Фема из мог комшилука

7/16/2019 Фема из мог комшилука

http://slidepdf.com/reader/full/-55cf9de9550346d033afcee7 1/3

Фема из мог комшилука

Живот је као брод на отвореном мору. Како се море лелуја, час на једну, час на другу

страну, тако се и брод живота њише на отвореном мору. Све до тренутка док се брод не

усидри, он је препуштен судбини, пријатељима, непријатељима.

Једног дана тај ће брод потонути и нестати, као што сунце зађе иза брда после ведрог

дана. Од сваког човека зависи да ли ће, након вечног потонућа, остати запамћен подобру ,или ће, и након смрти, бити предмет подсмеха који је и током живота био. Свако време има своје Феме, и имаће их, никада им неће бити краја. Али свака Фема је

посебна на свој начин. И ја познајем једну такву особу, само што се не зове Фема, већ

Марина. Она је савремен пример особа које желе да од најпростије тикве постану нешто

много више. Марина је девојка чија породица живи скромним животом, али је она увек желела више

Једног дана њен се брат запослио у најпознатијој фирми. Плата је била већа него штоје могла да замисли. Сама помисао на све ствари које би могла да купи тим новцем,

доводиле су је до усхићења.

Марина се променила. Облачила је најскупљу гардеробу коју је могла наћи у граду.

Стално је била нашминкана, чак и кад је носила тренерке и патике. Све је то чинило

срећном.

Али промене нису биле само у њеном новом “стајлингу” (како је називала своју промен

изгледа), већ и у понашању. Постала је, бар у својим мислима, она “виша класа”, и

није јој приличило да се дружи са нама, обичним људима. Међутим, своје старе навике, а ни скромно образовање, није променила. И даље је

чачкала нос насред улице. У разговорима је употребљавала свих шест падежа. “А где је

улица на Јована Поповића?”, знала је да ме упита. Наравно да је имала своје мишљење о свему, па и о ономе што не разуме, и радо га

је делила на свим друштвеним мрежама својим “пријатељима”. Баш као што је делила

своје приватне фотографије које су верно документовале сваки секунд њеног “испуњеног

живота (где и шта једе, како се забавља, како јој изгледа соба, какве су јој усне када инапући…) Ја знам да она у дубини своје душе и није лош човек. Само што јој “друштвене

вредности” подижу нос тако високо да није у стању да примети на каквој се литици

живота налази. Нажалост, има тренутка када човек, мислећи да се уздиже,неповратно пада. Једино

остаје нада да ће се пробудити пре коначног пада.



Svako vreme ima svoje Feme

Poshto svako vreme ima svoje Feme,tako i ovo moje,odnosno nase vreme ima svoju Femu.I to musku Femu. Njegovo

cenjeno ime je Vladimir Radojcic,u nasem odeljenju poznatiji kao Rota ili Kazimir,ili kako hocete. Za mene je on veoma slica

pravoj Femi iz price,i sad cu da vam ga opisem.

Prva slicnost Femi je sto je vrlo nekulturan.Na sred casa,i to kod razrednog,cacka nos olovkom. Kad udje ili izadje iz

prodavnice ne javi se,na ulici zeza prolaznike,i neku babu u svom komsiluku. U kuci bas ne verujem da je nekulturan zbog

svojih roditelja,ali zato zeza babu,jadna zena,svaki dan vodi borbu s njim. Ja ne znam kako ga trpe roditelji,ali da sam mu ja

roditelj,odmah bih ga se odrekao.

Druga slicnost Femi je to sto mnogo dzangriza.Kad god ja nesto kazem,on je uvek tu da doda nesto, da me ispravi i da mi so

pamet sto ja najvise mrzim. A kad pocne da soli pamet Pedji ili Paji,oni ga malo biju,ustvari malo vise,mozda cak i previse.

Posle toga,on se malo smiri,a posle dva dana opet pocne pa ga ova dvojica opet biju i tako sve u krug.

