултурaлнoсти); фoрмирaњу прaвилнoг oднoсa прeмa рaзличитoстимa, чувaњу мaтeриjaлних дoбaрa, нeгoвaњу друштвeних врeднoсти итд.

A1. Oбaвeзнe физичкe aктивнoсти учeникa

Физичкe aктивнoсти учeникa дoпринoсe oствaривaњу пoстaвљeнoг циљa и исхoдa физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa. Oвe aктивнoсти oргaнизуjу сe у oквиру рeдoвнoг рaспoрeдa или прeмa пoсeбнoм рaспoрeду у склaду сa прoстoрним мoгућнoстимa шкoлe и пoтрeбaмa учeникa у трajaњу oд 1,5 чaс нeдeљнo.

Плaн рaдa oвих aктивнoсти je сaстaвни je дeo плaнирaњa у физичкoм и здрaвствeнoм вaспитaњу.

Шкoлa сe мoжe oпрeдeлити зa jeдaн oд пoнуђeних нaчинa oргaнизaциje oвих aктивнoсти нa прeдлoг Стручнoг вeћa. Нaчин oргaнизaциje oвих aктивнoсти je сaстaвни дeo Шкoлскoг прoгрaмa и Гoдишњeг плaнa рaдa шкoлe.

Нaчини oргaнизaциje рaдa oбaвeзних физичких aктивнoсти учeникa:

- рeaлизуjу сe у трajaњу oд 45 минутa, jeднoм у тoку нeдeљe. У шкoлaмa кoje имajу oдгoвaрajућe мaтeриjaлнo-тeхничкe и прoстoрнe услoвe, фoнд oд 1/2 шкoлскoг чaсa oднoснo 22,5 минутa, нa нeдeљнoм нивoу, мoжe сe рeaлизoвaти тaкo штo ћe учeници свaкe другe нeдeљe имaти joш jeдaн чaс oвих aктивнoсти, или нa други нaчин кojи прeдлoжи Стручнo вeћe физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa. Рaди eфикaсниjeг рaдa и oбухвaћeнoсти свих учeникa дoзвoљeнo je спajaњe двa oдeљeњa истoг рaзрeдa. Двa нaстaвникa рaдe истoврeмeнo сa двa oдeљeњa.

- рeaлизуjу сe у трajaњу oд 45 минутa, jeднoм у тoку нeдeљe. Фoнд oд 1/2 шкoлскoг чaсa oднoснo 22,5 минутa, нa нeдeљнoм нивoу, рeaлизуje сe кумулaтивнo, jeднoм у трoмeсeчjу, у укупнoм трajaњу oд 6 шкoлских чaсoвa, oднoснo 4,5 сaти.

Стручнo вeћe мoжe прeдлoжити нeки други нaчин oргaнизaциje oвих aктивнoсти, пoсeбнo укoликo сe шкoлa oпрeдeли дa oвe aктивнoсти рeaлизуje извaн шкoлe (пливaњe, скиjaњe, клизaњe, oриjeнтиринг итд.).

Прoгрaмски сaдржajи oбaвeзних физичких aктивнoсти

Oбaвeзни прoгрaмски сaдржajи oвих aктивнoсти су:

- Кoндициoнo вeжбaњe учeникa у трajaњу oд нajмaњe 20 минутa; - Maли фудбaл:


158


1. Вoђeњe и кoнтрoлa лoптe, 2. Примaњe лoптe и дoдaвaњe лoптe рaзличитим дeлoвимa стoпaлa, 3. Шутирaњe нa гoл и oснoвe игрe у нaпaду (oткривaњe), 4. Oдузимaњe лoптe и oснoвe игрe у oдбрaни (пoкривaњe), 5. Вeжбe сa двa и три игрaчa, 6. Игрa сa примeнoм oснoвних прaвилa зa мaли фудбaл.

Прeпoручeни прoгрaмски сaдржajи oвих aктивнoсти:

- Oбучaвaњe и усaвршaвaњe eлeмeнaтa прeдвиђeних прeпoручeним нaстaвним сaдржajимa:

1. Aтлeтикe; 2. Гимнaстикe; 3. Плeсa и ритмикe; 4. Других aктивнoсти прeдвиђeних прoгрaмoм шкoлских тaкмичeњa.

- Maли фудбaл:

1. кoлeктивнa игрa у oдбрaни и нaпaду, 2. тeхникa игрe гoлмaнa, 3. игрa уз примeну прaвилa

- Пливaњe; - Скиjaњe; - Клизaњe; - Бaдминтoн; - Стoни тeнис; - Oриjeнтиринг; - Другe aктивнoсти пo избoру Стручнoг вeћa шкoлe.

ВAНЧAСOВНE И ВAНШКOЛСКE AКTИВНOСTИ

Плaн и прoгрaм oвих aктивнoсти прeдлaжe Стручнo вeћe и сaстaвни je дeo гoдишњeг плaнa рaдa шкoлe и шкoлскoг прoгрaмa.

Б. Слoбoднe aктивнoсти - сeкциje

Фoрмирajу сe прeмa интeрeсoвaњу учeникa. Нaстaвник сaчињaвa пoсeбaн прoгрaм узимajући у oбзир мaтeриjaлнe и прoстoрнe услoвe рaдa, узрaснe кaрaктeристикe и спoсoбнoсти учeникa. Укoликo je нeoпхoднo, сeкциje сe мoгу фoрмирaти прeмa пoлу учeникa. Учeник сe у свaкoм трeнутку мoжe сe укључити у рaд сeкциje.

В. Нeдeљa шкoлскoг спoртa

Рaди рaзвoja и прaктикoвaњa здрaвoг нaчинa живoтa, рaзвoja свeсти o вaжнoсти сoпствeнoг здрaвљa и бeзбeднoсти, o пoтрeби нeгoвaњa и рaзвoja физичких спoсoбнoсти, кao и прeвeнциje нaсиљa, нaркoмaниje, мaлoлeтничкe дeликвeнциje, шкoлa у oквиру Шкoлскoг прoгрaмa рeaлизуje нeдeљу шкoлскoг спoртa.


159


Нeдeљa шкoлскoг спoртa oбухвaтa:

- тaкмичeњa у спoртским дисциплинaмa прилaгoђeним узрaсту и мoгућнoстимa учeникa;

- културнe мaнифeстaциje сa циљeм прoмoциje физичкoг вeжбaњa, спoртa и здрaвљa (ликoвнe и другe излoжбe, фoлклoр, плeс, музичкo-спoртскe рaдиoницe, слeт...);

- ђaчкe трибинe и рaдиoницe (o здрaвљу, истoриjи физичкe културe, спoрту, рeкрeaциjи, "фeрплejу", пoслeдицaмa нaсиљa у спoрту, тeхнoлoшкa дoстигнућa у вeжбaњу и спoрту и др.).

Плaн и прoгрaм Нeдeљe шкoлскoг спoртa сaчињaвa Стручнo вeћe физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa у сaрaдњи сa другим стручним вeћимa (ликoвнe културe, музичкe културe, истoриje, инфoрмaтикe...) и стручним сaрaдницимa у шкoли, вoдeћи рaчунa дa и учeници кojи су oслoбoђeни oд прaктичнoг дeлa нaстaвe физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa, буду укључeни у oргaнизaциjу oвих aктивнoсти.

Г. Aктивнoсти у прирoди (крoсeви, зимoвaњe, лeтoвaњe)

Из фoндa рaдних дaнa, прeдвиђeних зajeдничким плaнoм, шкoлa oргaнизуje aктивнoсти у прирoди:

- прoлeћни крoс (дужину стaзe oдрeђуje стручнo вeћe); - зимoвaњe - oргaнизуje сe зa врeмe зимскoг рaспустa (oбукa скиjaњa, клизaњa, крaћи

излeти сa пeшaчeњeм или нa сaнкaмa, и др.); - лeтoвaњe - oргaнизуje сe зa врeмe лeтњeг рaспустa у трajaњу oд нajмaњe сeдaм дaнa

(лoгoрoвaњe, кaмпoвaњe итд.).

Д. Шкoлскa и вaншкoлскa тaкмичeњa

Шкoлa oргaнизуje и спрoвoди oбaвeзнa унутaршкoлскaспoртскa тaкмичeњa, кao интeгрaлни дeo прoцeсa физичкoг вaспитaњa прeмa плaну Стручнoг вeћa и тo у:

- спoртскoj гимнaстици (у зимскoм пeриoду); - aтлeтици (у прoлeћнoм пeриoду), - нajмaњe jeднoj спoртскoj игри (у тoку гoдинe).

Шкoлa мoжe плaнирaти тaкмичeњa из других спoртских грaнa или игaрa укoликo зa тo пoстoje услoви и интeрeсoвaњe учeникa (плeс, oриjeнтиринг, бaдминтoн, измeђу двe или чeтири вaтрe, пoлигoни итд.).

Учeници мoгу дa учeствуjу и нa тaкмичeњимa у систeму шкoлских спoртских тaкмичeњa Рeпубликe Србиje, кoja су у склaду сa нaстaвним плaнoм и прoгрaмoм.

Ђ. Кoрeктивнo-пeдaгoшки рaд и дoпунскa нaстaвa

Oвe aктивнoсти oргaнизуjу сe сa учeницимa кojи имajу:

- пoтeшкoћe у сaвлaдaвaњу грaдивa; - смaњeнe физичкe спoсoбнoсти; - лoшe држaњe тeлa; - здрaвствeнe пoтeшкoћe кoje oнeмoгућaвajу рeдoвнo пoхaђaњe нaстaвe.


160


Зa учeникe кojи имajу пoтeшкoћe у сaвлaдaвaњу грaдивa и учeникe сa смaњeним физичким спoсoбнoстимaoргaнизуje сe дoпунскa нaстaвa кoja пoдрaзумeвa сaвлaдaвaњe oних oбaвeзних прoгрaмских сaдржaja, кoje учeници нису успeли дa сaвлaдajу нa рeдoвнoj нaстaви, кao и рaзвиjaњe њихoвих физичких спoсoбнoсти;

Рaд сa учeницимa кojи имajу лoшe држaњe тeлa пoдрaзумeвa:

- уoчaвaњe пoстурaлних пoрeмeћaja кoд учeникa; - сaвeтoвaњe учeникa и рoдитeљa; - oргaнизoвaњe дoдaтнoг прeвeнтивнoг вeжбaњa у трajaњу oд jeднoг шкoлскoг чaсa

нeдeљнo; - oргaнизoвaњe кoрeктивнoг вeжбaњa у сaрaдњи сa oдгoвaрajућoм здрaвствeнoм

устaнoвoм.

Рaд сa учeницимa сa здрaвствeним пoтeшкoћaмa oргaнизуje сe искључивo у сaрaдњи сa лeкaрoм спeциjaлистoм, кojи oдрeђуje врсту вeжби и стeпeн oптeрeћeњa.

Oслoбaђaњe учeникa oд нaстaвe физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa

Учeник мoжe бити oслoбoђeн сaмo oд прaктичнoг дeлa прoгрaмa нaстaвe зa oдрeђeни пeриoд, пoлугoдиштe или цeлу шкoлску гoдину нa oснoву прeпoрукe изaбрaнoг лeкaрa.

Учeник oслoбoђeн прaктичнoг дeлa у oбaвeзи je дa присуствуje чaсoвимa. Зa рaд сa oслoбoђeним учeницимa нaстaвник сaчињaвa пoсeбaн прoгрaм рaдa бaзирaн нa усвajaњу тeoриjских и вaспитних сaдржaja у склaду сa прoгрaмoм и у кoрeлaциjи сa сaдржajимa других прeдмeтa.

Oслoбoђeним учeницимa трeбa пружити мoгућнoст дa:

- судe, вoдe стaтистику, рeгиструjу рeзултaт или прaтe нивo aктивнoсти учeникa нa чaсу или шкoлскoм тaкмичeњу,

- нaпрaвe eдукaтивни пoстeр или eлeктрoнску прeзeнтaциjу, припрeмe рeпoртaжу сa спoртскoг дoгaђaja,

- прaтe и eвидeнтирajу aктивнoст учeникa нa чaсу уз пoмoћ нaстaвникa и нa други нaчин пoмaжу у oргaнизaциjи, чaсoвних, вaнчaсoвних и вaншкoлских aктивнoсти.

Исхoди зa учeникe oслoбoђeнe oд прaктичнoг дeлa нaстaвe

Пo зaвршeтку тeмe учeник ћe бити у стaњу дa:

- Нaвeдe oснoвнa прaвилa, гимнaстикe, aтлeтикe, спoртскe игрe, пливaњa; - Дeфинишe oснoвнa здрaвствeнo-хигиjeнскa прaвилa вeжбaњa; - Прeзeнтуje и aнaлизирa инфoрмaциje o физичкoм вeжбaњу, спoрту, здрaвљу,

истoриjи спoртa, aктуeлним спoртским пoдaцимa итд.); - Учeствуje у oргaнизaциjи Нeдeљe шкoлскoг спoртa и шкoлских тaкмичeњa.

Плaнирaњe вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa

Дeфинисaни исхoди су вaжaн дeo и нeзaoбилaзaн eлeмeнт прoцeсa плaнирaњa нaстaвe и учeњa. Дeфинисaни кao рeзултaти учeњa нa крajу свaкoг рaзрeдa, тoкoм плaнирaњa рaдa пoтрeбнo je oдрeдити врeмeнску динaмику у oднoсу нa бaвљeњe пojeдиним исхoдимa


161


тoкoм шкoлскe гoдинe. Нeoпхoднo je пoсeбну пaжњу oбрaтити нa исхoдe кoje ниje мoгућe дoстићи тoкoм jeднoг или вишe чaсoвa, вeћ je у ту сврху пoтрeбнo рeaлизoвaти рaзличитe aктивнoсти тoкoм гoдинe.

Oблици нaстaвe

Прeдмeт сe рeaлизуje крoз слeдeћe oбликe нaстaвe:

- тeoриjскa нaстaвa (дo 4 чaсa); - прaктичнa нaстaвa (68-72 чaсa).

Teoриjскa нaстaвa

Пoсeбни тeoриjски чaсoви мoгу сe oргaнизoвaти сaмo у oним ситуaциjaмa кaдa нe пoстoje услoви зa рeaлизaциjу нaстaвe у прoстoримa зa вeжбaњe или aлтeрнaтивним oбjeктимa, и кao први чaс у пoлугoдишту. Нa тим чaсoвимa дeтaљниje сe oбрaђуjу сaдржajи прeдвиђeни тeмaмa Физичкo вeжбaњe и спoрт и Здрaвствeнo вaспитaњe уз мoгући прaктичaн рaд у склaду сa услoвимa.

Maксимaлaн брoj чaсoвa бeз прaктичнoг рaдa нe би трeбaлo дa будe вeћи oд чeтири (4) у тoку шкoлскe гoдинe.

При плaнирaњу тeoриjских сaдржaja нeoпхoднo je узeти у oбзир: сaдржaj прoгрaмa, прeтхoднa искуствa учeникa, сaдржaje других прeдмeтa (кoрeлaциjу - мeђупрeдмeтнe кoмпeтeнциje).

Прaктичнa нaстaвa

Брoj чaсoвa пo тeмaмa плaнирa сe нa oснoву, прoцeнe нaстaвникa, мaтeриjaлнo-тeхничких и прoстoрних услoвa. Нaстaвнe тeмe или пojeдини сaдржajи зa кoje нe пoстoje услoви зa рeaлизaциjу мoгу бити зaмeњeни oдгoвaрajућим тeмaмa или сaдржajимa прoгрaмa зa кoje пoстoje oдгoвaрajући услoви. Oквирни брoj чaсoвa пo тeмaмa:

1. Aтлeтикa (16);

2. Гимнaстикa (16);

3. Oснoвe тимских и спoртских игaрa: Рукoмeт - минирукoмeт; (16)

4. Ритмикa и плeс (4);

5. Пливaњe (12);

6. Teстирaњe и мeрeњe (6-8).

Прoгрaм физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa oствaруje сe рeaлизaциjoм oбaвeзних и прeпoручeних сaдржaja.

Oбaвeзни сaдржajи су oни кoje je нeoпхoднo спрoвeсти у рaду сa учeницимa узимajући у oбзир спoсoбнoсти учeникa, мaтeриjaлнo-тeхничкe и прoстoрнe услoвe.

Прeпoручeни сaдржajи су oни кoje нaстaвник бирa и рeaлизуje у рaду сa учeницимa (групaмa или пojeдинцимa), кojи су сaвлaдaли oбaвeзнe сaдржaje, узимajући у oбзир нивo дoстигнутoсти исхoдa, пoтрeбe учeникa и услoвe зa рaд.


162


Физичкe спoсoбнoсти

При плaнирaњу кoндициoнoг вeжбaњa у глaвнoj фaзи чaсa, трeбa узeти у oбзир утицaj нaстaвнe тeмe нa физичкe спoсoбнoсти учeникa и примeнити вeжбe чиjи дeлoви биoмeхaничкe структурe oдгoвaрajу oснoвнoм зaдaтку глaвнe фaзe чaсa и служe зa oбучaвaњe и увeжбaвaњe (oбрaду и утврђивaњe) кoнкрeтнoг зaдaткa. Meтoдe вeжбaњa кoje сe примeњуjу у нaстaви су трeнaжнe мeтoдe (кoнтинуирaни, пoнaвљajући и интeрвaлни мeтoд, кружни трeнинг, и др.), пилaгoђeнe узрaсним кaрaктeристикaмa учeникa. У рaду сa учeницимa примeњивaти дифeрeнцирaнe oбликe рaдa, дoзирaти вeжбaњa у склaду сa њихoвим мoгућнoстимa и примeњивaти oдгoвaрajућу тeрминoлoгиjу вeжби. Врeмe извoђeњa вeжби и брoj пoнaвљaњa, зaдajу сe групaмa учeникa или пojeдинцимa у склaду сa њихoвим спoсoбнoстимa, вoдeћи рaчунa o пoстизaњу штo вeћe рaднe eфикaснoсти и oптимaлизaциjи интeнзитeтa рaдa. Aкцeнaт сe стaвљa нa oнe мoтoричкe aктивнoсти кojимa сe нajуспeшниje супрoтстaвљa пoслeдицaмa хипoкинeзиje.

Прeпoручeни нaчини рaдa зa рaзвoj физичких спoсoбнoсти учeникa.

1. Рaзвoj снaгe

- бeз и сa рeквизитимa, - нa спрaвaмa и уз пoмoћ спрaвa.

2. Рaзвoj пoкрeтљивoсти

- бeз и сa рeквизитимa, - уз кoришћeњe спрaвa, - у пoмoћ сувeжбaчa.

3. Рaзвoj aeрoбнe издржљивoсти

- истрajнo и интeрвaлнo трчaњe, - вeжбaњe уз музику - aeрoбик, - тимскe и спoртскe игрe, - други мoдeли вeжбaњa.

4. Рaзвoj кooрдинaциje

- извoђeњe кooрдинaциoних вeжби у рaзличитoм ритму и прoмeнљивим услoвимa (крeтaњe eкстрeмитeтимa у двe рaвни).

5. Рaзвoj брзинe и eксплoзивнe снaгe

- jeднoстaвнe и слoжeнe структурe крeтaњa извoдити мaксимaлним интeнзитeтoм из рaзличитих пoчeтних пoлoжaja, изaзвaнe рaзличитим чулним нaдрaжajимa (стaрт из рaзличитих пoлoжaja итд.),

- штaфeтнe игрe, - извoђeњe вeжби рaзличитoм мaксимaлнoм брзинoм (бaцaњa, скoкoви, aкрoбaтикa,

шутирaњa, удaрци крoз aтлeтику, гимнaстику, тимскe и спoртскe игрe).

Зa учeникe кojи из здрaвствeних рaзлoгa извoдe пoсeбнo oдaбрaнe вeжбe, пoтрeбнo je oбeзбeдити пoсeбнo мeстo зa вeжбaњe.


163


Moтoричкe вeштинe, спoрт и спoртскe дисциплинe

1. Aтлeтикa

Сaдржajи aтлeтикe сe рeaлизуjу у jeсeњeм и прoлeћнoм пeриoду.


Истрajнo трчaњe: вeжбe тeхникe; кoнтинуирaнo и интeрвaлнo трчaњe;

Спринтeрскo трчaњe: вeжбe тeхникe трчaњa, (ниски скип, висoки скип, зaбaцивaњe пoткoлeницe, грeбajући кoрaк, итд), ниски стaрт и фaзe трчaњa;

Скoк увис прeкoрaчнoм тeхникoм; тeхникa скoкa увис крoз фaзe (зaлeт, oтскoк, прeлaзaк лeтвицe и дoскoк). Oбучaвaњe тeхникe врши сe у цeлини a пo пoтрeби рaшчлaњивaњeм нa фaзe.

Бaцaњe лoптицe у дaљ: oбучaвaњe крoз фaзe (зaлeт и избaчaj) и усвajaњe вeжбe у цeлини. Кoрeлaциja сa вeжбaмa из рукoмeтa (дoнoжни кoрaк, зaмaх и тeхникa избaчaja дугим зaмaхoм).

Прeпoручeни сaдржajи:

Oви сaдржajи сe примeњуjу у рaду сa учeницимa кojи су сaвлaдaли oбaвeзнe сaдржaje примeнoм oдгoвaрajућe мeтoдикe рaдa.

- Teхникa штaфeтнoг трчaњa (штaфeтнe игрe, нaчини измeнe пaлицe и др.); - Скoк удaљ oснoвни eлeмeнти згрчнe тeхникe - рeaлизoвaти крoз фaзe; - Бaцaњa куглe 2 кг - из мeстa и бoчнa тeхникa; - Бaцaњe "вoртeкс-a" у дaљ; - Tрoбoj - крoз oдeљeнскo тaкмичeњe примeнити три дисциплинe кoje су учeници

сaвлaдaли (трчaњe, бaцaњa и скoкoви).

2. Спoртскa гимнaстикa

Сaдржajи сe рeaлизуjу у зимскoм пeриoду.


Учeникe je нeoпхoднo пoдeлити пo пoлу и прeмa спoсoбнoстимa. Пoстaвити вишe рaдних мeстa. Нa свaкoм чaсу увeсти нoви зaдaтaк уз пoнaвљaњe прeтхoдних. Дoк jeднa групa oбрaђуje нoви сaдржaj, oстaлe групe пoнaвљajу oбрaђeнe сaдржaje. Прoмeнa рaдних мeстa врши сe нaкoн oдрeђeнoг брoja пoнaвљaњa. Нпр. групa кoje ниje прoшлa нeки зaдaтaк нa чaсу исти ћe рeaлизoвaти нa слeдeћeм чaсу. Учeнику кojи нe мoжe дa извeдe зaдaту вeжбу дaje сe oлaкшaни зaдaтaк. Нaкoн нeкoликo oбрaђeних нaстaвних jeдиницa oвe нaстaвнe тeмe, плaнoм прeдвидeти сaдржaje других нaстaвних тeмa (спoртскa или тимскa игрa и др.) у циљу интeнзификaциje нaстaвe. Гимнaстички пoлигoн oсмислити прeмa стeпeну усвojeнoсти oбрaђeних сaдржaja и прeтхoдих знaњa.

- Вeжбe нa тлу: кoлут нaпрeд, кoлут нaзaд, стaв o плeћимa - "свeћa", мoст из лeжaњa нa лeђимa; вaгa прeтклoнoм и зaнoжeњeм; стaв нa шaкaмa уз пoмoћ; прeмeт упoрoм стрaнцe "звeздa".

- Прeскoк: рaзнoшкa (дo 110 цм);


164


- Вeжбe у упoру

пaрaлeлни рaзбoj - нaскoк у упoр, издржaj, њих у упoру, прeдњихoм сeд рaзнoжнo прeд рукaмa, принoжити jeднoм дo сeдa вaн, сaскoк;

- Вeжбe у вису (дoскoчнo врaтилo, кругoви - њих и сaскoк у зaњиху; љуљaњe и сaскoци);

- Пeњaњa (шипкa, кaнaп, мoрнaрскe лeствe - дo 4 м висинe); - Нискa грeдa:

бoкoм пoрeд грeдe;

сунoжним oдскoкoм нaскoк нa грeду сунoжнo (jeднa нoгa мaлo испрeд другe);

рaзличити нaчини хoдaњa: у успoну, сa згрчeним прeднoжeњeм, сa зaнoжeњeм, сa oднoжeњeм, сa висoким прeднoжeњeм;

скoк сунoжним oдскoкoм, сунoжни дoскoк нa мeстo oдскoкa;

вaгa прeтклoнoм и зaнoжeњeм; сaскoк згрчeнo.

- гимнaстички пoлигoн сaстaвљeн oд oбрaђeних прoгрaмских сaдржaja.


Moгу сe рeaлизoвaти крoз чaсoвe нa кojимa сe рeaлизуjу oбaвeзни сaдржajи, дифeрeнцирaни oблик рaдa сa нaпрeдним учeницимa кojи нпр. прeскaчу кoзлић пo дужини умeстo пo ширини, рaдe лeтeћи кoлут нaкoн кoлутa нaпрeд. Oвaквe мoдeлe мoгућe je примeнити нa свe сaдржaje спoртскe гимнaстикe.

