ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈА У ПРОКУПЉУ

АНАТОМИЈА ПОЛНИХ ОРГАНА

Семинарски рад

Ментор: Студенти: спец. Небојша Златковић Јелена Динић с-208/12 Ненад Јовановски с-202/12

Прокупље12.2012.

САДРЖАЈ

Анатомија женских полних органа ------------------------------------------------- стр. 1

Јајник ------------------------------------------------------------------------------------------стр. 2

Жуто тело ------------------------------------------------------------------------------------стр. 5

Јајовод --------------------------------------------------------------------------------------- стр. 5

Материца ----------------------------------------------------------------------------------- стр. 6

Родница --------------------------------------------------------------------------------------стр. 7

Стидиница -----------------------------------------------------------------------------------стр. 8

Репродуктивни органи крмаче -------------------------------------------------------стр. 9

Репродуктивни органи краве ---------------------------------------------------------стр. 10

Анатомија мушких полних органа --------------------------------------------------стр. 11

Полни органи нераста -------------------------------------------------------------------стр. 12

Полни органи бика ---------------------------------------------------------------------- стр. 13

Полни органи пастува -------------------------------------------------------------------стр. 13

Акцесорне полне жлезде бика ------------------------------------------------------стр. 14

Попречни пресек пениса --------------------------------------------------------------стр. 14

Попречни пресек тестиса -------------------------------------------------------------стр. 15

Пресек семеног каналића ------------------------------------------------------------стр. 16

Грађа сперматозоида ------------------------------------------------------------------стр. 17

Анатомија полних органа живине -------------------------------------------------стр. 18

Литература ---------------------------------------------------------------------------------стр. 21

Анатомија женских полних oргана

(Organa genitalia feminina)

Женски полни органи се састоје од:

-Јајника (ovarium)

-Јајовода (tuba uterina)

-Материце (uterus)

-Усмине (vaginae)

-Стиднице (vulva)

И рудиментарног копулационог органа (clitoris).

1

Јајници, јајоводи и материца представљају унутрашње полне органе, а усмина, стидница и клиторис образују спољашње копулационе органе.

Јајник (ovarium) је парна жлезда јајоликог облика.Смештени су у карличној дупљи.Место на коме у јајник улазе крвни судови и нервна влакна назива се hilus ovarii .

Грађа јајника:

2

 Јајник је са спољне стране превучен једнослојним призматичним клициним епителом, испод кога се налази везивноткивна капсула (tunica albuginea). Од клициног епитела се у току ембрионалног развоја јединке образују оогоније. На јајнику се могу разликовати два слоја: један централни у коме се налазе крвни судови , познат као срж (zona vasculosa) и један периферни који садржи паренхим јајника-кора (zona parenchymatosa). У паренхиматозној зони су смештене јајне ћелије, односно фоликули.

У кобила зона vasculosa се налази периферно, а зона parenchymatosа централно. Место где зона parenchymatosa излази на површину јајника назива се овулациона јама (fossa ovulationis). Oогоније почињу да се деле после полног сазревања. У домаћих животиња које рађају више младунаца истовремено ће почети да се дели више оогонија. Оогоније се деле у примарне и секундарне ооците, од којих настају једна јајна ћелија и три полоцита.

3

Развојни стадијуми оваријалног фоликула : а) Примарни (само један слој гранулоза ћелија око ооцита) ; б) Секундарни (два или више слојева) ; в) Терцијални, антрални или Де Граафов фоликул.

1. Гранулоза ћелије2. Јајна ћелија (ооцит) 3. corona radijata4. cumullus oophorus ( Накупина гранулоза ћелија у коме је смештен ооцит) 5. teca interna зида фоликула (Ћелије синтетишу естрогене) 6. Мембрана Славјански 7. teca externa зида фоликула8. antrum foliculi.

Током ове деобе (оогенезе) врши се редукција хромозома, тако да јајна ћелија има хаплоидан број хромозома. Јајне ћелије увек имају само X полни хромозом.Ако јајна ћелија буде оплођена сперматозоидом који има X полни хромозом, развиће се женска јединка (XX), а ако се оплоди сперматозоидом који има Y полни хромозом развиће се мушка јединка (XY).

