Економски модел социјалистичке Југославије - Сага о...

5/22/2018 -

1/26

Miodrag Zec1

Ognjen Radonji2Filozofski fakultetUniverzitet u Beogradu

Izvorni nauni lanakUDK: 33(497.1)

Primljeno: 22. 10. 2012.DOI:10.2298/SOC1204695Z

EKONOMSKI MODEL SOCIJALISTIKEJUGOSLAVIJE: SAGA O AUTODESTRUKCIJI

3

The Economic Model of Socialist Yugoslavia: The Saga of Self-

Destruction

ABSTRACT This paper analyzes causes of the collapse of the economy of socialistYugoslavia. At the heart of the problem was the inability of the Yugoslav economy togenerate accumulation capable of financing sustainable economic growth and development.

In the absence of clear ownership relations, in the entire post-war period, Yugoslav economy

generated systemic deficits that would fall on the shoulders of future generations. After half a

century of redistribution and not creating new value, growing political and social tensions at

the federal and inter-republic level eventually led to the disintegration of the state.

Unfortunately, camouflaged as "anti-communist communism" this paradigm is the lifeblood

of Serbian society today. If the Serbian society does not build a new value system based on a

new political and social philosophy it will experience a thorough devastation withunforeseeable harmful consequences.

KEY WORDSaccumulation, investments, redistribution, systemic deficit, social ownership

APSTRAKTU radu se analiziraju uzroci uruavanja privrede socijalistike Jugoslavije. Usrcu problema se nalazi nesposobnost jugoslovenske privrede da generie akumulacijukojom bi se finansirao odrivi privredni rast i razvoj. U nedostatku jasnih svojinskih odnosa,

jugoslovenska privreda je u itavom posleratnom periodu generisala sistemske deficite koji

padaju na plea buduih generacija. Nakon pola veka preraspodele, a ne kreiranja novevrednosti dolo je do narastanja politikih i socijalnih tenzija na federalnom i

meurepublikom nivou koje su na kraju dovele do dezintegrisanja drave. Naalost, ukamufliranom obliku antikomunistikog komunizma ova paradigma je ila kucavicasrpskog drutva danas. Ukoliko srpsko drutvo ne izgradi novi vrednosni sistem koji poiva

na novoj politikoj i socijalnoj filozofiji doivee temeljnu devastaciju sa nesagledivimtetnim posledicama.

KLJUNE REI akumulacija, investicije, preraspodela, sistemski deficit, drutvena svojina

1 [email protected]@f.bg.ac.rs3Ovaj nauni rad je deo projekta broj 179035 koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku RepublikeSrbije.

5/22/2018 -

2/26

696 SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 4

Umesto uvoda: gde smo sada

Krah jugoslovenske federacije devedesetih godina prolog veka posledica jesloenog spleta spoljnih (geostratekih) i unutranjih nagomilanih disproporcija koje

su kumulirale politikim sukobima. Raspad je bio oekivan kraj jednog procesa, jerje izostanak radikalnih reformi ekonomije i drutva doveo do kolapsa drave. Zarazliku od drugih zemalja socijalistikog bloka, gde je dolo do sloma vrednosno socijalnog sistema, SSSR i biva Jugoslavija su se raspali, odnosno federalnerepublike su se otcepile od matica koje su istorijski formirale te zajednice.Tranziciona agonija nastala posle raspada razliito se manifestuje u maticama iotcepljenim republikama. Otcepljene republike su u velikoj meri lake prebrodiletranziciju jer su se brzo i neopozivo oslobodile komunistikog vrednosnog naslea idobile veliku pomo Zapada u institucionalnom i finansijskom konsolidovanju i

skoro sve su ukljuene u ekonomske, vojne i politike saveze i imaju nepodeljenupodrku Sjedinjenih Amerikih Drava i Evropske Unije. Agonija kroz koju prolaziSrbija je bez presedana u istoriji jer je, pored destrukcije ekonomskog sistema,izloena unutranjem cepanju, meunarodnoj izolaciji i ratnim razaranjima bez

jasnog koncepta unutranje konsolidacije i geostratekog pozicioniranja.Ostavljajui po strani sve mnogostruke implikacije procesa koji su obeleili dvedecenije od raspada Jugoslavije moemo konstatovati da Srbija, po dubini stratekihdisproporcija koje su se vremenom nagomilale usled odsustva konzistentne istrateki osmiljene politike, spada u red bivih socijalistikih zemalja koje se nalaze

u najnepovoljnijem poloaju. Druge su, u veini sluajeva, pri kraju tranzicije ili suje pak zavrile i potpuno se geostrateki pozicionirale. Dramatinost poloaja Srbijeproistie iz injenice da su se disproporcije iz perioda socijalizma u poslednjih dvedecenije radikalno produbile. Meu najkrupnijim privrednim disproporcijama bezijeg smanjenja ili otklanjanja nema izvesne budunosti moemo ubrojati sledee:

Prvo, disproporcija izmeu visoke i stalno rastue potronje i nedovoljne istalno opadajue proizvodnje.

Drugo, disproporcija izmeu male domae akumulacije i tednje i nivoanunih i neizostavnih investicija.

Tree, disproporcija izmeu velikog i rastueg uvoza i opadajueg izvoza(prevashodno sirovine i poluproizvodi) produkuje neravnoteu u trgovinskom

bilansu koja se pokriva zaduivanjem, doznakama radnika i penzionera izinostranstva i prihodima od privatizacije. Svi ovi izvori su dostigli svoje limite i

preti ozbiljna spoljna nelikvidnost zemlje.etvrto, disproporcija izmeu aktivnog i izdravanog stanovnitva prisutna je

u celom posleratnom periodu, s tim to je dramatizacija uzela maha polovinomezdesetih godina prolog veka kada je poelo penzionisanje u vojsci, policiji,

javnim slubama, masovno irenje lepeza razliitih beneficija, dok je sa pristizanjem

posleratne bejbi-bum generacije problem zaposlenosti postao akutan. Sadanje stanjeje dodatno pogorano istovremenim smanjivanjem stanovnitva (30.000-45.000godinje), poveanjem prosene starosti i daljom eskalacijom izdravanog delastanovnitva. Kod nas se uruava bioloki potencijal nacije jer rast izdravanog

5/22/2018 -

3/26

Miodrag Zec, Ognjen Radonji: Ekonomski model socijalistike Jugoslavije... 697

stanovnitva nije posledica nataliteta (rasta populacije od 0-18 godina) ve rastaizdravanog dela stanovnitva u najboljem radnom dobu (18-50 godina).

Peto, disproporcija izmeu zaposlenih i nezaposlenih je problem koji se, kaoto smo ve pomenuli, javlja polovinom ezdesetih godina prolog veka kada je

sruen tabu da socijalizam obezbeuje punu zaposlenost i Ustavom garantovanopravo na rad. Odlazak kvalifikovanih radnika u inostranstvo, a obaveznozapoljavane prevashodno u administraciji i sadanja orijentacija na virtuelna

birokratska zanimanja dodatno doprinose eskalaciji disproporcije izmeuproizvodnje i potronje.

esto, disproporcija zaposlenih u realnom sektoru i zaposlenih u dravnoj idrugim administracijama, te disproporcija u sistemu nagraivanja sugeriunajkreativnijem delu stanovnitva da trai posao van industrije. Birokratizacijadrave je tolika da ne moe da je opslui armija inovnika koji su postali svrha sebi

samima. Svaka privredna i socijalna situacija je regulisana bezbrojnim zakonima, aelementarne pravne norme niko ne potuje.Sedmo, disproporcija izmeu razmenskog i nerazmenskog sektora, odnosno

kontrakcija industrije (naroito izvozne) i eskalacija usluga (banke, trgovina...)dodatno usisava najkreativnije lanove drutva koji iznalaze nemogue kanale

prodaje stranog novca i stranih roba. Krah koji je danas na pomolu pokazuje da sena dugi rok ne mogu uvoziti roba i novac kojim se ta ista roba kupuje.

Osmo, disproporcija zaposlenih koji plaaju doprinose (naroito radnika uindustriji) i broja penzionera i drugih socijalnih transfera dovodi do neodrivosti

penzionog sistema i uruava mogunosti intervencija iz budeta u finansiranjubrojnih steenih prava. Prosean uplaeni sta od 20 godina, odnos penzionera izaposlenih jedan na prema jedan, nedostatak volje da se produi radni sta i masovniodlasci u prevremenu penziju iz privatizovanih preduzea neprekidno uveavaju ovedisproporcije.

Deveto, disproporcija izmeu razvijenih i nerazvijenih regiona se poveava,uprkos injenici da se ve ezdeset godina zagovara politika ravnomernogregionalnog razvoja i u tu svrhu troe ogromna budetska sredstva. Ragionalnirazvoj ima ogromne politike implikacije i koristi se za politike ucene. Iako se

zastupa teza da e, ako se drava politiki regionalizuje, to doprineti razvoju, time sezapravo stvaraju centri za dalju dezintegraciju Srbije. Kosovo je najreitiji dokaz da,i pored ogromnih sredstava, proces secesije nije zaustavljen.

Deseto, disproporcija izmeu roenih i umrlih poprima dramatine razmere,prosena starost stanovnitva je meu najveim na svetu, ozbiljno je destruiranekonomski potencijal koji privrednom rastu daje stanovnitvo, a i sam biolokiopstanak nacije je doveden u pitanje ako se ovi trendovi ubrzo ne preokrenu (Zec iRadonji, 2011).