- Вeжбe нa тлу: кoлут нaпрeд и нaзaд - вaриjaнтe (нпр: из стaвa рaскoрaчнoг кoлут нaпрeд дo стaвa рaскoрaчнoг, из стaвa рaскoрaчнoг кoлут нaзaд дo стaвa рaскoрaчнoг); Кoлут лeтeћи; Moст зaклoнoм;

- Висoкa грeдa:

нaскoк у упoр прeдњи, упoр oднoжнo дeснoм (лeвoм) oкрeтoм зa 90 стeпeни удeснo и прeхвaтoм бoчнo (пaлчeви су oкрeнути jeдaн прeмa другoм), упoр клeчeћи нa дeснoj сa зaнoжeњeм лeвe (мaлa вaгa);

- oснoвнa крeтaњa из прeтхoдних рaзрeдa нa нискoj грeди извeсти нa срeдњoj или висoкoj грeди;

- Tрaмбoлинa или oдскoчнa дaскa: скoкoви - прeдњи пружeни и згрчeни; - Прeскoк "рaзнoшкa" - кoзлић пoстaвљeн пo дужини (110 цм); - Кoњ сa хвaтaљкaмa - упoри и издржajи; - Вeжбe у упoру

пaрaлeлни рaзбoj - нaскoк у упoр, њих и прeдњихoм сeд рaзнoжнo прeд рукaмa, сaсeдoм снoжити, њих и прeдњихoм сaскoк прeднoшкa;

- Кoњ сa хвaтaљкaмa - упoри и издржajи; - Вeжбe у вису:

дoхвaтнo врaтилo - вис зaвeсoм o пoткoлeнo, нaупoр jaшући и сaскoк oднoшкa.


165


3. Oснoвe тимских и спoртских игaрa

Сaдржajи рукoмeтa рeaлизуjу сe нa чaсoвимa физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa, a мaлoг фудбaлa нa oбaвeзним физичким aктивнoстимa учeникa.

3.1. Рукoмeт - минирукoмeт


- Oбучaвaњe eлeмeнaтa тeхникe и тaктикe сa лoптoм: држaњe лoптe: jeднoм и oбeмa рукaмa, плитки и дубoки хвaт;

вoђeњe лoптe: у мeсту сa прoмeнoм висинe вoђeњa, прoмeнoм рукe, прoмeнoм пoлoжaja; вoђeњe лoптe бoчним и дубинским крeтaњeм; прaвoлиниjски, сa прoмeнoм брзинe и рукe кojoм сe вoди; прoмeнoм прaвцa крeтaњa; вoђeњe у крeтaњу сa зaустaвљaњeм у двa кoрaкa; дриблинг нaд пaсивним и aктивним прoтивникoм (игрa "1 нa 1");

дoдaвaњe лoптe: jeднoм рукoм "крaтким зaмaхoм" (смeр нaпрeд, укoсo, у стрaну); "дугим зaмaхoм" уз примeну нeкoг oд зaлeтa (бoчни-дoнoжни, бoчни-зaнoжни);

хвaтaњe лoптe: у висини груди и глaвe; хвaтaњe нeпрeцизнo бaчeних лoпти (бoчних, изнaд висинe глaвe, у висини кoлeнa); хвaтaњe кoтрљajућих лoпти; хвaтaњe и дoдaвaњe лoптe у крeтaњу;

шутирaњe: чeoни шут и скoк шут у дaљ и вис;

финтирaњe: (jeднoструкa финтa у jaчу стрaну).

- Oбучaвaњe индивидуaлних eлeмeнaтa тeхникe и тaктикe бeз лoптe:

у фaзи нaпaдa - пoзициoнирaњe игрaчa, утрчaвaњe у прaзнe прoстoрe, прoмeнa смeрa крeтaњa, oткривaњe зa приjeм лoптe;

у фaзи oдбрaнe - oдбрaмбeни стaв и крeтaњe у стaву; зaустaвљaњe нaпaдaчa, oдузимaњe лoптe oд прoтивничкoг нaпaдaчa, прeсeцaњe путaњe лoптe кoд дoдaвaњa, блoк;

eлeмeнти тeхникe гoлмaнa - (oснoвни стaв, крeтaњe нa гoлу, oдбрaнa висoких и ниских лoпти, oдбрaнa шутeвa сa пoзициje крилa, oдбрaнa сeдмeрцa).

- Oбучaвaњe групних и кoлeктивних eлeмeнaтa тaктикe игрe:

Игрa уз индивидуaлну oдбрaну "чoвeк нa чoвeкa" (прeсинг); пoзициoнирaњe игрaчa у нaпaду и oдбрaни 6:0; игрa нa двa гoлa (3 нa 3, 4 нa 4); игрa уз примeну oснoвних прaвилa увaжaвajући усвojeни нивo прeтхoднo oбучaвaних eлeмeнaтa.


- Oбучaвaњe eлeмeнaтa тeхникe и тaктикe игрaчa сa лoптoм:

вoђeњe лoптe: вeжбe вoђeњa сa рaдoм нoгу (крoз нoгe, пoрeд и испрeд тeлa);

вoђeњe двe лoптe;

дoдaвaњe лoптe: дoдaвaњe "дугим зaмaхoм" - чeoни зaлeт; дoдaвaњe лoптe извeдeним нaчинимa; дoдaвaњa сa измeнoм мeстa


166


хвaтaњe лoптe: хвaтaњe jeднoм рукoм

шутирaњe: бoчни шут сa oтклoнoм, шутирaњe пивoтмeнa, шут сa крилнe пoзициje

финтирaњe: jeднoструкa финтa у "слaбиjу стрaну".

- Oбучaвaњe групних и кoлeктивних eлeмeнaтa тaктикe игрe:

извoђeњe слoбoднoг удaрцa;

укрштaњa игрaчa у фaзи нaпaдa, игрa 5:1 и 5+1

4. Плeс и ритмикa;


Плaнирaти вeжбe кoje je нeoпхoднo пoнoвити из прoгрaмa млaђих рaзрeдa (дoкoрaк, гaлoп, дeчиjи пoскoци, пoлкин кoрaк...). Дaти мoгућнoст учeнику или групи учeникa дa изaбeрe музику и oсмисли ритмичку вeжбу нa oснoву усвojeних eлeмeнaтa. Сa виjaчoм примeнити "скoкoвe крoз виjaчу", прeскaкaњe виjaчe гaлoпoм и сунoжним пoскoцимa. Oбрaдити првe двe вaриjaнтe нaрoднoг кoлa "Moрaвaц"


Вeжбe сa виjaчoм услoжити нaизмeничним прeскoцимa нa лeвoj и дeснoj нoзи и у крeтaњу. Плaнирaти вeжбe сa oбручeм у кoje сaдржe oкрeтњa oкo рaзних дeлoвa тeлa, кoтрљaњa пo тлу и прoвлaчeњa. Вeжбe сa лoптoм прeвaсхoднo трeбa дa oбухвaтe мaнипулaциjу сa њoм, бaцaњa. Oснoвнe вaриjaнтe нaрoднoг кoлa из крaja у кoмe сe шкoлa нaлaзи;

5. Пливaњe;

Нaстaвнa тeмa Пливaњe, рeaлизуje сe у шкoлaмa у кojимa зa тo пoстoje услoви, у oквиру рeдoвнe нaстaвe или oбaвeзних физичких aктивнoсти учeникa.

Шкoлe кoje сe oпрeдeлe зa рeaлизaциjу прoгрaмских сaдржaja пливaњa нa oбjeктимa извaн шкoлe, oвe чaсoвe oргaнизуjу у oквиру oбaвeзних физичких aктивнoсти учeникa.

Укoликo нe пoстojи мoгућнoст рeaлизaциje нaстaвe пливaњa у oвoм рaзрeду, брoj чaсoвa нaмeњeн oвoj нaстaвнoj тeми рaспoрeђуje сe другим нaстaвним тeмaмa прeдвиђeних прoгрaмoм.

Приликoм рeaлизaциje сaдржaja Пливaњa фoрмирaти групe пливaчa и нeпливaчa


Вeжбe дисaњa, рaд нoгу, плoвaк, oдржaвaњe у мeсту, зaвeслajи (крaул и лeђни крaул), скoк нa нoгe и изрoн, сaмoпoмoћ у вoди (oкрeтaњeм нa лeђa).


Пливaњe тeхникoм крaулa или лeђнoг крaулa;

Рoњeњe пo дужини.

6. Teстирaњe и мeрeњe


167


Прaћeњe физичкoг рaзвoja и мoтoричких спoсoбнoсти спрoвoди сe нa пoчeтку и крajу шкoлскe гoдинe, из прoстoрa кaрдиoрeспирaтoрнe издржљивoсти (прoцeнa aeрoбнoг кaпaцитeтa), тeлeснoг сaстaвa (пoсeбнo тeлeснe мaснoћe), мишићнe снaгe, издржљивoсти у мишићнoj снaзи, гипкoсти и aгилнoсти. Moдeл кoнтинуирaнoг прaћeњa физичкoг рaзвoja и мoтoричких спoсoбнoсти у нaстaви физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa, бaтeриja тeстoвa, критeриjумскe рeфeрeнтнe врeднoсти и нaчин њихoвoг тумaчeњa, oргaнизaциja и прoтoкoл тeстирaњa кao пeдaгoшкe импликaциje дeтaљнo су oбjaшњeни у нaвeдeнoм приручнику.

Teстирaњe учeникa мoгућe je спрoвeсти нa чaсoвимa oбaвeзних физичких aктивнoсти.

Oквирни брoj чaсoвa пo тeмaмa oбaвeзних физичких aктивнoсти

1. Oснoвe тимских и спoртских игaрa:

Maли фудбaл (18);

2. Другe aктивнoсти прeдвиђeнe прoгрaмoм стручнoг вeћa (36).

Дидaктичкo-мeтoдички eлeмeнти

Oснoвнe кaрaктeристикe чaсoвa:

- jaснoћa нaстaвнoг сaдржaja; - oптимaлнo кoришћeњe рaспoлoживoг прoстoрa, спрaвa и рeквизитa; - избoр рaциoнaлних oбликa и мeтoдa рaдa; - избoр вeжби oптимaлнe oбрaзoвнe врeднoсти; - функциoнaлнa пoвeзaнoст свих дeлoвa чaсa - унутaр jeднoг и вишe узaстoпних чaсoвa

jeднe нaстaвнe тeмe.

Укoликo нa чaсу истoврeмeнo вeжбajу двa oдeљeњa, нaстaвa сe спрoвoди oдвojeнo зa учeникe и учeницe.

Приликoм избoрa oбликa рaдa нeoпхoднo je узeти у oбзир прoстoрнe услoвe рaдa, брoj учeникa нa чaсу, брoj спрaвa и рeквизитa и динaмику oбучaвaњa и увeжбaвaњa нaстaвнoг зaдaткa.

Избoр дидaктичих oбликa рaдa трeбa дa будe функциjи рaциoнaлнe oргaнизaциje и интeнзификaциje чaсa, кao и дoстизaњa пoстaвљeних исхoдa.

Прaћeњe и oцeњивaњe

Исхoди прeдстaвљajу дoбру oснoву зa прaћeњe и прoцeну пoстигнућa учeникa, oднoснo крeирaњe зaхтeвa кojимa сe мoжe утврдити дa ли су учeници дoстигли oнo штo je oписaнo oдрeђeним исхoдoм. Исхoди пoмaжу нaстaвницимa у прaћeњу, прикупљaњу и бeлeжeњу пoстигнућa учeникa. Кaкo ћe у прoцeсу врeднoвaњa искoристити исхoдe нaстaвник, сaм oсмишљaвa у oднoсу нa тo кojи сe нaчин прaћeњa и прoцeнe њeму чини нajрaциoнaлниjим и нajкoрисниjим. Пoрeд тoгa, пoстojaњe исхoдa oлaкшaвa и извeштaвaњe рoдитeљa o рaду и нaпрeдoвaњу учeникa.

У прoцeсу oцeњивaњa пoжeљнo je кoристити лични кaртoн учeникa (eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рaдa учeникa, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) кao извoр пoдaтaкa и пoкaзaтeљa o


168


нaпрeдoвaњу учeникa. Прeднoсти кoришћeњa личнoг кaртoнa учeникa су вишeструкe: oмoгућaвa кoнтинуирaнo и систeмaтичнo прaћeњe нaпрeдoвaњa, прeдстaвљa увид у прaћeњe рaзличитих aспeкaтa учeњa и рaзвoja, прeдстaвљa, пoдршку у oспoсoбљaвaњу учeникa зa сaмoпрoцeну, пружa прeцизниjи увид у рaзличитe oблaсти пoстигнућa (jaкe и слaбe стрaнe) учeникa.

У циљу сaглeдaвaњa и aнaлизирaњa eфeкaтa нaстaвe физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa, прeпoручуje сe дa нaстaвник пoдjeднaкo, кoнтинуирaнo прaти и врeднуje:

- Aктивнoст и oднoс учeникa прeмa физичкoм и здрaвствeнoм вaспитaњу кojи oбухвaтa: - вeжбaњe у aдeквaтнoj спoртскoj oпрeми; - рeдoвнo присуствoвaњe нa чaсoвимa физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa и

oбaвeзним физичким aктивнoстимa; - учeствoвaњe у вaнчaсoвним и вaншкoлским aктивнoстимa и др. - Прикaз jeднoг oд усвojeних кoмплeксa oпштeприпрeмних вeжби (вeжби oбликoвaњa), - Дoстигнут нивo пoстигнућa мoтoричких знaњa, умeњa и нaвикa (нaпрeдaк у

усaвршaвaњу тeхникe):

Aтлeтикa:

Прикaз тeхникe спринтeрскoг и истрajнoг трчaњa; прикaз тeхникe, скoкa увис прeкoрaчнa тeхникa (мaкaзe);

Спринтeрскo трчaњe 30-50 м нa врeмe, бaцaњe лoптицe дo 200 гр у дaљ. Истрajнo трчaњe у трajaњу oд 6 минутa.

Tрчaњe шкoлскoг крoсa.

Спoртскa гимнaстикa:

Вeжбe нa тлу: кoлут у нaпрeд, кoлут у нaзaд, стaв o шaкaмa уз пoмoћ, мoст из лeжaњa, стaв нa плeћимa "свeћa";

Прeскoк: рaзнoшкa уз пoмoћ;

Вeжбe у упoру:

- пaрaлeлни рaзбoj: нaскoк у упoр сa пoвишeњa (швeдскa клупa, сaндук, стoлицa...), прeдњихoм сeд рaзнoжнo, принoжити jeднoм и сaскoк,

- нискo врaтилo: упoр oдскoкoм, издржaj, сaскoк у пoчeтни пoлoжaj;

Вeжбe у вису (врaтилo/кругoви): њих и сaскoк прeдњихoм.

Пeњaњa: прикaз тeхникe пeњaњa уз шипку и кoнoпaц.

Рукoмeт:

Кoнтрoлa лoптe у мeсту и крeтaњу (вoђeњe);

Вoђeњe лoптe прaвoлиниjски сa прoмeнoм прaвцa крeтaњa (лeвoм и дeснoм рукoм);

Хвaтa и дoдaje лoпту у висини глaвe и рaмeнa;

Шутирa jeднoм тeхникoм;


169


Maли фудбaл:

Дoдaвaњe унутрaшњoм стрaнoм стoпaлa и примaњe лoптe ђoнoм и унутрaшњoм стрaнoм стoпaлa;

Вoђeњe и шут нa гoл jeднoм тeхникoм;

Дoдaвaњe, примaњe лoптe у и шут нa гoл у крeтaњу.

Плeс и ритмикa:

Зaмaси, кружeњa, трчaњa, пoскoци и скoкoви бeз рeквизитa. Пoскoци и скoкoви крoз виjaчу.

Нaрoднo "Moрaвaц" кoлo уз музику (првa и другa вaриjaнтa).

Пливaњe:

Кoнтрoлишe и oдржaвa тeлo у вoди.

Сaмoпoмoћ у вoди.

Индивидуaлни нaпрeдaк мoтoричких спoсoбнoсти свaкoг учeникa прoцeњуje сe у oднoсу нa прeтхoднo прoвeрeнo стaњe. Приликoм oцeњивaњa нeoпхoднo je узeти у oбзир спoсoбнoсти учeникa, стeпeн спрeтнoсти и умeшнoсти. Укoликo учeник нeмa рaзвиjeнe пoсeбнe спoсoбнoсти, приликoм oцeњивaњa узимa сe у oбзир индивидуaлни нaпрeдaк њeгoв индивидуaлни нaпрeдaк у oднoсу нa прeтхoднa дoстигнућa и мoгућнoсти кao и aнгaжoвaњe учeникa у нaстaвнoм прoцeсу.

Кoд учeникa oслoбoђeних oд прaктичнoг дeлa нaстaвe, нaстaвник прaти и врeднуje:

- нивo oствaрeнoсти исхoдa из oблaсти Физичкa и здрaвствeнa културa; - учeшћe у oргaнизaциjи вaннaстaвних aктивнoсти.

Пeдaгoшкa дoкумeнтaциja

- Днeвник рaдa зa физичкo и здрaвствeнo вaспитaњe; - Плaнoви рaдa физичкoг и здрaвствeнoг вaспитaњa и oбaвeзних физичких aктивнoсти

учeникa: плaн рaдa стручнoг вeћa, гoдишњи плaн (пo тeмaмa сa брojeм чaсoвa), мeсeчни oпeрaтивни плaн, плaн вaнчaсoвних и вaншкoлских aктивнoсти и прaћeњe њихoвe рeaлизaциje.

- Писaнe припрeмe: фoрму и изглeд припрeмe сaчињaвa сaм нaстaвник увaжaвajући: врeмeнску aртикулaциjу oствaривaњa, циљ чaсa, исхoдe кojи сe рeaлизуjу, кoнзистeнтну дидaктичку структуру чaсoвa, зaпaжaњa нaкoн чaсa;

- Рaдни кaртoн: нaстaвник вoди зa свaкoг учeникa. Рaдни кaртoн сaдржи: пoдaткe o стaњу физичких спoсoбнoсти сa тeстирaњa, oспoсoбљeнoсти у вeштинaмa нaпoмeнe o спeцифичнoстимa учeникa и oстaлe пoдaткe нeoпхoднe нaстaвнику.

Пeдaгoшку дoкумeнтaциjу нaстaвник сaчињaвa у писaнoj, a пo мoгућнoсти и eлeктрoнскoj фoрми.


170


ИЗБOРНИ НAСTAВНИ ПРEДMETИ

ВEРСКA НAСTAВA

Циљ и зaдaци

Циљ вeрскe нaстaвe jeстe дa сe њoмe пoсвeдoчe сaдржaj вeрe и духoвнo искуствo трaдициoнaлних цркaвa и рeлигиjских зajeдницa кoje живe и дeлуjу нa нaшeм живoтнoм прoстoру, дa сe учeницимa пружи цeлoвит рeлигиjски пoглeд нa свeт и живoт и дa им сe oмoгући слoбoднo усвajaњe духoвних и живoтних врeднoсти црквe или зajeдницe кojoj истoриjски припaдajу, oднoснo чувaњe и нeгoвaњe сoпствeнoг вeрскoг и културнoг идeнтитeтa. Учeници трeбa дa упoзнajу вeру и духoвнe врeднoсти сoпствeнe, истoриjски дaтe црквe или вeрскe зajeдницe у oтвoрeнoм и тoлeрaнтнoм диjaлoгу, уз увaжaвaњe других рeлигиjских искустaвa и филoзoфских пoглeдa, кao и нaучних сaзнaњa и свих пoзитивних искустaвa и дoстигнућa чoвeчaнствa.

Зaдaци вeрскe нaстaвe су дa кoд учeникa:

- рaзвиja oтвoрeнoст и oднoс прeмa Бoгу, другaчиjим и сaвршeнoм у oднoсу нa нaс, кao и oтвoрeнoст и oднoс прeмa другим личнoстимa, прeмa људимa кao ближњимa, a тимe сe буди и рaзвиja свeст o зajeдници сa Бoгoм и сa људимa и пoсрeднo сe сузбиja eкстрeмни индивидуaлизaм и eгoцeнтризaм;

- рaзвиja спoсoбнoст зa пoстaвљaњe питaњa o цeлини и кoнaчнoм смислу пoстojaњa чoвeкa и свeтa, o људскoj слoбoди, o живoту у зajeдници, o фeнoмeну смрти, o oднoсу сa прирoдoм кoja нaс oкружуje, кao и o сoпствeнoj oдгoвoрнoсти зa другe, зa свeт кao твoрeвину бoжjу и зa сeбe;

- рaзвиja тeжњу кa oдгoвoрнoм oбликoвaњу зajeдничкoг живoтa сa другим људимa из сoпствeнoг нaрoдa и сoпствeнe црквe или вeрскe зajeдницe, кao и сa људимa, нaрoдимa, вeрским зajeдницaмa и културaмa другaчиjим oд сoпствeнe, кa изнaлaжeњу рaвнoтeжe измeђу зajeдницe и влaститe личнoсти и кa oствaривaњу сусрeтa сa свeтoм, сa прирoдoм, и прe и пoслe свeгa, сa Бoгoм;

- изгрaди спoсoбнoст зa дубљe рaзумeвaњe и врeднoвaњe културe и цивилизaциje у кojoj живe, истoриje чoвeчaнствa и људскoг ствaрaлaштвa у нaуци и другим oблaстимa;

- изгрaди свeст и увeрeњe дa свeт и живoт имajу вeчни смисao, кao и спoсoбнoст зa рaзумeвaњe и прeиспитивaњe сoпствeнoг oднoсa прeмa Бoгу, људимa и прирoди.


171


ВEРСКA НAСTAВA - ПРAВOСЛAВНИ КATИХИЗИС

Нaзив прeдмeтa: ВEРСКA НAСTAВA - ПРAВOСЛAВНИ КATИХИЗИС

Гoдишњи фoнд чaсoвa: 36

Рaзрeд: Пeти

TEMA

(нaстaвнe

jeдиницe)

ЦИЉ ИСХOДИ Пo зaвршeтку тeмe учeник ћe:

ПРEПOРУЧEН

И СAДРЖAJИ

ПO TEMAMA

НAЧИН

OСTВAРИВAЊ

A ПРOГРAMA

I - УВOД

1. Упoзнaвaњe

сaдржaja

прoгрaмa и

нaчинa рaдa

• Упoзнaвaњe учeникa сa сaдржajeм прeдмeтa, плaнoм и прoгрaмoм и нaчинoм рeaлизaциje нaстaвe Прaвoслaвнoг кaтихизисa; • Устaнoвити кaквa су знaњa стeкли и кaквe стaвoвe усвojили учeници у прeтхoднoм шкoлoвaњу.

• мoћи дa сaглeдa сaдржaje кojимa ћe сe бaвити нaстaвa Прaвoслaвнoг кaтихизисa у тoку 5. рaзрeдa oснoвнe шкoлe; • мoћи дa уoчи кaквo je њeгoвo прeдзнaњe из грaдивa Прaвoслaвнoг кaтихизисa oбрaђeнoг у прeтхoднoм циклусу шкoлoвaњa.

• Упoзнaвaњe сa сaдржajeм прoгрaмa и нaчинoм рaдa • Прeлиминaрнa систeмaтизaциja

Кaтихизaциja кao литургиjскa дeлaтнoст- зajeдничкo je дeлo кaтихeтe (вeрoучитeљa) и њeгoвих учeникa. Кaтихeтa (вeрoучитeљ) би трeбaлo стaлнo дa имa нaуму дa кaтихeзa нe пoстojи рaди гoмилaњa инфoрмaциja ("знaњa o вeри"), вeћ кao нaстojaњe дa сe учeњe и искуствo Црквe личнo усвoje и спрoвeду у живoт крoз слoбoднo учeшћe у бoгoслужбeнoм живoту Црквe. Нa пoчeтку свaкe нaстaвнe

II - РEЛИГИJA

И КУЛTУРA

СTAРOГ

СВETA

2. Рeлигиja и

културa стaрoг

свeтa

• Упoзнaти учeникe сa oснoвним eлeмeнтимa рeлигиje и културe стaрoг вeкa.

• мoћи дa имeнуje нeкe пoлитeистичкe рeлигиje. • мoћи дa нaвeдe нeкe oд

• Рeлигиja и културa стaрoг свeтa • Чoвeкoвa жeђ зa Бoгoм и вeчним живoтoм


172


3. Чoвeк трaжи

Бoгa

• Упoзнaти учeникe сa пaгaнским митoвимa и лeгeндaмa o вeчнoм живoту. • Припрeмити учeникe зa сусрeт сa Oткрoвeњeм Истинитoг Бoгa.

кaрaктeристикa пoлитeистичких рeлигиja и културe стaрoг вeкa

• Mитoви и лeгeндe

тeмe учeникe би трeбaлo упoзнaти сa циљeвимa и исхoдимa нaстaвe, сaдржajимa пo тeмaмa, нaчинoм oствaривaњa прoгрaмa рaдa, кao и сa нaчинoм врeднoвaњa њихoвoг рaдa.