Treca slicnost je ta sto je Rota vrlo bandoglav i tvrdoglav k`o mazga. Kad on nesto zapne,ni sam Bog ne moze da ga odvrati

od tog misljenja. Ja ne znam kako on trpi samog sebe ,ali ja mislim da je od njega i Bog digao ruke. Ja mu preporucujem ,ak

vec on to sam nije uradio,da ode u dusevnu bolnicu. Ima tu blizu Banje na stari Niski put jedna takva bolnica,koja bi

mu,verujem,prijala. Ako nece da ode,ja cu mu platiti put,samo da ode vec jednom,i da nas sve lisi muka.

Ipak,nije on toliko los,koliko izgleda. Odlican je drug,a to shto ponekad malo skrene,moze da mu se oprosti. Fema uvek ima

uvek ce ih biti da budu teme ogovaranja i inspiracija piscima.


U današnje vreme postoje mnogi ljudi koje drugi opisuju kao: pohlepne, nezasite, sebične, bezobrazne, to su

ljudi koji ne mare za druge, koji se „klanjaju“ novcu, oni se dive hrabrosti, talentu, dobroti, velikim zadatcima i

velikim iskušenjima; ali ne cene ništa osim novca! Ukratko to su ljudi koji ne žele društvo, jer misle da su dovoljn

sami sebi.

Jedna poslovica kaže:“Ne ceni novac ni više ni manje nego što vredi. On je dobar sluga ali loš gospodar.“ Ona

bi trebala da podseti sve te ljude da na svetu postoje druge stvari osim novca, koje su vredne pažnje, kao štosu:“Ljubav, prijateljstvo, poverenje...“ Ti ljudi nikada nisu čuli za to. Današnji ljudi ih drugačije nazivaju

materijalistama. Takvi ljudi se mogu podeliti na dve vrste: „ Na ljude koji su rođeni kao takvi, koji od malih nogu

„nosom paraju oblake“, a postoje i ljudi koji su takvi postali naprasno, koje je novac preobrazio, a ne vaspitanje.“

Apostol Pavle jednom je rekao:“Ljubav prema novcu koren je svom zlu.“ Probajte nekome to da kažete,

ukoliko vam odgovori da on neveruje u to, ili da to nije tačno, on je savremena vrsta Feme.

Nije bitno u kom veku se nalazite, u kojoj državi se nalazite, ko vlada u njoj, materijalisti su isti u bilo kom

vremenu, na bilo kom mestu, u bilo koje vreme, nije bitno da li je tada valuta, cezar, luj, marka ili evro, nije bitno

koje su nacionalnosti, njihovo mišljenje o novcu uvek će biti isto:“ Novac je najvažniji.“ I „Novcem se sve može

kupiti.“

Evo vam jednog iskrenog saveta:“ Ukoliko imate i trunčicu pameti u glavi, klonite se takvih ljudi, zbog vas

samih.“




Ljudi su cudni i razliciti. Ljudi su komplikovani i zavidljivi. Ljudi su sve sto zele da budu i u isto vreme, nista od

toga. Ponekad ih je tesko razumeti, a nekad su prilicno ,,providni" i sposobni su da urade sve da bi zadivili druge,

dok zapravo nisu ni svesni svojih tajnih kvantiteta odnosno kvaliteta.Cudno je to kako se i u najboljoj zajednici pojavi korov, seme razdora i nesloge, obicno je to bezazlena i banalna

stvar, ali je ti smesni mali ljudi hiperbolisu i potpuno joj promene smisao. Sve se to ponavlja i okrece kao rulet,

samo sto je nekada crveno a nekada crno, izadje na korist ili na stetu. Ah ti mali ljudi, uvek su komicni! Drustvo j promenljivo, ali zanimljivo je da kod vecih zajednica (ili mozda cele drzave), te promene retko padaju na crveno.

Donesu srecu, pa je odnesu.