Pored svih tekoa u kojima se nalazi nacija usled ovih evidentnihdisproporcija, poloaj Srbije je dodatno otean postojanjem konfuzije oko odgovorana pitanje: kada i kako smo upali u ovu smrtonosnu spiralu kao i u traenjuodgovora na pitanje kako i kada emo poeti da izlazimo iz ove politike,ekonomske i vrednosne agonije. Za razliku od drugih bivih socijalistikih drava ukojima postoji bazina saglasnost oko strategijskih pravaca budunosti i na toj

5/22/2018 -

4/26


platformi se otklanjaju tranzicione greke, u Srbiji veliki deo stanovnitva ipolitikog establimenta ove razorne disproporcije vezuje za krah socijalizma ipripisuje ih pogrenoj tranziciji. to vreme vie odmie, sve vie se uje parolaBroz je bio bolji i zagovaraju se ekonomski i politiki modeli koji su primenjivaniu prolosti to Srbiju ini konfuznom i anahronom u poreenju sa ostalimekonomskim i politikim konkurentima i neprekidno pogorava poloaj u regionu,Evropi i svetu. Komunistika paradigma je doivela planetarni slom (sa izuzetkomKube i Severne Koreje)4, ali u Srbiji, da bi se krenulo napred, mora se odgovoriti na

pitanje kada i kako smo ovde doli, pri emu je esencijalno otpoeti sa otklanjanjemprocesa koji su rezultirali u sadanjim disproporcijama. Ne sporei strategijskegreke u tranziciji i ostavljajui ih ovaj put po strani, potraiemo korene naihsadanjih problema znatno dublje u komunistikoj prolosti sa idejom daodgovorimo na pitanje zato se kod nas proces tranzicije zaglavio u idejnoj konfuzijii ima sve elemente antikomunistikog komunizma, to jest zato smo verbalnonapustili jedan model, ali ga u operativnoj politici neprekidno koristimo dodananjeg dana.

Komunistika paradigma

Mnoge drave su doivljavale havarije i raspad u istoriji. Sluaj komunistikeJugoslavije je jedinstven upravo zbog injenice da se sa krahom komunistikeideologije, kao osnovnog vezivnog materijala te zajednice, raspala ne samo drava

ve i drutvo. Nemaka je 1945. bila devastirana i podeljena, raspala se drava, ali jedrutvo sauvano i vrlo se brzo, uz pomo Zapada, reorganizovala, povratilaekonomsku mo i uvrstila politiki obrazac to je dovelo do ponovnog ujedinjenjau promenjenim geostratekim okolnostima.

Jugoslovenski sluaj pokazuje da su jo u toku biveg komunistikog reimaozbiljno ruinirani svi kljuni vezivni agregati na kojima se temelji konstrukcijadrave: ekonomija, ideologija, institucionalni mehanizam koji reava konflikte ispreava raspad. Od svih vezivnih materijala koji dre jednu zajednicu ostali suemocionalni restlovi potpuno nedovoljni da spree raspad i praktino zanemarljivi

da obezbede neku novu integraciju u budunosti ako bi se eventualno povoljnoodvijale spoljanje okolnosti. Proces unitavanja vezivnog materijala koji je bioosnov zajednike drave uruavao se od njenog samog nastanka ostavljajui samo

jedan stub - personalni Titov autoritet - netaknutim i im je taj stub bioloki nestao,put ka raspadu je bio irom otvoren. Ostavljajui po strani sve koncepcijske ipraktine propuste u vrednosno-ideolokoj, institucionalnoj i emotivnoj armaturi,osnovnu panju emo usmeriti na konstrukcione greke ekonomskog modelasocijalistike Jugoslavije ije su osnovne karakteristike da:

1. Nije pronaao mehanizam za finansiranje rasta.4Ne uzimamo u obzir Kinu i Vijetnam jer u oba sluaja veliki deo bruto domaeg proizvoda potie iz

privatnog sektora. U Kini se u privatnom sektoru godinje proizvede oko 35% bruto domaeg sektora ioko dve treine industrijskog autputa. U Vijetnamu se etvrtina industrijske proizvodnje proizvodi uprivatnom sektoru.

5/22/2018 -

5/26


2. Neprekidno je insistirao na preraspodeli postojeih, a ne stvaranju novihvrednosti.3. Trajno je obeleen neskladom izmeu velikih i stalno rastuih prava iinferiornog mehanizma za kreiranje ekonomske baze za finansiranje tih prava.

4. Stalno je otvarao konflikt regionalne i meugeneracijske preraspodele.5. Vrednosno je utemeljio duniko drutvo koje bezobzirno nemee dugovenarednim generacijama.6. U svesti pojedinaca i itave drave je afirmisao horizont koji jekratkoroan (kako emo sutra isplatiti penzije i plate).7. Bazino je uruio ozbiljnost, skrupuloznost i strateki odnos prema

budunosti.Klice takvog pristupa ija je oiglednost danas neosporna posejane su pre pola

veka, njihovi koreni su duboki i danas se umesto istinske vrednosne tranzicijeponovo recikliraju stare ekonomske i politike ideje koje u mnogim geostratekim,ekonomskim i vrednosnim okolnostima deluju karikaturalno i zasigurno ne mogu

biti temelj novog ekonomskog, politikog i kulturnog identiteta, niti mogu reitinepremostive probleme pred kojima se nalazi srpsko drutvo. Redovi koji slede su

posveeni analizi kljunih etapa u pokuajima da se koncipira adekvatan sistemformiranja i mobilnosti akumulacije i nesmetano finansiranje privrednog rasta idrutvenog razvoja.

Od formiranja socijalistike Jugoslavije pa do njenog raspada (1945-1992)trajala su koncepcijska traganja i ideoloki sukobi oko koncipiranja sistemaakumulacije (odnosno raspodele drutvenog proizvoda) kako regionalno-nacionalnotako i meugeneracijski i re reforma koja se intenzivno upotrebljava od 1960. dodanas je najee koriena re u politikom vokabularu (Zec i Radonji, 2010).

Nema drutva u Evropi koje je, usled nesposobnosti da se istinski promeni, u tolikojmeri ispraznilo svaki sadraj reformskog procesa i koje se neprestano vrti u krug.

Nagomilani problemi se reavaju tako to se otvaraju drugi koji su sve vei ime sepokazuje istinska impotentnost politikih elita da kreiraju odrivu ekonomiju,pravnu dravu i prosperitetno drutvo. Sporovi u naoj ekonomskoj teoriji ipolitikoj praksi koji se ispoljavaju kroz itav period postojanja socijalistike draveu osnovi se svode na dva kljuna kompleksa:

Prvi, sistem akumulacije mora da obezbedi adekvatne performanse (dovoljanvolumen, potrebnu mobilnost i efikasnu alokaciju) ekonomskog sistema, to jest

privredni rast dovoljnog intenziteta u ijem sreditu je princip efikasnosti.Drugi, sistem akumulacije mora da ima odreene ideoloke performanse, to

jest da omogui normalno funkcionisanje, razvoj i preobraaj drutveno-ekonomskihodnosa.

Podela na dve glavne struje (profitae i dohodae) traje intenzivno od

1960-ih godina i njeni uticaji prisutni su i danas sa pomalo kamufliranim verbalnimiskazima. Koncepcijsko meandriranje koje obeleava sav na dosadanji razvoj kojije u osnovi konfuzan i eklektiki i u ekonomskom i politikom iskazu (istok nazapadu i zapad na istoku), posledica je stalnog menjanja trenutnih odnosa snaga,kretanja drutva u krug, ponovnog otvaranja svih pitanja i nedostatka konzistentnestrateke vizije. U pokuaju da izgradimo trei put brzo se po parametrima

5/22/2018 -

6/26


pribliavamo treem svetu, a posle svih ekonomskih i politikih projekata od 1945.do danas imamo veliku ansu da stignemo na pozicije koje smo imali poetkomdvadesetog veka jer su kljuna nacionalna, teritorijalna, politika i ekonomska

pitanja i dalje otvorena.

U praktinom uobliavanju sistema akumulacije koji bitno opredeljujekarakter drutvenih odnosa i bazira se na maksimi da onaj ko vlada akumulacijomvlada drutvom kao celinom, izdiferencirala su se dva kljuna perioda:

Prvi, period centralistiko-birokratskog sistema, implementiran kao kopiranjesovjetskog iskustva, je trajao dok su odnosi sa SSSR-om bili ideoloki, politiki,ekonomski i vojno izrazito bliski i dok je Jugoslavija bila aktivna u koncipiranjunovog nadnacionalnog socijalistikog saveza svih socijalistikih zemalja kao jednaod udarnih pesnica Informbiroa (1945-1950).

Drugi, period izgradnje samoupravnog sistema (1950-1988) koji je obeleen

raskidom sa SSSR-om, pogoravanjem politikih odnosa skoro do ivice oruanogsukoba, pribliavanjem Zapadu i konano osnivanjem Pokreta nesvrstanih imeJugoslavija ulazi u glavne vode svetske politike. Taj period obeleen kaosamoupravni ima vie podfaza u traganju za ekonomskim, politikim,institucionalnim i vrednosnim obrascem koji je, povremeno izazivajui velikointeresovanje Zapada i zemalja treeg sveta, ipak zavrio u kolapsu i rasulu

prevashodno zbog toga to je vie verbalno, a ne stvarno, napustio osnovekomunistike paradigme.

Jugoslovenski meki komunizam sa prividom politike demokratije,

rudimentima trita i spoljne liberalizacije objektivno je do kraja ostao talacdrutvene svojine kao ekonomske osnove i politikog monopola Saveza komunistasa pogubnim posledicama po definitivni raskid sa komunizmom koji je obeleio kraj1980-ih i poetak 1990-ih.

Danas u Srbiji postoji jaka struja koja je uverena u mogunost restauracijeekonomskog, spoljnopolitikog i vrednosnog obrasca uz glorifikaciju prethodnogsistema, prenebregavajui injenicu da i posle etrdeset godina lutanja (slinoMojsiju u Bibliji) nismo stigli u obeanu budunost ve na zgarite gde jo lutajuaveti prolosti.

Administrativno-centralistiki sistem (1945-1950)

Zavretkom Drugog svetskog rata uspostavljen je novi komunistiki reimije su se konture nazirale vetokom trajanja oslobodilakog rata. Jugoslavija je zarazliku od ostalih evropskih zemalja u kojima je do komunistikog preokreta dolosa dolaskom Crvene armije imala dominantno autohton komunistiki pokret i stogase smatra zemljom autentinog socijalizma. Definitivna pobeda i prolazak Crvene

armije delom jugoslovenske teritorije stvorio je priliku da se zada definitivni udaracgraanskoj klasi i ukine privid parlamentarne demokratije. Institucije formirane utoku rata bilo da su civilne ili vojne, konstituisane su po ugledu na SSSR i vrlo brzosu postale operativno sposobne da implementiraju novi sistem. Koristei euforiju

pobednika, relativno lako, ali temeljno su devastirani svi elementi ranijeg poretka i

5/22/2018 -

7/26


uspostavljena vertikalna hijerarhijska struktura gde je komunistika partija u celinikontrolisala drutvo.