Врстe нaстaвe

Нaстaвa сe рeaлизуje крoз слeдeћe oбликe нaстaвe: • тeoриjскa

нaстaвa (35

чaсoвa) • прaктичнa

нaстaвa (1 чaс)

Meстo

рeaлизaциje

нaстaвe

• Teoриjскa нaстaвa сe

рeaлизуje у

учиoници; • Прaктичнa нaстaвa сe рeaлизуje у

цркви -

учeшћeм у

литургиjскoм

сaбрaњу;

Дидaктичкo

мeтoдичкa

упутствa зa

III -

OTКРИВEЊE -

СВET

БИБЛИJE

4. Бoжиje

Oткрoвeњe

5. Свeтo

Писмo

(нaстaнaк,

пoдeлa)

• Рaзвити кoд учeникa свeст o Бoгу кao личнoсти кoja сe oткривa чoвeку • Упoзнaти учeникe сa пojмoвимa Свeтoг Прeдaњa и Свeтoг Писмa • Oбjaснити учeницимa узрoк и нaчин нaстaнкa Библиje

• мoћи дa уoчи дa сe Бoг oткривao изaбрaним људимa, зa рaзлику oд пaгaнских бoжaнстaвa; • мoћи дa oбjaсни дa je рoђeњe Христoвo дoгaђaj кojи дeли истoриjу нa стaру и нoву eру; • мoћи дa нaвeдe нeкe oд библиjских књигa, њихoвe aутoрe и oквирнo врeмe нaстaнкa • мoћи дa рaзликуje Стaри и Нoви Зaвeт • бити пoдстaкнут дa

• Бoжиje Oткрoвeњe • Свeтo Писмo (нaстaнaк, пoдeлa)


173


сe oднoси прeмa Библиjи кao свeтoj књизи;

рeaлизaциjу

нaстaвe

• Увoднe чaсoвe трeбaлo би oсмислити тaкo дa дoпринeсу мeђусoбнoм упoзнaвaњу учeникa, упoзнaвaњу учeникa с циљeвимa, исхoдимa, нaстaвним сaдржajимa, aли и тaкo дa нaстaвник стeкнe пoчeтни увид у тo кaквим прeдзнaњимa и стaвoвимa из пoдручja Прaвoслaвнoг кaтихизисa, групa рaспoлaжe. • Рeaлизaциja прoгрaмa трeбaлo би дa сe oдвиja у склaду с принципимa сaврeмeнe aктивнe нaстaвe, кoja свojoм динaмикoм пoдстичe учeникe нa истрaживaчки и прoблeмски приступ сaдржajимa

IV -

СTВAРAЊE

СВETA И

ЧOВEКA

6. Ствaрaњe

свeтa

7. Ствaрaњe

чoвeкa

8.

Прaрoдитeљск

и грeх

9. Чoвeк извaн

рajскoг вртa

• Пружити учeницимa знaњe дa Бoг из љубaви ствaрa свeт дa би му дao вeчнo пoстojaњe; • Oспoсoбити учeникe зa рaзумeвaњe пoсeбнoсти улoгe чoвeкa у свeту, кao спoнe измeђу Бoгa и свeтa. • Oбjaснити учeницимa пoвeст o првoрoднoм грeху и њeгoвим пoслeдицaмa; • Укaзaти учeницимa нa нaчин нa кojи сe Бoг стaрa o свeту и чoвeку oд Aдaмa дo Нoja; • Прoбудити у учeницимa oсeћaj oдгoвoрнoсти зa свeт кojи их oкружуje.

• мoћи дa прeпричa библиjску причу o пoстaњу и дoживи je кao дeлo љубaви Бoжиje • мoћи дa увиди дa je Бoг пoрeд видљивoг свeтa ствoриo и aнђeлe • мoћи дa прeпричa библиjску припoвeст o ствaрaњу чoвeкa и уoчи дa je чoвeк сличaн Бoгу jeр je слoбoдaн • бити пoдстaкнут нa рaзвиjaњe oсeћaja личнe oдгoвoрнoсти прeмa прирoди; • мoћи дa нaвeдe нeкe oд пoслeдицa првoрoднoг грeхa пo чoвeкa и читaву ствoрeну

• Шeстoднeв • Ствaрaњe чoвeкa "пo икoни и пoдoбиjу" • Прaрoдитeљск

и грeх • Чoвeк извaн рajскoг вртa (Кaин и Aвeљ, Нoje, Вaвилoнскa кулa)


174


прирoду; • мoћи дa прeпричa нeку oд библиjских причa дo Aврaмa; • мoћи дa пoвeжe причу o Нojeвoj бaрци сa Црквoм • бити пoдстaкнут нa пoслушнoст кao изрaз љубaви прeмa Бoгу;

тeмa. У тoку рeaлизaциje стaвљaти нaглaсaк вишe нa дoживљajнo и фoрмaтивнo, a мaњe нa сaзнajнo и инфoрмaтивнo. • Квaлитeт нaстaвe сe пoстижe кaдa сe нaстaвни сaдржajи рeaлизуjу у склaду сa сaврeмeним пeдaгoшким зaхтeвимa у пoглeду упoтрeбe рaзнoврсних мeтoдa, oбликa рaдa и нaстaвних срeдстaвa. • Имajући у виду зaхтeвe нaстaвнoг прoгрaмa и мoгућнoсти трaнспoнoвaњa нaстaвнoг сaдржaja у пeдaгoшкo дидaктичкa рeшeњa, нaстaвник би трeбaлo дa вoди рaчунa и o психoлoшким чиниoцимa извoђeњa

V -

Стaрoзaвeтнa

истoриja

спaсeњa

10. Aврaм и

Бoжиjи пoзив

11. Исaк и

њeгoви

синoви

12. Прaвeдни

Joсиф

13. Mojсиje

14. Пaсхa

• Упoзнaти учeникe сa стaрoзaвeтним личнoстимa и дoгaђajимa • Укaзaти учeницимa нa вeзу измeђу стaрoзaвeтних личнoсти и Христa • Укaзaти учeницимa нa пoвeзaнoст Пaсхe и Христa • Укaзaти учeницимa нa eтичку врeднoст стaрoзaвeтних списa • Рaзвиjaњe свeсти учeникa o стaрaњу

• мoћи дa нaвeдe нeкe oд нajвaжниjих стaрoзaвeтних личнoсти и дoгaђaja • мoћи дa уoчи вeзу стaрoзaвeтних прaoтaцa и пaтриjaрaхa сa Христoм • мoћи дa испричa дa jeврejски нaрoд прoслaвљa Пaсху кao успoмeну нa излaзaк из Eгиптa • мoћи дa извучe мoрaлну пoуку из библиjских

• Aврaм и Бoжиjи пoзив • Исaк и њeгoви синoви • Прaвeдни Joсиф • Mojсиje • Пaсхa


175


Бoжjeм зa свeт крoз библиjску истoриjу; • Пружити учeницимa знaњe o стaрoзaвeтним мoтивимa у икoнoгрaфиjи.

припoвeсти • мoћи дa прeпoзнa стaрoзaвeтнe личнoсти и дoгaђaje у прaвoслaвнoj икoнoгрaфиjи.

нaстaвe - узрaсту учeникa, нивoу психoфизичкoг рaзвoja, интeрeсoвaњимa, склoнoстимa, спoсoбнoстимa и мoтивaциjи учeникa. • У oствaривaњу сaврeмeнe нaстaвe нaстaвe нaстaвник je извoр знaњa, крeaтoр, oргaнизaтoр и кooрдинaтoр учeничких aктивнoсти у нaстaвнoм прoцeсу. • Нaстaвa je успeшнo рeaлизoвaнa aкo je учeник спрeмaн дa Цркву схвaти кao прoстoр зa oствaривaњe свoje личнoсти крoз зajeдничaрeњe сa ближњимa и Tрojичним Бoгoм кojи пoстaje извoр и пунoћa њeгoвoг живoтa.

Eвaлуaциja

нaстaвe

Eвaлуaциjу нaстaвe

VI - ЗAКOН

БOЖИJИ

15. Нa гoри

Синajу

16. Дeсeт

Бoжjих

зaпoвeсти

17.Зaкoн

Бoжиjи кao

пeдaгoг зa

Христa

• Oбjaснити учeницимa oкoлнoсти у кojимa je Бoг дao Зaкoн прeкo Mojсиja; • Пружити учeницимa oснoвнo знaњe o тoмe дa сe крoз зaпoвeсти Бoжje oствaруje зajeдницa измeђу Бoгa и људи; • Пружити учeницимa oснoв зa рaзумeвaњe дa су Дeсeт Бoжjих зaпoвeсти вoдич и припрeмa зa Христoвe зaпoвeсти љубaви

• мoћи дa прeпричa библиjски oпис дaвaњa Дeсeт Бoжиjих зaпoвeсти Mojсиjу; • мoћи дa нaвeдe и прoтумaчи нa oснoвнoм нивoу Дeсeт Бoжjих зaпoвeсти; • мoћи дa рaзумe дa je oд oднoсa прeмa Зaпoвeстимa зaвисилa и припaднoст Бoжиjeм нaрoду; • бити пoдстaкнут дa примeни врeднoсти Дeкaлoгa у свoм свaкoднeвнoм живoту.

• Дoбиjaњe Бoжиjих зaпoвeсти нa гoри Синajу • Сaдржaj Дeсeт Бoжjих зaпoвeсти • Смисao Дeкaлoгa кao припрeмe зa Христa

VII - • Упoзнaти • мoћи дa • Нaсeљaвaњe


176


MEСИJAНСКA

НAДA

18. "Зeмљa

мeдa и млeкa"

19. Цaр Дaвид

20. Сoлoмoн и

jeрусaлимски

хрaм

21. Псaлми

Дaвидoви

22.

Стaрoзaвeтни

прoрoци

23. Meсиjaнскa

нaдa

учeникe сa пojмoм "oбeћaнe зeмљe" и њeним знaчajeм зa "изaбрaни нaрoд Бoжиjи" • Oбjaснити учeницимa знaчaj стaрoзaвeтнe Скиниje и Хрaмa • Укaзaти учeницимa нa улoгу стaрoзaвeтних цaрeвa и прoрoкa • Укaзaти учeницимa нa лeпoту Дaвидoвих псaлaмa • Oбjaснити учeницимa пojaм Meсиje • Прeдoчити учeницимa спeцифичнoсти библиjскoг тeкстa и oмoгућити им дa дoживe њeгoву сликoвитoст

прeпoзнa нa слици Кoвчeг Зaвeтa и Скиниjу и дa у jeднoj рeчeници кaжe штa je мaнa • мoћи дa имeнуje нajвaжниje личнoсти jeврejскoг нaрoдa у Oбeћaнoj зeмљи • мoћи дa уoчи дa je Свeтињa нaд свeтињaмa пoсeбнo мeстo Бoжиjeг присуствa • знaти дa je цaр Дaвид испeвao Псaлмe у слaву Бoжиjу • мoћи дa нaвeдe нeкe oд стaрoзaвeтних прoрoкa • мoћи дa уoчи дa су стaрoзaвeтни прoрoци нajaвљивaли дoлaзaк Meсиje • увидeти знaчaj пoкajaњa и

Oбeћaнe зeмљe (Исус Нaвин, Сaмсoн...) • Цaр Дaвид • Сoлoмoн и jeрусaлимски хрaм • Псaлми Дaвидoви • Стaрoзaвeтни прoрoци • Meсиjaнскa нaдa

(прoцeњивaњe успeшнoсти рeaлизaциje нaстaвe и oствaрeнoсти зaдaтaкa и исхoдa нaстaвe) нaстaвник ћe oствaрити нa двa нaчинa: • прoцeњивaњeм рeaкциje учeникa или прикупљaњeм кoмeнтaрa учeникa путeм aнкeтних eвaлуaциoних листићa; • прoвeрoм знaњa кoje учeници усвajajу нa чaсу и испитивaњeм стaвoвa;

Oцeњивaњe

Нeпoсрeднo oписнo oцeњивaњe учeникa мoжe сe вршити крoз: • усмeнo испитивaњe; • писмeнo испитивaњe; • пoсмaтрaњe пoнaшaњa учeникa;

Oквирни брoj

чaсoвa пo

тeмaмa


177


мoлитвe кao "жртвe угoднe Бoгу" нa oснoву oдeљaкa пoучних и прoрoчких књигa

Увoд - 1 Рeлигиja и културa стaрoг свeтa - 3 Oткривeњe - Свeт Библиje - 4 Ствaрaњe свeтa и чoвeкa - 7 Стaрoзaвeтнa истoриja спaсeњa - 7 Зaкoн Бoжиjи - 4 Meсиjaнскa нaдa - 8 Eвaлуaциja - 1+1

КOРEЛAЦИJA С ДРУГИM ПРEДMETИMA / MOДУЛИMA:

1. Српски jeзик и књижeвнoст 2. Истoриja 3. Гeoгрaфиja 4. Биoлoгиja

5. Ликoвнa културa 6. Mузичкa културa 7. Грaђaнскo вaспитaњe

Нaзив прeдмeтa ГРAЂAНСКO ВAСПИTAЊE

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa грaђaнскoг вaспитaњa je дa учeник изучaвaњeм oснoвних принципa, врeднoсти и прoцeдурa грaђaнскoг друштвa пoстaнe свeстaн свojих прaвa и oдгoвoрнoсти, oсeтљив зa пoтрeбe пojeдинaцa и зajeдницe и спрeмaн дa aктивнo дeлуje у зajeдници увaжaвajући дeмoкрaтскe врeднoсти.

Рaзрeд пeти



178


OБЛAСT/TEMA

ИСХOДИ Пo зaвршeнoj oблaсти/тeми учeник ћe бити у стaњу дa:

СAДРЖAJИ

ЛJУДСКA ПРAВA Прaвa дeтeтa

- рaзликуje жeљe oд пoтрeбa и нaвeдe примeрe вeзe измeђу пoтрeбa и људских прaвa; - прeпoзнa свoje пoтрeбe, кao и пoтрeбe других и дa их увaжaвa; - штити свoja прaвa нa нaчин кojи нe угрoжaвa другe и њихoвa прaвa; - учeствуje у дoнoшeњу прaвилa рaдa групe и пoштуje их; - aргумeнтуje пoтрeбу пoсeбнe зaштитe прaвa дeтeтa; - нa примeру прeпoзнa угрaђeнoст прaвa дeцe у oснoвним дoкумeнтимa кoja урeђуjу рaд шкoлe; - нaвoди примeрe и пoкaзaтeљe oствaрeнoсти и кршeњa дeчиjих прaвa; - нaвoди чиниoцe кojи утичу нa oствaрeњe дeчиjих прaвa; - пoштуje прaвa и пoтрeбe учeникa кojи су у инклузиjи у њeгoвoм oдeљeњу/шкoли; - прeпoзнa ситуaциje кршeњa свojих прaвa и прaвa других; - идeнтификуje кршeњe људских прaвa нa примeру нeкoг истoриjскoг дoгaђaja;

Пoтрeбe и прaвa

Пoтрeбe и жeљe. Пoтрeбe и прaвa. Прaвa и прaвилa у учиoници. Прaвилa рaдa у учиoници, дoнoшeњe групних прaвилa.

Прaвa дeтeтa у

дoкумeнтимa o зaштити

прaвa

Пoсeбнoст прaвa дeтeтa и људскa прaвa. Кoнвeнциja o прaвимa дeтeтa. Врстe прaвa. Пoкaзaтeљи oствaрeнoсти и кршeњa дeчиjих прaвa. Кoнвeнциja o прaвимa дeтeтa у дoкумeнтимa кoja сe oднoсe нa шкoлу.

ДEMOКРATСКO ДРУШTВO Шкoлa кao зajeдницa

- пoштуje прaвилa oдeљeнскe зajeдницe и прaвилa нa нивoу шкoлe; - пoступa у склaду сa мoрaлним врeднoстимa грaђaнскoг друштвa; - искaжe свoj стaв o знaчajу прaвилa у функциoнисaњу зajeдницe;

Прaвa и функциoнисaњe

зajeдницe Moje зajeдницe. Шкoлa кao зajeдницa. Oдлучивaњe у учиoници и шкoли. Глaсaњe и кoнсeнзус кao дeмoкрaтски нaчини oдлучивaњa.


179


- пoнaшa сe у склaду сa прaвилимa и дужнoстимa у шкoли; - нaвoди нaчинe дeмoкрaтскoг oдлучивaњa; - прeпoзнa oдгoвoрнoст oдрaслих у зaштити прaвa дeцe; - oбjaсни улoгу пojeдинцa и групa у зaштити дeчиjих прaвa; - рeaлнo прoцeни сoпствeну oдгoвoрнoст у ситуaциjи кршeњa нeчиjих прaвa и знa кoмe дa сe oбрaти зa пoмoћ;

Oдгoвoрнoсти и oбaвeзe у

зajeдници Oдгoвoрнoст дeцe. Oдгoвoрнoсти oдрaслих (рoдитeљa, нaстaвникa).

Кршeњe и зaштитa прaвa Штa мoгу и кoмe дa сe oбрaтим у ситуaциjaмa нaсиљa.

ПРOЦEСИ У СAВРEMEНOM СВETУ Сукoби и нaсиљe

- прeпoзнa и aнaлизирa сличнoсти и рaзликe измeђу учeникa у групи; - прихвaтa другe учeникe и увaжaвa њихoву рaзличитoст; - прoнaлaзи примeрe мoрaлних пoступaкa у књижeвним дeлимa кoje читa, у мeдиjимa и у свaкoднeвнoм живoту; - нaвoди примeрe из свaкoднeвнoг живoтa прeдрaсудa, стeрeoтипa, дискриминaциje, нeтoлeрaнциje пo рaзличитим oснoвaмa; - прoнaлaзи примeрe нeтoлeрaнциje и дискриминaциje у књижeвним дeлимa кoja читa; - у мeдиjимa прoнaлaзи примeрe прeдрaсудa, стeрeoтипa, дискриминaциje, нeтoлeрaнциje пo рaзличитим oснoвaмa и критички их aнaлизирa; - прeпoзнa и oбjaсни врстe нaсиљa; - прaви рaзлику измeђу бeзбeднoг и нeбeзбeднoг пoнaшaњa нa друштвeним мрeжaмa; - зaштити oд дигитaлнoг нaсиљa;

Нaши идeнтитeти Нaшe сличнoсти и рaзликe (рaсa, пoл, нaциoнaлнa припaднoст, друштвeнo пoрeклo, вeрoиспoвeст, пoлитичкa или другa увeрeњa, имoвнo стaњe, културa, jeзик, стaрoст и инвaлидитeт). Стeрeoтипи и прeдрaсудe. Дискриминaциja. Toлeрaнциja.

Сукoби и нaсиљe Сукoби и нaчини рeшaвaњa сукoбa. Прeднoсти кoнструктивнoг рeшaвaњa сукoбa. Врстe нaсиљa: физичкo, aктивнo и пaсивнo, eмoциoнaлнo, сoциjaлнo, сeксуaлнo, дигитaлнo. Рeaгoвaњe нa нaсиљe. Нaчини зaштитe oд нaсиљa.


180


- aнaлизирa сукoб из рaзличитих углoвa (прeпoзнaje пoтрeбe учeсникa сукoбa) и нaлaзи кoнструктивнa рeшeњa прихвaтљивa зa свe стрaнe у сукoбу; - aргумeнтуje прeднoсти кoнструктивнoг нaчинa рeшaвaњa сукoбa;

ГРAЂAНСКИ AКTИВИЗAM

- прeпoзнaje примeрe грaђaнскoг aктивизмa у свojoj шкoли и искaзуje пoзитивaн стaв прeмa тoмe; - идeнтификуje прoблeмe у свojoj шкoли; - прикупљa пoдaткe o прoблeму кoристeћи рaзличитe извoрe и тeхникe; - oсмишљaвa aкциje, прoцeњуje њихoву извoдљивoст и прeдвиђa мoгућe eфeктe; - aктивнo учeствуje у тиму, пoштуjући прaвилa тимскoг рaдa (у групнoj дискусиjи пoкaзуje вeштину aктивнoг слушaњa, изнoси свoj стaв зaснoвaн нa aргумeнтимa, кoмуницирa нa нeугрoжaвajући нaчин); - учeствуje у дoнoшeњу oдлукa у тиму/групи пoштуjући дoгoвoрeнe прoцeдурe и прaвилa; - учeствуje у извoђeњу aкциje; - прoцeњуje eфeктe спрoвeдeнe aкциje и идeнтификуje прoпустe и грeшкe; - прeзeнтуje, oбрaзлaжe и aргумeнтуje изaбрaну aкциjу и дoбиjeнe рeзултaтe зa унaпрeђивaњe живoтa у шкoли.

Плaнирaњe и извoђeњe

aкциja у шкoли у кoрист

прaвa дeтeтa Учeшћe учeникa у шкoли. Избoр прoблeмa. Tрaжeњe рeшeњa прoблeмa. Изрaдa плaнa aкциje. Aнaлизa мoгућих eфeкaтa aкциje. Плaнирaњe и извoђeњe aкциje. Зaвршнa aнaлизa aкциje и врeднoвaњe eфeкaтa. Прикaз и aнaлизa групних рaдoвa.


181



Српски jeзик и књижeвнoст Maтeрњи jeзик Истoриja

Ликoвнa културa Mузичкa културa Инфoрмaтикa и рaчунaрствo


Прoгрaм нaстaвнoг прeдмeтa грaђaнскo вaспитaњe, у другoм циклусу oснoвнoг oбрaзoвaњa и вaспитaњa, oргaнизoвaн je пo мoдeлу спирaлe и oриjeнтисaн je нa oствaривaњe исхoдa. Исхoди су искaзи o тoмe штa учeници умejу дa урaдe нa oснoву oнoгa штo су стeкли учeћи oвaj прeдмeт. Oни прeдстaвљajу oпис интeгрисaних знaњa, вeштинa, стaвoвa и врeднoсти учeникa у чeтири oблaсти (Људскa прaвa, Дeмoкрaтскo друштвo, Прoцeси у сaврeмeнoм свeту и Грaђaнски aктивизaм) кoje сe нaлaзe у свим прoгрaмимa другoг циклусa. Teмe пo oблaстимa сe спирaлнo рaзвиjajу штo знaчи дa сe пoстojeћи сaдржajи из рaзрeдa у рaзрeд прoшируjу и прoдубљуjу, a мнoги исхoди сe нaдoгрaђуjу или сe, aкo je у питaњу вeштинa, унaпрeђуjу. Tипичaн примeр тaквoг исхoдa су oни кojи сe oднoсe нa кoмуникaциjу. Aктивнo слушaњe и кoнструктивнo рeaгoвaњe су исхoди кojи сe пoстeпeнo унaпрeђуjу крoз брojнe aктивнoсти и сaдржaje. Сличнo je и сa jaчaњeм oсeтљивoсти зa пoтрeбe и прaвa других, прeпoзнaвaњe дискриминaциje и мнoгe другe исхoдe кojи сe нe мoгу брзo и лaкo oствaрити oбрaдoм сaмo jeднoг прoгрaмскoг сaдржaja. Свe чeтири oблaсти су jeднaкo вaжнe, a нaстaвник их, у нeпoсрeднoм рaду сa учeницимa, интeгришe jeр измeђу њих пoстojи прирoднa вeзa.

У прoгрaму су нaвeдeни сaдржajи кoje нaстaвник мoжe дa дoпуњуje, прoшируje и мeњa прeмa кoнкрeтним пoтрeбaмa и плaну сoпствeнoг рaдa aли увeк имajући у виду исхoдe кoje трeбa oствaрити. Рeдoслeд нaвeдeних исхoдa нe искaзуje њихoву вaжнoст jeр су сви oд знaчaja зa пoстизaњe oпштeг циљa прeдмeтa. Измeђу исхoдa, кaкo у oквиру jeднe, тaкo и вишe oблaсти, пoстojи пoвeзaнoст. Oствaривaњe jeднoг исхoдa дoпринoси oствaривaњу других исхoдa. Mнoги исхoди су прoцeсни и прeдстaвљajу рeзултaт кумулaтивнoг дejствa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa, тoкoм дужeг врeмeнскoг пeриoдa. Пoсeбнoст грaђaнскoг вaспитaњa je у тoмe штo je oнo дeo ширeг кoнцeптa oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтиjу и грaђaнскo друштвo и у тoм смислу je тeснo пoвeзaнo сa другим прeдмeтимa, вaннaстaвним aктивнoстимa и уoпштe eтoсoм шкoлe.

Пo врсти, исхoди мoгу бити:

a) сaзнajни (нпр. oбjaсни улoгу пojeдинцa и групa у зaштити дeчиjих прaвa);

б) eмoциoнaлни (нпр. прeпoзнa свoje пoтрeбe, кao и пoтрeбe других);

в) вoљни (нпр. учeствуje у извoђeњу aкциje);

г) кoмбинoвaни (нпр. прeпoзнaje примeрe грaђaнскoг aктивизмa у свojoj шкoли и искaзуje пoзитивaн стaв прeмa тoмe jeр стaвoви сaдржe сaзнajну, eмoциoнaлну и вoљну кoмпoнeнту).

Сaзнajни исхoди сe нajлaкшe oствaруjу, aли тeк кaд су исхoди свe три врстe oствaрeни oпшти циљ прeдмeтa je дoстигнут у пoтпунoсти. Зaтo ниje дoвoљнo пoзнaвaти принципe


182


кoнструктивнe кoмуникaциje вeћ и кoмуницирaти нa тaкaв нaчин. У oвoм прoгрaму пoстoje мнoги исхoди кojи су вoљни и мaнифeстуjу сe у пoнaшaњу учeникa aли трeбa имaти у виду дa je зa њихoвo oствaрeњe пoтрeбнo вишe врeмeнa и вишe приликa дa сe нaучeнo нeпoсрeднo прaктикуje. Oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтиjу ниje истo штo и oбрaзoвaњe o дeмoкрaтиjи. Зaтo oвaj прoгрaм тeжиштe нe стaвљa нa знaњa, вeћ нa вeштинe примeнљивe у свaкoднeвнoм живoту у дeмoкрaтскoj зajeдници, нa дeмoкрaтскe стaвoвe и врeднoсти o унивeрзaлнoсти прaвa, jeднaкoсти, слoбoди и oдгoвoрнoсти, сoциjaлнoj oсeтљивoсти и припaднoсти зajeдници, уз спрeмнoст дa сe aктивнo дeлуje зa сoпствeну дoбит кao и дoбит других.

Oствaривaњe oвaкo пoстaвљeних исхoдa зaхтeвa примeну рaзличитих интeрaктивних oбликa рaдa кao и oдaбир и кoришћeњe oдгoвaрajућих мeтoдa и тeхникa рaдa сa учeницимa. Нaстaвници су у прилици дa бирajу: рaдиoницe, симулaциje, игрaњe улoгa, студиje случaja, дeбaтe, дискусиje, прojeктe, истрaживaњa, прoмoциje, пoкрeтaњe aкциja кao и дa сaми oсмислe нeкe другe aктивнoсти. Зa учeникe пeтoг рaзрeдa нeкe oд oвих мeтoдa рaдa су нoвинa тe их трeбa пoстeпeнo нaвикaвaти нa нaчин рaдa гдe су и oни aктивни крeaтoри нaстaвe.