Ljudi grese, precene svoje sposobnosti, pa potlace druge bez razloga. Idu putem kojim ih vodi los putokaz, umestou rajski bar, nosi ih ka hotelu izgubljenih dusa. Takodje ljudi pogrese i potcene svoje sposobnosti, a je totalno

saosecam sa njima. Niko, nikada ne sme da dopusti da ga ,,gazi" jedno drustvo, samo zato sto su oni brojcano vec

ili im je autoritet jaci, a ta osoba je samo usamljeni krik neznanja, neshvatanja i naivnosti. Crv. Nistavilo. Mozda b

se i nasao neko da te osobe prosvetli ili da one uzvisene spusti na zemlju, ali to je retko moguce kada osoba odbijada kaze: ,,Ja sam to sto jesam, ja i niko drugi", vec se krije iza fasade lazi, opsena i nade da ce uvek postojati ,,nek

drugi" koji ce preuzeti njihovu ulogu.

Osobe tipa ,,crva" i ,,noblesa" su u stanju da vecno prave nesporazume i da dosadjuju drugima, blazeno nesvesni

svoje sopstvene vrednosti, sto znaci da imaju potpuno los izgradjen stav o zivotu, i o njima samima, takodje.

Prikazu se u jednom svetlu, misleci da tamo i pripadaju, ali su zapravo osvetljeni sasvim drugim svetlom koje sviostali primecuju, osim, naravno njih. Komicnost, neznanje i nedostaci im izbijaju iz svake pore na telu i prizivaju

meni zarku zelju da se nikada, niko vise ne ponasa tim (ne)stilom.Ljudi su tako cudni i razliciti. U stanju su da lazu i da se pretvaraju toliko dok to i njima ne dosadi. I uopste tada

nije vazno poreklo, bitna je svest i licni karakter koji se nece dostici, bilo da si tikva koja misli da je kondir, ili

kondir koji misli da je tikva.


U anašnje vreme postoje mnogi ljui koje rugi opisuju kao: pohlepne, nezasite, sebične, bezobrazne, to su ljui koji ne

mare za ruge, koji se „klanjaju“ novcu, oni se ive hrabrosti, talentu, obroti, velikim zaatcima i velikim iskušenjima; ali ncene ništa osim novca! Ukratko to su ljui koji ne žele ruštvo, jer misle a su ovoljni sami sebi.

Jena poslovica kaže:“Ne ceni novac ni više ni manje nego što vrei. On je obar sluga ali loš gospoar.“ Ona bi trebala

podseti sve te ljude a na svetu postoje ruge stvari osim novca, koje su vrene pažnje, kao što su:“Ljubav, prijateljstvo,

poverenje...“ Ti ljui nikaa nisu čuli za to. Današnji ljui ih rugačije nazivaju materijalistama. Takvi ljui se mogu poeliti

na ve vrste: „ Na ljue koji su rođeni kao takvi, koji o malih nogu, „nosom paraju oblake“, a postoje i ljui koji su takvi

postali naprasno, koje je novac preobrazio, a ne vaspitanje.“

Apostol Pavle jenom je rekao:“Ljubav prema novcu koren je svom zlu.“ Probajte nekome to a kažete, ukoliko vam

ogovori a on neveruje u to, ili a to nije tačno, on je savremena vrsta Feme.

Nije bitno u kom veku se nalazite, u kojoj ržavi se nalazite, ko vlaa u njoj, materijalisti su isti u bilo kom vremenu, na

bilo kom mestu, u bilo koje vreme, nije bitno da li je tada valuta, cezar, luj, marka ili evro, nije bitno koje su nacionalnosti,

njihovo mišljenje o novcu uvek de biti isto:“ Novac je najvažniji.“ I „Novcem se sve može kupiti.“ Evo vam jenog iskrenog saveta:“ Ukoliko imate i trunčicu pameti u glavi, klonite se takvih ljui, zbog vas samih.“

Фема из мог комшилука

Documents