U oblikovanju ekonomske baze drutva izvrena je masovna nacionalizacija ivelikim delom konfiskacija svih oblika svojine u dravnu ime je stvorena platforma

za novi model razvoja. Bez obzira na dominantni udeo seljatva u revoluciji, novimodel razvoja bazirao se na ubrzanoj industrijalizaciji sa velikom represijom premaselu, makazama cena okrenutih ka poljoprivredi, obaveznim otkupom svih

poljoprivrednih vikova i eliminacijom kulaka ime sudrakonski opljakani seljaci.Etatistiko posredovanje u tokovima reprodukcije i raspodele omoguilo jekoncentraciju akumulacije u dravnim rukama i kontrolu svih resursa premastratekim pravcima privrednog razvoja, posebno ka tekoj industriji i energetici.Drava je, s jedne strane, merama fiskalnog sistema vrila koncentracijuakumulacije, a sa druge strane je, striktnim propisima, regulisala sve aspekte

ponaanja privrednih subjekata na ijem su se elu nalazili provereni partijskikadrovi. Organizaciona struktura je postavljena strogo hijerarhijski posredstvomvertikalnog cirkulisanja informacija pri emu su dravne odluke imale karakternaredbi i instrukcija koje su od vrha ile do potinjenih nivoa, dok su informacije iz

pravca preduzea imale karakter predloga, sugestija, obavetenja o izvrenimzadacima i ile su odozdo prema nadreenim hijerarhijskim nivoima.

Bitna karakteristika sistema akumulacije jeste stroga centralizacija njenogformiranja u rukama drave sredstvima politike prinude. Model se bazirao na

primatu akumulacije nad potronjom uz obilno korienje dopunskih izvora (ratnereparacije, pomo iz SSSR-a). Tako koncentrisana akumulacija imala je izrazitumobilnost (gransku, regionalnu) koja je sledila isto politike ciljeve. Debata koja jevoena u Rusiji 1930-ih, a koja se ticala modela rasta (balansirani i nebalansiranirazvoj, to jest desna i leva alternativa) sa svim socijalnim i ekonomskim

posledicama nije otvarana u Jugoslaviji, jer je apsolutnu dominaciju imao efekatugledanja na SSSR bez obzira na razlike u ekonomskoj i socijalnoj strukturi. Visinaformirane akumulacije i brz tempo obnove zemlje nije bio posledica velikeekonominosti u korienju rada i sredstava za proizvodnju, ve pre svega dravne

prisile, depresirane potronje i revolucionarnog optimizma kao razvojnog resursa.Period primene ovog koncepta trajao je veoma kratko i naputen je posle raskida saSSSR-om koji je poeo Rezolucijom Infombiroa 1948. Karakteristika ovog perioda

je da su ekonomske performanse poele ozbiljno da se pogoravaju samo posle dvegodine primene: tekoe u sprovoenju odluka; birokratizacija i rukovoenje iz

jednog centra; nedostatak inicijative privrednih subjekata i pojedinanog radnika;nastojanje da se zadaci to vie smanje, a rezultati vetaki i fiktivno uveaju;nedostatak ekonomije rada i sredstava za proizvodnju; odvajanje rezultata rada inagrade; nizak kvalitet proizvoda; linearnost raspodele; pojava promaenih

investicija i prvi sukobi meu republikama u raspodeli industrija.Etatizam i vojna diktatura daju rezultat u vanrednim prilikama, masovno

mobiliu sve resurse, ali se pri svakom duem trajanju pretvara u invalidan sistem sasuboptimalnim rezultatima. Ovaj model je vie imao funkciju da proizvede novidrutveno-ekonomski odnos, to jest uspostavi novi poredak, a ne da efikasno,

5/22/2018 -

8/26


racionalno i konkurentno proizvede robe koje se slobodno razmenjuju unutar zemljei sa inostranstvom.

Samoupravna paradigma (1950-1988)

Politikim raskidom sa SSSR-om verbalno se vri otklon dotadanje prakse,Jugoslavija se u velikoj meri politiki okree prema Zapadu, a na unutranjem planuse postavljaju temelji novog, autentinog samoupravnog sistema koji postaje, i pored

brojnih, esto kontroverznih reformi, osnovno obeleje drutveno-ekonomskogmodela sve do njegovog sloma 1990-ih.

Njegov ekonomski temelj je egzotina drutvena svojina kao svojinski oblikkoji nije prisutan ni u jednoj zemlji (naroito se insistira na tome da to nijekolektivno-grupna svojina, mada na to podsea) i socijalistikosamoupravljanje kaoalgoritam za donoenje odluka i u preduzeima i u drutvu kao celini. Uvoenjetakvih novina zahtevalo je traganje za operativnim reenjima u ekonomiji i politicida bi se obezbedilo racionalno upravljanje resursima koji su oskudni i adekvatnastopa privrednog rasta kojim bi se mogli finansirati postavljeni ciljevi.

Tokom celog perioda samoupravljanja postojao je bazian nesklad izmeuiroko postavljenih i stalno rastuih prava na potronju i nedostajuih sredstava da seta prava finansijski podre, prevashodno zahvaljujui neefikasnom ekonomskomsistemu. Tu se krije ishodite sistemskog deficita koji je otvoren i koji se tokom

etiri decenije na razliite naine pokriva da bi u 1990-im doiveo svoj konaanslom. Inherentna neefikasnost uz bujanje administracije ija je osnovna uloga dapreraspodeljuje neprekidno su destabilizovali sistem koji je vezivala jo jedinocentralizovana partijska struktura. Kada se i ona decentralizovala, a Tito kao

poslednji vezivni element i neosporni autoritet preminuo 1980., put ka kolapsu seotvorio. Jugoslavija je primer kako drutvo koje ne uvaava realnost i koje nijesposobno da prepozna trendove koji su neizbeni umesto da promeni sistem, reenjetrai u raspadu drave.

Autodestruktivan sistem koji je pojeo sebe samog zasnovan na troenju, a nestvaranju za sobom je ostavio dugove. U tom smislu se u udaljem tekstukoncentriemo na analizu kljunih ideja koncipiranja racionalnog sistemaakumulacije zasnovanog na drutvenoj svojini za kojim se bezuspeno tragalo

bezmalo pola veka. Kada se dolo do reenja da je kljuni problem svojina kojamora imati titulara (dravna ili privatna), da su neophodni trite, kao verifikator iintegrator privrede i politika demokratija bilo je ve kasno i drava sedezintegrisala.

Obaveznost akumulacije: dravni akumulacioni fondovi i akumulacionifondovi preduzea (1950-1953)

Raskid sa SSSR-om, formalna predaja preduzea na upravljanje radnicima iproglaenje drutvene svojine oznaili su poetak samoupravljanja, ali se i pored

5/22/2018 -

9/26


verbalnog radikalizma, sistem samo neznatno promenio jer nije dovedena u sumnjuvodea uloga partije (represija je ak pojaana), planski karakter privrede i dravno

posredovanje u reprodukciji. Za razliku od prethodnog sistema u kome je dravaformirala akumulaciju i bespovratno i beskamatno finansirala razvojne projekte

shodno prioritetima granskog i regionalnog razvoja, novi sistem se temeljio na dvaakumulaciona bloka (dravni akumulacioni fond i akumulacioni fondovi preduzea)i kreditnom obliku finansiranja investicija. Time se, sa u ciljem uklanjanjadisproporcija, elela postii struktura u namenskoj raspodeli dohotka na akumulacijui potronju (formiranje dovoljnog volumena akumulacije), racionalno korienjedrutvenih sredstava u preduzeima i maksimalna koncentracija i mobilnostakumulacije shodno granskim i teritorijalnim prioritetima.

Kljuevi razvoja ostaju u rukama drave jer se preko sistema odobravanjakredita iz Opteg investiticionog fonda (OIF) kanaliu i sredstva preduzea ime se

bitno ugroava njihova samostalnost koja bi trebalo da predstavlja materijalnu bazusamoupravljanja.

Akumulacioni fondovi preduzea su sluili za manje investicione poduhvate.Sredstva amortizacije koja su poela tada da se koriste za investicije su oznaila

poetak procesa osamostaljenja. Pored drave i preduzea, akumulacija se poelaformirati i na drugim podrujima (ustanove, stanovnitvo, individualni sektor) ali jeu celom periodu (1952-1964) ostalo dominantno uee drave (OIF) koja jekontrolisala 70% svih investicija.

Pored fonda federacije (OIF) koji je kontrolisao 71% svih sredstava, formirajuse i republiki (17%) i lokalni (12%) fondovi. U celom tom periodu se tragalo zanovim konceptom dohotka, ali je preko kamate na poslovni fond koju plaaju firme,doprinosa iz dohotka, doprinosa na vanredni prihod, radnikog doprinosa i kamatana ranije odobrene kredite drava dominantno upravlja odnosima u privredni bezobzira na verbalni otklon u odnosu na raniji sistem. Klju ovog modela je kamata na

poslovni fond koji plaaju preduzea.5Time se obezbeuje stabilnost i kontinuitetpriliva u OIF, a privreda informie o minimalnoj stopi rentabilnosti koju trebaostvariti upotrebom sredstava.

Kriterijumi racionalnosti koje u trinoj privredi daju kamatne stope i ceneakcija ovde se simuliraju kroz kamatu na poslovni fond. Ipak, u birokratskipostavljenom sistemu uvek rastu pritisci za izuzecima usled diferenciranja uuslovima privreivanja u granama i regionima to otvara prve konflikte oko pitanjako formira i ko koristi sredstva iz OIF-a.

Drugi kljuni problem pored volumena je nain upotrebe sredstava, odnosnopraksa da se centralna sredstva dobiju politikim pritiskom i falsifikovanjem efekatainvesticija to dodatno komplikuje funkcionisanje sistema: poveanje ueasopstvenih sredstava; polaganje gotovinskog depozita za sluaj prekoraenja

5Drava je praktino predala sredstva preduzeima na upravljanje bespovratno, uz obavezu da se njimaracionalno gazduje i da se uveavaju. Kamata na poslovni fond predstavlja simulaciju cene kapitala.Sistem je negirao kapital odnos, raspodelu je verbalno prepustio samoupravljaima, ali je putem kamatena poslovni fond zapravo spolja nametnuo obavezu proirene reprodukcije.