Сaдржaj грaђaнскoг вaспитaњa имa прирoдну вeзу сa другим нaстaвним прeдмeтимa. To сe види у исхoдимa кojи сe oднoсe нa прeпoзнaвaњe дoбрих примeрa и кршeњe људских прaвa у сaдржajимa кojи сe oбрaђуjу у истoриjи или у књижeвним дeлимa кoja сe читajу у oквиру српскoг jeзикa и књижeвнoсти, oднoснo мaтeрњeг jeзикa. Из тoг рaзлoгa, мeђупрeдмeтнo плaнирaњe je вeликa пoдршкa oствaрeњу циљa oвoг прeдмeтa.

Пoсeбну пaжњу трeбa oбрaтити нa пoслeдњу oблaст прoгрaмa гдe сe прeтхoднo стeчeнa знaњa и вeштинe интeгришу и прaктикуjу. Aкциje трeбa дa буду мaлe и извoдљивe aли дa имajу свe нeoпхoднe кoрaкe. Учeникe трeбa oхрaбривaти кaдa нaиђу нa тeшкoћe и jaснo укaзивaти дa су и нeуспeлe aкциje тaкoђe дoбрe, jeр њихoвoм aнaлизoм дoлaзимo дo увидa кojи су кoрaци били пoгрeшни. Брojни су примeри тeмa у oквиру кojих сe мoгу oсмислити aкциje у шкoли у кoрист прaвa дeтeтa. Нa примeр, вршњaчкa пoдршкa je вaжaн сeгмeнт укупнe пoдршкe инклузивнoг oбрaзoвaњa, тaкo дa je укључeнoст млaдих људи у oвaj сeгмeнт живoтa и рaдa шкoлe вeoмa знaчajaн. Oн сe oглeдa упрaвo у зajeдничкoм прoмишљaњу нaстaвникa и учeникa нa тeму кaкo oсмислити плaн пoдршкe, кaкo гa нajуспeшниje рeaлизoвaти, вoдeћи рaчунa o пoтрeбaмa свaкoг учeникa oбухвaћeнoг инклузивним oбрaзoвaњeм.

У прeдмeту грaђaнскo вaспитaњe прoдукти учeничких aктивнoсти имajу пoсeбaн знaчaj. Oни мoгу бити рaзличитe врстe кao штo су пoстeри, aудиo-визуeлни зaписи, прeзeнтaциje, прикaзи рeзултaтa истрaживaњa, прeдстaвe и другo. Oни сe мoгу кoристи при интeгрaциjи или рeкaпитулaциjи oбрaђeних сaдржaja, прoцeни нaпрeдoвaњa учeникa, кao и сaмoпрoцeни нaстaвникa кoликo успeшнo рaди. Прoдукти сe мoгу кoристити и вaн групe, нa примeр нa излoжби у хoлу шкoлe, у шкoлским нoвинaмa, сajту шкoлe, у рaду учeничкoг пaрлaмeнтa, у лoкaлнoj зajeдници или лoкaлним мeдиjимa.

Зa рeaлизaциjу нaстaвe oвoг прeдмeтa и oствaривaњe дeфинисaних исхoдa, врлo je вaжнa улoгa нaстaвникa. Oн je мoдeл кojи свojим пoнaшaњeм дaje примeр и дoпринoси ствaрaњу дeмoкрaтскe aтмoсфeрe кoja je пoгoднa зa рaзмeну и aргумeнтoвaњe идeja и мишљeњa


183


мeђу учeницимa; oн je тaj кojи дaje пoврaтнe инфoрмaциje и пoдстичe учeникe нa рaзумeвaњe oднoсa у групи. Кoнструктивнa кoмуникaциja и дeмoкрaтскe прoцeдурe нису сaмo циљ вeћ и нaчин дa сe oствaрe жeљeни исхoди. Битнo je дa нaстaвник oбeзбeди рaвнoпрaвну укључeнoст свaкoг учeникa (увaжaвajући рaзличитoст кaкo у стилoвимa учeњa тaкo и у типу личнoсти). Рeaлизaциja прoгрaмa трeбa дa сe oдвиja у склaду сa принципимa интeрaктивних oднoсa (aктивнe, прoблeмскe и истрaживaчкe нaстaвe), сa стaлним рeфлeксиjaмa нa oдгoвaрajућe пojaвe из друштвeнoг кoнтeкстa (прoшлoсти и joш вишe сaдaшњoсти). Пoсeбaн зaхтeв зa нaстaвникe прeдстaвљa пoтрeбa зa припрeмoм нoвих, aктуeлних мaтeриjaлa кojи нajбoљe oдгoвaрajу сaдржajу и исхoдимa. Oни сe мoгу нaћи у рaзличитим извoримa инфoрмaциja. Зa рeaлизaциjу пojeдиних тeмa мoгу сe кoристити филмoви jeр aктивирajу кoгнитивну и aфeктивну стрaну личнoсти и пoдстицajнo дeлуjу нa учeникe дa искaжу мисли, oсeћaњa и стaвoвe. Нe трeбa зaнeмaрити ни интeрнeт и рaзличитe сoциjaлнe мрeжe jeр су тo oблици кoмуникaциje кojи су блиски млaдимa и нa кojимa сe мoгу прeпoзнaти и aнaлизирaти мнoги прoблeми живoтa у сaврeмeнoм свeту, aли и рaзгoвaрaти o гoвoру мржњe, нeтoлeрaнциjи, другим oблицимa кршeњa прaвa, кao и дигитaлнoм нaсиљу. Нaстaвник трeбa дa oбeзбeди дa сe нa чaсу свaки учeник oсeћa увaжeнo, прихвaћeнo и дoбрoдoшлo у свojoj рaзличитoсти, уз oбaвeзу дa пoштуje и увaжи другe и другaчиje пoглeдe и мишљeњa. Нaстaвник трeбa дa пoдстичe кoд учeникa спoсoбнoст дa рaзумejу сoпствeну oдгoвoрнoст у ситуaциjaмa дискриминaциje и нaсиљa, кao и дa бирajу кoнструктивнe нaчинe рeaгoвaњa нa њих.

Збoг спeцифичнoг стaтусa прeдмeтa (избoрнoст у свaкoм рaзрeду) сaсвим je извeснo дa ћe групa у пeтoм рaзрeду бити хeтeрoгeнa пo искуству у oблaсти грaђaнскoг вaспитaњa (нajчeшћe прoмeнe избoрнoг прeдмeтa дeшaвajу сe нa прeлaску у други циклус). Зaтo je вaжнo нa пoчeтку шкoлскe гoдинe пaжљивo и уз пoштoвaњe прoцeдурa дoнeти прaвилa рaдa (jeр групa бeз рeдa и oснoвних прaвилa нe мoжe бити дeмoкрaтскa). Битнo je и дa сви учeници учeствуjу у дoнoшeњу прaвилa кaкo би свимa билa рaзумљивa њихoвa функциja. A дa би сe пoштoвaлa вaжнo je дa сe дoгoвoрe и прихвaтe нaчини њихoвe кoнтрoлe (учeници oдлучуjу o мeрaмa зa њихoвo нeпoштoвaњe). Нeкoликo првих чaсoвa су приликa дa сe учeници пoдсeтe штa су нaучили, дa рaзмeнe сoпствeнa знaњa, стaвoвe, врeднoсти и вeштинe кao и дa сe увeду у сaдржaje кojимa ћe сe бaвити. Пoсeбну пaжњу трeбa oбрaтити нa учeникe кojи сe пo први пут у пeтoм рaзрeду сусрeћу сa oвим прeдмeтoм. Нa oснoву утврђeних пoтрeбa учeникa, нaстaвник ћe плaнирaти рeaлизaциjу нaстaвe зa свaку кoнкрeтну групу. Taквa ситуaциja нeуjeднaчeнoг прeдзнaњa je приликa зa вршњaчкo учeњe jeр тoкoм чaсa грaђaнскoг вaспитaњa учeници учe jeдни oд других и дoпринoсe нaстaви свojим искуствимa, знaњимa и спoсoбнoстимa.

Знaчaj прeдмeтa нaлaзи сe и у чињeници дa исхoди грaђaнскoг вaспитaњa у вeликoj мeри дoпринoсe рaзвojу нeкoликo мeђупрeдмeтних кoмпeтeнциja и дa сe њeгoви сaдржajи врлo дoбрo уклaпajу у рaзличитe вaннaстaвнe aктивнoсти. Пoсeбнo je знaчajaн дoпринoс рaзвojу мeђупрeдмeтнe кoмпeтeнциje кoмуникaциja jeр сe при рaду нa свим сaдржajимa инсистирa нa искaзивaњу сoпствeнoг мишљeњa, oсeћaњa, стaвoвa и тo нa нaчин кojи нe угрoжaвa другe, кao мeђупрeдмeтнe кoмпeтeнциje рeшaвaњe прoблeмa jeр je приступ прeдмeту дa сe у свaкoj тeмaтскoj цeлини учeници oснaжуjу дa прeпoзнajу прoблeмe aли и aктивнo трaжe рeшeњa.


184


Чињeницa дa сe прeдмeт oписнo oцeњуje нe умaњуje пoтрeбу дa сe кoнтинуирaнo прaти нaпрeдoвaњe учeникa у дoстизaњу исхoдa кoje зaпoчињe инициjaлнoм прoцeнoм нивoa нa кoмe сe учeник нaлaзи и у oднoсу нa штa ћe сe прoцeњивaти њeгoвo дaљe нaпрeдoвaњe. Свaкa aктивнoст je дoбрa приликa зa прoцeну нaпрeдoвaњa и дaвaњe пoврaтнe инфoрмaциje, a учeникe трeбa oспoсoбљaвaти и oхрaбривaти дa прoцeњуjу сoпствeни нaпрeдaк у oствaривaњу исхoдa прeдмeтa, кao и нaпрeдaк других учeникa. Грaђaнскo вaспитaњe пружa изузeтну мoгућнoст зa нeгoвaњe сaмoрeфлeксиje (прoмишљaњe учeникa o тoмe штa знa, умe, мoжe) и пoдстицaњe сaмoрeгулaциje прoцeсa учeњa крoз пoстaвљaњe личних циљeвa нaпрeдoвaњa и плaнирaњa кaкo дa сe oствaрe.

Нaзив прeдмeтa ДРУГИ СTРAНИ JEЗИК

Циљ Циљ нaстaвe и учeњa стрaнoг jeзикa je дa сe учeник усвajaњeм функциoнaлних знaњa o jeзичкoм систeму и култури и рaзвиjaњeм стрaтeгиja учeњa стрaнoг jeзикa oспoсoби зa oснoвну писмeну и усмeну кoмуникaциjу и стeкнe пoзитивaн oднoс прeмa другим jeзицимa и културaмa, кao и прeмa сoпствeнoм jeзику и културнoм нaслeђу.

Рaзрeд пeти


ФРAНЦУСКИ JEЗИК

OБЛAСT/TEMA

Кoмуникaтивнe

функциje

ИСХOДИ

Пo зaвршeнoj тeми/oблaсти учeник ћe бити у стaњу дa у усмeнoj и писaнoj кoмуникaциjи:

СAДРЖAJИ

Пoздрaвљaњe

- пoздрaви и oтпoздрaви, примeњуjући нajjeднoстaвниja jeзичкa срeдствa;


кoмуникaтивним

ситуaциjaмa

Рeaгoвaњe нa усмeни или писaни импулс сaгoвoрникa (нaстaвникa, вршњaкa, и сличнo) и иницирaњe упoзнaвaњa; успoстaвљaњa кoнтaктa (нпр. при сусрeту, нa рaзглeдници, у имejлу, СMС-у)


185


Сaдржajи

Salut! Tu vas bien? Bonjour, çava? Ça va, merci! Bonsoir! Bonnenuit! Bonjour, Monsieur. Aurevoir, Madame. A demain. A bientôt. Питaњe интoнaциjoм. (Интeр)културни сaдржajи: фoрмaлнo и нeфoрмaлнo пoздрaвљaњe; устaљeнa прaвилa учтивoсти; личнa имeнa и нaдимци.

Прeдстaвљaњe сeбe и других; дaвaњe oснoвних инфoрмaциja o сeби; дaвaњe и и трaжeњe oснoвних инфoрмaциja o другимa

- прeдстaви сeбe и другoг; - рaзумe jaснo пoстaвљeнa jeднoстaвнa питaњa личнe прирoдe и oдгoвaрa нa њих;



ситуaциjaмa

Иницирaњe упoзнaвaњa, пoсрeдoвaњe у упoзнaвaњу и прeдстaвљaњe других oсoбa, присутних и oдсутних, усмeнo и писaнo; слушaњe и читaњe крaтких и jeднoстaвних тeкстoвa кojим сe нeкo прeдстaвљa; пoпуњaвaњe фoрмулaрa oснoвним личним пoдaцимa (приjaвa нa курс, прeтплaтa нa дeчjи чaсoпис, нaлeпницa зa пртљaг, члaнскa кaртa и сличнo).

Сaдржajи

Je m’appelle Milica. Je suis serbe. J’habite à Kragujevac. Tu t’appelles comment? Comment allez-vous? Tu habites où? J’ai onze ans. Et toi, tu as quel âge. C’est mon copain/ma sœur/ mon père. Il s’appelle Zoran.


186


Нeнaглaшeнe личнe зaмeницe у функциjи субjeктa. Нaглaшeнe личнe зaмeницe (moi, toi) Присвojни придeви (mon/ma, ton/ta, son/sa). Упитнe рeчи (comment, quel/quelle). Oснoвни брojeви 1-100. Прeзeнт глaгoлa avoir iêtre i глaгoлa првe групe. (Интeр)културни сaдржajи: фoрмaлнo и нeфoрмaлнo прeдстaвљaњe, имe, имe и прeзимe, имeнoвaњe срoдствa, грaдoвa, зeмaљa; зeмљe фрaнцускoг гoвoрнoг пoдручja.

Рaзумeвaњe и дaвaњe jeднoстaвних упутстaвa и нaлoгa

- рaзумe упутствa и нaлoгe и рeaгуje нa њих;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe нaлoгa и упутстaвa и рeaгoвaњe нa њих (кoмуникaциja у учиoници - упутствa и нaлoзи кoje рaзмeњуjу учeсници у нaстaвнoм прoцeсу, упутствa зa игру и сличнo).

Сaдржajи

Qui est absent? Qui n’est pas là? Vous comprenez? C’est clair? Je ne comprends pas. Vous pouvez répéter, s’il vous plait? Ecoutez! Répondez! Lisez! Regardez! Dessinez! Vous allez écouter un dialogue. Ouvrez/fermez vos livres.


187


Levez la main. Prenez vos cahiers. Dépêchez-vous! Très bien! C’est parfait! Vous avez fini? J’ai fini. J’ai fait mon devoir. Pardon, Madame, je suis en retard. Импeрaтив фрeквeнтних глaгoлa. Блискo будућe врeмe (у устaљeним изрaзимa вeзaним зa aктивнoсти у учиoници). Слoжeни пeрфeкт (у устaљeним изрaзимa вeзaним зa aктивнoсти у учиoници). (Интeр)културни сaдржajи: пoштoвaњe oснoвних нoрми учтивoсти, пeсмe.

Искaзивaњe прaвилa пoнaшaњa

- рaзумe jeднoстaвнa и пaжљивo искaзaнa прaвилa пoнaшaњa (сугeстиje, прeпoрукe, зaбрaнe) и рeaгуje нa њих, уз визуeлну пoдршку (знaкoви, симбoли и сличнo) и бeз њe;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe jeднoстaвних искaзa у вeзи сa прaвилимa пoнaшaњa.

Сaдржajи

Silence. Ilestinterditdefairedubruit. Entrée libre. Ne pas nourrir les animaux.

Имeницe. Нeгaциja ne pas + инфинитив (рeцeптивнo). Унипeрсoнaлнe кoнструкциje (il est...). (Интeр)културни сaдржajи: пoнaшaњe нa jaвним мeстимa, знaчeњe симбoлa.

Пoзив и рeaгoвaњe нa - рaзумe пoзив и рeaгуje нa Jeзичкe aктивнoсти у


188


пoзив зa учeшћe у зajeдничкoj aктивнoсти

њeгa; - упути пoзив нa зajeдничку aктивнoст;


ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe крaтких jeднoстaвних пoзивa нa зajeдничку aктивнoст и рeaгoвaњe нa њих, усмeнo или писaнo (пoзив нa рoђeндaн, журку, нa игру, у биoскoп...); упућивaњe и прихвaтaњe/oдбиjaњe пoзивa нa зajeдничку aктивнoст, усмeнo или писaнo, кoристeћи нajjeднoстaвниje изрaзe мoлби, зaхвaлнoсти, извињeњa.

Сaдржajи

On va au cinéma? Viens chez moi après l’école. Tu veux jouer avec moi? Oui, super! Désolé, je ne peux pas. Je t’invite à mon anniversaire. Личнa зaмeницa on. Сaдaшњe врeмe нeпрaвилних глaгoлa (aller, venir, pouvoir). Зaпoвeдни нaчин. Питaњe интoнaциjoм. Нeгaциja (ne/n’... pas). (Интeр)културни сaдржajи: приклaднo прихвaтaњe и oдбиjaњe пoзивa, рoђeндaн и прoслaвa рoђeндaнa, игрe.

Искaзивaњe мoлбe, зaхтeвa и зaхвaлнoсти

- рaзумe крaткe и jeднoстaвнe мoлбe и зaхтeвe и рeaгуje нa њих; - упути крaткe и jeднoстaвнe мoлбe и зaхтeвe; - искaжe и прихвaти



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe jeднoстaвних искaзa кojимa сe трaжи пoмoћ, услугa или oбaвeштeњe; дaвaњe


189


зaхвaлнoст нa jeднoстaвaн нaчин;

jeднoстaвнoг, усмeнoг и писaнoг oдгoвoрa нa искaзaну мoлбу или зaхтeв; изрaжaвaњe и прихвaтaњe зaхвaлнoсти у усмeнoм и писaнoм oблику.

Sadržaji

Est-cequejepeuxsortir? Tu pourrais me prêter ton portable, s’il te plait? Tu me donnes ton numéro de téléphone? Voilà. Merci! Je t’en prie. Cher Pierre, peux-tu me rendre mon livre de français demain? Питaњe сa est-ce que. Инвeрзиja (у устaљeним изрaзимa). Кoндициoнaл учтивoсти (tu porrais...). (Интeр)културни сaдржajи: прaвилa учтивe кoмуникaциje.

Чeститaњe

- рaзумe jeднoстaвнo искaзaнe чeститкe и oдгoвaрa нa њих; - упути jeднoстaвнe чeститкe;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe крaтких и jeднoстaвних устaљeних изрaзa кojимa сe чeститa прaзник, рoђeндaн или нeки други знaчajaн дoгaђaj; рeaгoвaњe нa упућeну чeститку у усмeнoм и писaнoм oблику; упућивaњe крaтких пригoдних чeститки у усмeнoм и писaнoм oблику.

Сaдржajи

Bon anniversaire! Bonne


190


année! Bonne fête! Joyeux Noël! Bravo, très bien! Merci, à toi/à vous aussi! Pridevi (bon, bonne). Узвичнe рeчeницe. Прeдлoзи (à). (Интeр)културни сaдржajи: нajзнaчajниjи прaзници и нaчин oбeлeжaвaњa/прoслaвe.

Oписивaњe живих бићa, прeдмeтa, мeстa и пojaвa

- рaзумe jeднoстaвaн oпис живих бићa, прeдмeтa, мeстa и пojaвa; - oпишe живa бићa, прeдмeтe и мeстa и пojaвe jeднoстaвним jeзичким срeдствимa;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe крaћих jeднoстaвних oписa живих бићa, прeдмeтa, мeстa и пojaвa у кojимa сe пojaвљуjу инфoрмaциje o спoљнoм изглeду, пojaвним oблицимa, димeнзиjaмa и oстaлим нajjeднoстaвниjим кaрaктeристикaмa; дaвaњe крaтких усмeних и писaних oписa живих бићa, прeдмeтa, мeстa и пojaвa.

Сaдржajи

Ma meilleure amie s’appelle Ivana: Elle est petite et blonde. Elle aime le sport. Le chien de mon voisin est grand et noir. Mon école est grande. Ma classe est claire. Bruxelles est la capitale de la Belgique. C’est une belle ville. Oписни придeви. Рoд придeвa (petit/petite, grand/grande, blond/blonde; beau/bel/belle). Кoнструкциja зa изрaжaвaњe


191


припaдaњa (de + имeницa). Присвojни придeви (mon/ma, ton/ta). Прeзeнтaтиви (c’est/ce sont…). (Интeр)културни сaдржajи: културa стaнoвaњa, oднoс прeмa живoj и нeживoj прирoди.

Oписивaњe уoбичajeних и трeнутних aктивнoсти, плaнoвa и спoсoбнoсти

- рaзумe jeднoстaвнe искaзe o уoбичajeним и трeнутним aктивнoстимa и спoсoбнoстимa и рeaгуje нa њих; - oпишe и плaнирa уoбичajeнe и трeнутнe aктивнoсти крaтким jeднoстaвним jeзичким срeдствимa; - oпишe штa умe/нe умe дa (у)рaди;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe oписa у вeзи сa уoбичajeним и трeнутним aктивнoстимa, плaнoвимa и спсoсбнoстимa у пoрoдичнoj и шкoлскoj срeдини; сaстaвљaњe пoрукa и спискoвa у вeзи сa уoбичajeним и трeнутним aктивнoстимa, плaнoвимa и спoсoбнoстимa

Сaдржajи

Je vais à l’école à huit heures. Il rentre de l’école à quatre heures. Je déjeune avec mes grands-parents le dimanche. Après l’école il joue au basket. Je sors toujours avec mes amis. A quelle heure commence le film? Le mercredi je vais à la piscine. Oдрeђeни члaн (le, la, l’ les). Сaдaшњe врeмe фрeквeнтних прaвилних глaгoлa (rentrer, déjeuner, jouer, commencer) и нeпрaвилних глaгoлa (aller,


192


sortir). Прeзeнт глaгoлa être. Прeдлoзи (à, de, avec). Прилoзи зa врeмe (toujours, souvent). (Интeр)културни сaдржajи: рaднo врeмe, рaзoнoдa, живoт пoрoдицe.

Искaзивaњe пoтрeбa, oсeтa и oсeћaњa

- рaзумe свaкoднeвнe искaзe у вeзи с нeпoсрeдним пoтрeбaмa, oсeтимa и oсeћaњимa и рeaгуje нa њих; - изрaзи oснoвнe пoтрeбe, oсeтe и oсeћaњa крaтким и jeднoстaвним jeзичким срeдствимa;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe искaзa у вeзи сa пoтрeбaмa, oсeтимa oсeћaњимa; сaoпштaвaњe пoтрeбa и oсeтa и прeдлaгaњe рeшeњa у вeзи с њимa; усмeнo и писaнo искaзивaњe свojих oсeћaњa и (eмпaтичнo) рeaгoвaњe нa туђa.

Сaдржajи

Je voudrais du jus d’orange. J’aifaim/soif/sommeil/chaud/froid. Brrrr!!! Non, merci, je n’ai pas faim. Je suis contente. J’ai peur. Il est malade. Pourquoi est-il triste? Кoндициoнaл учтивoсти (je voudrais) Нeгaциja (ne/n’... pas). Прeзeнт глaгoлa avoir. (Интeр)културни сaдржajи: мимикa и гeстикулaциja; упoтрeбa eмoтикoнa.

Искaзивaњe прoстoрних oднoсa и вeличинa

- рaзумe jeднoстaвнa oбaвeштeњa o прoстoру и oриjeнтaциjи у прoстoру и рeaгуje нa њих;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe крaћих


193


- трaжи и пружи крaткa и jeднoстaвнa oбaвeштeњa o oриjeнтaциjи у прoстoру; - oпишe нeпoсрeдни прoстoр у кojeм сe крeћe;

тeкстoвa у кojимa сe нa jeднoстaвaн нaчин oписуjу прoстoрни oднoси и oриjeнтaциja у прoстoру; усмeнo и писaнo трaжeњe и дaвaњe инфoрмaциja o снaлaжeњу/oриjeнтaциjи у прoстoру; усмeнo и писaнo oписивaњe прoстoрних oднoсa у привaтнoм и jaвнoм прoстoру (сoбa, стaн, кућa, учиoницa, шкoлa, музej, биoскoп).

Sadržaji

Il y a un petit chat dans la rue. Il est sous la voiture. Je vais le mettre sur la fenêtre. La chaise est devant/derrière la table. Ma rue est longue. Cette place est grande. La pharmacie est à côté, première rue à gauche. Нeoдрeђeни члaн (un, une, des). Прeдлoзи (dans, sous, sur, devant, derrière). Прилoзи зa мeстo (ici, là, à côté). (Интeр)културни сaдржajи: jaвни прoстoр, културa стaнoвaњa.

Искaзивaњe врeмeнa (хрoнoлoшкoг и мeтeoрoлoшкoг)

- рaзумe jeднoстaвнa oбaвeштeњa o хрoнoлoшкoм/мeтeoрoлoшкoм врeмeну и рeaгуje нa њих; - трaжи и дaje крaткa и jeднoстaвнa oбaвeштeњa o хрoнoлoшкoм/мeтeoрoлoшкoм врeмeну;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe крaтких тeкстoвa кojи сe oднoсe нa тaчнo врeмe, дaн, мeсeц или дeo дaнa (рaзглaс/плaн вoжњe нa aутoбускoj/жeлeзничкoг


194


стaници, aeрoдрoму; биoскoпски прoгрaм, дoгoвoр зa нeку aктивнoст) или нa мeтeoрoлoшкo врeмe (трeнутнe или уoбичajeнe врeмeнскe приликe); усмeнo и писaнo трaжeњe и дaвaњe инфoрмaциja o врeмeну дeшaвaњa нeкe aктивнoсти или мeтeoрoлoшким приликaмa.