Сазревањем јајне ћелије у кори јајника стварају се мешкови-фоликули. Последњи стадијум је Де Граафов фоликул који штрчи изнад површине јајника. У фоликулу

4

налазимо шупљи простор (cavum folliculi) у којем се налази течност богата женским полним хормонима-естрогени. У шупљини фоликула штрчи јајна ћелија која ће по прскању фоликула испасти у јајовод. Прскање фоликула и избацивање јајне ћелије назива се овулација.

Шематски приказ функицоналних структура на пресеку јајника

1. Растући терцијарни, или Де Граафови фоликули 2. Шупљина предовулаторног фоликула 3. Јајна ћелија обавијена кумулусним ћелијама4. Овулација јајне ћелије из прснутог фоликула 5. Крваво тело ( настаје на месту прснутог фоликула)6. Активно жуто тело7. Фазе формирања жутог тела после овулације

Жуто тело (corpus luteum) настаје на месту прснутог фоликула и његове ћелије луче други полни хормон-прогестерон. Жуто тело може да буде периодично-уколико не настане оплодња јајне ћелије и жуто тело гравидитета -када је животиња остала гравидна.

5

Јајовод-(tuba uterina) је дуга и изувијана парна цев која повезује јајнике са роговима материце. Део јајовода који се налази код јајника је проширен у један левак, на чијим се ивицама налазе ресице од којих је један део причвршћен директно на јајник, а други слободно трепери. Ово проширење јајовода служи да би прихватило јајну ћелију приликом овулације.

Зид јајовода је грађен од три слоја. Слузокожа (tunica mucosa) прави велики број набора. Набори су превучени једнослојним призматичним трепљастим епителом. Мишићни омотач се састоји од три слоја: Унутрашњег уздужног, средњег кружног, и спољашњег

6

уздужног. Серозни омотач, односно сероза састоји се од везивних елемената са ендотелним ћелијама.

Материца (uterus, metra) налази се у карличној дупљи испод правог црева и приликом ректалног прегледа може се напипати. Материца домаћих сисара је по типу дворога материца (uterus bicornus) и састоји се од два рога, тела и грлића - врата.

Рогови материце (cornua uteri) дужи су од тела материце и карактеристично су увијени. Рогови се налазе у абдоминалној шупљини.

Тело материце (corpus uteri) кратко је и спаја материчне рогове са вратом или грлићем материце. Зид тела материце је сразмерно танак.

Врат материце (cervix uteri) је сужени каудални део материце. Цервикални канал комуницира између утеруса и вагине. Канал је потпуно затворен и отвара се само у време полног жара и за време порођаја.

Грађа материце: Материца је грађена од три слоја: слузокоже (tunica mucosa-endometrium), средњег слоја који је мишићни (tunica muscularis- myometrium) и спољашњег слоја-серозе (tunica serosa-perimetrium).

У току естрогене-пролиферативне фазе, у време када се на јајнику развијају фоликули, матерична слузокожа буја и постаје два и више пута дебља него у фази мировања. Жлездани елементи се знатно умножавају. После прскања фоликула на јајнику, када се ствара жуто тело, наступа прогестеронска фаза. У овој фази наставља се задебљање ендометријума и почиње лучење хранљивих супстанци.

Родница (vaginae) је женски копулациони орган који комуницира са материцом преко цервикалног канала. Шупљи је орган. Приликом копулације у вагину продире пенис и за време ејакулације избацује сперму у пределе цервикалног канала. Слузокожа вагине је састављена од плочастослојевитог епитела, испод кога се налази везивно ткиво.

7

Мишићни слој је грађен од унутрашњег кружног и спољашњег уздужног слоја. Спољашњи омотач је од везивног ткива који фиксира вагину за околне органе.

Каудално део вагине се назива трем усмине (vestibulum vaginae). Трем од осталог дела вагине дели један набор слузокоже (hymen). На граници између усмине и трема улива се мокраћни изводник. У зиду трема налазе се вагиналне жлезде које луче серозни секрет.

Стидница (vulva) налази се вентрално од чмара И представља улаз у усмину. То је једини део женских полних органа који се види споља. Вулву граде са стране две стидне усне (libia vulvae). У вентралном углу стидних усана налази се дражица (clitoris). Усне вулве су грађене од коже мишићог слоја и слузокоже. Предео између вулве и чмара назива се међица (perineum).