5/22/2018 -

10/26


predraunskih vrednosti i obavezu plaanja kamata.6 Opta glad za investicijamadovela je do promaenih investicija i distorzija izmeu rentabilnosti investicija itrokova otplate. Raste zaduenost prema fondovima, sve ee se trae oprosti i ve1960-ih poinju problemi asimetrije u interesima republika i pokrajina, borba za

svoja preduzea i svoju teritoriju, doivljavanje vlasti kao mehanizma preraspodeleto, barem kada je Srbija u pitanju, traje i dan danas.U sutini, bez obzira na proklamovano samoupravljanje, autonomiju

preduzea i koncept dohotka, re je o nekoj vrsti dravnog socijalizma jer postojiprinuda formiranja akumulacije, nezavisno od toga da li odlazi dravi ili ostaje upreduzeu.

U sistemu motivacije oigledna je dominacija motiva vezanih za najvie nivoeodluivanja i potinjavanje motiva i interesa preduzea i pojedinaca (za plate i

potronju) stratekom opredeljenju drutva za ubrzani razvoj. To je uslovilo izrazito

visoka izdvajanja za razvoj i podeavanje izdvajanja za razvoj planskimdokumentima. U periodu 1953-1964 dok je primenjivan ovaj koncept,

jugoslovenska privreda je beleila izrazite performanse privrednog rasta. U tomperiodu drutveni proizvod je rastao po stopi od 8% godinje, investicije 12,4%,poljoprivreda 3,4%, zaposlenost 7,6%, osnovna sredstva 8,5%, izvoz 12,5%, uvoz10,3% i lini dohoci 6%. Ovakav rezultat nije posledica samo izabranog modelaakumulacije ve i premetanja efekata iz poljoprivrede u industriju, raubovanja

prirodnih resursa i velikog uea inostranih sredstava (odteta, pomo, stranetehnologije, direktna pomo).

Meutim, i pored ovakvih rezultata dolazi do neprihvatanja ovog koncepta izideolokih razloga (objektivno ne omoguava proklamovano samoupravljanje),izaziva antagonizme centralne i republike vlasti, potiskuje potronju na raunakumulacije i raa borbu za centralna sredstva to vodi politikim konfliktima. Sanaputanjem ovog koncepta otvorila se teorijska i politika borba kako urediti novisamoupravni sistem akumulacije.

Slobodno formiranje akumulacije (1963-1988)

Ovaj period karakterie se eljom da se zaokrui samoupravni sistem koji ese fundamentalno razlikovati od sistema ostalih socijalistikih zemalja predvoenihSSSR-om kao i od trinih sistema kapitalistikih zemalja. Poinje tzv. trei putobeleen na unutranjem planu samoupravljanjem, pluralizmom samoupravnihinteresa (tj. nepartijskom demokratijom) i delegatskim sistemom, a na spoljnjem

planu aktivnom politikom nesvrstavanja i organizovanjem bloka treeg sveta. Putase u pogon eksperiment in vivo izgradnje modela koji nema praktinih uzora i koji

6 Oskudnost sredstava i nacionalno-regionalna borba za investicije dovela je do toga da se trokoviinvesticija prikazuju kao znatno manji od realnih kako bi se privukla savezna sredstva u odreenusredinu. Kada investicija jednom pone, kasnije se neprekidno vre rebalansi jer je teko odustati. Tajmanir je prisutan i danas jer niko ne eli da akumulira sredstva za centralni budet, a svi ele da povukucentralna sredstva.

5/22/2018 -

11/26


pobuuje interes sveta i uiva iroku podrku jer predstavlja neto izmeu ubipolarnoj strukturi svetske politike.

Naalost, izabrani pravac nije konstituisao adekvatan i efikasan ekonomskimodel zasnovan na racionalnom sistemu akumulacije i doveo je posle tri decenije do

kraha sistema drutvene svojine, ekonomskog rasula i uruavanja zemlje.Osnovne odrednice uvoenja ekonomskog sistema, a time i sistemaakumulacije ine Ustav iz 1963 i 1974, kao i Zakon o udruenom radu iz 1976.Stoga emo analizu osnovnih ideja i praktinih procesa podeliti u dve faze: prva od1963. do 1973. i druga od 1974. do 1988. posle koje je ujedno poela rasprava onaputanju koncepta drutvene svojine, privatizaciji i uvoenju viepartijskogsistema.

Prva faza (1963-1973) odlikuje se prelaskom na trini liberalizam,afirmisanjem autonomije privrednih subjekata, razgradnjom prethodnog sistema

akumulacije i verovanjem da e se preduzea zasnovana na drutvenoj svojini ukonkurentskim prilikama ponaati slino preduzeima u privatnom vlasnitvu.Reformski zahvati temeljeni na Ustavu iz 1963 bili su usmereni na promenu skorosvih odnosa koji se uspostavljaju u domenu proirene reprodukcije. U sutini, oni suse svodili na sledee:

Prvo, radikalno smanjivanje kompetencija drave i afirmaciju robnogkaraktera privrede.

Drugo, veliku autonomiju preduzea u tekuem poslovanju i donoenju

odluka vezanih za privredni razvoj.Tree, reformisanje sistema cena u pravcu slobodnijeg formiranja ikorigovanje odnosa izmeu grana i grupacija u pravcu punog delovanja trita.

etvrto, reformisanje odnosa sa inostranstvom kroz stvaranje uslova zaslobodno trgovanje i ukljuivanje u meunarodnu podelu rada.

Peto, smanjivanje opte i investicione potronje i inflatornog finansiranja uzredefinisanje osnovnih ekonomskih relacija vezanih za uee drave u raspodeli.

Eliminisanjem OIF-a i gaenjem kamate na poslovni fond dolo je dopreraspodele dohotka u pravcu potronje, a na tetu akumulacije. Eskalacija rastalinih dohodaka (7%) u odnosu na rast produktivnosti (5%) uslovilo je da seakumulacija premesti od drave i preduzea prema stanovnitvu i poslovnim

bankama, tako da je privreda koja je akumulaciono bila zavisna od drave sadazavisna od banaka.

U odsustvu obaveznosti formiranja akumulacije i nedostatku stabilnih idugorono postavljenih razvojnih perspektiva, spontani proces je doveo dodrastinog obaranja akumulativne i reprodukcione sposobnosti privrede. Oekivanjada e poveanje uea privrede u raspolaganju dohotkom rezultirati priblino istim

rastom akumulacije sa rastom linih dohodaka nisu se ostvarila. Stopa rastaakumulacije opadala je i pored rasta dohotka po stanovniku to ukazuje na sektorskupreraspodelu ka potronji. Umesto jaanja samoupravljanja koje je predstavljalogeneralnu vrednosnu orijentaciju, dolo je do narastanja moi tehnostrukture u

preduzeima i bankama. Tehnostruktura je donosila kljune odluke koje su poslesamo formalno, samoupravno, potvrivane. Dolazi do odliva akumulacije iz

5/22/2018 -

12/26


privrede, brzog rasta dohotka stanovnitva, ali jenjava privredni rast i pogoravaju seinflacija i nezaposlenost, pojave tako neprimerene samoupravljanju. Akumulacija

postaje oskudna, stopa inflacije je iznad kamatne stope (negativna realna kamatnastopa), raste glad za investicijama i mo tehnostrukture, presecaju se kanali

mobilnosti akumulacije i kidaju se odnosi u protoku kapitala meu republikama.Time je posejano seme budue dezintegracije i nastanka nacionalnih ekonomija.Federalna drava uzmie pred republikama, koheziona snaga komunistike partije sesmanjuje i zapoinje proces federalizacije partije koja postajeplatforma buduegcepanja zemlje.

U fundamentima samoupravog sistema nalazi se drutvena svojina kaonesvojina, tj. nema titulara da brine o ouvanju i uveanju te svojine. Preduzeemupravljaju radnici koji donose odluke o raspodeli dohotka na akumulaciju kojaostaje preduzeu i na line dohotke koje oni neposredno prisvajaju. Kreatori

ovakvog sistema nisu videli ili nisu tri decenije hteli da priznaju da ovakav sistemima fundamentalnu greku: nije u stanju da optimizira dva suprotstavljena cilja akumulaciju i line dohotke. Ovaj problem je kasnije obraen i poznat je kaoFurobotn-Pejovich paradoks (Furobotn and Pejovich, 1972).

Za razliku od ideologa i politiara, ekonomsko-akademska javnost je uoilaovaj nesklad i poela davati itav niz predloga kako da se ovaj problem ublai jer jedefinitivno reenje podrazumevalo ukidanje drutvene svojine do ega je tek dolo1990-ih kada je ve bilo isuvie kasno da se sa propau samoupravnog sistemaspree dezintegrativni procesi.

U uslovima decentralizacije i ekspanzije tednje stanovnitva postalo jeoigledno da akumulacija koja ostaje privredi ne moe da finansira prihvatljivustopu rasta koja obezbeuje zaposlenost i dugoroni rast bogatstva nacije. Reenjeasimetrije u formiranju akumulacije jedna grupa ekonomista (Madar, 1965;Dimitrijevi, 1973) je videla u izgradnji mehanizma trita kapitala koji bi doveo do

prelivanja akumulacije iz sektora stanovnitva u sektor privrede.Pojednostavljeno govorei, dualnost sistema reprodukcije ogleda se u

postojanju dva akumulaciona bloka: sektora stanovnitva koji vie tedi nego to

investira i sektora privrede koji je odgovoran za investicije koje su kljuni faktorrazvoja i iskazuje permanentni deficit. Privreda se alimentira kreditima i obavezna jeex post da formira otplatni potencijal ranije transferisane akumulacije. Tekueformiranje akumulacije kod stanovnitva (lini dohoci, kamate, anuiteti) dovodi dokumuliranja finansijkog potencijala i obaveza kod privrede. Stanovnitvo je

poverilac, a privreda dunik. Tradicionalni kanali (banke, tedionice) su postalipretesni ime se otvorila potreba uvoenja hartija od vrednosti kojima je moguetrgovati na sekundarnom finansijskom tritu. Ovakav model vodi formiranju tritanovca i trita kapitala to bi rezultiralo u optimizaciji mobilnosti akumulacije. To bi

podrazumevalo slobodno formiranje kamatne stope kao cene kapitala i racionalnuselekciju investicija. Predlog ovog koncepta nije naiao na politiku podrku jer, usukobu sa vladajuom ideologijom, neizbeno vodi naputanju drutvene svojine isamoupravljanja - vlasnitvo nad preduzeem se izmeta iz preduzea, ime dobijanove vlasnike (banke, akcionare, kreditore...).