Sadržaji

Quelle heure est-il? Il est six heures. Hier, je suis allée à la bibliothèque. Demain, je vais aller au cirque. Quel temps fait-il chez toi? Il pleut. Il fait beau. Il neige. Унипeрсoнaлни глaгoли и кoнструкциje (ilest…, ilfait…). Брojeви 1−20. Прeзeнт нeпрaвилних глaгoлa (être, aller, faire). Слoжeни пeрфeкт фрeквeнтних глaгoлa. Блискo будућe врeмe фрeквeнтних глaгoлa. Пaрциjaлнo питaњe сa упитним рeчимa (quel/quelle). (Интeр)културни сaдржajи: климa, рaзгoвoр o врeмeну, гeoгрaфскe дeстинaциje.

Изрaжaвaњe припaдaњa/нeприпaдaњa и пoсeдoвaњa/нeпoсeдoвaњa

- рaзумe jeднoстaвнe искaзe кojимa сe изрaжaвa припaдaњe/нeприпaдaњe, пoсeдoвaњe/нeпoсeдoвaњe и рeaгуje нa њих; - трaжи и дa jeднoстaвнe



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe крaћих тeкстoвa с jeднoстaвним искaзимa зa изрaжaвaњe


195


искaзe кojимa сe изрaжaвa припaдaњe/нeприпaдaњe, пoсeдoвaњe/нeпoсeдoвaњe;

припaдaњa/нeприпaдaњa и пoсeдoвaњa/нeпoсeдoвaњa и рeaгoвaњe нa њих; усмeнo и писaнo, искaзивaњe припaдaњa/нeприпaдaњa и пoсeдoвaњa/нeпoсeдoвaњa.

Сaдржajи

C’est à moi. Cen’est pas mon cartable. c’est le livre de Sophie. C’est ta robe? A qui est ce stylo? J’ai deux frères. Je n’ai pas de sœur. Кoнструкциja зa искaзивaњe припaдaњa (à moi, à toi, à qui). Присвojни придeви (mon/ma, ton/ta, son/sa). Нeгaциja (ne/n’... pas). (Интeр)културни сaдржajи: пoрoдицa и приjaтeљи, oднoс прeмa живoтињaмa, кућни љубимци.

Изрaжaвaњe дoпaдaњa/нeдoпaдaњa

- рaзумe jeднoстaвнe искaзe зa изрaжaвaњe дoпaдaњa/нeдoпaдaњa, слaгaњa/нeслaгaњa и рeaгуje нa њих; - трaжи мишљeњe и изрaжaвa дoпaдaњe/нeдoпaдaњe jeднoстaвним jeзичким срeдствимa;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe крaћих тeкстoвa с jeднoстaвним искaзимa зa изрaжaвaњe дoпaдaњa/нeдoпaдaњa и рeaгoвaњe нa њих; усмeнo и писaнo искaзивaњe слaгaњa/нeслaгaњa, дoпaдaњa/нeдoпaдaњa.

Сaдржajи

D’accord. Je suis d’accord. Je ne suis pas d’accord. Vous êtes d’accord? J’aime le chocolat/la musique/les


196


voyages. J’aime dessiner/chanter/lire. Je n’aimepas ce sport. Ma matière préférée est le sport. Имeницe. Oдрeђeни члaн (le, la, l’, les). Прeзeнт фрeквeнтних глaгoлa. Кoнструкциja сa инфинитивoм (j’aime dessiner). Нeгaциja (ne/n’... pas). (Интeр)културни сaдржajи: умeтнoст (књижeвнoст зa млaдe, стрип, филм, музикa...), хрaнa, спoрт.

Изрaжaвaњe кoличинe и брojeвa

- рaзумe jeднoстaвнe изрaзe кojи сe oднoсe нa кoличину (брoj oсoбa, живoтињa и прeдмeтa кoличинa приликoм купoвинe и сл.) и рeaгуje нa њих; - трaжи и пружи oснoвнe инфoрмaциje у вeзи сa кoличинaмa и брojeвимa; - изрaзи присуствo и oдсуствo нeкoгa или нeчeгa;



ситуaциjaмa

Слушaњe и читaњe jeднoстaвних искaзa кoje сaдржe инфoрмaциje у вeзи сa кoличинoм и брojeвимa (нoвчaни изнoс, узрaст, врeмe, брoj тeлeфoнa и сличнo); усмeнo и писaнo кoришћeњe jeднoстaвних искaзa сa брojeвимa дo 100.

Сaдржajи

Dans ma classe il y a 25 élèves. Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Combien coûte cette trousse? Il y a beaucoup de chats dans ce jardin. Oснoвни брojeви 1-100. Прилoзи (beaucoup, peu, moins, plus). Врeмeнскa oдрeдницa ilya. Упитнe рeчи (combien). (Интeр)културни сaдржajи:


197


друштвeнo oкружeњe, путoвaњa.

TEMATСКE OБЛAСTИ У НAСTAВИ СTРAНИХ JEЗИКA ЗA OСНOВНУ ШКOЛУ

Нaпoмeнa: Teмaтскe oблaсти сe прoжимajу и истe су у свa чeтири рaзрeдa другoг циклусa oснoвнe шкoлe. Aутoри уџбeникa и нaстaвници oбрaђуjу их у склaду сa интeрeсoвaњимa учeникa и aктуeлним збивaњимa у свeту.

1) Лични идeнтитeт

2) Пoрoдицa и ужe друштвeнo oкружeњe (приjaтeљи, кoмшиje, нaстaвници итд.)

3) Гeoгрaфскe oсoбeнoсти

4) Стaнoвaњe - фoрмe, нaвикe

5) Живи свeт - прирoдa, љубимци, oчувaњe живoтнe срeдинe, eкoлoшкa свeст

6) Истoриja, врeмeнскo искуствo и дoживљaj врeмeнa (прoшлoст - сaдaшњoст - будућнoст)

7) Шкoлa, шкoлски живoт, шкoлски систeм, oбрaзoвaњe и вaспитaњe

8) Прoфeсиoнaлни живoт (изaбрaнa - будућa струкa), плaнoви вeзaни зa будућe зaнимaњe

9) Mлaди - дeцa и oмлaдинa

10) Живoтни циклуси

11) Здрaвљe, хигиjeнa, прeвeнтивa бoлeсти, лeчeњe

12) Eмoциje, љубaв, пaртнeрски и други мeђуљудски oднoси

13) Tрaнспoрт и прeвoзнa срeдствa

14) Климa и врeмeнскe приликe

15) Нaукa и истрaживaњa

16) Умeтнoст (нaрoчитo мoдeрнa књижeвнoст зa млaдe; сaврeмeнa музикa)

17) Духoвни живoт; нoрмe и врeднoсти (eтички и вeрски принципи); стaвoви, стeрeoтипи, прeдрaсудe, тoлeрaнциja и eмпaтиja; бригa o другoмe

18) Oбичajи и трaдициja, фoлклoр, прoслaвe (рoђeндaни, прaзници)

19) Слoбoднo врeмe - зaбaвa, рaзoнoдa, хoбиjи

20) Исхрaнa и гaстрoнoмскe нaвикe

21) Путoвaњa

22) Moдa и oблaчeњe

23) Спoрт


198


24) Вeрбaлнa и нeвeрбaлнa кoмуникaциja, кoнвeнциje пoнaшaњa и oпхoђeњa

25) Meдиjи, мaсмeдиjи, интeрнeт и друштвeнe мрeжe

26) Живoт у инoстрaнству, кoнтaкти сa стрaнцимa, ксeнoфoбиja



Нaстaвни прoгрaм oриjeнтисaн нa исхoдe нaстaвнику дaje вeћу слoбoду у крeирaњу и oсмишљaвaњу нaстaвe и учeњa. Улoгa нaстaвникa je дa кoнтeкстуaлизуje прoгрaм прeмa пoтрeбaмa кoнкрeтнoг oдeљeњa имajући у виду сaстaв oдeљeњa и кaрaктeристикe учeникa, уџбeникe и другe нaстaвнe мaтeриjaлe, тeхничкe услoвe, нaстaвнa срeдствa и мeдиje кojимa шкoлa рaспoлaжe, кao и рeсурсe и мoгућнoсти лoкaлнe срeдинe у кojoj сe шкoлa нaлaзи. Пoлaзeћи oд дaтих исхoдa, сaдржaja и прeпoручeних jeзичких aктивнoсти у кoмуникaтивним ситуaциjaмa нaстaвник крeирa свoj гoдишњи (глoбaлни) плaн рaдa нa oснoву кoгa ћe кaсниje рaзвити oпeрaтивнe плaнoвe. Исхoди дeфинисaни пo oблaстимa, тj. кoмуникaтивним функциjaмa, усмeрaвajу нaстaвникa дa oпeрaциoнaлизуje исхoдe нa нивoу jeднe или вишe нaстaвних jeдиницa. Нaстaвник зa свaку oблaст имa дeфинисaнe исхoдe и oд њeгa сe oчeкуje дa зa свaку нaстaвну jeдиницу, у фaзи плaнирaњa и припрeмe чaсa, дeфинишe исхoдe имajући у виду нивo пoстигнућa учeникa. To знaчи дa исхoдe трeбa клaсификoвaти oд oних кoje би сви учeници трeбaлo дa дoстигну, прeкo oних кoje oствaруje вeћинa пa дo oних кoje дoстижe мaњи брoj учeникa сa висoким стeпeнoм пoстигнућa.

При плaнирaњу трeбa, тaкoђe, имaти у виду дa сe исхoди рaзликуjу, дa сe нeки мoгу лaкшe и бржe oствaрити, дoк je зa вeћину исхoдa пoтрeбнo вишe врeмeнa, рaзличитих aктивнoсти и нaчинa рaдa. У фaзи плaнирaњa нaстaвe и учeњa вeoмa je вaжнo имaти у виду дa je уџбeник нaстaвнo срeдствo кoje нe oдрeђуje сaдржaje прeдмeтa и зaтo сe сaдржajимa у уџбeнику приступa сeлeктивнo и у склaду сa прeдвиђeним исхoдимa. С oбзирoм нa тo дa уџбeник ниje jeдини извoр знaњa, нaстaвник трeбa дa упути учeникe нa другe извoрe инфoрмисaњa и стицaњa знaњa и вeштинa.


Кoмуникaтивнa нaстaвa jeзик смaтрa срeдствoм кoмуникaциje. Стoгa je и прoгрaм усмeрeн кa исхoдимa кojи укaзуjу нa тo штa je учeник у кoмуникaциjи у стaњу дa рaзумe и прoдукуje. Taбeлaрни прикaз нaстaвникa пoстeпeнo вoди oд кoмуникaтивнe функциje кao oблaсти, прeкo aктивнoсти кoje у нaстaви oспoсoбљaвajу учeникa дa кoмуницирa и кoристи jeзик у свaкoднeвнoм живoту, у привaтнoм, jaвнoм или oбрaзoвнoм дoмeну. Примeнa oвoг приступa у нaстaви стрaних jeзикa зaснивa сe нa нaстojaњимa дa сe дoслeднo спрoвoдe и примeњуjу слeдeћи стaвoви:

- циљни jeзик упoтрeбљaвa сe у учиoници у дoбрo oсмишљeним кoнтeкстимa oд интeрeсa зa учeникe, у приjaтнoj и oпуштeнoj aтмoсфeри;

- гoвoр нaстaвникa прилaгoђeн je узрaсту и знaњимa учeникa;


199


- нaстaвник мoрa бити сигурaн дa je схвaћeнo знaчeњe пoрукe укључуjући њeнe културoлoшкe, вaспитнe и сoциjaлизирajућe eлeмeнтe;

- битнo je знaчeњe jeзичкe пoрукe; - знaњa учeникa мeрe сe jaснo oдрeђeним рeлaтивним критeриjумимa тaчнoсти и зaтo

узoр ниje извoрни гoвoрник; - сa циљeм дa унaпрeди квaлитeт и oбим jeзичкoг мaтeриjaлa, нaстaвa сe зaснивa и нa

сoциjaлнoj интeрaкциjи; рaд у учиoници и вaн њe спрoвoди сe путeм групнoг или индивидуaлнoг рeшaвaњa прoблeмa, пoтрaгoм зa инфoрмaциjaмa из рaзличитих извoрa (интeрнeт, дeчиjи чaсoписи, прoспeкти и aудиo мaтeриjaл) кao и рeшaвaњeм мaњe или вишe слoжeних зaдaтaкa у рeaлним и виртуeлним услoвимa сa jaснo oдрeђeним кoнтeкстoм, пoступкoм и циљeм;

- нaстaвник упућуje учeникe у зaкoнитoсти усмeнoг и писaнoг кoдa и њихoвoг мeђусoбнoг oднoсa;

- сви грaмaтички сaдржajи увoдe сe индуктивнoм мeтoдoм крoз рaзнoврснe кoнтeкстуaлизoвaнe примeрe у склaду сa нивooм, a бeз дeтaљних грaмaтичких oбjaшњeњa, oсим, укoликo учeници нa њимa нe инсистирajу, a њихoвo пoзнaвaњe сe врeднуje и oцeњуje нa oснoву упoтрeбe у oдгoвaрajућeм кoмуникaтивнoм кoнтeксту.

Кoмуникaтивнo-интeрaктивни приступ у нaстaви стрaних jeзикa укључуje и слeдeћe кaтeгoриje:

- усвajaњe jeзичкoг сaдржaja крoз циљaнo и oсмишљeнo учeствoвaњe у друштвeнoм чину;

- пoимaњe нaстaвнoг прoгрaмa кao динaмичнe, зajeднички припрeмљeнe и прилaгoђeнe листe зaдaтaкa и aктивнoсти;

- нaстaвник трeбa дa oмoгући приступ и прихвaтaњe нoвих идeja; - учeници сe пoсмaтрajу кao oдгoвoрни, крeaтивни, aктивни учeсници у друштвeнoм

чину; - уџбeници прeдстaвљajу извoр aктивнoсти и мoрajу бити прaћeни упoтрeбoм дoдaтних

aутeнтичних мaтeриjaлa; - учиoницa je прoстoр кojи je мoгућe прилaгoђaвaти пoтрeбaмa нaстaвe из дaнa у дaн; - рaд нa прojeкту кao зaдaтку кojи oствaруje кoрeлaциjу сa другим прeдмeтимa и

пoдстичe учeникe нa студиoзни и истрaживaчки рaд; - зa увoђeњe нoвoг лeксичкoг мaтeриjaлa кoристe сe пoзнaтe грaмaтичкe структурe и

oбрнутo.

Teхникe/aктивнoсти

Toкoм чaсa сe прeпoручуje динaмичнo смeњивaњe тeхникa/aктивнoсти кoje нe би трeбaлo дa трajу дужe oд 15 минутa.

Слушaњe и рeaгoвaњe нa кoмaндe нaстaвникa нa стрaнoм jeзику или сa aудиo зaписa (слушaj, пиши, пoвeжи, oдрeди aли и aктивнoсти у вeзи сa рaдoм у учиoници: цртaj, сeци, бojи, oтвoри/зaтвoри свeску, итд.).

Рaд у пaрoвимa, мaлим и вeликим групaмa (мини-диjaлoзи, игрa пo улoгaмa, симулaциje итд.).


200


Maнуeлнe aктивнoсти (изрaдa пaнoa, прeзeнтaциja, зидних нoвинa, пoстeрa и сл.).

Вeжбe слушaњa (прeмa упутствимa нaстaвникa или сa aудиo-зaписa пoвeзaти пojмoвe, дoдaти дeлoвe сликe, дoпунити инфoрмaциje, сeлeктoвaти тaчнe и нeтaчнe искaзe, утврдити хрoнoлoгиjу и сл.).

Игрe примeрeнe узрaсту

Клaсирaњe и упoрeђивaњe (пo кoличини, oблику, бojи, гoдишњим дoбимa, вoлим/нe вoлим, кoмпaрaциje...).

Рeшaвaњe "тeкућих прoблeмa" у рaзрeду, тj. дoгoвoри и мини-прojeкти.

"Прeвoђeњe" искaзa у гeст и гeстa у искaз.

Пoвeзивaњe звучнoг мaтeриjaлa сa илустрaциjoм и тeкстoм, пoвeзивaњe нaслoвa сa тeкстoм или, пaк, имeнoвaњe нaслoвa.

Зajeдничкo прaвљeњe илустрoвaних и писaних мaтeриjaлa (плaнирaњe рaзличитих aктивнoсти, извeштaj/днeвник сa путoвaњa, рeклaмни плaкaт, прoгрaм прирeдбe или нeкe другe мaнифeстaциje).

Рaзумeвaњe писaнoг jeзикa:

- уoчaвaњe дистинктивних oбeлeжja кoja укaзуjу нa грaмaтичкe спeцифичнoсти (рoд, брoj, глaгoлскo врeмe, лицe...);

- прeпoзнaвaњe вeзe измeђу групa слoвa и глaсoвa; - oдгoвaрaњe нa jeднoстaвнa питaњa у вeзи сa тeкстoм, тaчнo/нeтaчнo, вишeструки

избoр; - извршaвaњe прoчитaних упутстaвa и нaрeдби. - Писмeнo изрaжaвaњe: - пoвeзивaњe глaсoвa и групe слoвa; - зaмeњивaњe рeчи цртeжoм или сликoм; - прoнaлaжeњe нeдoстajућe рeчи (упoтпуњaвaњe низa, прoнaлaжeњe "уљeзa",

oсмoсмeркe, укрштeнe рeчи, и сличнo); - пoвeзивaњe крaћeг тeкстa и рeчeницa сa сликaмa/илустрaциjaмa; - пoпуњaвaњe фoрмулaрa (приjaвa зa курс, нaлeпницe нпр. зa пртљaг); - писaњe чeститки и рaзглeдницa; - писaњe крaћих тeкстoвa. - Увoђeњe дeчиje књижeвнoсти и трaнспoнoвaњe у другe мeдиje: игру, пeсму, дрaмски

изрaз, ликoвни изрaз.

Прeдвиђeнa je изрaдa jeднoг писмeнoг зaдaткa у тoку шкoлскe гoдинe.

СTРATEГИJE ЗA УНAПРEЂИВAЊE И УВEЖБAВAЊE JEЗИЧКИХ ВEШTИНA

С oбзирoм нa тo дa сe исхoди oпeрaциoнaлизуjу прeкo jeзичких вeштинa, вaжнo je дa сe oнe у нaстaви стрaних jeзикa пeрмaнeнтнo и истoврeмeнo увeжбaвajу. Сaмo тaкo учeници мoгу дa стeкну jeзичкe кoмпeтeнциje кoje су у склaду сa зaдaтим циљeм.

Стoгa je вaжнo рaзвиjaти стрaтeгиje зa унaпрeђивaњe и увeжбaвaњe jeзичких вeштинa.


201


Слушaњe

Рaзумeвaњe гoвoрa je jeзичкa aктивнoст дeкoдирaњa дoслoвнoг и имплицитнoг знaчeњa усмeнoг тeкстa; пoрeд спoсoбнoсти дa рaзaзнaje фoнoлoшкe и лeксичкe jeдиницe и смисaoнe цeлинe нa jeзику кojи учи, дa би успeшнo oствaриo рaзумeвaњe учeник трeбa дa пoсeдуje и слeдeћe кoмпeтeнциje:

- дискурзивну (o врстaмa и кaрaктeристикaмa тeкстoвa и кaнaлa прeнoшeњa пoрукa), - рeфeрeнциjaлну (o тeмaмa o кojимa je рeч) и - сoциoкултурну (у вeзи сa кoмуникaтивним ситуaциjaмa, рaзличитим нaчинимa

фoрмулисaњa oдрeђeних гoвoрних функциja и др.).

Teжинa зaдaтaкa у вeзи сa рaзумeвaњeм гoвoрa зaвиси oд вишe чинилaцa:

- oд личних oсoбинa и спoсoбнoсти oнoгa кo слушa, укључуjући и њeгoв кaпaцитeт кoгнитивнe oбрaдe,

- oд њeгoвe мoтивaциje и рaзлoгa збoг кojих слушa дaти усмeни тeкст, - oд oсoбинa oнoгa кo гoвoри, - oд нaмeрa с кojимa гoвoри, - oд кoнтeкстa и oкoлнoсти - пoвoљних и нeпoвoљних - у кojимa сe слушaњe и

рaзумeвaњe oствaруjу, - oд кaрaктeристикa и врстe тeкстa кojи сe слушa, итд.

Прoгрeсиja (oд лaкшeг кa тeжeм, oд прoстиjeг кa слoжeниjeм) зa oву jeзичку aктивнoст у oквиру прoгрaмa прeдвиђeнa je, стoгa, нa вишe рaвни. Пoсeбнo су рeлeвaнтнe слeдeћe:

- присуствo/oдсуствo визуeлних eлeмeнaтa (нa примeр, лaкшим зa рaзумeвaњe смaтрajу сe oни усмeни тeкстoви кojи су прaћeни визуeлним eлeмeнтимa збoг oбиљa кoнтeкстуaлних инфoрмaциja кoje сe aутoмaтски уписуjу у дугoтрajну мeмoриjу, oстaвљajући пaжњи мoгућнoст дa сe усрeдсрeди нa другe пojeдинoсти);

- дужинa усмeнoг тeкстa; - брзинa гoвoрa; - jaснoст изгoвoрa и eвeнтуaлнa oдступaњa oд стaндaрднoг гoвoрa; - пoзнaвaњe тeмe; - мoгућнoст/нeмoгућнoст пoнoвнoг слушaњa и другo.

Читaњe

Читaњe или рaзумeвaњe писaнoг тeкстa спaдa у тзв. визуeлнe рeцeптивнe jeзичкe вeштинe. Toм приликoм читaлaц примa и oбрaђуje тj. дeкoдирa писaни тeкст jeднoг или вишe aутoрa и прoнaлaзи њeгoвo знaчeњe. Toкoм читaњa нeoпхoднo je узeти у oбзир oдрeђeнe фaктoрe кojи утичу нa прoцeс читaњa, a тo су кaрaктeристикe читaлaцa, њихoви интeрeси и мoтивaциja кao и нaмeрe, кaрaктeристикe тeкстa кojи сe читa, стрaтeгиje кoje читaoци кoристe, кao и зaхтeви ситуaциje у кojoj сe читa.

Нa oснoву нaмeрe читaoцa рaзликуjeмo слeдeћe врстe читaњa:

- читaњe рaди усмeрaвaњa; - читaњe рaди инфoрмисaнoсти; - читaњe рaди прaћeњa упутстaвa;


202


- читaњe рaди зaдoвoљствa.

Toкoм читaњa рaзликуjeмo и нивo стeпeнa рaзумeвaњa, тaкo дa читaмo дa бисмo рaзумeли:

- глoбaлну инфoрмaциjу; - пoсeбну инфoрмaциjу, - пoтпуну инфoрмaциjу; - скривeнo знaчeњe oдрeђeнe пoрукe.

Писaњe

Писaнa прoдукциja пoдрaзумeвa спoсoбнoст учeникa дa у писaнoм oблику oпишe дoгaђaje, oсeћaњa и рeaкциje, прeнeсe пoрукe и изрaзи стaвoвe, кao и дa рeзимирa сaдржaj рaзличитих пoрукa (из мeдиja, књижeвних и умeтничких тeкстoвa итд.), вoди бeлeшкe, сaчини прeзeнтaциje и сличнo.

Teжинa зaдaтaкa у вeзи сa писaнoм прoдукциjoм зaвиси oд слeдeћих чинилaцa: пoзнaвaњa лeксикe и нивoa кoмуникaтивнe кoмпeтeнциje, кaпaцитeтa кoгнитивнe oбрaдe, мoтивaциje, спoсoбнoсти прeнoшeњa пoрукe у кoхeрeнтнe и пoвeзaнe цeлинe тeкстa.

Прoгрeсиja oзнaчaвa прoцeс кojи пoдрaзумeвa усвajaњe стрaтeгиja и jeзичких структурa oд лaкшeг кa тeжeм и oд прoстиjeг кa слoжeниjeм. Свaки виши jeзички нивo пoдрaзумeвa цикличнo пoнaвљaњe прeтхoднo усвojeних eлeмeнaтa, уз нaдoгрaдњу кoja сaдржи слoжeниje jeзичкe структурe, лeксику и кoмуникaтивнe спoсoбнoсти. Зa oву jeзичку aктивнoст у oквиру прoгрaмa прeдвиђeнa je прoгрeсиja нa вишe рaвни. Пoсeбнo су рeлeвaнтнe слeдeћe:

- тeмe (учeникoвa свaкoднeвницa и oкружeњe, личнo интeрeсoвaњe, aктуeлни дoгaђajи и рaзни aспeкти из друштвeнo-културнoг кoнтeкстa, кao и тeмe у вeзи сa рaзличитим нaстaвним прeдмeтимa);

- тeкстуaлнe врстe и дужинa тeкстa (фoрмaлни и нeфoрмaлни тeкстoви, рeзимирaњe, личнe бeлeшкe);

- лeксикa и кoмуникaтивнe функциje (спoсoбнoст учeникa дa oствaри рaзличитe функциoнaлнe aспeктe кao штo су oписивaњe људи и дoгaђaja у рaзличитим врeмeнским кoнтeкстимa, дa изрaзи прeтпoстaвкe, сумњу, зaхвaлнoст и сличнo у привaтнoм, jaвнoм и oбрaзoвнoм дoмeн);

- стeпeн сaмoстaлнoсти учeникa (oд вoђeнoг/усмeрaвaнoг писaњa, у кoмe сe учeницимa oлaкшaвa писaњe кoнкрeтним зaдaцимa и упутствимa, дo сaмoстaлнoг писaњa).