Основне одлике полних органа краве се огледају у структури слузокоже материце. Она образује у роговима материце пљосната брадавичаста узвишења која се називају caranculae. Каранкуле су поређане у четири реда, у сваком рогу. У сваком реду има их око 10-14. Са овако великим каранкулама спајају се одговарајући делови постељице који се означавају котиледонима. Котиледони повезују постељицу за зид материце. После порођаја често долази до задржавања постељице у материци, због тога што веза између каранкула и котиледона није попустила.

Полни органи овце су слични онима у краве.

Јајници свиња су веома избраздани и личе на купину због великог броја фоликула који штрче изнад површине. Материца се одликује врло дугачким роговима (до 2 м) који су јако изувијани и налазе се у трбушној дупљи.

8

Репродуктивни органи крмаче

1. Крсна кост;

2. Рецтум;

3.Вагина; 4. Цервик;

5. Материца 6. Јајовод

7. Јајник

8. Мокраћна бешика

9. Уретер

10. Уретра

11. Вулва са клиторисом

13. Виме

9

Krave

1. Вулва,

2. Вагина;

3. Цервик;

4. спољашњи и

4 '. унутрашњи отвор

цервикалног канала;

5.Тело материце;

6.Рогови материце;

7. Јајовод;

8. Јајник;

9. Мокраћна бешика;

10. Уретра;

11. Карункули;

12. Ректум.

10

АНАТОМИЈА МУШКИХ ПОЛНИХ ОРГАНА

Organa genitalia masculina

Семеник (testis) је мушка полна жлезда парна. Има две функције: (а) гаметогену, јер производи мушке гамете (полне ћелије) - сперматозоиде и (б) ендокрину, јер синтетише мушке полне хормоне - андрогене (тестостерон, андростерон и тд.). Сперматозоиди се производе у семеним каналићима (тубули семинифери), смештени, по два, у режњић тестиса (лобули тестис). Мушки полни хормони се синтетишу у Лајдиговим ћелија, смештеним између завоја семених каналића. Ткиво тестиса је обавијено белом, везивном овојницом (туница албугинеа тестис).

Епидидимиса (epidimis) је парни каналикуларни орган, смештен дуж уздужне осовине тестиса. Има: главу, коју чине изводни канали из тестиса (ductuliferentes testis) , тело, које је један канал, јако изувијан, настао спајањем еферентних каналића у глави, и реп. Глава је постављена на дорзално, а реп на вентралном полу тестиса. Изувијан канал репа се, постепено, исправља и наставља се у семевод. Кроз епидидимис се транспортују сперматозоиди из тестиса у семевод. У епидидимиса се врши дозревање сперматозоида и њихово лагеровање (у репу) до моментае јакулације или угинућа и ресорпције. Транспорт сперматозоида кроз епидидимис траје 14 дана.

Семевод (ducus depherens) је парни каналикуларни орган, који спроводи сперматозоиде из репа епидидимиса до уретре. Семеводи се завршавају ампуластим задебљањем (ампуле семевода). У зиду уретре имају заједнички отвор са изводним каналима везикуларних жлезда.

Мокраћни изводник (urethra masculina) је каналикуларни орган, који полази од мокраћнебешике, пролази кроз карличну шупљину, а на изласку из карлице, улази у састав пениса. Завршава се отвором на глансу пениса. Изводи мокраћу из мокраћне бешике и сперму, приликом ејакулације.

Мушки копулациони орган (пенис): главић (гланс), тело (цорпус) и корен (радик).

Мошница (scrotum). Кожни набор, у коме су смештени тестесима. Има улогу заштите итерморегулације тестиса.

Пуздра (praeputium) је кожни набор вентралног зида абдомена, у коме је смештен пенис.

Семено уже (funiculus spermaticus): семевод + артерије и вене + нерви + мусцулус цремастер. Придржава тестис за ингвинални канал, тј вентрални зид абдомена.

Овојнице тестиса: tunica albuginea, tunica vaginalis communis, tunica vaginalis.