5/22/2018 -

13/26


U potrazi za aktivnim pristupom politici akumulacije i adekvatnogmehanizma upravljanja njenim formiranjem, druga grupa uticajnih ekonomista(Lavra, 1968; Mihailovi, 1981; Maksimovi, 1975; Popovi, 1968) reenje vidi uuvoenju minimalne akumulacije preko vezivanja akumulacije za vrednost

poslovnog fonda pri emu bi se u ekonomsku kalkulaciju preduzea uvele kamata nafiksne fondove i rente za korienje prirodnih i mineralnih resursa. Na ovaj nain bise, kako oni istiu, objektivizirali kriterijumi iskazivanja poslovnog rezultata ispreilo raubovanje poslovnih fondova i prirodnih resursa njihovim prelivanjem u

potronju i line dohotke. Osnovni argumenti u prilog ovom konceptu su bilisledei:

Prvo, uvoenjem jedinstvene akumulacione obaveze znaajno bi se povealaakumulativnost i razvojni potencijal privrede.

Drugo, sigurnost u formiranju akumulacije poboljala bi njenu efikasnu

alokaciju.Tree, uveden bi bio automatski regulator minimalnog rentabiliteta u

korienju postojeeg privrednog potencijala i kazna za one koji neracionalnokoriste sredstva.

etvrto, fiksiranje minimalnog rentabiliteta vodilo bi poveanju korienjakapaciteta, rastu proizvodnje i zaposlenosti.

Peto, kamata na poslovni fond bi vodila rasterenju radno-intenzivnih sektorai spreila prelivanje efekata sredstava (kapitala) u line dohotke.

esto, uveo bi se test za investicione projekte jer bi preduzea morala dageneriu minimalnu akumulaciju.Sedmo, obezbedilo bi se adekvatno vrednovanje svih resursa.Osnovne ideje iz ovog koncepta su iroko prihvaene u velikom delu

akademskih ekonomista i razlikuju se od dravnih akumulacionih fondova jersredstva ostaju preduzeu i ne dolazi do njihove etatizacije.

Dalje se grupa ekonomista koja se zalagala za ovaj koncept podelila na dvevelike struje. Prvi u potpunosti odbacuju teoriju radne vrednosti i kapitalu pripisujumo stvaranja vika, dok drugi, koji takoe zagovaraju minmalnu cenu akumulacije,smatraju da sredstva za proizvodnju ne stvaraju novu vrednost, ali su vaan inilac unjegovoj raspodeli. Tako se u jugoslovensku ekonomsku teoriju vratila kompleksnarasprava o Marksovom kapitalu, to jest o protivrenosti prvog i treeg toma koja seodnosi na diskrepancu izmeu vrednosne cene i cene proizvodnje.

Udarni argument za kritiare ovog koncepta je bio ideoloki jer vodiotuivanju odluivanja o raspodeli od neposrednih proizvoaa i afirmie tezu o

produktivnosti kapitala.Druga faza (1974-1988) je, bez obzira na sve negativne tendencije koje su ve

tada bile oigledne (izostanak dovoljne akumulacije, nezaposlenost i odlazakradnika u inostranstvo, rast domaih i stranih kredita u pokrivanju deficita, otvorenisukobi meu republikama...), kroz donoenje Ustava iz 1974 i Zakona o udruenomradu iz 1976 vodila potpunom zaokruivanju nesvojinskog sistema u privredi(umesto rei preduzee uvodi se pojam osnovna organizacija udruenog rada) i

5/22/2018 -

14/26


delegatnog sistema i pluralizma samoupravnih interesa u oblikovanju politikogsistema.

Bitne odlike sistema formiranja i mobilnosti akumulacije druge faze su:1. Drutvena svojina nad sredstvima za proizvodnju.2. Samoupravljanje kao celovit drutveno-ekonomski proces.3. Dohodak kao osnovni motiv i pokreta o ijoj raspodeli iskljuivoodluuju zaposleni.4. Osnovna organizacija udruenog rada kao osnovni privredni subjekt.5. Udruivanje rada i sredstava kao bazini mehanizam preko koga seostvaruju veze u celini procesa reprodukcije.Prevagu u oblikovanju sistema odneli su pripadnici tzv. nesvojinske

koncepcije drutvene svojine (dohodai: Kardelj, 1972, 1978; Kora, 1977, 1982)

polazei od Marksovih ideja da je svojina samo puka materijalna pretpostavka i dasvojinska prava nemaju ni fizika nipravna lica, a odgovornost ouvanja sredstavadata je deklarativno, bez prava da se na osnovu svojine stiu materijalne i drugekoristi.

Odbacivanjem obaveznosti akumulacije sistem je pokuao da naealternativne mehanizme mobilnosti akumulacije koji je funkcionisao ranije kaokreditni odnos. Kritika kreditnih odnosa i kamate kao dohotka od sredstava vodila jekoncipiranju novih modaliteta mobilnosti akumulacije putem udruivanja rada isredstava. Od raznovrsnih modaliteta koji su se preporuivali kao osnovni mogu se

izdvojiti sledei:1. Osnovna organizacija udruenog rada moe odreeni deo sredstva trajno ibesplatno ustupiti drugim organizacijama udruenog rada.2. Osnovna organizacija udruenog rada moe odreeni iznos akumulacijeustupiti drugim osnovnim organizacijama uz obavezu da se sredstva uodreenom roku i odreenom iznosu (isti ili revalorizovani iznos usledinflacije) vrate to se regulie samoupravnim sporazumom.3. Osnovna organizacija udruenog rada moe odreeni deo sredstavaakumulacije ustupiti drugim organizacijama uz obavezu korisnika da tasredstva vrati u neumanjenom iznosu i da davaocu sredstava ustupi deodohotka ostvarenog zajednikim ulaganjima kao nadoknadu za privreivanjeudruenim sredstvima.Svi ovi modaliteti polaze od pretpostavke da su osnovni subjekti spoznali svoj

i iri drutveni interes i da postoje obostrane koristi i za davaoca i za primaocasredstava u procesu njihovog racionalnog korienja.

Prvi modalitet ne znai otuivanje drutvenih sredstava (ako se ne vrate) vese samo menja subjekt upotrebe drutvenih sredstava. Svi nabrojani modaliteti, za

razliku od klasinih kreditnih instrumenata, iskljuuju prisvajanje po osnovusvojine. Promene doivljava celi bankarski sistem kao mesto udruivanja sredstava iuea u zajednikom dohotku. U uslovima oskudice akumulacije i sve viih stopainflacije, uticaj neformalnih politika na alokaciju sredstava odvija sevaninstitucionalnim kanalima. Razvija se egzotini privredni sistem koji u svojoj

5/22/2018 -

15/26


osnovi nosi ideoloki peat (proizvode se novi drutveni odnosi), a realna kretanja uekonomiji se neprekidno pogoravaju.

Bez obzira na ideoloku euforiju, problemi su narastali u neadekvatnojraspodeli dohotka. Stoga je Drutveni dogovor o sticanju i rasporeivanju dohotka

zapravo bio pokuaj da se ovi problemi otklone. Osnovna ideja ovog dogovora je dase kao korektiv uvede dohodak po radniku pri emu bi oni subjekti koji su iznadproseka morali da vie izdvajaju za akumulaciju ako ele iznadprosene linedohotke i obrnuto. Oni subjekti koji su ispod proseka bi manje izdvajali zaakumulaciju, uz obavezu da izdvajaju manje za line dohotke. Pokuaji brojnihkorekcija putem drutvenih dogovora nisu imali snagu zakona i tokovi raspodele suse otrgli kontroli.

U nastojanju da se odnosi raspodele urede, ne dirajui u ideoloku platformu,nudi se koncept programirane akumulacije (Vojni, 1981; irovi, 1974) kojim bi se

obezbedio mehanizam formiranja akumulacije ex ante u skladu sa potrebamaprojektovanog privrednog rasta ime bi se obezbedilo samofinansiranje privrede ipotiskivanje kreditnog odnosa. Kod ovog mehanizma koji predstavlja mehanizam zaaktivistiki pristup privrednom rastu izdvajaju se dve vrste problema koje je

potrebno reiti:Prvi, objektivizacijom odnosa u namenskoj raspodeli dohotka utvruju se

globalni odnosi izmeu akumulacije i potronje i usklauje se globalni akumulacionipotencijal i ukupan obim investicija koji je neophodan da bi se generisala stopaprivrednog rasta dovoljna da se smanji nezaposlenost, poveala produktivnost iivotni standard stanovnitva.

Drugi, balansiranjem odnosa akumulacije i investicija ostvaruju se strukturnepromene koje pored rasta vode stabilizaciji unutranjih i spoljnotrgovinskih tokova.

U sutini se ide ka kvantitativnom regulisanju akumulacije drutvenog sektorakroz objektivizaciju proporcija u raspodeli dohotka agregatno i strukturno. Naakumulaciji kao rezidualnoj veliini ne moe se graditi stabilna strategija razvoja.Mehanizam dohotka po radniku je osnovni kriterijum za raspodelu koji ne nameedrava ve se privreda samoupravno dogovara. Time se uvodi strateko

samoupravljanje odnosno uspostavljaju novi odnosi izmeu razliitih nivoaodluivanja.Bez obzira na upozorenja kritike javnosti i pokuaje racionalizacije

ekonomskog sistema, ekonomski odnosi se pogoravaju. Posle Brozove smrti, 1980.slabi ideoloka kontrola, propusti postaju krupniji i oigledniji i dolazi do poslednjeg

pokuaja da se sistem promeni izradom tzv. Dugoronog programa ekonomskestabilizacije (1982) pomou kojeg se pokuava nai odgovor na pitanje kakoracionalizovati nesvojinski sistem. Nudi se itav set mera za celinu ekonomskogmodela, a u domenu formiranja i mobilnosti akumulacije staje se na stanovite da seodnosi izmeu akumulacije i potronje moraju objektivizirati i regulisati. Pored toga,reenje se trai u tzv. pluralizmu svojinskih oblika gde bi se, pored koegzistencije

privatne (postojanje privatnog poseda u poljoprivredi i zanatlija) i drutvene svojine,dozvolila i njihova kooperacija, tj. uporedo postojanje u jednom privrednomsubjektu. Na taj nain je uinjen polukorak ka transformaciji drutvene u zajedniku

5/22/2018 -

16/26


ili privatnu svojinu koji je na kraju materijalizovan donoenjem Zakona oddrutvenom kapitalu 1989.

