систем органа за дисање
TRANSCRIPT
Систем органа за дисање
Презентацију радиле ПрофесорМилица Димитријевић Љубица ЛалићИва Јагодић
Шеста београдска гимназија
Београд, Март 2012
Дисање (респирација) је размена гасова између организма и спољашње средине, која се одвија у плућима.
Респирација се састоји из удаха, издаха и паузе. Удахом, у плућа улази кисеоник, а издахом се избацује угљен-диоксид.
Нормалан број респирација код здравих особа треба да износи од 18-20 респирација у минути.
Дисање може бити:
Спољашње - подразумева размену гасова између организма и спољашње средине. Одвија се у плућима.
Унутрашње - подразумева размену гасова између крви и ћелија. Одвија се у ткивима.
Дисајни покрети
У дисајним покретима учествују међуребарни мишићи и дијафрагма.
Током удисаја међуребарни мишићи се грче, ребра се подижу, а дијафрагма спушта ка трбушној дупљи. Тако се грудни кош шири и када притисак ваздуха у плућима постане мањи од атмосферског, тада ваздух улази у плућа
Током издисаја дијафрагма и међуребарни мишићи се опуштају, скупља се грудни кош, чиме се притисак ваздуха у плућима повећава и када премаши атмосферски притисак, ваздух излази у спољашњу средину.
Анатомија респираторних органа
Дисајни путеви се деле на:
Горње (носна шупљина са синусима, ждрело, усна дупља)
Доње (гркљан, душник, главне душнице – десна и лева, и плућа)
ПлућаПлућа су паран и највећи респираторни орган. Смештена су у грудним дупљама. Због своје еластичности и мекоће прате покрете грудног коша и средогруђа. Десно и лево плућно крило су облика уздужно расечене купе, чије делове раздваја средогруђе.
Дисање
Дисање је неопходно за живот. Сви наши осећаји и емоције повезани су са дисањем, према томе, правилним дисањем можемо утицати на наше психичко и физичко стање. За правилно дисање потребно је здравље и проходност дисајних путева.
На наш плућни капацитет утиче неколико ствари:
• Покретљивост грудног коша
• Еластичност дијафрагме
• Проходност горњих и доњих дисајних путева
Наш први дах
Дисање почиње малим дахтајима и бебиним првим плачем како би се прошириле алвеоле и плућа. Пре рођења фетус добија кисеоник од мајке кроз постељицу, и тад кроз плућа не пролази много крви. У њима нема ваздуха па оне не функционишу. Рођењем се прекида доток ваздуха преко постељице, али први плач прошири плућа тако да она прораде.
Остале улоге плућа:
Регулисање равнотеже разних супстанци битних за правилно функционисање организма
Регулисање телесне температуре
Претварање хормона ангиотензин I у ангиотензин II, који има важну улогу у регулацији артеријског крвног притиска
Излучивање неких штетних супстанци из организма
Синтетисање супстанци које растварају мање крвне угрушке из вена
Ослобађање различитих супстанци у системску артеријску крв
Физичка заштита срца од наглих покрета
Закључак
Дисање је синоним за живот, за постојање. Удах је најубедљивији знак живота. Дуго се може живети без хране, неко време и без воде, али без ваздуха ни неколико минута. Основна улога плућа је снабдевање организма кисеоником и ослобађање од угљен-диоксида уз присуство шећера глукозе и воде. Хемијска једначина
тог процеса изгледа овако: CC66HH1212OO66 + O + O22 ---->---->
COCO22 + H + H22OO..
Литература
http://sr.wikipedia.org
http://www.tvojapluca.rs