Акцесорне полне жлезде, синтетишу око 90% укупног волумена спермална плазме:

11

- Везикуларно (гландулае весицуларес), парне

- Простата (гландула простатиц), непарна

- Булбоуретралне или Купером (гландулае булбоуретхралес суе Цупхери)

 

Мушки полни органи нераста

1. Тестис, 2. Епидидимис; 3.

Семевод; 4.Ингвинални канал;

5.Везикуларне жлезде; 6. Простата;

7. Булбоуретралне жлезде;

8. Мусцулус ретрацтор пенис;

9. Сцротум; 10. Туница вагиналис;

11. Уретра;

12.Мокраћна бешика;

13. Уретер; 14. Рецтум;

15. Пенис; 16. Гланс пениса;

17. Препуциум; 18. Синфиза пелвис;

19. Препуциална берза; 20. Флекуре сигмоидеа пенис.

12

Мушки полни органи бика

1. Сцротум; 2. Тестис,

3. Реп епидидимиса; 4. Тело епидидимиса;

5. Глава епидидимиса; 6. Семевод;

7. Флекуре сигмоидеа пенис; 8. М. ретрацтор пенис;

9.Корен пениса; 10.Булбоуретралне жлезде;

11.Простата; 12. Везикуларне жлезде;

13. Ампуле семевода; 14. Тело пениса;

15. Гланс пениса; 16. Препуциум;

17.Мокраћна бешика;

18. Рецтум.

Мушки полни органи пастува

1. Скротум, 2. Тестис,

3. Глава, 4. Тело и 5. Реп епидидимиса;

6. Семевод; 7. Синфиза пелвис;

8.7 М. ретрацтор пенис; 9. Корен пениса;

10. Булбоуретралне жл.; 11. Простата;

12. Везикуларне жл.; 13. Ампула семевода;

14. Тело пениса; 15. Гланс пениса; 16.Препуциум;

17. Мокраћна бешика; 18. Реkтум.

13

Акцесорне полне жлезде бика

1. Везикуларне (гландулае

весицуларес) 2. Простата (гландула простатиц);

3.Булбоуретралне (гландулае

булбоуретхралес), или Цупхер-

ове жлезде; 4. Ампуле

семевода; 5. Мокраћна бешика.

 

Попречни пресек пениса

1. Зид пениса, 2. Кавернозна тела пениса,

3. Септум пениса; 4. Уретра;

5. Кавернозно тело уретре;

6. Мусцулус ретрацтор пенис;

7. Дорзална вена и артерија пениса.

14

Попречни пресек тестиса

1. Туница албугинеа; 2. Режњић тестиса;

3. Лаидигове ћелије; 4. Семени каналић;

5. Рете тестис;

6. Изводни каналићи (тубули еферентес)

тестиса (чине главу епидидимиса);

7. Тело епидидимиса (један канал);

8. Тело епидидимиса;

9. Реп епидидимиса;

10. Семевод.

 

15

Пресек једног семеног каналића (А) и увећан исечак (Б)

1. Базална мембрана каналића; 2. Сперматогонија (2н број хромозома), 3. Примарни сперматоцит (2н број хромозома), 4. Секундарни сперматоцит (н број хромозома); 5. Сперматиде (н број хромозома) се не деле, него се, метаморфозом - уобличавањем, формирају у сперматозоиде (6) 

16

Грађа сперматозоида

1. Глава: дужина 8,5 микрона, ширина

4,2 микрона, дебљина 2 микрона;

2. Акрозом;

3. Нуклеус;

4. Предњи део репа;

4а. Митохондрије;

5. Главни део репа;

6. Задњи део репа

(Укупна дужина репа износи 40 до

50 микрона);

7. Ћелијска мембрана;

8. Дебели контрактилне филаменти;

9. Танки контрактилне филаменти.

17

АНАТОМИЈА ПОЛНИХ ОРГАНА ЖИВИНЕ

АНАТОМИЈА ПОЛНИХ ОРГАНА ЖЕНКЕ

Женски полни тракт се састоји из: једног (левог) јајника и једног (левог) јајовода, који се завршава у клоаки. Материца не постоји, јер се ембрион развија

изван организма мајке, у јајету, током процеса инкубације.