Dogaaji koji su kasnije nastupili potisnuli su sve ekonomske teme, Savezkomunista Jugoslavije se raspao i novoformirane nacionalne partijske elite su

krenule u konani obraun za stvaranje sopstvenih drava. Odbrana Jugoslavijepredstavljena je kao odbrana komunizma i Srbija je krenula putem izolacije ikonfrontacije sa kljunim zemljama Zapada.

Makroekonomske performanse socijalistike Jugoslavije u posleratnomperiodu

Kao to je pomenuto, u itavom posleratnom periodu ekonomija socijalistikeJugoslavije se karakterisala visokim izdvajanjima za investicionu potronju. Ipak,

problem koji je na razliitim nivoima proizvodio makroekonomske neravnotee jeinjenica da su bilo centralno, bilo na nivou preduzea, ovako preduzimane masivneinvesticije bile neefikasne. Na primer, na grafikonu 1 moemo videti da je u celom

posleratnom periodu stopa rasta investicija bila iznad ili na nivou stope rastadrutvenog proizvoda.7Stopa investiranja se posebno zahuktava 1970-ih, paralelnosa dramatinim rastom u eksternoj zaduenosti zemlje (grafikon 6). Samo je

poetkom 1980-ih situacija obrnuta iz razloga to su tada ve presuili inostraniizvori akumulacije. Negativna stopa rasta investicija je, naravno, imala za posledicu

privrednu stagnaciju.

Grafikon 1. Stopa ukupnih investicija (% drutvenog proizvoda), stopa rastadrutvenog proizvoda i stopa rasta ukupnih investicija (u %)

25.7 27

28

34

30.7 30.4 30.6

33.531.5

20

28.5

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

1947-51 1952-55 1956-60 1961-65 1952-65 1966-70 1971-75 1976-80 1952-80 1981-84 1952-84

Stopa ukupnih investicija

Stopa rasta drutve nog proizvoda

Stopa rasta ukupnih inv esticija

Napomene: u cenama iz 1966; za stope rasta bazna je 1952. (1952=100).

Izvor: Marseni, 1996.

7 Drutveni proizvod (social product) nije isto to i bruto domai proizvod (gross domestic product).Drutveni proizvod predstavlja vrednost svih finalnih proizvoda u odreenom periodu koji serasporeuju za zadovoljavanje optih i zajednikih potreba kao i za investicije i rezerve. Dakle, udrutveni proizvod nisu ukljuene privatna potronja i vrednost usluga.

5/22/2018 -

17/26


Na grafikonima 2 i 3 su data jo etiri vana pokazatelja efikasnostiinvesticija.

Na grafikonu 2 vidimo da su i kapitalni koeficijent i koeficijent ivog rada do1964. opadali, da bi u periodu koji je sledio prvi nastavio da raste, dok je drugi

opadao sve do 1979, nakon ega se trend obrnuo.8

Rast kapitalnog koeficijentaukazuje na rast u neproduktivnosti fiksnog kapitala jer kako je vreme odmicalo,vrednost fiksnog kapitala po jedinici realnog drutvenog proizvoda je rasla. Takoe,oba koeficijenta ukazuju na neefikasnost trita faktora proizvodnje. Naime,

proizvodnja je postala kapitalno intenzivnija, ili obrnuto manje radno intenzivna, jerje usled distotorzije cene kapitala (negativna kamatna stopa) kapital bio praktinobesplatan, dok je cena rada, usled razliitih nameta, bila precenjena (line dohotkesu odreivala peduzea nezavisno od produktivnosti, teko je bilo izgubiti posao,

porezi i doprinosi su zaraunavani na plate). Supstitucija rada kapitalom je trajala

sve do 1979. Nakon toga dolazi do stagflacije, znaajnog smanjenja u rastuproduktivnosti rada i znaajnog rasta kapitalnog koeficijenta kako bi se, neuspeno,nadoknadio pad u produktivnosti rada. Mencinger (2000) procenjuje da je 1982.,zahvaljujui njihovoj nulta marginalnoj produktivnosti, najmanje 20% zaposlenih udrutvenom sektoru bilo viak.

Grafikon 2. Koeficijent ivog rada i kapitalni koeficijent

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0.45

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

1953 1964 1974 1979 1988

Kapitalni koeficijent

Koeficijent ivog rada

Napomene: leva ordinata kapitalni koeficijent; desna ordinata koeficijentivog rada.

Izvor: imond, 1992.

Dalje, na grafikonu 3 vidimo da je marginalni kapitalni koeficijent stalnorastui to ukazuje na opadajuu produktivnost novih investicija.9 U proseku je ucelom posmatranom periodu 1952-84. bilo potrebno na godinjem nivou izdvojiti4,8% vrednosti drutvenog proizvoda za investicije da bi dolo do poveanja

8Kapitalni koeficijent je izraunat kao kolinik vrednosti fiksnog kapitala i vrednosti realnogdrutvenog proizvoda, dok je koeficijent ivog rada kolinik broja radnika i vrednosti realnogdrutvenog proizvoda.9Marginalni kapitalni koeficijent nam govori o tome koliki je procenat drutvenog proizvoda potrebnoizdvojiti za nove investicije da bi dolo do porasta drutvenog proizvoda za 1%.

5/22/2018 -

18/26


drutvenog proizvoda za 1%. Marginalni kapitalni koeficijent uzima dramatinuvrednost u periodu 1981-84. to ukazuje na potpuni privredni slom.

Istu stvar, samo iz druge perspektive, nam govori kretanje marginalnogkoeficijenta efikasnosti. 10 U proseku, u celom posmatranom periodu 1952-84.,

porast investicija za 1% na godinjem nivou je imao za posledicu rast u drutvenomproizvodu za 0,2% to govori u prilog tezi da je privredni rast u socijalistikojJugoslaviji bio ekstenzivnog, a ne intenzivnog karaktera.11

Grafikon 3. Marginalni kapitalni koeficijent i marginalni koeficijent efikasnosti

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

0

5

10

15

20

25

30

Marginalni kapitalni koeficijent

Marginalni koeficijent efikasnosti

Napomene: leva ordinata marginalni kapitalni koeficijent; desna ordinata

marginalni koeficijent efikasnosti; u cenama iz 1966; za stope rasta bazna je 1952.

(1952=100).Izvor: Marseni, 1996 i proraun autora.

Dodatni dokaz o dugoronoj neefikasnosti jugoslovenske privrede se nalazi ugrafikonu 4. U celom posmatranom periodu je stopa rasta produktivnosti rada bilaispod stope rasta nacionalnog dohotka i nacionalnog dohotka per capita.12

Ne manje vanu potvrdu o ekstenzivnom karakteru privrednog rasta privredebive Jugoslavije pronalazimo u grafikonu 5. gde vidimo da je, na primer, u

posmatranom periodu od 1953-1989 prosean rast nacionalnog dohotka bio na nivouod 4,6% godinje. U istom periodu je broj zaposlenih rastao proseno po stopi od3,6% godinje, dok je produktivnost godinje rasla po prosenoj stopi od 1%.Drugim reima, u proseku, na godinjem nivou, u celom posmatranom periodu 78%svog rasta nacionalni dohodak duguje rastu u zaposlenosti i samo 22% rastu u

produktivnosti. Takoe, na grafikonu 5., moemo videti da je stopa rastaproduktivnosti rada opadala u periodima stabilnog privrednog rasta i rastue stope

10

Marginalni koeficijent efikasnosti je jednak recipronoj vrednosti marginalnog kapitalnogkoeficijenta i govori nam za koliko se poveava drutveni proizvod kada se investicije poveaju za 1%. 11 Ekstenzivan privredni rast je posledica rasta u zaposlenosti i proizvodnih kapaciteta, dok jeintenzivan privredni rast, karakteristian za razvijene industrijske ekonomije, posledica tehnikogprogresa.12Nacionalni dohodak se dobija kada se od drutvenog proizvoda oduzme amortizacija. Reju,nacionalni dohodak predstavlja novostvorenu vrednost, odnosno vrednost koju je proizveo ivi rad.

5/22/2018 -

19/26


broja zaposlenih (1966-1975) i 1980-ih kada je stopa rasta broja zaposlenih bilaiznad stope rasta nacionalnog dohotka.

Grafikon 4. Stopa rasta nacionalnog dohotka, nacionalnog dohotka per capita i

produktivnosti (u %)

-20

-17.5

-15

-12.5

-10

-7.5

-5

-2.5

0

2.5

5

7.5

10

12.5

15

17.5

20

22.5

1948

1949

1950

1951

1952

1953

1954

1955

1956

1957

1958

1959

1960

1961

1962

1963

1964

1965

1966

1967

1968

1969

1970

1971

1972

1973

1974

1975

1976

1977

1978

1979

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

Stopa rasta nacionalnog dohotka

Stopa rasta nacionalnog dohotka per capita

Stopa rasta produktivnosti

Napomena: u cenama iz 1938.

Izvor: Biani and kreb, 1994 i proraun autora.

Grafikon 5. Stopa rasta produktivnosti, nacionalnog dohotka, zaposlenosti, realnog

linog dohotka po radniku i stopa inflacije (u %)

0

20

40

60

80

100

120

140

-2

0

2

4

6

8

10

1953-56 1957-60 1961-65 1966-70 1971-75 1976-80 1981-89 1953-89

Stopa rasta produktivnosti

Stopa rasta nacionalnog dohotka

Stopa rasta zaposlenosti

Stopa rasta realnog linog dohotka po

radniku

Stopa inflacije

Napomene: leva ordinata - stopa rasta produktivnosti, nacionalnog dohotka,

zaposlenosti i linog dohotka po radniku; desna ordinata stopa inflacije; stopa rastanacionalnog dohotka i produktivnosti je izraunata na bazi cena iz 1938.

Izvor: Biani and kreb, 1994, Statistiki godinjak Jugoslavije, razliitegodine i proraun autora.

Sa druge strane, i pored kontinuiranog problema neefikasnosti investicija inezadovoljavajueg rasta u produktivnosti rada, realni lini dohodak po zaposlenom

5/22/2018 -

20/26


radniku je rastao po stopi koja je bila iznad stope rasta produktivnosti to je stvaralojake inflatorne pritiske i otvorilo problem precenjene valute, trgovinskog deficita imeunarodnog duga.