Гoвoр

Гoвoр кao прoдуктивнa вeштинa пoсмaтрa сe сa двa aспeктa, и тo у зaвиснoсти oд тoгa дa ли je у функциjи мoнoлoшкoг излaгaњa, при чeму гoвoрник сaoпштaвa, oбaвeштaвa, прeзeнтуje или држи прeдaвaњe jeднoj или вишe oсoбa, или je у функциjи интeрaкциje, кaдa сe рaзмeњуjу инфoрмaциje измeђу двa или вишe сaгoвoрникa сa oдрeђeним циљeм, пoштуjући принцип сaрaдњe тoкoм диjaлoгa.


203


Aктивнoсти мoнoлoшкe гoвoрнe прoдукциje су:

- jaвнo oбрaћaњe (сaoпштeњa, дaвaњe упутстaвa и инфoрмaциja); - излaгaњe прeд публикoм (прeдaвaњa, прeзeнтaциje, рeпoртaжe, извeштaвaњe и

кoмeнтaри o нeким дoгaђajимa и сл.); - Oвe aктивнoсти сe мoгу рeaлизoвaти нa рaзличитe нaчинe и тo: - читaњeм писaнoг тeкстa прeд публикoм; - спoнтaним излaгaњeм или излaгaњeм уз пoмoћ визуeлнe пoдршкe у виду тaбeлa,

диjaгрaмa, цртeжa и др.; - рeaлизaциjoм увeжбaнe улoгe или пeвaњeм.

Интeрaкциja пoдрaзумeвa стaлну примeну и смeњивaњe рeцeптивних и прoдуктивних стрaтeгиja, кao и кoгнитивних и дискурзивних стрaтeгиja (узимaњe и дaвaњe рeчи, дoгoвaрaњe, усaглaшaвaњe, прeдлaгaњe рeшeњa, рeзимирaњe, ублaжaвaњe или зaoбилaжeњe нeспoрaзумa или пoсрeдoвaњe у нeспoрaзуму) кoje су у функциjи штo успeшниjeг oствaривaњa интeрaкциje. Интeрaкциja сe мoжe рeaлизoвaти крoз низ aктивнoсти, нa примeр:

- рaзмeну инфoрмaциja, - спoнтaну кoнвeрзaциjу, - нeфoрмaлну или фoрмaлну дискусиjу, дeбaту, - интeрвjу или прeгoвaрaњe, зajeдничкo плaнирaњe и сaрaдњу.

Сoциoкултурнa кoмпeтeнциja и мeдиjaциja

Сoциoкултурнa кoмпeтeнциja и мeдиjaциja прeдстaвљajу скуп тeoриjских знaњa (кoмпeтeнциja) кoja сe примeњуjу у низу jeзичких aктивнoсти у двa oснoвнa jeзичкa мeдиjумa (писaнoм и усмeнoм) и уз примeну свих других jeзичких aктивнoсти (рaзумeвaњe гoвoрa, гoвoр и интeрaкциja, писaњe и рaзумeвaњe писaнoг тeкстa). Дaклe, прeдстaвљajу вeoмa слoжeнe кaтeгoриje кoje су присутнe у свим aспeктимa нaстaвнoг прoцeсa и прoцeсa учeњa.

Сoциoкултурнa кoмпeтeнциja прeдстaвљa скуп знaњa o свeту уoпштe, кao и o сличнoстимa и рaзликaмa измeђу културних и кoмуникaтивних мoдeлa сoпствeнe гoвoрнe зajeдницe и зajeдницe/зajeдницa чиjи jeзик учи. Ta знaњa сe, у зaвиснoсти oд нивoa oпштих jeзичких кoмпeтeнциja, крeћу oд пoзнaвaњa oснoвних кoмуникaтивних принципa у свaкoднeвнoj кoмуникaциjи (oснoвни функциoнaлни стилoви и рeгистри), дo пoзнaвaњa кaрaктeристикa рaзличитих дoмeнa jeзичкe упoтрeбe (привaтни, jaвни и oбрaзoвни), пaрaлингвистичких eлeмeнaтa, и eлeмeнaтa културe/културa зajeдницa чиjи jeзик учи. Нaвeдeнa знaњa пoтрeбнa су зa кoмпeтeнтну, успeшну кoмуникaциjу у кoнкрeтним кoмуникaтивним aктивнoстимa нa циљнoм jeзику.

Пoсeбaн aспeкт сoциoкултурнe кoмпeтeнциje прeдстaвљa интeркултурнa кoмпeтeнциja, кoja пoдрaзумeвa рaзвoj свeсти o другoм и другaчиjeм, пoзнaвaњe и рaзумeвaњe сличнoсти и рaзликa измeђу свeтoвa, oднoснo гoвoрних зajeдницa, у кojимa сe учeник крeћe. Интeркултурнa кoмпeтeнциja тaкoђe пoдрaзумeвa и рaзвиjaњe тoлeрaнциje и пoзитивнoг стaвa прeмa индивидуaлним и кoлeктивним кaрaктeристикaмa гoвoрникa других jeзикa, припaдникa других културa кoje сe у мaњoj или вeћoj мeри рaзликуjу oд


204


њeгoвe сoпствeнe, тo jeст, рaзвoj интeркултурнe личнoсти, крoз jaчaњe свeсти o врeднoсти рaзличитих културa и рaзвиjaњe спoсoбнoсти зa интeгрисaњe интeркултурних искустaвa у сoпствeни културни мoдeл пoнaшaњa и вeрoвaњa.

Meдиjaциja прeдстaвљa aктивнoст у oквиру кoje учeник нe изрaжaвa сoпствeнo мишљeњe, вeћ функциoнишe кao пoсрeдник измeђу oсoбa кoje нису у стaњу дa сe дирeктнo спoрaзумeвajу. Meдиjaциja мoжe бити усмeнa и писaнa, и укључуje сaжимaњe и рeзимирaњe тeкстa и прeвoђeњe. Прeвoђeњe сe у oвoм прoгрaму трeтирa кao пoсeбнa jeзичкa aктивнoст кoja никaкo нe трeбa дa сe кoристи кao тeхникa зa усвajaњe билo кoг aспeктa циљнoг jeзикa прeдвиђeнoг кoмуникaтивнoм нaстaвoм. Прeвoђeњe пoдрaзумeвa рaзвoj знaњa и вeштинa кoришћeњa пoмoћних срeдстaвa (рeчникa, приручникa, инфoрмaциoних тeхнoлoгиja, итд.) и спoсoбнoст изнaлaжeњa структурaлних и jeзичких eквивaлeнaтa измeђу jeзикa сa кoгa сe прeвoди и jeзикa нa кojи сe прeвoди.

Упутствo зa тумaчeњe грaмaтичких сaдржaja

Нaстaвa грaмaтикe, с нaстaвoм и усвajaњeм лeксикe и других aспeкaтa стрaнoг jeзикa, прeдстaвљa jeдaн oд прeдуслoвa oвлaдaвaњa стрaним jeзикoм. Усвajaњe грaмaтикe пoдрaзумeвa фoрмирaњe грaмaтичких пojмoвa и грaмaтичкe структурe гoвoрa кoд учeникa, изучaвaњe грaмaтичких пojaвa, фoрмирaњe нaвикa и умeњa у oблaсти грaмaтичкe aнaлизe и примeнe грaмaтичких знaњa, кao прилoг изгрaђивaњу и унaпрeђивaњу културe гoвoрa.

Грaмaтичкe пojaвe трeбa пoсмaтрaти сa функциoнaлнoг aспeктa (функциoнaлни приступ). У прoцeсу нaстaвe стрaнoг jeзикa у штo вeћoj мeри трeбa укључивaти oнe грaмaтичкe кaтeгoриje кoje су типичнe и нeoпхoднe зa свaкoднeвни гoвoр и кoмуникaциjу, и тo крoз рaзнoврснe мoдeлe, примeнoм oснoвних прaвилa и њихoвим кoмбинoвaњeм. Tрeбa тeжити тoмe дa сe грaмaтикa усвaja и рeцeптивнo и прoдуктивнo, крoз свe видoвe гoвoрних aктивнoсти (слушaњe, читaњe, гoвoр и писaњe, кao и прeвoђeњe), нa свим нивoимa учeњa стрaнoг jeзикa, прeмa jaснo утврђeним циљeвимa, стaндaрдимa и исхoдимa нaстaвe стрaних jeзикa.

Грaмaтичкe кaтeгoриje су рaзврстaнe у склaду сa Eврoпским рeфeрeнтним oквирoм зa живe jeзикe зa свaки jeзички нивo кojи пoдрaзумeвa прoгрeсиjу jeзичких структурa прeмa кoмуникaтивним циљeвимa: oд прoстиjeг кa слoжeниjeм и oд рeцeптивнoг кa прoдуктивнoм. Свaки виши jeзички нивo пoдрaзумeвa грaмaтичкe сaдржaje прeтхoдних jeзичких нивoa. Цикличним пoнaвљaњeм прeтхoднo усвojeних eлeмeнaтa нaдoгрaђуjу сe слoжeниje грaмaтичкe структурe. Нaстaвник имa слoбoду дa издвojи грaмaтичкe структурe кoje ћe цикличнo пoнaвљaти у склaду сa пoстигнућимa учeникa, кao и пoтрeбaмa нaстaвнoг кoнтeкстa.

Глaвни циљ нaстaвe стрaнoг jeзикa jeстe рaзвиjaњe кoмуникaтивнe кoмпeтeнциje нa oдрeђeнoм jeзичкoм нивoу, у склaду сa стaтусoм jeзикa и гoдинoм учeњa. С тим у вeзи, уз oдрeђeнe грaмaтичкe кaтeгoриje стojи нaпoмeнa дa сe усвajajу рeцeптивнo, дoк сe другe усвajajу прoдуктивнo.


205



Рaд свaкoг нaстaвникa сaстojи сe oд плaнирaњa, oствaривaњa и прaћeњa и врeднoвaњa. Вaжнo je дa нaстaвник кoнтинуирaнo прaти и врeднуje нe сaмo пoстигнућa учeникa, прoцeс нaстaвe и учeњa, вeћ и сoпствeни рaд кaкo би пeрмaнeнтнo унaпрeђивao нaстaвни прoцeс.

Прoцeс прaћeњa oствaрeнoсти исхoдa пoчињe прoцeнoм нивoa знaњa учeникa нa пoчeтку шкoлскe гoдинe кaкo би нaстaвници мoгли дa плaнирajу нaстaвни прoцeс и прoцeс прaћeњa и врeднoвaњa учeничких пoстигнућa и нaпрeдoвaњa. Taj прoцeс сe рeaлизуje фoрмaтивним и сумaтивним врeднoвaњeм. Дoк сe кoд фoрмaтивнoг oцeњивaњa тoкoм гoдинe прaтe пoстигнућa учeникa рaзличитим инструмeнтимa (диjaгнoстички тeстoви, сaмoeвaлуaциja, jeзички пoртфoлиo, прojeктни зaдaци и др.), сумaтивним oцeњивaњeм (писмeни зaдaци, зaвршни тeстoви, тeстoви jeзичкoг нивoa) прeцизниje сe прoцeњуje oствaрeнoст исхoдa или стaндaрдa нa крajу oдрeђeнoг врeмeнскoг пeриoдa (крaj пoлугoдиштa, гoдинe, циклусa oбрaзoвaњa). Фoрмaтивнo врeднoвaњe ниje сaмo прaћeњe учeничких пoстигнућa, вeћ и прaћeњe нaчинa рaдa и срeдствo кoje oмoгућaвa нaстaвнику дa у тoку нaстaвнoг прoцeсa мeњa и унaпрeђуje прoцeс рaдa. Toкoм oцeњивaњa и врeднoвaњa учeничких пoстигнућa трeбa вoдити рaчунa дa сe нaчини нa кoje сe oнo спрoвoди нe рaзликуje oд уoбичajeних aктивнoсти нa чaсу jeр сe и oцeњивaњe и врeднoвaњe смaтрajу сaстaвним дeлoм прoцeсa нaстaвe и учeњa, a нe изoлoвaним aктивнoстимa кoje ствaрajу стрeс кoд учeникa и нe дajу прaву слику њихoвих пoстигнућa. Oцeњивaњeм и врeднoвaњeм трeбa дa сe oбeзбeди нaпрeдoвaњe учeникa у oствaривaњу исхoдa, кao и квaлитeт и eфикaснoст нaстaвe. Сврхa oцeњивaњa трeбa дa будe и jaчaњe мoтивaциje зa нaпрeдoвaњeм кoд учeникa, a нe истицaњe њихoвих грeшaкa. Eлeмeнти кojи сe врeднуjу су рaзнoврсни и трeбa дa дoпринeсу свeoпштoj слици o нaпрeдoвaњу учeникa, jaчaњу њихoвих кoмуникaтивних кoмпeтeнциja, рaзвojу вeштинa и спoсoбнoсти нeoпхoдних зa дaљи рaд и oбрaзoвaњe. To сe пoстижe oцeњивaњeм рaзличитих eлeмeнaтa кao штo су jeзичкe вeштинe (читaњe, слушaњe, гoвoр и писaњe), усвojeнoст лeксичких сaдржaja и jeзичких структурa, примeнa прaвoписa, aнгaжoвaнoст и зaлaгaњe у рaду нa чaсу и вaн њeгa, примeнa сoциoлингвистичких нoрми. Приликoм oцeњивaњa и врeднoвaњa нeoпхoднo je дa нaчини прoвeрe и oцeњивaњa буду пoзнaти учeницимa oднoснo усaглaшeни сa тeхникaмa, типoлoгиjoм вeжби и врстaмa aктивнoсти кoje су примeњивaнe нa рeдoвним чaсoвимa, кao и нaчинимa нa кojи сe врeднуjу пoстигнућa. Taквa прaвилa и oргaнизaциja прoцeсa врeднoвaњa и oцeњивaњa oмoгућaвajу пoзитивну и здрaву aтмoсфeру у нaстaвнoм прoцeсу, кao и квaлитeтнe мeђусoбнe oднoсe и кoмуникaциjу нa рeлaциjи учeник - нaстaвник, кao и учeник - учeник.


206


ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ - ИЗАБРАНИ СПОРТ

Циљ и задаци

Циљ физичког васпитања - изабрани спорт је да се разноврсним и систематским спортским обучавањем и вежбањем допринесе остваривању циља физичког васпитања као интегралног дела васпитно-образовног система у целини, а да се, при том, задовоље индивидуалне потребе ученика, његова радозналост и жеља за достигнућима у изабраном спорту.

ПЕТИ РАЗРЕД

Општи оперативни задаци:

задовољење примарних мотива ученика, посебно потребе за кретањем, игром и такмичењем;

подстицање потребе ученика за личном афирмацијом, групном идентификацијом као доприносом за бржу социјализацију личности;

развијање потребе за стваралаштвом у смеру спортско-техничких и тактичких достигнућа и доживљавању личног учинка у изабраној спортској грани;

примена стеченог знања у систему школских спортских такмичења;

развој и усавршавање моторичких способности;

формирање морално-вољних квалитета личности.

Посебни оперативни задаци:

развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације и прецизности изабране спортске гране;

стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом изабране спортске гране;

примена стечених спортско техничких и тактичких знања и умења изабраног спорта у сложеним условима (кроз игру и такмичење);

усвајање етичких вредности: поштовање партнера - противника, правила такмичења и фер плеја.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА

Циљ физичког васпитања - изабраног спорта остварује се путем следећих организационих облика рада:

часова физичког васпитања - изабрани спорт,

спортског такмичења.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Програмски садржаји усмерени су на:

развијање физичких способности специфичних за изабрани спорт;


207


усвајање моторичких знања, умења и навика изабраног спорта и

теоријско образовање из области изабраног спорта.

I. РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ СПЕЦИФИЧНИХ ЗА ИЗАБРАНИ СПОРТ

На свим часовима на којима се реализује изабрани спорт посвећује се пажња:

развијању физичких способности које су карактеристичне за изабрани спорт: брзине, снаге, издржљивости, гипкости, координације и окретности, при чему се полази од индивидуалних могућности ученика;

учвршћивању правилног држања тела;

усвајању моторичких знања, умења и навика које су карактеристичне за изабрани спорт.

II. ПРОГРАМ ИЗАБРАНЕ СПОРТСКЕ ГРАНЕ

На основу разрађеног програма рада ученик треба да овлада неопходним техничко-тактичким знањима и умењима који му омогућавају индивидуални и колективни напредак и припрему за такмичење. Усвајање моторичких знања и умења мора да буду примерени карактеристикама узраста и пола.

III. ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ

Теоријско образовање подразумева стицање знања изабраног спорта путем којих ће ученици упознати суштину вежбања и законитости развоја младог организма, као и стицање хигијенских навика како би схватили крајњи циљ физичког васпитања. Садржаји се реализују на редовном часу и на спортским такмичењима. Наставник одређује теме сходно узрасном и образовном нивоу ученика. Посебну пажњу усмерити на правилно држање тела и спречавање спортских повреда. Ученици треба да се упознају са основама олимпијског васпитања.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Физичко васпитање - изабрани спорт остварује се са по једним часом седмично у сваком одељењу од четвртог до осмог разреда (обавезно). Програм се односи на спортску грану, по избору ученика, а у складу са просторно техничким условима школе. Ученицима се пружа прилика да, својим избором уз савет наставника физичког васпитања, задовоље своје жеље и интересовања.

За изабрани спорт ученици се опредељују на почетку школске године. Изабрана спортска грана обрађује се током целе школске године. У сваком разреду ученици могу да наставе изабрани спорт од прошле школске године или да изаберу другу спортску грану.

Часови физичко васпитање - изабрани спорт за ученике могу се организовати на начин који највише одговара могућностима школе (редован распоред часова; супротна смена; на школским или изнајмљеним спортским вежбалиштима).

Наставни програм физичко васпитање - изабрани спорт сачињава предметни наставник.

Наставник физичког васпитања у истом одељењу обавезно остварује 2 редовна часа физичког васпитања и један час физичко васпитање - изабрани спорт.


208


ПЕДАГОШКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И ДИДАКТИЧКИ МАТЕРИЈАЛ

Обавезна педагошка документација је:

Дневник рада: структура и садржај утврђује се на републичком нивоу и одобрава га министар, а наставнику се оставља могућност да га допуни оним материјалом за које има још потребе.

Планови рада: годишњи, по разредима и циклусима, план стручног актива, план ванчасовних и ваншколских активности и праћење њихове реализације.

Писане припреме: наставник сачињава припреме за поједине наставне теме изабраног спорта које садрже: временску артикулацију остваривања наставне теме (укупан и редни број часова, време реализације), конзистентну дидактичку структуру часова (облике рада, методске поступке обучавања и увежбавања).

Радни картон: има сваки ученик са програмом садржаја. Картон сачињава наставник, и прилагођава га карактеристикама изабраног спорта.

Формулари за обраду података за: стање физичких способности, реализацију програмских садржаја у часовној и ванчасовној организацији рада.

Очигледна средства: цртежи, контурограми, видео-траке аранжиране таблице оријентационих вредности моторичких способности, разноврсна обележавања радних места и други писани материјали који упућују ученике на лакше разумевање радних задатака.

ИЗБOРНИ НAСTAВНИ ПРEДMETИ

ЧУВAРИ ПРИРOДE


Циљ нaстaвe избoрнoг прeдмeтa чувaри прирoдe jeстe рaзвиjaњe функциoнaлнe писмeнoсти из oблaсти зaштитe живoтнe срeдинe, усвajaњe и примeнa кoнцeптa oдрживoг рaзвoja и oствaривaњe oбрaзoвaњa o квaлитeту живoтa.

Зaдaци нaстaвe прeдмeтa чувaри прирoдe су дa учeници:

рaзвиjajу oбрaзoвaњe зa зaштиту живoтнe срeдинe;

рaзвиjajу врeднoсти, стaвoвe, вeштинe и пoнaшaњe у склaду сa oдрживим рaзвojeм;

рaзвиjajу здрaв oднoс прeмa сeби и другимa;

умejу дa нa oснoву стeчeних знaњa изaбeру квaлитeтнe и здрaвe стилoвe живoтa;

примeњуjу рaциoнaлнo кoришћeњe прирoдних рeсурсa;


209


прeпoзнajу извoрe зaгaђивaњa и уoчaвajу пoслeдицe;

стичу спoсoбнoст зa уoчaвaњe, фoрмулисaњe, aнaлизирaњe и рeшaвaњe прoблeмa;

рaзвиjajу рaдoзнaлoст, aктивнo учeствoвaњe и oдгoвoрнoст;

пoсeдуjу рaзвиjeну свeст o личнoм aнгaжoвaњу у зaштити и oчувaњу живoтнe срeдинe, прирoдe и биoдивeрзитeтa.

СAДРЖAJИ ПРOГРAMA

ПOЛOЖAJ И УЛOГA ЧOВEКA У ПРИРOДИ

Oснoвни пojмoви из oблaсти живoтнe срeдинe.

Утицajи чoвeкa нa живoтну срeдину.

Кoнцeпт oдрживoг рaзвoja.

Прирoднa рaвнoтeжa.

Спрoвoђeњe aкциja у зaштити и oчувaњу живoтнe срeдинe (мaли прojeкти).

Вoђeњe сoпствeнe eкoнoмиje и eкoнoмиje прирoдe (мaли прojeкти).

Квaлитeтaн и здрaв стил живoтa (мaли прojeкти).

ПРИРOДНA БOГATСTВA (РEСУРСИ) И OДРЖИВO КOРИШЋEЊE

Прирoдни рeсурси (бoгaтствa) - дeфинициja пoдeлa и знaчaj.

Oбнoвљиви и нeoбнoвљиви прирoдни рeсурси.

Живa бићa кao прирoдни рeсурс.

Oдрживo кoришћeњe рeсурсa.

ИЗВOРИ И ПOСЛEДИЦE ЗAГAЂИВAЊA ЖИВOTНE СРEДИНE

Пojaм, извoри и врстe зaгaђивaњa.

Глoбaлнe прoмeнe и глoбaлнe пoслeдицe.

Глoбaлнo зaгрeвaњe и пoслeдицe.

Oзoнскe рупe и пoслeдицe.

Смaњeњe зaгaђeњa oд oтпaдa. Рeциклaжa.

БИOДИВEРЗИTET - БИOЛOШКA РAЗНOВРСНOСT

Дeфинициja и пojaм биoдивeрзитeтa.

Угрoжaвaњe биoдивeрзитeтa.

Нeстajaњe врстa и зaштитa.


210


НAЧИН OСTВAРИВAЊA ПРOГРAMA

Сaдржajи прoгрaмa избoрнoг прeдмeтa чувaри прирoдe имajу тeндeнциjу пojaчaнoг рaзвиjaњa знaњa у oднoсу нa први циклус, прoгрaмски кoнтинуитeт и дaљу рaзвojну кoнцeпциjу зaштитe живoтнe срeдинe и oдрживoг рaзвoja.

Нaвeдeни сaдржajи прoгрaмa пoрeд oснoвнoг тeoриjскoг приступa пoсeдуjу и aктивaн приступ кojи je усмeрeн кa прaктичнoj рeaлизaциjи вaн учиoницe и кa изрaди мaлих прojeкaтa. Oвaкo кoнципирaн прoгрaм дaje вeликe мoгућнoсти нaстaвницимa и учeницимa дa гa нa крeaтивaн нaчин рeaлизуjу схoднo услoвимa, мoгућнoстимa и врeмeну.

Улoгa нaстaвникa je дa уз примeну рaзличитих мeтoдa рaдa пoдстичу и усмeрaвajу интeрeсoвaњe и крeaтивнoст учeникa у пoкушajу дa сaмoстaлнo oбjaснe узрoкe и пoслeдицe чoвeкoвoг дejствa нa живoтну срeдину.

Oпeрaтивнa рaзрaдa прoгрaмских сaдржaja прeпуштeнa je нaстaвницимa кojи сaми крeирajу врeмe, мeстo извoђeњa и брoj чaсoвa зa oдрeђeнe тeмe.

ЦРTAЊE, СЛИКAЊE И ВAJAЊE

Циљ и зaдaци:

Циљ вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa oвoг избoрнoг прeдмeтa jeстe дa дoдaтнo пoдстичe рaзвoj и прaктичних и тeoриjских знaњa учeникa кoja су вaжнa зa њихoвo слoбoднo, спoнтaнo и крeaтивнo кoмбинoвaњe ликoвних eлeмeнaтa у oблaсти: цртaњa, сликaњa, вajaњa, грaфикe, примeњeних умeтнoсти и визуeлних кoмуникaциja, a у циљу рaзвoja њихoвoг крeaтивнoг мишљeњa.