Јајник (овариум). Код птица је развијен само леви јајник, док је десни

рудиментиран, током ембриогенезе. На јајнику се формирају фоликули, жуте округласте структуре, у којима се развија јајна ћелија. Жута боја долази од велике количине вителуса (жуманце) јајне ћелије. Величина фоликула пред овулацију је различита у зависности од врсте птица и одговара величини жуманцета јајета.

Јајовод (овидуцтус). Такође је развијен само један (леви) док је другирудиментиран. То је дугачак (20-30 цм) каналикуларни орган, доста дебелог мишићног зида. Унутра је пресвучен слузокожом, са високо призматичним, трепљасти епителом. Морфохистолошки, а посебно функционално, јајовод је подељен на следеће делове: инфундибулум (левкаст отвор према јајнику), магнум, истмус, утерус и вагина, која се отвара у клоаку. Клоака представља заједнички отвор дигестивног и урогениталног тракта.

Шематски приказ женских полних органа:

1.  Јајник2. зрео фоликул3. инфундибулум јајовода4. магнум5. истмус6. Утерус (отворен део зида, па се види љуска јајета)7. вагина 8. Клоака9. Рудиментиран десни јајовод10. слепа црева11. Задњи део црева

18

Шематски приказ зрелог фоликула 1. Епител, 2. Везивна опна; 3. текаекстерна; 4. Тека интерна; 5. Гранулоза ћелије; 6. Перивителусни простор ооцита; 7.Жуманце (вителус) ооцита; 8. Латебра; 9. Једро ооцита; 10. Стигма; 11. држакфоликула; 12. Крвни судови зида фоликула;Јајна ћелија (ооцит) има своју овојницу, перивителусни простор, у коме је смештеноједро, вителус је највећа маса ооцита и представља, у ствари, жуманце будућег јајета.

Грађа формираног јајета: 1. Ембрионални диск (анимални пол) 2. Вителусна

мембрана; 3. Латебра; 4. Жуманце (вителус); 5. Халазе; 6. Унутрашња љускина мембрана; 7. Ваздушна комора; 8. Спољашња љускина мембрана; 9. Тврда љуска;10. Кутикула; 11. Веза халазе са вителусном мембраном; 12. Лигамент халазе; 13. Унутрашње течно беланце; 14. Густи део беланца; 15. Спољашње течно беланце.

19

АНАТОМИЈА МУШКИХ ПОЛНИХ ОРГАНА

Сви органи мушког полног тракта су, код птица, смештени у трбушној и карличној шупљини. Развијена су оба тестеса, а епидидими су слабије развијени, у односу на сисаре. Терморегулација тестеса се врши струјањем кроз абдоминалне ваздушне кесе, које належу на тестесима. Сем врста из реда пловуша, птице немају пенис. Семеводи се, код свих птица, изливају на врховима ејакулаторних папила, у зиду клоаке. Овај део клоаке се назива проктодеум.

1. Тестесима2. Епидидимиса3. Семеводи4. Клоака5. Уретери6. Аорта7. Феморалне вене8. Задња шупља вена9. Бубрези.

20

ЛИТЕРАТУРА

1. Станчић, Б., Веселиновић, С.: Репродукција домаћих животиња, друго допуњено издање (уџбеник). Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, 2002.

2. Станчић, Б., Веселиновић, С.: Биотехнологија у репродукцији домаћих животиња (уџбеник за постдипломске студије). Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, 2002.

3. Станчић, Б.: Физиологија репродукције и вештачко осемењавање оваца. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, 1987.

4. Станчић, Б.: Физиологија репродукције и вештачко осемењавање свиња. Научна књига, Београд, 1989.

5. Веселиновић, С., Миљковић, В., Веселиновић Снежана, Станчић, Б.: Физиологија и патологија репродукције коња. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, 2003.

6. Станчић, Б.: Репродукција свиња. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, 2005.

7. Станчић, Б.: Репродукција оваца (приручник). Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, 2006.

8. Станчић, Б.: Технологија вештачког осемењавања свиња (приручник). Универзитет у Новом Саду, Пољоп. факултет, 2006.

9. Станчић, Б.: Репродукција говеда (уџбеник). Пољопривредни факултет у Новом Саду, 2007

10. Википедија http://sr.wikipedia.org

21