Isto tako, uee privatne i zajednike potronje u drutvenom proizvodu u

celom posmatranom periodu je bilo i ostalo visoko bez obzira na fazu privrednogciklusa u kojoj se ekonomija nalazila.

Tabela 3. Lina, zajednika, investiciona potronja i bilans roba i usluga (kao %drutvenog proizvoda)

Lina pot ron ja Za jednika potron ja Lina i za jedn ika pot ron ja Bruto inves ticije Ukupno lina, zajednika i inv. potronja Bilans roba i usluga

1961-65 50.2 9 59.2 43.2 102.4 -1.5

1966-70 54.2 9.6 63.8 38.1 101.9 -3.2

1971-75 54.7 9.1 63.8 40.6 104.4 -7.5

1976-80 53.6 9.6 63.2 43.3 106.5 -7.1

1980 52.7 9.2 61.9 47 108.9 -9.9

1981 51.8 9 60.8 44.5 105.3 -5.6

1982 51.7 8.9 60.6 41.9 102.5 -4.9

1983 51.4 8.5 59.9 40.8 100.7 -2.4

1984 50.7 8.3 59 42.6 101.6 -2.5

1985 50.2 8.6 58.8 41.6 100.4 -1.2

1986 50.8 8.7 59.5 40.8 100.3 -0.8

1987 50.3 8.4 58.7 39.7 98.4 -1.4

1988 50.2 8.7 58.9 39.5 98.4 -0.9 Izvor: Uvali, 1992 i proraun autora.

Konano, 1980. nagomilane sistemske probleme nije vie bilo mogue guratipod tepih. Koliko je zapravo privredni rast u deceniji koja je prethodila bio fiktivangovori u prilog injenica da je u periodu 1971-1980. nacionalni dohodak rastao po

prosenoj godinjoj stopi od 4,8%, dok je istovremeno neto dug prema inostranstvuu proseku, na godinjem nivou, rastao skoro etiri puta bre 18,6%. Sa nivoa od1,045 mlrd. USD 1965., neto dug prema inostranstvu je porastao na 2,7 mlrd. USD1971., 5,8 mlrd. USD 1975., 14 mlrd. USD 1979 i 17,3 mlrd. USD 1980 (grafikon6). Visok udeo potronje u drutvenom proizvodu i rastui realni lini dohoci su1970-ih imali za posledicu stalno rastuu inflaciju koju je ublaavao stalno rastui

deficit bilansa roba i usluga. Tokom 1960-ih skroman deficit trgovinskog bilansapokrivao se na bazi pomoi iz inostranstva, ratne odtete i doznaka iz inostranstva.Tokom 1970-ih, devizni prilivi na bazi doznaka iz inostranstva i turizma su postalinedovoljni da se finansira velika potronja graana bive Jugoslavije. Izlaz je

pronaen u neto zaduivanju. Ipak, poetkom 1980-ih je dolo vreme naplate.Zemlja je zapala u duniku krizu. Da bi povratila spoljnu ravnoteu, ekonomska

politika zemlje zaokree u pravcu tednje. Od 1981. program tednje je podran odstrane MMF-a, inostranih vlada i finansijskih institucija. Na udaru su, pre svega, biliuvoz i investicije. Poto je privreda Jugoslavije bila zavisna od sirovina i

repromaterijala iz uvoza, i poto su investicije znaajno pale, dolo je dadramatinog pada u proizvodnji i privrednom rastu. Restrikcija uvoza je stavila podkontrolu deficit trgovinskog bilansa i neto zaduivanje u inostranstvu (tabela 1,grafikon 6), ali je usled privredne stagnacije i visokog uea potronje u

5/22/2018 -

21/26


drutvenom proizvodu dolo do znaajnog porasta u stopi nezaposlenosti i inflacije(grafikoni 5 i 7). Nastupio je period stagflacije (rast cena i opadanje proizvodnje).

Rast u inflaciji je takoe bio potpomognut padom u trinoj konkurenciji zbogrestrikcije uvoza to je omoguilo proizvoaima da rastue cene uvoza, usled este

devalvacije dinara, prebace na potroae. Ipak, poto se inflacija rasplamsala, a rastlinih dohodaka je bio kontrolisan, dolo je do pada u realnim linim dohocimagraana za 34% u periodu 1980-1984 (Uvali, 1992). Nagomilane socijalne tenzijesu uslovile da ve sredinom 1988. ekonomske vlasti odustanu od kontrole linihdohodaka. Tokom 1989. ekonomski problemi kulminiraju dok je privreda ula uzonu hiperinflacije opti nivo cena je u periodu decembar 1988 - decembar 1989

porastao za 2714%.

Grafikon 6. Neto eksterno zaduenje Jugoslavije (u mlrd. USD)

1.045

1.181

1.349

1.528

1.708

1.858

2.699

3.427

3.98

4.625

5.798

7.018

8.424

10.752

14.012

17.343

19.511

18.547

18.729

18.283

17.935

18.429

19.549

16.83

15.214

14.739

1965

1966

1967

1968

1969

1970

1971

1972

1973

1974

1975

1976

1977

1978

1979

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

Neto eksterno zaduenje Jugoslavije ( u mlrd. USD)

Izvor: Statistiki godinjak Jugoslavije, razliite godine.

Grafikon 7. Stopa nezaposlenosti

5.01

7.58

13.3 13.5 14.114.6

15.3

16 16.2

15.7

16.4

17.9

20.2

0

5

10

15

20

25

Stopa nezaposlenosti

Izvor: Statistiki godinjak Jugoslavije, razliite godine.

5/22/2018 -

22/26


Tabela 2. Prodate robe i usluge (kao % ukupne prodaje)Republika U okviru republike

1968 1987 1968 1987 1968 1987

BIH 61.7 69.5 29.1 19.7 7.4 9.5

Hrvatska 65.1 68.6 21.6 19.1 10.1 10.8

Crna Gora 56.8 59.8 32 26.3 8.8 10Makedonija 65.6 66.5 22.7 23.5 8.9 9.2

Srbija 66.5 76.2 17.4 14.8 14 8.7

Slovenija 60 62.9 27.5 22.2 10.7 13.4

Sa drugim republikama Izvoz

Izvor: Biani and kreb, 1994.

Na kraju je vano pomenuti jo dve anomalije koje govore o tome koliko jezapravo ekonomski sistem bive Jugoslavije bio disfunkcionalan i autodestruktivan.Prvo, nasuprot velikim naporima, trite bive Jugoslavije nije nikada bilo u

potpunosti ujedinjeno. tavie, karakterisala ga je prilino labava federacija uekonomskom smislu. Sutinski su republike tokom itavog posleratnog periodateile samodovoljnosti, to je, na kraju krajeva, imalo za posledicu dupliranjekapitalnih investicija koje su bile preduzimane na inicijativu lokalnih vlasti.13 Natabeli 2. se moe videti da su u proseku republike meusobno razmenjivale svega25% svoje proizvodnje, kao i to da je sa odmicanjem vremena meusobna razmenaopadala. Sa druge strane, udeo dobara i usluga prodatih na sopstvenoj teritoriji je,kada se uporede 1968. i 1987. bez izuzetka porastao u svim republikama i iznosio je60-70%. Udeo dobara i usluga za izvoz van granica zemlje je bio i ostao nizak (oko9%-10%).

Tabela 3. Poreenje ekonomskih indikatora po republikama (Jugoslavija = 100)

Republika Drutveni proizvod per capita Udeo u ukupnom drutvenom Prosena godinja stopa

proizvodu Jugoslavije (u %) rasta drutvenog proizvoda

1955 1988 1955 1988 1955 1988 1955-88

BIH 80 65 100 67 14.4 12.7 4.60%

Hrvatska 120 129 100 133 26.7 25.5 4.60%Crna Gora 80 71 200 67 1.8 2 5%

Makedonija 60 65 100 67 5.2 5.7 5.20%

Srbija 80 88 100 100 37.6 37.5 5.10%

Slovenija 160 200 200 233 14.3 16.6 5.20%

Bruto fiksne investicije per capita

Izvor: Biani and kreb, 1994.

13 Na primer, 1984. ukupan kapacitet za rafiniranje nafte je iznosio 30 miliona tona godinje, dok jedomaa godinja potronja nafte i naftnih derivata jedva dostizala polovinu ovog iznosa. Takoe, uJugoslaviji su postojala 23 eerna mlina, ali je eerne repe bilo samo toliko da podri iskorienostkapaciteta na nivou od 50%. Slian je sluaj kada su u pitanju mesare i firme koje su se bavile

proizvodnjom mesnih preraevina. Lydall, 1989.

5/22/2018 -

23/26


Drugo, iako je postojao centralizovani federalni fond preko kojeg su sredstvabila transferisana iz vie razvijenih ka manje razvijenim republikama i regijama,regionalni dispariteti u nivou ekonomske razvijenosti ne samo da su ostali veliki,ve su se i poveali (tabela 3). Republike iji je drutveni proizvod per capita bio

ispod proseka 1955. su se nale u istoj poziciji i 1988. Odnos drutvenog proizvodaper capita izmeu Slovenije kao najrazvijenije republike i Makedonije kaonajnerazvijenije se poveao sa 2,67 1955. na 3,1 1988., dok se ova razlika u

poreenju sa autonomnom pokrajinom Kosovo poveala sa odnosa 1 na prema 4 na1 na prema 8.

Zakljuna razmatranja

Raspad socijalistike Jugoslavije posledica je nesposobnosti politikih elita da

radikalno transformiu ekonomski i politiki sistem emu su izuzetno doprinele imeunarodne okolnosti usled kraha bipolarnog sveta i raspada SSSR-a jer jeJugoslavija neprekidno lavirala izmeu dva bloka, dobijajui u pojedinim periodimaveliku ekonomsku i politiku podrku bilo od SSSR-a (1945-1950), a potomSjedinjenih Amerikih Drava (1950-1961), i na kraju postajui lider treeg svetausled itavog niza privilegija koje je donosio taj status. Na podruju koncipiranja ioperacionalizacije ekonomskog sistema radilo se u prvoj fazi o kopiranju sovjetskogmodela (1945-1950), a u drugoj fazi (1950-1988) o uspostavljanju egzotinogsamoupravnog sistema koji u svom fundamentu ima sistemsku greku da troi vienogo to stvara. to se tie sistema akumulacije on je u prvoj fazi poivao naobavezi da preduzea formiraju akumulaciju i ustupaju je dravi, a u drugoj fazi je

bilo nekoliko modela. Tokom prvog modela (1950-1961) obaveza formiranjaakumulacije bila je podeljena izmeu drave (OIF) i preduzea. U drugom modelu(1961-1971) obaveza je preduzea da formira akumulaciju koja istovremeno ostajena raspolaganju preduzeima. Trei model (1971-1988) nije predviao zakonskuobavezu za akumulaciju ime je sistem krenuo putem ubrzanog uruavanja.