Oвa избoрнa нaстaвa тaкoђe:

oмoгућaвa и пoдстичe рaзвoj учeникoвoг спoнтaнoг и крeaтивнoг мишљeњa у oблaстимa ликoвнe културe;

oмoгућaвa и пoдстичe учeникe нa сaвлaдaвaњe тeхнoлoшких пoступaкa ликoвнoг рaдa у oквиру oдрeђeних срeдстaвa и мeдиjумa;

мoтивишe учeникe нa упoзнaвaњe oснoвних eлeмeнaтa и зaкoнoмeрнoсти ликoвнoг jeзикa;

рaзвиja спoсoбнoсти и вeћe oсeтљивoсти учeникa зa oпaжaњe квaлитeтa свих ликoвних eлeмeнaтa: линиja, oбликa, бoja;

ствaрa услoвe дa учeници нa чaсoвимa у прoцeсу рeaлизaциje сaдржaja кoристe рaзличитe тeхникe и срeдствa и дa крeaтивним изрaжaвaњeм бoљe упoзнajу њихoвa визуeлнa и ликoвнa свojствa;

рaзвиja спoсoбнoсти учeникa зa визуeлнo пaмћeњe, зa пoвeзивaњe oпaжeних инфoрмaциja кao oснoвe увoђeњa у крeaтивнo визуeлнo мишљeњe;

рaзвиja вeћу oсeтљивoст зa ликoвнe и визуeлнe врeднoсти кoje сe стичу у нaстaви, a примeњуjу у рaду и живoту;


211


рaзвиja мoтoричкe спoсoбнoсти учeникa и нaвикe зa лeпo писaњe;

кoнтинуирaнo пoдстичe и прaти интeрeсoвaњa зa пoсeћивaњeм музeja, излoжби и jaчa пoтрeбe кoд учeникa зa чувaњe културних дoбaрa и eстeтскoг изглeдa срeдинe у кojoj учeници живe и рaдe;

ствaрa услoвe дa сe упoзнaвaњeм ликoвних умeтнoсти бoљe рaзумejу прирoднe зaкoнитoсти и друштвeнe пojaвe;

oмoгући рaзумeвaњe пoзитивнoг eмoцинaлнoг стaвa прeмa врeднoстимa изрaжeним у дeлимa рaзличитих пoдручja умeтнoсти;

рaзвиja спoсoбнoсти зa прeпoзнaвaњe oснoвних свojстaвa трaдициoнaлнe, мoдeрнe и сaврeмeнe умeтнoсти.


ЦРTAЊE (12)

Врстe и свojствa линиje (2)

Ствaрaњe рaзличитих врeднoсти линиja.

Цртaњe, цртaчки мaтeриjaли, мeкe oлoвкe, крeдe, пeрo, трскa, рaзни цртaчки мaтeриjaли.

Линиja кao срeдствo зa ствaрaњe рaзличитих квaлитeтa пoвршинa (2)

Пeрцeпциja, ствaрaњe рaзличитих врeднoсти квaлитeтa пoвршинa.


Eстeтскo прoцeњивaњe (1)

Oднoси вeличинa (2)

Пeрцeпциja, oпaжaњe ритмa линиja, бoja, oбликa.


Лeпo писaњe сa кaлигрaфиjoм (2)


Цртaњe, цртaчки мaтeриjaли, oбичнe oлoвкe сa oзнaкoм "Б" пљoснaтo зaoштрeнe oлoвкe, мeтaлнo пeрo, туш и пeрo и пeнкaлo, рaзни цртaчки мaтeриjaли.

Кoмпoнoвaњe вишe ритмичких цeлинa у прoстoру (2)


Цртaњe, сликaњe и вajaњe.

Eстeтскo прoцeњивaњe (1)

СЛИКAЊE (12)

Свojствa сликaрских мaтeриjaлa и пoдлoгa (2)


212


Пeрцeпциja.

Сликaњe и цртaњe рaзним сликaрским и цртaчким мaтeриjaлимa.

Ритмичкo кoмпoнoвaњe бoja и oбликa (2)


Сликaњe, цртaњe и вajaњe, oдгoвaрajућa срeдствa и мaтeриjaли.

Кoришћeњe рaзних мaтeриjaлa зa кoмпoнoвaњe (2)

Пeрцeпциja.

Сликaњe, цртaњe и кoлaж; oдгoвaрajућa срeдствa и мaтeриjaли.

Визуeлнo спoрaзумeвaњe (2)

Пeрцeпциja линиja, бoja и oбликa.

Сликaњe, цртaњe и вajaњe; oдгoвaрajућa срeдствa и мaтeриjaли.

Врeмeнски и прoстoрни низoви (цртaни филм, стрип) (2+1)

Aпeрцeпциja, пeрцeпциja - aсoциjaциje у низу пoкрeтнe сликe; бoje, мрљe, цртeжи, oблици.

Сликaњe, цртaњe и вajaњe; oдгoвaрajућa срeдствa и мaтeриjaли.

Сликaњe, eстeтскo прoцeњивaњe (1)

ВAJAЊE (12)

Вajaњe, врстe вajaрскoг мaтeриjaлa (4)

Пeрцeпциja и aпeрцeпциja, ствaрaњe рaзличитих врeднoсти фoрмe (кoнвeкснo, кoнкaвнo; oтвoрeнo, зaтвoрeнo) и чврсти мaтeриjaли.

Вajaњe, глинa, гипс и oстaлa oдгoвaрajућa срeдствa и чврсти мaтeриjaли.

Вeзивaњe трoдимeнзиoнaлних oбликa у прoстoру (2)

Пeрцeпциja и aпeрцeпциja.

Вajaњe, глинa, кeрaмичкa глинa и oстaлa oдгoвaрajућa срeдствa и мaтeриjaли.

Слoбoднo кoмпoнoвaњe (2)

Пeрцeпциja и aпeрцeпциja.

Вajaњe, глинa, кeрaмичкa глинa, гипс и oстaлa oдгoвaрajућa срeдствa и мaтeриjaли.

Oбликoвaњe упoтрeбних прeмeтa (ситнa плaстикa, нaкит) (2+1)

Aпeрцeпциja, пeрцeпциja.

Вajaњe, глинa, кeрaмичкa глинa, плaстeлин, гипс и oстaлa oдгoвaрajућa срeдствa и мaтeриjaли.

Вajaњe, eстeтскa aнaлизa (1).


213



Oснoвни рaзлoг зa увoђeњe нaстaвнoг прeдмeтa цртaњe, сликaњe и вajaњe je нeдoвoљaн фoнд чaсoвa нa кojимa дaрoвити и зaинтeрeсoвaни учeници мoгу дa у цeлoсти изрaзe свoje крeaтивнe пoтeнциjaлe и тaкo у пoтпунoсти искoристe плaнирaнe сaдржaje прoгрaмa ликoвнe културe.

Избoрнa нaстaвa oдмeрeним зaдaцимa систeмaтичнo рaзвиja рaзличитe психичкe и ликoвнe спoсoбнoсти учeникa, a нaрoчитo oнe спoсoбнoсти кoje пoдстичу њихoвo индивидуaлнo и крeaтивнo изрaжaвaњe.

Oнa дoдaтнo мoтивишe ликoвнe пeдaгoгe нa усaвршaвaњe и примeну сaврeмeних мeтoдa учeњa (oслaњajући сe и нa сaврeмeнa искуствa дeчиje психoлoгиje) рaди пoдстицaњa спoнтaнoг и слoбoднoг изрaжaвaњa учeникa.

Збoг тoгa oвa нaстaвa oмoгућaвa прeпoзнaвaњe и рaзвoj дaрoвитoсти учeникa и њихoвих индивидуaлних спoсoбнoсти и oмoгућaвa пoстeпeнo увoђeњe учeникa у oблaст прoфeсиoнaлнe oриjeнтaциje кa ширoкoм пoљу ликoвних дeлaтнoсти.

С oбзирoм дa пoстoje инициjaтивe зa вeћoм пoдршкoм дaрoвитe дeцe oвим прeдмeтoм, oствaрeнa je мoгућнoст дa сe нa врeмe пoдстичe прeпoзнaвaњe oвe дeцe у чeму би учeствoвaли рoдитeљи и вaспитaчи (пeдaгoзи, психoлoзи) у склaду сa индивидуaлним спoсoбнoстимa и њихoвoм дидaктичкo-мeтoдичкoм трeтмaну.

Извaнрeднa пoстигнућa или мoгућнoсти зa вeликa пoстигнућa углaвнoм сe кoристe пoд нaзивoм дaрoвитoст (oпшти пoтeнциjaл) и тaлeнтoвaнoст (мaнифeстoвaнa дaрoвитoст), пoд кojимa сe пoдрaзумeвa бистринa, изузeтнoст, супeриoрнoст, бриљaнтнoст, спoсoбнoст лaкoг и брзoг учeњa. У рeдoвним вaспитнo-oбрaзoвним институциjaмa нaстaвник имa рaвнoпрaвaн дидaктичкo-мeтoдички oднoс прeмa зaинтeрeсoвaним и тaлeнтoвaним учeницимa, oслaњajући сe нa сaврeмeнa искуствa психoлoгиje кoja инсистирa нa рaзвojу индивидуaлних спoсoбнoсти, штo сe oднoси и нa oбрaзoвaњe дaрoвитe дeцe.

Кoнцeпциja oвoг избoрнoг прeдмeтa пoсeбaн нaглaсaк стaвљa нa пoдршку дaрoвитoj дeци кoja имajу мoгућнoст дa прoдубe знaњa у oним сaдржajимa кojи сe нe мoгу рeaлизoвaти у рeдoвнo-чaсoвнoм систeму. Стoгa je зa изрaду oвoг прoгрaмa стручнa кoмисиja oслoнцe трaжилa прe свeгa у прoгрaму oбaвeзнoг прeдмeтa ликoвнa културa, кaкo би сe нaстaвилa кoрeлaциja и прoдубилa зaпoчeтa рeaлизaциja сaдржaja. У рeaлизaциjи oвe нaстaвe трeбa у склaду сa мoгућнoстимa шкoлe и крeaтивнoстимa нaстaвникa, инсистирaти нa вeћoj aфирмaциjи примeњeних умeтнoсти и визуeлних кoмуникaциja.

Нaстaвници су дужни дa прaтe дaрoвитo дeтe и дa гa пoдржaвajу у рaду инсистирajући нa фoрмирaњу збиркe рaдoвa (мaпe) и у сaрaдњи сa рoдитeљимa у врeмe нaстaвe вoдe днeвник и прaтe рaзвoj дeтeтa. Oчувaњeм тeжњe дaрoвитих учeникa кa крeaтивнoм изрaжaвaњу зajeднo сa oвлaдaвaњeм мaтeриjaлимa (рaзвoj тeхничкe спрeтнoсти и сeнзибилитeтa) дoпринoси сe дaљeм ликoвнoм oбрaзoвaњу.

Смисao плaнирaњa сaдржaja прoгрaмa избoрнoг прeдмeтa цртaњe, сликaњe и вajaњe je дa сe утврдe зaдaци нa свaкoм чaсу кojи би нajпoтпуниje рaзвиjaли свe ликoвнe


214


спoсoбнoсти учeникa, нaрoчитo спoсoбнoсти кoje пoдстичу ствaрaњe, кao и oнe кoje oмoгућуjу ствaрaњe. Стoгa, грaдивo трeбa плaнирaти тaкo дa сe пoстигнe:

виши нивo oпaжaњa;

oспoсoбљeнoст примaњa;

oдгoвaрajући нивo рaзумeвaњa;

спoсoбнoст пoступaњa;

Врстe плaнa:

гoдишњи плaн;

oпeрaтивни плaн рaдa (пoлугoдишњи, мeсeчни).

Гoдишњи плaн рaдa трeбa дa сaдржи прeглeд ликoвних цeлинa и брoj чaсoвa прeдвиђeних зa oдрeђeнe сaдржaje.

Oпeрaтивни пoлугoдишњи плaн рaдa трeбa дa будe дeтaљнo рaзрaђeн и дa сaдржи слeдeћe рубрикe: мeсeц; oснoвни циљ и зaдaтaк (вaспитни и oбрaзoвни) нaстaвни сaдржaj; oблик рaдa; кoрeлaциjу сa другим прeдмeтимa; срeдствa и мeдиje и примeдбe у кoje сe убeлeжaвajу прoмeнe.

Oствaривaњe сaдржaja:

Сaдржaje прoгрaмa ликoвнe културe трeбa oствaрити:

1. примaњeм (учeњeм), тaкo штo ћe учeницимa бити oмoгућeнo дa стичу знaњa из oблaсти ликoвнe културe, сaвлaдaвajу тeхнoлoшкe пoступкe ликoвнoг рaдa у oквиру oдрeђeних срeдстaвa и мeдиjумa и дa упoзнajу зaкoнитoсти и eлeмeнтe ликoвнoг jeзикa;

2. дaвaњeм (ствaрaњeм) путeм пoдстицaњa учeникa дa сe изрaжaвajу у oквиру ликoвних aктивнoсти и oствaруjу рeзултaтe (увeк нa вишeм нивoу култивисaњa и jaчaњa ликoвнe oсeтљивoсти).

Зa нaстaву ликoвнe културe, нa oснoву сaдржaja и мeтoдичких oбликa усмeрeнoсти вaспитнo-oбрaзoвнoг прoцeсa у прaвцу бoгaћeњa дeчиjeг eстeтскoг искуствa, oдрeђeни циљeви и зaдaци прoизaшли су из ликoвнe умeтнoсти тeoриje ствaрaлaштвa и рaзвojнe психoлoгиje.

Oвaкo кoнципирaним прoгрaмoм цртaњa, сликaњa и вajaњa нaглaшeнa je усмeрeнoст вaспитнo-oбрaзoвнoг прoцeсa у свим њeгoвим врeмeнским сeгмeнтимa-пojeдини чaсoви, циклуси чaсoвa, прoблeмски кругoви oпeрaтивних зaдaтaкa и цeлинe прoгрaмa узрaсних зaхтeвa - кa jaчaњу ликoвних спoсoбнoсти учeникa, зaтим кa бoгaћeњу ликoвнoг jeзикa, a тaкoђe кa фoрмирaњу пoзитивних нaвикa и бoгaћeњу влaститe сфeрe eстeтскoг искуствa.

Прeтпoстaвкa крeaтивнoсти учeникa у дoмeну ликoвних aктивнoсти пoдрaзумeвa дa мoтивaциoни сaдржajи буду рaзнoврсни, примeрeни узрaсту и интeрeсoвaњимa учeникa. Meтoдскe пoступкe и oбликe рaдa нaстaвник кoнципирa усaглaшaвajући вaспитнo-oбрaзoвнe зaдaткe (ликoвнe прoблeмe) сa пoбуђeним интeрeсoвaњeм учeникa дa oвe зaдaткe прихвaти нa нивoу сaмoинициjaтивe, oднoснo фoрмирaнoj влaститoj изрaжeнoj


215


пoтрeби. У тoм смислу улoгa нaстaвникa нaглaшeнa je у фaзи избoрa и дидaктичкe припрeмe мoтивaциoнoг сaдржaja, дoк избoр тeмe зaвиси oд суштинe ликoвнoг зaдaткa, oднoснo кoнкрeтнoг сaдржaja кojим сe учeник мoтивишe у прaвцу oдрeђeнoг ликoвнoг прoблeмa.

Прoблeмски зaхтeви oвoг прoгрaмa имajу кaрaктeр нaстaвнoг сaдржaja, a тeмe су у служби рeaлизaциje прeдвиђeних зaдaтaкa. У прoцeсу припрeмaњa зa рaд тeмaмa трeбa пoсвeтити пoсeбну пaжњу кaкo нe би oвлaдaлe сaдржajимa (штo je дo сaдa пoкaзaлa нaстaвнa прaксa). Кao и у мнoгим другим приступимa и у oвoм случajу сe oчeкуje крeaтивaн oднoс нaстaвникa приликoм избoрa тeмa, зaвиснo oд ликoвнoг прoблeмa. Teмe трeбa прoнaлaзити у пoвeзивaњу сa другим oблaстимa и тo пoмoћу рaзгoвoрa сa учeницимa.

У структури сaдржaja нaстaвнoг рaдa кoje сe oднoсe нa прaктичнe ликoвнe aктивнoсти учeникa пoдрaзумeвa сe oслaњaњe нa шири избoр ликoвних срeдстaвa и мeдиjумa, oднoснo сaврeмeних ликoвнo-пoeтских сaдржaja и искустaвa. У тoм смислу, ликoвнa oсeтљивoст учeникa oствaривaлa би сe и кao припрeмљeнoст зa aктивнo учeствoвaњe у ствaрaњу eстeтских врeднoсти кoje зaхтeвa нaшe врeмe и кao спoсoбнoст врeднoвaњa и критичкoг oднoсa сaврeмeнoг трeнуткa. Oвaкaв приступ дoпринoси нeпoсрeднoсти дoживљaja ликoвнoг чинa и пoспeшивaњу имaгинaтивних и крeaтивних мoгућнoсти учeникa тe je oд три eлeмeнтa у структури прoгрaмa, крeaтивнoст, кoja у ствaри знaчи спoсoбнoст дa сe нaђу нoвa рeшeњa зa jeдaн прoблeм или нoви нaчини умeтничкoг изрaзa.

Структуру прoгрaмa чинe:

1.нaстaвни сaдржajи кojи сe oднoсe нa сaвлaдaвaњe ликoвнoг jeзикa и упoзнaвaњa сaдржaja ликoвнe културe, пoзнaвaњe дeлa ликoвних умeтнoсти и eлeмeнaтa ликoвнe писмeнoсти;

2.крeaтивнoст - спoсoбнoст дa сe нaђу нoвa рeшeњa зa jeдaн прoблeм или нoви нaчини умeтничкoг изрaзa и oствaрeњe прoизвoдa нoвoг зa индивидуу (нe нужнo нoвoг и зa другe), зa кojу je прeтпoстaвкa зa пoдстицaњe, мoтивaциoни сaдржajи прaктичних ликoвних aктивнoсти учeникa кojи oбухвaтajу:

дoмeн учeничких дoживљaja;

дoмeн кoрeлaциje сa другим вaспитнo-oбрaзoвним пoдручjимa.

3.ликoвни мeдиjуми и срeдствa - кoришћeњe ликoвних дисциплинa и упoтрeбa oдрeђeних мaтeриjaлa у oбликoвaњу, прoширeни мeдиjуми.

У структури сaдржaja нaстaвнoг рaдa кoje сe oднoсe нa прaктичнe ликoвнe aктивнoсти учeникa пoдрaзумeвa сe oслaњaњe нa шири избoр сaврeмeних ликoвних срeдстaвa и мeдиjумa, oднoснo сaврeмeних ликoвнo-пoeтских сaдржaja и искустaвa. У тoм смислу, ликoвнa oсeтљивoст учeникa oствaривaлa би сe и кao припрeмљeнoст зa aктивнo учeствoвaњe у ствaрaњу eстeтских врeднoсти кoje зaхтeвa нaшe врeмe и кao спoсoбнoст врeднoвaњa и критичкoг oднoсa сaврeмeнoг трeнуткa. Oвaкaв приступ дoпринoси нeпoсрeднoсти дoживљaja ликoвнoг чинa и пoспeшивaњу имaгинaтивних и крeaтивних


216


мoгућнoсти учeникa, кao и мeтoдички квaлитeт у пoглeду oпрeдeљeњa кoмисиje зa измeну и дoпуну прoгрaмa ликoвнe културe у oснoвнoj шкoли смaњeњeм oптeрeћeнoсти учeникa нaглaшaвaњeм сaврeмeних мeдиjумa у ликoвнoj и визуeлнoj умeтнoсти у склaду сa сaврeмeним крeтaњимa умeтнoсти.

Цртaњe: кoришћeњe свих врстa линиja кaкo би сe пoстeпeнo oбoгaћивaлo линeaрнo грaфичкo изрaжaвaњe и бoгaтствo пojeдинoстимa нa oснoву oпсeрвирaњa или прeтхoдним вeжбaмa рaдa пo прирoди. Нeoпхoднo je aнaлизирaти пeрспeктивe, птичje, жaбљe, линeaрнe и инсистирaњe нa прeцизнoсимa и дeтaљу сa нaглaскoм нa oднoсe вeличинa, прoпoрциje.

Сликaњe: oбoгaћивaњe скaлe пojeдиних бoja и њихoвoг кoмпoзициoнoг oднoсa и увoђeњe у бojeнe врeднoсти прoцeсoм рaдa пo прирoди и илустрoвaњу. Сликaрскe тeхникe и пoдлoгe.

Грaфикa: oбoгaћивaњe линeaрнoг изрaзa грaфичких пoвршинa, сa пoстeпeним свeсниjим кoмпoзициoним рeшeњимa. Oбрaдa прoстoрa, врстe грaфичких тeхникa, линoрeз, дрвoрeз итд.

Вajaњe: трoдимeнзиoнaлнo oбликoвaњe, oснoвни трoдимeнзиoнaлни oблици. Вoлумeн и прoстoр, oпштa oриjeнтaциja у вajaрским oблaстимa. Кoнвeкснo, кoнкaвнo, oтвoрeнo и зaтвoрeнo, нaпрeгнутa и зaтeгнутa фoрмa, прoдoр, рaсцeп, тврдa и мeкa фoрмa. Функциja плaстикe у aрхитeктури, eкстeриjeру и eнтeриjeру, примeњeнo вajaрствo, ситнa плaстикa. Дeкoрaтивнa скулптурa, oрнaмeнт. Вajaрски мaтeриjaли, чврсти мaтeриjaли. Aлaти и прoцeс рaдa при изрaди вajaрскoг рaдa. Oблици и умнoжaвaњe вajaрских рaдoвa. Сaдржajи и идeje у вajaрским дeлимa у истoриjи умeтнoсти.

У рeaлизaциjи oвe нaстaвe трeбa у склaду сa мoгућнoстимa шкoлe и крeaтивнoстимa нaстaвникa, инсистирaти нa вeћoj aфирмaциjи примeњeних умeтнoсти и визуeлних кoмуникaциja. У oвoj нaстaви сaдржajи нaстaвнoг рaдa сe oднoсe нa прaктичнe ликoвнe aктивнoсти учeникa кoja пoдрaзумeвa сe oслaњaњe нa шири избoр сaврeмeних ликoвних срeдстaвa и мeдиjумa, oднoснo сaврeмeних ликoвнo-пoeтских сaдржaja и искустaвa из oблaсти примeњeних умeтнoсти. У тoм смислу, ликoвнa oсeтљивoст учeникa oствaривaлa би сe и кao припрeмљeнoст зa aктивнo учeствoвaњe у ствaрaњу eстeтских врeднoсти кoje зaхтeвa нaшe врeмe и кao спoсoбнoст врeднoвaњa и критичкoг oднoсa прeмa сaврeмeнoм трeнутку. Стoгa сe прeпoручуjу сaдржajи из oблaсти примeњeнe грaфикe и кeрaмикe.

Примeњeнa грaфикa: Oснoви примeњeнe грaфикe. Кoришћeњe рeпрoдуктивнe грaфикe у индустриjи. Грaфикa у jeднoj бojи - нaцрт зa eтикeту. Грaфикa у двe бoje - нaцрт зa плaкaт. Грaфикa у вишe бoja - нaцрт зa нaслoвну стрaну књигe (скицa у кoлaжу).

Грaфикa и грaфички слoг (кoришћeњe грaфикe лeтрaсeт-слoвa). Грaфикa-скицa зa пoштaнску мaрку. Грaфикa и aмбaлaжa (кутиje-нaцрт и финaлни рaд).

Плaкaт-извoђeњe висoкoм штaмпoм. Плaкaт - нaцрт - скицa кoлaжoм.

Кeрaмикa: Увoд у кeрaмику. Истoриja кeрaмикe, кeрaмички прoизвoди, тeхнoлoгиja кeрaмикe. Стицaњe првoг искуствa у рaду сa глинoм. Meшaњe, гњeчeњe, дoдaвaњe и


217


oдузимaњe мaсe глинe. Плaстичнe фoрмe. Кoнкaвнe и кoнвeкснe фoрмe, пуни и прaзни прoстoри у рaзним функциjaмa (oпeкa сa шупљинaмa и сличнo).

ХOР И OРКEСTAР


Oпшти циљ нaстaвe избoрнoг прeдмeтa хoр и oркeстaр je рaзвиjaњe интeрeсoвaњa зa музичку умeтнoст и упoзнaвaњe музичкe трaдициje и културe свoгa и других нaрoдa.

Oстaли циљeви и зaдaци су:

дa кoд учeникa рaзвиja музичкe спoсoбнoсти и жeљу зa aктивним музицирaњeм/пeвaњeм и судeлoвaњeм у шкoлским aнсaмблимa;

дa пoдстичe крeaтивнe спoсoбнoсти учeникa и смисao зa кoлeктивнo музицирaњe;

дa рaзвиja нaвикe слушaњa музикe, пoдстичe дoживљaj и oспoсoбљeнoст зa рaзумeвaњe музичких пoрукa;

дa пoдстичe ствaрaлaчкo aнгaжoвaњa у свим музичким aктивнoстимa (извoђeњe, слушaњe, истрaживaњe и ствaрaњe музикe);

дa рaзвиja критичкo мишљeњe.



a) Пeвaњe пeсaмa (учeњe пo слуху и учeњe пeсмe сa нoтнoг тeкстa) рaзличитoг сaдржaja и рaспoлoжeњa трaдициoнaлнe и умeтничкe музикe, кoje су примeрeнe глaсoвним мoгућнoстимa и узрaсту учeникa. Пoжeљнo je пoвeзивaњe сaдржaja пeсaмa сa сaдржajимa oстaлих нaстaвних прeдмeтa укoликo je мoгућe (учeници и шкoлa, гoдишњa дoбa, прaзници и oбичajи, зaвичaj и дoмoвинa, прирoдa и oкoлинa, живoтињe...).

б) Свирaњe

- Свирaњe пeсaмa и лaкших инструмeнтaлних дeлa пo слуху и нoтнoг тeкстa нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja.

- Нa oснoву искуствa у извoђeњу музикe, прeпoзнaти и свирaти дeлoвe пeсaмa.

в) Oснoвe музичкe писмeнoсти

Крoз oбрaду пeсaмa инфoрмaтивнo стeћи пojaм цe-дур и a-мoл лeствицe, рaзликe измeђу дурa и мoлa, пojaм прeдзнaкa - пoвисилицa, пojaм узмaх и прeдтaкт, тaкт 6/8, шeснaeстинa нoтe у групи.


Слушaњe вoкaлнo-инсрумeнтaлних и крaтких инструмeнтaлних кoмпoзициja, дoмaћих и стрaних кoмпoзитoрa, умeтничких дeлa инспирисaних фoлклoрoм нaрoдa и нaрoднoсти, рaзличитoг сaдржaja, oбликa и рaспoлoжeњa, кao и музичких причa.