Kroz celi period socijalizma postojao je sistemski deficit koji se pokrivao

na razne naine dok konano nije nastupio slom. Kljuni problemi privrede suirokog spektra od teorijskih do operativnih i najosnovnije je mogue sintetizovati usledee:

Prvo, kriza rasta je bila prisutna u celom periodu zbog impotentnosti sistemaakumulacije, ali je bilo perioda visokog rasta prevashodno usled ekstenzivnog rasta iraubovanja resursa o emu svedoi injenica da je rast bio posledica poveanja uzapoljavanju, a ne u produktivnosti rada. U celom periodu produktivnost je raslasporije od privrednog rasta i realnih linih dohodaka.

Drugo, na temelju nesvojinskog koncepta i uz veliku otvorenu ili kasnijeprikrivenu etatizaciju, vrena je suboptimalna alokacija resursa, brojne su promaeneinvesticije i meunarodna konkurentnost veine fabrika nikada nije postignuta.

Tree, kumuliranje deficita na nivou preduzea se monetizovalo i na taj nainrezultiralo u deficitu finansijskog sistema, centralne banke i drave. Ovi deficiti su

pokrivani na razliite naine. Na prvom mestu, raubovanjem resursa i besplatnim

5/22/2018 -

24/26


radom (radne akcije do 1950.) i pomou spoljne pomoi do 1960. Nakon toganastupa otvorena nezaposlenost, ogroman kontigent odlazi u inostranstvo i otudafinansira domau trnju. Potom dolazi do eskalacije spoljnih kredita (1971-1980),otvara se inflaciona spirala, raste spoljna nelikvidnost i troe sredstva stanovnitva u

bankama i dolazi do kraha finansijskog sistema.etvrto, u celom periodu i pored verbalnog zalaganja za trite postojiozbiljna distorzija cena. Cene osnovnih dobara (hleb, struja, stanovanje, komunalije)su neopravdano niske, a luksuzna dobra neopravdano skupa usled visokih carina.Domaa privreda izlazi na klirinka podruja (SEV) i najee u dravnomaranmanu.

Peto, distorzija kamata raa glad za kreditima jer inflacija nagrauje dunike,a distorzija kursa raa potrebu za distribucijom drave u deviznoj sveri iodreivanjem robnih kontigenata.

esto, u takvim distorzijama cena, kursa i kamata formira se pogrenaimovinska struktura kod graana, preduzea i drave jer se ulae u neproduktivnuimovinu, krediti ne vraaju ili obezvreuju. Takva loa struktura portfolija je i danaskljuni problem naeg drutva jer domainstva imaju imovinu, a nemaju prihode,

preduzea zemlju i nekretnine, a ne privreuju. Endemska sklonost ka nevraanjukredita uzrok je nelikvidnosti sadanje srpske privrede u kojoj je dunik povlaen, a

poverilac kanjen. Najmonije firme u socijalizmu nikle su na primarnoj emisiji,prvi tajkuni su finansirani inflatorno, a danas su najvei dunici najbogatiji ljudiSrbije.

Sedmo, u tako postavljenom sistemu definisan je normalni motivacioni sistemu kome se gubi veza izmeu rada i zarade, efikasnosti i rezultata. Tu drava

prerasporeuje efekte, jedne kanjava, a druge nagrauje (kanjava i oporezujetedie dok amnestira i stimulie dunike), ne postoje vrsta svojinska prava i zatitasvojine i ugovora i stoga ne udi da je dravna birokratija i javni sektor privilegovan,a privtni biznis bez politikog kiobrana, skoro nemogu. Potovati zakon jenepotreban troak, a kriti ga se viestruko isplati - od nelegalne gradnje pa dovelikih poslova, od opratanja rauna neplatiama pa do subvencija najbogatijima.

Osmo, u takvim okolnostima oigledno nema mesta, za slobodnopreduzetnitvo, partijski izvrioci i lobisti su visoko pozicionirani od periodasamoupravljanja pa do tranzicionih vremena. Trgovanje sa dravom i narodnom

bankom putem inflatornih kredita danas se nastavlja kroz otpis dugovanajbogatijima.

Deveto, glavna vezivna snaga samoupravnog sistema je komunistika partija iu trenutku promene geostratekih okolnosti i nedostatku racionalne ekonomije i

pravne drave sistem se raspao kao kula od karata.Deseto, politika oligarhija u uslovima neregularnosti divljeg trita je svoju

neformalnu mo monetizovala i veliki deo tranzicione elite u bivim komunistikimzemljama, pa i u Jugoslaviji, proistekao je iz preraspodele resursa kojim je obeleenitav period komunizma.

Dananji problemi neadekvatne socijalne, politike i ekonomske konfiguracijevelikim delom proistiu iz naeg naslea. ivimo u vremenu antikomunistikog

5/22/2018 -

25/26


komunizma gde se na javnoj sceni neprekidno recikliraju stare politike,ekonomske i socijalne ideje koje u novim okolnostima deluju nesuvislo. Unedostatku unutranjih resursa i odsustvu spoljne pomoi sistemski deficit pretida, pored uruavanja prethodne drave, doivimo temeljnu devastaciju drutva sa

nesagledivim posledicama.Postavlja se ozbiljno pitanje da li se drutvo koje je uspostavljano prethodnihezdeset godina moe restruktuirati ili je potrebno novo postavljanje temelja imukotrpna izgradnja, bez obzira na vrlo oskudne resurse kojima trenutnoraspolaemo. Kao ugaoni kamen potreban je novi vrednosni sistem, nova politika isocijalna filozofija kao baza racionalne ekonomije i na njenim temeljimademokratska i pravna drava.

Literatura

Biani, I. and M. kreb. 1994. The Yugoslav Economy From Amalgamation toDisintegration. Failed Efforts at Molding a New Economic Space 1919-91, u Good, F.D.(ur.).Economic Transformation in East and Central Europe. Legacies From the Past andPolicies for the Future. Routledge, London and New York.

Bajt, A. 1984. Trideset godina privrednog rasta.Ekonomist , 38: 120.irovi, M. 1974. Sistem akumulacije u socijalistikom drutvu. Ekonomski institut, Zagreb.Dimitrijevi, J. 1973. Mehanizam finansiranja jugoslovenske privrede. Ekonomska misao,

No. 3, Beograd.Furobotn, E. and S. Pejovich. 1972. Property Rights and Economic Theory: A Survey of

Recent Literature.Journal of Economic Literature, 10.Kardelj, E. 1972. Protivrenosti drutvene svojine nad sredstvima za proizvodnju.Radnike

novine, Beograd.Kardelj, E. 1978. Slobodni udrueni rad.Brionske diskusije, Radnika tampa, Beograd.Kora, M. 1977. Socijalistiki samoupravni nain proizvodnje. Komunist, Beograd, I knjiga.Kora, M. 1982. Socijalistiki samoupravni nain proizvodnje. Komunist, Beograd, III

knjiga.

Lavra, I. 1968. Cena upotrebne vrednosti drutvenog kapitala, Ekonomska misao, No. 3,Beograd.Lydall, H. 1989. Yugoslavia in Crisis. Clarendon Press, OxfordMadar, Lj. 1965. Privredni sistem i mobilnost faktora proizvodnje. Ekonomist, No. 1-2,

Beograd.Madar, Lj. 1981. Uzroci i posledice institucionalnih determinanti privrednog razvoja.

Ekonomist, No. 3, Zagreb.Maksimovi, I. 1975. Teorijske osnove drutvene svojine. Savremena administracija,

Beograd.

Marseni, D. 1996.Ekonomika Jugoslavije. Ekonomski fakultet, Beograd.Mencinger, J. 2000. Uneasy Symbiosis of a Market Economy and Democratic Centralism:

Emergence and Disappearance of Market Socialism and Yugoslavia, u Franievi, V. andUvali, M. (ur.).Equality, Participation, Transition. Essays in Honor of Branko Horvat.Palgrave, Macmilan.

5/22/2018 -

26/26


Mihailovi, K. 1981.Ekonomska stvarnost Jugoslavije.Ekonomika, Beograd.Statistiki godinjak Jugoslavije,Savezni zavod za statistiku, Beograd, razliite godine.Popovi, S. 1968. Merenje dohotka i njegova raspodela. Ekonomska misao, No. 3, Beograd.Uvali, M. 1992. Investment and Property Rights in Yugoslavia. The Long Transition to

Market Economy.Soviet and East European Studies: 86, Cambridge University Press.Vojni, D. 1981.Drutvena reprodukcija i drutveni odnosi. Ekonomski pregled, Zagreb.Zec, M. 1989. Kriza akumulacije-kumulacija krize. Ekonomika, Beograd.Zec, M. i J. Duani. 1981. Sistem akumulacije jugoslovenske privrede. Nauna knjiga,

Beograd.Zec, M. i O. Radonji. 2010. Sistemski deficit i tranzicija u Srbiji, u Arandarenko, M., A.

Praevi i S. Cveji (ur.), Ekonomsko-socijalna struktura Srbije. Uinak prve decenijetranzicije, Nauno drutvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka iEkonomski fakultet Beograd, Beograd.

Zec, M. i O. Radonji. 2011. Kljune kontroverze globalnog kapitalizma i tranzicionogalgoritma u Srbiji, u Cerovi, B. i M. Uvali (ur.), Kontroverze ekonomskog razvoja utranziciji - Srbija i Zapadni Balkan, Nauno drutvo ekonomista Srbije sa Akademijomekonomskih nauka i Ekonomski fakultet Beograd, Beograd.

imond, E. 1992. The Collapse of the Yugoslav Economy. Soviet Studies,No.44.

Економски модел социјалистичке Југославије - Сага о...

Documents