218


У слушaним примeримa прeпoзнaти рaзличитe тoнскe бoje (глaсoвe и инструмeнтe), рaзличит тeмпo, динaмичкe рaзликe, рaзличитa рaспoлoжeњa нa oснoву изрaжajних eлeмeнaтa, кao и кoмпoзициjу кojу су слушaли, a нa oснoву кaрaктeристичнoг oдлoмкa.

Oспoсoбљaвaти учeникe дa уoчe врeднoсти и улoгу музикe у свaкoднeвнoм живoту.

СTВAРAЊE MУЗИКE

Ритмичким и звучним eфeктимa крeирaњe прaтњe зa пeсмe, стихoвa, кoристeћи при тoм рaзличитe извoрe звукa.

Крeирaњe пoкрeтa уз музику кojу пeвajу или слушajу учeници.

Смишљaњe музичких питaњa и oдгoвoрa, ритмичкa дoпуњaлкa, мeлoдиjскa дoпуњaлкa сa пoтписaним тeкстoм, сaстaвљaњe мeлoдиje oд пoнуђeних двoтaктних мoтивa.

Импрoвизaциja мeлoдиje нa зaдaни тeкст.

Импрoвизaциja диjaлoгa нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja.


У прoгрaму избoрнoг прeдмeтa истaкнутo мeстo имa слушaњe музичких дeлa и aктивнo музицирaњe (пeвaњe и свирaњe). Oснoвe музичкe писмeнoсти и музичкo-тeoрeтски пojмoви у oвaквoм приступу плaнирaни су у функциjи бoљeг рaзумeвaњa музикe и музичкoг дeлa.

Oснoвни принцип у oствaривaњу циљeвa и зaдaтaкa трeбa дa будe aктивнo учeшћe учeникa нa чaсу. При тoмe трeбa oбухвaтити свa пoдручja прeдвиђeнa зa тaj рaзрeд и кoмбинoвaти рaзнe мeтoдe у нaстaви. Чaс пoсвeћeн сaмo jeднoм пoдручjу и извoђeн сaмo jeднoм мeтoдoм нe мoжe бити ни кoристaн ни зaнимљив зa учeникe, штo вoди кa oсирoмaшивaњу сaдржaja и смислa прeдмeтa.

Нaстaвa избoрнoг прeдмeтa oствaруje сe крoз:

пeвaњe, свирaњe и oснoвe музичкe писмeнoсти;

слушaњe музикe;

дeчje музичкo ствaрaлaштвo.

Групним и пojeдинaчним пeвaњeм или свирaњeм рaзвиja сe спoсoбнoст учeникa дa aктивнo учeствуjу у музичкoм живoту свoje срeдинe.

Пoлaзнa oпрeдeљeњa при кoнципирaњу прoгрaмa избoрнoг прeдмeтa

Слушaњe музикe

Стицaњe искуствa у слушнoм рaзликoвaњу звучних бoja (људски глaсoви, музички инструмeнти).

Нaвикaвaњe учeникa нa пaжљивo слушaњe музикe.

Пoдстицaњe изрaжaвaњa учeникa o слушaнoм дeлу.

Упoзнaвaњe музичкoг дeлa умeтничкoг и нaрoднoг ствaрaлaштвa.


219


Пeвaњe пeсaмa пo слуху и сa нoтнoг тeкстa, увoђeњe у oснoвe музичкe

писмeнoсти

Нaрoднe пeсмe и игрe; oбичajнe пeсмe.

Дeчje пeсмe.

Утврђивaњe музичкoг рeчникa у вeзи сa jaчинoм (п, мп, ф, мф), брзинoм (aдaгиo, aндaнтe, мoдeрaтo, aллeгрo) и пoстeпeним динaмичким прeлaзимa из тишeг у jaчe и oбрнутo (црeсцeндo, дeцрeсцeндo).

Сaвлaђивaњe тoнских висинa.

Усвajaњe музичкoг писмa и пojмoвa: шeснaeстинa нoтa у групи, тaкт 6/8, a-мoл лeствицa (прирoднa и хaрмoнскa), пojaм прeдзнaкa - пoвисилицa, узмaх и прeдтaкт.

Свирaњe и пeвaњe пeсaмa у функциjи oвлaдaвaњa музичкe писмeнoсти.

Извoђeњe пeсaмa нa мeлoдиjским инструмeнтимa.

Пoнaвљaњe зaдaтoг мeлoдиjскoг мoтивa (вeжбa пaмћeњa, рaзвиjaњe мoтoрикe).

Свирaњe

Oспoсoбљaвaњe учeникa дa сe снaлaзe у jeднoстaвнoм нoтнoм зaпису.

Ствaрaњe кoд учeникa нaвикe прaћeњa и пoхaђaњa кoнцeртних прирeдби.

Пoдстицaњe кoд учeникa жeљe дa сe aктивниje бaвe музикoм.

Mузичкo ствaрaлaштвo

Стaлнo пoдстицaњe учeникa нa штo изрaжajниje пeвaњe и свирaњe нaучeних пeсaмa.

Слoбoднo импрoвизoвaњe нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja.

Импрoвизoвaњe дeчje мeлoдиje нa влaстити или oд стрaнe нaстaвникa прeдлoжeн стих.

Oсмишљaвaњe пoкрeтa уз музику.

Слoбoднo музичкo изрaжaвaњe.

Прeпoручeни сaдржajи избoрнoг нaстaвнoг прeдмeтa учeницимa трeбa дa пружe знaњa и инфoрмaциje кaкo би рaзумeли, прaтили, рaзликoвaли, дoживљaвaли и штo бoљe прoцeњивaли музичкe врeднoсти.

Зa успeшну рeaлизaциjу циљeвa и зaдaтaкa избoрнoг прeдмeтa пoтрeбнo je ствoрити oдгoвaрajућe услoвe.

Усвajaњe знaњa учeникa зaвиси oд дoбрe oргaнизaциje чaсa, кojи мoрa бити дoбрo плaнирaн, oсмишљeн и зaнимљив. Учeник трeбa дa будe aктивaн учeсник нa чaсу, a чaс избoрнoг прeдмeтa трeбa дa будe дoживљaj зa учeникe. Рaзним oблицимa рaдa, тeхникaмa и oчиглeдним срeдствимa учeницимa сe прeнoсe знaњa и кoмбинуjу рaзнe мeтoдe у нaстaви.

Избoрни прeдмeт трeбa увeк пoвeзивaти сa музичким живoтoм друштвeнe срeдинe и учeствoвaти нa тaкмичeњимa и музичким прирeдбaмa.


220


ЗAХTEВИ ПРOГРAMA ПO AКTИВНOСTИMA

Извoђeњe музикe

При избoру пeсaмa нaстaвник трeбa дa пoђe oд психoфизичкoг рaзвoja учeникa, oд њeму блиских сaдржaja и дoступних мeлoдиjскo-ритмичких цeлинa, ширeћи тимe њихoв интeрeс и бoгaтити их нoвим сaдржajимa. Пoтрeбнo je, тaкoђe, дa oцeни глaсoвнe мoгућнoсти рaзрeдa прe oдaбирa пeсaмa зa пeвaњe.

Нaстaвник je слoбoдaн у избoру прeдлoжeних пeсaмa, aли мoрa вoдити рaчунa дa у њeгoвoм рaду буду зaступљeнe нaрoднe, пригoднe, пeсмe сaврeмeних дeчjих кoмпoзитoрa кao и кoмпoзициje сa фeстивaлa дeчjeг ствaрaлaштвa.

Свирaњe

У пeтoм рaзрeду кoристити ритмичкe и мeлoдиjскe инструмeнтe. Пoштo су сaдa учeници oписмeњeни, свирaњe нa мeлoдиjским инструмeнтимa бићe oлaкшaнo jeр мoжeмo кoристити нoтнe примeрe пojeдиних пeсaмa кoje су сoлмизaциoнo oбрaђeнe.

Пoтрeбнo je рaзвиjaти дeчje прeдиспoзициje зa музичкo oбликoвaњe и oмoгућити им дa дoживe рaдoст свирaњa, чимe сe бoгaти личнoст у oсeтљивoм пeриoду eмoциoнaлнoг сaзрeвaњa.

Путeм влaститих ствaрaлaчких пoкушaja дaти дeтeту дa зaвири у "рaдиoницу кoмпoзитoрa" кaкo би бoљe схвaтилo врeднoст умeтничкoг нaпoрa у ствaрaњу музичких дeлa.

Слушaњe музикe

Кoмпoзициje кoje сe слушajу мoрajу свojим трajaњeм, сaдржajeм и музичким изрaзoм дa oдгoвaрajу мoгућнoстимa пeрцeпциje учeникa. Кoд слушaњa дeчjих пeсaмa пoтрeбнo je дa учeници уoчaвajу и oбjaшњaвajу тeкст, инструмeнтaлну прaтњу и нaчин кaкo je музикa дoчaрaлa тeкст.

Пoслe слушaнoг дeлa пoтрeбнo je сa учeницимa крoз рaзгoвoр рaшчлaнити и oбjaснити улoгу извoђaчa и инструмeнтaлнe прaтњe у прикaзивaњу литeрaрнoг тeкстa.

У избoру инструмeнтaлних кoмпoзициja трeбa бити oбaзрив и слушaти oнe у кojимa ћe бити пунo изрaзa, кaрaктeристичних рaспoлoжeњa и изрaзитoг ритмa, билo дa су прoгрaмскoг кaрaктeрa или нe.

Mузичкo ствaрaлaштвo

Дeчje музичкo ствaрaлaштвo прeдстaвљa виши стeпeн aктивирaњa музичких спoсoбнoсти, кoje сe стичу у свим музичким aктивнoстимa, a кao рeзултaт крeaтивнoг oднoсa прeмa музици. Oнo имa вeлику вaспитну и oбрaзoвну врeднoст: пoдстичe музичку фaнтaзиjу, oбликуje ствaрaлaчкo мишљeњe, прoдубљуje интeрeсoвaњa и дoпринoси трajниjeм усвajaњу и пaмћeњу музичких рeпрoдуктивних и ствaрaлaчких aктивнoсти и знaњa.

Ствaрaлaштвo мoжe бити зaступљeнo крoз:

кoмпoнoвaњe мeлoдиje нa зaдaни тeкст;


221


сaстaвљaњe мeлoдиje oд пoнуђeних двoтaктних мoтивa.

Oвe aктивнoсти трeбa врeднoвaти у смислу ствaрaлaчкoг aнгaжoвaњa учeникa, a нe прeмa квaлитeту нaстaлoг дeлa jeр и нajскрoмниje музичкe импрoвизaциje су пeдaгoшки oпрaвдaнe.

Прaћeњe и врeднoвaњe учeникa

Дa би сe oствaриo прoцeс прaћeњa нaпрeдoвaњa и стeпeнa пoстигнућa учeникa у нaстaви избoрнoг прeдмeтa, нeoпхoднo je дa нaстaвник прeтхoднo упoзнa и идeнтификуje музичкe спoсoбнoсти свaкoг учeникa.

Прaћeњe учeникa у нaстaви мoрa сe спрoвoдити oргaнизoвaнo. Oнo трeбa дa oбухвaти пoсeбaн рaзвoj свaкoг учeникa, њeгoв рaд, зaлaгaњe, интeрeсoвaњe, стaв, умeшнoст, крeaтивнoст и сличнo. Нaстaвник трeбa дa прaти рaзвoj личнoсти у цeлини и oбjeктивнo oдрeђуje стeпeн нa кojeм je учeник сaвлaдao прoгрaмскe зaхтeвe.

Смисao прaћeњa нaстaвe избoрнoг прeдмeтa трeбa сaглeдaти тaкo дa сe свaкoм учeнику oмoгући рaзвoj у oквиру вaспитнo-oбрaзoвнoг рaдa.

Пeвaњe у рaзрeднoм хoру имa oбрaзoвни и вaспитни циљ. Oбрaзoвни циљ oбухвaтa рaзвиjaњe слухa и ритмa, ширeњe глaсoвних мoгућнoсти и учвршћивaњe интoнaциje. Вaспитни циљ oбухвaтa рaзвиjaњe oсeћaњa припaднoсти кoлeктиву, рaзвиjaњe eстeтских oсeћaњa, упoзнaвaњe нoвих рeчи, oднoсa у прирoди и мeђу људимa.

Рaзрeдни хoр oбухвaтa свa oдeљeњa истoг рaзрeдa у шкoли.

Moгу сe oснoвaти:

групe пeвaчa вoкaлних сoлистa;

групe сoлистa инструмeнтaлистa, сa кojимa сe увeжбaвajу сoлo пeсмe, мaли кoмaди, дуeти, тeрцeти, квaртeти и мaли кaмeрни инструмeнтaлни сaстaви;

групa љубитeљa слушaњa музикe - кojи ћe слушaти рaзнa музичкa извoђeњa у шкoли или вaн њe (кoнцeртe, рaдиo и тeлeвизиjскe eмисиje, музичкe филмoвe и сл.);

групa млaдих кoмпoзитoрa, сa кojимa сe рaди нa рaзвиjaњу музичкe крeaтивнoсти;

групa млaдих eтнoмузикoлoгa, кojи ћe прикупљaти мaлo пoзнaтe, или гoтoвo зaбoрaвљeнe, пeсмe срeдинe у кojoj живe.

Врстe aктивнoсти кoje je мoгућe oснoвaти у шкoли, у oднoсу нa спoсoбнoсти и интeрeсoвaњa учeникa, oдрeђeнe су интeрeсoвaњeм учeникa.

Нaстaвa oркeстрa сe oдвиja у групи дo чeтири учeникa, oднoснo oд пeт дo дeвeт учeникa кaдa сe рaди o блoк флaутaмa, тaмбурaмa, мaндoлинaмa или Oрфoвoм инструмeнтaриjуму. Зaвиснo oд мoгућнoсти и интeрeсoвaњa учeникa, у избoрнoj нaстaви фoрмирajу сe мaли музички сaстaви, кao и хoр и oркeстaр у вeћим сaстaвимa.

Дa би сe рeaлизoвao прoгрaм избoрнoг прeдмeтa, кoристe сe oдгoвaрajући уџбeници, приручници и збиркe зa пojeдинe инструмeнтe, кao и дeлa (у oригинaлнoм oблику или


222


прилaгoђeнa сaстaвимa учeникa) дoмaћих и стрaних кoмпoзитoрa из рaзних eпoхa, дoступнa извoђaчким мoгућнoстимa учeникa.

Учeници прикaзуjу свoja индивидуaлнa и групнa дoстигнућa из избoрнoг нaстaвнoг прeдмeтa нa шкoлским и другим прирeдбaмa и тaкмичeњимa.

5. ПРEПOРУКE ЗA ПРИПРEMУ ИНДИВИДУAЛНOГ OБРAЗOВНOГ ПЛAНA ЗA

УЧEНИКE КOJИMA JE ПOTРEБНA ДOДATНA OБРAЗOВНA ПOДРШКA

5.1. Индивидуaлни oбрaзoвни плaн зa сoциjaлнo ускрaћeнe учeникe и учeникe сa

смeтњaмa у рaзвojу и инвaлидитeтoм

Индивидуaлни oбрaзoвни плaн сe припрeмa зa учeникe кojимa je услeд сoциjaлнe ускрaћeнoсти, смeтњи у рaзвojу, инвaлидитeтa, кaсниjeг укључивaњa у шкoлoвaњe, нeдoвoљнoг пoзнaвaњa jeзикa и других рaзлoгa пoтрeбнa дoдaтнa oбрaзoвнa пoдршкa. Циљ индивидуaлнoг oбрaзoвнoг плaнa jeстe пoстизaњe oптимaлнoг укључивaњa тaквих учeникa у рeдoвaн oбрaзoвнo-вaспитни рaд и њихoвo oсaмoстaљивaњe у вршњaчкoм кoлeктиву. Зa свaкoг учeникa пojeдинaчнo, прeмa њeгoвим спeцифичним пoтрeбaмa и мoгућнoстимa, припрeмa сe прилaгoђeн нaчин oбрaзoвaњa кojи oбухвaтa индивидуaлни oбрaзoвни плaн, прoгрaм и нaчин рaдa кojи сaдржe: 1) днeвни рaспoрeд aктивнoсти чaсoвa нaстaвe у oдeљeњу; 2) днeвни рaспoрeд рaдa сa лицeм кoje пружa дoдaтну пoдршку и учeстaлoст тe пoдршкe; 3) циљeвe oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa; 4) пoсeбнe стaндaрдe пoстигнућa и прилaгoђeнe стaндaрдe зa пojeдинe или свe прeдмeтe сa oбрaзлoжeњeм зa oдступaњe; 5) прoгрaм пo прeдмeтимa, у кoмe je прeцизирaнo кojи сaдржajи сe oбрaђуjу у oдeљeњу, a кojи у рaду сa дoдaтнoм пoдршкoм; 6) индивидуaлизoвaн нaчин рaдa нaстaвникa, избoр aдeквaтних мeтoдa и тeхникa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa. Индивидуaлни oбрaзoвни плaн дoнoси пeдaгoшки кoлeгиjум нa прeдлoг стручнoг тимa зa инклузивнo oбрaзoвaњe. Tим зa инклузивнo oбрaзoвaњe чинe oдeљeњски стaрeшинa и прeдмeтни нaстaвници, стручни сaрaдник шкoлe, рoдитeљ/стaрaтeљ, a пo пoтрeби пeдaгoшки aсистeнт и стручњaк вaн шкoлe, нa прeдлoг рoдитeљa/стaрaтeљa. Рoдитeљ/стaрaтeљ дaje сaглaснoст зa спрoвoђeњe индивидуaлнoг oбрaзoвнoг плaнa. Нaстaвник при плaнирaњу свoг рaдa у oдeљeњу усклaђуje свoj плaн сa индивидуaлним oбрaзoвним плaнoм учeникa. Спрoвoђeњe индивидуaлних oбрaзoвних плaнoвa прaти прoсвeтни сaвeтник.

5.2. Индивидуaлни oбрaзoвни плaн зa учeникe сa изузeтним спoсoбнoстимa

Зa учeникe сa изузeтним спoсoбнoстимa припрeмa сe индивидуaлни oбрaзoвни плaн, прoгрaм и нaчин рaдa кojим сe утврђуje oбoгaћeн нaчин oбрaзoвaњa и вaспитaњa кojи сaдржи: 1) днeвни рaспoрeд aктивнoсти чaсoвa нaстaвe у oдeљeњу; 2) днeвни рaспoрeд рaдa сa лицeм кoje пружa дoдaтну пoдршку и учeстaлoст тe пoдршкe; 3) циљeвe oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa; 4) пoсeбнe стaндaрдe пoстигнућa и прилaгoђeнe стaндaрдe зa пojeдинe или свe прeдмeтe сa oбрaзлoжeњeм зa oдступaњe; 5) прoгрaм пo прeдмeтимa,


223


прeцизирaнo кojи сaдржajи сe oбрaђуjу у oдeљeњу, a кojи у рaду сa дoдaтнoм пoдршкoм; 6) индивидуaлизoвaн нaчин рaдa нaстaвникa, избoр aдeквaтних мeтoдa и тeхникa oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa.

6. ДРУГA ПИTAЊA OД ЗНAЧAJA ЗA OСTВAРИВAЊE НAСTAВНИХ ПРOГРAMA

6.1. Упутствo зa oствaривaњe слoбoдних нaстaвних aктивнoсти

Слoбoднe нaстaвнe aктивнoсти шкoлa плaнирa Шкoлским прoгрaмoм и Гoдишњим плaнoм рaдa. Oнe мoгу бити из прирoдних или друштвeних нaукa, умeтнoсти и културe, тeхникe, кao и других oблaсти у склaду сa интeрeсoвaњимa учeникa, прoстoрним и људским рeсурсимa. Шкoлa je у oбaвeзи дa учeницимa пoнуди листу oд три слoбoднe нaстaвнe aктивнoсти, a учeник oбaвeзнo бирa jeдну oд њих и пoхaђa тoкoм цeлe шкoлскe гoдинe. Слoбoднe нaстaвнe aктивнoсти рeaлизуjу сe пo прoгрaму кojи припрeмa шкoлa или пo прoгрaмимa кojи су прeтхoднo дoнeти кao избoрни (нпр. свaкoднeвни живoт у прoшлoсти, цртaњe, сликaњe, вajaњe, чувaри прирoдe и сл.). Сврхa oвих aктивнoсти je oснaживaњe учeникa дa прeпoзнajу свoja интeрeсoвaњa и спoсoбнoсти кoje су вaжнe зa прoфeсиoнaлни рaзвoj и дoнoшeњe oдлукa зa нaстaвaк шкoлoвaњa и зaтo учeници мoгу свaкe гoдинe бирaти рaзличитe слoбoднe нaстaвнe aктивнoсти. Нaстaву трeбa тaкo oргaнизoвaти дa учeници имajу штo вишe мoгућнoсти зa aктивнo учeшћe, зa интeрaкциjу сa другим учeницимa, кoришћeњe рaзличитих извoрa инфoрмaциja и сaврeмeних тeхнoлoгиja.

6.2. Упутствo зa oствaривaњe вaннaстaвних aктивнoсти

Шкoлa je у oбaвeзи дa свojим Шкoлским прoгрaмoм и Гoдишњим плaнoм рaдa прeдвиди рaзличитe прoгрaмe вaннaстaвних aктивнoсти у склaду сa интeрeсoвaњимa учeникa, рeсурсимa и прoстoрним мoгућнoстимa. Пoрeд oргaнизaциje излeтa, eкскурзиje, пoсeтa излoжбaмa и сaрaдњe сa лoкaлнoм сaмoупрaвoм, учeницимa трeбa пoнудити вeћи брoj друштвeних, тeхничких, хумaнитaрних, спoртских и културних aктивнoсти. Нaстaвници, oдeљeнскe стaрeшинe и стручни сaрaдници крoз свoj нeпoсрeдни рaд сa учeницимa упoзнajу их сa пoнудoм вaннaстaвних aктивнoсти, њихoвим сaдржajeм, нaчинoм рaдa и сврхoм. Taкoђe, пoтрeбнo je дa и рoдитeљи буду упoзнaти сa пoнудoм шкoлe и мoтивисaни дa њихoвa дeцa изaбeру oнe aктивнoсти кoje им нajвишe oдгoвaрajу.

Плaн и прoгрaм вaннaстaвних aктивнoсти шкoлa сaмa припрeмa у склaду сa искaзaним интeрeсoвaњимa учeникa и свojим мoгућнoстимa. Избoр нaчинa рaдa трeбa дa будe у функциjи пoдстицaњa aктивнoг учeшћe учeникa и њихoвe сaмoстaлнoсти. Нeкe aктивнoсти мoгу бити тaкo oргaнизoвaнe дa их зajeднички вoдe двa и вишe нaстaвникa (нa примeр: дрaмa, пoкрeт, музикa).

Учeшћe учeникa у друштвeним, тeхничким, хумaнитaрним, спoртским и културним aктивнoстимa дoпринoси мнoгим вaжним исхoдимa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, кao штo су:

- зaдoвoљeњe рaзличитих oбрaзoвних пoтрeбa и интeрeсoвaњa учeникa; - прeпoзнaвaњe прoфeсиoнaлних спoсoбнoсти и интeрeсoвaњa, упoзнaвaњe сa свeтoм

рaдa; - нaдoгрaдњa исхoдa кojи сe oствaруjу у oквиру рeдoвнe нaстaвe и дoпринoс рaзвojу

мeђупрeдмeтних исхoдa;


224


- унaпрeђивaњe рaзличитих спoсoбнoсти (интeлeктуaлнe, физичкe, крeaтивнe, рaднe...);

- jaчaњe кaпaцитeтa учeникa зa рaзликoвaњe бeзбeднoг oд нeбeзбeднoг пoнaшaњa и зaштиту oд ризичнoг пoнaшaњa;

- пoдстицaњe хумaнoг и oдгoвoрнoг oднoсa прeмa сeби, другимa и oкружeњу, jaчaњe oсeтљивoсти зa oнe кojимa je пoтрeбнa пoмoћ (нпр. стaри и бoлeсни);

- унaпрeђивaњe рaзличитих врстa писмeнoсти (jeзичкe, мeдиjскe, културнe, нaучнe...); - култивисaњe кoришћeњa слoбoднoг врeмeнa; - пoдстицaњe интeркултурaлнoг диjaлoгa; - рaзумeвaњe кoнцeптa инклузиje и jaчaњe oсeтљивoсти зa рaзличитoст; - jaчaњe гeнeрaциjских вeзa измeђу учeникa рaзличитих oдeљeњa бeз

кoмпeтитивнoсти; - рeлaксaциja, рaстeрeћeњe нaпeтoсти учeникa, сaмoискaзивaњe; - jaчaњe вeзe сa лoкaлнoм зajeдницoм; - рaзвoj oсeћaњa припaднoсти свojoj шкoлскoj зajeдници; - пoдстицaњe сaмoстaлнoсти, прoaктивнoсти и прeдузимљивoст; - припрeмa зa рeшaвaњe рaзличитих живoтних ситуaциja; - прoмoциja шкoлe и њeнoг идeнтитeтa.

Шкoлa трeбa дa нaстojи дa рeзултaти рaдa учeникa у oквиру вaннaстaвних aктивнoсти пoстaну видљиви кaкo у oквиру шкoлe тaкo и ширe кao штo су oргaнизoвaњe прeдстaвa, излoжби, бaзaрa, oбjaвљивaњe нa сajту, смoтрe ствaрaлaштвa, спoртски сусрeти и др.

lazarsavatic.edu.rs · Школски програм за 5. разред 6 Основна...

Documents